1. KRIMINOLOGIJA SA PENOLOGIJOMPOJAM KRIMINOLOGIJE POJAM-Kriminologija je nauna disciplina koja se bavi fenomenom kriminaliteta, odnosno

protivzakonitog ponaanja pojedinaca i grupa: uzrocima, razvojem, zakonitostima... U savremenoj kriminologiji se izuava i problem rtve kriminala, a ta disciplina u okviru

kriminologije se naziva viktimologija. Kriminologija je drutvena nauka, jer se bavi drutvenim fenomenom koji je karakteristian

samo za ljudsko drutvo .2. PREDMET KRIMINOLOGIJE

PREDMET kriminologije je kriminal i kriminalac, odnosno pojava krenja zakonske norme kojaje zapisana u krivinom zakoniku jedne drave pojedincima koji su za krenje zakonske normeosueni od strane suda.KO JE KRIMINALAC: Kriminalac je osoba koja je prekrila zakonsku normu i za nju jepravosnanom presudom osuena.Nije kriminalac onaj ko nije osuivan za krenje zakonskih normi jer niko nije kriv dok to sudsvojom presudom ne utvrdi.Ovo je jedna protivurenost, jer mnogi ljudi kre zakonska pravila, ali njihovi protivzakonitipostupci nisu otkriveni i zbog toga se ne smatraju kriminalcima, a ne iz razloga to nisu uinilikrivino delo. U kriminologiji se taj fenomen naziva "tamnom brojkom kriminala".Pretpostavlja se da se samo deseti deo svih poinjenih krivinih dela otkrije i kazni.

3. NASTANAK KRIMINOLOGIJEISTORIJAT: Upotreba pojma kriminologija datira od kraja XIX veka(1879) i taj pojam je prviupotrebio francuski antropolog P. Topinard za oznaavanje nauke koja se bavi problemomizuavanja krivinih dela. Posle njega pojam kriminologija preuzima R Garofalo, dajuijednom svom delu naziv Kriminologija(1884). Od tada se taj pojam razliito tretira i odreujeu kriminolokoj, krivino-pravnoj i sociolokoj literaturi.U ovoj oblasti vlada i do danas nesuglasje oko pojma, predmeta i karaktera kriminologije

4. RAZVOJ KRIMINOLOGIJEI. U poeku kriminoloka misao se bavila preteno pitanjem oveka-izvrioca krivinog dela, pa suraniji kriminoloki sistemi izuavali delinkventa kao osnovni predmet kriminologije:

LombrozoGarofaloFeri

Tard i dr.II Sa prodorom shvatanja o drutvenim uticajem na kriminogene faktore, kriminologija

izuava, pored delinkventa i kriminalne aktivnosti.Tada se javlja kriminalna etiologija i kriminalnafenomenologija kao grane kriminologije.

Naputaju se bioloke i antropoloke teorije i sve su prisutnije socioloke i psihosocioloketeorije5. RAZVOJ KRIMINOLOGIJEIII Interdisciplinarni i multifaktorski pristup u izuavanju kriminaliteta:

Zloin,Zloinac,Sredina

FAKTORI:Kriminalitet je proizvod delovanja velikog broja faktora koji se razlikuju kod razliitih

delinkvenata6. DEFINICIJA KRIMINOLOGIJE-Definisanje i odreenje kriminologije je u neposrednoj vezi sa stavovima autora premapredmetu prouavanja pojava, ideolokim konceptom, metodama koje se koriste u prouavanjupojava i drugih elemenata.-Iz tih razloga, izmeu ostalog, zavisi i sadraj definisanja kriminologije.-Svakako treba napomenuti da ima jako razliiti pristupi kriminologiji, pa samim tim i razliitedefinicije kriminologije.7. NEKOLIKO DEFINICIJA KRIMINOLOGIJE

UE DEFINICIJE1.Najue definisanje kriminologije kao discipline koja se bavi prouavanjem kriminaliteta (Garofalo,Dirkem ).2.Kriminologija kao nauka koja pruava kriminalitet pojedinih ljudi i kulturnih naroda (Sauer).3.Nauka koja empirijski istrauje zloin i linost izvrioca(Pinatel, Kaufmin i drugi8. NEKOLIKO DEFINICIJA KRIMINOLOGIJEIRE DEFINICIJE

Obeleja irih definicija je da kriminologiju odreuju kao nauku ili naunu disciplinu koja prouavaoblike i uzroke kriminaliteta i svih ostalih drutveno negativnih pojava, prestupnike, drutvene idravne mere za spreavanje takvih ponaanja i sl.Po Saderlendu i dr. Kriminologija je nauka o zloinima kao fenomenu u drutvu, koja obuhvataprocese i nastanak zloina, zakona, povrede zakona i reakcije na povrede zakona.9. NEKOLIKO DEFINICIJA KRIMINOLOGIJE2.Austriski kriminolozi najee kriminologiju definiu kao nauku koja u izuavanju polazi od toga dase kriminologija bavi izuavanjem realnim pojavama izvrenja i suzbijanja krivinih dela.3.Sovjetski autori zastupaju stav da je kriminologija deo krivino pravne nauke o stanju, dinamici,uzrocima kriminaliteta, metodama za njegovo prouavanje i sredstvima za njegovo spreavanje.4.Kriminologija se moe definisati kao samostalna, teorijsko-empirijska, interdisciplinarna drutvenanauka o fenomenolokim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne drutvene pojave ikriminalnog ponaanja kao pojedinane pojave, sa ciljem njegovog objanjenja i suzbijanja.

10. PODELA KRIMINOLOGIJE1.KRIMINALNA FENOMENOLOGIJA I KRIMINALNA ETIOLOGIJA2.OPTA I KLINIKA KRIMINOLOGIJA3.UNIVERZITETSKA I PRIMENJENA KRIMINOLOGIJA11.KRIMINALNA FENOMENOLOGIJA

Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji prouava spoljne manifestacijekriminaliteta kao masovne drutvene pojave i injenica kroz koje se ispoljava pojedinano kriminalnoponaanje.

-Prve elemente kriminalne fenomenologije nalaze se u radovima Pitavala (1734), kada jeopisivao pojedine kriminalne sluajeve.

-Najvie su se bavili fenomenologijom nemaki teoretiari klasine krivinopravnekole(Fojerbah). Oni su isistirali na na analizi svih modaliteta izvrenog krivinog dela(vreme,nain,mesto, sredstvo i sl.)

-Po Grosu fenomenologija se bavi izuavanjem spoljanjih simtoma na koje utiu unutranjidogaaji.

-U novijoj kriminolokoj literaturi istie se da predmet izuavanja kriminalne fenomenologijeobuhvata pojavne oblike, strukturu, strukturalne promene i dinamiku kriminaliteta (Milutinovi,Kupevi i dr.), odnosno kanjive radnje i posledice prestupnitva i prestupnika i oteene, strukturu iklasifikaciju prestupnika, brojno stanje, rasprostranjenost, dinamiku prestupnitva i sl.12. KRIMINALNA ETIOLOGIJA

Kriminalna etiologija-filozofska nauka o uzrocima i posledicama stvari(od gr. Rei aitia-uzrok ilogos-nauka, uenje)

KRIMINALNA ETIOLOGIJA JE DEO KRIMINOLOGIJE KOJI PROUAVA OPTE UZROKEKRIMINALITETA KAO MASOVNE DRUTVENE POJAVE I POJEDINANE, POSEBNE, NEPOSREDNEUZROKE, USLOVE I POVODE JAVLJANJA KRIMINALNOG PONAANJA.13. KRIMINALNA ETIOLOGIJAMnoga pitanja iz domena uzroka kriminaliteta ostala su nerazjanjenja. Postoji veliki broj teorija ishvatanja koja pokuavaju da razjasne razloge javljanja kriminaliteta, ali i pored toga jedan brojpitanja je i dalje nejasan i ne znaju se uzroci koji dovode do kriminalnog ponaanja.-Neka od nejasnih pitanja su:

-Kako objasniti ogroman kriminalitet u zemljama koje su bogate i u kojima je blagostanje?-Kako objasniti nizak kriminalitet u siromanim zemljama sa velikim brojem izbeglica?-Kako objasniti ogroman kriminal u Americi koja je poznata po kriminolozima i sl.

14.KRIMINALNA ETIOLOGIJAKrominalna etiologija se najee deli prema prirodi faktora koji deluju na pojavu kriminaliteta:

1.EGZOGENU ETIOLOGIJU- uticaj drutvenih faktora(socijalni uslovi, kultura, uticajkriminogenih faktoira, socijalne devijacije, sredstva masuvne komunikacije, normativni i vrednosnisistemi i sl.

2.ENDOGENU ETIOLOGIJU-uticaj linih osobina, psiholokih osobina, crta linosti,karakter, temperament na pojavu kriminaliteta15. OPTA KRIMINOLOGIJA I KLINIKA KRIMINOLOGIJAPostoje razliite podele kriminologije i u zavisnosti od predmeta izuavanja postoje:

OPTA KRIMINOLOGIJA I KLINIKA KRIMINOLOGIJAOpta kriminologija-ima za predmet sreivanje, uporeivanje i suoavanje rezultata dobijenih

od raznih kriminolokih nauka, kao i njihovo sistematsko izlaganje.-Ova podela potie od francuskog kriminologa an Pinatela, a na III Meunarodnom kongresukriminologa u Beogradu(1973), posebno je promovisana klinika kriminologija.-Opta kriminologija je enciklopedijska, sintetika i nalazi se na vrh piramide svih kriminologija - onatreba da predstavlja kapu, objedinjujuu naunu disciplinu za sve vrste kriminologija16. OPTA KRIMINOLOGIJA I KLINIKA KRIMINOLOGIJA2.KLINIKA KRIMINOLOGIJA

Klinika kriminologija predstavlja jedan kriminoloki pravac koji se, za razliku od optekriminologije, sastoji u multidisciplinarnom pristupanju individualnom sluaju, uz pomo principa imetoda kriminoloke nauke i specijalizovanih kriminologija.Kroz multidisciplinarni pristup trebaoceniti prouavanog delinkventa, formulisati hipoteze o njegovom buduem ponaanju i izrazitiprogram pogodnih mera koje mogu da odstrane eventualni povrat.-Razvoj klinike kriminologije moe da se prati poev od Lombroza, koji se zalagao za izuavanjezloinca a ne zloina, preko Garofala koji je isticaoi vanost socijalne ankete, pa preko Pende,patologa,koji se zalagao za izuavanje promena u sistemu kod zloinca, pa do Di Tulija, koji je smatraoda treba primenjivati klinike kriterijume pri izuavanju kriminaliteta-treba prouavati ovekovulinost u svim aspektima.17. KLINIKA KRIMINOLOGIJA-Za razvoj klinike kriminologije znaajan uticaj su imali italijanski kriminolozi-medicinskeorjentacije, a kasnije francuski kriminolozi na elu sa Pinatelom, Stanciu, Favard i dr.Takoe ikriminolozi iz Belgije, Nemake i dr. Evropskih zemalja su doprineli ustanovljenju klinikekriminologije.-Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinike kriminologijesu: opasno stanje, problemkriminalne linosti,tipologija delinkvenata i sl.18. UNIVERZITETSKA I PRIMENJENA KRIMINOLOGIJAUiverzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetu i zadovoljava intelektualnuradoznalost univerzitetskih nastavnika, istraivaa, ali ne i drutva.Ova kriminologija prouava, uveini sluajeva, drutvo, dejstvo ukidanje kazne, stav javnog mnjenja u odnosu na teinu zloina ipostupanje sa delinkventima, prouava drutvene institucije-sud, policija, prouava delinkvente,njihove karijere , tipologiju delinkvenata etiologiju i sl.

-Univerzitetska kriminologija je naila na kritiku od strane administrativnih organa(pravosue, policija, zatvori i sl), jer ista kriminologija ne doprinosi reavanju problema i da poboljarad na terenu19. PRIMENJENA-APLIKATIVNA KRIMINOLOGIJAOna se bavi prouavanjem pojava na analitiko dinamikom tendencijom.Ona prema Szabou ima trifunkcije:

1.Prevenciju zloina i rehabilitaciju zloinca,2.Kontrolu kriminaliteta i3.Prouava pravosudni, policijski i zatvorski sistem

Primenjena kriminologija doprinosi razvijanju navedenih drutvenih sistema u borbiprotivu kriminala.Ona se zalae da u svim ovim sistemima postoje istraivai koji izuavati iunapreuju sistem20. METODE KRIMINOLOGIJE

Pod metodama se podrazumeva nain na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji seprouava, ili, drugim reima to je postupak kojim se, na osnovu prethodnog znanja o predmetunauke, dolazi do potpunijeg znanja.

One obuhvataju tri elementa:1.Postupak dolaenja do saznanja2.Znanje o predmetu,3.Sredstva- konkretizovane postupke za saznanje u naunom istraivanju

21. KARAKTERISTIKE KRIMINOLOKOG METODAObeleja kriminalnog metoda zavisi od predmeta i pojma kriminologije.

1.Da se polazi od teorijsko-empirijskog saznanja- od prikupljenih podataka o izvrenom kr.Delu i delinkventima.

Postoji:- fundamentalno i(globalno-uopteno saznanje sveta i pojava u njemu)-primenjeno istraivanje (ocena vrednosti postojeih sredstava u borbi protivu kriminaliteta-

aktuelno stanje)2.Izbor metoda koji e obuhvatiti veinu raznovrsnih faktora koji uzrokuju kriminalno

ponaanje22. KARAKTERISTIKE KRIMINOLOKOG METODA3.Izvriti dobru klasifikaciju na osnovu zajednikih obeleja-dobra kategorizacija faktora koje trebaizuavati.

4.Uporedno prouavanje i poreenje grupe delinkvenata i nedelinkvenata5. Interdisciplinarni pristup u izuavanju kriminolokih pojava (pravni, psiholoki, socioloki,

medicinski, kriminaklistiki i sl.)6.Timski- ekipni rad na projektu7.Koristiti i pisane i nepisane izvore podataka, kai i primarne i sekundarne izvore podataka

23.METODE KOJE SE PRIMENJUJU U KRIMINOLOGIJI-Metode u kriminologiji su iz korpusa drutvenih nauka i to:

1.ANALIZA I SINTEZA2.APSTRAKCIJA I KONKRETIZACIJA3.GENERALIZACIJA I SPECIJALIZACIJA

4.INDUKCIJA I DEDUKCIJA5.DOKAZIVANJE I OPOVRGAVANJE

24. OPTE METODE1.STATISTIKI METOD

2.METOD MODELOVANJA3.ANALITIKO DESKRIPTIVNI4.ISTORIJSKO KOMPARATIVNE

Mogue je razlikovati metode kojima se izuava:1.METODE IZUAVANJA POJEDINANIH SLUAJEVA I2.METODE IZUAVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNU POJAVU

25. METODE I TEHNIKE ZA IZUAVANJE POJEDINANIH SLUAJEVA1.Metoda prouavanja individualnih sluajeva kriminalnog ponaanja- prouavanje sluajevakriminalnih ponaanja pojedinih delinkvenata. Nakon toga koristi se metod sinteze radi objanjenjepojave na nivou drutva.

2.Kliniki metod- koriste se analogne metode kao na klinici za ispitivanje pojedinca.Sastoji seod:

1.medicinsko-psiholoko i socijalno ispitivanje2.utvrivanje kriminoloke dijagnoze3.prognoza budueg ponaanja4.utvrivanje tretmana

TEHNIKE: POSMATRANJE, ANKETA, TESTOVI,BIOGRAFSKI PODACI, DOKUMENTACIJA, INTERVJU I SL.26. METODE I TEHNIKE ZA MASOVNE DRUTVENE POJAVE1.Istraivanje kroz istraivaki projekat

-odreivanje predmeta i cilja istraivanja-konstrukcija operacionalnog modela-organizacija i hronologija istraivanja-formulisanje hipoteza-prikupljanje injenica-posmatranje-anketa i intervju

-eksperiment-uporeivanje-merenje-statistika kriminaliteta-tehnika prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu-tehnika saznanja tamnih brojki-tehnika evaluacije

2.Metod prognoziranja u kriminologiji27. KRIMINOLOGIJA U SISTEMU DRUTVENIH NAUKA-Kriminologijom su dominirale razliite koncepcije u zavisnosti od predmeta i pojma-sutineshvatanja kriminologije. To je razumljivo jer se kriminologija bavi pojavom koju su pokrivale ilipokrivaju razliite naune discipline. Predmet je ovek i njegovo ponaanje, u zajednici-drutvu.28. KRIMINOLOGIJA I DRUGE NAUKE1.Kriminologija i krivino pravo

-Kriminalitet je predmet izuavanja obe nauke,-Krivino pravo je sistem zakonskih propisa kojima se inkriminie odreeno ponaanje,

utvruje uslove za primenu kazne, definie krivino delo i utvruje stepen drutvene opasnosti-visinakazna(minim.maksimum)

Kriminologija izuava kriminalitet i sve okolnosti u vezi sa kriminalitetom29. KRIMINOLOGIJA I DRUGE NAUKE2.Kriminologija i krivino procesno pravo

Krivino procesno pravo je pravna nauka koja prouava sistem pravnih propisa kojima seodreuje krivinoprocesni subjekti, predvia sadrina i forma njihove delatnosti i reguliu krivino-procesni odnosi radi rasvetljavanja i reenja krivinih stvari, a samim tim i ostvaruje krivinopravnazatita drutva i drave od kriminala.

-povezanost se ogleda u zajednikoj zainteresovanosti za okrivljenog,podatke ianamnezu,vetaenje i sl.30. KRIMINOLOGIJA I DRUGE NAUKE3.Kriminologija i kriminalistika

Kriminalistika je nauna disciplina koja prouava, pronalazi i usavrava naune i napraktinom iskustvu zasnovane metode i sredstva koja su najpogodnija da se otkrije i razjasni krivinodelo, otkrije i privede uinilac i utvrdi objektivna istina.4.Kriminologija i politika suzbijanja kriminaliteta

-Kriminalna politika se definie kao racionalna i organizovana delatnost usmerena nasuzbijanju kriminaliteta

-Iz def. Kriminalne politike ukazuje na neophodnost sadejstva sa kriminologijom u prevencijikriminaliteta31. KRIMINOLOGIJA I DRUGE NAUKE5.Kriminologija i penologija

Kriminologija i penologija su usko povezane esto se u literaturi penologija tretira kaoprimenjena kriminologija.

Penologija je nauka koja se bavi prouavanjem kazni, njihovom primenom i njihovimdejstvom.

Savremena penologija se definie kao nauna disciplina koja izuava penitencijarnesisteme,primenu tretmana, ispitivanje efekata i funkcija postojeih kazni, izuava mehanizmezavodskog karaktera i njihov uticaj na resocijalizaciju osuenika, kao i stavove osuenika premaformalnom sistemu.32. KRIMINOLOGIJA I DRUGE NAUKE6.Kriminologija i sudska psihologija i sudska psihijatrija

-Sudska psihologija izuava psihike procese i funkcije linosti-uesnika sudskog procesa ipomae sudu da donese odluku-presudu zasnovanu na svim relevantnim injenicama bitne za proces.

-Sudska psihijatrija prouava duevno zdravlje delinkventa za potrebe suda.Ona prouavalinost i bavi se dijagnostikom kao prognozom njegovog duevnog i mentalnog zdravlja

Kriminologija sa penologijom 2ISTORIJSKI RAZVOJ I AKTUELNO STANJE U KRIMINOLOGIJI1.Shvatanje kriminaliteta do pojave prvih teorija

-Kriminal je predstavljao problem ljudi i ljudskih zajednica u svim etapama njihovog razvoja,-Sistematsko prouavanje i teorijsko uobliavanje tih saznanja se javlja polovinom XIX

veka.Tada se pojavljuju prve teorije,Prva razmatranja problema kriminala javlja se u antiko vreme u helenskoj Grkoj i kasnije u

srednjem veku,

-Taj period karakterie jak uticaj religijeANTIKO SHVATANJE I TUMAENJE KRIMINALITETAAntiki period obuhvata sve drave starrog veka, od Egipta do propasti rimskog carstva.U pravupoznati su samo neki od zakona i kazni n u okviru njih:Hamurabijev zapis, Mojsijev, Drakonov i sl. Okriminalitetu u tom periodu malo je ta poznato. O kriminalitetu najpoznatiji su zapisi starogrkogfilosofa Platona i Aristotela i kada se govori o kriminalitetu u antiko vreme misli se na njihove zapise.

Platon-kriminal tumai u dijadi-dvojno kao posledica psiholokih i fiziolokih faktora. Kaopsiholoke uzroke nalazi u uticaju strasti ,traenju zadovoljenja-to za posledicu ima psiholoki neredi bolesnu duu.Kazna treba da ima dva efekta: popravljanje zloinca i njegovo spreavanje da nevri zlo.Zloinci kojio postaju zbog fiziolokih i spoljnih uticaja, nemaju mogunost da se poprave ijedino reenje je smrtna kazna.Platon je pretea biolokih i antropolokih teorija o zloinu.

Aristotel uzroke kriminaliteta trai u drutvenom ureenju koje je zasnovano na siromatvu ibogatstvu.Zloinci su neprijatelji drutva, od kojih treba da se lei zakonodavnim kaznama.Za one kojise ne mogu popraviti Aristotel predlae njihovo unitenje ili proterivanje iz drutva.SREDNJOVEKOVNO SHATANJE KRIMINALITETASrednjovekovni period je period mranjatva i u spisima se kriminalitet znaajno ne pominje, ali sepod uticajem crkve smatrao kao grh protiv bojih zapovesti.Kriminal je naruavanje veitog bojegreda. To je period kada su i dinastije i feudalci isto tumaeni kao vladari po milosti bojoj.Ispatanjegrehova je sastavni deo uenja toga doba.

Kanjavanje prestupnika bilo je surovo, a vrste i nain kazne zavisile su od drutvenezajednice i religije.

Najpoznatija shvatanja o kriminalu su shvatanja Tome Akvinskog i Svetog Augustina-katolikih svetenika.

Akvinski je pored apsolutne boje pravde isticao i postojanje relativne pravde, iji je ciljspreavanje najteih krivinih dela kako ne bi unitavali ljudsko drutvo.Zalagao se da se primenjujerelativna pravda kojom treba da se sankcioniu postupci pokvarene i nesaavrene ljudske prirode.Kazna je potrebna kao sredstvo leenja izvrioca dela.PERIOD RENESANSE I ISTORIJSKOPRAVNA KOLAPosle srednjevekovnog perioda, krajem XIV veka, u hrianskoj Evropi pojavljuje se pokrert zapreporod ljudske kulture- poznat u istoriji kao doba humanizma i renesanse.

Humanistiki orjentisani mislioci kritikovali su surovost i mranjatvo srednjeg veka, a ovekje tretiran kao ljudsko bie koje ima i svoje zlo, ali krivac treba da odgovara za svoja dela, bez pravona pozivanje na neasne sile.

Renesansni pisci:Mekavijaveli, Tomas Mor i dr. Su predlagali da se ublae drakonske kaznekoje su bile u srednjem veku.Tomas Hobs je isticao da uzroci kriminaliteta lee i u drutvu, a ne samou ljudskoj prirodi i to je posle Aristotela prvo ukazivanje na drutveni karakter kriminaliteta.

PERIOD RENESANSE I ISTORIJSKOPRAVNA KOLAPreporod koji je zapoeo pod uticajem humanistan, nastavljen je pod uticajem filozofskihenciklopedista i pretee su Francuske buruaske revolucije. Oni se nisu bavili kriminologijom ali sushvatanjem prirode oveka i drutva uticali i na promenu shvatanja kazne i kanjavanja. Oni sukritikovali nehumano postupanje sa ovekom i zahtevali su potovanje zakona i jednakosti svih predzakonom.

Tu su Hobs, Grosius, an ak Ruso, Bekarija i dr.Ruso je oveka smatrao savrenim biem koje jedino drutvo kvari kada zapadne u

ekonomskuo i politiko ropstvo.Kada vri zloin, ovek eli da vrati svoju sloboduBekaria naglaava znaaj pojedinca u odnosu na drutvo, ali ne porie pravo drutva da se

brani od pojedinca i stoga ima pravo da kanjava zloinca. On je snano zastupao ideju o jednakostiljudi pred pravom i pravdom, krituikujui sud i sudstvo. Sud treba da primenjuje zakon a ne da gatumai.Bekarija je tada bio protivnik smrtne kazneKLASINA KRIVINOPRAVNA KOLAPromene koje su nastale u Evropi posle Francuske buruazske revolucije odrazile su se na ukupandrutveno-ekonomski odnos u njoj, a posebno u nauci. Za taj period vezuje se procvat prirodnih idrutvenih nauka, pa i kriminologije.Tumaenje kriminaliteta poprima sasvim drugaije dimenzije.

Pojavljuje se klasina krivinopravna kola krajem XVIII veka, a njeni glavni prestavnici suBekarija, Rosi, Kant,Bentham, Karara i d.

Prestupi kriminalaca se tumae kao povreda etikog reda, a sam zloin kao delo pojedincakoji je svojom voljom odabrao i uradio.Kanjavanje prestupnika je pokuaj vraanja na preanjestanje reda.Ovakvi stavovi doveli su do perfekcionizma pravnog logizma.

Ova kola je zbog takvog shvatanja doivela opravdane kritike, jer takav pristup kriminalitetunije smanjio kriminal naprotiv dovelo je do uveanje kriminala.KLASINA KRIVINOPRAVNA KOLAItalijanski pravnik Bekarija, autor dela O zloinima i kaznama, 1764.), pod uticajem Monteskija,Rusoa i de. Filozofa XVIII veka zastupao je veoma napredne ideje i predloge.

-Kritikovao je dotadanji kazneni sistem i svirepost kanjavanja,-Predlagao je kazne lienja slobode sa prinudnim radom,-Poveo je principijelnu borbu protiv smrtne kazne,-Zahtevao je stogu primenu naela zakonitosti,-Istico je ideju prevencije-kazna se neprimenjuje radi izvrenog dela ve da se krivino delo ne

bi izvrilo u budunosti-Od primene kazne polazio je od drutvene koristi

KLASINA KRIVINOPRAVNA KOLAFOJERBAH-nazvan je ocem moderne krivinopravne nauke.

-Postavio je teoriju o cilju kazne koja je nazvana generalna prevencija psiholokom prinudom,-Fejerbah je zahtevao to preciznije odreenje bia krivinog dela,-Engleski pravnik BENTAM razradio je teoriju o drutvenoj korisnosti kazne- utilitaristiku

teoriju( dela-Teorija kazne i Teorija zakonodavstva)-Posebna zasluga Bentama to je predlagao reforme kaznenih ustanova u cilju humanizacije

tretmana prema osuenicima-Holbah je bio jo radikalniji u osuivanju tadanjeg kanjavanj i odreivanju drutvene

prirode prestupnitva-On je isticao da drutvo koje je loe organizovano i u kojem se loe upravlja mora biti puno

poronih i lakomisleih graana.-Zastupa tezu da su ljudi produk odreene sredine a da je njihovo ponaanje rezultat uslova u

kojima ive.ZNAAJ KLASINE KOLE1.Izgradila je krivinopravnu dogmatiku sluei se logino-pravnim metodama,

2.Krivino delo i kazna posmatraju se iskljuivo kao pravni fenomeni,3.Prouavano je iskljuivo krivino dela a na uinilac dela,4.Kriminalitet se moe suzbiti jedino usavravanjem sistema kanjavanja-primenom

kaznene represije, a ne suzbijanjem uzroka kriminaliteta5. Znaaj klasine krivinopravne kole je u postavljanju principa zakonitosti-legalitea6.Nedostatak to je zanemarivala izuavanje linosti kriminalca i otila je u apstraktno

miljenje, bez konkretnih injenica i realnostiTEORIJSKI PRISTUP IZUAVANJU KRIMINALITETA I SOCIJALNOPATOLOKIH POJAVA-Kriminologija je multidisciplinarna nauka i podrazumeva raznovrstan nauni pristup u izuavanjudeterminanti kriminaliteta isocijalnih deviojacija,

-Sva teorijska gledita mogu se sistematizovati u pet teorijskih koncepata:1.BIOLOKE TEORIJE,2.PSIHOLOKE TEORIJE,3.PSIHOPATOLOKE TEORIJE,

4.SOCIOLOKE TEORIJE I5.MULTIFAKTORSKE TEORIJE

1. BIOLOKE TEORIJEBioloki pristup izuavanju pojava kriminaliteta i socijalnih devijacija ima izvorne podatke uantropolokim istraivanjima i teorijama.

Ove teorije u prvi plan stavljaju:1. Determinisanost ljudskog ponaanja biolokim

i fiziolokim faktorima i,2.Ponaanje je posledica fizikih i mentalnih

osobina linostiU biolokim teorijama osnovna objanjenja kriminaliteta i devijantnih pojava , u

zavisnosti od pravaca koji odreene grupacije naunika zastupaju,dovode u vezu sa KONSTITUCIJOM,POREMEAJIMA NERVNOG SISTEMA, UROENIM ILI NASLEENIM SKLONOSTIMANEKE OD BIOLOKIH TEORIJA1. Lombrozova- antropoloka teorija,

2. Teorija telesne konstitucije- genetika teorija

3. Teorija naslea,5. Hromosomska teorija6. Endokrinoloka teorija

LOMBROZOVA-ANTROPOLOKA TEORIJALombrozo je osniva antropoloke kole u kriminologiji i smatra se da je nastala iz tri izvora:

1.Iz antropolokih studija koje su nastojale da otkriju odnos izmeu delinkventa idrugih patolokih pojava i izvesnih anatomskih i psiholopkih osobina,

2. Iz radova psihijatra koji su posmatrali zloince kao duevne bolesnike i da kod njihpostoji moralno ludilio i

3.Iz koncepcije koje povezuje kriminalitet sa naslednim faktorimaLOMBROZOVA-ANTROPOLOKA TEORIJA

Lombrozo je pod uticajem frenolokih ispitivanja i Darvinove teorije o evoluciji, merio glave 5 907ivih delinkvenata koji su se nalazili na izdravanju kazne i 383 mrtvih zloinaca. Na osnovu tihistraivanja doao je do sledeih zakljuaka:

1.Kriminalitet je oblik atavizma-pojavljivanje drutvenih i telesnih osobina nasleenihod predaka.

2.ovek se raa kao delinkvent-fizika svojstva ga predodreuju da bude zloinac3.Uzroci kriminaliteta i socijalno patolokih pojava su u antropolokim osobinama

linosti.LOMBROZOVA-ANTROPOLOKA TEORIJALombrozo je dao tipologiju kriminalaca i to:

1.ROENI ZLOINAC2.DUEVNO BOLESNI KRIMINALAC3.KRIMINALAC IZ NAVIKE4.KRIMINALAC IZ STRASTI5.SLUAJNI KRIMINALAC

Lombrozova teorija je u poetku bila jako popularna, ali se od nje odustalo jer se nije moglobraniti stanovite da je uzrok kriminaliteta i socijalno patolokih pojava iskljuivo posledica fizikegrae oveka.TEORIJA TELESNE KONSTITUCIJE-GENETIKA TEORIJAKREMER, MORSELI,LANG I dr. Polaze od uroenih i nasleenih osobina koje konstituiu linost.Teorija se razvila izmeu dva rata iz kriminoloke biologije nemakih i austrijskih teoretiara,posebno Antropoloke kole iz Graca koju je vodio LANG, a koja se zalagala da se objanjenjedevijantnog mora poi od osnovnog-od bioloke nasleenosti.

-Zato se polazi od naslednih dispozicija-sklonosti (razdraljivost,agresivnost i sl.) Ova teorijanegira teoriju uroenog zloinca, ali smatra da kod nekih linosti postoje uroene sklonosti kadevijantnom ponaanju.

-Kasnije, ovoj teoriji daju i dopunu da sklonosti deluju u sticaju sa faktorima sredine.TEORIJA NASLEATeorija naslea dokazuje uzroke pojava kriminaliteta i socijalnih devijacija postavkama dobijenimispitivanjem :

1.KRIMINALNIH PORODICA I2.BLIZANACA

Prouavane su krvne grupe i nenormalnosti u hromozomima oveka.DI TULIO je isticao da svaki pojedinac ima linu konstituciju, koja obuhvata nasledne i

sredinske faktore, posebno one faktore steene u ranom detinstvu.TEORIJA NASLEAIspitivanje kriminalnih porodica(poznata porodica Juka u NJujorku) elelo se da se dokae nasledanfaktor u pojavi devijantnog ponaanja.

-Dokazi su sumnjivi jer na porodicu ne deluju samo nasledni faktori ve i sredinski.-Vei znaaj za teoriju su imala istraivanja blizanaca- da li se odreene osobine (devijacije,

patologija kriminal i sl) ee javljaju u odreenom obliku kod jednojaanih ili neidentinih blizanaca.-Istraivanja nisu mogla da dokau da se devijantno ponaanje, pa i kriminalitet, nasleuje,

ve je potvreno da naslee vri odreen uticaj u sadejstvu sa drugim faktorimaHROMOZOMSKA TEORIJA-Autori ove teorije su Leena, Tirpina i Gotjea (1959), koji u svojim radovima prvi put opisujunenormalnost broja hromozoma.

-Hromozomska teorija zasnovana je na uenju da postoje poremeaji u jezgruelija(hromozoma), koje sadri gene, nosilac je naslednih osobina i produkciju drutveno abnormalnaponaanja.

-Pod uticajem ovih uenja razvio se poseban bioloki pravac kojim se objanjava veza izmeugena i devijantnog ponaanja (delinkvencija, soc. Patoloka ponaanja),HROMOZOMSKA TEORIJA-Prema ovoj teoriji enormni viak hromozoma Y stvara poseban konstitucionalni tip linosti sklonekriminalitetu i drugim soc. devijacijama. Tako kombinacija hromozoma XYY kod mukara i XXY kodena smatraju faktorima koji podstiu na odreenu vrstu krivinih dela i soc. Patolokih oblikaponaanja (ene na prostituciju)

-Pinatel smatra da je abnormalna hromozomska kombinacija ak 50-60% vea koddelinkvenata nego kod nedelinkvenata.

-Istraivanja hromozomske abnormalnosti nisupokazala da je prekobrojni Y hromozom specifian za poveanje agresivnosti i kriminalitet.ENDOKRINOLOKA TEORIJA-U bioloki orjentisanoj kriminologiji i socijalnoj patologiji bilo je pokuaja da se utvrdi veza izmeurada lezda sa unutranjim luenjem i kriminalitet i izopaenog ponaanja,

-Jo kod Lombroza se pominjao uticaj lezda sa unutranjim luenjem na devijantnoponaanje-za Lombroza je to bio simtom roenog prestupnika.

-Velika veina, po ovoj teoriji, prestupe tumae kao posledica poremeaja rada lezdasa unutranjim luenjem.

-Ovim tumaenjem devijantnog ponaanja iskljueni su sredinski faktori-Endokrinoloka teorija je posebno koriena za objanjenje porasta kriminaliteta

maloletnika- pojaan i brzo luenje unutranjih lezda izaziva ivahno i brzo reagovanje maloletnika idolazi do naruavanje u njihovom funkcionisanju i emocionalne neuravnoteenosti

-Ova teorija je u velikom delu svoje koncepcije odbaena. Ali se u pojedinimsegmentima, kada se objanjavaju seksualni delikti i korisna.PSIHOLOKE TEORIJE- Krajem XIX i poetkom XX veka pojavljuju se brojni autori koji devijantno ponaanje i kriminalitetobjanjavaju psiholokim faktorima

- Psiholoke teorije su rezultat kritike biolokih shvatanja- Psiholoke teorije uzroke ovih pojava vide u raznim psihikim svojstvima i osobinama i

crtama linosti (inteligencija, motivi, stavovi, procesi miljenja i u drugim psihikim funkcijama)- Ispoljavanje socijalno patolokih oblika ponaanja je posledica psihikih poremeaja u

linostiPSIHOLOKE TEORIJEMeu psiholokim teorijama uoavaju se dve tendencije:

1.Prva se sastoji u otkrivanju veza izmeu odreenih psihiih svojstava i pojedinihoblika devijantnog ponaanja (izmeu temperamenta i zloina, emotivne nezrelosti i izopaenogponaanja i sl).

2.Druga nastoji da na osnovu paralelnog ispitivanja linosti osobina delinkvenata -osoba sa devijantnim ponaanje i normalne grupe ispitanika, gde je naenja razlika u njihovimpsihikim strukturama.NEKE OD PSIHOLOKIH TEORIJA1. TEORIJA INTELIGENCIJE

2. TEORIJA FRUSTRACIJE3. TEORIJA O DELINKVENTU KAO

POSEBNOM PSIHOLOKOM TIPU4. AJZENKOVA TEORIJA LINOSTI5. TEORIJA NEPRILAGOENOSTI6.PSIHOANALITIKA TEORIJA

1. TEORIJA INTELIGENCIJE-Teorija se javlja poetkom XX veka, zasnovana na konceptu slaboumnog delkinkventa, adevijantnost dovodi u vezu sa niskom inteligencijom i maloumnosti,

-Devijantnost dovodi u vezu s psihikim svojstvima niske inteligencije i maloumnosti,-Devijantnost objanjava niskom obrazovnom strukturom- a kao posledica niske inteligencije,-Oba prethodna faktora imaju za posledicu neshvatanja znaaja drutvenih vrednosti i

odgovornosti za vlastite postupkeTEORIJA INTELIGENCIJE-Profesor Univerziteta u Ohaju GODAR, istraivao je nasleivanje kriminalnih dispozicija(radovi:Slaboumnost njeni uzroci i posledice, Prestupnik imbecil i dr.), dokazivao je da je svakoslaboumno lice potencijani prestupnik i devijant,

-Viljems istomiljenik Godara, u studiji Delinkventni deaci sa visokom inteligencijomsaoptio je rezultate koji pokazuju da od deset delinkvenata samo jedan ima prosenu ili visokuinteligenciju, a svi ostali nisku inteligenciju.

-Pristalice ove teorije ispitivali su i odnos izmeu inteligencije i recidivizmaTEORIJA INTELIGENCIJE- Neka istraivanja su pokazala da postoji razlika u pojedinim segmentima sposobnosti izmeudelinkvenata i nedelinkvenata( verbalnim i neverbalnim testovima i u nekim od osobina linosti)

- Ipak ova teorija nije mogla da dokae postojanje znaajne razlike u intelektualnimsposobnostima izmeu osoba koje ispoljavaju devijantno ponaanje i osoba koje ne ispoljavajudevijantna ponaanja,

Najei kritiari teorije inteligencije su socioloki orjentisani kriminolozi i zastupnicimultifaktorskih teorija o socijalnoj patologiji2. TEORIJA FRUSTRACIJE-Frustracija se najee definie kao spreavanje, osujeenje zadovoljenja motiva.

-Stanje u kome se pojedinac nalazi kada mu se spreava zadovoljenje njegovih motiva nazivase frustracijom,

-U stanju frustacije ljudi se razliito ponaaju: kod nekih se javlja bes i agresija, drugipojaavaju napor da na drugi nain zadovolji motive, odnosno da doe do cilja i sl.

-Frustracije mogu da deluju u dva pravca:destruktivne i konstruktivne frustracije,TEORIJA FRUSTRACIJE

-Teorija frustracije polazi od toga da ispoljavanje sociopatolokih pojava nastaje usledfrustracija.Agresija se ispoljava u nasilnikom ponaanju, kriminalu.Brzo reaguju, nepromiljeno, nekaje se za uinjene postupke i sl.

-Postoje vie faktora koji pogoduju frustriranom ponaanju: emotivna nzrelost i nestabilnost,neuspela socijalizacija, loe vaspitanje i sl.

-Frustacije se javljaju u celom ljudskom ivotu ali su najizraenije u adolescenciji i mladosti,-Tei oblici ispoljavanja socijalno patolokih oblika ponaanja nastaju , pored frustracija i pod

uticajem drugih egzogeni i endogeni faktora,-Znaajan broj istraivanja potvruje neke od elemenata uticaja frustracije na kriminalno i

devijantno ponaanje3. TEORIJA O DELINKVENTU KAO POSEBNOM PSIHOLOKOM TIPU-Uporedo sa pokuajima da se dokae da je devijantno i kriminalno ponaanje pojedinca ili grupedeterminisano: fizikom konstitucijom, smanjenje funkcija lezda, niskom inteligencijom,poremeajem hromozoma i sl. , stvorena je teorija po kome se delinkvent i devijant razlikuju odnedelinkventa i nedevijanta, po svojim optim psiholokim karakteristikama,

-Ameriki naunik SLAVSON(1926) pruavao je linost delinkventa i nedelinkventa i utvrdio:-Kod delinkventa: jake tendencije prema morbidnoj depresiji,napadi besa i bolesne

agresivnosti, zadovoljstvo u nanoenju povreda drugima,asocijalnost, zatvorenostTEORIJA O DELINKVENTU KAO POSEBNOM PSIHOLOKOM TIPU-Posebno su znaajna istraivanja branog para Glukovih- koji su eleli da dokau da su delinkventiposebne linosti koje se razlikuju od nedelinkvenata. Ispitivali su 500 adolescenata-delinkvenata i 500nedelinkvenata. Zakljuak: delinkventi su agresivniji i dinaminiji, impulsivniji,skloni neprijateljstvu,manje se samokontroliu, nezadovoljniji su. Delinkventi se od nedelinkvenata razlikuju po velikojemotivnoj disharmoniji i karakterie ih takav sklop linosti koje je teko ili nemogue ispraviti.

-Glukovi ne iskljuuju uticaj socijalnih faktora-Ispitivanja su vrena testovima, rorahovim mrljama, MMPI-a i sl.-Razlike postoje, ali nisu iskljuivo posledica unutranjih linih faktora

4. AJZENKOVA TEORIJA LINOSTI-Psiholog Ajzenk formulisao je empirijski dosta celovitu teoriju o kriminalu, na osnovu primenefaktorskih elemenata. Sutina teorije je da se na osnovu analize izmeu razliitih oblika ponaanjautvrde osnovne dimenzije ili tipovi linosti tehnikom faktorske analize, da ih eksperimentalno proverii daju fizioloka i neuroloka tumaenja.

-Razvoj linosti prema Ajzenkovoj teoriji ostvaruje se kroz interakciju nasleene strukturelinosti pojedinca i uticaja okoline.

-Glavni tipovi linosti su:INTROVERZIJA-EKSTRAVERZIJA iNEUROTIZAM-STABILNOST.

5. TEORIJA NEPRILAGOENOSTITeorija neprilagoenosti devijacije objanjava faktorima nemogunosti prilagoavanja linostirealnim socijalnim uslovima, odnosno raskorakom izmeu ciljeva pojedinca i interesa zajednice,

-teorija je zasnovana na psiholokim osnovama ljudske asocijalnosti i njenih devijantnihposledica.

-Neprilagoenost, kao uzrok devijantnosti, tumai se na vie naina-Di Tulijo misli da se onanalazi u oblasti oseanja, Pijae u prilagoavanju individue na njenu okolinui, a Frojd da se onajavlja zbog nemogunosti pojedinca da svoje individualne instikte prilagodi drutvu, jer im nedostajevaspitanje6.PSIHOANALITIKA TEORIJA

-Psihoanalitika teorija se smatra jednom od psiholokih teorija iji je rodonaelnik SigmundFrojd. On je stvorio psihoanalitiku kolu.

-Frojd je napisao: Uvod u psihoanalizu, Psihopatologija svakodnevnog ivota, O seksualnojteoriji, Totem i tabu, Tumaenje snova i dr.

-Frojdova shvatanja strukture linosti (Id , Ego i Super ego),-Adlerov koncept individualne psihologije- kod objanjenja devijantnosti pridaje poseban

znaaj kompleksu inferiornosti, a Jung Edipovom kompleksu6.PSIHOANALITIKA TEORIJAPsihoanaliza objanjava devijantno i kriminalno ponaanje pomou nesvesnog- ovek nije gospodarsamoga sebe u onoj meri u kojoj se veruje da jeste, oblast svesnog ivota je skuenija od oblastinesvesnog.

-Froj je prouavao ljudsku agresivnost.-Po Frojdu se u polju nesvesnoga odvijaju najznaajniji psihiki procesi koji utiu na ljudsko

ponaanje,-Tvrdio je da je ovekovo ponaanje izraz nesvesnih psihikih sila i nagona, pre svega

seksualnih nagona i tenji (libido, seksualnost) i kompleksa na osnovu kojih nastaju razni konfliktiKRITIKI OSVRT NA PSIHOLOKE TEORIJE1.Veliki je znaaj psiholokih teorija u objanjenju uzroka, faktora i pojava socijalne devijantnosti, jerizuavanje svojstava linosti je temelj razumevanju ljudskog ponaanja,

2.Nedostatak je to psiholoke teorije pretenduju da samo sa jednog aspekta objanjavajusloenu drutvenu patologiju,

3.Ne dovode sva agresivna ponaanja, frustracije, nia inteligencija, emotivna nezrelost i sl.do patolokog ponaanja, svakako da u odreenom sluaju dovode, ali to nije mogue generalizovati,PSIHOPATOLOKI PRISTUP-Sutina psihopatolokog pristupa, posebno psihijatrijske orjentacije, ogleda se u objanjenjudevijacija raznim oblicima patolokih oboljenja linosti, odnosno njihove mentalne defektnosti.

-Svakako da postoji povezanost izmeu psihopatolokih poremeaja i nekih oblika socijalnihdevijacija. Psihiki poremeene linosti mogu ispoljavati devijantne sklonosti.

-Socioloka shvatanja relativizuju pojam duevne poremeenosti, svodei ga na asocijalno idevijantno, na ta bitno utiu socijalni a ne samo unutranji iniociSOCIOLOKE TEORIJE-Bioloki i psiholoki pristup u prouavanju socijalnih devijacija i kriminaliteta dao je znaajandoprinos u shvatanju uzroka i objanjenju ove drutvene pojave,

-Meutim, ovi teorijski pristupi nisu uspeli da na celovit nain objasne devijantno ponaanje,pa je taj nedostatak pokuao da prevazie socioloki pristup u izuavanju sociopatolokih pojava.

-Socioloki pristup, uz linost, posmatra i drutvene uzroke koji je formiraju, te uticajlinosti na drutvene odnose, ekonomske socijalne i druge determinante, drutvene posledice idruge faktore koje socijalne devijacije odreuju kao drutvenu pojavu.SOCIOLOKE TEORIJE DEVIJANTNOG PONAANJATeorije:1.Teorije socijalnih procesa

-teorija anomije,-teorija socijalne sredine,-teorija socijalnih veza-teorija drutvenih spona,

2.Teorije socijalnih uenja-teorija imitacije,-teorija diferencijalne asocijacije-

diferencija lndentifikacijeSOCIOLOKE TEORIJE DEVIJANTNOG PONAANJA3.Kulturoloke teorije

-teorija podkultura i kontrakultura,-teorija kulturnog konflikta,-teorija drutvenih grupa,-teorija socijalnog etiketiranja,

4.Multifaktorska orjentacijaTEORIJE SOCIJALNIH PROCESA-Sutina ove teorije je u tome to socijalnu devijaciju i kriminalitet objanjava uzrocima koji su

determinisani socijalnim procesima i socijalnom sredinom,-Tu spadaju: teorija socijalne sredine, teorija anomije, teorija socijalnih veza i

funkcionalistiki pristup.TEORIJA SOCIJALNE SREDINE-Ona je pretea savremenih sociolokih teorija o socijalnoj devijantnosti,

-Tard i Lakasanja(Francuska kola)-Devijantnost i drutvena sredina su u neposrednoj vezi- da je socijalna sredina primaran

faktor uticaja na linost i njeno ponaanje.-Poseban znaaj ove teorije se ogleda u istraivanju uticaja socijalnih faktora na drutvene

pojave i psihike procese individue, te na ponaanje oveka u raznim socijalnim okolnostima,-Istraivani su razliiti socijalni uzroci: migracije, polne i starosne strukture, ekonomske i

vremenske dimenzije i sl.TEORIJA ANOMIJE-Dirke i Merton su tvorci ove teorije.

-Dirkem socijalnu devijaciju objanjava slabljenjem uticaja drutvenih normi i reakcije,stanjem kada ranije norme i standardi dobijaju vie karakter preivelosti.

-Stanje drutvene dezorganizacije prouzrokuje nesigurnost, izolaciju, usamljenos , a to dovodido pojave bezakonja i odsustva drutvenog prilagoavanja.Sve to pogoduje devijantnom ikriminalnom ponaanju.

-Anomija,po Dirkemu, je poremeenost regulativnih funkcija drutva, poremeenostvrednosti i normi i njihovog znaaja u shvatanju pojedinca.TEORIJA ANOMIJE-Merton je predstavnik pozitivistikog pravca ove teorije i anomiju shvata kao drutveno stanje-kaotip drutvene strukture.

-Po Mertonu anomija i devijantnost nastaju iz disfunkcije u nekom drutvu kulturnih ciljeva iraspoloivih sredstava koji tim ciljevima slue.

-Pod anomijom se podrazumeva stanje odsustva normativnosti pri emu se pojedinac iligrupa nameu svojim stavovima drutvu ili grupi.

-Odsustvo potovanja drutvenih zakonitosti dovodi do pojedinanog ili grupnog odstupanjaod drutveno prihhvatljivog ponaanjaTEORIJE SOCIJALNOG UENJAU ovu grupu teorija spadaju oni postupci koji pojave socijalnih devijacija i kriminaluitet tumaeprocesima imitacije, identifikacije, i uopte ranim modelom oponaanja socijalne sredine, uzora iobrazaca. Tu spadaju:

1.teorija imitacije2.teorija diferencijalne asocijacije3.teorija diferencijalne identifikacije

TEORIJE SOCIJALNOG UENJA1.TEORIJA IMITACIJE

-Osniva francuski sociolog Tard, po kojoj dokazuje drutveno poreklo zloina, smatrajui dasu uzroci delinkventnosti imitaciono zakonomerni.On devijantne faktore nalazi u imitaciji ioponaanju. Jedni druge imitiraju, slue kao model u ponaanju. Najee je navodio sluajeveubistva i samoubistva.

-On navodi tri naina imitacije:1.Kao modu,2.Nii slojevi oponaaju vie slojeve3.Jedan nain i metod izvrenje krivinih dela zamenjuje drugi

TEORIJE SOCIJALNOG UENJA2.TEORIJA DIFERENCIJALNE ASOCIJACIJE- UZROK DEVIJANTNOG I DELINKVENTNOG PONAANJANALAZE U UZROCIMA PREUZETIM IZ DEVIJANTNIH ODNOSNO DELINKVENTNIH GRUPA ILI SREDINA SDEVIJANTNIM MILJENJEM.

-Prvu teoriju razvio je Saderlend, on razlikuje:individualno i grupno devijantno ponaanje i smatra da se tako stie,postepeno ui u procesu

meusobne komunikacije3.TEORIJA DIFERENCIJALNE IDENTIFIKACIJE

-Osnova devijantnog ponaanja uslovljena je identifikacijom delinkvenata s uzorima,izmiljenim ili stvarnim, iz medija ili mate, kao i normalna ponaanja u delinkventnoj grupiKULTUROLOKE TEORIJE

-Kulturoloke teorije ine razne socioloke pravce u tumaenju socijalnih devijacija ikriminaliteta.One polaze s aspekta problema sukoba kultura i kulturnih obrazaca, odnosno raznihmodela subkulturnih i kontrakulturnih oblika drutvenih strukturiranja.

-Tu spadaju:1.Teorija kulturnog konflikta,2.Teorija podkultura i kontrakultura,3.Teorija socijalnog interakcionizma i4.Teorija drutvenih grupa i sl.

KULTUROLOKE TEORIJE1.Teorija kulturnog konflikta-kulturnog raskoraka

-Devijacija se objanjava proizvodom sukoba kultura, kulturnih vrednosti izmeu drutvenihgrupa i unutar same jedne grupe.

-Grupe mogu biti na nivou :nacije, socijalne, verske, rasne i sl.-Kao produkt tih sukoba javljaju se devijacije.-Selin smatra da izmeu normi kulture raznih grupa postoji konflik koji se ispoljava u uticaju

jednih na druge, fuzija sadraja raznih kultura u jednu i sl.KULTUROLOKE TEORIJE2.Teorija podkultura i kontrakultura

-Ova teorija smatra da devijantne i delinkventne grupe imaju svoje vrednosti, vrednosneorjentacije i stavove i da ih smatraju za pozitivne.

-Ove grupe imaju, pored osnovne vrednosti imaju i svoj poseban kulturni sistem i obrazackulturnog odnosa i ponaanja- podkultura.

-Podkulturne vrednosti su , u sutini, u sukobu sa optim, univerzalnim kulturnim vrensotima,u emu neki naunici nalaze osnov za devijantno ponaanje,

-ikaka kola (oa) smatra da je podkultura posledica drutvene dezorganizacije, usled eganema drutvenog uticaja na ponaanje migranata i sirotinje, te se oni formiraju u posebne gangovesa specifinom kulturom ponaanjaKULTUROLOKE TEORIJE

3.Teorija socijalnog interakcionizma- polazi od znaaja drutvenih odnosa, odnosno interakcijedevijantnih i nedevijantnih grupa, stim to u tom odnosu, dominantne grupe sa normama ponaanjakoje su prihvatljive u drutvu, nameu svoj obrazac ponaanja.

-Drutvo se deli na konformiste-koji su kontrolna drutvena grupa i devijante na koje jeusmerena drutvena reakcija.

-I etiketiranje je deo teorije i znai drutvenu reakciju na neki vid devijantnog ponapanjaKULTUROLOKE TEORIJE4.TEORIJA DRUTVENIH GRUPA

-Polazi od premise da je drutvo grupno organizovano, polazei od porodice, pa nadalje, gdese odvija interakcija na nivou grupa.

-Teorija drutvenih grupa objanjava devijantno i kriminalno ponaanje kao grupnoponaanje, na osnovu ega se utvruje i oblik i nivo devijantnog ponaanja,

-Odnosi na nivou i unutar grupa su glavni faktori devijantnog i delinkventnog ponaanjaMARKSISTIKO SHVATANJE KRIMINALITETA-Klasici marksizma (Marks, Engels i Lenjin)bavili su se pitanjima kriminaliteta uzgredno, u okviruobjanjenja irih drutvenih problema.

-U radu Poloaj radnike klase u Engleskoj( Engels) govori se o empirijskomistraivanju kriminaliteta i postavlja naunu osnovu marksistike kriminologije,

-U tumaenju kriminaliteta Engels je poao od osnovnog dijalektikog principa:materijalnosti, principa etioloke povezanosti pojava i principa njihove razvojnosti.

-Prema Engelsu materijala nejednakost ljudi povlai sve ostale nejednakosti u drutvui uslovljava sve oblike drutvenog ponaanjaMARKSISTIKO SHVATANJE KRIMINALITETA

-Drutveni poloaj radnika ini ga spremnim na kriminalitet i to na dva naina:1.AUTOMATSKI-determinisana reakcija na brutalan ponaanje buruazije izaziva brutalno

ponaanje radnika i2.PRIMITIVAN OBLIKKLASNOG BUNTA-radnik ne poseduje svojinu pa i ne respektuje svojinu

buruja pa je krade.-Kriminalitet i druge tetne posledice je posledica uslovljene eksploatacije, odnosno

da imaju klasni karakter-Po klasicima marksizma borba protivu kriminaliteta mora da se odvija u pravcu

eliminacije uzroka koji, pre svega, proizilaze iz materijalne osnove i klasne strukture kapitalistikogdrutva u borbi za preobraem drutva na socijalnoj osnovi

MULTIFAKTORSKA TEORIJA-Ova teorija se jo naziva mnogofaktorska ili mnogouzrona i razlikuje se od drugih teorija to jenastala kao reakcija na teorije koje su kriminalitet pokuavale da objasne jednim faktorom (bioloka,psiholoka,socioloka, psihoanalitika i sl)

-Najznaajniji prestavnici multifaktorske teorije su brani par GLUK,koji su u XX veku 40godina sprovodili longitudinarno ispitivanje na 500 delinkvenata, koje su poredili sa 500nedelinkvenata u Bostonu.MULTIFAKTORSKA TEORIJA-Glukovi su dobili rezultate koji pokazuju da se u najmanje 5 elemenata razlikuju delinkventi odnedelinkvenata i to:1.Fizika konstitucija,2.Temperament3.ponaanje,4.Psiholoke karakteristike i5.socio-kulturni uslovi u kojima ive

Kombinacija ovih faktora ee su naeni kod delinkvenataMULTIFAKTORSKA TEORIJAI mnogo drugih autora je vrilo istraivanja pokuavajui da dokae uticaj vie faktora na pojavukriminaliteta:

BART,REKLES,LEOTE i dr.-Ova teorija je i kritikovana:1.ne prave razliku izmeu uslova i uzroka,2.izmeu bitnih i nebitnih faktora3. izmeu glavnih i sporednih faktora4.nauno nije dovoljno zasnovana

ETIOLOGIJA KRIMINALITETA

-Objanjenje kriminaliteta moe se vriti na :

1.Makro nivou- opti nivo prouavanje uzroka kriminaliteta kao masovne drutvenepojave,

2.Mikro nivou prouavanje uzroka pojedinih tipova kriminaliteta i na3.Pojedinanom nivou- uzroci kriminaliteta vezani za linost kriminalca

ETIOLOGIJA KRIMINALITETA-Svi od ovih nivoa ne mogu se posmatrati posebno, jer su oni meusobno povezani. Svako kriminalnoponaanje, kao individualan akt, ukljuen je i u optu uzronost kriminaliteta. Otkrivanjepojedinanih kriminalnih akata i uzroka zloina, dolazi se i do opte uzronosti i obrnuto. Opti uzrociuslovljavaju posebnu i pojedinanu uzronost.KRIMINOGENI FAKTORIPod kriminogenim faktorima se podrazumevaju objektivni i subjektivni inioci koji deluju u procesunastanka, formiranja, i konane realizacije kriminaliteta kao masovne drutvene pojave ipojedinanog ponaanja.

-Kriminogeni faktori, prema Tardu,su:1.SPOLJNI-EGZOGENI I2.UNUTRANJI-ENDOGENI FAKTORI

-Postoji podela i na :1.OBJEKTIVNE KRIMINOGENE FAKTORE I2.SUBJEKTIVNE KRIMINOGENE FAKTORE

-Kriminogeni faktori deluju povezano, sintetiki i kompleksno- jedni imaju opti karakter drugideluju samo na odreen oblik kriminalnog ponaanjaSPOLJNI-SOCIJALNI (EGZOGENI) KRIMINOGENI FAKTORI

Spoljni faktori Se dele na:1.MAKROSOCIJALNE2.MIKROSOCIJALNE I

1.MAKROSOCIJALNI FAKTORI KRIMINALITETA1.Ekonomija, ekonomski sistem i razvoj2.Politiki sistem i kriminalitet3.Rat i kriminalitet4.Industrijalizacija i urbanizacija i kriminalitet

5.Drutvena pokretljivost i kriminalitetSPOLJNI-SOCIJALNI (EGZOGENI) KRIMINOGENI FAKTORI

2.MIKROSOCIJALNI FAKTORI I KRIMINALITET1.Porodine prilike i odnosi2.kola i obrazovanje3.Uticaj susedstva-vrnjaka i delinkventnih grupa4.Religija, religijske grupe i sekte5.Slobodno vreme i kriminalitet6.Sredstva masovne komunikacije i kriminalitet

SPOLJNI-SOCIJALNI (EGZOGENI) KRIMINOGENI FAKTORI

3.SOCIJALNO PATOLOKE POJAVE I KRIMINALITET1.ALKOHOLIZAM2.NARKOMANIJA3.PROSTITUCIJA4.KOCKANJE5.SKITNJA, BESPOSLIARENJE I PROSJAENJE