Odbrana Od Terorizma

8/10/2019 Odbrana Od Terorizma

http://slidepdf.com/reader/full/odbrana-od-terorizma 1/24

УДК:355.02:323.28Примљено:11. априла 2007.Прихваћено:4. маја 2007.Оригиналнинаучни рад

ПОЛИТИЧКА РЕВИЈАPOLITICAL REVIEW

Година (XIX) VI, vol=14Бр. 2-4/2007.стр. 571-594.

- 571 -

Радослав Гаћиновић Институт за политичке студије, Београд

ОДБРАНА ОД ТЕРОРИЗМА

“Спас народа нека буде највиши закон”(Salus populi suprema leх esto)

Латинска изрекаСажетак

Имајући у виду латентну опасност од савременог те- роризма у XXI веку неопходна је истинска сарадња на

глобалном нивоу на плану антитерористичке борбе,али уз резерву према рату против тероризма као мето-ду остваривања геополитичких интереса преосталевелике силе. Поред општеприхватљивог дефинисањатероризма на нивоу ОУН, морају постојати једнакаправила борбе за све и исти однос према сваком те-

роризму. Треба озбиљно схватити констатацију дасе тероризам просто не може искоренити. И након

успешних акција органа безбедности у борби противтероризма, терористи ће увек имати предност исваку наредну акцију ће припремати са новим мето-дама, тактиком и садржајем акције. Нажалост, засада, тероризам се теоретски може само држатипод контролом. Треба разликовати антитероризамод контратероризма посебно у стратегији одбранеод тероризма у нашим условима. Противтероризам

је активност коју спроводе велике силе у бори противтероризма ван граница своје државе, а антитерори-

зам подразумева одбрану од тероризма на својој тери-торији. Зато аутор овог рада сматра да је у условимаборбе против тероризма у Србији мора искључиво при-

мењивати “антитероризам”, тј. одбрана од терори- зма на својој територији.

- 571 -



- 572 -

Радослав Гаћиновић ОДБРАНА ОД ТЕРОРИЗМА

То је веома сложен процес који захтева превентивно, репресивно и борбено деловање безбедоносних струк-

тура државе уз стриктно поштовање међународнихправних докумената које је донела Организација УН. Циљеви антитероризма су јасно утврђене вредностикоје треба сачувати, остварити или стећи антите-

рористичком активношћу. Основни циљ антитерори-стичких активности је елиминација тероризма као

масовне појаве.Стручњак за антитероризам – руководилац антите-

рористичких активности мора бити врхунски профе-сионалац. Мора познавати теорију и праксу. Са аспек-та теорије мора да познаје научноистраживачки рад,

теоретске основе насиља у светским оквирима, а каодоказ тога су објављени научни радови (књиге, учешћена међународним скуповима и конференцијама); да по-

знаје међународно право, међународне односе, војне иполицијске науке, историју, психологију, андрагогију,

међународноправна документа која третирају про-блематику савременог тероризма, као и законе своје

земље. Са аспекта праксе мора да познаје стратегијуи тактику употребе антитерористичких јединица;

мора бити добар организатор; мора знати да спрове-де превентивне, репресивне и борбене мере у антите-

рористичким активностима, као и да има смисла запреговоре.Овакви стручњаци су и у свету реткост, а ако постојеони су веома драгоцени, њихова мишљења у антитеро-

ристичким активностима често су пресудна. У озбиљ-ним државама њихово знање се поштује и уважава.

Кључне речи: тероризам, антитероризам, противте- роризам, одбрана, циљеви, услови, принципи, мере

УВОД

O фанзивно прегруписавање и омасовљење терористичких орга-низација и њихова агресивност значајно нарушава систем без-

бедности у свету на почетку XXI века. Због тога, турбулентно стањеможе захватити шира светска пространства. Томе доприносе: нео-збиљно схваћене опасности од тероризма и примена двострукихстандарда од стране неких великих сила. Супротстављање савре-меном тероризму отежава и то што се огромна средства и енергијаусмеравају на последице, уместо на откривање узрока тероризма.Сигурно је да се тероризам не може искоренити коришћењем само



стр: 571-594.

- 573 -

ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА бр. 2-4/2007 год. (XIX)VI vol=14

војне силе, већ мењањем укупних друштвених односа, развојем де-мократије и масовним едуковањем јавног мњења о тероризму.

Неопходна је реафирмација принципа мирног и праведног ре-шавања међународних спорова уз елиминисање праксе наметањаготових решења од стране великих сила. Веома је битно реафирми-сати основне принципе међународних односа, односно основе ме-ђународног јавног права, пре свега, принципа суверене једнакостиземаља. Изградња праведних економских односа у свету и зауста-вљање даљег продубљивања економских разлика између богатихи сиромашних је афирмација основних принципа који се боре про-тив терора, тероризма и других врста насиља.

Пракса мора потврдити правило да је борба против тероризмалегитимна, да је то једнако легитимно право свих земаља, великихи малих. Када се мале земље увере да се против њих не води ника-ква дискриминација од стране великих и моћних, када се увере дасе и они уважавају као стварни субјекти међународних политичкиходноса, када се у свету реши питање етноса, тада ће се сузити усло-ви за деловање тероризма како на унутрашњем тако и на међуна- родном плану. Ово су нажалост тренутно само жеље које некада убудућности могу донети препород међународне безбедности и са- радње. У сваком случају, нико не сме остати нем пред експанзијомсавременог тероризма у свету на почетку XXI века.

Терористичке активности су веома сложене и још увек нисудовољно разјашњене, нарочито када је реч о њиховим носиоцимаи, уопште, разлозима за њихово постојање. Сем тога, објекти напа-да и методи који се примењују подлежу сталним променама. Збогтога је за успешно супротстављање терористичким активностима рад у континуитету условљен бројним околностима и захтева од-мереност, стрпљење, озбиљан научноистраживачки рад, врхунскуорганизацију заштите и контроле како би се на време уочили циље-ви и методе деловања савременог тероризма. Да би се антитерори-стичка активност почела спроводити, основни услов је постојањеопштеприхватљиве дефиниције тероризма. Као једна од прихва-тљивих дефиниција по мишљењу аутора овог рада је: “Тероризам је организована примена насиља (или претња насиљем) од стра-не политички мотивисаних извршилаца, који су одлучни да крозстрах, зебњу, дефетизам и панику намећу своју вољу органима вла-сти и грађанима.”1)

1) Радослав Гаћиновић,Савремени тероризам , Графомарк, Београд, 1998. год, стр, 31.



- 574 -


ПОЈАМ, ЦИЉЕВИ, УСЛОВИ И ПРИНЦИПИ АНТИТЕРОРИЗМА

У литератури се могу срести различита тумачења активностикоја се назива “антитероризам.” За ову врсту делатности користесе две речи Аntiterrorism (енгл.an*ti* [`aentij] (pre х)-против (ан),противнички, супротан).2) Па је, по тој логици, антитероризам скуподбрамбених мера које се предузимају у заштити лица и имовине,или као знање, упознатост са терористичким претњама и мерамакоје се спроводе да би се њихов ударац редуковао, овај термин сеодноси на дефанзивне мере заштите од тероризма или пак борбапротив тероризма на сопственој територији. У научној терминоло-гији се користи и терминcounter-terrorism (енгл.counter II [`kaun-tÀ (r)] – противударац,counter IV adv – супротно,counter V v tr одбити;to ~ an attack одбити напад).3) Дакле, термини counter-ter-rorism/counterterror/counter-attach највише се односе на офанзивнемере у циљу спречавања савременог тероризма и изван територијесопствене државе, што обично примењују велике силе попут САД,Русије и Велике Британије. За државе које прокламују антитерори-стичку стратегију, тј. борбу против тероризма на својој територијиадекватан је термин антитероризам који обједињује превентивне,

репресивне и борбене мере органа државне заштите.Међутим, у академским и администартивним дефиницијамане постоји сагласност ни јасно разликовање појмова anti-terrorism/counter terrorism. Тако нпр. Давид Витакер (D. J. Whittaker) у прин-ципе, програме, приступе које ставља у контекст термина counterterrorism (counter-terrorism principles, programs, approaches ) а изво-ди из планова и програма УН, ЕУ.. убраја и дефанзивне као штосу обавештајно информисање, контрола, прављење база података,унутрашње и међународне законодавне делатности или дипломат-ске и економско-социјалне мере.4) Такође и Џон Ричард Чакрах (J.R. Thackrah) у свом речнику тероризма, антитероризам и контрате- роризам анализира упоредо посматрајући их нераздвојно један оддругог и не правећи међу њима разлику.5) Међутим, ови појмови

2) Ж. Симић, Енглеско-српскохрватски речник , Београдски издавачо-графички завод,1977.

3) Мортон Бенсон, Енгеско-српскохрватски речник , електронско издање.4) Whittaker D. J.Terrorists and Terrorism-in the contemporary world, Routledge , Taylor &

Francis Group, London and New York, 2004. стр.129-1435) Thackrah J. R. Dictionary of Terrorism , Routledge, Taylor& Francis Group, London and

New York, 2004, second edition.



стр: 571-594.

- 575 -


се морају суштински разликовати, јер их све земље не могу приме-њивати. Антитероризам је прихватљив за све, а контратероризам

за оне најјаче и најмоћније државе света које због своје војне и еко-номске моћи нису de facto под контролом Организације УН.Одбрана од тероризма, тј. “антитероризам” се састоји од од-

брамбених мера и поступака, који имају циљ подизање нивоа зашти-те појединаца и имовине од терористичких активности. Састоји сеод примене мера безбедности и поштовања законитости у одбраниобјеката, извиђања, осматрања и обавештајног обезбеђења, радиправовременог упозоравања на опасност, и схватања опасностиод тероризма.6) Дакле, антитероризам је активност која обједињу-

је све радње које примењују државне институције и међународнеорганизације у борби против тероризма. По мишљењу аутора овог рада:“ Антитероризам представља скуп мера, активности и по-ступака које спроводе Организација УН и државне институцијена својој територији у циљу правовременог препознавања и искоре-њивања савременог тероризма, применом стратегије одвраћањаи узвраћања ”. То је веома сложен процес који захтева превентивно, репресивно и борбено деловање безбедоносних структура државеуз примену међународних правних аката које је донела Организа-ција УН. Циљеви антитероризма су јасно утврђене вредности којетреба сачувати, остварити или стећи антитерористичком активно-шћу. Основни циљ антитерористичких активности је елиминацијатероризма као масовне појаве. Циљ антитерористичког дејства-акције је у директној супротности са циљем терористичке орга-низације . Он се изводи од тренутка кад се уочи појава тероризмаи идентификује организована терористичка активност. Циљ, каоизведени чинилац исказује се кроз хијерархијско степеновање понивоима: општи циљ, посебни циљ и конкретан циљ антитерори-стичке активности.

Општи циљ антитерористичких активности је релативно трај-на категорија, која произлази из суштине противтерористичкеделатности у систему државе. Може да буде дефинисан као ели-минација носилаца терористичке активности и ликвидација експо-нираних актера у терористичкој активности.

Посебан циљ антитерористичке активности је исказана глобал-на операционализација активности у односу на одабрани објекатнапада. Непосредно зависи од постављеног општег циља и на осно-

6) Петковић, М. В.Тајни ратници , Тетра ГМ, Београд, 1996, стр. 92.



- 576 -


ву њега се одређују снаге, средства, простор и време реализацијеантитерористичке активности.

Конкретан циљ је строго дефинисан и персонификован обје-кат антитерористичке активности, с прецизним начином поступа-ња према њему. Произлази из општег и посебног циља и пројекту- је задатке за реализацију конкретне антитерористичке активности.За успех антитерористичке акције веома су значајни принципи: 1)одлучност која се може одредити као јединство намере и циља; 2)законитост као принцип чија је суштина у стварању објективногокружења за реализацију намера у односу на тероризам; 3) право-временост, за чије је објективно значење везано оптимално време

отпочињања антитерористичке акције; 4) активност – офанзивна ре-ализација антитерористичке акције; 5) флексибилност суштинскиисказује неопходност веома стабилне и довољно еластичне органи-зације условљене конкретним циљем и задатком (успех претпоста-вља беспрекорну дисциплину, али и креативну слободу акције ан-титерористичких јединица у различитим амбијентима и примену разноврсних начина ефикасног решавања задатка); 6) сигурносткао принцип поставља неизоставан захтев потпуне оспособљено-сти антитерористичких јединица (претпоставља координацију ак-ција и прецизност у односу на простор и време); 7) непрекидност је принцип који значи да донета олука за антитерористичку акцијуи његова отпочета реализација морају бити сагласни; 8) довољност је принцип чије је значење условљено са логичном економично-шћу снага и средстава и пропорционалношћу силе условљени ме-ђународним и унутрашњим правним и нормативним регулативама(дакле, суштина принципа је ангажовање само неопходних снагаи употреба минималне силе у реализацији антитерористичке акци- је); 9) тајност као принцип чини једну од специфичности за елими-нацију тероризма као масовне појаве.7) Терористичке активности

се увек испољавају у одређеним просторним, временским и дру-штвено-политичким условима.Међутим, услови за реализацију антитерористичких активно-

сти се испољавају кроз одређену форму и садржај. Као неопходниза успешно извођење антитерористичких активности, посебно сузначајни следећи услови:8) 1) просторна организација, претпоста-вља дисперзиони распоред неопходних делова надлежних држав-7) Јоже Сивачек, “Стратегијске претпоставке противтерористичких дејстава”, Војно дело

3-4/1999, стр.51-54.8) Ibid., стр. 55.



стр: 571-594.

- 577 -


них институција и специјализованих елемената система државе,које морају да обезбеде правовременост и континуитет антитеро-

ристичких активности; 2) поуздана информација, као “капитални ресурс модерне организације”.9) Она је неопходна за благовреме-ну спознају стања, процену ситуације, реално планирање, право-времену акцију, координацију и целовиту анализу; 3) структурнаорганизација је пројектовани систем посебно груписаних саставакоји регулишу одређену врсту проблема и послова значајних заефикасну реализацију антитерористичке акције; 4) функционалнаорганизација, као услов, заснована је на скупу активности којимасе реализују задаци у оквиру постављеног циља антитерористичкеактивности; 5) оспособљеност је научно заснована, плански орга-низована и систематски реализована делатност едукације и психо-физичке изградње надлежних органа и специјализованих јединицаза антитерористичка дејства; 6) морал као посебан облик друштве-не свести, систем норми и скуп правила понашања људи.

Веома је битно да се начин понашања антитерористичких једи-ница заснива на схватањима и вредносним категоријама које изгра-ђују етичке ставове и подстичу их на активност чији је резултат до-бробит државе (заједнице). Новиmodus operandi покрећу искуснитерористи, доказани кроз ратове и терористичке акције. Они обез-беђују знање, логистику и новац управљајући тако скоро потпуноконспиративним ћелијама, које на терену самостално бирају и из-воде акције. Ћелија је основни организациони део терористичке ор-ганизације. На основу искустава из минулог обавештајног рада исудских процеса ухапшеним терористима може се јаније него до са-да идентификовати врста ћелије и социјални статус њених припад-ника. Међутим, иако још нико није успео да “провири” у структурућелије терористичке организације – посебно исламистичке, претпо-ставља се да је бројно стање ћелије од пет до двадесет терориста

разврстаних у више секција и то: а) код мањих секција; војна секци- ја, део за планирање и део за извршавање, и б) код секција са већимбројним стањем; група за одлучивање, група за осматрање, групаза логистику, група за муњевити терористички удар, а у неким си-туацијама у саставу ћелије делује и обавештајна група. Терористипостају свесни да их службе безбедности надзиру те примењују иврше сталне измене у свом деловању и активностима. Све ово ука-зује да инфилтрација, врбовање и друге врсте контроле тероризма9) Gregory, R. and R. Van Horn,Value and cost of information, Systems Analysis Techniques ,

John Willey, New York, 1974.



- 578 -


тако постају, још компликованије. У стратегији регрутације чла-нова и у њиховој образовној структури такође су примећени нови

трендови, што све више компликује начин функционисања службибезбедности у антитерористичким активностима.

ДРЖАВНЕ АНТИТЕРОРИСТИЧКЕ МЕРЕ

Државе и њихове институције имају најодговорнији задатакда заштите сопствене грађане и институције од свих врста наси-ља, посебно од савременог тероризма који је у протеклом периодуопасно запретио цивилизацији, па ће безбедоносни изазови у XXIвеку бити израженији више него икада до сада. Познато је да се

тероризам не може искоренити, али да би се бар држао под контро-лом сви субјекти међународних односа морају дати свој допринос.Организација уједињених нација мора доживети трансформацијуи у наредном периоду испуњавати обавезе због којих постоји. Др-жаве се морају придржавати међународних правних докумената,које су саме ратификовале а које су донеле ОУН. Уважавајући међу-народно право и сопствене правне прописе државе у борби противсавременог тероризма морају примењивати превентивне, репресив-не и борбене мере.

ПРЕВЕНТИВНЕ АНТИТЕРОРИСТИЧКЕ МЕРЕ

Превенција обухвата отклањање или ублажавање симптома(непосредна или посредна превенција). Уклањање узрока може сесматрати општом превенцијом. Превенцијом би требало да се: от-клони подршка из иностранства носиоцима терористичке делатно-сти; истражи улога средстава за масовно комуницирање и спречињихово коришћење од стране терористичких организација.

Терористичке активности би се знатно смањиле кад средства

јавног информисања не би преносила последице њихових акција;веома је битан едукативни рад с младим људима, како би се спречи-ло њихово укључивање у терористичке организације, као и одвра-ћање уз претњу примене оштрих кривичних санкција.

Превентивне мере у борби против савременог тероризма пред-стављају веома значајну делатност демократског друштва, које јеистински опредељено за трајно супротстављање савременом теро- ризму. Ове активности су најтеже, њихови резултати се не видеодмах, они долазе тек након дужег времена и зато многи изража-



стр: 571-594.

- 579 -


вају скептицизам према демократској превентиви у борби противтероризма.

Демократском превентивом се улази у тамне вилајете насиља,осветљавају се њихове дубинске димензије и стварају се услови задуготрајни процес искорењивања насилне делатности код тих љу-ди. Веома је битно спознати психолошки профил терористе, њего-ве мотиве и разградити код његове личности такозвани интрисичнимотив за спровођење насиља. Целокупно друштво мора испољитиодлучност у борби против савременог тероризма, а не само војска,полиција и њихове службе безбедности. Нужно је да се безбедностинтегрише у политички систем земље, како би се створили повољ-

ни услови за ефикасно функционисање свих чинилаца одбрамбе-но-заштитиног система државе.Основни предуслов за успешну заштиту од савременог теро-

ризма су: високопрофесионална и организована служба заштите;објективна (реална) процена опасности (односно угрожености), стим да се терористичке организације не смеју потценити нити пакпреценити; залагање за професионално и успешно обављање сво- јих дужности на радним местима грађана; доследна примена закон-ских прописа смањиће простор за терористичке активности, што је

веома важан чинилац у заштити друштва; развијање демократскедруштвене свести у свим структурама земље; непрекидна актив-ност на развијању безбедноносне културе, под којом се подразуме-ва знање и мотивисаност појединца да се лично и самоиницијатив-но супротставља, те да предузима мере и поступке за спречавањетерористичких активности; стално предузимање и унапређивањемера заштите у свим колективима и у свим срединама; стицањеодређених знања о методима и средствима које терористи користепри извођењу својих активности.

Остваривање наведених предуслова не искључује, већ, напро-тив, обавезује на предузимање одређених конкретних мера и посту-пака одбране и заштите у борби против тероризма. Оне су неопход-не, а ефикасније су толико колико полазе од наведених предуслова.Могло би се рећи да добро организована и свеобухватна самоза-штита ефикасно делује у функцији одвраћања од терористичкихактивности. То подразумева да се на свим задацима, у миру и ра-ту, организовано ангажује цивилно становништво и све политичкепартије.



- 580 -


УЛОГА ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ У ПРЕВЕНТИВНОМ АНТИТЕРОРИСТИЧКОМ ДЕЛОВАЊУ

Обавештајна служба је посебна организација државних органачија се делатност огледа у прикупљању и изучавању података о дру-гим државама. Обухвата све структуре друштва и све друштвене ак-тивности (политичке, економске, војне, научно-техничке и друге)државе према којој је усмерена. Садржи и обавештајну делатност,усмерену на откривању и сузбијању деловања страних обавештај-них служби према сопственој држави.10) Појам обавештајне службесе не може поистовећивати са појмом шпијунаже која је само деообавештајне делатности и, у најужем смислу речи, подразумевапоседовање тајних података коришћењем агената (шпијуна). Шпи- јунажом се сматра онај део обавештајног рада који је по међуна- родном праву или према законодавствима неких земаља у мируинкриминисан.

Обавештајна делатност је током развоја људске цивилизаци- је била предмет бројних расправа истраживача који су настојалида објасне ту појаву и дају научно одређење. Међутим, у процесу разматрања улоге обавештајних служби у антитерористичким ак-тивностима наука мора, макар на специфичан начин, учествовати

у образовању кадра за антитерористичко деловање, јер ће научнеметоде засигурно обогатити смисао и садржај деловања обавештај-них служби уопште, а у антитерористичким активностима посеб-но. Јер, обавештајне службе се морају бавити истраживањима поја-ва како би дошле до до нових спознаја, а у томе ће знатно помоћиметоде научноистраживачког рада. Поготово што терористичкеорганизације врше дуготрајне тајне припреме за акцију која веомакратко траје, са свим елементима изненађења. Дакле, обавештајнаслужба је друштвено историјска и класно условљена специјализо-вана организација која у оквиру свог делокруга рада спроводи тај-не обавештајне, контраобавештајне и субверзивне садржаје премавиталним интересима противника, користећи при томе специфич-не методе и средства, са циљем остваривања одређених политич-ких интереса и заштите унутрашње и спољне безбедности.11)

Обавештајно-безбедоносна активност у борби против савре-меног тероризма се манифестује кроз јавну и тајну компоненту,10) “Војни лексикон”, Војноиздавачки завод, Београд, 1981, стр. 336.11) Андреја Савић,Увод у државну безбедност , Виша школа унутрашњих послова, Бео-

град, 2002, стр. 42.



стр: 571-594.

- 581 -


јер терористи настоје да покажу како је нека влада неспособна дазаштити људе и имовину. Сакупљање обавештајних података и њи-

хова анализа, су кључ за решавање проблема тероризма.Нормалном и ефикасном функционисању обавештајног рада

у борби против тероризма умногоме доприносе друштвене науке,које проучавају, и тиме расветљавају, различите аспекте терори-стичке активности, њихово понашање и особености, што је посе-бан предмет интересовања обавештајних служби. Осим тога, самиметоди друштвених наука успешно се користе у фундаменталном раду обавештајних служби.

Обавештајне службе најважније податке о тероризму приба-вљају применом тајне методологије (тајног прикупљања подата-ка, методе прикривеног прикупљања података). Међутим знатанпроценат обавештајних података добијају коришћењем легалнихизвора, као што су средства информисања, јавни скупови, научнетрибине, разни интервјуи грађана, посебно лица запослених у др-жавним институцијама.

Агентурни обавештајни рад је нужно обавијен тајношћу, па је истраживање ове области објективно отежано. У обавештајномпроцесу, агентурни рад заузима важно место. Агентурни рад је, та-кође, део владиног обавештајног система. Он се може одвијати изиностранства и из земље која је предмет обавештајног напада упроцесу откривања терористичких организација и група на њенојтериторији. Рад се одвија у строгој тајности, како не би изазваопоремећај у међународним односима, каквих је примера било упракси. Тим радом се жели доћи до најважнијих тајних података онекој терористичкој организацији који се веома брижљиво чувају,што причињава велику потешкоћу онима који се таквим посломнепосредно баве. Улога обавештајаца је да уђу у посед одређених

квалитетних информација везаних за превенцију тероризма. У бор-би против савременог тероризма веома је битна сарадња обавештај-них служби из више земаља. Један вид сарадње постоји у оквируКлуба Берн који представља форум у коме разговарају шефови слу-жби безбедности земаља Европске уније.12) Сличан форум, под на-зивом Међународни форум тајних служби, одржан је 2001. годинеу Сент Петерсбургу, када су руске обавештајне службе угостиле

12) Lefevre, S. “The Di culties and Dilemmas of International Intelligence Cooperation”, Inter-national Journal of Intelligence and Counterintelligence, 16, Taylor & Francis, 2003, p. 530.



- 582 -


стотину шефова и представника обавештајних служби из 39 зема-ља.13)

Међутим сарадња између обавештајних служби никада нијепотпуна и увек је ограничена многим факторима. Неки од њих су различити интереси и перцепција спољне политике, различите по-зиције у међународним односима, правна органичења, страх да се разменом информација не угрозе сопствени извори и не откријуметоди, као и страх да друга страна не злоупотреби податке изванпостигнутог договора. Они који не верују у овакву врсту сарадње размишљају, како наводи Ричард Олдрич (R. Ј. Aldrich), да “немапријатељске тајне службе, само тајне службе пријатељске држа-

ве.”14)

Kaо пример неискрене сарадње обавештајних служби Мили-воје Левков наводи пример деловања израелске обавештајне слу-жбе MOSAD приликом планирања терористичког удара у Бејруту1983. године у којем је погинуло 241 маринац из осмог батаљонапри УН снагама. Испостава ове службе у том граду је, како наводиЛевков, имала податке на који ће начин бити изведен удар и којимпревозним средством, једино није знала тачну мету. Централа MO-SAD дала је директиву да се америчке службе обавесте уопштенопа су мере безбедности остале на истом нивоу као пре упозорења, јер је таквих и сличних упозорења много.15)

ДИПЛОМАТСКЕ АНТИТЕРОРИСТИЧКЕ МЕРЕ

Дипломатија је најмоћније “оружје” сваке земље у борби про-тив савременог тероризма који, охрабрен глобализацијом, несме-тано у многим погледима, превазилази државне границе. Тако те- рористичке групе и организације своје мреже разапињу по целојпланети. Вешто вођена, дипломатија је везивно ткиво које све ан-титерористичке мере обједињује у једну, компактну и вешто пове-зану целину. Без ефикасне дипломатије антитерористичке мере иактивности су разједињене и неповезане, а тиме и неефикасне. Наплану борбе против савременог тероризма, дипломатија се не од-носи само на професионалне дипломате који раде у иностранству,већ и на све функционере који извршавају друге задатке, специјали-зоване и повезане са борбом против тероризма.13) Kalugin, O.A. Window of Opportunity: “Russia`s Role in Coalition Against Terror”, Harvard

International Review, Vol. XXIV, No. 3, fall 2002.14) Aldrich, R. J. “Dangerous Liaisons Post-Sptember 11 Intelligence Alliances”, Harvard Inter-

national review Vol. XXIV, No. 3, fall 2002.15) Левков, М. Израелска тајна служба , Филип Вишњић, Београд, 2001, стр. 162-163.



стр: 571-594.

- 583 -


Политичко-дипломатске антитерористичке мере треба да до-принесу решавању конфликата резолутнога типа које су усмерене

решавању сукоба средствима јавнога дијалога и тзв.тајне дипло- матије. Тим методама се терористичке организације спречавајуда учествују у масовним покретима који доносе одређене, па иполитичке промене; афирмише се опробана структура покрета укојима се редукује утицај терористичких организација; даје се де-лимична или условна амнестија припадницима неких терористич-ких покрета који су на граници с тзв. ослободилачким покретима;врши се дипломатски притисак на државе и све остале спонзоретерористичких организација (повлачење дипломатског особља из

држава које финансијски или морално помажу тероризам, прекиддипломатских односа с тим државама и сл.).Дакле, дипломатија има главну улогу у антитерористичким ак-

тивностима уопште, било да се договара, преговара или пак посре-дује у изналажењу антитерористичког решења мирном путем.

Носиоци политичко-дипломатских активности су највишидржавни руководиоци и органи (председник, скупштина, влада).Њихова улога у дипломатским антитерористичким активностима је одлучујућа, јер они: правовременим активностима у иностран-ству обезбеђују уједначен приступ проблематици савременог теро- ризма, где се посебно потенцира обавеза држава да терористичкеактивности материјално не помажу нити политички подржавају;инсистирају на отклањању узрока тероризма, без обзира на обими интензитет његове активности; у почетној фази терористичкеактивности правовремено јавно достављају податке и доказе наоснову којих се може потврдити присуство терористичких органи-зација и група, како би се правовремено обезбедила међународнапомоћ и подршка у антитерористичкој борби; обављају правовре-мено консултације са регионалним, европским и светским реле-вантним политичким чиниоцима, ради подршке за планиране анти-терористичке акције. Иако се увек лакше даје политичка подршка,не одустаје се никада ни од оружане антитерористичке акције акосе дипломатским активностима насиље, или претња насиљем, неможе спречити.

Поред наведених, политичко-дипломатске антитерористичкеактивности обухватају и: активности с којима се упознају великесиле и УН о узроцима тероризма у циљу добијања међународне по-





стр: 571-594.

- 585 -


или за које су они у стању да их представе тако да говоре у прилогњихових дела, односно борбе.

Поступци за лишавање или умањивање економских ресурсаили основе коју користе терористи представљају један од најзна-чајнијих предуслова за отпочињање ефикасних антитерористич-ких активности. Између осталих поступака, оних за спречавање икажњавање: проституције, корупције, трговине наркотицима, иле-галног промета дувана, трговине људима, неовлашћено коришће-ње ауторских права, “прање” и илегални трансфер новца и другихсредстава за предузимање терористичких аката (различите врстенаоружања, експлозиви, отровне супстанце, средства за комуни-

цирање итд.), организованог криминала, представљају суштинскуоснову или базу антитерористичких активности од које веома зави-си политичка антитерористичка надградња. Државне институцијеу свим својим структурама морају ставити под контролу легалне из-воре финансирања терориста (плате и други приходи, уштеђевине,наследства, различити облици поклона и др.). Процеси транзицијеу већини југоисточних и источних европских земаља довели су докриминализације политичких и економских система, па је системефикасне контроле финансијских средстава отежан, јер у крими-нализованим друштвима полуге криминалних радње држе управоприпадници власти – система. Финансијске институције могу би-ти укључене у финансирање терористичких активности и то каожртве различитих врста малверзација, саучесници терористичкихгрупа и организација кроз нпр. “каналисање терористичких фондо-ва”. Примена свих антитерористичких поступака има посебно еко-номску димензију, која мора бити првенствено заступљена у свиманализама, превентивне и репресивне антитерористичке активно-сти, јер економска димензија има одлучујући значај у антитерори-стичкој борби.

Време у коме живимо неки теоретичари називају “нова еконо-мија тероризма”, када терористичке организације широм света,‘окрећу’ око 1500 милијарди $. То је бројка која је два пута већа одбруто производа Велике Британије, или сума која је четири путавећа од укупне готовине $ у промету.16)

Последице глобализације економских токова најснажније сеосећају у маргинализованим привредама и друштвима, при чемусу експлоатација јефтине радне снаге и јефтиних сировина пери-

16) Радослав Гаћиновић, Интервју у часопису ‘’Одбрана’’, 1. 2. 2007, стр. 11.



- 586 -


ферије основа прогреса развијеног света. Такав економски модел,заснован на тржишним параметрима, има за последицу енормно

повећање богатства малобројне елите најмоћнијих и глобализаци- ју сиромаштва великих размера, па су економска супериорност исоцијална инфериорност неодвојиве од тако профилисаног проце-са. На тај начин радикална глобализација обликује нови социјалнипедаљ света, претварајући га у опасну вулканску позорницу, на ко- јој ће значајно место имати терористичке организације.

Последице економске глобализације ће подстаћи велики бројсиромашних и незадовољних људи да се боре за опстанак и голопреживљавање. Масовно незадовољство народа подстицаће и кори-стити у својим програмима терористичке организације на глобал-ном плану.17)

Подмићивање значајних личности, првенствено представникаполитичких елита одређене државе од стране терористичких орга-низација представља један од најакутнијих проблема који стварајууслове нарастања тероризма и других видова политичког насиља.

Терористи обично за ту сврху користе новац од шверца нар-котика, наоружања, изнуда, уцена и сл. и тако директно утичу наполитичке процесе, тј. доношење политичких одлука за које се те- рористи иначе залажу.

РЕПРЕСИВНЕ АНТИТЕРОРИСТИЧКЕ МЕРЕ

Поред превентивних мера које имају за циљ одвраћање терори-сте од акције, држава предузима и репресивне мере, које се односена примену кривичних, административних и других мера према из-вршиоцима терористичких активности. Иако се државна заштитамора све више оријентисати на превентивну акцију, она се не мо-же одрећи репресивне функције. Примена кривичних санкција је

неопходно средство заштите друштва и појединаца од друштвено17) Однос између најсиромашнијих и богатих само пре 30 година изноосио је 1:30, а сада

је већ 1:84, при чему само 225 милијардера поседује веће богатство од земаља које чине48 осто становништва света. Половина човечанства живи у сиромаштву, са мање од 2$ дневно, а више од трећине у апсолутној беди. Последица глобализације је и опадањеживотног стандарда 80 одсто људи, посебно 30 одсто нјсиромашнијих, тако да угрожа-ва њихов биолошки опстанак. Према подацима међународне организације рада, 730милиона људи нема посла или од посла који обавља не може да живи, 180 милиона јебез икаквог посла, а 550 милиона живи од само једног $ дневно. Под налетима глоба-лизације скоро да је напуштен програм помоћи најнеразвијеним земљама. Та помоћ је 1992. године износила 0,70 одсто, а 2000. годионе 0,25 одсто бруто националногдоходка земаља Организације за економску сарадњу и развој (Станислав Стојановић,“Безбедност и изазови процеса глобализације”, Војно дело 1/2005, стр. 33).



стр: 571-594.

- 587 -


опасних понашања, па се стога друштво не може одрећи казненефункције државних органа, нити се та функција може до краја све-

сти на елементе кривично-правне превенције и ресоцијације, иакооне морају стајати са њима у комплементарном односу. Друштво јепринуђено да позива на одговорност и кажњава, да примењује кри-вичне, административне и друге казнене мере, које су објективне, репресивне, али и нужне у конфликтима и условима у којим делујутерористичке организације.

Приликом примене свих мера, битно је имати јасну представуо снази терористичке организације и степену опасности од њене ак-тивности. Потцењивање, односно занемаривање негативних поја-ва има штетне последице. Уколико се друштво не бори против њиходговарајућим (ефикасним) мерама, оне постају све учесталије, ин-тензивније и са већим притиском на друштво, што може изазватиколебање јавног мњења и слабљење отпорности друштва. Да бидруштво на време спречило овакве појаве и тенденције, оно мораинсистирати на егзактној, емпиријски идентификованој проценимера које су неопходне за његову заштиту. Одатле произлази да једруштво позвано, када је реч о друштвено опасним понашањима и радњама, да и даље развија казненоправне инструменте у оквирусвоје политике, који оправдано служе и циљевима заштите. Поредосталог, неопходно је: дограђивање правних прописа и усвајањеодговарајућих међународних конвенција и доношење нових; разви- јање система безбедности, како би уз помоћ система заштите биоспособан отклонити опасност од најтежих облика угрожавања; при-мена кривичних санкција према свим учесницима терористичкихактивности. Борба против терористичких активности сталан је за-датак, а њен успех зависи од професионализма надлежних служби,економске стабилности, јачања одбране и заштите, међународногугледа и војно политичког положаја земље, погођене терористич-ким активностима. Веома је битна сарадња грађана у процесу иден-тификације околности и лица која могу организовати терористичкеактивности.

Државни органи, као непосредно одговорни за укупну безбед-ност земље и грађана, морају предузети најефикасније мере зашти-те од тероризма кроз: процену могућих носилаца тероризма; пра-вовремену и реалну процену јачине и стварне моћи терористичкеорганизације у циљу припреме антитерористичких мера и активно-





стр: 571-594.

- 589 -


ких војних и полицијских јединица имају веома значајну улогу.Када превентивне и репресивне мере не дају резултате, војне и по-

лицијске антитерористичке јединице ступају у акцију, како би пра-вовремено заштитили грађане и државне институције, које су метатерористичких организација.

У савременим војним доктринама, планирају се посебне мереза борбу против терористичких активности и то: мере јединица исвих субјеката заштите; поступци јединица и осталих система за-штите и борбена дејства антитерористичких јединица војске и по-лиције. Мере обухватају правовремено откривање терористичкихгрупа, њихових планова и припрема, обезбеђење и координацију

антитерористичке заштите, као и организовање и припрему једи-ница за противтерористичка дејства. Поступци су: организовање иизвиђање правовремене физичке, оперативне и техничке заштитеу циљу спречавања извођења терористичке акције. У противтеро- ристичкој борби најефикаснија је метода директног удара, која зах-тева ангажовање мањих, али врхунских обучених и опремљенихбораца. Према томе, савремени тренинг код тих јединица је неза-менљив, што значи вежбати, вежбати и само вежбати. Постоји из- река “лако на вежби – тешко у борби” и “тешко на вежби – лако уборби”. Сложеност и специфичност задатка посебних антитерори-стичких јединица захтева непрекидно дограђивање и усавршавање јединствене тактике деловања, при чему треба да дођу до изражајаначела брзине, енергичности, кратког трајања акције и рационали-зације употребљених јединица и средстава у антитерористичкојборби. Борбу са терористичком групом воде јединице по фазамакоје се међусобно разликују по примени оперативно-техничких ме- ра и радњи, времену одбијања и карактеристикама терористичкегрупе. Припрема за противтерористичку акцију зависи од тачностиобавештајних података: о јачини групе; локацији; наоружању; по-

стојању сарадника терористичке групе у локалном становништву. Борбу против терористичких групација организовано водеоргани државне заштите. Међутим, у општем смислу, поред анти-терористичких јединица у борби против тероризма укључују сеобавештајно-безбедоносне агенције, институције за политичко-ди-пломатско и информативно-пропагандно деловање. Од изузетногсу значаја одређене стратегијске претпоставке за успешну припре-му и извођење антитерористичких активности. Те стратегијскепретпоставке се могу класификовати у неколико значајних група,



- 590 -


као што су: јединствени приступ и изграђеност критичког и вред-носног односа према тероризму као појави; изградња јединственог

и конзистентног категоријалног и појмовног система одређења те- роризма, који би обезбедио систематизацију делатности и активно-сти на његовом елиминисању.

У разматрању ове појаве, веома је битно да се направи ди-стинкција између: тероризма као општег друштвеног феномена,терористичке делатности као посебног вида деструкције друштваи државе и терористичког дејства као експонираног облика циљноусмереног насиља. При томе, изузетно је значајно уочавање и утвр-ђивање основних својстава тероризма као општег феномена. Наи-

ме, тероризам је појединачно сложена активност, а када масовноескалира постаје сложена појава. На основу такве анализе могуће је одредити и раздвојити суштину појединачне терористичке актив-ности и појаве (процеса) тероризма. Када се тероризам јави каопојединачна активност, у домену је кривично-процесног права икривично правне одговорности. Дакле, тада нема основа за ангажо-вање јединица за антитерористичке активности, већ је неопходнаакција органа кривичног гоњења. Са аспекта употребе антитеро- ристичких јединица много је значајније стање када се тероризам

јави у форми појаве, тј. масовне терористичке активности. Тадапревазилази оквире кривично-процесног дела и постаје процес ко- ји залази у друге делове унутрашњег и међународног јавног права.У тим околностима неопходно је да се размотри могућност и упо-треба јединица за антитерористичка дејства. Проблем настаје кадаиндивидуални терористички акти прерастају у масовну појаву. Утаквој ситуацији кривично право губи контролу и могућност увидау ситуацију и једини је излаз у ефикасној акцији јединица за про-тивтерористичка дејства.

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Слобода је добро из когасе рађају сва друга добра.

Монтескије Чарлс ЛуисПротив терористичких активности и других облика угрожава-

ња, мора се, најпре, борити самим системом државе и друштва,његовом снагом, квалитетом, виталношћу, демократичношћу којасе налази у његовој основи, правном државом и даљим развојем



стр: 571-594.

- 591 -


слобода и права грађана, те учвршћивањем тих односа у све обла-сти друштвеног живота.

Уколико је демократско друштво етички, економски и органи-зационо јаче и стабилније – утолико се оно осећа одговорнијим запроцес заштите друштва и утолико се смањује могућност јављањатерористичких активности. Међутим, било би неразумно у овимнестабилним временима инсистирати само на превентивном дело-вању, занемаривши научна истраживања, методе, технике борбе иконкретну – организовану акцију против терористичких организа-ција.

У борби против тероризма веома је битно превентивно делова-ње, односно “лечење” узрока који подстичу савремени тероризам.Оваква превенција може се водити само уз активно укључивањесвих друштвених структура различитих политичких и економскихсистема које коегзистирају, а који ће се залагати за постепено ме-њање постојећих међународних односа. На тај начин превенцијаби била ефикасна, јер иза међународног тероризма не би стајаледржаве, а уједно, он не би имао публицитет у средствима јавног ин-формисања. Још увек је у борби против тероризма најприсутније репресивно деловање, јер је много једноставније и брже се пости-

же сагласност о штетности неке појаве него објашњење због чегадо ње долази. То је разлог због чека се у сузбијању тероризма на ме-ђународном нивоу, извесни резултати постижу само репресивнимделовањем. Ово дакле значи да се тероризам не може елиминисатиу потпуности, већ само ублажити и сузбити до одређених “подно-шљивих” граница, јер ако нису идентификовани узроци, забранаи кажњавање тероризма до сада су подстицали само промену ње-гових појавних облика. Квалитетан кадар је услов за успешан иквалитетан рад у откривању терористичких акција и њихових по-чинилаца. Доследна примена и стални развој постојећих крими-налистичко-тактичких метода омогућава спречавање или битноотежава настојање терористичких организација да злоупотребе до-стигнућа науке.

Да би се створиле претпоставке за контролисање тероризмаод стране државе потребно је темељито познавање не само појав-них облика, већ и услова под којима терористичке организацијепрете савременој цивилизацији. Истина, многе државе у свету мо- рају трајно решити питање етноса, како би се исцрпео најактив-нији мотив за тероризам. Претпоставља се да ће сепаратистички



- 592 -


тероризам у XXI веку представљати велику проблем за безбедностЕвропе, а религиозни (исламистички) тероризам за безбедност це-

ле планете.Посебна пажња треба да буде посвећена изградњи етничких

стандарда, који укључују и осећања обавезе за заштиту грађанасвоје државе у ужем смислу и одлучност за борбу против савреме-ног тероризма свугде у свету. Међутим, народи не смеју живетиу заблуди да је замишљени и једном утврђени систем високопро-фесионалне одбране довољна гаранција за стално и успешно су-протстављање свим облицима угрожавања у садашњем и будућемвремену развоја међународних односа.

Може се, дакле, закључити да су савремене терористичке ак-тивности све присутније у свету. Оне могу бити све више и чвршћепод контролом одређене државе, којој служе за остваривање инте- реса у одређеном подручју, које има значајан економски и геостра-тегијски положај.

Овим опасним актима мора се супротставити целокупна међу-народна заједница, која треба комплементарно да употреби превен-тивну, репресивну и борбену функцију органа државне заштите.

Међутим, да би се супротставили једној појави може се делова-

ти превентивно и репресивно, али за оба начина деловања потреб-но је да се претходно расветли појава која се жели сузбити, како бисе сазнали узроци њеног настанка, да би превенција била успешна,односно репресија дала резултате. Феноменолошке особине савре-меног тероризма (интернационализација и транснационализација)упућују на мултидимензионалност појаве и нужност мултидисци-плинарног приступа у супротстављању.

Библиографија

Димитријевић, В:Тероризам , Радничка штампа, Београд, 1982.Гаћиновић, Р:Тероризам, Драслар партнер, Београд, 2005.Гаћиновић, Р: Антитероризам , Драслар партнер, Београд, 2006.Јаковљевић, Д:Тероризам с гледишта кривичног права , Службенилист СРЈ, Београд, 1997.Савић A& Јовић И: Биотероризам, биолошки рат – биолошко оруж-

је , Институт за политичке студије, Београд, 2004.Срданоовић, Б: Међународни тероризам , Службени лист СРЈ, Бео-град, 2002.

•

•

•

•

•

•



стр: 571-594.

- 593 -


Сивачек, Ј:Стратегијске претпоставке противтерористичких деј-става , Војно дело 3-4/1999.Хофман Б:Унутрашњи тероризам , Народна књига & Алфа, Бео-град, 2000.Џонатан Р. В:Тероризам , Alexandria Press, Београд, 2004.Whittaker D. J:Terrorists and Terrorism in the contemporary world , Rou-tledge, Taylor & Francis Group, London and New York, 2004.Wilkinson P:Тероризам против демократије , Голден маркетинг, За-греб, 2002.

Radoslav Gacinovic Institute for Political Studies, Belgrade

DEFENSE FROM TERRORISM

Latin proverb: “Let the welfare of the people be the supreme law.” (Salus populi suprema lex esto)

SummaryConsidering a latent danger coming from modern terro-rism in 21st century, a true cooperation on global levelin anti-terrorist battle is necessary, but in a reserved man-ner toward the war against terrorism as a method for ac-hieving geopolitical interests of one global power that hasremained. Along with generally acceptable de ning ofterrorism on the United Nations Organization level, thereought to exist equal rules of the battle for everybody, aswell as equal attitude toward each type of terrorism. It isnecessary to seriously take into account an assertion thatextermination of terrorism is simply impossible. Even af-ter successful actions of the security bodies in the battleagainst terrorism the terrorists would always have advan-tage and they would plan each next action with new met-

hods, tactics and content of the action. Unfortunately, so far theoretically terrorism may have been only kept undercontrol. It is necessary to distinguish anti-terrorism fromcounter-terrorism, particularly in the strategy of defense

from terrorism in our circumstances. Counter-terrorism isan activity of great powers in the battle against terrorismoutside the borders of their own states, and anti-terrorismmeans the defense from terrorism on one’s own territory.Therefore author of the text thinks that in the conditions ofthe battle against terrorism in Serbia it is necessary that

•

•

•

•

•



- 594 -


the “anti-terrorism” is implemented exclusively, that is,the defense from terrorism on its own territory.

It is a very complicated process which demands preventi-ve, repressive and combative activity of security bodies ofthe state, along with rigid respect of international legal do-cuments promulgated by the United Nations Organization.Goals of anti-terrorism are clearly declared values thatought to be preserved, implemented or achieved throughanti-terrorist activity. Basic goal of anti-terrorist activityis elimination of terrorism as a mass phenomenon.

An anti-terrorism expert – anti-terrorist activity managerhas to be a top professional. He has to be familiar withboth theory and practice. From the aspect of theory, he

has to be familiar with scienti c-research work and theo-retical basis of violence in the world, and with published scienti c works (i.e. books, participation at internationalconferences and seminars); also to be familiar with inter-national law, international relations, military and police

studies, history, psychology, andragogy, international do-cuments dealing with the issues of modern terrorism andthe laws of each state. From the aspect of practice, he hasto be familiar with strategy and tactics of the use of anti-terrorist units; he has to be a good organizer; has to knowhow to implement preventive, repressive and combativemeasures in anti-terrorist activities, and to be versed innegotiations.Such experts are rare to nd everywhere in the world, andif there are some of them, they are very precious, as the-ir opinions on anti-terrorist activities are often decisiveones. In well-organized states their knowledge is respectedand appreciated.

Key Words: terrorism, anti-terrorism, counter-terrorism,defense, goals, conditions, principles, measures

Documents

Odbrana Od Terorizma