UvodPrirodni resursi su ogranieni i njihovo nekontrolisano
korienje moe da izazove propast ekonomije i krah drutva ako se
pitanje uvanja resursa i ivotne sredine ne postavi kao najvii
prioritet. Ta pitanja su u najveoj meri vezana za pitanje
proizvodnje i potronje energije, pa privredu treba preusmeriti ne
energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Smanjenje
potronje energije i efikasno gazdovanje energijom, smanjenje
zagaenja ivotne sredine i emisije ugljendioksida, poveanje udela
obnovljivih izvora energije, poveanje sigurnosti snabdevanja
energijom i zdravom hranom kao i povezivanje socijalne
podnoljivosti su najvaniji ciljevi koji se postavljaju ispred
svakog pojedinca, firme, lokalne zajednice, regiona i drave. Tako
emo stvoriti privredu koja zadovoljava potrebe ljudi, trajno i
odrivo.
Kada se govori o otpadu u poljoprivredi onda se, pre svega,
misli na biljne ostatke iz biljne, voarske i vinogradarske
proizvodnje. Procenjeno je da se svake godine u Srbiji proizvede
ukupna koliina od 12,5 miliona tona biomase, od toga u Vojvodini 9
miliona tona (72%).
Postoje velike mogunosti za korienje otpada iz poljoprivrede: za
proizvodnju humusa (zaoravanjem), stajnjaka (prostiranjem), stone
hrane (bez tretiranja, sa tretiranjem hemijskim sredstvima, meanjem
sa proteinskim hranivima i dr.), toplotne energije (loenjem),
graevinskog materijala (razne presovane ploe i kocke), delova
nametaja (ploe iverice), alkohola (vrenjem), biogasa (anaerobnim
vrenjem), za proizvodnju papira i ambalae, sredstava za ienje
metalnih povrina (poliranjem), pudera i drugih kozmetikih
sredstava, ukrasnih predmeta i za druge svrhe.
1. Poljoprivredni otpadPojam otpada defnisan je kao svaka
materija ili predmet koji vlasnik odlae, namerava odloit ili se
trai da budu odloene u skladu sa kategorijom otpada navedenoj u
listi otpada. Generalno, razlikuju se dve kategorije otpada: opasni
i neopasni otpad. Prema mestu nastanka, razlikuje se kuni otpad,
graevinski otpad, industrijski otpad, poljoprivredni otpad i otpad
sa javnih povrina.
Ostatci biomase nastali u ratarstvu, voarstvu, vinogradarstvu,
stoarstvu i sl. nazivamo poljoprivredni otpad.
Pod pojoprivrednim otpadom, dakle podrazumevamo ostatke biomase
jednogodinjih kultura kao to su: slama, kukuruzovina, oklasak,
stabljike drugih biljaka, ljuske, kotice, ostatci nastali
orezivanjem voa, kao i neiskoriteni ostatci hrane domaih
ivotinja.
U naoj zemlji, kao i zemljama u okruenju se ne vodi velika briga
o ovim vidovima otpada, pa ak moemo rei da drutvo ali i drava ima
potcenjivaki stav prema otpadu nastalom iz poljoprivrede, a da ni
malo nisu upravu pokazuju i primeri.
Nakon berbe kukuruza na obraenom zemljitu ostaje: kukuruzovina,
stabljika s liem, oklasak. Budui da je proseni odnos zrna i mase
(tzv. etveni odnos) 53% prema 47%, proizlazi kako otpada ima
priblino koliko i zrna.
Ako se razlue kuruzovina i oklasak, tada je njihov odnos proseno
82% prema 18%, odnosno na proizvedenu 1 t zrna kukuruza dobija se i
0,89 t otpada kukuruza, a to ini 0,71 t kukuruzovine i 0,18 t
oklaska. Iako je neosporno kako se nastali otpad mora prvenstveno
vraati u zemlju, preporuuje se zaoravanje izmeu 30 i 50% te mase,
to znai da preostane najmanje 30% ukupne biomase kukuruzovine.
Procenat od 30% otpada od ukupne proizvedene mase kukuruza sa
jedne strane se moe initi mali, ali za poljoprivredna podru ja kao
to je Vojvodina, gde se godinja proizvodnja kukuruza meri u
stotinama hiljada tona, to predstavlja jako veliki izvor
otpada.
Navedeni primer govori o ostatcima kukuruznog otpada, meutim
dosta slina situacija je i sa otpadom natalim pri gajenju penice,
sa nasadima suncokreta i drugim poljoprivrednim kulturama.
Poljoprivredni ostatci predstavljaju veliku koliinu otpada, koja
sa jedne strane moe biti znaajan izvor zagadjenja, a sa druge
strane adekvatnim tretiranjem tog otpada bi se moglo dosta utedeti
na energiji, jer ako se taj otpad reciklira, pa se od njega
proizvede npr. energija koja bi se koristila za ogrev zimi ili za
suenje poljoprivrednih kultura i slino, utedela bi se energija koja
se do sad koristila za tu namenu. Samim tim imamo dvojaku korist.
2. Biomasa i korienje biomase Biomasa (eng. biomass) je obnovljiv
izvor energije, organska razgradiva materija biljnog ili
ivotinjskog porekla kao i bioloki razgradivi deo industrijskog i
gradskog otpada koji se razliitim procesima pretvara u vie vidova
energije. Ovako dobijena energija prvenstveno se koristi za
proizvodnju elektrine i toplotne energije. injenica da je energija
u biomasi hemijske prirode, to ovu energiju ini konstantnom. U
njenoj eksploataciji nema prekida rada, kao kod solarne energije
ili energije vetra.
U Srbiji je veoma teko proceniti postojee koliine otpada. Veina
otpada tretira se ili odlae u oblasti, odnosno regionu u kojem je i
nastao. Ne retko, on se tu i unitava iako bi mogao da se iskoristi
u druge svrhe, mnogo korisnije.
Energija iz biomase moe se dobiti na vie naina: 1. neposrednim
spaljivanjem radi dobijanja toplotne energije (drvo, biljni ostaci,
otpadno drvo),
2. digestijom-preradom otpadaka ivotinjskog porekla (stajnjak) u
biogas,
3. preradom biomase u alkohol (etanol) ili proizvodnjom biljnih
ulja.
U poljoprivredi postoje velike koliine biljnih ostataka koji se
mogu delom koristi u energetske svrhe. Nedopustivo je potpuno
ukloniti sve biljne ostatke sa tla kako ne bismo osiromaili
zemljite i poremetili prirodni ciklus kruenja materije u njemu.
esto, zbog neznanja ta uraditi sa biljnim ostacima, on bude spaljen
na njivama, to je vrlo tetno.
Primarne tehnologije kojima se reciklira i upotrebljava
poljoprivredni otpad u svrhu proizvodnje energije ili kao ubrivo
su: briketiranje,
kompostiranje,
fermentacija,
estrifikacija.2.1. Briketiranje
Osnovni problem u briketiranju poljoprivrednog otpada je velika
vlaga, a nedostatak je mala energetska vrednost po jedinici mase.
Prerada otpada se vri sa ciljem dobijanja pogodnijeg oblika za
upotrebu, transport i skladitenje.
Briketiranje i peletiranje biomase vri se radi smanjivanja
zapremine biomase (radi transporta, automatizacije loenja).
Faze u procesu dobijanja briketa su:
usitnjavanje sirovine do odrenene granulacije, suenje
sirovinskog materijala do odreene vlanosti,
transport usitnjenog materijala, doziranje sirovine,
presovanje u presama za briketiranje,
skraivanje briketa na potrebnu duinu,
hlanenje i pakovanje gotovih briketa. Kod vlanih materijala, ova
procedura moe biti dopunjena internim skladitima i suarama koje
treba da dovedu biomasu na potrebnu vlanost za briketiranje.
Slika 1. Klipna presa za briketPod biobriketima se podrazumeva
proizvod tehnolokog postupka briketiranja - kompaktna forma otpada
biomase koja ima daleko veu zapreminsku masu, nego to je to
zapreminska masa materijala otpada od koga je biobriket
napravljen.Briketiranjem se, izmeu ostalog, postiu sledei
efekti:
poveanje mase po jedinici zapremine (poveanje "gustine"),
smanjuju se trokovi manipulacije i transporta,
smanjuje se potrebna zapremina za skladitenje, bioloki procesi
kvarenja biomasa su manje izraeni, poveava se efikasnost u procesu
sagorevanja u odnosu na sagorevanje u rinfuznom stanju.Sa druge
strane, sam proces briketiranja ima i odreene nedostatke, kao to
su:
potrebna je priprema materijala na odreenu vlanost i
granulaciju, u izvesnim sluajevima su neophodni aditivi,
mora se ulagati u novu tehnologiju koja je nuna za odvijanje
procesa, neophodna je potronja energije.
Pored svega navedenog, moemo zakljuiti da je izradom briketa kao
jednog od postupaka recikliranja bio otpada i njegovim korienjem u
energetske svrhe, dokazano daleko manji zagadjivanje nego pri
sagorevanju.
2.2. Kompostiranje
Kompostiranje je prirodan proces proizvodnje humusa od organskog
otpada nastalog u poljoprivredi, voarstvu, dvoritu i kuhinji.
Kompostiranje je bioloka razgradnja bio otpada u prisustvu
kiseonika, pri emu nastaju ugljen-dioksid, voda, toplota i kao
konani proizvod kompost - humus (lat. compostium - ubrivo od
biljnog otpada i zemlje) koji nema neprijatan miris i koji se moe
koristiti kao sredstvo za kondicioniranje zemljita ili kao
ubrivo.
U osnovi, to je prirodan proces razgradnje organskih materija
poznat i primenjivan jo u antiko doba. Priroda je najbolji uitelj,
koji nas ui kako pomou mikroorganizama, glista i drugih organizama
koja ive u zemlji, iz bioloki razgradivog otpada dobijamo
visokokvalitetni kompost. Kompostiraje je najstariji i
najprirodniji nain recikliranja otpada. Osim to obogauje tlo,
kompostiranjem titimo prirodnu okolinu. Kompostiranje ne zahteva
puno truda, a kvalitet dobijenog komposta zavisi od njegove
vlanosti, prozranosti, temperature koju dostie i vrste organskih
materijala od kojih je sainjen. Kompostiranjem se uspostavlja kruni
tok organske materije u prirodi i poboljavamo plodnost zemlje.
Upotrebom komposta moemo smanjiti koliine kunog otpada za 30%, dati
zemlji hranjive sastojke koji su potrebni za rast i razvoj biljaka
i smanjiti upotrebu vjetakih ubriva.
U prirodi se kompostiranje javlja na umskom tlu.
Dve glavne faze procesa kompostiranja su: faza
kompostiranja,
faza suenja.Faktori koji utiu na proces kompostiranja:
kiseonik (aerobno, anaerobno kompostiranje), veliina estica
sirovine, nivo nutrienata i ravnotea C/N (makronutrijenti,
mikronutrijenti), sadraj vlage (min. 40-45%, max 65%), temperatura
(najefektivnije 45-59C) i pH vrednost (bakterije 6-7,5; gljive
5,5-8). 2.3. Fermentacija
Bioetanol je odlina zamena za benzin (do 20% udela u meavini sa
benzinom bez ikakvih prepravki na motoru automobila.
Sirovine za proizvodnju bioetanola su: eer (eerna trska), skrob
(kukuruz), celuloza (drvo, poljoprivredni ostaci).Osnovne faze u
procesu proizvodnje etanola su:
- priprema sirovine,
- fermentacija,
Fermentacija je anaerobni metabolizam u kojem dolazi do
degradacije prirodnih molekula kao to je eer glukoza. Fermentacija
ne otputa svu postojeu energiju molekula, ve otputa dovoljno
onoliko koliko je potrebno da bi proces glikolize zapoeo.
Fermentacijom se dobija laktat, acetisalna kiselina i etanol.Vodea
zemlja u proizvodnji i primeni etanola za vozila je Brazil, u kojem
se svake godine proizvede vie od 15 milijardi l. Oko 15% brazilskih
vozila se kree na isti etanol, a oko 40% koriste 20%-tnu smeu s
benzinom. Kao efekat toga imaju smanjenu zavisnost od inostrane
nafte, otvaranje dodatnih trita domaim proizvoaima eera.U SAD-u
etanol ini oko 9% ukupne godinje prodaje benzina.
2.4. Esterifikacija
Esetrifikacija je hemijska reakcija koja se javlja izmeu
kiselina i alkohola (jedinjenjima koja sadre hidroksilnu grupu OH)
usled koje nastaju estri.
Biodizel je komercijalni naziv za metil-estar, bez dodatnog
mineralnog dizelskog goriva, nalazi na tritu tenih goriva i prodaje
krajnim korisnicima.
Standardizovano je teno nemineralno gorivo, nije otrovan,
biorazgradiva zamena za mineralno gorivo, a moe se proizvoditi iz
biljnih ulja, recikliranog otpadnog jestivog ulja ili ivotinjske
masti procesom esterifikacije, pri emu kao sporedni proizvod
nastaje glicerol.
Izbor osnovne sirovine za dobijanje biodizela zavisi od
specifinih uslova i prilika u konkretnim zemljama, a u Evropi se za
proizvodnju biodizela najvie koristi ulje uljane repice (82,8%) i
ulje suncokreta (12,5%), dok se u Americi najvie koristi ulje soje,
a u azijskim zemljama se koristi i palmino ulje.Prednosti biodizela
su brojne:
osim to je po svojim energetskim sposobnostima jednak obinom
dizelu, ima puno bolju mo podmazivanja, pa znaajno produava radni
vek motora, smanjenje zagaenja (prilikom rada motora, na ispusnoj
cevi se oslobaa ak 10% kiseonika, a eliminie CO2 emisiju),
biodizelska goriva ne sadre sumpor ni teke metale, koji su glavni
zagaivai vazduha prilikom upotrebe dizela dobijenog iz nafte,
pretvara NOx u bezopasni nitrogen,
mogua proizvodnja u kunoj radinosti,
vii cetanski broj laka zapaljivost, transport biodizela gotovo
je potpuno bezopasan za okolinu, jer se dospevi u tlo razgradi
nakon 28 dana, ako nafta tokom manipulacije ili transporta dospe u
vodu, jedan litar zagadi gotovo milion litara vode, dok kod
biodizela takvo zagaenje ne postoji, jer se on u vodi potpuno
razgradi ve nakon nekoliko dana.
2.5. Proizvodnja biogasa i ubriva iz tenog stajnjaka
Biomasa iz stoarske proizvodnje (teni stajnjak) takoe
predstavlja izuzetan energetski izvor. Energija dobijena iz tenog
stajnjaka prilikom eksploatacije ne emituje tetne gasove koji se
stvaraju pri sagorevanjuklasinih fosilnih goriva i time doprinosi
veoj zatiti ivotne sredine.
Primera radi, oko 10 do 12 kg tenog stajnjaka sa 4 do 10 % suve
materije je potrebno za dobijanje 1 m biogasa. Domae ivotinje iji
se teni stajnjak moe ekonomino koristiti za proizvodnju biogasa su
krave muzare, goveda, svinje u tovu, koke nosilje (slika2).
Slika 2. Udeo domaih ivotinja u proizvodnji biogasa
Najvei problem je zapravo investiranje u sisteme za proizvodnju
biogasa. Ako bi uloena energija u eksploataciju i preradu nekog
energenata bila vea od dobijene energije tog energenta,
eksploatacija je ist gubitak. Cilj, zapravo, jeste stvoriti sistem
koji sam sebe izdrava (slika 3).
Slika 3. ema procesa i postrojenja za preradu stajnjaka i
dobijanje organskog ubriva i biogasaPostrojenja za proizvodnju
energije iz biomase u budunosti e omoguiti napredak u razvoju
ekologije, poljoprivrede, energetike i uopte cele ekonomije, svakog
regiona koji se opredeli za njihovu upotrebu i korienje.
3. Situacija u Evropskoj uniji
Evropska unija je 2001. godine usvojila Deklaraciju o
obnovljivim izvorima (2001/77/EC) koja predstavlja obavezu za
zakonodavstva zemalja lanica Evropske unije, u smislu poveanja
udela obnovljivih izvora energije u proizvodnji elektrine energije.
U Nemakoj broj postrojenja za proizvodnju biogasa u relativno
kratkom periodu, od 1999. godine do 2004. godine, je udvostruen.
Naravno, sa ovakvim dinaminim razvojem proizvodnje biogasa logino
je oekivati i poveanje zaposlenosti u sektoru obnovljivih
energenata, pa se u Nemakoj prognozira da e 2020. godine biti 400
hiljada novih radnih mesta.
U Danskoj, koja je dva puta manja od Srbije, ali jedan od vodeih
uzgajivaa svinja u svetu, ve godinama se koristi biomasa u
energetske svrhe. U 2000. god. bilo je izgraeno 20 postrojenja za
proizvodnju biogasa iz tenog svinjskog stajnjaka i otpadnih voda iz
prehrambene industrije.
Vei broj postrojenja se nalazi na farmama gde se prerauje
stajnjak nego na industrijskim kompleksima gde se prerauje
industrijski otpad. Biogas, nakon sagorevanja, se koristi za
proizvodnju elektrine i toplotne energije a preradom supstrata se
dobija i vrlo kvalitetno organsko ubrivo. Ovako dobijeno ubtivo,
bez neprijatnih mirisa, vraa se farmerima koji ga koriste na svojim
njivama.
Danska je nakon svetske ekonomske krize sedamdesetih godina
donoenjem vie planova u sklopu svoje energetske politike, pokazala
kako je mogue iskoristiti potencijale u biomasi za proizvodnju
elektrine i toplotne energije. Ona danas proizvodi dovoljnu koliinu
energije za svoje potrebe a 5% energije i izvozi drugim
zemljama.
Slika 4. Postrojenje biogasa u Thorso-u, Danska
U vedskoj postoje postrojenja za proizvodnju toplotne energije
sagorevanjem slame. Skupljena slama sa 120 ha je dovoljna da
zagreje 130 kua. Ova investicija kotala je 520 hiljada evra i
isplatie se za 6,7 godina. Samo jedna kompanija ima ve 30 ovakvih
postojenja to ukazuje na reenost drave da ozbiljno ulae u
obnovljive izvore energije ali i na isplativost ovakvih projekata.
Naravno pri tome se i radi na zatiti ivotne sredine.
Slika 5. Postrojenje biogasa u Gutenberg -u, vedska
Primeri i injenice:
Austrija
U 2008. godini su bile instalirane 294 fabrike za proizvodnju
biogasa. Fabrike se nalaze u blizini izvora stone hrane (stajnjak,
kukuruz i trava), to smanjuje trokove transporta.
Danska
Ima jednu elektranu koja radi iskljuivo na slamu.
Finska
Putem biomase pokriva se preko 25% svih potreba za energiju.
Italija
U svakoj osmoj optini je instalirana jedna elektrana na biogas
ili na biomasu. Ukupno, te elektrane pokrivaju 3,5% dravne
energetske potrebe. Osim toga, Italija je prva u Evropi po broju
instaliranih pelet - pei (preko 1.000.000).
Nemaka
Biogas park u Penkunu, severoistona Nemaka, je trenutno najvei
instalirani pogon ovakve vrste u svetu. Godinje prerade 84.000 t
ubriva i kukuruza sa 6,0 hektara.
Portugal
U periodu od zadnjih 5 godina Portugal je poveao svoju elektrinu
mreu iz obnovljivih izvora sa 15% na 45%. panija
Ima jednu elektranu koja radi iskljuivo na ostatke pri preradi
maslina.
vedska
Biometan kao gorivo: 25% proizvedenog biogasa se korist za pogon
17.000 vozila.
Velika Britanija
85% obnovljive energije u dravi ini biomasa.
4. Potencijali biomase iz poljoprivredne proizvodnje u
Srbiji
Poznato je da biomase ima u ogromnim koliinama, da se obnavlja
svake godine i da se neracionalno koristi. Najee se spaljuju velike
koliine biomase na njivi, to je zakonom zabranjeno. To znai da za
sve privredne delatnosti postoje dovoljne koliine biomase.
Mogao bi se napraviti kompromis da se 1/4 biomase zaorava ili
kroz prostirku vraa njivi, od 1/4 proizvodi stona hrana, 1/4
koristi za grejanje objekata i 1/4 za ostale svrhe (u industriji
alkohola, nametaja, graevinskog materijala, papira, ambalae,
kozmetikih sredstava i dr.). Tabela 1. Potencijalne koliine biomase
u Srbiji
* Masa oklaska je uraunata u masu kukuruzovine
** Masa tenog stajnjaka nije uraunata u ukupnu koliinu
biomase
Slama od itarica i uljarica moe da se upotrebi za proizvodnju
papira i ambalae, za prostirku i sagorevanje. Oklasak od kukuruza
moe da se koristi za proizvodnju stone hrane, za sagorevanje, za
sredstva za ienje metalnih povrina i za kozmetika sredstva. Ljuske
suncokreta mogu da se koriste za proizvodnju stone hrane (sama,
pogae) i za sagorevanje (proizvodnju toplotne energije). Glave i
stabljike suncokreta, ukoliko bi se u pogodnom obliku ispresovale
(u bale ili brikete), mogle bi da se koriste za sagorevanje.
Stabljike od hmelja i duvana mogu da se iskoriste za proizvodnju
toplotne energije ili da se zaoru. Orezane grane voaka i vinove
loze najpogodnije se mogu upotrebiti za loenje.
Najvei deo biomase ini kukuruzovina. Ona se moe koristiti kao
stona hrana, zaoravati u cilju poveanja plodnosti zemljita,
sagorevati i koristiti u industriji nametaja.
Kukuruzovina kao stona hrana moe da se upotrebi u vie oblika:
suva kukuruzovina, skladitena u snopovima na njivi ili na
ekonomskom dvoritu; balirana kukuruzovina, skladitena u kamare;
kukuruzovina u rinfuzi, skladitena u upe; silirana svea
kukuruzovina; dehidrirana ili suena kukuruzovina u dehidratorskim
postrojenjima i ventilatorskim suarama, sa ili bez hranljivih
dodataka. Da bi se kukuruzovina intenzivnije koristila za stonu
hranu, potrebno je da se oplemeni. Naime, poznato je da se elije
celuloze i hemiceluloze kod stabla kukuruzovine nalaze u ligninskom
kompleksu. Zbog lignifikacije (inkrustiranja) ovih elija, stablo
kukuruzovine nije pogodno za samolepljenje. Zbog toga je potrebno
obaviti hemijski tretman kukuruzovine sa NaOH ili NH4 radi
delignifikacije elija celuloze i hemiceluloze.
Energetska vrednost kukuruzovine kao biogoriva je visoka. Vea je
od lignita i iznosi oko 16.600 kJ/kg. Zbog toga, kukuruzovina moe
da se koristi za dobijanje toplotne energije potpunim ili
nepotpunim sagorevanjem (gasifikacijom). Gasifikacijom kukuruzovine
postie se visok stepen korisnosti postrojenja. Proizvedeni biogas
moe direktno da se koristi u toplotne svrhe. Preien i ohlaen gas
moe da se koristi za pogon motora sa unutranjim sagorevanjem.
Kukuruzovina je sa: oklaskom, komuinom (ogrizinom) i metlicom
dugo vremena bila jedino gorivo za zagrevanje seoskih domainstava.
Drvo je korieno samo za potpalu, a ugalj za odravanje vatre.
Promenom konstrukcije klasine pei, u kojoj bi se vrilo potpuno
sagorevanje kukuruzovine sa povienim stepenom iskorienja toplotne
energije, mogao bi da se rei problem grejanja velikog broja
domainstava, kako u selu tako i u prigradskim naseljima. Nisu
neostvariva ni savremena reenja kotlova, koja bi na automatizovan
nain sagorevala kukuruzovinu. Pored navedenog, postoje velike
mogunosti za korienje kukuruzovine za suenje poljoprivrednih
proizvoda. Za ovu namenu potrebno je da se sauva, esto vlana,
balirana kukuruzovina, sve do njene upotrebe.
Pojedini sastavni delovi kukuruzovine mogu da poslue kao
sirovina za dobijanje razliitih industrijskih proizvoda. Na primer,
preradom kukuruzovine mogu da se dobiju sledei proizvodi:
graevinski materijal (ploe vlaknatice, omakal ploe, stramit ploe,
ploe za tavanice, presovane kocke i dr.), nametaj, ambalaa, papir,
alkohol itd.
Ako se kukuruzovina ostavlja u polju, sitni i zaorava, kao
organsko ubrivo poboljava strukturu zemljita, vodno-vazduni reim,
toplotne osobine i odrava plodnost zemljita.
Korienje ovog postupka za poveanje plodnosti zemljita bilo je
dovedeno u pitanje, jer je potrebno dodatno ubrenje zemljita sa
azotom, koji omoguava mikrobioloku razgradnju celuloze iz
biomase.
Koja e od navedenih mogunosti upotrebe kukuruzovine da se
koristi u praksi zavisi od ekonomskog bilansa. Zbog toga treba sve
injenice uzeti u obzir pri projektovanju proizvodnog sistema u
praksi.
U tabeli ispod dati su podaci o energetskom potencijalu biomase
u Srbiji, na Vojvodinu otpada 72%. Za obraun uzeto je da se od
ukupne proizvedene koliine biomase moe za proizvodnju toplotne
energije upotrebiti 1/4 biomase. Donje toplotne moi za pojedine
vrste biomase uzete su iz literaturnih podataka. Na osnovu ovih
podataka izraunata je ekvivalentna koliina ulja za loenje koja se
moe utedeti korienjem biomase u toplotne svrhe. Iz tabele se moe
videti da od ukupne koliine biomase namenjene za toplotne svrhe
3.880,57 x 103 tona moe da se utedi ekvivalentna koliina od
1.317,51 x 10 tona lakog ulja za loenje.
Indentina masa dizel goriva koristi se u celokupnoj
poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji.
Tabela 2. Energetski potencijali biomase u Srbiji
ZakljuakSmanjenje zaliha sirovina i energenata je evidentno.
Poslednjih decenija drutvo je postalo svesno negativnih efekata
koje izaziva disbalans gasova koji stvaraju efakat staklene bate.
Reenje se vidi u poveanju energetske efkasnosti u svim segmentima i
veem korienju novih i obnovljivih izvora energije, meu kojima
biomasa zauzima znaajno mesto.
Korienjem biomase iz poljoprivrede za poljoprivredu poveava se
stepen energetske autonomnosti poljoprivrede. Poljoprivreda je,
inae, proizvodnja kod koje su ulaganja energije manja od dobijene
(proizvedene) energije. Postoje kompetentni kadrovski potencijali i
proizvodno iskustvo za gradnju postrojenja za sagorevanje biomase.
Takoe, postoji dragoceno viegodinje iskustvo u eksploataciji
znaajnog broja postrojenja za sagorevanje biomase u cilju
proizvodnje toplotne energije.Iz svega prikazanog moemo da izvedemo
zakljuak da otpad predstavlja uvek aktuelni problem, a da upotreba
tog otpada postaje imperativ. Literatura1. Miti, D., Energija,
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet, Ni, 2008.
2. Perunovi, P., Peenjanski, I., Timoti, U., Biomasa kao gorivo,
VDPT, Novi Sad, 1983.3. Brki, M., Dostignua u korienju biomase u
Danskoj i vedskoj, Traktori i pogonske maine, 7, 50-55, 2002.4.
Brki, M., Furman,T., Obnovljivi izvori energije u poljoprivredi,
Traktori i pogonske maine, 9, 12-18, 2004.5.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=11425666.
http://unavallerinasce.files.wordpress.com/2013/02/upravljanje-otpadom-u-poljoprivredi-versione-definitiva.pdf-
17 -
