�

EUROPEAN UNION

InstitutionBuilding(OSCE)

EconomicReconstruction

(EU)

CivilAdministration

(UN)

Policeand Justice

(UN)

UNMIKKo

sovs

ke fi

nans

ije

April 2007

Razvoj stabilnog, bezbednog

i konkurentnog finansijskog

sektora

“ “Ovaj sektor obuhvata šest reg-istrovanih banaka sa oko 240 filijala, petnaest mikrofinansi-jskih institucija, tri nebankarske finansijske institucije, tri službe za transfer novca, šesnaest reg-istrovanih menjačnica (kontrola) i devet osiguravajućih društava.

UvodNakon konflikta iz 1999.godine, finansijski sektor na Kosovu bio je gotovo nepostojeći sa ograničenom likvidnošću, neadekvatnim sistemima posredovanja i plaćanja. U toku proteklih sedam godina, ovaj sektor je izgrađen na kompletno novim temeljima i pokazao je impresivan porast. Sve kosovske banke su privatne ili strane. Postoji šest registrovanih banaka sa oko 240 filijala, petnaest mikro-finansijskih institucija, tri nebankarske finansijske institucije, tri službe za trnsfer novca, šesnaest registrovanih menjačnica i devet osiguravajućih društava.

Razvoj stabilnog, bezbednog i konkurentnog finansijskog sektora

�

CBAK: Održati Kosovo na pravom putuJedna od komponenti UNMIK EU Stuba, Centralna bankarska služba Kosova (CBAK) je nezavisno telo čija je glavna uloga podsticanje razvoja efikasnog finansijskog sektora i dobro organizovanog platnog sistema na Kosovu. CBAK (www.cbak-kos.org) obezbeđuje jak, zasnovan na tržištu, efikasan i konkurentni finansijski sektor. Ona nadgleda i reguliše kosovski bankarski sistem, sektor osiguranja, penzijske fondove i druge finansijske institucije. CBAK permanentno vrši nadzor finansijskih institucija na osnovu kontrola i inspekcija. Kako bi održala stabilnost finansijskog sektora i ako

je potrebno individualnih institucija, CBAK je dobila veliku nadzornu moć.

CBAK takođi izvršava veliki broj zadataka koje je preuzela od centralne banke. U te zadatke spadaju vođenje prometa trgovine, održavanje fondova iz Ministarstva finansija ili drugih javnih institucija, prikupljanje finansijskih podataka i vođenje kreditnog registra. Međutim, CBAK nije emisiona banka i ne daje zajmove. Glavni cilj njene ‘monetarne poliltike’ jeste podsticanje finansijske stabilnosti.

TransformacijaCBAK je osnovana u avgustu 2006. godine, kada se UNMIK-ovom uredbom br. 2006/47 transormisao prethodni nadzorni entitet, Bankarska i platna služba Kosova (BPK) u CBAK. Nova uredba je pojačala odgovornosti CBAK-

�

a i produžila njene kompetencije. Ona je povećala ulogu Kosovara u aktivnostima CBAK-a i obezbedila da većina članova Upravnog odbora CBAK-a budu sa Kosova, a ne iz inostranstva. Nova uredba je takođe osnažila položaj CBAK-a kao nezavisnog tela,

sa operativnom i administrativnom autonomijom koja funkcioniše van okvira kosovskih vladinih struktura. Pored toga, kapital iz CBAK-a povećan za 10 do 20 miliona evra.

CBAK utiče na zalihe novca na Kosovu i održava bankarski sektor stabilnim kroz nadzorne funkcije. Banke, na primer, moraju da ulože likvidne rezerve u CBAK kako bi se osigurala likvidnost u svako doba. Na taj način se stvara bezbedna sredina za klijente da ulažu svoj novac u banke. Sa porastom pouzdanja u bankarski sistem, više ljudi donosi svoje ušteđevine u gotovom novcu, što za uzvrat dovodi do veće likvidnosti a time i do daljih prilika bankama da daju zajmove od kojih kosovska ekonomija ima veliku korist.

Pored njenih tradicionalnih zadataka, CBAK je pokrenula nekoliko važnih

“ ““Kosovski bankarski sektor ima dosta koristi od povećanja de-pozita. Međutim, da bi ostvarili dalji razvoj sektora potrebni su nam dobri, isplativi projekti. Još uvek ima isuviše malo inves-ticija od biznismena u ključnim oblastima sa realnom dodatom vrednošću.” Mišel Svečin, generalni direktor, CBAK

Sa leva na desno: Gani Gerguri, zamenik generalnog direktora, CBAK, Michel Svetchine, generalni direktor, CBAK, Joackim Ruecker, SPGS, Hashim Rexhepi, zamenik generalnog direktora, CBAK, Chiara Bronchi, šef Kancelarije za fiskalne poslove, Stuba EU i Ajri Begu, predsednik Odbora CBAK

�

projekata uključujući i predstavljanje “Kos-giro” projekta iz 2005. Ovaj projekat ima za cilj povećanje bezgotovinskih plaćanja putem bankovnih transfera. Ovo pozitivno doprinosi domaćem platnom sistemu kroz smanjenje gotovog novca u opticaju, povećavajući depozite u komercijalnim bankama i poboljšavajući celokupnu likvidnost.

U 2006. godini, razvijen je moderni kreditni registar pod nazivom Kreditni registar Kosova (CRK). CRK pruža kreditnim institucijama finansijske informacije o potencijalnim pozajmljivačima. Ova služba povećava opseg informacija o kreditnoj sposobnosti pozajmljivača i poboljšava pristup kreditima.

CBAK takođe igra glavnu ulogu u poboljšanju politike otklanjanja rizika za banke (odeljenje za rizik, interna kontrola,

adekvatno snadbevanje, pravila protiv pranja novca), a usvojila je nadzorni pristup zasnovan na riziku u pogledu osiguravajućih društava. U kontekstu rastućeg tržišta davanja zajmova, CBAK je odlučila da održi svoje regulatorne i nadzorne standarde i pokazala spremnost da primeni regulativu u slučajevima nepostupanja u skladu sa pravilima. Na osnovu pregleda banaka i drugih kreditnih institucija, CBAK je podstakao poboljšanje korporativnih procedura upravljanja, kao i profesionalnih upravljačkih smernica i praksi.

“

“

“Sa povećanjem pouzdanja u bankarski sistem, više ljudi će donositi svoje ušteđevine u banke, što za uzvrat vodi do veće likvidnosti ”

�

U svojim centralnim bankarskim kapacitetima, CBAK upravlja aktivom, u cilju obezbeđivanja da primljena sredstva budu bezbedno čuvana i lako dostupna.

Globalna aktiva kojom upravlja CBAK premašuje 700 miliona evra. Ova aktiva se uglavnom sastaoji od vladinog budžeta (izdvojenog ali još uvek nepotrošenog), prihoda od privatizacije i depozita od strane komercijalnih banaka osiguravajućim društvima i penzijskim fondovima. Ovi fondovi se ulažu prema strogim pravilama i investicionim smernicama koji su u skladu sa preporukama Međunarodnog monetarnog fonda i najboljim ivensticionim praksama.

Izgradnja kapaciteta i obuka o upravljanju nastavljaju da budu i biće važan deo delatnosti CBAK-a. Kroz taj process, CBAK ulaže najveće napore

u izvršavanju svojih zadataka na najnezavisniji i najprofesionalniji način, nadalje pomažući integraciju kosovskog finansijskog sektora u regionalne i evropske inicijative.

EvroOd kraja 1999. do 2002. godine, nemačka marka je usvojena jednostrano kao kosovski legalno sredstvo. Kroz Uredbu 1999/04 i Administrativno uputstvo 1999/02, UNMIK je stekao legitimno pravo korišćenja nemačke marke za obavezne isplate i uplate i vođenje finansijske evidencije i računa javnih kao i privatnih tela.

Tranzicija u evro od 2002. godine bila je jedan od najvažnijih događaja u istoriji kosovskog finansijskog sektora. Priprema za promenu u evro počela je u avgustu 2000. Komercijalne banke i

�

javna tela kao što su Centralna fiskalna uprava, UNMIK-ova Carina, opštine, i Pošta i telekomunikacije igrale su glavnu ulogu u prelasku na evro i velikim delom doprinele uspešnoj operaciji.

Glavna uloga CBAK-a jeste obezbeđivanje adekvatne zalihe gotovog novca u novčanicama i metalnom novcu u evro valuti za izmirivanje gotovinskih transakcija na Kosovu. CBAK prilagođava zalihe evra kako bi se održao uravnoteženi nivo valute i kontinuirano sortirale sve oštećene novčanice ili metalni novac u evrima. Ovaj process sortiranja obezbeđuje razuman kvalitet i adekvatan kvantitet evra u opticaju.

Korišćenjem evra Kosovu pogoduju pozitivni efekti monetarne politike koja se primenjuje u evro zoni. Evro služi kao jako sidro za ekonomiju

Kosova, olakšavajući pritom poslovne transakcije sa glavnim trgovinskim partnerima, od kojih većinu čine zemlje EU ili Zapadnog Balkana sa zvaničnim ili de fakto vezama sa evro zonom.

Platni sistemiCBAK pruža bankarske usluge u ime i na račun Ministarstva finansija i

“

“

“Kosovo je usvojilo evro kao svoju valutu; što posledično znači da ne snosi rizike razmene i da ima koristi od stabilnosti evro zone. To je veoma snažno sidro za ekonomiju.”

�

drugih agencija povezanih sa vladom uključujući Kosovsku povereničku agenciju (KPA) – komponentu EU stuba koja se bavi privatizacijom. Ove usluge se uglavnom sastoje od održavanja računa i platežnih operacija do izuzeća svih kreditnih olakšica.

Jedan od glavnih ciljeva CBAK-a je da podstakne stvaranje efikasnog i bezbednog sistema za unutrašnja plaćanja. Od svog osnivanja, CBAK aktivno teži ovom cilju. Velika prekretnica ostvarena je u maju 2001. godine kada je Sistem kliringa među bankama (ICS) osnovan kako bi se olakšale operacije domaćih poslova plaćanja na Kosovu kroz bankarski sistem. CBAK ne samo da upravlja i nadgleda ICS već i učestvuje direktno u njegovim poslovima zajedno sa svim komercijalnim bankama. Obim i

vrednost transakcija izvršenih putem ICS-a beleži porast koji se odražava na porast pouzdanja u domaći sistem plaćanja i razvoj elektronskih transfera, odnosno za isplate ličnih dohodaka. U međuvremenu, ICS je podvrgnut trajnom tehnološkom razvoju koji vodi do reorganizovanja transakcija.

“ Obim i vrednost transakcija koje prolaze kroz sistem kliringa među

“

“

“ Obim i vrednost transakcija koje prolaze kroz sistem kliringa među bankama se postepeno povećava i odražava porast pouzdanja u domaći bankarski sistem.”

�

bankama se postepeno povećava i odražava porast pouzdanja u domaći bankarski sistem.”

CBAK je dalje razvio kosovski platni sistem uvođenjem ‘Kos-Giro’ šeme iz 2004. godine u bliskoj saradnji sa MMF-om, svim komercijalnim bankama i dva najveća javna preduzeća na Kosovu: Kosovska energetska korporacija (KEK) i Pošta i telekomunikacije Kosova (PTK). Ovaj plan bezgotovninskog plaćanja je zvanično pokrenut 2005.

godine. On je osmišljen tako da olakšava plaćanje računa kroz standardizaciju i automatizaciju efikasnog plana za sve uključene korisnike: CBAK, komercijalne banke, firme sa velikim brojem računa i plaćanja.

Kos-Giro obezbeđuje efikasniji domaći platni sistem za kosovsku ekonomiju i poboljšava korisničke usluge za komercijalne banke i štedi troškove za firme sa velikim računima; to je najpogodniji i najefikasniji način plaćanja računa za klijente.

Izazovi u budućnosti Određivanje statusa Kosova uticaće na finansijski sektor i organizaciju CBAK u smislu proširenja regionalne i evropske ekonomske integracije Kosova

“

“

“Određivanje statusa Kosova biće okarakterisano regional-nom i evropskom integracijom u okviru kosovskog finansijskog sektora.”

�0

i njegovog finansijskog sektora. Ovo bi moglo za posledicu da ima povećanje konkurencije na lokalnom finansijskom tržištu. Iz perspektive CBAK-a to će zahtevati čak veću koordinaciju u nekoliko aspekata sa regionalnim bankama.

Zbog toga će se ubrzati porast finansijskog sektora na Kosovu i biće više finansijskih proizvoda i usluga u ponudi, onih koji više odgovaraju

potrebama lokalnog tržišta (novi oblik kredita, usluge iznajmljivanja opreme). Ovo će dovesti do više saveza sa stranim strateškim partnerima koji ulaze na kosovsko tržište. U tom kontekstu, CBAK će pomoći lokalnom finansijskom sektoru kroz podsticanje političkih reformi.

Pored toga, CBAK će nastaviti sa nastojanjima da pruži kosovskoj vladi, javnim preduzećima i privatnim biznisima čak modernija i efikasnija sredstva za olakšavanje poslova plaćanja. Ovo podrazumeva vidan napredak u radu na projektu Kos-Giro i primenu novih načina vršenja uplate i isplate, od kojih je jedan i SWIFT (Svetsko udruženje za međubankarske finansijske telekomunikacije) i Realno bruto poravnanje (RTGS).

““

“Razvoj kosovskog finansi-jskog sektora će dovesti do više finansijkih proizvoda i usluga u ponudi, koji više odgovaraju potrebama lokalnih granskih tržišta.”

�2

www.euinkosovo.orgwww.euinkosovo.org