KOSMIČKO MIKROTALASNO POZADINSKO ZRAČENJE – COBE, WMAP I PLANCK

7/22/2019 KOSMIKO MIKROTALASNO POZADINSKO ZRAENJE COBE, WMAP I PLANCK

1/17

1

KOSMIKOMIKROTALASNOPOZADINSKO

ZRAENJECOBE,WMAPIPLANCK

Ivan Smiljani, INN Vina

UVOD

Postojanje kosmikog mikrotalasnog pozadinskog zraenja (Cosmic MicrowaveBackground CMB) prvi put je predvieno u radovima Dorda Gamova (GeorgeGamow), Ralfa Alfera (Ralph Alpher) i Roberta Hermana 1948. godine [1, 2, 3]. Ovi

radovi odnosili su se na nukleosintezu nakon Velikog praska i u njima se CMB nepominje eksplicitno, ve se pominju temperatura interstelarnog prostora, odnosnotemperatura Univerzuma. U ovim, kao i nekim kasnijim radovima pomenutih autora,davane su neke teorijske procene ove temperature, koje su se kretale od 5 K do 50 K.

Prvi objavljeni rad u kome se direktno pominje CMB, i to kao zraenje koje je moguemeriti, objavili su Andrej Dorokevi ( ) i Igor Novikov( ) 1964. godine [4].

CMB predstavlja ohlaene ostatke prve svetlosti koja je mogla da putuje krozUniverzum. Ovo fosilno zraenje emitovano je nedugo nakon Velikog praska, tako da

predstavlja ostatak iz rane faze razvoja Univerzuma. Tokom vremena, sa irenjemUniverzuma, ovo zraenje se ohladilo i primetno oslabilo, tako da ga je danas moguedetektovati u mikrotalasnoj oblasti. Otkrie CMB praktino je potvrdilo model Velikogpraska (Standardni kosmoloki model).

Po okonanju nukleosinteze (priblino 3 minuta nakon Velikog praska), Univerzumje bio ispunjen jonizovanom plazmom. Gustina energije zraenja, odnosno relativistikihestica (fotona i neutrina) bila je vea od gustine energije materije, ali se, usled irenjaUniverzuma, smanjivala. U jednom trenutku, dolo je do izjednaavanja ove dve gustineenergije, da bi, nakon toga, gustina energija materije postala vea od gustine energije

zraenja.

U vreme dominacije zraenja, a po okonanju nukleosinteze, neutralni atomivodonika koji bi se formirali povezivanjem protona i elektrona veoma bi brzo disosovali

usled sudara sa visokoenergetskim fotonom. Opadanjem temperature, a time i gustine

energije zraenja, formiranje vodonikovih atoma postalo je mogue i Univerzum jepreao iz stanja jonizovane plazme u gas neutralnih atoma. Ovaj proces naziva se


2/17

2

rekombinacija. Proces rekombinacije doveo je do toga da se gustina slobodnih

elektrona u Univerzumu svede praktino na nulu, to je uzrokovalo da srednji slobodniput fotona postane tako veliki da veina tadanjih fotona do danas putuje Univerzumombez rasejanjarazdvajanje fotona od materije.

Energija veze elektrona u atomu vodonika je 13.6 eV. Vodonikov atom se formira ureakciji

Hep

Bilo bi oekivano da udeo neutralnih vodonikovih atoma postane znaajan kadatemperatura padne ispod 13.6 eV. Meutim, kako je odnos izmeu broja bariona i broja

fotona veoma mali (510-10), temperatura mora biti znaajno nia kako bi broj fotonasa energijama veim od 13.6 eV bio uporediv sa brojem bariona. Moe se izraunati dase broj neutralnih i broj jonizovanih vodonikovih atoma izjednaavaju na temperaturi

rekombinacije, Trec 0.3 eV (3500 K). Na toj temperaturi dolazi do transformacijeUniverzuma iz stanja jonizovane plazme u stanje gasa neutralnih atoma (vodonika i

helijuma).

Poreenjem dananje vrednosti temperature CMB (T0 2.73 K) sa vrednou Trec,mogue je proceniti kada se desila rekombinacija. Kako je talasna duina fotonaproporcionalna faktoru skaliranja, ~ R, odnos faktora skaliranja R u nekom ranijemtrenutku i njegove sadanje vrednosti, R0, proporcionalan je veliini crvenog pomaka, z:

z

R

R 1

00

.

Kako je temperatura obrnuto proporcionalna faktoru skaliranja, T~1/R, poznajuidananju vrednost temperature CMB, dobija se

130010617.8

1

73.2

3.01

15

0

KeVK

eV

T

Tz

(Bolcmanova konstanta ubaena je zbog konverzije temperature iz eV u K). Ako sepretpostavi da je veza izmeu faktora skaliranja R i vremena t od trenutka na kome jenastupila rekombinacija pa do danas oblika R~t2/3, dobija se da se rekombinacija

dogodila

godina

godina

z

t

T

Tt

R

Rtt

recrec

rec 0003001300

104.1

12/3

10

2/3

0

2/3

00

2/3

0

0

nakon Velikog praska.


3/17

3

Nedugo nakon rekombinacije, srednji slobodni put fotona u Univerzumu postao je

tako veliki da su se fotoni efektivno razdvojili od materije. Dok je Univerzum bio u stanju

jonizovane plazme, kod efikasnog preseka za rasejanje fotona dominiralo je

Tomsonovo rasejanje elastino rasejanje fotona na elektronu. Srednji slobodni putfotona bio je odreen gustinom elektrona. Sa irenjem Univerzuma, smanjivala segustina elektrona, pa je srednji slobodni put fotona bivao sve vei. Srednji slobodni putfotona postao je vei od udaljenosti od obzorja dogaaja (veliina opservabilnog

Univerzuma u nekom trenutku) na temperaturi razdvajanja Tdec 0.26 eV (3000 K), koja

odgovara crvenom pomaku od 1+z 1100. Ovaj uslov definie razdvajanje fotona odmaterije. Vreme razdvajanja je

godina

z

t

T

Ttt

decdec

dec 0003801

2/3

0

2/3

00

(nakon Velikog praska).

Po razdvajanju od materije, fotoni su nastavili svoje kretanje do dan danas, potpuno

neometani. Mogue je definisati povrinu poslednjeg rasejanja kao sferu sa centrom usreditu nae planete, iji radijus odgovara srednjem rastojanju do take na kome su seCMB fotoni poslednji put rasejali. Ovaj radijus priblino odgovara rastojanju do take ukojoj se foton nalazio u momentu razdvajanja fotona od materije, tako da je vreme

poslednjeg rasejanja praktino isto kao tdec. To znai da nam CMB daje slikuUniverzuma starog svega 380 000 godina.

OTKRIE CMBMoe se rei da je do eksperimentalne potvrde postojanja CMB-a dolo sluajno.

Tim naunika sa Prinstona je 1964. godine poeo da gradi ureaj koji bi tragao za CMB.Istovremeno, nezavisno od Prinstonskog tima, u Belovim laboratorijama u Nju Dersiju,radioastronomi Arno Penzias i Riard Vilson (Richard Wilson) pokuavali su da kalibriuradio-antenu ureaja napravljenog za potrebe radioastronomije i komunikacije sasatelitima u orbiti (Slika 1). Tokom kalibracije, primetili su konstantan um temperatureoko 3.5 K. Ovaj um bio je izotropan, nepolarizovan, bez varijacija vezanih za dobadana i godinja doba [5]. Tim sa Prinstona je u rezultatima Penziasa i Vilsona

prepoznao CMB [6]. Za otkrie CMB-a, Penzias i Vilson su 1978. godine dobiliNobelovu nagradu za fiziku.

Instrumentima postavljenim na povrinu Zemlje mogue je precizno meriti samozraenje talasnih duina reda nekoliko centimetara. Zraenje manjih talasnih duinabiva praktino u potpunosti apsorbovano esticama vode u atmosferi. Ipak, i merenja napovrini Zemlje pokazala su da je spektar CMB u skladu sa zraenjem crnog tela. Kakomaksimum u spektru zraenja crnog tela na temperaturi od 3K odgovara talasnoj duini


4/17

4

od oko 2 mm, precizno merenje CMB-a postalo je mogue tek 1992. godine, kada jeorbitalni teleskop COBE (The COsmic Background Explorer) lansiran u Zemljinu orbitu.

Rezultati do kojih se dolo pokazali su da je oblik energetske raspodele CMB -a veomablizak zraenju crnog tela, tj. Plankovoj raspodeli (Slika 2).

Slika 1. Holmdel Horn antena pomou koje su Penzias i Vilson otkrili CMB

Slika 2. Spektar CMB izmeren pomou COBE satelita, zajedno sa krivom zraenja crnog tela za T=2.275K. Greke su uveane za faktor 400; devijacije eksperimentalnih podataka u odnosu na Plankovu krivu su

manje od 0.005% [7]


5/17

5

ANIZOTROPIJA CMB

Prva merenja temperature CMB koja su izvrili Penzias i Vilson ukazivala su na toda temperatura ne zavisi od smera u kome je meren CMB, odnosno da je ovo zraenjeizotropno, do na greku merenja od 10%. Preciznija merenja su, meutim, pokazala da

je temperatura CMB merena u jednom tano odreenom smeru za oko 1 via od oneizmerene u suprotnom smeru. Ovaj efekat se naziva dipolna anizotropija. Dipolna

anizotropija objanjava se kretanjem Zemlje u (lokalnom) referentnom sistemu u komeje CMB izotropno. Taj referentni sistem se moe smatrati (lokalnim) sistemom mirovanjaUniverzuma. Sunev sistem, samim tim i Zemlja, se kree kroz taj referentni sistembrzinom od 371 m/s prema sazveu Krater. U smeru kretanja, izmerena temperaturaCMB je pomerena ka neto viim vrednostima (plavi pomak), a u suprotnom ka netoniim (crveni pomak). Na Slici 3 prikazana je temperaturna mapa CMB izmerenapomou COBE satelita.Dipolna anizotropija uoljiva je na gornjoj slici.

Godine 1992, COBE (COsmic Background Explorer) satelit pronaao je razlike utemperaturama na malim uglovima. Ovi uglovi su reda desetih delova stepena.

Izmerena anizotropija ukazuje na to da su u ranom Univerzumu postojale razlike u

gustini i strukturi izmeu njegovih razliitih oblasti. Ove fluktuacije gustine u ranomUniverzumu bivale su uveavane dejstvom gravitacije, tako to bi gue oblastiprivlaile jo materije, sve dok se celokupna materija ne bi razdvojila u grumenove.Pretpostavlja se da je na taj nain dolo do formiranja dananjih galaksija. Na osnovudananjeg izgleda Univerzuma, moe se izraunati kakve su bile varijacije gustine uvreme ranog Univerzuma, u trenutku poslednjeg rasejanja fotona, odnosno u vreme

izdvajanja fotona iz materije, pre ~380 000 godina. Ove varijacije bi odgovarale

oblastima razliite temperature. Pokazuje se da se na osnovu toga oekuje anizotropijau temperaturi CMB reda 1:100 000, to su merenja i potvrdila.

Kod prouavanja anizotropija CMB, poinje se od merenja temperature CMB ufunkciji od smeraT(,), gde su i polarni i azimutalni ugao. Poput svake funkcijekoja zavisi od smera, i ova se moe razviti u Lalpasov red po sfernim harmonicima:

0

),(),(l

l

lm

lmlmYaT .

lanovi sa veom vrednou l odgovaraju strukturama na manjim ugaonimskalama. Po analogiji multipolnim razvojem potencijala iz raspodele naelektrisanja, gde

se koristi identina matematika tehnika, lanovi u razvoju T(,) nazivaju se multipolnimomenti. lan sa l= 0je monopol, sal= 1 dipol, itd.

Ukoliko su poznate vrednosti koeficijenata alm, moe se definisati ugaoni spektar,kao set brojeva Cltakvih da vai


6/17

6

l

lm

lml al

C2

12

1.

Monopolni lan sa l = 0 u razvoju T(,) daje temperaturu usrednjenu po svim

pravcima. Ova vrednost, izmerena COBE satelitom, iznosi

KT 001.0725.2 .

Pomenuta dipolna anizotropija odgovara vrednosti l=1, odnosno dipolnom lanu u

Lalplasovom razvolu. Dipolna anizotropija izmerena u WMAP eksperimentu iznosi

31023.1

T

T.

COSMIC BACKGROUND EXPLORERCOBE

COBE je lansiran 1989. godine. Kako bi se omoguilo osmatranje celog neba ieliminisalo zraenje koje potie sa Zemlje i Sunca, orbitirao je na visini od 900 km odZemlje. Orbita je podeena tako da se Zemlja uvek nalazi izmeu satelita i Sunca.Delovi od kojih se sastojao prikazani su na Slici 4. Kretanje je podeeno tako da je zasliku celog neba bilo potrebno 6 meseci.

Na COBE su bila montirana 3 instrumenta:

diferencijalni mikrotalasni radiometar(DMR), koji je sluio za mapiranje varijacija(anizotropije) CMB-a

apsolutni spektrofotometar za daleku infracrvenu oblast (Far-InfraRed Absolute

SpectrophotometerFIRAS), kojim se merio spektar CMB difuzni infracrveni fonski eksperiment (Diffuse InfraRed Background Experiment

DIRBE), kojim se mapirala emisija praine na razliitim talasnim duinama uinfracrvenoj oblasti spektra.

DMR je mapirao anizotropiju CMB 4 godine. Izmerena anizotropija je veoma mala,

reda 1:100 000 i predstavlja sliku raspodele gustine u ranom Univerzumu (Slika 3).

Pored toga, otkrio je i 19 do tada nepoznatih ranih galaksija.

Ugaona rezolucija COBE satelita bila je ~7o, to znai da je bilo mogue odreditispektar do multipolnog lana od l= 20.


7/17

7

Slika 3. Temperaturska mapa CMB izmerena COBE satelitom. Dipolna shema potie od kretanja Zemljekroz CMB (gore); nakon korekcije za dipolnu shemu (u sredini); nakon korekcija za dipolnu shemu i

zraenje koje potie iz nae galaksije

Za svoj rad na COBE projektu, Dord Smut (George Smoot) i Don Mater (John

Mather) dobili su 2006. Nobelovu nagradu za fiziku.

Izmerena srednja temperatura CMB iznosi 2.725 K.

Spektar CMB, koji je dobio FIRAS, prikazan je na Slici 2.


8/17

8

Slika 4. COBE satelit

WILKINSON MICROWAVE ANISOTROPY PROBEWMAP

WMAP (Slika 5) je satelit koji je nasledio COBE. Lansiran 2001, mogao je da meri

CMB preciznije nego COBE.

WMAP je bio postavljen u L2 Lagranovi taku. Satelit postavljen u tu takuzadrava isti relativni poloaj u odnosu na Zemlju i Sunce. Ova taka se nalazi na 1.5miliona kilometara od Zemlje. Kao i kod COBE-a, Zemlja se uvek nalazila izmeuSunca i WMAP-a. Jo jedna slinost sa COBE-om bila je u tome to je i WMAP-utrebalo 6 meseci da snimi celo nebo. Ugaona rezolucija WMAP-a bila je 0.2

o, to znai

da je mogao da meri spektar sve do multipolnog lana sa l1000. Kako bi se izbegao

fon usled zraenja iz nae galaksije, korieno je 5 diskretnih radiofrekvencija, od 23GHz do 94 GHz.

Pored mapiranja CMB, podaci koje je sakupio WMAP korieni su i za preciznoodreivanje vanih kosmolokih parametara, ukljuujui Hablovu konstantu, H, odnos

bariona i fotona, , ukupna gustina energije u odnosu na kritinu gustinu, , kao i

komponente gustine energije koje potiu od bariona, b, i nerelativistike materije, m.


9/17

9

Slika 5. WMAP

Temperaturska mapa CMB napravljena posle 9 godina merenja WMAP satelitom

prikazana je na Slici 6. Slika pokazuje temperaturne fluktuacije ranog Univerzuma,

starog 13.77 milijardi godina.

Slika 6. Detaljna temperaturska mapa CMB napravljena WMAP satelitom. Signal iz nae galaksije jeuklonjen. Na slici je prikazan temperaturni opseg od 200 K.


10/17

10

Kosmoloki parametri odreeni na osnovu podataka koje je sakupio WMAPprikazani su u Tabeli 1.

Tabela 1. Kosmoloki parametri na osnovu devetogodinjih rezultata WMAP

Podaci koje je sakupio WMAP doveli su do jo nekih veoma znaajnih rezultata. Umikrotalasnom zraenju otkrivene su sheme karakteristine za prisustvo helijuma, to

znai da je helijum ve bio formiran pre formiranja prvih zvezda. Ovo otkrie direktnopotvruje ispravnost modela Velikog praska. Dato je ogranienje na mogue parametreinflacije ranog Univerzuma. Pored ovoga, dato je i ogranienje na devijaciju tamneenergije od Ajntajnove kosmoloke konstante. WMAP je pokazao da tamna energijapredstavlja ~14% od oekivane vrednosti kosmoloke konstante, dok geometrijaUniverzuma mora biti ravna do na najvie 1%.

Jo jedan interesantan rezultat WMAP-a odnosi se na broj familija neutrina. Naosnovu otisaka koje su neutrini ostavili u fluktuacijama CMB, pokazano je da jeefektivni broj estica neutrinskog tipa (neutrino-like) 4.34 0.87 [8], to se razlikuje od

predvianja Standardnog modela elektroslabih interakcija, po kome ovaj broj iznosi3.04.


11/17

11

Jedan od vanih rezultata WMAP-a je prikaz sastava Univerzuma u vreme kada jeCMB zraenje emitovano, kao i prikaz dananjeg sastava Univerzuma (Slika 7).

Slika 7. Sastav dananjeg (gore) i Univerzuma iz vremena kada je CMB zraenje emitovano (dole).

SVEMIRSKA OPSERVATORIJA PLANCK

Po okonanju rada WMAP-a, Evropska svemirska agencija (ESA) lansirala jesvemirsku opservatoriju Planck (Slika 8) [9] 2009. godine. Planck je postavljen u istu

(L2) taku u kojoj je prethodno orbitirao WMAP.

Planck ima 3 puta bolju rezoluciju nego WMAP, to omoguava detaljnije snimanjespektra CMB. Pored toga, njegovi senzori su 10 puta osetljiviji, i osmatranja vri u 9frekventnih opsega (WMAP u 5). Opremljen je sa dva instrumenta: niskofrekventnim

(Low Frequency Instrument, LFI) i visokofrekventnim (High Frequency Instrument, HFI).

Oba instrumenta detektuju ukupni intenzitet i polarizaciju fotona i zajedno pokrivaju

opseg frekvencija od 30 GHz do 857 GHz. CMB zraenje ima maksimum na 160.2GHz. Poreenje rezolucije COBE-a, WMAP-a i Planck-a prikazano je na Slici 9.


12/17

12

Slika 8. Planck svemirska opservatorija

Prvi rezultati Planck-a objavljeni su marta 2013. godine. Rezultati ukazuju da je

Univerzum neto stariji nego to se mislilo (Tabela 2), budui da je vrednost Hablovekonstante manja od vrednosti koja se do sada uzimala kao standardna, a koja je

izmerena u ranijim eksperimentima [10].

Na osnovu mape CMB, ve su postojale veoma male varijacije u temperaturiUniverzuma u vreme nastanka CMB, nasleene iz ranije faze razvoja Univerzuma.Ove male varijacije ukazuju na talase koji su nastali u prvih 10-30 delova sekundenakon Velikog praska. Ovi talasi su praktino odredili dananju strukturu galaktikih

jata i tamne materije.

Jedno od najinteresantnijih otkria Planck-a je da se fluktuacije u temperaturi CMBna velikim uglovima razlikuju od predvianja Standardnog kosmolokog modela manje su nego to bi se oekivalo na osnovu fluktuacija na manjim uglovima.

Jo jedno znaajno otkrie je asimetrija u srednjim temperaturama na suprotnim

hemisferama neba (Slika 10). I toje u neskladu sa Standardnim kosmolokim modelom,koji tvrdi da Univerzum treba da izgleda priblino isto u svim pravcima. Pored toga,hladna taka koja se prostire jednim delom neba znatno je vea od oekivanja.

Asimetriju i hladnu taku opazio je jo WMAP, ali su ti nalazi bili ignorisani jer nisu bilitoliko izraeni i usled nepostojanja fizikog objanjenja.


13/17

13

Slika 9. Uporedni prikaz rezolucije COBE, WMAP i Planck satelita. Na snimcima je isti deo neba, (100)2

Jedno mogue objanjenje ovih anomalija bilo bi da Univerzum zapravo nije isti usvim smerovima na velikim skalama. U tom sluaju, putanje fotona iz CMB bi kroz nekedelove Univerzuma mogle biti mnogo komplikovanije nego to se do sada mislilo, to birezultovalo uoenim anomalijama.

Bez obzira na pomenute anomalije, rezultati koje je dobio Planck veoma se dobro

slau sa teorijskim predvianjima. Na osnovu Planck-ovih rezultata, izraunate su ivrednosti za udeo obine materije, tamne materije i tamne energije u Univerzumu. Ovirezultati se unekoliko razlikuju od rezultata koje je dobio WMAP obine materije imaneznatno vie, tamne materije ima neto vie, tamne energije manje (Slika 11).


14/17

14

Tabela 2. Kosmoloki parametri na osnovu rezultata Planck-a


15/17

15

Slika 10. Asimetrija u srednjim temperaturama i hladna taka Planck

Slika 11. Sastav dananjeg Univerzuma - Planck

PLANCK I NOVA FIZIKA

Pored navedenog tumaenja anomalija koje je pronaao Planck, postoji jo jedno okome se u poslednje vreme govori. Neki naunici, pre svih Lora Mersini-Hauton (LauraMersini-Houghton) i Riard Holman (Richard Holman) tvrde da anomalije vidljive na Slici10 predstavljaju dokaz da osim naeg postoje i drugi Univerzumi [11]. Anomalije se u toj


16/17

16

interpretaciji tumae kao posledica gravitacionog delovanja drugih Univerzuma na na nakon Velikog praska. Planck-ovi rezultati su u velikoj meri potvrdili predvianja Mersini-Hauton i Holmana iz [12]. Problem kod hipoteze multiverzuma mogao bi biti to topreliminarni rezultati Planck-a pokazuju da nije pronaen statistiki znaajan tamni tok(dark flow) u Univerzumu, koji bi, ukoliko je hipoteza dobra, morao da postoji. Neki novi,

jo uvek neobjavljeni rezultati Planck-a mogli bi, meutim, da ukau na to da tamni tokipak postoji [13]. U svakom sluaju, budui da e Planck jo nekoliko godina prikupljatipodatke, ostaje da se vidi ta e nam ti podaci doneti.


17/17

17

Literatura

1. Gamow, G. (1948). "The Origin of Elements and the Separation of Galaxies". Physical Review 74 (4): 505

506

2. Gamow, G. (1948). "The evolution of the universe". Nature 162 (4122): 680682.

3. Alpher, R. A.; Herman, R. C. (1948). "On the Relative Abundance of the Elements". Physical Review 74 (12):

17371742.

4. Doroshkevich. A. G. and Novikov, I. D.. 1964a Dokl. Akad. Navk. SSR 154, 809.

5. Penzias, A.A.; Wilson, R.W. (1965). "A Measurement of Excess Antenna Temperature at 4080 Mc/s".

Astrophysical Journal 142: 419421.

6. Dicke, R. H.; et al. (1965). "Cosmic Black-Body Radiation". Astrophysical Journal 142: 414419.

7. C. Grupen, Astroparticle Physics, Springer-Verlag Berlin Heidelberg 2005.

8. http://map.gsfc.nasa.gov/news/7yr_release.html

9. http://www.esa.int/Our_Activities/Space_Science/Planck/Planck_reveals_an_almost_perfect_Universe

10. Ade, P. A. R.; Aghanim, N.; Armitage-Caplan, C.; et al. (Planck Collaboration) (22 March 2013). "Planck

2013 results. I. Overview of products and scientific results". Astronomy and Astrophysics (submitted).

arXiv:1303.5062

11. http://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-2326869/Is-universe-merely-billions-Evidence-existence-

multiverse-revealed-time-cosmic-map.html

12. R. Holman, L. Mersini-Houghton, Why the Universe Started from a Low Entropy State,

http://arxiv.org/pdf/hep-th/0511102.pdf

13. http://www.math.columbia.edu/~woit/wordpress/?p=5966
http://map.gsfc.nasa.gov/news/7yr_release.htmlhttp://map.gsfc.nasa.gov/news/7yr_release.htmlhttp://www.esa.int/Our_Activities/Space_Science/Planck/Planck_reveals_an_almost_perfect_Universehttp://www.esa.int/Our_Activities/Space_Science/Planck/Planck_reveals_an_almost_perfect_Universehttp://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-2326869/Is-universe-merely-billions-Evidence-existence-multiverse-revealed-time-cosmic-map.htmlhttp://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-2326869/Is-universe-merely-billions-Evidence-existence-multiverse-revealed-time-cosmic-map.htmlhttp://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-2326869/Is-universe-merely-billions-Evidence-existence-multiverse-revealed-time-cosmic-map.htmlhttp://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-2326869/Is-universe-merely-billions-Evidence-existence-multiverse-revealed-time-cosmic-map.htmlhttp://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-2326869/Is-universe-merely-billions-Evidence-existence-multiverse-revealed-time-cosmic-map.htmlhttp://arxiv.org/pdf/hep-th/0511102.pdfhttp://arxiv.org/pdf/hep-th/0511102.pdfhttp://www.math.columbia.edu/~woit/wordpress/?p=5966http://www.math.columbia.edu/~woit/wordpress/?p=5966http://www.math.columbia.edu/~woit/wordpress/?p=5966http://arxiv.org/pdf/hep-th/0511102.pdfhttp://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-2326869/Is-universe-merely-billions-Evidence-existence-multiverse-revealed-time-cosmic-map.htmlhttp://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-2326869/Is-universe-merely-billions-Evidence-existence-multiverse-revealed-time-cosmic-map.htmlhttp://www.esa.int/Our_Activities/Space_Science/Planck/Planck_reveals_an_almost_perfect_Universehttp://map.gsfc.nasa.gov/news/7yr_release.html

Documents

KOSMIČKO MIKROTALASNO POZADINSKO ZRAČENJE – COBE, WMAP I PLANCK