Reciklaza poljoprivrednog otpada

Recikla a poljoprivrednog otpada

Studenti : Vu i Nemanja

1

Sadr aj

Zna aj za tite ivotne sredine................................................................................................2

ta je recikla a.......................................................................................................................2

Pregled zakonske regulative iz oblasti upravljanja otpadom I recikla om odre ene vrste otpada svjetske (Evropske) I doma e direktive . 3

Zakonodavstvo EU u oblasti otpada......................................................................................4

Poljoprivredni otpad..............................................................................................................7

PRIMARNE TEHNOLOGIJE RECIKLA E.......................................................................8

Briketiranje . ...8

Kompostiranje . .11

Fermentacija 14

Estrifikacija .15

RECIKLA A PREDSTAVLJENA GRAFI KI . ..17

ZAKLJU AK .18



2

Zna aj za tite ivotne sredine

Ekolo ki menad ment je menad ment ije aktivnosti imaju ili mogu imati uticaj na za titu ivotne sredine, a defini e se i kao kontrola svih ljudskih aktivnosti koje mogu imati uticaj na ivotnu sredinu i na kvalitet ivotne sredine. ivotna sredina se posmatra kao kompleks svih uticaja od strane ne ive prirode, fizi ko-

hemijskih uslova sredine, klimatskih faktora koji deluju na dati organizam na mestu na kom ivi. Prema enciklopediji: ivotna sredina je odr ivi razvoj.

Uno enje zaga uju ih materija i energije u ivotnu sredinu izazvano prirodnim procesima ili ljudskom delatno u mo e imati tetno delovanje na kvalitet ivotne sredine kao i na zdravlje ljudi. Jedan od zaga iva a ivotne sredine jeste i otpad

ne eljeni materijal koji nastaje kao rezultat odre ene industrijske operacije ili kao out-put prcesa potro nje energije i dobara u doma instvima i drugim institucijama za kojim ne postoji ekonomska potra nja i koji mora biti odba en.

ta je recikla a?

Recikla a je postupak prerade onih otpadnih materija koje se mogu koristiti kao sekundarne sirovine u proizvodnji. Recikla a omogu ava da se ve upotrebljena materija ponovo iskoristi ime se tede prirodni resursi i titi ivotna sredina. Recikla om se smanjuje potro nja odnosno

racionalizuje se kori enje prirodnih resursa i smanjuje se koli ina otpada koji se mora sanitarno deponovati te se produ ava vek kori enja sanitarnih deponija. Recikla a obuhvata vi e grupa aktivnosti: 1. Primarna recikla a: razdvajanje komponeneti vrstog otpada na izvoru (sortiranje) Sekundarna recikla a: centralizovano izdvajanje reciklabilnih komponenti iz dopremljenog integralnog otpada u OMR postrojenju 2. priprema tih materijala za ponovno kori enje, ponovnu preradu ili za ponovnu proizvodnju i 3. ponovno kori enje, ponovnu preradu ili ponovnu proizvodnju istih proizvoda ili materijala i njihov plasman na tr i tu.

Recikla a kao jednokratno ili vi ekratno kori enje otpadnih materijala ili pojedinih njihovih komponenti kao zamene za komercijalne proizvode ili kao sirovina u industrijskim procesima, svoj osnovni cilj ostvaruje na dva na ina: izdvajanjem korisnih, upotrebljivih komponenti iz integralnog komunalnog vrstog otpada (KCO) i njihovom preradom, ili uklanjanjem zaga uju ih supstanci iz otpada i omogu avanjem njegovog ponovnog kori enja.



3

Pregled zakonske regulative iz oblasti upravljanja otpadom I recikla om odre ene vrste otpada svjetske (Evropske) I doma e direktive.

Osnovni zakoni koji ure uju oblast za tite i unapre ivanja ivotne sredine su:

Zakon o za titi ivotne sredine ( Slu beni glasnik republike Srbije , broj 135/04) ure uje integralni sistem za tite ivotne sredine kojim se obezbe uje ostvarivanje prava oveka na ivot i razvoj u zdravoj ivotnoj sredini i uravnote en odnos privrednog razvoja i ivotne sredine u Republici. Sistem za tite ivotne sredine ine mere, uslovi i instrumenti za: odr ivo upravljanje, o uvanje prirodne ravnote e, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih ivih bi a; spre avanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zaga ivanja ivotne sredine.

Zakon o strate koj proceni uticaja na ivotnu sredinu ( Slu beni glasnik Republike Srbije , broj 135/04) ure uje uslove, na in i postupak vr enja procene uticaja odre enih planova i programa na ivotnu sredinu, radi obezbe ivanja za tite ivotne sredine i unapre ivanja odr ivog razvoja integrisanjem osnovnih na ela za tite ivotne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budu ih razvojnih projekata u slede im oblastima: prostornog i urbanisti kog planiranja ili kori enja zemlji ta, poljoprivrede, umarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobra aja, upravljanja otpadom, upravljanja

vodama, telekomunikacija, turizma, o uvanja prirodnih stani ta i divlje flore i faune.

Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu ( Slu beni glasnik Republike Srbije , broj 135/04) ure uje postupak procene uticaja projekata koji mogu imati zna ajne uticaje na ivotnu sredinu, sadr aj studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu, u e e zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku odobravanja projekata i izdavanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja, nadzor i druga pitanja od zna aja za procenu uticaja realizacije projekata na ivotnu sredinu.

Zakon o integrisanom spre avanju i kontroli zaga ivanja ivotne sredine ( Slu beni glasnik Republike Srbije , broj 135/04) ure uje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, u e e zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole, nadzor i druga pitanja od zna aja za spre avanje i kontrolu zaga ivanja ivotne sredine.



4

Zakonodavstvo EU u oblasti otpada

Direktiva Saveta 75/442/EEC o otpadu (Okvirna direktiva)

Osnova za ovu Direktivu je Strategija EU o otpadu. Od zemalja lanica se zahteva da ustanove integralnu i adekvatnu mre u postrojenja za odlaganje, uzimaju i u obzir najbolje raspolo ive tehnologije koje ne uklju uju prevelike tro kove u odlaganju otpada. Zemlje lanice treba da izrade planove za upravljanje koji uzimaju u obzir, koli ine i poreklo otpada koji treba tretirati ili odlo iti, op te tehni ke zahteve, sve specijalne aran mane koji se odnose na sve specifi ne otpade, i odgovaraju e lokacije i postrojenja za odlaganje. Kompanije ili ustanove koje skladi te, tretiraju, ili odla u otpad za drugo lice, moraju obezbediti ovla enje od nadle nih organa koje se odnosi posebno na vrste i koli ine otpada koji treba da bude tretirani, op te tehni ke zahteve i predostro nosti koje treba da budu preduzete.

Direktiva ustanovljava okvir za upravljanje otpadom u EU i hijerarhiju otpada (prevenciju ili smanjenje proizvodnje otpada i njegove tetnosti, iskori enje otpada, uklju uju i recikla u, ponovno kori enje ili kori enje otpada kao goriva). Princip "zaga iva pla a" se primenjuje na odlaganje otpada da bi se osiguralo da su tro kovi odlaganja otpada, stvoreni od proizvo a a otpada ili od vlasnika otpada, koji otpad nosi na sakupljanje ili odlaganje. Sistemi za bele enje podataka i izve tavanje moraju biti ustanovljeni radi pribavljanja podataka o nazivu, adresi, vrsti i koli ini otpada koji se tretira, za svako postrojenje za odlaganje opasnog otpada, posebno

Direktiva Saveta 99/31/EC o deponijama otpada

Direktiva 1999/31/EC o deponijama otpada zabranjuje deponovanje pojedinih vrsta opasnog otpada, te nih otpada i guma na teritoriji EU. Cilj ove direktive je smanjenje deponovanih koli ina biorazgradivog komunalnog otpada. Direktiva propisuje da sav otpad mora biti tretiran pre deponovanja. Ovom direktivom o deponovanju otpada uvodi se klasifikacija deponija, prema vrsti otpada za koju je namenjena, na deponije za opasan, neopasan i inertan otpad.

U direktivi se uvodi zabrana odlaganja za:

biorazgradiv otpad - predlo enom direktivom je predvi eno smanjenje koli ine biorazgradivog otpada koji e se deponovati u 2002. Ta koli ina predstavlja 75% od ukupne koli ine biorazgradivog otpada nastalog u 1993. Propisuje i dalje smanjenje na 50% do 2005., odnosno na 25% do 2010. godine;

zapaljiv ili izuzetno zapaljiv otpad;

eksplozivan otpad;

infektivan medicinski otpad;

fekalni otpad;

stare gume, osim guma za bicikle i guma iji je pre nik ve i od 1.400 mm (zabrana je po ela da va i i za deponovanje celih guma od 2002.



5

Direktiva sadr i i mere za tite vode, tla i vazduha kroz primenu sakupljanja i pre i avanja procesnih voda i sakupljanja zatim niz op tih kriterijuma za odre ivanje lokacije deponija i kori enja deponijskog gasa uz obnavljanje energije. Ukoliko se gas ne koristi za proizvodnju energije on se mora sagorevati radi spre avanja njegove emisije u atmosferu. Tako e, za sve klase deponija zahteva se pokrivanje povr ine deponije slojem debljine ve e od 1 m, zatim merenje i pra enje odre enih radnih parametara i zabrana ilegalnog odlaganja otpada.

U ovom lanu je propisano da se zabranjuje zajedni ko odlaganje, inertnog, opasnog i komunalnog otpada.

Za sva zahtevana merenja direktivom se propisuju i vremenski periodi kada se ona moraju sprovesti u toku perioda rada deponije kao i posle njenog zatvaranja.

Direktiva Saveta 94/62/EC o ambala i i ambala nom otpadu Direktiva 94/62/EC implementira strategiju EU o ambala nom otpadu. Ona ima za cilj da uskladi nacionalne mere za upravljanje ambala nim otpadom, da smanji uticaje otpada od ambala e na ivotnu sredinu na minimum.

Direktiva zahteva od Zemalja lanica da uspostave sisteme za prikupljanje vra anje, i kori enje ambala e propisuje:

spre avanje stvaranja ambala nog otpada, zatim ponovnu upotrebu ambala a i krajnje odlaganje takvog otpada svede na minimum.

da se vr i prerada i recikla a ambala nog otpada, energetsko spaljivanje, kao i organska recikla a i odlaganje;

da se ustanovi sistem garancija za povra aj upotrebljene ambala e i ambala nog papira.

Ustanovljeni ciljevi kao to su iskori enje i recikla a treba da budu dostignuti u roku od pet godina od usvajanja i implementacije zakonodavstva zemalja lanica. Jedan od bitnijih elemenata ove Direktive je promovisanje "odgovornosti proizvoda".

Directive 84/631/EEC o nadzoru i kontroli prekograni nog kretanja opasnog otpada u EU

Direktiva zahteva:

propisivanje uputstava koja treba da budu primenjena u slu aju bilo koje opasnosti ili akcidenta.

da se mora sprovesti revizija sadr aja propisanog prate eg dokumenta;

obezbe enje posebnih uslova koji se odnose na pakovanje i ozna avanje;

pode avanje primenjenih postupaka koji se odnose na slanje notifikacije u slu aju da vlasnik opasnog otpada namerava da ga transportuje preko granice u drugu dr avu;



6

Spaljivanje otpada Direktiva Saveta 2000/76/EC o spaljivanju otpada

Ovom Direktivom se: Propisuje upoznavanje sa dozvoljenom procedurom za spaljivanje otpada

i za ispu tanje otpadnih voda iz postrojenja; Propisuje primenu propisanih uslova koji se odnose na projektovanje i funkcionisanje postrojenja za insineraciju, kao i propisanih vrednosti emisije.

Direktiva 89/369/EEC o redukciji zaga enja iz novih gradskih postrojenja za spaljivanje otpada i 89/429/EEC o redukciji zaga enja iz postoje ih gradskih postrojenja za spaljivanje otpada

Ovom Direktivom se Zahteva primena grani nih vrednosti emisije za posebne vrste zaga uju ih materija i ispunjenje zahteva za insineraciju regulisanih ovom direktivom.



7

POLJOPRIVREDNI OTPAD

Opis poloprivrednog otpada

Ostatci biomase nastali u ratarstvu , vo arstvu , vinogradarstvu , sto arstvu i sl. nazivamo poljoprivredni otpad.

Pod pojoprivrednim otpadom, dakle podrazumjevamo ostatke biomase jednogodi njih kultura kao to su : slama, kukuruzovina, oklasak, stabljike drugih biljaka , ljuske, ko tice , ostatci nastali orezivanjem vo a, kao i neiskori teni ostatci hrane doma ih ivotinja.

U na oj zemlji kao I zemljama u okru enju se ne vodi velika briga o ovimvidovima otpada, pa ak mo emo re i da dru tvo ali I dr ava ima potcjenjiva ki stav prema otpadu nastalom iz poljoprivredne , a da nimalo nisu upravu pokazuju I primjeri .

Da nakon berbe kukuruza na obra enom zemlji tu ostaje: kukuruzovina, stabljika s li em, oklasak i komu ina. Budu i da je prosje ni odnos zrna i mase (tzv. etveni omjer) 53% naprema 47%, proizlazi kako otpada ima pribli no koliko i zrna.

Ako se razlu e kuruzovina i oklasak, tada je njihov odnos prosje no 82% naprema 18%, odnosno na proizvedenu 1 t zrna kukuruza dobiva se i 0,89 t otpada kukuruza , a to ine 0,71 t kukuruzovine i 0,18 t oklaska. Iako je neosporno kako se nastali otpad mora prvenstveno vratati u zemlju, preporu uje se zaoravanje izme u 30 i 50% te mase, to zna i da otpada za recikla u preostane najmanje 30% ukupne biomase kukuruzovine.

Procenat od 30% otpada od ukupne proizvedene mase kukuruza sa jedne strane se mo e initi mali , ali za poljoprivredna podru ja kao to su Semberija , Vojvodina I dr. gdje se godi nja proizvodnja kukuruza mjeri u stotinama hiljada tona to predstavlja jako veliki izvor otpada.

Navedeni primjer govori o ostatcima kukuruznog otpada , medjutim dosta sli na situacija je I sa otpadom natalim pri gajenju p enice , sa nasadima suncokreta I drugim poljoprivrednim kulturama.

Poljoprivredni ostatci predstavljaju veliku koli inu otpada , koja sa jedne strane mo e biti zna ajan izvor zagadjenja , a sa druge strane adekvatnim tretiranjem tog otpada bi se moglo dosta u tedjeti na energiji , jer ako se taj otpad reciklira pa se od njega proizvede npr. energija koja bi se koristila za ogrev zimi ili za su enje poljoprivrednih kultura I sl. u tedjela bi se energija koja se do sad koristila za tu namjenu. Samim tim imamo dvojaku korist.

Studenti :

PRIMARNE TEHNOLOGIJE RECIKLA

Primarne tehnologije kojima se reciklira poljoprivredni otpad su :

-briketiranje-kompostiranje-fermentacija-estrifikacija

Briketiranje

Osnovni problem u briketiranju poljoprivrednogenergetska vrijednost po jedinici mase. Prerada otpadase vr i sa ciljem dobijanja u pogodnijeg oblika za upotrebu, transporti skladi tenje .

Briketiranje I paletiranje bio mase vr i se radi smanjivanja zapremine biomase (radi transporta, automatizacije lo enja).

Faze u procesu dobijanja briketa su :

usitnjavanje sirovine do odre nene granulacije,

su enje

transport usitnjenog materijala,

doziranje sirovine

presovanje u presama za briketiranje

skra ivanje briketa na potrebnu du inu

hla nenje i pakovanje gotovih briketa.

Vu i Nemanja



briketiranje

kompostiranje

fermentacija

estrifikacija

Briketiranje





su enje sirovinskog materijala do odrenene vla nosti


doziranje sirovine




Recikla

Vu i Nemanja







sirovinskog materijala do odrenene vla nosti


doziranje sirovine









Slika : izgled briketa








a poljoprivrednog otpada

PRIMARNE TEHNOLOGIJE RECIKLA E


Osnovni problem u briketiranju poljoprivrednog

otpada je velika vlaga ,a nedostatak je mala energetska vrijednost po jedinici mase. Prerada otpadase vr i sa ciljem dobijanja u pogodnijeg

Briketiranje I paletiranje bio mase vr i se radi smanjivanja zapremine biomase (radi















8







9

Kod vla nih materijala ova procedura mo e biti dopunjena internim skladi tima i su arama koje treba da dovedu biomasu na potrebnu vla nost za briketiranje.

Slika: klipna presa za briket

Pod biobriketima se podrazumeva proizvod tehnolo kog postupka briketiranja

kompaktna forma otpada biomase koja ima daleko ve u zapreminsku masu, nego to je to zapreminska masa materijala otpada od koga je biobriket napravljen. Na im standardom se pod energetskim briketom podrazumeva proizvod dobijen postupkom briketiranja celuloznog materijala. Sam postupak briketiranja se sastoji u sabijanju celuloznog materijala u to manju zapreminu pomo u presa . Obzirom na svojstva, koja ine glavne nepogodnosti za masovniju upotrebu ovog otpada kao goriva ini se da je jedno od re enja izrada biobriketa. Mo e biti namenjen irem krugu korisnika kao to su doma instva, poljoprivredna imanja, staklenici, i sl.

Briketiranjem se, izme u ostalog, posti u slede i efekti:

pove anje mase po jedinici zapremine (pove anje "gustine"),

smanjuju se tro kovi manipulacije i transporta,

smanjuje se potrebna zapremina za skladi tenje,

biolo ki procesi kvarenja biomasa su manje izra eni,

pove ava se efikasnost u procesu sagorevanja u odnosu na sagorevanje u rinfuznom stanju.



10

Sa druge strane, sam proces briketiranja ima I odre ene nedostatke, kao to su:

potrebna je priprema materijala na odre enu vla nost i granulaciju,

u izvesnim slu ajevima su neophodni aditivi,

mora se ulagati u novu tehnologiju koja je nu na za odvijanje procesa,

neophodna je potro nja energije.

Pored svega navedenog izradom briketa kao jednog od postupaka recikliranja bio otpada I njegovim kori tenjem u energetske svrhe dokazano je da je daleko manji zagadjiva pri sagorjevanju.

Tabela : u e e pepela I sumpora pri sagorjevanju



11

Kompostiranje

Kompostiranje je prirodan proces proizvodnje humusa od organskog otpada nastalog u poljoprivredi , vo arstvu ,dvori tu i kuhinji.

Kompostiranje je biolo ka razgradnja biootpada u prisustvu kiseonika, pri emu nastaju ugljen dioksid, voda, toplota i kao kona ni proizvod kompost - humus ( lat. compostium - ubrivo od biljnog otpada i zemlje) koji nema neprijatan miris i koji se mo e koristiti kao sredstvo za kondicioniranje zemlji ta ili kao ubrivo. U osnovi to je prirodan proces razgradnje organskih materija poznat i primjenjivan jo u anti ko doba. Priroda je najbolji u itelj, koji nas u i kako pomo u milijardi mikroorganizama, glista i drugih organizama koja ive u zemlji, iz biolo ki razgradivog otpada dobijamo visokokvalitetni kompost. Kompostiraje je najstariji i najprirodniji na in recikliranja otpada. Osim to oboga uje tlo, kompostiranjem titimo prirodnu okolinu. Kompostiranje ne zahtjeva puno truda, a kvalitet dobijenog komposta zavisi od njegove vla nosti, prozra nosti, temperature koju dosti e i vrste organskih materijala od kojih je sa injen. Kompostiranjem se uspostavlja kru ni tok organske materije u prirodi i pobolj avamo plodnost zemlje. Upotrebom komposta mo emo smanjiti koli ine ku nog otpada za 30%, dati zemlji hranjive sastojke koji su potrebni za rast i razvoj biljaka I smanjiti upotrebu vje ta kih ubriva.

U u prirodi se ovaj slu aj, kompostiranje, javlja na umskom tlu. Dve glavne faze procesa kompostiranja

faza kompostiranja

faza su enja

LOKACIJA KOMPOSTNOG POSTROJENJA

Prilikom izbora lokacije na kojoj emo vr iti kompostiranje trebaju se uzeti u obzir razli iti uticaji koji prate ovu vrstu recikliranja bio otpada. Naime , treba se voditi saznanjem da sam proces kompostiranja mo e da ima, vremenom jako nugodan miris , te stoga ukoliko se radi o velikim komposterima treba uzeti mikro klimatske uslove u obzir kao npr. ru a vjetrova. Zatim kod velikih kompostera treba se voditi ra una i o topografskim i uticajima druge vrste (sagledati kolike su koristi a kolike tete) kvalitet vode (povr inska oticanja, procedne vode),kvalitet vazduha (neprijatni mirisi, pra ina),buka (ma ine za seckanje i mlevenje, 90 dB), teto ine (insekti, male ivotinje),po ari (vla nost 25-45%, temperatura od 93 C),otpatci

(otklanjanje: pokrivanje tovara, i ane ograde, sakupljanje).

Faktori koji uti u na proces kompostiranja

Na mikrobiolo ku aktivnost uti u: 1. kiseonik (aerobno, anaerobno kompostiranje), 2. veli ina estica sirovine, 3. nivo nutrienata i ravnote a C/N (makronutrijenti, mikronutrijenti), 4. sadr aj vlage (min. 40-45%, max 65%), 5. temperatura (najefektivnije 45-59 C) i 6. pH vrednost (bakterije 6-7,5; gljive 5,5-8).



12

SISTEM PRAVILNOG SAKUPLJANJA OTPADA Sakupljanje ba tenskog otpada (trava, li e, granje; sezona rasta)

na javnim deponijama (mala stopa u e a),

po doma instvima (neupakovanog i upakovanog)

Sakupljanje komunalnog otpada

separisanog na izvoru (malo ne eljenih materijala),

pome anog komunalnog otpada (separacija se vr i kod postrojenja)

TEHNOLOGIJE KOMPOSTNOG PROCESA

Predproizvodnja: 1. Sortiranje sirovine (ru no, mehani ki), 2. Usitnjavanje sirovine (pove anje povr ine) i 3. Tretman sirovine (vlaga, pH, C:N, me anje).

* sav organski otpad bi trebalo usitniti na veli inu palca radi br e razgradnje * voditi ra una o odnosu vla ne i suhe materije, mje ati 50% vla ne materije i 50% suhe materije

Proizvodnja 1. Faza kompostiranja (pasivne gomile, gomile u vrsti, stati ne gomile, zatvoreni

sistemi) 2. Faza su enja (stabilizacija, testovi za pra enje temperature, neprijatnih mirisa)

Postproizvodnja (sortiranje, skladi tenje, testiranje klijanja semena, pakovanje)

PRIMJENA ZRELOG KOMPOSTA

* zreli kompost se primjenjuje: * u vrtu, na balkonu za cvije e, vo e, povr e... * koli ina zavisi od vrste biljaka * koliko se kompost koristi za pojedine biljke godi nje: povr e 1- 6 l7 m grmlje 3 - 5 l /m cvije e 2- 3 l /m trava 2 - 4 l / m sobno cvije e: 1- 2 puta mjese no 2- 3- supene ka ike * za balkonsko i ku no cvije e mo emo napraviti kvalitetnu zemlju ako pomje amo 2/4 komposta, ¼ zemlje iz vrta i 1/ 4 pijeska * za rasadnik u vrtu koristimo 1/3 komposta, 1/3 zemlje iz vrta i 1/3 pijeska



13

TA SE KOMPOSTIRA?

Kuhinjski otpad (vo e, povr e, ljuske jaja kore vo a i povr a talog kafe vre ice aja ljeb i peciva) Vrtni izreli otpad (trava, li e granje cvije e otpalo vo e zemlja iz lonca za cvije e povr e korov kora)

Kompostibilni otpad (kosa, dlaka, slama, piljevina, iverje, papirne maramice, manje koli ine papira bez boje, pepeo od izgaranja drveta, meso ribe, mlijeko, mlije ni proizvodi, ostaci hrane se ne preporu uju radi privla enja glodara i drugih ivotinja)

TA SE NE KOMPOSTIRA?

* bolesni djelovi biljaka * baterije * lijekovi * metali svih vrsta * kablovi * obojeno drvo * vre ice od usisiva a * pepeo od izgorenog uglja i lo ulja * ostaci boja i lakova * kozmetika * dezodoransi * papirne pelene * pesticidi, herbicidi,insekticidi * ostale hemikalije * motorna ( mineralna ulja) * plastika * staklenke * ostaci ljepila, tapeta i sl.

Dobiti kompostnog programa

produ enje ivotnog veka deponije,

smanjenje tro kova ili eliminisanje poteba za nabavkom zemlje za nasipanje,

smanjenje ili eliminisanje tro kova odlaganja na deponije ili spaljivanja,

ekolo ka dobit usled smanjenja potreba za odlaganjem na deponije ili spaljivanjem,

otvaranje novih radnih mesta,

dobit od prodaje gotovih proizvoda,

dobit od prodaje recikla nih materijala.

Studenti :

Anaerobno kompostiranje

razlika izmedu aerobnog i anaerobnog kompostiranja?Aerobno kompostiranje je kompostiranje uz prisustvo zraka i provoje kiseonik neophodan za rast, razvoj i razmno avanje, dok je anaerobno kompostiranje proces bez zraka i provode ga anaerobni mikroorganizmi. Anaeroban proces se lako prepoznaje po mirisu metana ili amonijaka i u pravilu du e tr

Aerobno kompostiranje proizvodi ugljen dioksid, amonijak i ostale gasove u malim koli inama, veliku koli

Anaerobnoostalih gasova u tragovima, vrlo malo toplote i konaazota nego to se proizvodi pri aerobnoj fermentaciji. Takvo gnojivo sadr i azota u mineraliziranom obliku (amonijak) kojepogodno za oplemenjivanje obradivih povr ina

Fermentacija

Proizvodnja bioetanolabenzinom bez ikakvih prepravki na motoru

Sirovine ostaci)

Vu i Nemanja



Aerobno kompostiranje proizvodi ugljen dioksid, amonijak i ostale gasove u malim inama, veliku koli

Anaerobno

kompostiranje proizvodi biogasostalih gasova u tragovima, vrlo malo toplote i konaazota nego to se proizvodi pri aerobnoj fermentaciji. Takvo gnojivo sadr i azota u mineraliziranom obliku (amonijak) kojepogodno za oplemenjivanje obradivih povr ina

Fermentacija

Proizvodnja bioetanolabenzinom bez ikakvih prepravki na motoru

Sirovine za proizvodnju su

Recikla

Vu i Nemanja



Aerobno kompostiranje proizvodi ugljen dioksid, amonijak i ostale gasove u malim inama, veliku koli inu toplote i kona

kompostiranje proizvodi biogasostalih gasova u tragovima, vrlo malo toplote i konaazota nego to se proizvodi pri aerobnoj fermentaciji. Takvo gnojivo sadr i azota u mineraliziranom obliku (amonijak) kojepogodno za oplemenjivanje obradivih povr ina

Proizvodnja bioetanola

bioetanol je odli na zamjena za benzin (do 20% udjela u mje avini sa benzinom bez ikakvih prepravki na motoru

za proizvodnju su: e er ( e



Aerobno kompostiranje proizvodi ugljen dioksid, amonijak i ostale gasove u malim inu toplote i kona ni proizvod koji se mo e upotrebiti kao gnojivo.

kompostiranje proizvodi biogasostalih gasova u tragovima, vrlo malo toplote i konaazota nego to se proizvodi pri aerobnoj fermentaciji. Takvo gnojivo sadr i azota u mineraliziranom obliku (amonijak) koje

biljke mogu br e preuzeti nego organski azot (posebno pogodno za oplemenjivanje obradivih povr ina

bioetanol je odli na zamjena za benzin (do 20% udjela u mje avini sa benzinom bez ikakvih prepravki na motoru automobila)

er ( e erna trska), skrob (kukuruz), celuloza (drvo, poljoprivredni


razlika izmedu aerobnog i anaerobnog kompostiranja?

Aerobno kompostiranje je kompostiranje uz prisustvo zraka i provoje kiseonik neophodan za rast, razvoj i razmno avanje, dok je anaerobno kompostiranje proces bez zraka i provode ga anaerobni mikroorganizmi. Anaeroban proces se lako prepoznaje po mirisu metana ili amonijaka i u pravilu du e traje od aerobnog te ga se ne prevrce.

Aerobno kompostiranje proizvodi ugljen dioksid, amonijak i ostale gasove u malim ni proizvod koji se mo e upotrebiti kao gnojivo.

kompostiranje proizvodi biogas: metan, ugljen dioksid, ne to vodonika i ostalih gasova u tragovima, vrlo malo toplote i kona ni proizvod (gnojivo) sa veazota nego to se proizvodi pri aerobnoj fermentaciji. Takvo gnojivo sadr i azota u

biljke mogu br e preuzeti nego organski azot (posebno pogodno za oplemenjivanje obradivih povr ina

bioetanol je odli na zamjena za benzin (do 20% udjela u mje avini sa automobila)

erna trska), skrob (kukuruz), celuloza (drvo, poljoprivredni


Aerobno kompostiranje je kompostiranje uz prisustvo zraka i provode ga mikroorganizmi kojima je kiseonik neophodan za rast, razvoj i razmno avanje, dok je anaerobno kompostiranje proces bez zraka i provode ga anaerobni mikroorganizmi. Anaeroban proces se lako prepoznaje po

aje od aerobnog te ga se ne prevrce.


metan, ugljen dioksid, ne to vodonika i ni proizvod (gnojivo) sa ve

azota nego to se proizvodi pri aerobnoj fermentaciji. Takvo gnojivo sadr i azota u biljke mogu br e preuzeti nego organski azot (posebno

bioetanol je odli na zamjena za benzin (do 20% udjela u mje avini sa


de ga mikroorganizmi kojima

je kiseonik neophodan za rast, razvoj i razmno avanje, dok je anaerobno kompostiranje proces bez zraka i provode ga anaerobni mikroorganizmi. Anaeroban proces se lako prepoznaje po



metan, ugljen dioksid, ne to vodonika i ni proizvod (gnojivo) sa ve




14


je kiseonik neophodan za rast, razvoj i razmno avanje, dok je anaerobno kompostiranje proces bez zraka i provode ga anaerobni mikroorganizmi. Anaeroban proces se lako prepoznaje po



metan, ugljen dioksid, ne to vodonika i om koli inom





je kiseonik neophodan za rast, razvoj i razmno avanje, dok je anaerobno kompostiranje proces

Aerobno kompostiranje proizvodi ugljen dioksid, amonijak i ostale gasove u malim

inom

biljke mogu br e preuzeti nego organski azot (posebno





15

Osnovne faze u procesu proizvodnje etanola su:

- priprema sirovine,

- fermentacija,

(Fermentacija je anaerobni metabolizam u kojem dolazi do degradacije prirodnih molekula kao to su e er glukoze. Fermentacija ne otpu ta svu postoje u energiju molekula, ve otpu ta dovoljno onoliko koliko je potrebno da bi proces glikolize

zapo eo. Fermentacijom se dobija laktat, acetisalna kiselina i etanol)

- destilacija etanola.

Vode a zemlja u proizvodnji i primjeni etanola za vozila je Brazil, u kojem se svake godine proizvede vi e od 15 milijardi l. Oko 15% brazilskih vozila se kre e na isti etanol, a oko 40% koriste 20%-tnu smjesu s benzinom. Kao efekat toga imaju Smanjenu zavisnost o inostranoj nafti te otvaranje dodatnih tr i ta doma im proizvo a ima e era (tro kovi proizvodnje: 0,16 US$/l, 1.000.000 l etanola-38 radnih mjesta, a 1.000.000 l benzina-0,6 radnih mjesta).

U SAD-u etanol ini oko 9% ukupne godi nje prodaje benzina.

Estrifikacija

Estrifikacija je hemijska reakcija

koja se javlja izme u kiselina

i alkohola

(jedinjenjima koja sadr e hidroksilnu grupu OH) usled koje nastaju estri.

Biodizel je komercijalni naziv pod kojim se Metil-ester (ME), bez dodatnog mineralnog dizelskog goriva, nalazi na tr i tu te nih goriva I prodaje krajnim korisnicima.

Standardizovano je te no nemineralno gorivo, nije otrovan, biorazgradiva zamjena za mineralno gorivo, a mo e se proizvoditi iz biljnih ulja, recikliranog otpadnog jestivog ulja ili ivotinjske masti procesom esterifikacije, pri emu kao sporedni proizvod nastaje glicerol.

Izbor osnovne sirovine za dobijanje biodizela zavisi od specifi ni uslova i prilika u konkretnim zemljama, u Europi se za proizvodnju biodizela najvi e koristi ulje uljane repice (82,8%) i ulje suncokreta (12,5%), dok se u Americi najvi e koristi ulje soje, a u azijskim zemljama se koristi i palmino ulje.



16

Prednosti biodizela su brojne:

- Osim to je po svojim energetskim sposobnostima jednak obi nom dizelu, ima puno bolju mo podmazivanja, pa zna ajno produ ava radni vek motora,

- Smanjenje zagadjenja okoline (prilikom rada motora, na ispusnoj cijevi se osloba a ak 10% kiseonika, a elimini e CO2 emisiju),

- Biodizelska goriva ne sadr e sumpor ni te ke metale, koji su glavni zagadjiva i zraka prilikom upotrebe dizela dobijenog iz nafte,

- Pretvara NOx u bezopasni nitrogen. Mogu a proizvodnja u ku noj radinosti. Vi i cetanski broj

lak a zapaljivost,

- Transport biodizela gotovo je potpuno bezopasan za okolinu, jer se dospjev i u tlo razgradi nakon 28 dana,

- Ako nafta tokom manipulacije ili transporta dospije u vodu, jedna litra zagadi gotovo milion litara vode, dok kod biodizela takvo zaga enje ne postoji, jer se on u vodi potpuno razgradi ve nakon nekoliko dana.



17

RECIKLA A PREDSTAVLJENA GRAFI KI

(prema dostupnim podatcima)

Napomena: podatci o postupanju sa otpadom u nekim zemljama u 2004. God.

Napomena:

Prikaz proizvedenog I recikliranog otpada (kg/osobi) u pojedinim zemljama u 2001. God.

otpad u odlagali tima(deponijama) reciklirani otpad

spaljeni otpad

ostalo

Reciklirani otpad

Proizvedeni otpad



18

ZAKLJU AK

Iz dosada njeg teksta I iz svega prikazanog moramo da izvedemo zaklju ak da otpad predstavlja akutni I uvjek akuelni problem , a da recikla a tog otpada ve od danas svima nama je imperativ!

Naime, u ovom kratkom radu dotakli smo sr potrebe , problema I recikla e poljoprivrednog otpada te objasnili najaktuelnije postupke kojim izvodimo samu recikla u . U su tini ovim I ovakvim radom htjeli smo skrenuti pa nju da recikla a poljoprivrednog otpada, kao sastavni dio ukupne slike o recikla i uop te, predstavlja jako bitan element I nadamo se da smo navedenim primjerima uspjeli pribli iti ovu neiscrpnu tematiku, te slikovito prikazati prednost I neupitnu potrebu za recikla om.

Recikla a I uop te razmi ljanje u tom pravcu nebi trebala stvarati sliku pukog postupka izvodjenja recikla e ve mnogo dublje od toga. Danas svaki pojedinac treba ima u svakodnevnoj kulturi ivljenja aktivno razmi ljanje I kontinualno u e e u procesima trajnog o uvanja svog ivotnog prostora tj. recikla e.

U rastu im potrebama ovjeka za olak avanjem rada,ovladavanjem novih znanja I sl. potpuno prirodno je da nastaje sve vi e otpada ,ali I isto tako potpuno prirodno trebalo bi da ovjek razmi lja I u iti svoju djecu u pravcu najadekvatnijeg zbrinjavanja tog otpada. Sa druge

strane ,ukoliko to nebude slu aj , cjeli ljudski rod e se ``zatrpati`` u sopstveno sme e.

Documents

Reciklaza poljoprivrednog otpada