Sekundarne Sirovine i Reciklaza

KKOOMMEERRCCIIJJAALLIIZZAACCIIJJAA SSEEKKUUNNDDAARRNNIIHH SSIIRROOVVIINNAA

II RREECCIIKKLLAAZZEE OOTTPPAADDAA --u--

SSRRBBIIJJII 2009-2010

PPRRVVII DDEEOO

PPRROOCCEENNAA

OBJAVLJENO: FEBRUAR 2010

Autor: Craig Hempfling

Ova publikaciija je ostvarena uz podrku amerikog naroda kroz Agenciju za meunarodni razvoj Sjedinjenih Drava (USAID), i ne odraava konkretne stavove USAID-a, Vlade Sjedinjenih drava ili Booz Allen Hamilton-a.

Ova publikacija obuhvata sadraj koji je finansiran od strane USAID-ovog Projekta za razvoj konkurentnosti preduzea i samofinansirane Treehouse Procene reciklae u juno-centralnoj Srbiji u 2009.

Komercijalizacija sekundarnih sirovina i reciklae otpada u Srbiji Prvi deo: Procena

Sadraj Akronimi i definicije ............................................................................................................................ i Uvod .................................................................................................................................................... 1 Vlada Republike Srbije ...................................................................................................................... 4 Akteri nacionalnog privatnog sektora ..................................................................................................... 7 Donatorske inicijative .................................................................................................................................. 8 JKP-i i Optine ............................................................................................................................................... 9 Strateki partneri u upravljanju otpadom (PPP) .......................................................................... 12 Sakupljai ......................................................................................................................................... 14 Sekundarni sirovine (materijali) ..................................................................................................... 17 Plastika ...................................................................................................................................................... 17

Papir........................................................................................................................................................... 18

Staklo ......................................................................................................................................................... 20

Metal .......................................................................................................................................................... 21

Elektronski otpad i baterije ..................................................................................................................... 22

Drvo ........................................................................................................................................................... 23

Graevinski otpad .................................................................................................................................... 24 Industrija cementa i gume ...................................................................................................................... 25

Otpadno ulje ............................................................................................................................................. 27

Organski otpad (kompost) ...................................................................................................................... 28

Pravni okvir za upravljanje otpadom ............................................................................................. 29

Aneks 1: Intervjuisani akteri Annex 2: Rezime optinskih programa sakupljanja Annex 3: Regionalni planovi za upravljanje otpadom Annex 4: Rezime poreenja preraivaa plastike i reciklera

REDUKUJ: Koristi manje, bacaj manje i kupuj proizvode koji sadre manje pakovanja kroz: Smanjenje izvora: Smanji koliinu otpada pre njegove kupovine, i kupuj

prizvode koji nisu rasipniki u pogledu ambalae ili korienja. Ouvanje: Smanji koli. otpada kroz mudro korienje prirodnih resursa. Reciklaa: Kupuj proizvode u reciklabilnoj ambalai.

REUPOTREBI: Upotrebi materijal ponovo u njegovom izvornom obliku ili ga prosledi onome ko ga moe ponovo upotrebiti, umesto da ga baci.

RECIKLIRAJ: Odvajaj reciklabilne materijale i odnesi ih u centre za reciklau gde mogu biti iskorieni za pravljenje istog ili drugog proizvoda. Recikliranje troi manje energije i resursa od proizvodnje od novog materijala.

KOMPOST: Kompostiraj organski i prehrambeni otpad kako bi proizveo koristan nus-proizvod i sauvao deponijski prostor.

Komercijalizacija sekundarnih sirovina i reciklae otpada Prvi deo: Procena

i

Akronimi i definicijeAFR: Alternative Fuels & Raw Materials (Alternativna goriva i sirovine), termin koji se koristi u industiji cementa i spaljivanja.

CIM: Center for International Migration (Centar za meunarodne migracije). Sakuplja: Izraz korien u ovom izvetaju, a moe biti individua ili javna ili privatna kompanija koja sakuplja reciklabilne materiijale, i koja ponekad sprovodi dalju obradu kao to je sortiranje, pranje, i/ili proizvodnja granulata ili seckane plastike.

CRDA: Community Revitalization through Democratic Action (Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju), USAID-ov projekat vredan 200 milliona dolara, implementiran irom Srbije kroz pet partnera koji su radili u pet razliitih regiona Srbije od 2001-2007. CRT: Cathode Ray Tube (Cevi katodnih zraka), video monitori pre LCD-a.

DOO: Drutvo sa ogranienom odgovornou. EC: European Commission (Evropska komisija), sada Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji.

EBRD: European Bank for Reconstruction and Development (Evropska Banka za rekonstrukciju i razvoj).

EPS: Elektroprivreda Srbije, Srpsko javno preduzee za snabdevanje strujom.

GTZ: Deutsche Gesellschaft fur Technische Zusammenarbeit (Nemako internacionalno preduzee za saradnju i razvoj).

HW: Hazardous Waste (Opasni otpad).

IFC: International Finance Corporation (Meunarodna finansijaska korporacija), lanica grupe Svetske Banke. IFC obezbeije investicione i savetodavne usluge za izgradnju privatnog sektora u zemljama u razvoju.

IPA: Instrument for Pre-Accession (Instrument za predpristupanje), jedini instrument EU za finansiranje korisnika i zemalja kanditdata.

IPPC: Integrated Pollution Prevention & Control (Integrisana prevencija i kontrola zagaenja), Direktiva o industrijskoj emisiji.

ISWA: International Solid Waste Association (Meunarodno Udruenje za vrsti otpad). JKP: Javno Komunalno Preduzee (Public Communal Enterprise), Javno ili javno finansirano preduzee u Srbiji koje radi na optinskom ili regionalnom nivou, odgovorno za gradsko i optinsko odravanje, ukljuujui i sakupljanje otpada.

LED: Local Economic Development (Lokalni ekonomski razvoj), razvojna strategija koja olakava partnerima javnog, privatnog i civilnog drutva koji rade zajedno na poboljanju ekonomskih uslova.

LEDIB (Danska): Local Economic Development in the Balkans (Lokalni ekonomski razvoj na Balkanu), petogodinji projekat koji finansira Danska a koji podrava razvoj LED, SME i stvaranje novih radnih mesta.

LLC: Limited Liability Company (Drutvo sa ogranienom odgovornou, DOO). MEGA: Municipal Economic Growth Activity (Podsticaj ekonomskom razvoju optina), USAID-ov LED projekat vredan 24 milliona dolara, implementiran u ciljanim optinama u Srbiji od 2005-2010.

MESP: Serbian Ministry of Environment & Spatial Planning (Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja u Srbiji).

MoU: Memorandum of Understanding (Memorandum o razumevanju).

MSME Development: Micro, Small and Medium Enterprise Development (Razvoj mikro, malih i srednih preduzea), skup strategija razvoja koje tee jaanju postojeih i pokretanju novih preduzea, njihovom efikasnijem poslovanju i brem rastu.

MSW: Municipal Solid Waste (Optinski vrsti otpad). NGO: Non-Government Organization (NVO- Ne vladine organizacije).

OEM: Original Equipment Manufacturer (Proizvoa originalne opreme), garancije.

PMU: Program Management Unit (Jedinica programskog upravljanja) u MESP.

PPI: Producer Price Index (Indeks proizvoakih cena), meri prosene promene prodajnih cena tokom vremena, dobijene od domaih proizvoaa za njihovu proizvodnju; u SAD, PPI se prikupljaju i prijavljuju od strane SAD Biroa statistike rada; PPI-i se sakupljaju i prijavljuju za skoro sve industrijske materijale i sektore, ukljuujui i reciklane. PPP: Public-Private Partnership (Javno-privatno partnerstvo), u kontekstu ovog izvetaja indicira partnerske sporazume izmeu optina i privatnog stratekog partnera za upravljanje otpadom.

PRO-Europe: Packaging Recovery Organization Europe (Evropska organizacija za oporavak pakovanja).

Komercijalizacija sekundarnih sirovina i reciklae otpada Prvi deo: Procena

ii

PWW: Porr Werner & Weber, strateki partner u upravljanju otpadom sa ugovorima o upravljanju otpadom u Jagodini i Leskovcu.

REAP: Recycling & Employment Alternatives Program (Program reciklae i alternativnog zapoljavanja), implementiran od strane Mercy Corps-a u junoj Srbiji u okviru USAID CRDA projekta; program je investirao u 23 optine, sakupljae i reciklere privatnog sektora, u 2007.

Recycler: (Recikler), izraz korien u ovoj Proceni za kompaniju koja proizvodi potroaki proizvod od recikliranog materijala.

RSD: Republic of Serbia dinar (Dinar Republike Srbije), u vreme pisanja ove Procene: 1.00 = 1.44$ = 96.3 RSD.

SDC: Swiss Development Cooperation (vajcarska razvojna saradnja).

SEPA: Serbia Environmental Protection Agency (Agencija za zatitu ivone sredine u Srbiji).

SIDA: Swedish International Development Agency (vedska agencija za meunarodni razvoj). SIEPA: Serbia Import-Export Promotion Agency (Srpska agencija za promociju uvoza i izvoza).

SRF: Solid Recovery Fuels (vrsta goriva za oporavak), izraz korien u industriji cementa i spaljivanja.

SZR: Samostalna zanatska radnja.

TA: Technical Assistance (Tehnika asistencija). TAM-BAS: Turn-Around Management and Business Advisory Services (Menadment za preokret i servis savetodavnih usluga), program implementiran kroz EBRD, EAR i fondove Holandije. Cilj TAM-a je pruanje konsultanskih usluga srednjim i velikim preduzeima, dok su BAS-ov cilj mikro i srednja preduzea. TSR: Thermal Substitution Rate (stopa termalne supstitucije), izraz koji oznaava kalorijsku vrednost materijala u odnosu na konvencionalna goriva. 5% TSR znai da je 5% konvencijalnog goriva zamenjen nekim alternativnim gorivom.

UNDP: United Nations Development Program (Razvojni program Ujedinjenih Nacija).

USAID: United States Agency for International Development (Agencija Sjedinjenih Drava za meunarodni razvoj), Agencija Vlade SAD koja prua ekonomsku i humanitarnu pomo irom sveta.

Akronimi plastikeABS: Acrylonitrile-Butadiene-Styrene; elastina, niske gustine, kruta, nepropustljiva plastika koja se koristi za cevi, auto branike, delove za golf palice; kada istorija materijala nije poznata pre recikliranja materijala, razmatra se korisnost materijala i originalne specifikacije se ne mogu primenjivati; tri komponente ABS-a smatraju se kanceogenim.

HDPE: High Density Polyethylene; polietilen visoke gustine, tvrda, neprozirna forma PE-a sa viljom temperaturom topljenja; obino se koristi za gajbe za flae; takoe se koristi za oblaganje deponijskih jama; reciklani simbol broj 2.

LDPE: Low Density Polyethylene; polietilen niske gustine, obino se koristi za plastine kese i nosae za flae; reciklani simol broj 4.

LLDPE: Linear Low Density Polyethylene, linearno molekularni oblik PE-a koji je povoljan jer omoguava manju debljinu proizvoda; najee se koristi za samolepljivu foliju i tanke plastine kese. PE: Polyethylene; najee koriena plastika, sa godinjom proizvodnjom od 80 milliona tona; prvenstveno se koristi za ambalane materijale, ukljuujui i kese za kupovinu; vidi opis za odreene vrste PE.

PET: Polyethylene terephthalate; neravna lagana plastika koja slui kao odlina barijera za tenost i gas; najee se koristi za flae za pia; Mylar je tanak sloj PET-a; reciklani simbol broj 1.

PP: Polypropylene; neravna plastika, neobino otporna na veinu hemikalija; najee se koristi za poklopce za flae i tegle (npr. PET flae), kao i za veinu poklopaca za druge proizvode (keap, Tic-Tac bonbone...) zbog svoje otpornosti na savijanje; reciklani simbol broj 5.

PS: Polystyrene; najee se koristi za pribor za jelo za jednokratnu upotrebu i za CD omote; foamed polystyrene (Stiropor) se koristi za olje za kafu, izolaciju i stiropor u komadiima za pakovanje osetljive robe; reciklani simbol broj 6.

PVC: Polyvinyl chloride; trei najrasprostranjeniji termoplastini polimer posle PE i PP; najee se koristi u pravljenju aplikacija za graevinski materijal koji je jeftin, izdrljiv i lak za montau; obino se ne reciklira zbog previsokih trokova obrade.


1

Uvod Pregled Procene Pregled: Ova Procena je inicirana i finansirana od strane USAID-ovog Projekata za razvoj konkurentnosti preduzea u Srbiji. Namera je bila napraviti pregled upravljanja otpadom i sektora reciklae u Srbiji iz svih relevantnih perspektiva: Vlada Republike Srbije i ostali nacionalni akteri i inicijative; optinske uprave i Javna komunalna preduzea (JKP); akteri privatnog sektora koji rade sa 11 razliitih vrsta materijala i/ili uloga u sektoru; relevantni razvojni programi i donatori. Ciljevi ove studije su:

Proceniti i prezentovati trenutno stanje reciklae i njenih aktera u Srbiji, posebno onih u privatnom sektoru; Ispitati tokove lanca snabdevanja za razliite sekundarne sirovine (materijale) iz komunalnih i industrijskih izvora; Identifikovati mogunosti za potencijalno ukljuenje srpskih kompanija u javno-privatna partnerstva; Obezbediti pregled politike/zakona u Srbiji i EU; Identifikovati specifine oblasti u kojima USAID-ov Projekat za razvoj konkurentnosti preduzea moe da podri i

razvije privatni sektor.

Obim Procene: Ovaj izvetaj je prvi od tri postojea dela Procene: Prvi deo: Komercijalizacija sekundarnih sirovina (materijala) i reciklae otpada u Srbiji: Procena (ovaj tj. Prvi deo)

Drugi deo: Akteri reciklae u Srbiji i profili kompanija

Trei deo: Predlozi i preporuke za programske aktivnosti Projekata za razvoj konkurentnosti preduzea

USAID Projekat za razvoj konkurentnosti preduzea: Ovaj petogodinji USAID-ov projekat je orjentisan na generisanje brzog, odrivog i rasprostranjenog ekonomskog rasta u Srbiji, i to ciljanih, specifinih privrednih sektora sa velikim potencijalom. Cilj projekta je da obezbedi ekonomski rast i razvoj ciljanih sektora; povea kapacitete privatnog sektora; unapredi poslovnu klimu i osposobi okruenje; uvea domau, regionalnu i meunarodnu trgovinu i investicije; uvea mogunost za zapoljavanjem.

Metodologija: Ova Procena je rezultat 77 odranih intervjua i sastanaka sa akterima reciklae irom Srbije (vidi Aneks 1 za kompletnu listu). Intervjui i informacije dobijene iz nezavisno sprovedene Treehouse Procene reciklae june i centralne Srbije (2009) su takoe ukljueni. Intervjui su sprovoeni na licu mesta, u firmama ili kancelarijama ispitanika, i obuhvatali su i obilazak objekata. Intervjui su strukturirani da obezbede: profil aktera; snabdevanje i sakupljanje; trite i tranju; finansije; izazove i mogunosti sektora; i makro pitanja kao to su zakonodavstvo i asistencija donatora. U tabeli u nastavku su navedeni ispitanici; svaki ispitanik je detaljno profilisan u drugom delu ove Procene: Akteri reciklae u Srbiji i profili kompanija.

Baza podataka reciklae: Na samom poetku, akteri reciklae su identifikovani kroz vie izvora i baza podataka: IFC Recycling Linkages, US Community Connections- Studijsko putovanje za Upravljanje otpadom, MESP baza podataka, Ekapija-Servis poslovnih vesti, ute strane Srbije, Ambalaa i pakovanje i putem privatnih kontakata irom Srbije.

Pregled vrstog komunalnog otpada vrsti komunalni otpad: Dijagram u nastavku predstavlja rezime tokova vrstog komunalnog otpada razdvajanjem ukupnog toka otpada na tri glavne klasifikacije: komunalni otpad, industrijski i komercijalni otpad i graevinski otpad.

Komunalni otpad: Komunalni otpad ini 63% ukupnog otpada. Generalno gledano, nije ekonomino sakupljati otpad radi reciklae. Trenutno se sakupljanje komunalnog otpada uglavnom sprovodi od strane optinskih JKP-a, a jedan broj optina ve sprovodi programe reciklae. Od skora postoji trend u optinama i regionima u Srbiji koji podrazumeva potpisivanje ugovora i preputanje upravljanja deponijom i sakupljanja otpada nezavisnim meunarodnim operaterima, kroz javno- privatna partnerstva (PPP) u trajanju od 25 godina.

Pregled Procene Intervjuisani akteri

Sektor/Akteri BrojVlada Republike Srbije 5 Nacionalni Privatni Sektor 5 Donatorske inicijative 10 JKP i Optine 15 Strateki partneri za upravljenje otpadom (PPP) 2

Sakupljai 8 Plastika 11 Papir 5 Staklo 2 Metal 2 Elektronski otpad i baterije 2 Drvo 4 Graevinski otpad 2 Cementna industiija i gume 3 Otpadna ulja 1 Ukupno 77


2

irom sveta, u poslednjih 12 godina, dolo je do poveanja proizvodnje PET boca za 700%, a samo 5% porasta reciklae.

Potrebno je 500 godina da bi se PET boca razgradila na deponiji.

Od 1978, proizvoai su smanjili teinu PET boce od 2 litra za 29%, sa 68 na 48 grama.

Reciklaom 1 tone PET-a, sauva se 4.8m3 deponije.

PET boce prodate i reciklirane u svetu

Source: Enso Bottles LLC

Ovaj dijagram prikazuje organizaciono ralanjivanje vrstog komunalnog otpada, ukljuujui komunalni, industrijski i komercijalni I graevinski otpad. Obezbeene su procenjene koliine za svaku vrstu otpada, ukoliko su bile dostupne, i kljune injenice koje se tiu tokova otpada. Postoje male razlike izmeu ovog dijagrama i onih predstavljenih iz drugih izvora, ali ova Procena prati organizaciju koja je ovde prikazana.

Organizacioni rezime komunalnog vrstog otpada Klasifikacija otpada

Komunalni otpad 2.37M t/god. (318 t/osobi/god). 60-70% sakupljenog MSW. Domainstva generiu 63% MSW.

Optinski vrsti otpad

Plastika 948K t/god. 6-10 veliki uesnici. Stotine malih preraivaa. PET, LDPE, HDPE, PP, ABS.

Industr.i komercijalni otpad Velika potranja zbog kvaliteta,

konzistentnosti i istoe. Procenjeno 700K t/god. neopasnog otp.

Graevinski otpad Beton i metal: minimalna reciklaa;

izvodljivo samo na velikim projektima. Postoji zainteresovanost velikih

gradjevinskih i kompanija za demoliranje. Mali-srednji projekti: materijali su esto

reciklirani od strane vlasnika.Ambalani otpad Procenjeno 334K t/god. 2011: 4% reciklirano,5% oporavak;

Seko-Pak, Green Dot sistem.

Papir 397K t/god. Relativno efikasna reciklaa.

Staklo 405K t/god. Nizak nivo reciklae. 2 biznis modela reciklae.

Deponije 164 zvanino registrovanih deponija. 4,481 identifikovanih divljih deponija. Do 29 novih deponija predvienih za

izgradnju. Trend stratekog partnera za upravljanje

otpadom (PPP); IFC i MEGA asistencije.

Elektronika 85.6K t/god. novih

elektronskih ureaja prodato. 3 licencirana reciklera. Olovne baterije: 27K t./god;

FarmaKom reciklaa.

Metal Prvenstveno industrijski izvori. Efikasno prikupljanje i recikl. Aluminijum: ReCan.

Gume Procena 50K t/god. Cementna industrija: 15K

t/god dozvoljeno. 2010: 70% reciklir.; 30% AFR.

Drvo Briketi i pelete za grejanje. Mogun. za ind.cementa AFR. Nedostatak

organiz.sakupljanja

Organski (Kompost) 3.70M t/god.(49.7% od

komunalnog otpada). Nekoliko kompost operacija

(aak).

Otpadna ulja Rastui trend u otpadnim

biljnim uljima za biodizel.

Napomene: Svi statistiki podaci su uzeti iz srpske

Nacionalne strategije o upravljanju otpadom (revidirana edicija), Jun 20, 2009.

Neki tokovi otpada koji nisu relevantni za ovu Procenu su iskljueni (npr. medicinski, ivotinjski, poljoprivredni, opasni).

Komunalni otpad 2.37M t/god. (318 t/osobi/god). 60-70% sakupljenog MSW. Domainstva generiu 63% MSW.

Optinski vrsti otpad

Plastika 948K t/god. 6-10 veliki uesnici. Stotine malih preraivaa. PET, LDPE, HDPE, PP, ABS.

Industr.i komercijalni otpad Velika potranja zbog kvaliteta,

konzistentnosti i istoe. Procenjeno 700K t/god. neopasnog otp.

Graevinski otpad Beton i metal: minimalna reciklaa;

izvodljivo samo na velikim projektima. Postoji zainteresovanost velikih

gradjevinskih i kompanija za demoliranje. Mali-srednji projekti: materijali su esto

reciklirani od strane vlasnika.Ambalani otpad Procenjeno 334K t/god. 2011: 4% reciklirano,5% oporavak;

Seko-Pak, Green Dot sistem.

Papir 397K t/god. Relativno efikasna reciklaa.

Staklo 405K t/god. Nizak nivo reciklae. 2 biznis modela reciklae.

Deponije 164 zvanino registrovanih deponija. 4,481 identifikovanih divljih deponija. Do 29 novih deponija predvienih za

izgradnju. Trend stratekog partnera za upravljanje

otpadom (PPP); IFC i MEGA asistencije.

Elektronika 85.6K t/god. novih

elektronskih ureaja prodato. 3 licencirana reciklera. Olovne baterije: 27K t./god;

FarmaKom reciklaa.

Metal Prvenstveno industrijski izvori. Efikasno prikupljanje i recikl. Aluminijum: ReCan.

Gume Procena 50K t/god. Cementna industrija: 15K

t/god dozvoljeno. 2010: 70% reciklir.; 30% AFR.

Drvo Briketi i pelete za grejanje. Mogun. za ind.cementa AFR. Nedostatak

organiz.sakupljanja

Organski (Kompost) 3.70M t/god.(49.7% od

komunalnog otpada). Nekoliko kompost operacija

(aak).

Otpadna ulja Rastui trend u otpadnim

biljnim uljima za biodizel.

Napomene: Svi statistiki podaci su uzeti iz srpske

Nacionalne strategije o upravljanju otpadom (revidirana edicija), Jun 20, 2009.

Neki tokovi otpada koji nisu relevantni za ovu Procenu su iskljueni (npr. medicinski, ivotinjski, poljoprivredni, opasni).

Industrijski i komercijalni otpad: Industrijski i komercijalni otpad (npr. fabrike, supermarketi, javne ustanove kao to su bolnice i skladita) je najpoeljniji i najtraeniji otpad na tritu. Slobodno se moe rei da bez industrijskog i komercijalnog otpada operateri privatnog sektora ne mogu opstati; svi intervjuisani privatni sakupljai i recikleri u ovom istraivanju (Proceni) zavise u odreenoj meri (u nekim sluajevima i iskljuivo) od industrijskog i komercijalnog otpada.

Ambalani otpad: Procenjuje se da se u Srbiji godinje generie oko 334,000 tona ambalanog odpada. Ambalani otpad je regulisan zakonom o ambalai i ambalanom otpadu, i ima ciljane i utvrene koliine za naredne godine, poevi sa 4% za reciklau i 5% za oporavak (upotreba u dr. svrhe) u 2010-toj, sa rastom na 25% za reciklau i 30% za oporavak u 2012. PRO-Europe (Packaging Recovery Organization Europe) je matina Evropska organizacija za ambalau i oporavak ambalanog otpada (ponovnu upotrebu), reciklau i reciklane programe; Seko-Pak je jedini PRO-Europe operater u Srbiji. Nacionalne PRO-Europe organizacije kao to je Seko-Pak, e bitno olakati industrijskim kompanijama i komercijalnim preduzeima u njihovim individualnim obavezama, i to preuzimanjem koriene ambalae kroz rad programa kojim se ispunjavaju obaveze na nacionalnom nivou, a u ime svojih kompanija lanica. Cilj je obezbediti ponovnu


3

Ovaj dijagram istie neke od aktuelnih inicijativa i interesa koji trenutno vladaju u upravljanju otpadom u Srbiji. Dijagram ispituje pojedine take iz perspektive reciklera, proizvoaa energije iz otpada, sakupljaa i operatera odlaganja otpada. Pregled ukljuenih aktera slui da istakne interes u sektoru upravljanja otpadom u budunosti Mnoge odluke koje budu sada doneene e imati dugoroni uticaj na ovaj sektor i njegove aktere u Srbiji.

Kljune inicijative i interesi u Srbiji

PRO- Evropski Operateri Ambalani otpad- optinski,

komercijalni, industrijski. Green Dot sistem. Seko-Pak trenutno jedini operater

u Srbiji.

Deponije Izmeu 22-29 novih deponija

najavljeno za izgradnju (eksperti se slau da je to prevelik broj).

Brojne nove sanitarne deponije su zavrene i rade.

Reciklana dvorita Brzanplast-idejni koncept. 27 Reciklanih dvorita i linija za

sortiranje podravaju mreu inicijativa sakupljanja.

Finansiranje u okviru Fonda za zatitu ivotne sredine.

Recikleri privatnog sektora Privatni sektor: razvijeno

sakupljanje i trite u svim sektorima.

Aktivna trgovina meu akterima. Nabavka i ogranieno sakupljanje.

Cementna ko-obrada Lafarge i Holcim. Gume, usitnjeni vrsti otpad,

biomasa. Regionalno reenje. Generalno nije u konkurenciji sa

reciklaom.

Optinsko/JKP sakupljanje Nepoznat broj organizovanih

programa, ali je u porastu. Brojni uspeni primeri.

Strateki partneri u.o. Uspostaviti Multi-nacionalne

korporacije (Srpske ili PPP DOO-i). 25-godinji ugovori o upravljanju

otpadom. Investiranje u novu opremu. Od nedavno trend u Srbiji; brojni

konkurenti. Mandatne deponijske takse. Minimalne finansijske inicijative za

reciklane operacije.

Sekundarno sortiranje Linije za sekundarno sortiranje

locirane na deponijama. Manje koliine korisnih materijala

iz sekundarnog sortiranja. Privatni operateri upravljaju

ulaznom deponijskom taksom.

Reciklana primarna selekcija

Proizvodnja energije

Energija iz spaljivanja otpada

Konfliktne informacije o primenljivosti u Srbiji; neophodnost visokog unosa ograniava primenu na velike gradove/trita.

Mala pe za spaljivanje otpada planirana u blizini deponije Duboko(Uice).

Sakupljanje i odlaganje

PRO- Evropski Operateri Ambalani otpad- optinski,

komercijalni, industrijski. Green Dot sistem. Seko-Pak trenutno jedini operater

u Srbiji.

Deponije Izmeu 22-29 novih deponija

najavljeno za izgradnju (eksperti se slau da je to prevelik broj).

Brojne nove sanitarne deponije su zavrene i rade.

Reciklana dvorita Brzanplast-idejni koncept. 27 Reciklanih dvorita i linija za

sortiranje podravaju mreu inicijativa sakupljanja.

Finansiranje u okviru Fonda za zatitu ivotne sredine.

Recikleri privatnog sektora Privatni sektor: razvijeno

sakupljanje i trite u svim sektorima.

Aktivna trgovina meu akterima. Nabavka i ogranieno sakupljanje.

Cementna ko-obrada Lafarge i Holcim. Gume, usitnjeni vrsti otpad,

biomasa. Regionalno reenje. Generalno nije u konkurenciji sa

reciklaom.

Optinsko/JKP sakupljanje Nepoznat broj organizovanih

programa, ali je u porastu. Brojni uspeni primeri.

Strateki partneri u.o. Uspostaviti Multi-nacionalne

korporacije (Srpske ili PPP DOO-i). 25-godinji ugovori o upravljanju

otpadom. Investiranje u novu opremu. Od nedavno trend u Srbiji; brojni

konkurenti. Mandatne deponijske takse. Minimalne finansijske inicijative za

reciklane operacije.

Sekundarno sortiranje Linije za sekundarno sortiranje

locirane na deponijama. Manje koliine korisnih materijala

iz sekundarnog sortiranja. Privatni operateri upravljaju

ulaznom deponijskom taksom.

Reciklana primarna selekcija

Proizvodnja energije

Energija iz spaljivanja otpada

Konfliktne informacije o primenljivosti u Srbiji; neophodnost visokog unosa ograniava primenu na velike gradove/trita.

Mala pe za spaljivanje otpada planirana u blizini deponije Duboko(Uice).

Sakupljanje i odlaganje

upotrebu i reciklau ambalanog otpada na ekonomski najefikasniji nain. Trgovaka marka ''Green Dot'' je simbol koji koriste kompanije koje su potpisale licencirani sporazum sa organizacijom za oporavak (ponovnu upotrebu) ambalae.

Graevinski otpad: Reciklaa graevinskog otpada je podeljena u dve kategorije: i) reupotreba (spaavanje) graevinskog materijala; i ii) reciklaa betona i dr. materijala. Reupotreba (neoteenih i iskoristivih materijala) je obino preputena vlasniku; ukoliko je preputena ugovorenoj graevinskoj kompaniji, materijal obino zavri na deponiji. Reciklaa betonskog otpada, ukljuujui metalnu armaturu, cigle i kamenje, obino nije ekonomski isplativa, osim kada su u pitanju ruenja veih razmera. U tom sluaju materijali se drobe, esto zajedno; metal se uklanja, a komadi se sortiraju po veliini i koriste kao baza za poljunkavanje. Obino se ovi komadi ne mogu koristiti za novi beton.

Inicijative i interesovanja u Srbiji Inicijative i interesovanja: Ovo je interesantan i kljuni period u Srbijii u pogledu upravljanja otpadom i reciklae. Prisutne su velike i ponekad takmiarske aktivnosti koje e verovatno imati jak uticaj i dugotrajne efekte na nain upravljanja otpadom u Srbiji u narednim godinama i decenijama. Najvaniji faktor je zakonodavstvo i izglasan zakon u Srbiji, koji je u skladu sa standardima EU. Neki od kljunih faktora sa kojima se Srbija danas suoava su ovde navedeni i prikazani u dijagramu.

Planovi za upravljanje otpadom: Optine imaju rok do 23.05.2010. da razviju planove za upravljanje otpadom, grupiu se po regionima i razviju regionalne planove. Mnogi regioni, ak veina njih , e izabrati privatnog stratekog partnera za upravljanje otpadom. Jedan broj meunarodnih kompanija trenutno promovie i takmii se za 25-godinje ugovore za upravljanje otpadom, deponijama i/ili pruanje usluga odnoenja smea.

Eko-Taksa: Eko-taksa ''Proizvoa plaa'' e biti primenjena na robi plasiranoj i prodatoj u Srbiji, i koristie se za finansiranje Eko-fonda koji e dalje ulagati u sakupljanje, transport, konsolidaciju, tretman i odlaganje.

PRO-Europe Operater: PRO-Europe operater u Srbiji, Seko-Pak, e se takmiiti za sporazume o upravljanju otpadom sa generatorima, sakupljaima i tretman-operaterima.

Registracija reciklera: Kompanije koje rade u oblasti reciklae imaju rok do 23.05.2010. da se registruju po kriterijumima novog zakona, to e Ministarstvu ivotne sredine i prostornog planiranja (MESP) obezbediti prikaz kretanja otpada i uvid u koliine procesuiranog otpada od strane svih registrovanih reciklera. Ovaj podatak e pomoi u odluivanju gde je potrebno usmeriti investicije Eko-fonda.

Reciklana dvorita: Koncept Reciklanih dvorita je u razmatranju za podrku od strane Eko-fonda. Projekat moe dramatino uveati i proiriti optinski program reciklae i rezultovati mreom centara za sakupljanje i sortiranje u veim gradovima irom Srbije; projekat moe uticati i na dinamiku i interesovanja.

IPA Fondovi: IPA sredstva za Srbiju pod komponentama 1 i 2 e se uveati na 198.7 milliona u 2010. Oekuje se da Srbija stekne pravo na sredstva za komponentu 3 (Regionalni razvoj) poetkom 2011. god. (202.7 milliona ukupno planiranih sredstava).

Sekundarne sirovine (materijali) Pregled: Srbija ima relativno dobar nivo aktivnosti u sektoru reciklae, sa akterima koji rade sa skoro svim materijalima (vidi gornji dijagram). Sakupljai i recikleri dele jedan broj izazova, ukljuujui i nedostatak dravnih subvencija i investicija, za razliku od EU zemalja; umanjene cene uzrokovane svetskom ekonomskom krizom; smanjene koliine


4

Cene sekundarnih sirovina su bile teko pogoene svetskom krizom u 2008. Cene plastike i papira su pale za skoro 50% u odnosu na period od pre osam godina. Cene papira su se od tada oporavile i dostigle ''normalan'' nivo. Fe metali dostigli su cene iz perioda neposredno pre svetske krize; oni koji su u to vreme kupovali velike koliine, su bili primorani da zadre ili prodaju materijale sa gubitkom. Svi akteri su bili pogoeni, s obzirom da je lanac snabdevanja bio prekinut.

Indeks cena reciklanih materijala SAD Indeks cena proizvoaa (PPI)

materijala u nedostatku organizovanog sakupljanja, niskih cena i ostalih faktora; kompleksne, spore i skupe administrativne procedure, ponekad kompleksnije od onih u zemljama EU.

Istorija cena: Pratei grafikoni prikazuju indeks cena proizvoaa (SAD) za recikliranu plastiku, otpadni papir i gvoe i obojene metale od Januara 2000. (PPI=100). Ovi podaci pedstavljaju sastav relevantnih materijala i trita. Cene svih materijala su lagano rasle od 2002-2008; cena Fe metala se skoro udvostruila u periodu od 7 meseci, od Decembra '07. do Jula '08. kada je dostigla 4,7 puta vii nivo nego u Januaru 2000. U jesen 2008, sa poetkom svetske ekonomske krize, cena sekundarnih sirovina je dramatino pala, poremetila lanac snabdevanja i naglo smanjila sakupljanje. Individualni sakupljai su prestali sa radom, ili se fokusirali na druge materijale. Sakupljanje papira koje je inae bilo veoma efikasno, za posledicu je imalo romsku populaciju koja nije elela da sakuplja papir zbog niskih cena. Velike koliine materijala su uskladitene kako bi se izbegla prodaja sa gubitkom, ali su na kraju njihovi vlasnici bili prinueni da prodaju. Potranja je opala u lancu snabdevanja, primoravajui neke aktere da sprovode oajnike transakcije, dok neki nisu opstali.

Oporavak: Oporavak cena veine materijala je u toku. Akteri se slau da se Fe metali prodaju po neodrivim cenama, a napori sakupljanja su na normalnom nivou; slino je i sa ostalim metalima. Romi jo uvek nisu u potpunosti nastavili sakupljanje komunalnog kartona; sakupljai su prisutni, ali velike koliine ostaju nesakupljene i kupci i dalje navode nizak nivo oporavka i koliina. Oporavak cene plastike je sporiji, ali svi veliki akteri u Srbiji su opstali

u kriznom periodu, i nedavno je bilo i nekoliko znaajnih investicija.

Sakupljai i Recikleri: Za potrebe ove Procene, napravljena je razlika izmeu termina: sakuplja i recikler. Termin ''sakuplja'' se koristi za opisivanje kompanije ili pojedinca koji se ograniio na sakupljanje, sortiranje i nizak nivo tretiranja materijala kao to su pranje i mlevenje. Termin recikler se koristi za opisivanje kompanije koja proizvodi finalni proizvod (npr: creva za vodu, folije, gajbice) ili granulat i vlakna. Razlika izmeu ove dve grupacije moe biti suptilna, i ponekad je podela izvrena na osnovu njihove klasifikacije

Drutvena svest: Interesantno zapaanje tokom sprovoenja ove Procene je nivo drutvene svesti aktera privatnog sektora. Skoro svi praktikuju neku formu korporativne odgovornosti (npr. ienja, obrazovanje, kampanje, zastupanja) i izraavaju stepen uvida u perspektivnost pitanja zatite ivotne sredine, i njihove uloge u zajednici.

Konverzija valuta: Relevantni valutni kurs koji se koristi u ovom izvetaju je 1.00 = 1.44$ = 96.3 RSD.

Vlada Republike Srbije Rezime: Ovaj deo obezbeuje pregled kljunih aktera u Vladi Srbije. Svi akteri su detaljnije profilisani u Drugom delu ove Procene: ''Akteri reciklae u Srbiji i profili kompanija''.

Fond za zatitu ivotne sredine Republike Srbije (Eko-Fond) Profil: Fond za zatitu ivotne sredine (Eko-Fond) je odgovoran za finansiranje prioritetnih projekata zatite ivotne sredine na nivou Republike kroz prikupljanje taksi i poreza. U 2009. god. budet Eko-fonda je iznosio 15 milliona , a oekuje se da u 2010. bude preko 30 milliona (Fond u Hrvatskoj iznosi vie od 150 miliona godinje). Do sada su direktne investicije ka privatnom sektoru reciklae bile ograniene, ipak Eko-fond je finansirao jedan broj inicijativa za


5

Eko-Taksa i Eko-Fond Finansijske i investicione eme

Ovaj dijagram prikazuje kako bi trebali da funkcioniu Eko-Taksa i Eko-Fond. Proizvoai plaaju Eko-taksu kada plasiraju proizvod na trite; ovaj i drugi prilivi (vidi tekst) e se deponovati u Eko-Fond. U meuvremenu, registrovani recikleri dobijaju dozvole i poinje praenje tokova i trensfera otpada. Na osnovu koliine razliitih materijala i njihove uloge u lancu snabdevanja, menadment fonda e moi da proceni gde treba investirati, i u kom obliku: subvencije ili investicije. Registrovani recikleri e moi da konkuriu za pomo preko Poziva za podnoenje predloga. Cilj MESP su veliki sakupljai i konsolidatori koji e izgraditi i odravati mreu sakupljaa, i obezbediti kvalitetne sekundarne sirovine sa dobrom cenom za kupce i trite.

Sakuplja

Operater odlaganja

Operatertretmana

Transporter

Konsolidator

Eko Fond

Subvencije/ investicije

Ostale republike struje prihoda

Eksterne struje prihoda (budue)

TaksaProizvoa plaa

DokumentacijaLicenceManifesti

Sakuplja

Operater odlaganja

Operatertretmana

Transporter

Konsolidator

Eko Fond

Subvencije/ investicije

Ostale republike struje prihoda

Eksterne struje prihoda (budue)

TaksaProizvoa plaa

DokumentacijaLicenceManifesti

upravljanje otpadom. Strukturu prihoda Eko-fonda ine etiri izvora, kojima e se dodati i taksa za proizvoae koja e biti primenjena na robii plasiranoj i prodatoj u Srbiji - taksa ''Proizvoa plaa''.

1. Emisija Ox, SOx i estica u vazduhu, plus taksa za odlaganje otpada; na osnovu podataka o emisiji;

2. Registracija motornih vozila; na osnovu zapremine motora;

3. Jedinjenja koja utiu na smanjenje ozona; u zavisnosti od koliine korienja;

4. Upotreba i marketing divlje flore i faune; na osnovu dozvola za sakupljanje;

5. Taksa Proizvodja plaa; primenjena na robi plasiranoj i prodatoj u Srbiji. Upotrebom ovog principa, proizvoa snosi trokove svojih aktivnosti, tako da su tretman i odlaganje otpada uraunati u cenu proizvoda. Taksa se plaa kada proizvoa plasira lokalno proizveden ili uvezen prizvod na trite. (Proizvodi prizvedeni u Srbiji radi izvoza ne podleu Eko-taksi u Srbiji). Namera je koristiti taksu u cilju podrke upravljanja otpadom nakon isteka upotrebne vrednosti proizvoda. Nije jasno kako i da li e se Eko-taksa odnositi na ambalau; razliiti izvori tvrde da ovo jo uvek nije reeno, ali ini se da e proizvoai biti odgovorni za reciklau svog ambalanog otpada, ili e za alternativu imati finansiranje Seko-Pak-a ili drugog PRO-Europe operatera koji e reciklirati odredjene koliine u njihovo ime.

Prioriteti: Do sada su osnovni prioriteti Fonda bili u sektoru otpada, i pre svega su se odnosili na zatvaranje i izgradnju novih deponija i transfernih stanica. Do prolea 2010. se ne oekuju izmene prioriteta. U vreme odranog intervjua (Dec. 09), Eko-Fond je razvijao strategijski plan za koji se oekuje da bude zavren u Martu 2010.

Optinski i republiki Fondovi: Po zakonu o zatiti ivotne sredine koji je usvojen u Maju 2009, sve optine moraju uspostaviti optinski fond za zatitu ivotne sredine. Sve optine su u obavezi da podnesu godinji plan MESP-u radi odobrenja upotrebe sredstava Fonda. Optinski fondovi nemaju veze sa Republikim Eko-fondom, ali se finansiraju iz istih izvora. (Republiki Fond 60%, Optine 40%). Optine mogu da apliciraju sa projektima za

sredstva iz republikog Eko-fonda. Izgleda da je bilo nekih sporova oko toga koji fond bi trebao biti korien za odreene projekte (npr. Problem Ambrozije i kanalizacije).

Agencija za zatitu ivotne sredine u Srbiji (SEPA) Pregled: SEPA ima zadatak da prikuplja, analizira, dokumentuje i prijavi sve podatke i informacije u vezi sa ivotnom sredinom, zagaenjem i zagaivaima u Srbiji. SEPA poseduje veliku kolekciju publikacija i materijala o svim vrstama otpada, sakupljanju otpada, optinske i nacionalne statistike, kao i izvetaje i dokumentaciju za EU. Oni upravljaju svim podacima o buci, vazduhu, kvalitetu i zagaenju vode i zemljita. Poseduju 50 stanica za merenje kvaliteta vazduha irom Srbije, od kojih se jedna nalazi u njihovoj kancelariji u Beogradu. Jedna od njihovih glavnih publikacija je godinji izvetaj o stanju ivotne sredine u Srbiji, koji je veoma pregledan izvor informacija i pokriva sve sektore ivotne sredine. Veina bivih radnika Agencije za reciklau (vidi u nastavku) sada radi za SEPA-u.

Izdavanje dozvola i registracija: Prema novom zakonu o upravljanju otpadom, kompanije koje rade u sferi upravljanja otpadom, imaju rok do 23.05.2010. za registraciju svojih kompanija i podnoenje zahteva za radnu dozvolu. Proces

Kreditna linija Fonda za zatitu ivotne sredine

2009 Kreditni kapital: 50 M RSD (smanjen sa planiranih 300 M) 2010 Kreditni kapital: 100 M RSD predvien Maksimum za pozajmice: 10 M RSD Kamatna stopa: 3% godinje Trajanje: 3-5 godina Grejs period: 6-12 meseci Apliciranje: Dostupno na www.sepf.gov.rs Eko-Fond u saradnji sa republikim Fondom za razvoj, je osnovao kreditnu liniju za finansiranje investicija za zatitu ivotne sredine u tri segmenta: vrsti otpad, emisija u vazduhu i obnovljivi izvori energije. Dve pozajmice su odobrene: jedna kompaniji koja proizvodi brikete za grejanje i druga kompaniji koja proizvodi biorazgradive plastine kese. Obe pozajmice su bile otprilike 7.5 milliona RSD. Trea pozajmica za kompaniju koja proizvodi palete za grejanje je na ekanju.


6

prijavljivanja e se iskoristiti za pravljenje nove baze podataka reciklera. Kompanije mogu podneti zahtev za dozvolu za jednu od pet klasifikacija: i) sakupljanje; ii) transport; iii) konsolidacija; iv) tretman; ili v) odlaganje. Kompanije koje rade u vie od jednog podruja, e biti pokrivene jednom dozvolom. (Situacija nije jasna za kompanije koje proizvode finalni proizvod od recikliranog materijala; po svedoenju nekoliko takvih kompanija, u prolosti nisu bili uslovljeni da se registruju kao recikleri). Postoji 16 razliitih klasifikacija sekundarnih materijala koje treba pokriti dozvolom. Prema novom zakonu, poevi od generatora, svi oni koji rade sa otpadom e biti u obavezi da dokumentuju sva kretanja i transfere; SEPA e koristiti te podatke za statistiku. U vreme intervjua (Dec. 09), nijedna kompanija nije bila registrovana po novom zakonu; oekuje se da e veina ekati krajnji rok za prijavu. Baza podataka e biti objavljena na SEPA website (www.sepa.gov.rs) kada bude zavrena.

Informacioni sistem menadmenta: U Septembru 2009., SEPA je instalirala sistem za upravljanje informacijama koji e uskoro biti postavljen na njihov website. Trenutno je veina podataka koju poseduju ona dobijena sa terena i na runo popunjenim tabelama, dok su same tabele analiza jednostavnih formata.

MESP-ova Jedinica za upravljanje programom (PMU) Pregled: Mandat MESP PMU je da pripremi projekte i dizajn za trenutne i budue IPA, NIP, Eko-Fond i internacionalne donatore. PMU trenutno priprema projekat za IPA Komponentu 3 (vidi prilog) u oblasti otpada, vode i vazduha; ukupna vrednost trenutnog portfolija projekta je 100 million . Neki od projekata ukljuuju Kalini deponiju (otvoreni rudnik lignita kod Obrenovca); deponiju Halovo koja opsluuje Zajear, Bor i ostale optine; i deponiju Nova Varo. PMU prisustvuje koordinacionim sastancima donatora, organizovanim dva puta godinje, u kojima uestvuje i USAID.

Projekti: PMU je obezbedio pregled svojih trenutnih projektnih portfolija i inicijativa za razliite tokove otpada, ukljuujui stare automobile, olovo, aluminijum, gume, otpadno ulje, papir, plastiku i komunalni otpad.

MESP PMU u odnosu na Eko-fond: Iako su neki od opisanih projekata Eko-fonda i MESP PMU slini, ipak postoji nekoliko bitnih razlika: i) PMU samo dizajnira projekte, dok ih Eko-fond dizajnira i implementira; ii) PMU se finansira iz dravnog budeta i ima znatno manja finansijska sredstva od Eko-fonda; iii) PMU se fokusira na spoljne izvore finansiranja, pre svega na IPA fond.

Privredna komora Srbije Pregled: Privredna komora Srbije ima Odbor za zatitu ivotne sredine, koji se sastoji od 25 lanova koji su predstavnici hemijskog, naftnog, papir, drvnog i drugih sektora; oni takoe sarauju sa MESP i internacionalnim donatorima i organizacijama. Interes Komore je da pomogne poslovnom sektoru da razvije kapacitete za implementaciju i usvajanje ekolokih zakona. Aktivnosti vezane za reciklau su ograniene, jer njhov delokrug rada nije vezan samo za reciklau i upravljanje otpadom, mada prepoznaju potencijal u razvoju preduzea za reciklau. U oblasti upravljanja otpadom, organizovali su studijsko putovanje u Sloveniju u prolee 2009; saraivali sa GTZ-om kako bi razvili on-line trgovinu sekundarnim sirovinama, gde prodavci i kupci mogu da pronau materijale i trguju (kako saznajemo od GTZ-a, sklopljena je saradnja izmeu Privredne Komore i Agencije za reciklau, ali zbog konflikta koji je nastao izmeu dve strane oko vlasnitva, on-line trgovina nikada nije pokrenuta); saraivali sa IFC-ovim Recycling Linkages projektom.

Integrisano spreavanje i kontrola zagaenja (IPPC): Privredna komora trenutno radi sa kompanijama na integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja (IPPC), direktivi o industrijskim emisijama, a u vreme nae posete su bili u procesu organizovanja dogaaja za odbor u Valjevu (Dec. 09). Fabrika Gorenje iz Valjeva je prva kompanija u Srbiji kojoj e biti izdata saglasnosti IPPC za dozvolu.

MESP Savetnik Ministra, biva Agencija za reciklau Pregled: Srpska Agencija za reciklau, koja je postojala u sklopu MESP, je ukinuta na osnovu novog zakona o upravljanju otpadom, i prestala sa radom 23.05.2009. Nekadanje odgovornosti Agencije su dodeljene novim entitetima unutar MESP. Jedan deo odgovornosti o reciklai i voenju baze podataka reciklera u Srbiji je dodeljen SEPA-i. Nekadanja direktorka Agencije Ga. Gordana Perovi, a sada Savetnik Ministra MESP, je obezbedila informativni pregled trenutne politike i zakonodavstva, koji je korien za potrebe ovog izvetaja. Rezime procesa za dobijanje dozvola za rad i zahteva koji su u vezi sa kretanjem otpada, su saeti u narednim paragrafima.

Instrument EU za pred-pristupanje (IPA) IPA Komponente

Komponenta 1: Tranziciona asistencija i izgradnja institucija

Komponenta 2: Prekogranina saradnja Komponenta 3: Regionalni razvoj

Komponenta 4: Razvoj ljudskih resursa

Komponenta 5: Ruralni razvoj IPA,ili evropski instrument za pred-pristupnu pomo, trenutno je jedini instrument EU za period 2007-2013. IPA zamenjuje 4 prethodna Fonda: Phare, ISPA, SAPARD i CARDS. Finansiranje Komponenti 1 i 2 ukljuuje sve zemlje pa i Srbiju. Preostala trea komponenta je usmerena samo na zemlje kandidate; oekuje se da Srbija postane podobna za finansiranje Komponente 3 poetkom 2011. MESP PMU trenutno priprema projekte ukupne vrednosti od 100 milliona u tri oblasti IPA 3: otpad, voda i vazduh.


7

Akteri nacionalnog privatnog sektora Seko-Pak (PRO-Europe) Pro-Europe Sistem: PRO-Europe (Packaging Recovery Organization Europe), osnovana 1995, je matina Evropska organizacija za ambalau i oporavak ambalanog otpada (ponovnu upotrebu), reciklau i reciklane programe, koja koristi trgovaku oznaku ''Green Dot'' (''Zelena taka'') kao finansijski simbol. PRO-Europe deluje kao platforma zajednike politike koja zastupa interese svih Organizacija za ponovnu upotrebu ambalae i reciklau, osnovanih i vodjenih od strane, ili u ime industrije. Ove nacionalne Organizacije u sutini oslobaaju industrijske kompanije i komercijalna preduzea od njihove pojedinane obaveze (da preuzmu nazad korienu ambalau) kroz funkcionisanje programa, i na taj nain ispunjavaju obaveze na nacionalnoj osnovi, a u ime svojih kompanija lanica. Cilj je obezbediti povraaj i reciklau ambalanog otpada na ekonomski najefikasniji i ekoloki nain. Pored koordinacije i usklaivanja lanova pojedinano, oni rade na ouvanju zajednikih interesa i koherentnosti projekta, jedinstvene politike i pozitivnog imida u okruenju. PRO-Europe je Drutvo sa ogranienom odgovornou (D.O.O.) registrovano u Belgiji.

Seko-Pak: Seko-Pak je trenutno jedina Organizacija u Srbiji (veina zemalja ima po nekoliko provajdera; Austrija, sa kojom Seko-pak, kako izgleda, ima najbliu saradnju, ima samo jednog provajdera). S obzirom da je Seko-Pak tek zapoeo sa aktivnostima (Jan. 10), mnogi detalji koji se tiu njihovog poslovanja u Srbiji nisu definisani i objavljeni. Trenutno postoji 9 osnivaa iz industrije u Seko-Paku (npr. Coca-Cola, Ball Metal, Tetrapak, Calsburg). Seko-Pak nije ogranien samo na sektor pia, ve moe predstavljati bilo koju kompaniju, nudei reenje za bilo koji ambalani otpad. Namera Seko-Paka je da bude neprofitabilana kompanija koja e sav prihod koristiti za subvencionisanje i unapreenje sakupljanja (umanjeno za administrativne trokove); potencijalne zalihe sredstava e se koristiti za dalje reinvestiranje ili da bi se smanjila naknada za lanarinu osnivaima/klijentima. Treba napomenuti da je Seko-Pak Drutvo sa ogranienom odgovornou (D.O.O.) i da Seko-Pak nee biti vlasnik otpada.

Reciklane investicije: Prihodi se ostvaruju kroz cenu po toni otpada plaenog od strane osnivaa i klijenata (specifini detalji jo uvek nisu definisani). Pristupanje Seko-Paku radi navedenih usluga je na dobrovoljnoj osnovi. Postoje dva vida pristupanja Seko-Paku: kao klijent ili kao vlasnik akcija DOO-a (osniva). Trenutni plan Seko-Paka je da ue u 7-10 Optina i pomogne im da uspostave osnovne programe sakupljanja. Kako tvrde u Seko-Paku, njihov kratkoroni cilj je da stabilizuju sakupljanje kroz subvencionisanje i investiranje u sakupljanje. Pripremanje graana kroz edukativne kampanje je nezaobilazno, s obzirom da veliki procenat komunalnog otpada ini ambalani otpad, ali nije potpuno jasno da li Seko-Pak planira da finansira javne edukativne kamanje.

Uticaj politike: Seko-Pak je uestvovao u formiranju Zakona o upravljanju otpadom i pravilnika o Ambalai i ambalanom otpadu, koji u sutini obavezuje generatore otpada da tretiraju svoj otpad. Seko-Pak je protiv sistema depozita s obrazloenjem da samo 5-12% otpada ine flae/boce za napitke, i smatra da se sistemom depozita nanosi teta potroaima. Seko-Pak je takoe protiv pojedinanih kvota za razliite materijale (po zakonu: 5% za reupotrebu, 4% za reciklau, za 2010-u), jer bi to za neke materijale bilo problematino. Smatraju da e biti efikasnije fokusirati se na tee ciljeve u kratkoronom periodu, nakon uloenog rada na uveanju sakupljanja materijala koji se trenutno recikliraju na visokom nivou. Planiraju da iskoriste period od prvih par godina za pravljenje plana, kako bi dostigli dosta ambicioznu kvotu za 2012. god: 30% reupotreba, 25% reciklaa.

Udruenje reciklera plastike u Srbiji Pregled: Srpsko Udruenje reciklera plastike (osnovano 2006. god.) je Udruenje graana iji je cilj promovisanje reciklae i preduzimanje inicijativa u saradnji sa privatnim sektorom, Vladom Srbije i Donatorima. Ciljevi Udruenja su: i) organizovati reciklere kako bi bolje saraivali i imali priliku da rade na zajednikim ciljevima; i ii) omoguiti neprofitne aktivnosti, kako bi imali pristup javnim i internacionalnim resursima. Vodei osniva je kompanija Brzanplast, od koje Udruenje dobija i finansijsku podrku (naknada za kancelarijski prostor i dr. trokovi). Gospodin Rade Simi, Direktor Brzanplasta, je Predsednik Udruenja; Gospodin Milan Ili je Predsednik Odbora i vodi kancelariju Udruenja u Beogradu. Udruenje upoljava 5-10 volontera. lanovi, kojih ima oko 50, nisu u obavezi da plaaju lanarinu. Udruenje je lan Evropskog Udruenja za reciklau, i dobilo je tehniku pomo i savete o metodama sakupljanja i planiranja.

Projekti: Udruenje reciklera je partner u kampanji ''Oistimo Srbiju!'', vrednoj 4 M RSD kojom se finansiraju javne kampanje i reciklana oprema. Saraivali su sa IFC Recycling Linkages projektom, i zajedno napravili poslovni plan reciklae i studiju izvodljivosti za jednog lana, ''Eva'' iz Kladova. ACDI/VOCA, kroz USAID CRDA projekat, nabavila je jedan broj kontejnera, mlinova i presa od Udruenja ili Brzanplasta; Optine/JKP-i su dali doprinos u reciklabilnim


8

materijalima i to koliinom koja je ekvivalentna 30% od ukupne vrednosti projekta. Udruenje je takoe uestvovalo i u formiranju Zakona o upravljanju otpadom, i imalo je neke kontakte sa UN i Svetskom Bankom.

Reciklana dvorita: Koncept Reciklana dvorita ima za cilj da pokrije teritoriju Srbije sa reciklanim kontejnerima i strateki lociranim linijama za sortiranje reciklabilnog otpada, oslanjajui se na postojee srpske kompanije kao potencijalno trite za sakupljene materijale. Tvorci koncepta promoviu ovu ideju Eko-Fondu i preporuuju MESP-u da nabavi oko 7,500-11,000 kontejnera i presa za optine, i oko 27 linija za sortiranje u veim optinama Srbije (vidi prilog). Prema procenama Brzanplasta, trokovi finansiranja koncepta bi iznosili 2 milliona i investicija bi rezultirala sakupljanjem 20,000 t/god. balirane, reciklirane plastike, ime bi se dostigla kvota od 20-30% reciklirane plastike, plus drugi materijali. Trenutni koncept i prethodne verzije su prezentovane u seriji kratkih publikacija (pripremio Brzanplast).

Izazovi: Nedostatak asistencije Vlade Srbije, nedostatak definisane nacionalne strategije i suprotstavljeni interesi u upravljanju otpadom i reciklai, su glavne identifikovane prepreke; Udruenje tvrdi da veliki deo problema trenutno reava privatni sektor. Uz duno potovanje prema Udruenju, neki lanovi, moda zbog nedovoljnog razumevanja, imaju prevelika oekivanja od Udruenja u smislu obezbeivanja Donatorske pomoi; Udruenje bi trebalo da uvea svoj profil i vidljivost a lanovi da daju vei doprinos kroz angaovanje.

KOMDEL, Udruenje JKP-a Pregled: KOMDEL je nacionalno Udruenje JKP-a, osnovano1998.god; lanstvo je dobrovoljno, i trenutno ima 94 JKP/lanova, to je odprilike polovina JKP-a od ukupnog broja. Interesovanje KOMDEL-a nije ogranieno na upravljanje otpadom, ve ukljuuje groblja, vodovod i toplane, plus 24 lana predstavnika industrije. Udruenje ne dobija javna sredstva; postoji mala ''znaajna'' godinja lanarina. Prema KOMDEL-u, manje od 20% Optina u Srbiji ima neki oblik reciklae komunalnog otpada, iako postoje neki dobri primeri i graani postaju sve vie svesni potrebe za recikaom.

KOMDEL i TTI Grupa: Obzirom da KOMDEL u sutini nije finansijski odriv, Udruenje je povezano sa privatnom konsultantskom grupom, TTI Group; rukovodstvo KOMDEL-a i konsultanti TTI Grupe su iste osobe. KOMDEL i TTI Grupa zajedno pruaju konsultantske usluge za komunalne infrastrukture i upravljanje otpadom; oni razmenjuju informacije i resurse, ukljuujui i website: http://ttigroup.co.rs. KOMDEL/TTI je proizveo veliki br. dokumenata i resursa koji se bave pitanjima o upravljanju otpadom, i zalae se za planiranje i sprovoenje strategije o upravljanju otpadom na nacionalnom nivou.

Donatorske inicijative Kratak pregled: Intervjuisan je jedan broj Donatora i meunarodno finansiranih razvojnih inicijativa vezanih za reciklau i upravljanje otpadom. U cilju eliminacije pogreno prezentovanih informacija o njihovim programima i inicijativama, obezbeeni su samo kratki rezimei nekih relevantnih programa; potpuni profili prezentovani su u Drugom delu ove Procene: ''Akteri reciklae u Srbiji i profili kompanija''

Reciklana dvorita Nacionalna strategija(Pezentovano od strane Brzanplasta i Udruenja reciklera plastike u Srbiji)

Sakupljanje Populacija u Srbiji 7,500,000 Kontejneri (1 kontejner/1000 graana) 7,500 kontejnera Sakupljanje po kontejneru 150 kg/mes. Ukupno sakupljanje u Srbiji 1,125 ton/mes.

SortiranjeLinije za sort.(1 linija/100,000 graana) 75 linija za sort. Izdvojeno PET-a za 1mesec 15,000 kg/mesec/linija

Pregled trokova Sakupljanje i odvoenje 38.9 M RSD/god. Sortiranje i presovanje 247.5 M RSD/god. Transport do reciklanog centra 45.0 M RSD/god. Ukupni trokovi (godinji) 381.4 M RSD/god.

Analiza kotanja Cena PET-a po kg 24.5 RSD/kg Cena po stanovniku 44.2 RSD/kg

Reciklirana koliina po stanovniku 1.8 kg/gra. (odprilike 47 2-L boca) Cena po boci (26 2-L boca/kg) 0.94 RSD/boci

Ovaj dijagram i podaci prikazuju koncept Reciklanih dvorita i finansijsku analizu; dijagram ematski prikazuje liniju za sortiranje. Namera je prikupiti i upravljati komunalnim reciklabilnim otpadom u regionalnim objektima, a zatim materijale prodavati kompanijama u Srbiji. Cifre su uzete iz originalne i malo starije verzije koncepta, a ne iz aktuelne, koja svejedno prikazuje glavne take predloga za razvoj i investicije. Takoe, predlog koncepta treba potkrepiti medijskom kampanjom o reciklai i podrkom Vlade Srbije na nacionalnom i lokalnom nivou.


9

Recycling Linkages, International Finance Corporation (IFC): Cilj projekta ''Recycling Linkages'' je bio poboljanje performansi industrije reciklae u regionu, stvaranjem jakog ekonomskog, socijalnog i uticaja na ivotnu sredinu, rezultirajui znaajnim poveanjem obima sakupljanja i reciklae irom regiona. Projekat je podrao mala i srednja preduzea, nacionalne i lokalne dravne strukture, individualne sakupljae (uglavnom Rome) i poslovna udruenja. Aktivnosti su bile usmerene na: poboljanje regulatornog okvira, jaanje operativnih kapaciteta privatnog sektora reciklae i pristup finansijskim sredstvima, kao i na podizanje javne svesti o prednostima reciklae. Projekat je radio u svim sektorima reciklae i realizovan je u periodu od Jan. 06 do Dec. 08.

Integrated Solid Waste Management Project, International Finance Corporation (IFC): Projekat za integrisano upravljanje vrstim otpadom je usledio nakon Recycling Linkages, i zapoet je 2009. Projekat je originalno dizajniran da pomogne u sprovoenju strategije o upravljanju otpadom u Srbiji, kroz javno- privatna partnerstva u upravljanju otpadom u nekim od 27 oznaenih geografskih regiona. Meutim, projekat je od tada evoluirao i ima iri fokus, tako da se pored upravljanja otpadom bavi i generalnom temom optinske infrastrukture. Konkretno, projekat pomae Optinama da pripreme i organizuju tendere za privatne partnere u oblasti komunalnih usluga ( ukljuujui ali ne ograniavajui se na upravljanje otpadom). Optine Subotica i Smederevo trenutno uestvuju u projektu.

MEGA, USAID: MEGA obezbeuje konsultantske usluge o upravljanju otpadom optinama i JKP-ima, pomaui ima da pripreme projekte o vrstom odpadu u skladu sa nacionalnim zakonom i direktivama EU. Njihove usluge ukljuuju: tehniku pomo u dizajnu deponije i odabiru lokacije; asistenciju u pravljenju optinskih i regionalnih planova o upravljanju otpadom; i asistenciju u procesu planiranja i nabavke za angaovanje stratekih partnera za upravljanje otpadom kroz PPP sporazume (slino IFC-ovom Projektu za integrisano upravljanje vrstim otpadom). MEGA je organizovala 4 radionice na ovu temu u 2009., kao i sednice o projektnom finansiranju, javno- privatnim partnerstvima i reciklai. MEGA zvanino radi u 32 optine, ali sa svojim konsultantskim uslugama pokriva sve regione i optine. U oblasti upravljanja otpadom, MEGA je trenutno fokusirana na Ni, Valjevo i Timoku Krajinu.

Socially Responsibile Waste Management, Holandija: Cilj ''Socijalno odgovornog upravljanja otpadom'' je da pobolja kapacitete svih nosilaca/aktera, da bi se osigurala odrivost, efikasnost i pravinost lokalne prakse u upravljanju otpadom i reciklai, i nacionalne politike i zakonodavstva u Srbiji. Projekat je zapoet krajem 2009. i trajae 30 meseci. Usmeren je na optine Prokuplje i Pirot; implementira se od strane nekoliko lokalnih i holandskih organiyacija.

Plastic Recycling Project, USAID Makedonija: USAID-ov Projekt reciklae plastike imao je cilj da uspostavi efikasan i ekonomski odriv program za reciklau plastike u Makedoniji. Projekat vredan 1.3 milliona $, i realizovan u periodu od Sept. 05 do Dec. 09, bio je sastavljen od 6 komponenti: i) razviti i sertifikovati kompanije za sakupljanje i reciklau; ii) sprovesti program sakupljanja PET-a u optinama; iii) sprovesti kampanje podizanja javne svesti na nacionalnom i lokalnom nivou; iv) ojaati optinske kapacitete u upravljanju otpadom, ukljuujui apliciranje za IPA sredstva; v) osnovati Udruenje reciklera plastike PETRA; i vi) asistirati MESP-u u razvijanju i implementaciji zakona o ambalanom otpadu koji e zakonski ustanoviti industriju reciklae.

Strengthening of Local Self Government & Modernization of Communal Services, GTZ: GTZ je dobar tehniki resurs za pitanja koja se odnose na upravljanje otpadom, deponije i Strategiju o upravljanju otpadom u Srbiji. GTZ radi na primenjivanju nemakih uspenih iskustava u Srbiji. Oni veruju da Srbija treba da se fokusira na irenje reciklanih inicijativa i da je broj planiranih deponija (27) previsok. Njihovo obrazloenje je da su trokovi deponije visoki, da se evropske deponije zatvaraju i sjedinjuju, dok Srbija planira da gradi jo deponija, i da se PPP model za upravljanje otpadom moe na kraju pokazati neisplativim. GTZ je zainteresovan za jaanje saradnje izmeu meunarodnih i nacionalnih aktera, i veruje da bi postojei komitet za gradove i optine trebao da bude vie zastupljen u koordinaciji Donatora. GTZ je na prethodnom projektu radio sa Agencijom za reciklau i Privrednom komorom Srbije na razvoju sistema elektronske trgovine sekundarnim sirovinama u Srbiji. Sistem je zavren pre izbijanja sukoba oko vlasnitva nad sistemom i podacima, i iz tog razloga sistem nikada nije postao operativan; GTZ e moda ponovo pokuati sa uvoenjem sistema. Zakljuci radne grupe upravljanja otpadom iz Juna 2009. su prezentovani u Drugom delu: Akteri reciklae u Srbiji i profili kompanija.

JKP-i i Optine

Programi sakupljanja Optinski programi sakupljanja: Za potrebe ove Procene intervjuisano je 13 Optina i JKP-a (ukljuujui i one iz Treehouse Procena reciklae u junoj i centralnoj Srbiji), od kojih je devet dobilo donaciju od USAID-a za pokretanje ili proirenje reciklanog programa. Od navedenih devet, ukupno pet trenutno upravlja programom reciklae, dve su zapoele a zatim prekinule sa aktivnostima (Ivanjica i Priboj), a dve nikada nisu ni zapoele sa korienjem donacije


10

Raka je reila problem sa kontejnerima, postavljanjem velikih vrea unutar kontejnera. Kontejner se otvori, izvadi se vrea i isprazni u kamion, a zatim vrati u kontejner. Sadraj kontejnera u Raki je odlino sortiran, i ini se da su kontejneri strateki i efikasno postavljeni po gradu.

JKP Kragujevac zapoljava privremene radnika za sortiranje, presovanje i baliranje plastike, preko socijalnog programa republikog fonda. Kako u JKP-ima napominju, reciklaa PET-a nije profitabilna bez subvencija, osim ukoliko je sakupljanje velikog obima.

Inija ima efikasan sistem sakupljanja sa visokom stopom uea. Firme su u obavezi da nabave kontejnere za plastiku i papir; kue i stanovi u gradu i u 11 sela dobijaju vree. Na fotografiji se vidi da je JKP ostavio plavu vreu(za papir) ispred kue nakon preuzimanja pune vree. Kasnije u toku dana,JKP se vraa da pokupi ute vree (plastika), i tada ostavlja nove prazne vree.

Optinski programi sakupljanja Podaci Procene

Ovaj dijagram prikazuje rezultate sakupljanja u 13 anketiranih optina. Devet optina, ukljuujui i etiri koje ne sakupljaju, dobile su donaciju za podrku reciklae od USAID-a. Svaki program je jedinstven u jednom ili vie aspekata kada govorimo o dizajnu, geografskom poloaju ili akterima. Moe se generalizovati i rei da iza svih aktivnih programa stoji jedna ili vie osoba kojima se moe pripisati uspeh. U veini sluajeva su preduzete neke izmene i poboljanja radi unapreenja programa, a na osnovu nauenih lekcija.

(Nova Varo i Tutin). Optine se obino fokusiraju na sakupljanje plastike (PET), u manjoj meri papira i kartona, i veoma malo ostalih materijala; nekoliko sakuplja staklo. Pratei grafikon prikazuje proseno meseno sakupljanje plastike i papira u 13 anketiranih optina. Aneks 2 predstavlja osnovni pregled svake anketirane optine, ukljuujui pregled materijala, metoda sakupljanja, sortiranja i odvajanja, i trita. italac ovog izvetaja se upuuje na Drugu deo ove Procene za detaljan profil svakog programa.

Vrste programa sakupljanja: Svaki od optinskih programa sakupljanja je na neki nain jedinstven, ali se generalno pojavljuju tri vrste programa ili njihove kombinacije: i) kontejnersko sakupljanje, ii) sakupljanje vrea (domainstva), i iii) mokro-suvi model.

Kontejnersko sakupljanje: Tradicionalno kontejnersko sakupljanje, sa kontejnerima dizajniranim za specifine materijale je najzastupljenije, realizovano samostalno ili sa drugim inicijativama u osam od devet optina (aak koristi mokro-suvi model). Optine najee odrede/obelee kontejnere za plastiku i u manjoj meri za papir. U nekoliko sluajeva postavljeni su i kontejneri za druge materijale. U Iniji sve firme moraju da obezbede dva kontejnera od 140 litara za plastiku i papir.

Skupljanje vrea (domainstva): Inija i aak organizuju programe sakupljanja tako to za domainstva u ciljanim podrujima obezbeuju i dele kese za reciklau. Za kue, kese se ostavljaju ispred kue na dan sakupljanja; za stambene zgrade, kese se sakupljaju od vrata do vrata. U obe varijante se na dan sakupljanja pune kese zamenjuju novim. Iako su ova dva programa rangirana visoko po koliini sakupljenog materijala (mada ne i po glavni stanovnika), oni su takoe i naj intenzivniji u smislu upravljanja i verovatno najskuplji to se tie cene kotanja upravljanja.

Mokro-suvi model: Od svih intervjuisanih optina, jedino aak koristi mokro-suvi model za sakupljanje rec. materijala. U ovom sistemu, mokar otpad se odlae u jednu kesu ili kontejner, a suvi u drugu (razliite boje). Mokri otpad se odlae na deponiju (JKP Javno Zelenilo aak, takoe radi na pilot projektu kompostiranja, gde se alje mala koliina mokrog otpada); suvi otpad se alje na sortiranje (u ovom sluaju je to privatno-upravljana linija na optinskom kompleksu za upravljanje otpadom). Seko-Pak, ini se, podrava mokro-suvi model.

Prednosti i nedostaci: Ne moe se generalno rei koji od ova tri modela je najbolji, to uglavnom zavisi od ljudskih i materijalnih resursa kojima su JKP-i, optine i drugi akteri spremni da doprinesu. Treba napomenuti da nijedan od anketiranih programa ne pokriva svoje trokove.


11

Za optine koje ele da zaponu sa programom, ili za one kojima nedostaju sredstva, kontejneri su verovatno najbolje reenje: to je relativno jednostavan, jeftin i lak za sprovoenje program, i moe se lako uveati poveanjem broja kontejnera.

Upotreba kesa rezultira boljim sortiranjem, jer graani sakupljaju u svojim domainstvima; graani samostalno odlau svoj mokri otpad, dok se vree za suvi otpad preuzimaju od njih, obino jednom nedeljno, tako da su oni dosledni u odlaganju samo suvog otpada u vree. Sakupljanje vrea zahteva vee angaovanje radnika, s obzirom da se vree preuzimaju po kuama i stanovima.

Mokro-suvi model je dizajniran da bude najjednostavniji za graane; omoguava najvilji stepen sortiranja i poveanje broja materijala koji se mogu sortirati. Sa druge strane, zahteva najvie investiranja i radne snage od strane optine ili drugih aktera. Kao prvo, mora postojati linija za sortiranje i postrojenje za razdvajanje, presa i skladite za materijale; drugo, otpad na liniji mora biti sortiran runo, to znai da broj upoljenih radnika zavisi od kapaciteta sakupljanja; i na kraju, celokupni sistem zahteva upravljanje i superviziju na visokom nivou.

Lokalna javno-privatna partnerstva: S obzirom na veliki broj privatnih sakupljaa i reciklera u Srbiji, i broja JKP-a koji zapoinju ili upravljaju programom reciklae, postoji minimalna saradnja izmeu javnog i privatnog sektora. Mnogi privatni sakupljai i recikleri tvrde da su imali bezuspene pokuaje da dobiju odobrenje ili sporazum za upravljanje inicijativom sakupljanja ili plan za ciljane materijale ili oblasti. U meuvremenu , mnoge optine potpisuju 25-godinje ugovore sa meunarodnim kompanijama za upravljanje sakupljanjem otpada i/ili deponijom. U pogledu gore navedenog, aak je odlian primer jakog i efikasnog lokalnog javno-privatnog partnerstva, koji moe biti uzet u obzir od strane veeg broja optina.

Finansijske performanse: Ni jedna od anketiranih optina/JKP-a nije u stanju da pokrije trokove reciklae, ali benefit vide u smanjenju koliine odloenog otpada na deponiji. Kompanija Bra iz Trstenika je uspeno preuzela ulogu JKP-a kroz komunalno sakupljanje, bez subvencija ili asistencije lokalne samouprave. Brin uspeh se zasniva na sakupljanju sekundarnih sirovina u javnim kontejnerima, a pored toga, on otkupljuje i komercijalni i industrijski otpad. Svoju profitabilnost Bra objanjava boljim sortiranjem otpada od strane njegovih radnika, nego od strane radnika JKP-a, kao i opte boljom efikasnou privatnog sektora u odnosu na javni.

Kraa materijala: Nekoliko intervjuisanih se suoava sa problemom krae materijala iz kontejnera, uglavnom papira i kartona. Dok veina JKP-a ovo smatra problemom, ostali (kao npr. itoroa) ovo smatraju pozitivnim, jer na kraju materijal ipak bude recikliran, i predstavlja izvor prihoda nezaposlenim Romima. Blace JKP prodaje malu koliinu papira i kartona romskoj firmi u Prokuplju, to predstavlja pozitivan primer lokalnog partnerstva.

Faktori uspeha Opti uspeh: Bez obzira na model sakupljanja, intervjuisani esto napominju da mnogi graani ele da uestvuju u reciklai ukoliko im se obezbede adekvatni uslovi. Isto tako napominju da samo nekoliko graana moe ometati program ne sortirajui pravilno. Identifikovani su neki od kljunih faktora uspeha:

Geografija: Udaljene optine se suoavaju sa potekoama u nalaenju kupaca, transportu i ekonominou reciklae. irenje mree oko postojeih ''vorova'' ili klastera reciklanih programa, i uspostavljanje i podravanje regionalnih linija za sortiranje, moe pomoi prevazilaenju ovog izazova.

Volja i inicijativa: Volja i inicijativa optina i JKP-a direktno odreuje uspeh javnog programa reciklae. Akteri moraju biti dosledni u uvoenju i promociji inicijative u javnosti, istrajni u svojim naporima uprkos ranijim neuspesima, i posveeni postizanju ciljeva.

Ponaanje graana: Na ponaanje graana moe se uticati efikasnom medijskom kampanom o reciklai, koja e podstai graane da recikliraju, angaovati privatni sektor i obezbediti za javnost povratne informacije o programu. Medijska pokrivenost takoe moe pomoi u eliminaciji pogrenih impresija i miljenja u javnosti, npr. da JKP-i ne recikliraju sakupljene sekundarne sirovine, ve ih odvoze na deponiju zajedno sa otpadom.

Politika: Odnos i saradnja izmeu Optine i JKP-a se razlikuje od optine do optine. Generalno, manje optine imaju bolju saradnju od veih; vee optine mogu imati opozicionu partiju zaduenu za JKP, to stvara dodatni problem. Odnosi u politici imaju glavnu ulogu u sprovoenju uspenih programa reciklae.

Separacija na izvoru: U vezi sa selekcijom izvora, navedeni su najbolji primeri u praksi:

Separacija plastike je bolja u manjim gradovima, pa ak i u selima, nego u mnogim veim gradovima. Ovo se kosi sa oekivanim rezultatima, mada neki intervjuisani ovo objanjavaju oiglednim problemom odlaganja otpada u selima, gde je prisutan veliki broj divljih deponija.

iani kontejneri (iji se sadraj moe videti sa spoljne strane) imaju daleko bolje sortiran otpad od zatvorene vrste kontejnera. ini se da postoji jasan psiholoki efekat na graane kada su u mogunosti da vide sadraj kont.


12

Reciklani kontejneri bi trebalo da budu u neposrednoj blizini obinih kontejnera. U suprotnom, reciklani kontejneri nee biti pravilno korieni, jer e ih garani smatrati prikladnim za bacnje obinog smea. Zanimljivo je da mnogi reciklani kontejneri za plastiku imaju odlian stepen separacije u malim gradovima i selima, ak i kada nisu u neposrednoj blizini obinih kontejnera.

Reciklani kontejneri bi trebalo da budu planski postavljeni kako bi se postiglo maksimalno sakupljanje uz minimalne napore. Kontejnere treba postaviti na dostupnim mestima i u koliini koja zadovoljava potrebe i zahteve graana (tako da se pune priblino istom brzinom); moraju biti postavljeni tako da prue graanima priliku da recikliraju uz minimalan napor; i postavljeni na javnim povrinama: visoke vidljivosti, kolektivnog stanovanja, frekventnog saobraaja i mestima gde je zastupljena velika konzumacija napitaka.

Strateki partneri u upravljanju otpadom (PPP) Optinski i regionalni planovi Optinske i regionalne strategije za upravljanje otpadom: Nacionalna strategija za upravljanje otpadom iz 2003. predvia zatvaranje i sanaciju postojeih deponija i izgradnju 29 regionalnih sanitarnih deponija, sa stanicama za transfer otpada i centrima za sekundarnu separaciju reciklabilnog otpada. Zakon o upravljanju otpadom nalae da svaka optina razvije optinski plan o upravljanju otpadom, nakon ega se optine moraju organizovati u regione (koji mogu biti drugaiji od onih predvienih strategijom iz 2003) i pripremiti regionalni plan o upravljanju otpadom na osnovu lokalnih planova. Cilj je omoguiti optinama da planiraju kako e upravljati svojim otpadom u skladu sa zakonom. Optinama je dozvoljen jedan broj opcija ukljuujui zadravanje postojee strukture, ugovaranje strategijskog partnera za upravljanje otpadom, osnivanje lokalnih javno-privatnih partnerstava, ili bilo koja kombinacija navedenih opcija. Rok za podnoenje regionalnih planova je 23.05.2010. Prema strategiji iz 2009. organizovano je 25 regiona (vidi Aneks 3). U trenutku objavljivanja stretegije (Jun 2009), preostale optine jo uvek nisu postigle dogovore.

Deponije: Evropski strunjaci smatraju da je broj deponija planiranih za Srbiju prevelik, i da e sredstva biti bolje iskoriena ulaganjem u inicjative sakupljanja i reciklae. Oni tvrde da su deponije najskuplji oblik tretmana, zahtevaju velike kapitalne investicije, lokalno stanovnitvo im se protivi i predstavljaju dugoronu obavezu. U mnogim evropskim zemljama belei se zatvaranje i konsolidovanje deponija, dok je Srbija na putu da izgradi prevelik broj, koje e dovesti do visokih optinskih, graanskih i kompanijskih finansijskih obaveza. Neki veruju da e na kraju broj biti dosta manji, moda oko deset deponija. Prema SEPA-i samo est deponija u Srbiji poseduje vagu za merenje (Nov. '09), to je rezultiralo velikom koliinom "procenjenih" podataka; postoji 3200 divljih deponija u Srbiji. Kako saznajemo od MEGA-e,

Profil: Optina aak Optinska organizaciona filozofija Socijalna filozofija: aak je jedna od naprednijih optina u Srbiji, iako ima 8000 nezaposlenih lica kojima optina prua neki vid socijalne zatite. Ukoliko optina obezbedi posao za jedan broj lica sa najniim socijalnim statusom, ta lica bi u tom sluaju radila za iznos koji bi optina inae dala za socijalnu zatitu; tako da umesto da plaaju subvencije oni stvaraju radna mesta. Ova lica mogu biti zaposlena po niskoj ceni za aktivnosti reciklae i upravljanja otpadom, a ukoliko su ove aktivnosti organizovane od strane stratekog partnera za upravljanje otpadom, cena bi bila vilja. Optina tvrdi da je najbolje reenje za JKP da zadri visoke cene i visoku stopu upoljenog sakupljanja.

Javno-privatna partnerstva: aak na otpad gleda kao na resurs, i ne odobrava davanje resursa meunarodnim operaterima, kada postojee lokalne kompanije mogu njime upravljati efikasnije i ostvarivati profit. Na ovaj nain lokalne kompanije obezbeuju trite i usluge za koje dobijaju nadoknadu, zadravajui na taj nain preduzea i radna mesta u optini. Ugovor aka sa Pimom je dobar primer. aak zastupa tezu ukljuivanja veeg broja lokalnih partnera, gde svaki od njih ima jasno definisane obaveze. Njihovo reciklano postrojenje je neka vrsta ''poslovnog inkubatora'', s obzirom da optina obezbeuje zgrade i prostor privatnim kompanijama za njihove reciklane aktivnosti. Cela ema je deo ire optinske prijateljski nastrojene poslovne strategije. Obaveze javnih partnera: aak zastupa miljenje da sakupljanje otpada (i ostale neprofitabilne aktivnosti) treba da ostanu u nadlenosti optine i JKP-a, zapoljavanjem nekvalifikovanih radnika na linijama za sortiranje i ostalim aktivnostima, kao i korienje optinskog budeta za njihove plate, koji bi inae bio potroen na socijalnu zatitu. S obzirom da ove aktivnosti zahtevaju intenzivno angaovanje radne snage i nisu profitabilne, onda ne bi bilo ni zarade. Iz tog razloga, privatni sektor ne bi trebalo da prua usluge sakupljanja, obzirom da od svojih aktivnosti oekuje profit; sakupljanje treba obavljati sa najniim moguim trokovima i najmanjim poreskim optereenjem na graane.

aak upravlja fondom za pokretanje biznisa i podrku inovativnih ideja, obezbeujui do 60 grantova godinje. Pored pokretakih kapitala, oni pomau menadmentu kompanije prve 2-3 godine. Na ovoj fotografiji G. Velimir Mitrovi pokazuje ukrasnu ploicu napravljenu od recikliranog stakla i dr. materijala. Mala grupa studenata ing. proizvela je ovaj i druge kompozitne proizvode od sekundarnih sirovina.


13

trenutni iznos naknade privatnom operateru deponije iznosi: ASA (Lapovo) 16/ton i Porr-Werner & Weber 21/ton. Optine u kojima se nalaze deponije dobijaju popust od 1/ton.

Sporazumi o partnerstvu (PPP) Strateka partnerstva za upravljanje otpadom: Kao to se moe videti u tabeli regiona za upravljanje otpadom, mnoge optine u Srbiji ulaze, ili e ui u dugorona javno privatna partnerstva (PPP) sa stratekim partnerom za upravljanje otpadom (obino internacionalna kompanija). IFC i USAID programi pruaju tehniku podrku optinama koje ele da potpiu sporazum sa stratekim partnerom. Vrste ugovora: Generalno, postoje dve vrste ovih sporazuma: i) prikupljanje otpada i odlaganje; i II) izgradnja deponije i upravljanje. Prvi uspostavlja zajedniku kompaniju izmeu optine i privatnog operatera (uglavnom u odnosu 20% optina i 80% privatnik). Optinskih 20% predstavlja investiciju u vidu sredstava: zgrade, vozila i kontejneri i infrastruktura, koja su preneena na novu kompaniju koja e obezbediti usluge sakupljanja. Privatni partner obezbeuje preostalih 80% za novu opremu i sredstva. Veina postojeih JKP-ovih radnika biva angaovana od strane nove kompanije. Druga vrsta upravljanja deponijama, za sada se svodi na potpuno vlasnitvo meunarodnih partnera nad deponijom (izuzimajui neke sluajeve u kojima su meunarodne kompanije angaovane samo za izgradnju).

Prednosti PPP: Postoje brojne prednosti zbog kojih bi optine trebalo da angauju partnera za strateko upravljanje otpadom.

Lokalna uprava je osloboena trokova i odgovornosti za upravljanje komunalnim otpadom, ostavljajui odgovornost na velike kompanije sa iskustvom i finansijskim resursima.

Prenosi odgovornosti za upravljanje otpadom na privatni sektor, koji je verovatno efikasniji i ekonominiji od JKP-a prepunih radnika.

Obezbeuje stabilnost u rukovoenju i operacijama, eliminisanjem promena rukovodstva koje se javljaju u JKP-u nakon politikih promena.

Taksa za upravljanje otpadom se obraunava po lanu domainstva, a ne po ivotnoj oblasti, to je sistem koji odgovara filozofiji "zagaiva plaa" i direktivama EU.

Loe strane PPP: Bez obzira na ove atraktivne prednosti, sa druge strane postoji niz drugih pitanja koje bi optine trebalo da uzmu u obzir pre nego to na kraju odlue da potpiu sporazum: Sporazumi se uglavnom potpisuju na 25 godina, to je dug period ugovornih obaveza, a za to vreme mnoge stvari

mogu da se promene; operateri verovatno raunaju na ovu injenicu i imaju dobru predstavu o tome ta mogu da oekuju na osnovu svog iskustva i pristupa podacima i informacijama

Partneri-operateri su privatne kompanije sa ogranienom odgovornou; svojim poslovanjem e zaraditi dobit za svoje osnivae. Njihov prihod potie od sakupljanja i/ili prihoda od deponije, to znai da e biznisi i graani plaati trokove, plus profit. Postoje klauzule u nekim ugovorima kojima optine garantuju odreene prihode. Zbog toga, optina aak tvrdi da bi sakupljanje trebalo da ostane javni servis.

Postoje finansijska obeshrabrenja za reciklau, posebno za primarno sakupljanje (sa izvora). Strunjaci se slau da reciklani programi moraju da obuhvate primarno sakupljanje, da bi se smanjili trokovi sortiranja i prikupili istiji materijali sa visoko iskoristivim sadrajem. Meutim, prema PPP operaterima, njihove reciklane operacije rade sa finansijskim gubitkom (ne razlikuje se od intervjuisanih JKP-a). Kao rezultat toga, oni imaju mali finansijski podsticaj za uspostavljanje reciklanih programa. Od dva intervjuisana operatera, oba trenutno upravljaju programom reciklae u vrlo ogranienim opsegu; mnoge optine rade sa dosta naprednijim i efektivnijim emama sakupljanja.

Operaterima deponija se plaa ulazna taksa za doveeni otpad; primarna selekcija e smanjiti ukupan iznos ulazne takse zarobljavanjem reciklanog otpada pre nego to doe do deponije. Iz tog razloga, neki privatni operateri favorizuju objekte za sekundarno sortiranje na deponiji, jer na taj nain zadravaju ulaznu taksu i na pomenuti otpad. Veina sporazuma ukljuuje liniju za sekundarno sortiranje koja e u jednom trenutku u budunosti biti izgraena na deponiji, iako se ini da postoji malo interesovanje od strane privatnih partnera da se aktivnosti ubrzaju. Treba naglasiti da ulazna taksa pripada 100% operateru, dok se prihodi od reciklae dele sa optinom. Separacija sa izvora e biti propisana zakonom, tako da bi trebalo da bude nekih priljenosti od strane optina i posmatraa koji e pratiti tok deavanja o gore navedenom.

Deoniarsko drutvo za reciklau otpada

Izvor: DanasTandem Financial Serbia Daily Report

Gradonaelnici u Novom Pazaru i Kraljevu, Meho Mahmutovi i Ljubia Simonovi, potpisali su protokol sa nemakom korporacijom Medsorga o izgradnji fabrike za reciklau otpada u Kraljevu, kao i o sanitarnim elijama za odlaganje otpada na teritorijama oba grada. Novi Pazar, Kraljevo i Medsorga osnovali su akcionarsko drutvo, u kome e dva grada imati 51% udela i veinu u Upravnom odboru. Aktivnosti uvrene u protokol o saradnji se procenjuju na 300 miliona. Medsorga je procenila da mogu dobiti 12-15 MW. energije od otpadaka na teritorijama u Novom Pazaru i Kraljevu.


14

Utakmica za industrijski otpad: Neki operateri upravljanja otpadom oekuju od optina da primoraju kompanije da predaju svoj industrijski otpad stratekom partneru, koji je po ugovoru vlasnik celokupnog neopasnog otpada generisanog u optini. Ovo bi moglo biti kontraverzno pitanje, jer mnoge kompanije ve imaju sporazume sa lokalnim generatorima za otkup njihovog otpada. Industrijski otpad ima veu vrednost od komunalnog otpada zbog homogenijeg sastava, vee koliine, istiji je i laki za sortiranje. Operateri priznaju da je ovo oblik monopola, i do sada se nisu meali u ove sporazume, ali to e se verovatno u budunosti promeniti. Operateri tvrde da e svi kupci i dalje imati pristup materijalima, ali preko operatera. Jedini konflikt koji prepoznaju je izmeu operatera i sakupljaa, za koje priznaju da e biti pogoeni sporazumom. Ako operateri mogu da premoste sekundarne sirovine iz industrijskih i trgovakih izvora, onda mogu efikasno da ogranie pristup materijalu ne samo za sakupljae, ve i za krajnje korisnike i ostale kupce i konsolidatore.

Operateri Porr Werner & Weber: PWW (jedan od dva intervjuisana operatera u ovoj Proceni) je austrijski konzorcijum za upravljanje otpadom i jedan od konkurentskih operatera u Srbiji. PWW je registrovan u Srbiji, sa seditem u Niu i ima dva ugovora u Srbiji za usluge deponije i upravljanja otpadom, i to u Jagodini i Leskovcu. U oba sluaja PWW je u partnerstvu za prikupljanje i prevoz komunalnog i industrijskog otpada, rehabilitaciju postojee deponije i izgradnju reciklanog centra, transferne stanice i nove regionalne sanitarne deponije. PWW planira da se takmii za sporazum za objekat za razvrstavanje otpada u Niu, i za sline ugovore u Smederevu i ostalim regionima.

PWW Reciklaa: PWW trenutno radi na veoma maloj simulaciji reciklae u 8-10 ulica u Leskovcu, i poseduje malu prilagoenu halu za sortiranje LDPE, PET-a aluminijuma, papira i stakla. U maju i junu 2010. godine, PWW oekuje da e objekat za sortiranje biti zavren. Kao to je sluaj sa JKP-ima, i PWW gubi novac na reciklai. Oni predviaju gubitak u iznosu od 100 /ton za PET, ali oekuju da Seko-pak pokrije gubitke kroz subvencije u istom iznosu. Situacija je slina i za staklo i papir. PWW nema sakupljanje reciklanog otpada po selima, ali planira da u budunosti u selima postavi dve vrste reciklanih kontejnera: za organski i neorganski otpad. PWW priznaje da trenutno ima malo potrebe za reciklaom, da sa trenutnim stepenom reciklae posluje sa gubitkom, i da su plaeni po toni otpada odloenog na deponiju. Ukoliko uveanje obima bude pratio oporavak cena sekundarnih sirovina, oni se nadaju da ekonominim obimom mogu ostvariti profit.

ASA Internacionalne ekoloke usluge: ASA kompanije su deo austijske FCC Grupe -30 kompanija koje su ukljuene u pruanje usluga na polju izgradnje, cementa, energije i zatite ivotne sredine. ASA Grupa prua usluge upravljanja otpadom u devet zemalja Evrope i u dva regiona u Srbiji: Lapovo i Kikinda. ASA usluge u upravljanju otpadom ukljuuju sakupljanje, transport, tretman, deponiju, komunalne usluge, sanaciju mesta, gasifikaciju deponije, proizvodnju bio-goriva i konsalting. U Srbiji postoje tri ASA kompanije: ASA Eko (matina kompanija), ASA Kikinda i ASA Vrbas (PPP kompanija). Obe deponije su izgraene a ugovori o upravljanju otpadom potpisani na 25 godina; ASA upravlja samo komunalnim neopasnim vrstim otpadom graana i kompanija, i investirala je u nove kamione i savremenu opremu.

ASA Reciklaa: Sekundarne sirovine se sakupljaju za reciklau samo u gradovima Lapovo, Batoina i Despotovac: PET 1 ton/meseno i papir 4-5 tons/meseno. Za sada ne postoji sakupljanje po selima, ali postoje planovi za to u budunosti. Postoji plan za sekundarnu separaciju na deponiji koji e se sprovesti u naredne 2-3 godine. Trenutno se na deponiji odvajaju jedino gume. Brzanplast otkupljuje PET, a papir se prodaje jednoj od dve lokalne kompanije. ASA trenutno reciklira sa gubitkom.

Sakupljai Profili sakupljaa Skupljai: Sakupljanje sekundarnih materijala je funkcija koja se sprovodi u izvesnoj meri u gotovo svim kompanija u sektoru reciklae. U velikoj meri je koriste i fabrike za preradu. Sakupljanje moe biti kategorizovano na dosta naina, i to po materijalima, koliini, izvoru, poslovnoj formi, ili po industrijskom ili komunalnom otpadu. U ovom delu i Drugom delu (Akteri i profili) izraz ''sakuplja'' se koristi za kompanije ija je osnovna aktivnost sakupljanje i konsolidacija materijala bez dalje prerade istog, osim presovanja i baliranja (ukoliko poseduju opremu).

Koliine: Grafikon prikazuje relativne koliine plastike (i stakla) sakupljene od strane kompanija koje su u ovoj Proceni klasifikovane kao ''sakupljai''. Grafikon predstavlja skalu aktivnosti sakupljanja koja je zateena u Srbiji (objanjenje se nalazi ispod grafikona). Treba napomenuti da intervjuisani JKP Inija belei najvee sakupljanje plastike od 10.8 tona/meseno.


15

Skupljai privatnog sektora Nalazi istraivanja

Ovaj dijagram prikazuje relativno poreenje intervjuisanih sakupljaa na osnovu koliine sakupljene plastike. Ovaj podatak je samo referenca i ne treba ga koristiti za pravo poreenje, jer prezentuje samo plastiku (i staklo), a neke od ovih kompanija su specijalizovane za druge materijale. Bar dve kompanije prave i granulat, to ih iskljuuje iz definicije''sakuplja'' u ovom delu. Takoe, dijagram ne ukljuuje tipove plastike, ve uzima u obzir sve vrste plastike.

Povoljne prilike sakupljanja: Iako se veina sakupljaa specijalizuje za jednu ili nekoliko grupa materijala, ponekad ukoliko im se ukae povoljna prilika, izlaze iz ustaljene eme i kupuju i trguju materijalima koji inae nisu njihova specijalnost. Ponekad to urade samo jednom, npr. ukoliko lociraju veliku koliinu odreenog otpada; ili menjaju svoj fokus ukoliko se cena materijala promeni, prilagoavajui sakupljanje kako bi zadovoljili potranju. Neki sakupljai e kupiti bilo koji materijal ukoliko imaju potncijalnog kupca, ali e generalno ostati u granicama materijala za koje imaju razraenu mreu dobavljaa i kupaca, i znanje.

Documents

Sekundarne Sirovine i Reciklaza