Kom Otpad i Reciklaza

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau june i jugoisto ne SrbijeBratimir Nei dipl. in. zatite ivotne sredine

Ni, Decembar 2010.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije

Sadraj1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Uvod .............................................................................................................................. 3 Zna enje osnovnih izraza u oblasti upravljanja otpadom ..................................... 6 Vrste i klasifikacija otpada .......................................................................................... 9 Analiza postoje(eg stanja i infrastruktura ............................................................... 19 Klju ni principi upravljanja otpadom ..................................................................... 22 Opcije upravljanja otpadom ..................................................................................... 23 Tehni ki aspekti upravljanja otpadom .................................................................... 26 Socijalni aspekti upravljanja otpadom ..................................................................... 28 Odgovornosti institucija i pravni okviri za upravljanje otpadom u Republici Srbiji ...................................................................................... 30 10. Integralni sistem upravljanja otpadom .................................................................. 36 11. Upravljanje otpadom u junoj i jugoisto noj Srbiji ................................................ 46 12. Postoje(i kapaciteti reciklane industrije u junoj i jugoisto noj Srbiji ............ 48 Region Ni ............................................................................................................. 48 Grad Ni ..................................................................................................... 48 Optina Aleksinac ..................................................................................... 52 Optina Svrljig ........................................................................................... 54 Optina Raanj .......................................................................................... 55 Optina Meroina ...................................................................................... 56 Optina Doljevac ....................................................................................... 57 Optina Gadin Han ................................................................................ 58 Region Prokuplje .................................................................................................. 64 Grad Prokuplje .......................................................................................... 64 Optina itora9a ....................................................................................... 65 Optina Blace ............................................................................................. 66 Optina Kurumlija ................................................................................... 67 Region Pirot ........................................................................................................... 69 Grad Pirot .................................................................................................. 69 Optina Dimitrovgrad .............................................................................. 71 Optina Bela Palanka ................................................................................ 72 Optina Babunica .................................................................................... 73 Region Leskovac ................................................................................................... 74 Grad Leskovac ........................................................................................... 74 Optina Medve9a ...................................................................................... 74 Optina Lebane ......................................................................................... 74 Optina Vlasotince ................................................................................... 74 Optina Crna Trava .................................................................................. 75 Optina Vladi in Han ............................................................................... 75 Optina Bojnik ........................................................................................... 771


Region Vranje ........................................................................................................ 78 Grad Vranje ............................................................................................... 78 Optina Surdulica ...................................................................................... 79 Optina Bujanovac .................................................................................... 79 Optina Preevo ........................................................................................ 80 Optina Bosilegrad ................................................................................... 80 Optina Trgovite ..................................................................................... 81 13. Zaklju ak ................................................................................................................... 82 Literatura ................................................................................................................... 83

2


1. UVOD=ovek je jedino bi(e na planeti koje stvara otpad. Zbog sve ve(ih koli ina i tetnosti po okolinu, otpad se smatra jednim od najzna ajnijih ekolokih problema savremenog sveta. =ovek je svojim aktivnostima odlu uju(i inilac u promeni ivotne sredine. Sve te aktivnosti su povezane sa zadovoljavanjem ivotnih potreba. Veliki deo potreba je stvoren veta ki i pitanje je da li nam je potreban toliki broj razli itih proizvoda, koji (e nakon upotrebe postati otpad. Naa civilizacija proizvodi sve vie otpada i nita ne ukazuje na skore promene ovog trenda. Ipak, zahvaljuju(i tehnolokom napretku i razvoju ekoloke svesti, borba protiv otpada postaje mnogo uspenija. Nastajanje otpada je rezultat ukupne ekonomske aktivnosti svake drave, i kao takvo u direktnoj korelaciji je sa nacionalnom ekonomijom. Prema poreklu, vrsti otpad se deli na komunalni, komercijalni i bezopasni industrijski otpad. Uobi ajeno je da se otpad urbanih sredina i komercijalni otpad jednim imenom naziva komunalni (optinski) vrsti otpad. Komunalni vrsti otpad po definiciji uklju uje otpad iz doma(instva, kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i sastava sli an otpadu iz doma(instva: neopasni otpad iz industrijskih, komercijalnih ustanova (uklju uju(i bolnice) i institucija, administrativnih ustanova, zanatskih radnji, gra9evinski otpad (ut, zemlja, meoviti otpad sa gradilita), pija ni otpad, batenski otpad, zeleni otpad iz parkova i groblja i ostatke od i(enja ulica. Upravljanje komunalnim otpadom obuhvata funkcije sakupljanja, transporta, reciklae, ponovne upotrebe, tretmana i odlaganja komunalnog vrstog otpada /1/, /2/. Nastajanje komunalnog otpada zavisi od stepena industrijskog razvoja, ivotnog standarda, na ina ivota, socijalnog okruenja, potronje i dr. Za upravljanje vrstim komunalnim otpadom glavnu odgovornost ima lokalna vlast. To je kompleksan zadatak, koji zahteva odgovaraju(e organizacione kapacitete i saradnju izme9u brojnih zainteresovanih strana u privatnom i javnom sektoru /1/. Prilikom izrade plana upravljanja komunalnim otpadom potrebno je obezbediti aktivno u e(e javnosti u svim fazama donoenja odluka i u procesu usvajanja dokumenata, saglasno prinicipima Arhuske konvencije /2/, /3/. Lokalni plan upravljanja otpadom mora biti usaglaen sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom Republike Srbije. Arhuska konvencija odnosi se na dostupnost informacija, u e(e javnosti u donoenju odluka i dostupnost pravosu9a u vezi sa pitanjima koja se ti u ivotne sredine, i usvojena je 25. juna 1998. godine na etvrtoj ministarskoj konferenciji ivotna sredina za Evropu, odranoj u gradu Arhusu, pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UN/ECE). Konvencija je stupila na snagu 30. oktobra 2001. godine. Ve(ina zemalja u regionu je potpisala ili ratifikovala Arhusku konvenciju /3/. Problem komunalnog otpada je izraen u svim gradovima nae planete, a cena njegovog reenja iznosi mnogo milijardi dolara /4/ Primera radi, ameri ki ekolozi su izneli podatak da samo grad Njujork dnevno izbacuje 24.000 tona razli itog sme(a /4/. Ta smea se sastoji od razli ite starudije, koja sadri vredne metale, staklene ambalae, pogodne za dalje kori(enje, starog papira, plastike, ostataka hrane, nezamenljivih za 9ubrenje zemljita. Uporedo sa ovim, u toj smei se javlja i ve(a koli ina opasnih materija: iva iz baterija, fosfor-karbonati iz fluorecentnih lampi i toksi ne hemikalije iz sredstava za i(enje, organskih rastvara a, boja i lakova za zatitu drveta. Neprekidni rast gradskih naselja i promena strukture potreba gra9ana sve vie poja ava problem komunalnog otpada. Koli ina sme(a raste, jer se pove(ava potreba za hranom, pi(em i robom za duu upotrebu. Pove(ava se koli ina upakovane robe, a ambalaa pove(ava koli inu otpada. Pre nagle industrijalizacije, za reenje problema komunalnog otpada brinula se sama priroda. Seljaci su svoje proizvode donosli direktno sa njiva i polja na stolove, bez posebne 3

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije prerade i pakovanja, reklama i trgova ke mree. Otpaci od vo(a i povr(a, skloni lakom truljenju, koristili su se kao 9ubrivo za zemljite /4/. Industrijski razvijene zemlje, sa niskim procentom seoskog stanovnitva, sa velikom produkcijom roba proizvode i veliku koli inu otpada, mnogo ve(u nego nerazvijene zemlje. Tako, Njujor ani proizvode 9 puta ve(u koli inu otpada od svoje mase, a gra9ani Manile 2,5 puta. Jedan od razloga je i to se roba u Njujork dovozi sa udaljenosti i do nekoliko hiljada kilometara, pa je za o uvanje sveine i lepog izgleda robe potrebno koristiti mnogo vie i trajnije ambalae /4/. Amerikanci oko jedne desetine od cene robe pla(aju za njenu ambalau. Podaci iz 1986. godine pokazuju da se na abalau u SAD troilo vie nego to je iznosila ista dobit farmera. Planirana suma za ambalau za 1987. godinu u SAD je iznosila 26 milijardi dinara /4/. to se vie ena upoljava u komercijalnim firmama, to vie raste potreba za robom koja se direktno doprema u doma(instva. Razli iti poluproizvodi i gotovi prozvodi sve vie istiskuju doma(u kuhinju. A takva ishrana, bez obzira to smanjuje organske otpatke u doma(instvu, zna ajno pove(ava otpatke u vidu upotrebljene ambalae. Koli ina sme(a se pove(ava zbog velike koli ine ambalae i materijala koji se koriste u reklamne svrhe /4/. U industrijski razvijenim zemljama masa ambalae ini oko 30%, a njena zapremina itavih 50% celokupnog komunalnog otpada /4/. Papir predstavlja 50% ambalae, zatim slede staklo, metal i plastika. Prose ni Amerikanac odbacuje oko 300 kg ambalae godinje. Za poslednjih 30 godina udvostru ila se upotreba ambalae. U SAD vie od polovine svog proizvedenog papira i stakla i oko jedne tre(ine plasti nih masa koristi se proizvode, iji je rok trajanja kra(i od godinu dana. Proizvodnja ovih ambalanih materijala troi oko 3% ukupnog nacionalnog energetskog budeta /4/. Udeo plastike u proizvodnji ambalae je po ev od 60-tih godina prolog veka naglo porastao. Napici, biljna ulja, sredstva za i(enje, parfimerijski proizvodi danas imaju plasti nu ambalau. Danas je teko na(i ove proizvode u klasi noj staklenoj ambalai. Slede(i korak je izrada konzervi u plasti noj ambalai. Tako stalno raste i udeo plastike u komunalnom otpadu. Do 1975. godine staklena ambalaa u industriji osveavaju(ih napitaka je preovladavala. Od 1981. godine odnos se promenio u korist plasti ne i aluminijumske ambalae za jednokratnu upotrebu. Konzerve gaziranih napitaka ine 5% komunalnog otpada /4/. Aluminijum je po eo da se primenjuje od 1820. godine, kada su nema ki nau nici osvojili njegovu proizvodnju. Tada je njegova cena iznosila 1200$ po kilogramu i bio je skuplji od zlata. Od tog vremena, kad je aluminijum upotrebljen za igra ku Napoleonovog sina, njegova primena je neprekidno rasla. Godine 1983. pojavila se prva aluminijumska konzerva od 355 ml, a sada se na ove konzerve troi 22% ukupnog aluminijuma koji uvozi SAD. Godine 1985. proizvedeno je u SAD vie od 70 milijardi konzervi za gazirane napitke, od kojih je 66% bilo proizvedeno od aluminijuma /4/. Uvo9enje jeftine petrohemijske proizvodnje i novih tehnologija najavili su vek plastike. Dvolitarske plasti ne boce, predstavljene prvi put 1978. godine, danas ine 22% ukupne prodaje bezalkoholnih pi(a u SAD. Ako se poredi po masi, plasti na ambalaa se danas proizvodi nekoliko puta vie nego aluminijumska i svih neobojenih metala zajedno. Njena prodaja raste po stopi od 5% godinje. Boce za ke ap, pakovanja supa, sladoleda i dr. moraju biti laka i bioloki neaktivna, tj. plasti na /4/. Mada neupu(eni ovek moe pomisliti da postoji samo jedna vrsta plastike, ustvari postoji 46 razli itih tipova plastike. Jedan jedina boca za ke ap sastoji se od 6 vrsta plastike, koje imaju razli ite uloge: da daju oblik, gustinu, elasti nost i hermeti nost. Naalost, malo je procesa koji omogu(avaju dobijanje vie od jedne vrste plastike istovremeno. Veliku ekoloku opasnost nosi proces koji se primenjuje za dobijanje materijala, koji se koristi za uvanje brze hrane u toplom stanju. Priblino polovina tog pakovanja sadri hlorna jedinjenja. Kada te supstance stignu u gornje slojeva atmosfere, jaki sun evi zraci ih probijaju, 4

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije izbacuju(i atome hlora. Hlor je u stanju da uniti ozonski omota , koji titi zemlju od ultraljubi astog zra enja /4/. U razvijenim zemljama sveta (SAD, Zapadna Evropa, Japan, Australija) ivi sedmina stanovnika sveta. Oni proizvode tre(inu svetskog komunalnog otpada. Ali, u naprednim tehnologijama upravljanja otpadom (reciklaa i obrada otpada) razvijene drave u estvuju sa vie od 80% u ukupno recikliranom i obra9enom otpadu, u kontrolisanom odlaganju gotovo sa 49%, a u nekontrolisanom odlaganju svega sa 6% /5/. Dnevna i godinja masa komunalnog otpada po stanovniku razlikuje se od drave do drave. Ona u razvijenim zemljama iznosi 1,4 kg/dan po stanovniku, a u srednje razvijenim i nerazvijenim 0,2 0,7 kg/dan po stanovniku. Godinji prirast nastalog otpada u zemljama EU iznosi 1%. U zemljama zapadne Evrope je 1992. godine po stanovniku nastajalo priblino 390 kg komunalnog otpada godinje /6/. U Njujorku je 1996. godine po stanovniku nastajalo vie od 400 kg otpada godinje /4/. Sadanje stanje u Republici Srbiji (kao i u mnogim zemljama u tranziciji) je veoma teko proceniti. Razlog je nedostatak podataka o kvantitativnoj i kvalitativnoj analizi otpada, ta nije vo9enja evidencije o koli inama, utvr9ivanja karakteristika, naro ito sastava, sprovo9enja kategorizacije otpada. Pouzdani podaci o karakteristikama otpada utvr9uju se na osnovu viegodinjih ispitivanja po utvr9enoj metodologiji uz primenu vae(ih standarda. U Srbiji takva ispitivanja nisu vrena /7/. Ukupna koli ina otpada u Srbiji se procenjuje na oko 3.500.000 m3/god. i 2.200.000 t/god, a bazirana je na podacima komunalnih preduze(a. Prema podacima potvr9enim za 160 optina Srbije (bez Kosova), sakupljanjem otpada od strane komunalaca je obuhva(eno oko 70% stanovnika, tj. oko 5 miliona stanovnika, poto se sakupljanje otpada u seoskim podru jima ne vri. Procenjuje se da je masa generisanog komunalnog otpada po stanovniku od 0,3 1,57 kg/dan, to je neto nie nego u zemljama centralne i isto ne Evrope. Prema podacima dobijenim od strukovnog udruenja KOMDEL, procenjuje se da se u Srbiji na zvani ne deponije odlae priblno 6.000 t otpada dnevno. U ovu koli inu je uklju en otpad iz doma(instava, komercijalni otpad i neopasan industrijski otpad, ali i medicinski otpad iz bolnica i zdravstvenih ustanova, kao i gra9evinski otpad /7/. U Vojvodini prose na godinja produkcija komunalnog otpada iznosi preko 900.000 tona /8/.

5


2.

ZNA&ENJE OSNOVNIH IZRAZA U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM /9/

POPs otpad - otpad koji se sastoji, sadri ili je kontaminiran dugotrajnim organskim zaga9uju(im materijama. Ambalani otpad - svaka ambalaa ili ambalani materijal koji ne moe da se iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje. Anaerobna digestija proces u kojem se biorazgradivi materijal razgra9uje u odsustvu kiseonika. Biorazgradivi otpad bilo koji otpad koji se moe podvrgnuti anaerobnoj ili aerobnom razlaganju, kao to je hrana ili batenski otpad, papir i karton. Gra3evinski otpad i otpad od ruenja - gra9evinski otpad uklju uje: zemlju od iskopa, otpad od ruenja i gra9enja (otpad od keramike, betona, gvo9a, elika, plastika i dr.), kao i otpadni asfalt i beton. Deponija - mesto za odlaganje otpada na povrini ili ispod povrine zemlje gde se otpad odlae uklju uju(i: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvo9a odlae sopstveni otpad na mestu nastanka), stalna mesta (vie od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladitenje otpada, osim transfer stanica i skladitenja otpada pre tretmana ili ponovnog iskori(enja (period kra(i od tri godine) ili skladitenja otpada pre odlaganja (period kra(i od jedne godine). Dozvola - reenje nadlenog organa kojim se pravnom ili fizi kom licu odobrava sakupljanje, transport, uvoz, izvoz i tranzit, skladitenje, tretman ili odlaganje otpada i utvr9uju uslovi postupanja sa otpadom na na in koji obezbe9uje najmanji rizik po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. EU Direktive pravne instrukcije EU koje povezuju sve zemlje lanice i moraju biti implementirane kroz zakonodavstvo zemalja lanica u propisanim rokovima. Industrijski otpad - otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim jalovine i prate(ih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma. Inertni otpad - otpad koji nije podloan bilo kojim fizi kim, hemijskim ili biolokim promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi na in fizi ki ili hemijski reaguje, nije bioloki razgradiv ili ne uti e nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na na in koji moe da dovede do zaga9enja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ukupno izluivanje i sadraj zaga9uju(ih materija u otpadu i ekotoksi nost izluenih materija moraju biti u dozvoljenim granicama, a posebno ne smeju da ugroavaju kvalitet povrinskih i/ili podzemnih voda. Insineracija (spaljivanje) otpada - termi ki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju sa ili bez iskori(enja energije proizvedene sagorevanjem ija je primarna uloga termi ki tretman otpada. Integralno upravljanje otpadom uklju uje brojne klju ne elemente i partnere u procesu donoenja odluka; kori(enje raznih opcija upravljanja otpadom sa lokalnim sistemom odrivog upravljanja gde svaki korak u procesu upravljanja otpadom predstavlja deo celine. Istroena baterija ili akumulator - baterija ili akumulator koji se ne moe ponovo koristiti i predstavlja otpad, a namenjena je tretmanu odnosno recikliranju. Ko-insineracija (ko-spaljivanje) - termi ki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju ija je primarna uloga proizvodnja energije ili materijalnih proizvoda i koji koristi otpad kao osnovno ili dodatno gorivo ili u kojem se otpad termi ki tretira radi odlaganja.

6

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije Komercijalni otpad - otpad koji nastaje u preduze(ima, ustanovama i drugim institucijama koje se u celini ili delimi no bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz doma(instva i industrijskog otpada. Kompostiranje tretman biorazgradivog otpada pod dejstvom mikroorganizama, u cilju stvaranja komposta, u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima. Komunalni otpad - otpad iz doma(instava, kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i sastava sli an otpadu iz doma(instava. Medicinski otpad - heterogena meavina komunalnog otpada, infektivnog, patoanatomskog, farmaceutskog i laboratorijskog otpada, dezinficijenasa i ambalae, kao i hemijskog otpada iz zdravstvenih ustanova i veterinarskih organizacija, u smislu ove Strategije. Neopasan otpad - otpad koji nema karakteristike opasnog otpada. Odlaganje otpada bilo koji postupak ili metoda ukoliko ne postoje mogu(nosti regeneracije, reciklae, prerade, direktnog ponovnog kori(enja ili upotrebe alternativnih izvora energije u skladu sa D listom (Zakon o upravljanju otpadom, lan 5.). Odrivo upravljanje otpadom efikasno kori(enje materijalnih resursa, smanjenje koli ine otpada koja se proizvodi, a kada je otpad proizveden postupanje sa njim na na in koji aktivno doprinosi ekonomskim, socijalnim i ekolokim ciljevima odrivog razvoja. Opasan otpad - otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija moe prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je peroksid, akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom osloba9a zapaljive gasove, u kontaktu sa vazduhom ili vodom osloba9a otrovne supstance, sadri toksi ne supstance sa odloenim hroni nim delovanjem, kao i ekotoksi ne karakteristike), uklju uju(i i ambalau u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan. Otpad - svaka materija ili predmet sadran u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa zakonom. Otpad ivotinjskog porekla - nastaje u klanicama, postrojenjima za preradu mesa i objektima za uzgoj i dranje ivotinja, a obuhvata i leeve uginulih ivotinja. Otpad od elektri ne i elektronske opreme - otpadna elektri na i elektronska oprema i ure9aji, kao i sklopovi i sastavni delovi koji nastaju u industriji. Otpadna vozila - motorna vozila ili delovi vozila koja su otpad i koja vlasnik eli da odloi ili je njihov vlasnik nepoznat. Otpadna ulja - sva mineralna ili sinteti ka ulja ili maziva, koja su neupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena, kao to su hidrauli na ulja, motorna, turbinska ulja ili druga maziva, brodska ulja, ulja ili te nosti za izolaciju ili prenos toplote, ostala mineralna ili sinteti ka ulja, kao i uljni ostaci iz rezervoara, meavine ulje- voda i emulzije. Otpadne gume - gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motorcikala i dr.), poljoprivrednih i gra9evinskih maina, prikolica, letelica, vu enih maina, drugih maina i ure9aja i ostali sli ni proizvodi, nakon zavretka ivotnog ciklusa, koje vlasnik odbacuje ili namerava da odbaci zbog ote(enja, istroenosti ili drugih razloga. Poljoprivredni otpad - otpad koji nastaje od ostataka iz poljoprivrede, umarstva, prehrambene i drvne industrije. Ponovna upotreba upotreba proizvoda koji se mogu koristiti vie puta kao to je ambalaa za viekratnu upotrebu. Posebni tokovi otpada - kretanje otpada (istroenih baterija i akumulatora, otpadnog ulja, otpadnih guma, otpada od elektri nih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila i drugog otpada) od mesta nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na deponiju. 7

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije Postrojenje za insineraciju bilo koja stacionarna ili mobilna tehni ka jedinica ili oprema odre9ena za termi ki tretman otpada sa ili bez kori(enja toplote proizvedene sagorevanjem. Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada tehnoloka linija za izdvajanje korisnih reciklabilnih komponenti iz komunalnog otpada Postrojenje za upravljanje otpadom - stacionarna tehni ka jedinica za skladitenje, tretman ili odlaganje otpada, koja zajedno sa gra9evinskim delom ini tehnoloku celinu. Proizvo3a otpada privredno drutvo, preduze(e ili drugo pravno lice, odnosno preduzetnik, ijom aktivno(u nastaje otpad i/ili ijom aktivno(u prethodnog tretmana, meanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada. Region za upravljanje otpadom prostorna celina koja obuhvata vie susednih jedinica lokalne samouprave koje, u skladu sa sporazumom koji zaklju uju te jedinice lokalne samouprave, zajedni ki upravljaju otpadom u cilju uspostavljanja odrivog sistema upravljanja otpadom. Regionalni centri za upravljanje otpadom centri u regionima za upravljanje otpadom koji sadre: regionalnu deponiju, postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada, transfer stanice, postrojenje za kompostiranje, centre za sakupljanje reciklabilnog otpada. Redukcija otpada prioritetna akcija za postizanje to je mogu(e ve(eg smanjenja otpada. Reciklaa - prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili drugu namenu, osim u energetske svrhe. Sakupljanje otpada aktivnost sistematskog sakupljanja otpada, razvrstavanja i/ili meanja otpada radi transporta za dalji tretman ili odlaganje. Skladitenje otpada - privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvo9a a ili vlasnika otpada, kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno uvanje otpada. Transport otpada - prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada. Transfer stanica mesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladiti radi razdvajanja ili pretovara pre transporta na tretman ili odlaganje. Tretman otpada obuhvata fizi ke, termi ke, hemijske ili bioloke procese uklju uju(i i razvrstavanje otpada, koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja zapremine ili opasnih karakteristika, olakanja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklae i uklju uje ponovno iskori(enje i reciklau otpada. Upravljanje otpadom sprovo9enje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, uklju uju(i i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja. Centar za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada mesto odre9eno odlukom lokalnih samouprava, na koje gra9ani donose materijal pogodan za reciklau, kabaste predmete (nametaj, bela tehnika), batenski otpad.

8


3. VRSTE I KLASIFIKACIJA OTPADA /10/Otpad je svaka materija ili predmet koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci. Vrste otpada su: komunalni otpad (otpad iz doma(instva), komercijalni otpad i industrijski otpad. Komunalni otpad je otpad iz doma(instava (ku(ni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sli an otpadu iz doma(instva. Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u privrednim subjektima, institucijama i drugim organizacijama, koje se u celini ili delimi no bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz doma(instva i industrijskog otpada. Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim jalovine i prate(ih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma. U zavisnosti od opasnih karakteristika koje uti u na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, otpad moe biti: neopasan, inertan i opasan. Neopasan otpad je otpad koji, zbog svoje koli ine, koncentracije ili fizi ke, hemijske i bioloke prirode, za razliku od opasnog otpada, ne ugroava zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu i nema karakteristike opasnog otpada. Inertan otpad je otpad koji nije podloan bilo kojim fizi kim, hemijskim ili biolokim promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi na in fizi ki ili hemijski reaguje, nije bioloki razgradiv ili ne uti e nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na na in koji moe da dovede do zaga9enja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi, ne poseduje ni jednu od karakteristika opasnog otpada (akutna ili hroni na toksi nost, infektivnost, kancerogenost, radioaktivnost, zapaljivost, eksplozivnost), sadraj zaga9uju(ih materija u njegovom vodenom ekstraktu ne sme ugroavati zakonom propisani. Opasan otpad je otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija moe prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi, kao i zdravlje ivotinja, i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je peroksid, akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom osloba9a zapaljive gasove, u kontaktu sa vazduhom ili vodom osloba9a otrovne supstance, sadri toksi ne supstance sa odloenim hroni nim delovanjem, kao i ekotoksi ne karakteristike), uklju uju(i i ambalau u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan.

Tabela 1. Saeti prikaz kataloga otpada koji je potpuno usaglaen sa katalogom otpada EU /11/Indeksni broj 01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 Mesto i poreklo nastanka otpada Otpadi koji nastaju od istraivanja, iskopavanja iz rudnika ili kamenoloma, i fizi kog i hemijskog tretmana minerala Otpadi iz poljoprivrede, hortikulture, akvakulture, umarstva, lova i ribolova, pripreme i prerade hrane Otpadi od prerade drveta i proizvodnje papira, kartona, pulpe, panela i nametaja Otpadi iz kone, krznarske i tekstilne industrije Otpadi od rafinisanja nafte, pre i(avanja prirodnog gasa i piroliti kog tretmana uglja Otpadi od neorganskih hemijskih procesa Otpadi od organskih hemijskih procesa Otpadi od proizvodnje, formulacije, snabdevanja i upotrebe premaza (boje, lakovi i staklene glazure), lepkovi, zaptiva i i tamparska mastila Otpadi iz fotografske industrije Otpadi iz termi kih procesa Otpadi od hemijskog tretmana povrine i zatite metala i drugih materijala; hidrometalurgija obojenih metala 9

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Otpadi od oblikovanja i fizi ke i mehani ke povrinske obrade metala i plastike Otpadna ulja i otpadi te nih goriva (osim jestivih ulja i onih u grupama 05, 12 i 19) Otpadi od organskih rastvara a, sredstava za hla9enje i potisnih gasova (osim 07 i 08) Otpadi od ambalae; apsorbenti, krpe za brisanje, materijali za filtriranje i zatitne tkanine, ako nije druga ije specificirano Otpadi koji nisu druga ije specificirani u katalogu Gra9evinski otpad i otpad od ruenja (uklju uju(i i iskopanu zemlju sa kontaminiranih lokacija) Otpadi iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita ljudi i ivotinja i/ili s tim povezanog istraivanja (isklju uju(i otpad iz kuhinja i restorana koji ne dolazi od neposredne zdravstvene zatite) Otpadi iz postrojenja za obradu otpada, pogona za tretman otpadnih voda van lokacije nastajanja i pripremu vode za ljudsku potronju i kori(enje u industriji Komunalni otpadi (ku(ni otpad i sli ni komercijalni i industrijski otpadi), uklju uju(i odvojeno sakupljene frakcije

Otpad se, prema Katalogu otpada, razvrstava u dvadeset grupa u zavisnosti od mesta nastanka i porekla. Katalog otpada se koristi za klasifikaciju svih vrsta otpada, uklju uju(i i opasan otpad i potpuno je usaglaen sa katalogom otpada EU, koji je ura9en da stvori jasan sistem za klasifikaciju otpada unutar EU. Katalog stvara osnovu za sve nacionalne i me9unarodne obaveze izvetavanja o otpadu kao to su obaveze vezane za dozvole za upravljanje otpadom, nacionalne baze podataka o otpadu i transport otpada. Katalog otpada se povremeno dopunjava i aurira. Zakon o upravljanju otpadom zahteva da otpad bude opisan na na in koji omogu(ava sigurno rukovanje i upravljanje predmetnim otpadom, kao i da bilo koja promena vlasnitva otpada bude propra(ena odgovaraju(om dokumentacijom koja obavezno uklju uje indeksni broj otpada. Pored ovog koda i njemu odgovaraju(eg opisa, otpad tako9e treba da ima i neophodne karakteristike u cilju identifikacije svih njegovih osobina zna ajnih za dalje pravilno rukovanje. Sve ovde zahtevane informacije su neophodne da omogu(e svim vlasnicima u lancu upravljanja otpadom, da svoje aktivnosti sprovode bez uticaja na ivotnu sredinu i ljudsko zdravlje. Posebno, podaci prikupljeni na ovaj na in treba da osiguraju da se otpadom upravlja u skladu s uslovima koji se daju u postupku izdavanja dozvola za odre9ene delatnosti upravljanja otpadom, integrisanim (IPPC) dozvolama, Registru izvora zaga9ivanja ivotne sredine i drugoj zakonskoj regulativi. Otpad se razvrstava prema Katalogu otpada koji je uskla9en s Evropskim katalogom otpada (European List of Waste/European Waste Catalog). U okviru Kataloga, otpad je sistematizovan, prvenstveno, prema delatnostima u okviru kojih je generisan, ali i prema tipu otpada, materijalima ili procesima. U Katalogu otpada je sistematizovano vie od 800 vrsta otpada, podeljenih u 20 grupa, koje se ozna avaju dvocifrenim brojevima. Svaka od navedenih grupa sadri podgrupe koje su ozna ene sa etiri cifre. Grupe i podgrupe upu(uju na odgovaraju(u vrstu otpada. U okviru svake podgrupe dat je estocifreni kd (indeksni broj) za svaku vrstu otpada posebno. Vrste otpada u Katalogu otpada ozna ene su isklju ivo estocifrenim indeksnim brojevima. U Katalogu otpada odre9uju se indeksni brojevi za svaki opasan i neopasan otpad.

10


Slika 1. Prikaz kataloga otpada sa grupom, podgrupama i indeksnim brojevima /11/U cilju preciznog izbora odgovaraju(eg indeksnog broja iz Kataloga otpada, prethodno je potrebno utvrditi: delatnost u toku koje je otpad generisan; na in, odnosno proces ili aktivnost u okviru delatnosti, u toku koje je otpad generisan; opis otpada; sastav otpada; sadraj opasnih materija u otpadu i opasnosti koje su povezane s otpadom. U Katalogu otpada, dvocifreni indeksni brojevi naj e(e ukazuju na grupu, odnosno delatnost, a etvorocifreni na podgrupu, tj. proces ili aktivnost u toku koje je generisan otpad. Nazivi grupa i podgrupa u Katalogu otpada vrlo su vani u postupku odre9ivanja ispravnog klju nog broja, jer se identifikacija otpada vri ISKLjU=IVO na nivou estocifrenog indeksnog broja. Primer, Indeksni broj 03 01 01 Otpadna kora i pluta upotrebljava se samo za otpadnu koru i plutu koji poti u iz procesa prerade drveta ili proizvodnje plo a i nametaja. Ovaj kd se ne koristi za otpadnu koru koja nastaje u nekim drugim aktivnostima, npr. odravanju uma i parkova. Ovo vai i u slu ajevima kada ne postoji nikakvo konkretno upu(ivanje na termin kora osim u Grupi 03 Kataloga otpada. Pri odre9ivanju indeksnog broja otpada uvek treba koristiti onaj indeksni broj iji opis to ta nije prikazuje karakteristike otpada, vode(i ra una o grupi i podgrupi, kao i postupku razvrstavanja. U nekim slu ajevima potrebno je zanemariti naziv grupe i podgrupe kako bi bio odabran optimalan indeksni broj na drugom mestu u Katalogu, jer on daje jasniji i ta niji opis otpada. Izborom takvog indeksnog broja osigurava se pravilno upravljanje tom vrstom otpada.

11

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije Otpad treba opisati na na in koji omogu(ava sigurno upravljanje istim. U slu aju nedoumice, potrebno je utvrditi dodatne podatke, npr. detaljan opis otpada. Na primer, nekim vrstama komunalnog otpada treba odrediti indeksni broj koji nije u Grupi 20, jer u Katalogu, u drugim grupama postoje bolji i detaljniji opisi tog otpada (videti poglavlje o komunalnom otpadu). U cilju pravilnog odre9ivanja indeksnog broja za svaku vrstu otpada opisan je postupak sa detaljno razjanjenim pojedina nim koracima. U koraku br. 1. potrebno je prvo prona(i odgovaraju(u delatnost u grupama od 01 12 ili 17 20 u zavisnosti od delatnosti iz kojeg je otpad potekao, uklju uju(i i komunalni ili sli an otpad. U okviru utvr9ene grupe prona(i odgovaraju(u podgrupu, a u okviru nje odgovaraju(i opis otpada. Koriste(i ve( prikupljene informacije o otpadu, treba odrediti odgovaraju(i estocifreni indeksni broj otpada, uz izuzetak kori(enja indeksnih brojeva koji se zavravaju brojem 99. U slu aju sloenih industrijskih procesa, kao to je na primer, proizvodnja automobila, aktivnosti mogu biti klasifikovane u vie grupa, u zavisnosti od stepena proizvodnje. Na primer, otpad iz proizvodnje automobila moe biti naveden i u grupi 12 (otpadi od oblikovanja i fizi ke i mehani ke povrinske obrade metala i plastike), i u grupi 11 (otpadi od hemijskog tretmana povrine i zatite metala i drugih materijala), kao i grupe 08 (otpad iz upotrebe premaza), u zavisnosti od procesa/aktivnosti u toku koje je otpad proizveden. Vano je napomenuti da se odvojeno sakupljeni ambalani otpad (uklju uju(i i meani) uvek klasifikuje u podgrupu 15 01, a ne 20 01 (pa ak iako je ambalani otpad izdvojen iz komunalnog i pripada grupi 20). Potrebno je u grupama 01 do 12. prona(i opis delatnosti industrijskog procesa. Ako postoji, prona(i odgovaraju(u podgrupu i ta ne indeksne brojeve u njoj. Ali, treba znati da, iako je delatnost pravilno opisana, treba pregledati ceo Katalog, jer je mogu(e da se bolji opisi otpada nalaze na drugom mestu na listi. Treba znati, ukoliko je delatnost opisana u grupama 01 - 12, nije mogu(e na(i u njima ba svaku vrstu proizvedenog otpada. Otpad i materijali koji nisu direktno vezani s pojedinim procesom nalaze se na drugom mestu u Katalogu. Isto tako, potrebno je obratiti panju i na to, da grupe 06 08 obuhvataju razli ite vrste otpada vezanih za kori(enje hemikalija i premaza, pored otpada iz njihove proizvodnje i mogu se primeniti na mnogo delatnosti. Isto tako, u grupi 17 navodi se gra9evinski otpad koji se moe primeniti na sve delatnosti. Grupa 18 obuhvata indeksne brojeve otpada generisanog pri zatiti zdravlja ljudi i ivotinja, a grupa 19 otpade koji su nastali kao ostaci iz procesa tretmana otpada i otpadnih voda, kao i pripreme vode namenjene ljudskoj upotrebi i vode za industrijsku upotrebu. U grupi 20 klasifikovan je komunalni otpad. Neke od indeksnih brojeva je mogu(e primeniti za neku drugu delatnost, ali samo pod uslovom da se sli an materijal ne pojavljuje konkretno u podgrupama iz grupa 01 12, ili 13 - 15. Odrediti indeksni broj. Ako ne postoji odgovaraju(i, pre(i na korak br. 2. U koraku broj 2. treba potraiti odgovaraju(i opis otpada u grupama 13., 14. i 15. U grupi 13. navedena su otpadna ulja i otpad od te nih goriva. U grupi 14. navedena su rastvara i, rashladni i potisni gasovi. Me9utim, kod rastvara a koja proizlaze iz proizvodnje, formulacije, nabavke i kori(enja hemikalija najpre treba pogledati grupu 07. Grupu 08. treba pogledati kod rastvara a koja se javljaju u bojama i lepkovima. Grupi 14. se daje prednost kod svakog dugog porekla rastvara a, osim iz komunalnog otpada. U grupi 15. navedena je ambalaa, filterski materijali, apsorbenti i zatitne tkanine. Sav ambalani otpad uvek treba upisati u poglavlje 15., bez obzira na delatnost u kojoj je nastao. Odrediti indeksni broj. Ako ne postoji odgovaraju(i, pre(i na korak br. 3. U koraku broj 3. treba potraiti odgovaraju(i opis otpada u grupi 16. U ovoj grupi dat je niz razli itih vrsta otpada uklju uju(i podgrupe za stara vozila, otpad od elektri ne opreme, baterije, otpad od i(enja rezervoara, eksplozive, katalizatore, oksidativne materije, laboratorijske hemikalije i gasove, vatrostalni otpad i nekori(ene i na drugom mestu nenavedene hemikalije. Odrediti indeksni broj a ako ne postoji odgovaraju(i, pre(i na korak br. 4. U koraku broj 4. treba odrediti odgovaraju(u grupu (od 01 do 12 ili 17 do 20) prema koraku 1. Potraite zatim indeksni broj sa poslednjim ciframa 99 u odgovaraju(oj podgrupi i odrediti indeksni broj. 12

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije Indeksni brojevi koji se zavravaju cifrom 99 u celom katalogu su opisani kao otpad koji nisu druga ije specificirani. Ovi indeksni brojevi se koriste u slu ajevima kada nije mogu(e odrediti indeksni broj primenom koraka od 1 do 3. Kodovi 99 obuhvataju previe irok raspon vrsta otpada da bi se mogli koristiti za nedvosmisleno opisivanje otpada i zato se njihova primena uslovljava obaveznim prate(im detaljnim opisom otpada i njegovih karakteristika koje upu(uju na specifi nosti koje se moraju primeniti za pravilno upravljanje. Pri postupcima izdavanja dozvola za upravljanje otpadom kori(enje ovih indeksnih brojeva nije mogu(e bez detaljnijeg opisa, kako bi se spre ilo svako potencijalno zaga9enje ivotne sredine ili uticaja na zdravlje ljudi koji mogu da se jave zbog neadekvatnog upravljanja neprecizno navedenim vrstama otpada. Prema definiciji iz Zakona o upravljanju otpadom, komunalni otpad jeste otpad iz doma(instava (ku(ni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sli an otpadu iz doma(instva. Upravljanje ovom vrstom otpada je regulisano lanom 43. istog Zakona. Osnovni princip odre9ivanja indeksnog broja otpada da uvek treba koristiti onaj kd, iji detaljni opis, zajedno sa utvr9enom grupom i podgrupom, to ta nije odraava svojstva otpada, vai i za komunalni otpad. U Katalogu otpada komunalni otpad je prikazan u grupi 20: Komunalni otpadi (ku(ni otpad i sli ni komercijalni i industrijski otpadi), uklju uju(i odvojeno sakupljene frakcije. Ovu grupu ine indeksni brojevi koji ozna avaju razli ite vrste komunalnog otpada, od kojih neki od njih upu(uju na postupke reciklae, a neki na postupke zbrinjavanja. Me9utim, neke vrste otpada, iako zaista po definiciji mogu biti komunalni otpad, treba ozna iti indeksnim brojem koji se ne nalazi u grupi 20., jer je na drugom mestu u Katalogu mogu(e na(i indeksni broj koji bolje odraava karakteristike tog otpada. Pored toga, ambalani otpad odvojeno prikupljeni iz komunalnog otpada (uklju uju(i smee otpada od razli itih ambalanih materijala), uvek se moraju klasifikovati u podgrupu 15 01. Za staklene flae odvojene iz komunalnog otpada ispravan indeksni broj je 15 01 07 Staklena ambalaa, a ne 20 01 02 Staklo zbog toga to u opisu iz 15 01 stoji opis ambalaa (uklju uju(i posebno sakupljenu ambalau u komunalnom otpadu) , dok je za 20 01 opis optiji i glasi odvojeno sakupljene frakcije (osim 15 01). Katalog otpada sadri samo jedan indeksni broj za obi ni meani komunalni otpad: 20 03 01 meani komunalni otpad koji se moe koristiti za otpad iz doma(instava, ali i za otpad iz prodavnica, uslunih delatnosti, zanatstva i sli an otpad iz proizvodnih pogona i institucija, ukoliko je po svojstvima i sastavu sli an onome iz doma(instava. Kori(enje ovog indeksnog broja je prihvatljivo pri odre9enim uslovima, tj. kada se u dokumentima pored ovog koda dodaje dodatni, propratni opis, koji treba da to detaljnije opie mogu(e komponente meovitog otpada. Na primer: 20 03 01 meani komunalni otpad koji se generie u industriji treba da ima propratni pisani opis koji bi moe da glasi: Opti neopasan otpad iz industrije koji se sastoji isklju ivo od prehrambenog otpada iz restorana (papira, metala, kartona i plasti nih pakovanja) i ostataka od i(enja podova. Ovaj opis je vrlo zna ajan u propratnim dokumentima i odgovornost je proizvo9a a ovog otpada. Ovaj opis treba da osigura pravilno postupanje navedenim otpadom. Proizvo9a i otpada treba periodi no da izvre reviziju tokova njihovog otpada u skladu s optim uputstvima dobre prakse upravljanja otpadom. Zakonom je zabranjeno meanje opasnih i neopasnih vrsta otpada, opasnih vrsta otpada me9usobno, kao i meanje sa drugim materijalima. Meanje je dozvoljeno samo u slu aju da je ono deo procesa prerade, da je odobreno i da se vri u skladu sa zahtevima iz dozvola za upravljanje otpadom. I pored ovih izuzetaka, meanje opasnih i neopasnih otpada treba izbegavati svuda gde je to mogu(e. Ova zabrana meanja vai, kako za proizvo9a e otpada, tako i za sve one koji su uklju eni u transport, tretman i odlaganje otpada. Meani komunalni otpad se ne smatra opasnim (u Katalogu 20 03 01 meani komunalni otpad nije ozna en zvezdicom), ali se u njemu mogu na(i i manje koli ine opasnog 13

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije otpada. U takvim slu ajevima prihvatljivo je da te male koli ine opasnog otpada ne(e usloviti promenu klasifikacije meanog komunalnog otpada. Ako je mala koli ina opasnog otpada iz doma(instava pomeana s drugim meanim neopasnim otpadom, otpadu se moe dodeliti indeksni broj 20 03 01. Me9utim, ovaj indeksni broj se ne sme primenjivati ukoliko je opasni otpad namerno pomean s neopasnim kako bi se sa njime upravljalo dalje kao neopasnim, odnosno, ukoliko je koli ina dodatog opasnog otpada tolika da opis vie nije ta an. Tada se itav otpad mora smatrati i ozna iti kao opasan, osim ako se opasne komponente mogu ponovo odvojiti. Tada se za opasne komponente moraju odrediti posebni indeksni brojevi. Da bi se otpad iz industrijskih i zanatskih pogona mogao smatrati meanim komunalnim otpadom, on mora po svom sastavu i karakteristikama biti sli an otpadu iz doma(instava. Ako meani komunalni otpad sadri fluorescentne cevi u koli ini takvoj da ga to po sastavu ili koli ini ini druga ijim od otpada iz doma(instava, indeksni broj 20 03 01 se ne moe primeniti. Ako se fluorescentne cevi sakupljaju kao deo aktivnosti odravanja zgrada, odgovaraju(i indeksni broj iz Kataloga otpada je 20 01 21* - fluorescentne cevi i drugi otpad koji sadri ivu i ozna en je zvezdicom kao opasan otpad. Pravna lica su prema Zakonu o upravljanju otpadom, duna da odvajaju opasne otpade na mestu nastanka i njime upravljaju u skladu sa zakonom. U nastavku se nalazi lista indeksnih brojeva koji se koriste za pojedine vrste komunalnog otpada, a uz neke od njih su dodata i pojanjenja odnosno uobi ajeni, svakodnevni nazivi. Ove indeksne brojeve treba koristiti kad god je to mogu(e:

Tabela 2. Kategorije, indeksni brojevi i opis pojedinih vrsta komunalnog otpada /11/Kategorija Staklene flae i tegle od zelenog, braon ili bezbojnog stakla ili meane Ravno staklo Papir Meani papir i karton Knjige Papirna i kartonska ambalaa Aluminijumske, eli ne, meane konzerve Ostali otpadni metal Aluminijumska folija Friideri i zamrziva i Indeksni broj 15 01 07 20 01 02 20 01 01 20 01 01 20 01 01 15 01 01 15 01 04 20 01 40 20 01 40 20 01 23* / 20 01 36 Ali ne naputena vozila Indeksni broj zavisi da li u sebi sadre odre9ene hlorofluorougljovodonike ili ne Indeksni broj zavisi da li u sebi sadre opasne materije ili ne Indeksni broj zavisi da li u sebi sadre opasne materije ili ne Kutije od valovitog kartona i druga ambalaa Novine, kancelarijski papir, ali ne ambalaa Opis

Druga bela tehnika Drugi elektronski otpad Plastika Ode(a i obu(a Ostali tekstil Ulje

20 01 35* / 20 01 36 20 01 35* / 20 01 36 20 01 39 20 01 10 20 01 11 20 01 25 / 20 01 26* 14

Indeksni broj zavisi da li u

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije sebi sadre opasne materije ili ne. Za jestiva ulja upotrebiti 20 01 25 Samo zeleni otpad Drugi otpad koji se moe kompostirati Drvo Nametaj 20 02 01 20 02 01 / 20 01 08 20 01 37* / 20 01 38 20 01 38 Radi jasno(e isklju uje se s liste komunalnog otpada (zna i ne bi trebalo koristiti broj 20 02 03), jer ve(e koli ine ne mogu biti komunalni otpad.

Gra9evinski ut

17 01 07

Meani materijaliotpad iz doma(instva i sl. Fluorescentne cevi Akumulatori automobilski Baterije ne automobilske Boja

20 03 01 20 01 21* 20 01 33* 20 01 34 20 01 28 / 20 01 27* Prvi indeksni broj koristiti ako je boja na bazi vode, a drugi ako je na bazi organskih rastvara a Ovaj klju ni broj treba koristiti za meavine cigle i betona i sl. Ovaj indeksni broj, podrazumeva isklju ivo otpad iz doma(instava i sli an otpad Ovaj indeksni broj treba izbegavati jer se radi o nespecificiranom otpadu

Gra9evinski otpad i otpad od ruenja

17 01 07

20 03 01

20 03 99 Ostaci od i(enja ulica Kabasti otpad Obi an meani otpad iz doma(instva Odba ena vozila Gume Otpad sa pijaca Otpad od i(enja septi kih jama 20 03 03 20 03 07 20 03 01 16 01 04* / 16 01 06 16 01 03 20 03 02 20 03 04

Prvi indeksni broj koristiti ako vozila jo uvek sadre opasne zaga9uju(e materije Efluent

Upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita, odnosno medicinskim i veterinarskim otpadom, regulisano je lanom 56. Zakona o upravljanju otpadom. Indeksni brojevi za otpade koji nastaju u zdravstvenoj zatiti ljudi i ivotinja su navedeni u poglavlju 18. Kataloga otpada. Infektivni ili klini ki otpad, termin koji se esto primenjuje, nije kategorija u Katalogu, ali se moe definisati kao otpad koji predstavlja rizik od infekcije ili telesno ote(enje i predstavljen je sa nekoliko indeksnih brojeva. Najve(a koli ina otpada iz zdravstvene zatite nije infektivni otpad. 15

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije Ukoliko otpad zahteva specijalizovan tretman ili uklanjanje (uklju uju(i termi ku obradu ili spaljivanje) zbog rizika od infekcije, njemu se moraju dodeliti kodovi opasnog otpada, kao 18 01 03 * - otpadi ije sakupljanje i odlaganje podlee posebnim zahtevima zbog spre avanja infekcije. ivotinjski leevi koji proizilaze iz veterinarske delatnosti spadaju u otpad iz zdravstvene zatite. Oni otpadi koji nemaju karakteristike infektivnosti spadaju u neinfektivni medicinski otpad i treba da budu ozna eni kao 18 02 03 - otpadi ije sakupljanje i odlaganje ne podlee posebnim zahtevima zbog spre avanja infekcije. Oni otpadi koji jesu infektivni, u skladu sa zakonom, zbog rizika infekcije treba ozna iti kao 18 02 02* - otpadi ije sakupljanje i odlaganje podlee posebnim zahtevima zbog spre avanja infekcije. Otpadi od ljudske i ivotinjske higijene ne odnose se na zdravstvenu zatitu i ne trebaju da budu ozna eni indeksnim brojevima iz poglavlja 18, na primer: otpad od enske higijene iz prodavnica i kancelarija, kao i pse(i izmet iz kanti za prikupljanje, treba da bude ozna en kodom 20 01 99 ostale frakcije koje nisu druga ije specificirane, ali treba da budu dodatno opisani npr. otpad od enske higijene koji ne poti e od zdravstvene zatite i ne podlee zahtevima vezanim za infektivnost i otri predmeti koji ne proizilaze iz aktivnosti zdravstvene zatite, na primer tetoviranje, buenje uiju ili probadanje tela (body piercing), kao i materije koje se pri tome koriste (koje ne proizilaze iz zdravstvene zatite) tako9e treba ozna avati sa kodom 20 01 99. Drugi otri predmeti, kao to su oni upotrebljeni od strane dijabeti ara su otpad zdravstvene zatite i treba da budu ozna eni kodovima iz poglavlja 18. Farmaceutski otpad koji nastaje u zdravstvenoj zatiti ljudi i ivotinja se ozna ava slede(im indeksnim brojevima: 18 01 08* za otpadne lekove za ljudsku upotrebu, odnosno 18 02 07* za otpadne lekove od le enja ivotinja ukoliko oni pripadaju grupama citotoksi nih i citostati nih lekova i 18 01 09, odnosno 18 02 08, za druge vrste lekova iz humane i animalne zdravstvene zatite. Ukoliko je farmaceutski otpad prikupljen kao frakcija pri prikupljanju komunalnog otpada i predstavlja lekove koje su korisnici odbacili izvan ustanova zdravstvene zatite se ozna avaju sa kodovima 20 01 31* - citotoksi ni i citostati ni lekovi, odnosno 20 01 32 - lekovi druga iji od onih navedenih u 20 01 31. Treba imati na umu da ukoliko je otpad iz zdravstvene zatite proglaen opasnim otpadom, sa njim se mora postupati na za to predvi9eni na in, u skladu sa Zakonom. Sakupljanje i transport otpada su regulisani lanom 35, Zakona o upravljanju otpadom. Sakupljanje otpada predstavlja aktivnost sistematskog sakupljanja, razvrstavanja i/ili meanja otpada radi transporta, a transport otpada je prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada. Treba napomenuti da je Zakonom o upravljanju otpadom, zabranjeno meanje opasnog i neopasnog otpada, kao i meanje opasnih vrsta otpada prilikom sakupljanja i transporta. Lica koja vre sakupljanje i/ili transport otpada, preuzimaju otpad od proizvo9a a ili vlasnika i transportuju ga do postrojenja za upravljanje otpadom, odnosno do centra za sakupljanje, skladitenje, transfer stanice ili postrojenja za tretman ili odlaganje. U cilju lakeg i efikasnijeg tretmana otpada u postrojenju za tretman otpada ili njegovog pravilnog odlaganja sakuplja i i transporteri su duni da obezbede odvojeni transport pojedinih vrsta otpada. Ukoliko se otpad transportuje jednim vozilom, on moe da se obavi na vie na ina: 1. u zasebnim ambalaama (npr. buradima), 2. u viekomornim vozilima, u odvojenim odeljcima ili 16

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije 3. u jednokomornim vozilima ako su otpadi sami po sebi odvojene jedinice (npr. akumulatori). Proizvo9a , odnosno vlasnik otpada mora da klasifikuje otpad pre njegove predaje sakuplja u ili transporteru. Po pravilu, kretanje otpada prati poseban Dokument o kretanju otpada, odnosno Dokument o kretanju opasnog otpada, osim otpada iz doma(instva. Svaka od transportovanih vrsta otpada treba da ima svoj poseban indeksni broj iz Kataloga koji je dobio na mestu svog nastanka i koji se unosi zajedno s odgovaraju(im detaljnim opisima pojedinih transportovanih vrsta otpada u navedene dokumente. U slu aju kori(enja jednokomornih vozila za transport iste vrste otpada od razli itih vlasnika, Dokument o kretanju otpada treba da bude popunjen za svakog vlasnika otpada posebno. U ovim dokumentima obavezno treba upisati odgovaraju(i indeksni broj, kao i odgovaraju(i opis za svaki tovar otpada koji je utovaren na vozilo, u kojima treba zabeleiti bilo kakve razlike u karakteristikama pojedinih tovara otpada. Ukoliko pri sakupljanju i transportu otpada dolazi i do promene vlasnitva otpada na drugo lice ili preduze(e, Dokument o kretanju otpada treba da sadri odgovaraju(i indeksni broj i opis otpada. Ako je otpad potpuno pomean, moe se koristiti, jedan kd se moe koristiti, ali opis mora da sadri sve opise utovarenog otpada. Ako se natovareni otpadi ipak mogu razdvojiti i zasebno prera9ivati ili deponovati, kd mora da postoji za svaku vrstu otpada posebno. U svakom slu aju, opis u Dokumentu o kretanju treba da da detaljne opise svih vrsta otpada koji ine posebne delove viestrukog sakupljanja. Postrojenje za upravljanje otpadom je stacionarna tehni ka jedinica za skladitenje, tretman ili odlaganje otpada, koja zajedno sa gra9evinskim delom ini tehnoloku celinu. Skladitenje otpada jeste privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvo9a a ili vlasnika otpada, kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno uvanje otpada. Lokacija za skladitenje treba da bude adekvatno tehni ki opremljena za privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvo9a a ili vlasnika otpada, u centrima za sakupljanje, transfer stanicama i drugim lokacijama u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom. Pri prijemu otpada u skladite, preuzima se indeksni broj otpada zajedno sa opisom za svaku vrstu i kao takav se uva do novog transporta, prerade ili trajnog odlaganja. Mnoge vrste otpada se dostavljaju u postrojenja za upravljanje otpadom na dalji transfer ili obradu pre njihovog zavrnog uklanjanja. Otpadi koji ne podleu bilo kakvom tretmanu ili postupcima koji menjaju osnovna fizi ka ili hemijska svojstva otpada, osim zbijenosti, moraju da zadre iste indeksne brojeve i opise kao otpad koji je bio izvorno prikupljen. Ovo se odnosi i na meovite otpade gde se neke komponente odvajaju u postrojenju, ali koli ina odvojene frakcije nije dovoljna da promeni prirodu otpada, tako da kd i opis ostaju isti. Ukoliko se otpad na bilo koji na in tretira na postrojenju za upravljanje otpadom, na primer, pe( za spaljivanje ili postrojenje za kompostiranje, prera9eni otpad prilikom naputanja postrojenja treba da bude ozna en odgovaraju(im kodom iz poglavlja 19. U ovom poglavlju obuhva(eni su slede(i otpadi i na ini obrade otpada: spaljivanje ili piroliza; fizi ko/hemijski tretman; aerobni tretman; anaerobni tretman; rezanje metal (usitnjavanje); regeneracija ulja; mehani ki tretman; remedijacija zemljita i podzemnih voda; stabilizacija/solidifikacija/vitrifikacija otpada i procedne vode sa deponija otpada. 17

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije Vano je naglasiti da podpoglavlja poglavlja 19 nemaju nikakvu vezu sa metodama i vrstama obrade materijala klasifikovanih u drugim poglavljima Kataloga otpada. Neki opisi otpada dati u poglavlju 19, su po svojoj prirodi vrlo iroki, npr. 19 02 03 prethodno izmeani otpadi koji se sastoje samo od neopasnog otpada. U takvim slu ajevima, pisani opis koji je deo dokumenta o kretanju mora da uklju i opis otpada pre obrade, kao i da saeto prikae detalje o izvrenoj obradi. Otpadi koji se tretiraju na mestu nastanka (osim ako to nije posebno postrojenje za upravljanje otpadom) se ne ozna avaju sa kodovima iz poglavlja 19, ve( indeksni broj treba da se odredi primenom eme date u poglavlju 2. Klasifikacija otpada vri se odre9ivanjem indeksnog broja na osnovu na ina i po postupku opisanom u ta ki 1. ovog priloga, kao i na osnovu rezultata ispitivanja otpada ovla(ene stru ne organizacije za ispitivanje otpada, u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom.

18


4. ANALIZA POSTOJE@EG STANJA I INFRASTRUKTURA /12/Postoje(e stanje u lokalnim samoupravama Republike Srbije karakteriu nepouzdani i nepotpuni podaci o koli ini generisanja komunalnog otpada. Koli ine komunalnog otpada na godinjem nivou su prora unate na osnovu merenja otpada u referentnim lokalnim samoupravama. Na osnovu rezultata tih merenja moe se usvojiti da gradsko stanovnitvo generie prose no 1 kg komunalnog otpada po stanovniku na dan, dok seosko stanovnitvo prose no generie 0,7 kg otpada/stanovniku/dan. U Beogradu se dnevno generie 1,2 kg otpada/stanovniku. Na osnovu popisa, gradsko stanovnitvo ini 57%, dok je 43% seoskog stanovnitva. U proseku, stanovnik Republike Srbije generie 0,87 kg komunalnog otpada/dan ili 318 kg/godinje. Broj stanovnika od 7.443.183 proizvodi godinje oko 2.374.374 tona otpada. Na slici 1. dat je prikaz morfolokog sastava komunalnog otpada u Srbiji.

Slika 1. Morfoloki sastav komunalnog otpada u Republici Srbiji /12/Prema morfolokom sastavu otpada, organski otpad (batenski otpad i ostali biorazgradivi otpad) zauzima gotovo 50% u masi komunalnog otpada, pri emu je ostali biorazgradivi otpad sa 37,62% oko tri puta zastupljeniji od batenskog otpada. Ukupni otpad od plastike ini ukupno 12,73%, dok ukupna koli ina kartona iznosi 8,23%, zatim slede staklo (5,44%), papir (5,34%), tekstil (5,25%), pelene za jednokratnu upotrebu (3,65%) i metal (1,38%). Komunalni otpad jeste otpad iz doma(instava (ku(ni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sli an otpadu iz doma(instva. Procenjeno je da se u Republici Srbiji organizovano sakuplja oko 60% komunalnog otpada. Sakupljanje je organizovano preteno u urbanim oblastima, dok ruralne oblasti su znatno slabije pokrivene. Najve(i broj lokalnih samouprava ima mehanizaciju i vozila za sakupljanje otpada, me9utim, postoji nedostatak odgovaraju(e opreme, jer se za sakupljanje koriste razli ite 19

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije vrste vozila: od vozila za sakupljanje otpada sa presom za sabijanje otpada i autopodiza a za velike kontejnere, pa do obi nih kamiona i traktora sa prikolicom. Problemi upravljanja otpadom nisu jednako i ravnomerno izraeni u svim lokalnim samoupravama i aktivnosti na uvo9enju integralnog sistema se ne odvijaju istim intenzitetom, ve( prvenstveno zavise od mogu(nosti pojedinih lokalnih samouprava. Ovakav nekoherentni sistem ne moe adekvatno da funkcionie, a promene ovakvog stanja u pravcu primene savremenih sanitarnih i bezbednih na ina postupanja sa otpadom, ne mogu se o ekivati bez zna ajnih materijalnih sredstava. Jedino ekonomski opravdano reenje je formiranje regionalnih centara za upravljanje otpadom u okviru kojih (e se otpad sakupljen iz vie optina tretirati na postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada i ostatak odlagati na regionalnim deponijama, kao to je utvr9eno i u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. godine. Ovakvi regioni (e implementirati principe integralnog sistema upravljanja otpadom za dui vremenski period. U Republici Srbiji ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaa otpada. Postoje(i stepen reciklae, odnosno iskori(enja otpada je nedovoljan. Mada je primarna reciklaa u Srbiji propisana zakonom i predvi9a odvajanje papira, stakla i metala u posebno ozna ene kontejnere, reciklaa ne funkcionie u praksi. Izuzetak ini jedno postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada, centri za odvojeno sakupljanje otpada na drugoj lokaciji i dr. Sakupljanje komunalnog otpada u Republici Srbiji obavljaju uglavnom javna komunalna preduze(a iji su osniva i lokalne samouprave. Organizacija kretanja vozila kao i raspored kontejnera se preteno bazira na slobodnoj proceni i ranijoj praksi, a ne na odgovaraju(im analizama zasnovanim na broju gravitiraju(eg stanovnitva, frekvenciji punjenja i pranjenja kontejnera i kapacitetu vozila. U nekim lokalnim samoupravama poslovi sakupljanja otpada ugovorom su povereni privatnom sektoru. U okviru sakupljanja i transporta komunalnog otpada moe se posebno izdvojiti: neodgovaraju(i broj i struktura posuda za sakupljanje otpada, neodgovaraju(i raspored posuda, nedostatak odgovaraju(ih vozila za transport otpada, neodgovaraju(a u estalost transporta otpada, neodgovaraju(e rute kretanja vozila, nereeno pitanje transporta otpada iz zdravstvenih ustanova i nekih privrednih subjekata. Centri za odvojeno sakupljanje otpada postoje u Leskovcu, Beogradu, =a ku, Novom Sadu i sporadi no u drugim lokalnim samoupravama u Republici Srbiji, gde se pojedine vrste komunalnog otpada sakupljaju u posebnim kontejnerima, namenjenim za sakupljanje razli itih vrsta otpada (metal, staklo, papir, PET, limenke i dr.). Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada za sada postoji u Novom Sadu. Postoji vie registrovanih postrojenja za reciklau PET-a, metala, plastike itd. Iako je prisutan visok sadraj organske komponente u komunalnom otpadu, ne postoje postrojenja za bioloki tretman komunalnog otpada. U Republici Srbiji ne postoje postrojenja za insineraciju komunalnog otpada. Odlaganje otpada na deponije je jedini na in organizovanog postupanja sa otpadom. Osim regionalnih sanitarnih deponija u Leskovcu (Obuhva(ene lokalne samouprave: grad Leskovac i optine: Lebane, Medve9a, Vlasotince, Crna Trava, Vladi in Han i Bojnik) i Jagodini (Obuhva(ene lokalne samouprave: grad Jagodina, i optine: Smederevska Palanka, Suprija, Rekovac i Para(in), u Republici Srbiji jo uvek svaka lokalna samouprava ima sopstvenu deponiju - smetlite. Kapacitet postoje(ih deponija smetlita je u ve(ini optina ve( popunjen, dok ve(ina deponija ne zadovoljava ni minimum tehni kih zahteva. Ne postoji kontrolisano odvo9enje deponijskog gasa koji nastaje razgradnjom otpada u deponiji, to moe dovesti do poara ili eksplozije. Procedne vode iz deponija se ne sakupljaju niti pre i(avaju i to moe ugroziti podzemne i povrinske vode i zemljite zbog visokog sadraja organskih materija i tekih metala. Ne postoji sistematski monitoring emisija, procednih voda, deponijskog gasa itd. Komunalni otpad koji se organizovano sakuplja odlae se na 164 zvani no registrovane, optinske deponije. Zemljite na kojem se deponije nalaze je naj e(e u svojini Republike Srbije. 20

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije Oko 70% svih aktivnih deponija-smetlita nije predvi9eno prostorno-planskim dokumentima i za njih nije ura9ena studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu, niti imaju potrebne dozvole. to se ti e mehanizacije za ravnanje i zbijanje otpada na deponijama, naj e(e se koriste buldoeri, dok se na 10 deponija za sabijanje otpada koriste kompaktori. Na vie deponija mehanizacija se povremeno usluno iznajmljuje. Na smetlitima esto dolazi do samopaljenja, pri emu dolazi do emisije zaga9uju(ih materija. Deponije-smetlita sa najve(im rizikom po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi su one koje se nalaze na udaljenostima manjim od 100 m od naselja (12 deponija) ili na udaljenostima manjim od 50 m od obale reke, potoka, jezera ili akumulacije (25 deponija, od kojih se 14 deponija nalazi na samoj obali vodotoka). Na divlje deponije, van kontrole javnih komunalnih preduze(a, odlae se oko 40% generisanog komunalnog otpada u Republici Srbiji, a ima ih 4.481 prema poslednjem izvetaju inspekcije iz 2009. godine. U ve(ini slu ajeva divlje deponije se nalaze u seoskim sredinama i posledica su, u prvom redu, nedostatka sredstava za proirenje sistema sakupljanja otpada, ali i loe organizacije upravljanja otpadom na lokalnom nivou. Pored ovih, divlje deponije se esto formiraju du saobra(ajnica u putnom pojasu, od kojih je ve(i procenat na kosinama nasipa puteva, odakle se otpad jednostavno baca kipovanjem iz kamiona. Takve deponije su naj e(e nedostupne za uklanjanje. Za deponovanje se koriste i prirodne depresije, jame i vrta e gde je i(enje prakti no nemogu(e. Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. godine, predvi9eno je zatvaranje i rekultivacija postoje(ih smetlita i izgradnja regionalnih sanitarnih deponija, sa centrima za separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanicama. Do decembra 2009. godine formirani regioni za upravljanje otpadom su u nekim slu ajevima druga ije organizovani od predloga datog u Nacionalnoj strategiji iz 2003. godine. Ve(ina lokalnih samouprava jo uvek nisu postigle dogovore, niti potpisale sporazume odnosno ugovore oko formiranja regiona za upravljanje otpadom. Glavni izazovi upravljanja otpadom u Republici Srbiji jo uvek se odnose na obezbe9ivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pruanje osnovnih usluga, kao to su sakupljanje, transport i sanitarno odlaganje otpada.

21


5.

KLJU&NI PRINCIPI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/

Brojni su klju ni principi koji se moraju uzeti u obzir prilikom uspostavljanja i implementacije nacionalne strategije upravljanja otpadom, i to: princip odrivog razvoja, princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom, princip predostronosti, princip zaga9iva pla(a, princip hijerarhije u upravljanju otpadom, princip primene najprakti nijih opcija za ivotnu sredinu i princip odgovornosti proizvo9a a. Princip odrivog razvoja - Odrivi razvoj je uskla9eni sistem tehni ko-tehnolokih, ekonomskih i drutvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kome se na principima ekonomi nosti, razumnosti i racionalnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti, sa ciljem da se sa uva i unapredi kvalitet ivotne sredine za sadanje i budu(e generacije. Koraci ka dostizanju odrivog razvoja uklju uju: ja anje postoje(ih mera, razvoj novih mera, pove(anu integraciju interesa za ivotnu sredinu u ostale sektorske politike, prihvatanje ve(e pojedina ne odgovornosti za ivotnu sredinu i aktivnije u e(e javnosti u procesima donoenja odluka. Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom - Princip blizine zna i da otpad treba tretirati ili odloiti to je mogu(e blie ta ki njegovog nastajanja. Prilikom izbora lokacija postrojenja za tretman i lokacije za odlaganje otpada treba potovati princip blizine, da bi se izbegao neeljeni uticaj transporta otpada na ivotnu sredinu, vode(i ra una o ravnotei izme9u principa blizine i ekonomi nosti. Regionalno upravljanje otpadom podrazumeva da odre9ene regije treba da razviju svoje strateke planove za upravljanje otpadom, na bazi politike i principa upravljanja otpadom na nacionalnom nivou uvaavaju(i druge regionalne strategije i planove. Pritom se ne misli na region kao administrativnu celinu, ve( interesno povezanu grupu optina koje u zajedni kom pristupu reavanju problema upravljanja otpadom pronalaze interes dugoro ne saradnje. Princip predostronosti - Princip predostronosti zna i da ukoliko postoji mogu(nost ozbiljne ili nepovratne tete, odsustvo pune nau ne pouzdanosti ne moe biti razlog za nepreduzimanje mera spre avanja degradacije ivotne sredine u slu aju mogu(ih ili postoje(ih zna ajnih uticaja na ivotnu sredinu. Princip zaga3iva pla a - Princip zaga9iva pla(a zna i da zaga9iva mora da snosi ukupne trokove nastale ugroavanjem ivotne sredine. Princip hijerarhije u upravljanju otpadom - Hijerarhija predstavlja redosled prioriteta u upravljanju otpadom: 1. Prevencija stvaranja otpada i redukcija - minimizacija kori(enja resursa i smanjenje koli ina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada 2. Ponovna upotreba - ponovno kori(enje proizvoda za istu ili drugu namenu 3. Reciklaa - ponovni tretman otpada radi kori(enja kao sirovine u proizvodnji istog ili razli itog proizvoda 4. Iskori(enje - iskori(enje vrednosti otpada primenom razli itih tehnologija tretmana 5. Odlaganje otpada - ukoliko ne postoji drugo odgovaraju(e reenje, odlaganje otpada deponovanjem. Ostali principi: princip najprakti nijih opcija reenja za ivotnu sredinu, odgovornost proizvo9a a, postizanje i odravanje efektivne ravnotee izme9u ekonomskog razvoja i zatite ivotne sredine, stvaranje otvorenog i fleksibilnog trita za usluge upravljanja otpadom i uvek kad je mogu(e, treba koristiti ekonomske instrumente, pre nego pravne, u cilju iniciranja i podsticanja promena koje su u skladu sa stratekim ciljevima.

22


6.

OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM /12/

Integralno upravljanje otpadom podrazumeva sagledavanje otpada od njegovog nastajanja, minimizacije, preko sakupljanja, transporta, tretmana do odlaganja. Ukoliko se eli odrivi sistem upravljanja otpadom, neophodno je sagledati sve opcije tretmana otpada. Odluka o izboru najpogodnije opcije za tretman se donosi kroz analizu ivotnog ciklusa otpada sadri i karakteristike sredine i lokacije na kojoj otpad nastaje. Vani uslovi koji uti u na odluku o iskori(avanju ili odlaganju otpada su: pove(ani zahtevi za ekoloki bezbednim uklanjanjem otpada to ima za posledicu ve(e trokove odlaganja, primena principa naplate stvarnih trokova odlaganja otpada zaga9iva u - proizvo9a u otpada, razvoj novih proizvodnih tehnologija i postupaka kori(enja otpada i ispitivanje trita za plasman reciklabilnih proizvoda. Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da je smanjenje nastajanja otpada najefektivnije reenje za ivotnu sredinu. Me9utim, tamo gde dalje smanjenje nije prakti no primenljivo, proizvodi i materijali mogu biti iskori(eni ponovo, bilo za istu ili drugu namenu. Ukoliko ta mogu(nost ne postoji, otpad se dalje moe iskoristiti kroz reciklau ili kompostiranje, ili za dobijanje energije. Samo ako ni jedna od prethodnih opcija ne daje odgovaraju(e reenje otpad treba odloiti na deponiju. Smanjenje otpada na izvoru - Za razliku od drugih opcija u hijerarhiji upravljanja otpadom, redukcija otpada nije opcija koja se moe odabrati u nedostatku drugih. O redukciji se mora razmiljati svaki put kada se donosi odluka o kori(enju resursa. Redukcija mora biti osmiljena kroz celokupni ivotni ciklus proizvoda, tj. ve( u fazi projektovanja, preko izrade, pakovanja, do transporta i plasmana proizvoda. Potroa i tako9e treba da aktivno u estvuju u redukciji otpada kupovinom proizvoda sa manje ambalae. Vlada treba da bude nosilac politike redukcije otpada. Ponovna upotreba - Neki proizvodi su specifi no dizajnirani da budu kori(eni vie puta. Uvo9enjem propisa o ambalai u EU, postoji podsticaj proizvo9a ima da razmotre primenu ambalae za viestruku upotrebu. U drugim slu ajevima, proizvodi se mogu preraditi za iste ili sli ne namene. Postoje dobri razlozi za ponovnu upotrebu proizvoda, s obzirom da se time postie: smanjenje trokova za proizvo9a e i potroa e, utede u energiji i sirovinama i smanjenje trokova odlaganja. Reciklaa - Prakti no je nemogu(e dati decidan odgovor na pitanje da li je reciklaa zna ajnija u domenu industrijuskog ili komunalnog otpada, budu(i da se, i u jednom i u drugom slu aju ostvaruju izuzetno zna ajni tehni ki, ekoloki i ekonomski efekti. Svakako najzna ajniji od njih su: drasti no smanjenje koli ina industrijskog i komunalnog otpada koji se moraju odloiti na sanitarne deponije, ime se vek kori(enja deponija produava i zna ajno usporava proces iscrpljivanja prirodnih resursa i emisije iz deponija. Razlozi za potrebu pove(anog iskori(avanja otpada su viestruki: saznanje o ograni enim prirodnim resursima i potrebi racionalnog kori(enja onoga ime se raspolae, propisi o zatiti ivotne sredine definiu stroije uslove za odlaganje otpada, pa je neophodno da se reciklaom smanji obim otpada koji se odlae na deponiju, teko(e pri obezbe9enju lokacija za nove deponije ukazuju na reciklau kao jednu od mogu(nosti smanjivanja potreba za novim deponijama. Tipi ne komponente sistema reciklae otpada u cilju iskori(enja materijala i izdvajanja korisnog otpada su: izdvajanje razli itih komponenti na izvoru nastajanja otpada (iz doma(instva, radnji, institucija, sakupljanje na ulici ili u centrima gde se sakuplja reciklabilan otpad - primarna reciklaa), izdvajanje reciklabilnih materijala iz ukupne mase otpada u postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada, priprema izdvojenih reciklabilnih materijala na linijama za baliranje (papir, plastika), presovanje (metal), mlevenje (staklo). Kompostiranje - Kompostiranje se definie kao brzo, ali delimi no, razlaganje vlane, vrste organske materije, otpada od hrane, batenskog otpada, papira, kartona, pomo(u aerobnih mikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima. Kao proizvod dobija se koristan materijal, sli an 23

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije humusu, koji nema neprijatan miris i koji se moe koristiti kao sredstvo za kondicioniranje zemljita ili kao 9ubrivo. Prednosti su slede(e: krajnji proizvod ima izvesnu trinu vrednost, koja treba da rezultira u vra(anju izvesnog dela uloenih sredstava, prostor koji je potreban za lokaciju postrojenja je relativno mali i cene transporta nisu tako velike. Sa druge strane, ovakva postrojenja mogu zahtevati i velika kapitalna ulaganja. Trite za dobijeni proizvod nije uvek osigurano, a i skladitenje krajnjeg proizvoda moe biti problem za sebe. Kvalitet kompostiranog proizvoda je vaan ukoliko za njega postoji trite. Iskustva pokazuju da iako se organski materijal sa deponije moe uspeno transformisati u kompost, kontaminacija (posebno od estica stakla, metala i plastike) uti e da potencijalni potroa i postaju nevoljni da ga koriste. Zato se organski otpad za kompostiranje mora razdvajati na izvoru i pre odlaganja na deponiju. U principu, kompostiranje se sprovodi u dva nivoa: sakupljanje i izdvajanje organskih komponenti (kuhinjski otpad i batenski otpad) za kompostiranje na kompostnim poljima ili u posebnim postrojenjima (naj e(e regionalnog tipa) i promocija samostalnog kompostiranja u svom dvoritu kroz edukaciju i uspostavljanje malih bunkera za kompostiranje. S obzirom na Direktivu o deponijama EU i zabranu odlaganja biodegradabilnog otpada na deponije, kompostiranje je dobilo na zna aju kao alternativna opcija tretmana biodegradabilnog otpada. Anaerobna digestija - Razlaganje organskog, biorazgradivog dela vrstog otpada u gasove sa visokim udelom metana moe se ostvariti putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije u reaktoru. Posle fermentacije organskog otpada izdvojenog na izvoru, ostatak fermentacije se normalno tretira aerobno do komposta. Na taj na in je kona ni rezultat fermentacije otpada u ve(ini slu ajeva sli an aerobnom kompostiranju. Procesom razlaganja nastaju biogas, kompost i voda. Otpadna voda, nastala procesom tretmana, se pre i(ava i jedan deo moe se vratiti u proces. Spaljivanje otpada - Tehnologija spaljivanja otpada predstavlja oksidaciju zapaljivih materija sadranih u otpadu. Spaljivanje se primenjuje u cilju smanjivanja zapremine otpada, a energija koja se dobija iz procesa spaljivanja se moe iskoristiti za dobijanje toplotne i/ili elektri ne energije. Me9utim, ekonomska opravdanost iskori(enja energije nije uvek prihvatljiva na prvi pogled, i treba znati da su investicioni i operativni trokovi postrojenja za spaljivanje u skladu sa propisima EU visoki, generalno mnogo vii od trokova odlaganja otpada na sanitarne deponije komunalnog otpada - i do 10 puta ve(i. To zna i da je spaljivanje zna ajan i koristan na in redukcije otpada, i dugoro no se mogu izbe(i problemi koji prate odlaganje otpada na deponije. Proizvo9a i opasnog otpada mogu imati sopstvena postrojenja za spaljivanje ili otpad mogu slati kompaniji koja vri spaljivanje u ime proizvo9a a otpada, uz nadoknadu. Infektivni medicinski otpad se, prema propisima EU, prvenstveno mora spaljivati u postrojenjima projektovanim za tu namenu. Istovremeno se ne isklju uje mogu(nost primene metode autoklaviranja na licu mesta posle ega sledi odlaganje na komunalnu deponiju. U cilju odrivog sistema upravljanja otpadom, spaljivanje otpada sa iskori(enjem energije treba da bude potpuni i integralni deo lokalnih i regionalnih reenja koja treba razviti u slede(em periodu. Spaljivanje otpada sa iskori(enjem energije mora biti razmatrana u kontekstu integralnog pristupa upravljanju otpadom koji zna i redukciju, ponovnu upotrebu i reciklau. Kada je spaljivanje sa iskori(enjem energije najprakti nija opcija za ivotnu sredinu, neophodno je razmotriti mogu(nost kombinovanog dobijanja toplotne i elektri ne energije u cilju pove(anja efikasnosti procesa. Piroliza - Piroliza je proces tokom kojeg dolazi do razlaganja organskog otpada pri povienoj temperaturi i u odsustvu vazduha. Tokom procesa dolazi do termi kog razlaganja organskih materija u otpadu, pri emu nastaju piroliti ki gas, ulje i vrsta faza bogata ugljenikom. Prema rasponu temperatura pri kojima se odvijaju, mogu se razlikovati tri varijante pirolize: niskotemperaturna do 500C, srednjetemperaturna od 500C do 800C i visokotemperaturna via od 800C. Pove(anjem temperature reakcije pove(ava se i udeo piroliti kog plina u produktima reakcije, a smanjuje se udeo vrste i te ne faze. Piroliti ki plin se obi no spaljuje. Dimni gasovi se koriste za grejanje ili dobijanje elektri ne energije. 24

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije Gasifikacija - Gasifikacija je visokotemperaturni proces tretmana otpada u prisustvu vazduha ili vodene pare u cilju dobijanja gorivih gasova. Tehnologija je zasnovana na poznatom procesu proizvodnje gasa iz uglja. Proizvod reakcije je meavina gasova. Gas dobijen na ovaj na in se moe spaljivati ili iskoristiti u postrojenjima za kogeneraciju. Zbog visoke temperature procesa dolazi do vitrifikacije ljake nastale u procesu. Gasifikacija jo nije rairen postupak tretmana otpada, iz razloga to gorivo mora biti relativno homogenog sastava, to zna i da je za komunalni otpad potreban predtretman. Plazma proces - Razvijeni su alternativni sistemi tretmana, kao to je plazma proces (energija oslobo9enja elektri nim pranjenjem u inertnoj atmosferi). Ovim procesom postiu se temperature 5.000C do 15.000C. Usled visoke temperature dolazi do razlaganja organskih materija iz otpada i topljenja neorganskih materija. U gasovitoj fazi dolazi do intenzivnog razlaganja organskih molekula, to gotovo u potpunosti eliminie tetne emisije. To je ujedno i glavna prednost plazma postupka. Neorganske materije se nakon topljenja vitrifikuju, tako da se mogu upotrebiti kao dodatak gra9evinskom materijalu ili se mogu bezbedno odloiti. Ovakav sistem je izuzetno skup i jo uvek je vrlo malo u primeni. Otpad kao gorivo - Neki industrijski procesi i postrojenja za proizvodnju energije rade pod uslovima koji dozvoljavaju kori(enje otpada visoke toplotne mo(i umesto konvencionlanog goriva. Naj e(i primer je proizvodnja cementa, gde visoke temperature i dugo vreme zadravanja obezbe9uju potpuno sagorevanje otpada. Tipi ni otpad koji se spaljuje u ovim procesima uklju uje komunalni otpad, gume, utroene rastvara e, otpad iz rafinerija, mesno kotano brano i dr. Termoelektrane i gradske toplane koje slue za snabdevanje gradova toplotnom energijom tako9e mogu predstavljati zna ajnu infrastrukturu za sagorevanje otpada. Direktiva EU o spaljivanju otpada tako9e propisuje dozvoljene grani ne vrednosti emisije za postrojenja koja koriste alternativna goriva. Fizi ko-hemijski tretmani otpada - Fizi ko-hemijski tretman otpada obuhvata: neutralizaciju, mineralizaciju, solidifikaciju, oksidaciju, redukciju, adsorpciju, destilaciju, jonske izmene, reversne osmoze i druge fizi ko-hemijske i hemijske procese kojima se smanjuju opasne karakteristike otpada. Solidifikacija je termin koji se koristi za irok opseg tretmana koji menjaju fizi ko-hemijske osobine otpada sa ciljem da se u ine pogodnim za odlaganje na deponiju. Solidifikacija se primenjuje za tretman te nog otpada i muljeva koji sadre teke metale i opasan otpad. Cilj solidifikacije je da se otpad konvertuje u oblik u kome se njegovi konstituenti imobiliu tako da ne mogu biti izlueni u okolinu. Odlaganje otpada na deponije - Postoje tri tipa deponija za odlaganje otpada: deponije za odlaganje neopasnog otpada, deponije za odlaganje inertnog otpada i deponije za odlaganje opasnog otpada. Na deponijama se odlau odre9eni tipovi otpada za koje je deponija projektovana. Za odlaganje neopasnog otpada koriste se tzv. sanitarne deponije koje predstavljaju sanitarno-tehni ki ure9en prostor na kome se odlae otpad koji kao materijal nastaje na javnim povrinama, u doma(instvima, u procesu proizvodnje, odnosno rada, u prometu ili upotrebi, a koji nema svojstva opasnih materija i ne moe se prera9ivati odnosno racionalno koristiti kao industrijska sirovina ili energetsko gorivo. Deponije namenjene za odlaganje opasnog otpada se projektuju sa posebnim tehni kim zahtevima. Opasan otpad koji se odlae na ovakvim deponijama mora biti prethodno tretiran u skladu sa propisima. Deponije su neophodne u svakoj izabranoj opciji tretmana, jer uvek postoji jedan deo otpada koji se mora odloiti.

25


7.

TEHNI&KI ASPEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/

Predvi9eno je osnivanje regionalnih centara za upravljanje otpadom. Udruivanjem optina radi zajedni kog upravljanja otpadom uspostavi(e se sistem regionalnih centara koji obuhvataju regionalnu deponiju za komunalni otpad, postrojenje za selekciju reciklabilnog otpada, transfer stanice, kao i postrojenja za kompostiranje, to ini potrebnu infrastrukturu za upravljanje komunalnim otpadom. U gradovima je potrebno odrediti lokacije centara za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada, gde bi gra9ani sami donosili svoj otpad. Regionalnim planovima upravljanja otpadom (e ta no biti definisano upravljanje otpadom u skladu sa direktivama EU i smernicama iz Nacionalne strategije upravljanja otpadom. Potencijalne lokacije regionalnih centara za upravljanje otpadom, kriterijumi i smernice za njihovu izgradnju moraju biti planirane prostornim planovima, dok (e se kona ne lokacije odabrati nakon obavljenih istranih radova i sprovo9enja postupka procene uticaja na ivotnu sredinu. Posebno je vano doneti nove kriterijume za vrednovanje i izbor lokacija za deponije u skladu sa EU Direktivom 99/31/ES o deponijama, s obzirom da je postoje(i pravilnik zastareo. Projekti deponija moraju biti uskla9eni sa EU direktivom o deponijama. Osnovni ciljevi u izradi regionalnog koncepta upravljanja otpadom su racionalno kori(enje prostora kao resursa i smanjenje trokova upravljanja otpadom. Ovim predlogom se ne isklju uju druge varijante udruivanja, to (e se ta no utvrditi nakon potpisivanja me9uoptinskih sporazuma i donoenja regionalnih planova upravljanja otpadom. Regionalne deponije su deponije za neopasan otpad. U okviru centra moe biti izgra9ena i deponija za inertni otpad u skladu sa propisima. Na deponiju neopasnog otpada moe se odloiti samo: komunalni otpad posle separacije, neopasni otpad bilo kog porekla koji ispunjava kriterijume za prihvat otpada na deponiju za neopasan otpad, stabilizovan i nereaktivan, prethodno tretirani opasan otpad, ako grani ne vrednosti zaga9uju(ih materija ne prelaze grani ne vrednosti za neopasan otpad. Deponija se oprema sistemom za sakupljanje deponijskih gasova. Ukoliko iskori(enje gasa nije ekonomi no, treba ga spaljivati na licu mesta. Regionalna deponija, pored ostalih elemenata, mora da ima i postrojenje za tretman procednih voda. Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada se postavlja na prostoru pored deponije. Postavlja se tehnoloka linija za automatsko i/ili manuelno razvrstavanje otpada. Izdvojeni reciklabilni materijali se melju, baliraju ili presuju i dalje transportuju u postrojenja koja su specijalizovana za reciklau takvih reciklabilnih materijala.Postrojenje za kompostiranje ili anaerobnu digestiju moe obuhvatati kompletan mehani ko-bioloki tretman otpada, ili samo aerobni tretman otpada u postrojenju ili kompostnom polju smetenom pored deponije. Transfer stanice su mesta za privremeno skladitenje, pripremu i pretovar otpada namenjenog transportu u regionalni centar za upravljanje otpadom. S obzirom na koncept upravljanja otpadom u Republici Srbiji, tok otpada uklju uje i njegov prolazak kroz transfer stanicu. Transfer stanica je mesto na kojem se komunalni otpad istovaruje iz vozila za sakupljanje otpada, pregleda uz eventualno izdvajanje kabastog otpada, kratko zadrava, utovaruje u ve(a vozila i transportuje na dalji tretman u regionalni centar. Poeljno je pretovar vriti direktno iz vozila za sakupljanje u vozila za transport, ime se obezbe9uje potpuna zatita ivotne sredine. Transport otpada vozilom ve(eg kapaciteta znatno smanjuje trokove transporta na ve(u udaljenost. Transfer stanice (e biti odre9ene u regionalnim planovima upravljanja otpadom. Kao transfer stanice mogu se koristiti i lokacije postoje(ih deponija komunalnog otpada koje je neophodno sanirati prema odobrenim projektima sanacije. Centri za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada su mesta namenjena razvrstavanju i privremenom skladitenju posebnih vrsta otpada. Ovi centri imaju zna ajnu ulogu u ukupnom sistemu upravljanja otpadom jer slue kao veza izme9u jedinice lokalne samouprave i gra9ana, ovla(enih sakuplja a i lica koja vre tretman. Lokacije za postavljanje centara kojima se obezbe9uje sprovo9enje mera za odvojeno sakupljanje otpada treba da obezbede jedinice lokalne 26

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklau na primeru june i jugoisto ne Srbije samouprave. Primarna selekcija otpada (e se postepeno uvoditi. Potrebna je stalna kampanja i edukacija gra9ana o potrebi i zna aju primarne selekcije. U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom definisane su obaveze lokalnih samouprava i to: jedinica lokalne samouprave je duna da organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim (odnosno inertnim i neopasnim otpadom) na svojoj teritoriji, jedinica lokalne samouprave u obavezi je da donese lokalni plan upravljanja otpadom i obezbedi uslove za njegovo sprovo9enje, dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu zajedni ki upravljati otpadom, ukoliko im je to zajedni ki interes, pod uslovima utvr9enim zakonom i sklapanjem sporazuma izme9u skuptina jedinica lokalne samouprave, kojim se ure9uju me9usobna prava i obaveze u obezbe9ivanju uslova za obavljanje delatnosti i rad postrojenja za upravljanje otpadom na podru jima tih jedinica lokalne samouprave. Sporazum tako9e definiu prava i obaveze komunalnog preduze(a, odnosno drugog pravnog ili fizi kog lica u obavljanju gore navedene delatnosti, na in donoenja odluka u slu aju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave o pojedinim pitanjima vezanim za delatnosti upravljanja otpadom, kao i druga pitanja od zna aja za organizaciju i sprovo9enje upravljanja otpadom, jedinica lokalne samouprave duna je da, u sporazumu sa jednom ili vie jedinica lokalnih samouprava, odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladitenje, tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji, udruene jedinice lokalne samouprave su u obavezi da izrade regionalni plan upravljanja otpadom. Regionalni plan upravljanja otpadom definie zajedni ke ciljeve u upravljanju otpadom i donosi ga skuptina dve ili vie jedinica lokalne samouprave na ijim teritorijama ukupno ivi najmanje 200.000 stanovnika, uz saglasnost ministarstva. Regionalni plan upravljanja otpadom moe se doneti i za teritorije optina na kojima ivi manje od 200.000 stanovnika po prethodno izra9enoj studiji opravdanosti za donoenje regionalnog plana na koju saglasnost daje ministarstvo. Postupak izrade i donoenja regionalnog plana ure9uje se sporazumom skuptina jedinica lokalne samouprave. Istovremeno, u narednom periodu, potrebno je raditi na sanaciji postoje(ih deponija - smetlita koje predstavljaju rizik po ivotnu sredinu. Sanacija odlagalita otpada treba da se sprovodi u skladu sa usvojenim zakonima koji su usaglaeni sa zahtevima direktiva EU.

Tabela 3. Projektovane koli ine otpada na godinjem nivou u tonama /12/Vrsta otpada Komunalni otpad Otpad iz doma instva Komercijalni i otpad iz institucija 2010. 2.451.000 2.084.000 367.000 607.000 1.538.000 25.000 2014. 2.785.000 2.367.000 418.000 693.000 1.747.000 28.000 2019. 3.268.000 2.778.000 490.000 817.000 2.049.000 33.000

Ambalaa Biorazgradivi komunalni otpad Opasan komunalni otpad

27


8.

SOCIJALNI ASPE

Documents

Kom Otpad i Reciklaza