6 07 Juvelir Sirovine Web

8/18/2019 6 07 Juvelir Sirovine Web

1/30

Demokratska strankaIstra`iva~ko-izdava~ki centar

JUVELIRSKEMINERALNE SIROVINE

Prirodna bogatstva Srbije


2/30

ЈУВЕЛИРСКЕ МИНЕРАЛНЕСИРОВИНЕ

МАЛА БИБЛИОТЕКА

СРБИЈА 21 – НОВИ ПОЧЕТАК

Ауторпроф. др Милоје Илић

Београд, 2007.

П РИРОДНА БОГАТСТВА С РБИЈЕ


3/30

ЈУВЕЛИРСКЕ МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ

Главни и одговорни уредник:

Заменик главног уредника:

Уредник едиције:

Аутор:

Редакција:

Технички уредник:

Лектор:

Штампа:

Тираж:

ISBN

Слободан Гавриловић

Драган Белић

проф. др Радуле Тошовић

проф. др Милоје Илић

Сања ЈовичићТања Милисављевићмр Душан Обрадовић

Владимир Сивцевич Волођа

Зорица Грујичић

Evro Giunti , Београд

5.000

978-86-7856-062-0

ИздавачДемократска странка / Истраживачко-издавачки центар

Београд, Нушићева 6(011) 3244 [email protected]

www.izdavackicentar.ds.org.yu


4/30

Сажетак

У разноврсном рудном богатству, којим је при- рода Србију издашно обдарила, значајно место заузи-мају јувелирске минералне сировине. Досадашњаистраживања ових сировина, иако скромног обима,неравномерна и без континуитета, недвосмислено супоказала да у нашој држави постоји велики бројњихових налазишта. Ипак, ниједно од њих није до садапроизводно активирано, те наше јувелирске мине-

ралне сировине нису комерцијално јувелирски обра-ђиване и коришћене за израду накита, већ су домаћепотребе подмириване увозом ових сировина из дру-гих земаља.

Због тога се као главни будући задаци поставља- ју: производно активирање истражених налазишта јувелирских минералних сировина и даље систематскопроучавање и истраживање ових сировина на целојтериторији Србије.

3


5/304

Увод

У свим вековима, на најнижем и највишем

ступњу цивилизације, човек је волео да се кити и украшава, јер има урођену наклоност за лепим. Искуство стечено кроз векове показало је да се

најлепши и најпостојанији предмети за накитеналазе међу творевинама минералног царства.

Сава Урошевић, 1925.

Јувелирске минералне сировине (или јувелирскикамен) представљају племените материјале неорган-ског порекла, које највећим делом чине племенитиминерали. Они се јављају у виду кристалних инди-видуа и њихових скупова (друза), кристаластих агре-гата (стена и минералних маса) и аморфних маса

(укључујући природна стакла).Племенити минерали, нарочито када су предста-вљени добро развијеним кристалима, одувек супривлачили пажњу људи због своје чудесне лепоте.Иако је поседују и у природном стању – племенитиминерали спадају у најлепше природне творевине(те се често називају „каменим цветовима“) – њиховалепота до највећег изражаја долази онда када су наприкладан начин обрађени у драго камење и уграђениу одговарајући накит.

Ова лепота изазивала је код људи дивљење ижељу за поседовањем племенитих минерала и одњих начињеног драгог камења, те су их користили

за украшавање (нарочито драго камење, уграђено у различит накит), као статусне симболе (друштвеногположаја, богатства, моћи, успеха) или као амајлије


6/305

(за које се верује да штите од злих сила и враџбина, дадоносе срећу или да лече од разних болести).

Иако очигледна, лепота племенитих минерала(укључујући и њихове агрегате, првенствено стене)не може се тачно дефинисати, јер представља инди-видуалан естетски утисак за човека. Но, извесно једа она зависи од форме у којој се ови минерали јављају(природне – нарочито кристалне или вештачки доби-

јене јувелирском обрадом) и од њиховог понашањаспрам светлости (њеног одбијања, преламања, пропу-штања, апсорпције), са којим су повезане многеоптичке особине и оптички ефекти племенитихминерала. Најважније од тих особина су њихова боја,провидност (односно прозрачност или непровидност)и сјајност, а од ефеката: сцинтилација (наизменичниодбљесци светлости од пљосница – фасета, јувелирски

обрађених племенитих минерала), игра светлости удугиним бојама и дисперзија светлости.Археолошки подаци показују да су људи још у

далекој преисторији (у палеолиту) прикупљали каме-ње које се одликовало лепом бојом и сјајем: разнобојнишљунак, кварц и друге племените минерале и стене.Наши далеки преци имали су, дакле, развијен укусза лепо, па су прикупљено камење користили каопримитиван накит: оно је бушено и низано у видуогрлица и привезака (који су ношени око врата) иликао амајлије.

Племенити минерали и стене у прво време сукоришћени у свом природном стању (сирови), а

касније је вршена њихова примитивна обрада влажнимпеском, ради заобљавања и углачавања (тадашњапримена није изискивала промену њихове форме).


7/306

Таквом обрадом истицани су само површинска бојаи сјај камена, а унутрашња игра светлости каменаостајала је потпуно скривена.

Унутрашња игра светлости камена откривена јетек у XV веку, када је започета полиедарска обрада(фасетирање) дијаманта у виду розете, али је до пуногизражаја дошла тек у XVII веку, када је почела да сепримењује брилијантска обрада дијаманта.

Генерално посматрано, са развојем цивилизације,употребљаван је све већи број минерала и стена (а идругих племенитих материјала, како природних такои вештачких) за израду накита, њихова обрада јепостајала све сложенија и савршенија, а јувелирскиобрађено камење (драго камење) коришћено је заизраду све разноврснијег накита: прстења, наруквица,огрлица, привезака, медаљона, брошева, минђуша,

дијадема. Резултати досадашњих истраживања јувелир-ских минералних сировина у Србији

Досадашња истраживања јувелирских минерал-них сировина у Србији, иако скромног обима, нерав-номерна (у неким областима она нису вршена) и безконтинуитета, недвосмислено су показала да у нашојдржави постоје бројна налазишта (лежишта и појаве)многих племенитих минерала и стена (слика 1), којасе јављају у различитим геолошким формацијама.Међутим, ниједно од наших познатих налазишта

није до сада производно активирано, тако да се по-требе домаћих потрошача (Златаре Мајданпек и број-них приватних јувелира) за јувелирским каменом


8/307

задовољавају искључиво увозом.Одсуство наших јувелирских минералних сиро-

вина и од њих начињеног драгог камења на домаћеми иностраном тржишту није, дакле, последица некихнеповољних објективних (геолошких) фактора него,нажалост, оних субјективних: код финансирања ге-олошких истраживања од стране надлежних држав-них институција овим минералним сировинама нијепридаван одговарајући значај. Главна пажња, поправилу, поклањана је великим лежиштима тради-ционалних минералних сировина (металичних, неме-таличних и енергетских), нарочито онима која суслужила као основ за изградњу нових или производњупостојећих, махом великих рударско-индустријскихпредузећа. Због тога су јувелирске минералне сиро-вине, за које су својствена мала лежишта, од стране

поменутих институција, у стратегији планирања ифинансирања геолошких истраживања запостављанекао мало значајне. При томе нису узимана у обзирсветска искуства: да производно активирање лежишта

јувелирских минералних сировина не изискује великакапитална улагања, а да и мала производња може дадонесе значајан профит.


9/308

Слика 1 – Географски положај налазишта (лежишта ипојава) јувелирских минералних сировина у Србији


10/309

Списак налазишта са слике 1

1. Лежиште Козје брдо (калцедон – варијетет ахат,безбојни, плавичасти и љубичасти калцедон; карбо-

натно-силицијска бреча; карбонатно-силицијски оникс; кварц – варијанта јаспис, горски кристал).

2-4, 5-7. Група појава у источном делу Фрушкогорског рејона: Нерадин (карбонатно-силицијска бреча; кар-

бонатно-силицијски оникс; калцедон – вар. ахат ибезбојни, кварц – вар. јаспис), Хопово (карбонатно

-силицијска бреча; калцедон – вар. ахат, бели исветлоплави), Јазак (карбонатно-силицијска бреча).Група појава у западном делу Фрушкогорског рејона:

Летенка (карбонатно-силицијска бреча), Дуге луке (карбонатно-силицијска бреча; калцедон – вар. разнихбоја; кварц – вар. јаспис), Грабово (медено-зелени„опал CT“; карбонатно-силицијска бреча; кварц – вар.

горски кристал).8. Појаве на Церу (берил, турмалин – вар. шерл, кварц – вар. горски кристал, чађавац, морион).

9-13. Група појава код Крупња – Равнаја, Пантелићи, Кућиште, Јовановићи, Телетићи (флуорит).

14-18. Група појава код Аранђеловца – Циганкуља (каситерит), Мала Букуља (рутил, каситерит), Буковик

(кварц – вар. горски кристал, морион), Ваган (берил,каситерит), Оњег (турмалин).

19. Појава Гај–Лазине код Страгара (кварц – вар. јаспис;калцедон – вар. безбојни; опал – вар. браон, зелени).

20. Појава Угљаревац код Страгара (кварц – вар. јаспис;калцедон – вар. безбојни, зелени, карнеол; опал – вар.браон, зелени, црвени, бели).

21. Појава Варница крај Страгара (кварц – вар. јаспис;калцедон – вар. безбојни).

22. Лежиште Рамаћа код Страгара (опал – вар. зелени,


11/30

браон, црвени, шарени; кварц – вар. јаспис; калцедон – вар. безбојни).

23. Појава Добрача код Страгара (опал – вар. браон,зелени, црвени; кварц – вар. јаспис, горски кристал;калцедон – вар. безбојни; магнезитско-силицијска бреча).

24. Појава Ковијаница код Страгара (опал – вар. бели;калцедон – вар. безбојни).

25. Лежиште Вучковица код Крагујевца (калцедон – вар.безбојни, плави, ахат; карбонатно-силицијски оникс;опал – вар. зелени, црни).

26. Појава Доња Вучковица код Крагујевца (калцедон – вар. безбојни; опал – вар. зелени, црвени).

27. Лежиште Теочин код Горњег Милановца (кварц – вар.горски кристал, млечни кварц).

28. Појава Срезојевци код Горњег Милановца (кварц – вар. јаспис; калцедон – вар. безбојни, карнеол).

29. Појава Боблија код Горњег Милановца (кварц – вар. јаспис; калцедон – вар. безбојни, карнеол, сард, ахат;опал – вар. зелени, бели, сиви).

30. Појава Кременац код Горњег Милановца (кварц – вар. јаспис; калцедон – вар. безбојни, зелени; опал – вар.

бели, зелени, црвени).31. Појава Кремењача код бање Горња Трепча (кварц

– вар. јаспис; калцедон – вар. безбојни, карнеол, сард,

калцедонски оникс, ахат).32. Појава Сирча код Краљева (карбонатно-силицијскионикс; калцедон – вар. безбојни).

33. Појава Тометино поље на Маљену (опал – вар. разних боја; калцедон – вар. разних боја).

34. Појава Бранешко поље на Златибору (опал – вар. разних боја; калцедон – вар. разних боја).

35-36. Група појава на Пештерској висоравни – Шаренипоток, Шаранско врело и друго (опал – вар. разнихбоја; калцедон – вар. разних боја).

10


12/3011

37. Појава Антина чука код Кучева (силицијска масазелене боје).

38. Појава Рготина–Јелашница између Бора и Зајечара(калцедон – вар. ахат).

39. Појава Лојаник код Матарушке Бање (силификованодрво).

40-45. Група појава код Велућа – Печени гроб, Жутикамен, манастир Велуће, Кијина глава, Пуношевићи,

манастир Руденица (опал – вар. разних боја,калцедон – вар. разних боја).

46. Лежиште Попина код Врњачке Бање (силицијска маса – разнобојна).

47-53. Група појава код Ниша – Рујник, Кременац, Црниврх, Рујник–Игралиште, Ситерак, Торина, Хумска чука

(опал – вар. разних боја; калцедон – вар. разних боја). 54-66. Лежишта и појаве везане за Лецки (Радански)

вулкански комплекс.54. Појава Гајтан–Црводик (калцедон – вар. разних боја

и шарени; опал – вар. разних боја и шарени; кварц – вар. јаспис).

55. Појава Чворовић (калцедон – вар. разних боја ишарени; опал – вар. разних боја и шарени; кварц

– вар. јаспис).56. Појава Бучумет – ревири Бучумет један и Бучу-

метски вис (калцедон – вар. разних боја и шарени;опал – вар. разних боја и шарени; кварц – вар. јаспис).

57. Појава Бучуметска падина (калцедон – вар. разнихбоја и шарени; опал – вар. разних боја и шарени;кварц – вар. јаспис).

58. Лежиште Камено ребро (калцедон – вар. разних бојаи шарени; опал – вар. разних боја и шарени; кварц

– вар. јаспис).59. Појава Кладанци (калцедон – вар. разних боја и

шарени; опал – вар. разних боја и шарени; кварц – вар. јаспис).


13/3012

60-63. Група појава Царичин град–Секицол, Царичина– Мијајлица, Свињарица – Дубрава, Свињарички поток

(калцедон – вар. разних боја и шарени; опал – вар. разних боја и шарени; кварц – вар. јаспис).

64. Лежиште Вртаче (калцедон – вар. разних боја ишарени; опал – вар. разних боја и шарени; кварц

– вар. јаспис).65. Лежиште Расовача (кварц – вар. аметистни ахат;

калцедон – вар. ахат).66. Лежиште Pb-Zn Леце – ревири Језерина и Жица 2

(кварц – вар. аметистни ахат).67. Појава Клобукар код Новог Брда – Косово (калцедон

– вар. браон, зелени, црвени, сиви, бели; опал – вар.браон).

68. Појава Црни камен код Стрезоваца – Косово (сили- цијска маса претежно црне боје).

69. Лежиште магнезита Бели камен код Стрезоваца – Косово (магнезитско-силицијска бреча бледожутедо ружичасте боје, силификовани доломит браон боје).

70-72. Група појава код Врањског Прибоја – Кремен I, Кремен II, Јовичка река (кварц – вар. јаспис; калцедон – вар. жути, браон).

73. Лежиште Pb-Zn Благодат код Врања (пирит).74. Група појава код Лепосавића – Доње Јариње, Креме-

њачки поток (опал – вар. разних боја; калцедон – вар. разних боја; кварц – вар. јаспис).

75. Лежиште Pb-Zn Стари трг (Трепча) – Косово (кварц – вар. горски кристал, родохрозит, пирит, сфалерит – вар. марматит).

76-77. Група лежишта и појава у Дреници (Косово):лежишта Ni Чикатово и Бакс (опал – вар. зелени идругих боја; калцедон – вар. хризопрас), појава

Гладно село (силификовано дрво).78. Појава Мирена на Голешу – Косово (опал – вар.

браон).


14/3013

79. Појава Медвеце на Голешу – Косово (опал – вар.млечно бели, кахолонг).

80. Лежиште Ni Главица на Голешу – Косово (опал – вар. хризопал, медени опал, млечно бели опал, кахолонг

и друго; калцедон – вар. хризопрас).81-83. Лежишта мермерног оникса: 81. Лозовик код

Јагодине, 82. Сијаринска Бања код Медвеђе, 83. Бањица код Пећи (Метохија).

У прилогу (табле I–VI) приказане су фотографијенеких племенитих минерала и од њих начињеногдрагог камења и накита из познатих налазишта уСрбији.


15/3014

Примерци опала из лежишта никла Главица (Голеш, Косово): зелени варијетет(хризопал) – лево и бели варијетет – десно. Из збирке аутора. Фото: Н. Бабић.

„Рибљи“ ахат из Кремењаче (Горња Трепча код Чачка). Из збирке Н. Малешевића.

Табла I


16/3015

Два примерка ахата са Фрушке Горе (лево) и од њих израђен накит (десно).Из збирке мр З. Миладиновића. Фото: мр З. Миладиновић.

Табла II

Колекција јувелирских производа (драгог камења и накита) начињених од јувелирских минералних сировина са Фрушке Горе. Из збирке мр З. Миладиновића.

Фото: мр З. Миладиновић.


17/3016

Српски прстен из XIV века („Радулов прстен“) од сребра са гемом (интаљом) одсарда која приказује Крилату Нику. Нађен у Новом Брду (Косово). Из збирке Музеја

примењене уметности, Београд. Фото: И. Добричић.

Табла III

Српски прстен из XIV века од позлаћеног сребра и нијела са гемом (интаљом)од карнеола која приказује Атину. Нађен у Гњилану, Косово. Из збирке Музеја

примењене уметности, Београд. Фото: И. Добричић.


18/3017

Српски кожни појас из XVIII века украшен сребрним клиновима и позлаћенимбронзаним усадима за драго камење – карнеол. Из збирке Музеја примењене

уметности, Београд. Фото: И. Добричић.

Табла IV

Исто, детаљ.


19/3018

тргДруза горског кристала из оловно-цинковог лежишта Стари трг (Трепча).Из збиркедр А. Глушчевића. Фото: Н. Бабић.

Табла V

Друза пирита из оловно-цинковог лежишта Благодат.

Из збирке М. Секулића.


20/3019

Табла VI

Две селекције јувелирских производа (драгог камења и накита) начињених од јувелирских минералних сировина Србије. Из збирке Геолошког института Србије.


21/3020

Генетски типови лежишта јувелирских мине- ралних сировина и продуктивне формације Србије

Према расположивим подацима, у Србији је по-знато 20 јувелирских минералних сировина (15 пле-менитих минерала, са бројним варијететима иподваријететима, и 5 племенитих стена и минералнихмаса) које су заступљене у 145 налазишта (17 лежиштаи 128 појава) – сва лежишта и 66 најзначајнијих појаваприказано је на слици 1). То су следеће јувелирскеминералне сировине:

• калцедон – варијетети: безбојни, разних боја(бели, сиви, зелени – хризопрас, плави, црвени

– карнеол, браон, наранџасто-кестењасти – сард,љубичасти и др.) и разнобојни (шарени), концен-

трично тракасти – ахат (укључујући подварије-

тете: „луди“ и „рибљи“), паралелно тракасти – оникс;• опал – неиризирајући варијетети разних боја

(бели – укључујући кахолонг порцеланског изгле- да, сиви, зелени – празопал, плавичасти, браон,

црвени, црни и др.) и разнобојни (шарени);• кварц – варијетети: јаспис, горски кристал, мле-

чни, чађавац, морион, аметистни ахат;• берил,• гранати,• каситерит,• рутил,• турмалин,

• флуорит,• доломит,• магнезит,


22/3021

• анкерит,• родохрозит,• пирит,• сфалерит (вар. марматит),• карбонатно-силицијске брече,• карбонатно-силицијски оникс,• силицијске масе (нерашчлањене),• силификовано дрво,• мермерни оникс.

Досадашњим проучавањима јувелирских мине- ралних сировина у Србији установљено је постојањепет генетских типова (односно класа, по класифи-кацији познатог руског гемолога Кијевљенка, 1980)лежишта у оквиру трију основних група (магмато-гене, метаморфогене и седиментогене) и шест

продуктивних (рудних) формација:1. Хидротермална лежишта , у оквиру једне про- дуктивне формације: горњоолигоценско-мио- ценске хидротермалне продуктивне формације

унутрашњих Динарида и Српско-македонске масе(Српско-македонске минерагенетске провинције),која је епигенетски ситуирана у различитимстенским комплексима (магматским, седимент-

ним и метаморфним). Ова продуктивна формација је значајан носилац руда неких метала (Pb, Zn, Sb и др.) и неметала: магнезита и других карбоната,

хризотил-азбеста, барита, флуорита, силицијскихминерала (кварца, калцедона и опала);

2. Пегматитско-пнеуматолитска лежишта , уоквиру две продуктивне формације: а) кено- зојских гранитоида унутрашњих Динарида и


23/3022

б) палеозојских гранитоида Српско-македонскемасе;

3. Инфилтрациона лежишта , у оквиру једне про- дуктивне формације: коре распадања ултрабазита

унутрашњих Динарида палеогене старости;4. Седиментна – наносна лежишта , у оквиру једне

продуктивне формације: квартарних наноса;5. Метаморфна лежишта , у оквиру једне продук-

тивне формације: метаморфног комплекса Српско- македонске масе прекамбријско-палеозојске ста- рости.

Поред издвајања генетских типова лежишта ју-велирских минералних сировина и продуктивнихформација у Србији, важан задатак представља и

рејонизација лежишта и појава тих сировина. Но, за

научно прихватљиву рејонизацију неопходан пред-услов представља адекватан степен истраженостии минерагенетске проучености лежишта и појаваминералних сировина, који код јувелирских мине-

ралних сировина Србије још увек није постигнут.То се нарочито односи на јувелирске минералнесировине у Карпато-балканидима источне Србије, гдедо сада нису вршена систематска истраживања, паније откривено ниједно лежиште ових сировина(познате су само неке појаве).

На данашњем степену истражености и проуче-ности, наиме, може се дати само привремена рејони-зација налазишта (лежишта и појава) јувелирских

минералних сировина у Србији, ограничена на до садапознате продуктивне (рудне) рејоне (Фрушкогорски,Шумадијски, Западноморавски, Лецко-новобрдски и


24/3023

Косовски – слика 1). Научно потпуно аргументована рејонизација моћи ће да се изврши тек након будућих,много обимнијих истраживања и проучавања јуве-лирских минералних сировина Србије.

Економски значај налазишта јувелирских мине- ралних сировина Србије

Економски значај налазишта (лежишта и појава) јувелирских минералних сировина првенствено сеоцењује на основу њиховог квалитета, а потом резерви.Под квалитетом се, код ових минералних сировина,подразумева лепота одговарајућих племенитих мине-

рала и стена, њихова погодност за јувелирску обрадуи употребљивост за израду накита.

Иако је у Србији познато 145 налазишта (17 лежи-

шта и 128 појава) 20 јувелирских минералних сиро-вина, ниједно од њих до сада није производноактивирано, те наши племенити минерали и стененису комерцијално јувелирски обрађивани и коришће-ни за израду накита. Но, у свим лежиштима вршенесу пробне експлоатације мањег обима, а извађениплеменити минерали и стене су успешно пробно

јувелирски обрађени и коришћени за израду накита. Чињеница је да до сада у Србији нису откриве-

на налазишта скупоцених јувелирских минералнихсировина (I и II реда, по класификацији Кијевљенка,1980) него јевтинијих (III, IV и V реда, по истој кла-сификацији), али и експлоатација таквих јувелирских

минералних сировина може бити профитабилна.Међу бројним јувелирским минералним сирови-нама у Србији, по заступљености су доминантни


25/3024

силицијски минерали (кварц, калцедон и опал),представљени разноврсним варијететима и подвари-

јететима, који се већином јављају у виду минералнихагрегата – минералних маса и стена (кристаластикварц, калцедон, опал), а много ређе у виду добро

развијених кристала (кристални кварц). Минералнемасе могу бити масивне, тракасте (са паралелним

– оникс или концентричним тракама – ахат) или бре-часте, а кристали кварца (појединачни или удружениу скупове – друзе) могу бити различите величине. Овиплеменити минерали, уопште узев, могу се јувелирскиобрађивати у обле форме (кабошоне, кугле, оливе,ваљке, „сузе“), у барок (неправилне форме) и у пло-чице, а користе се за израду јевтиног (популарног)накита: привезака, прстења, огрлица, наруквица,брошева, минђуша и др. Многе од тих јувелирских

минералних сировина могу се употребљавати и заизраду украсно-употребних предмета (камене галан-терије): пепељара, ваза, цифрарника за сатове, шатула,фигурина и др.

Према данашњем степену истражености и проу-чености јувелирских минералних сировина у Србији,економски најзначајнија налазишта (лежишта и појаве)налазе се у следећим рејонима (слика 1): Лецко-новобрдском (у Лецком и Новобрдском вулканскомкомплексу), Косовском (у Голешком ултрабазитскоммасиву), Шумадијском (у ултрабазитским и другимстенским масама) и Фрушкогорском (у ултрабазит-ским масама).


26/3025

Закључак

Досадашња истраживања јувелирских минерал-

них сировина у Србији, иако скромног обима, неравно-мерна и без континуитета, недвосмислено су показалада у нашој земљи постоје бројна налазишта (лежиштаи појаве) многих племенитих минерала и стена(слика 1), која се јављају у различитим геолошкимформацијама. И поред тога што у Србији постоји 17истражених лежишта и 128 регистрованих појава 20

јувелирских минералних сировина, ниједно од њих досада није производно активирано, те наши племенитиминерали и стене нису комерцијално јувелирскиобрађивани и коришћени за израду накита. Но, у свимлежиштима су вршене пробне експлоатације мањегобима, а извађени племенити минерали и стене су

успешно пробно јувелирски обрађени и коришћени заизраду накита, углавном јевтиног (популарног).Међу бројним јувелирским минералним сирови-

нама у Србији по заступљености су доминантнисилицијски минерали (кварц, калцедон и опал),представљени различитим варијететима и подварије-тетима, који се најчешће јављају у виду маса бречасте,масивне, концентрично-тракасте (ахат) или паралелно

–тракасте (оникс) текстуре. Ови племенити минерали,уопште узев, могу се јувелирски обрађивати у облеформе (кабошоне, кугле, оливе, ваљке), у барок (не-правилне форме) и у плочице, а користе се за израду

јевтиног (популарног) накита: прстења, привезака,

огрлица, наруквица, минђуша, брошева и др. Многеод тих јувелирских минералних сировина могу се упо-требљавати и за израду украсно-употребних предмета


27/3026

(камене галантерије): пепељара, ваза, цифрарника засатове, шатула, фигурина и др.

Иако у Србији до сада нису откривена налазиштаскупоцених јувелирских минералних сировина (I иII реда, по класификацији Кијевљенка, 1980) него

јевтинијих (III, IV и V реда, по истој класификацији),њихова експлоатација може бити профитабилна.

Као главне будуће задатке у вези са јувелирскимминералним сировинама Србије истакли бисмо следе-ће: производно активирање истражених лежишта идаље систематско проучавање и истраживање овихсировина на читавој територији наше државе .

Abstract

Among vast ore resources Serbia is abundant with,gem mineral raw materials have a signi cant place.Former explorations of these resources, though done ona small scale, selectively and not continuously, show thatour country abounds in such deposits. However, noneof them have been actively productive up to now, so ourgem mineral supplies were not commercially processed

nor used for making jewelry, but for domestic needsthese materials were imported from abroad. Because of all this, future activities should includeactivating explored deposits of gem minerals and furthersystematic and thorough study and research of similarresources on the territory of Serbia.

Превела: Светлана Томић


28/3027

Литература:

• Илић М. М, Гемолошки лексикон – јувелирске

минералне сировине: терминологија и номенкла- тура , Рударско-геолошки факултет Универзитетау Београду, 2001, стр. 222;

• Илић М. М, Гемолошки приручник – најважнијеидентификационе одлике племенитих матери-

јала , Југословенско гемолошко друштво, Београд,2002, стр.100;

• Илић М. М, Јувелирске минералне сировине и њихова налазишта у Србији , Југословенско гемо- лошко друштво, Београд, 2006, стр. 154;

• Киевленко Е. Я, Поиски и разведка место- рождений драгоценных и поделочных камней ,

Недра, Москва, 1980, стр. 166;

• Урошевић С, Племенити минерали и драго каме- ње, Српска књижевна задруга, Поучник II, Бео- град, 1925, стр. 230.


29/30

CIP − Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

000.0(000)000.0(000)

КУЗМАНОВИЋ, Душан Београдска тврђава − Наслеђе за будућност / Душан Кузмановић

− Београд : Демократска странка, Истраживачко-издавачки центар,2006 (Београд : Evro Giunti). − 20 стр. ; 20 cm − (Мала библиотекаСрбије 21 − нови почетак)

Тираж 10.000 − Abstract.

ISBN 00-0000-000-0а) Предузетништво − Приручници б) Запошљавање − Приручници

COBISS.SR-ID 0000000000

CIP − Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

553.89(497.11)

ИЛИЋ, Милоје Јувелирске сировине / Милоје Илић. −Београд : Демократска странка,Истраживачко-издавачки центар, 2007(Београд : Evro Giunti). − 27 стр. ;илустр. ; 15 cm. − (Мала библиотекаСрбија 21 − нови почетак. Природни ресурсиСрбије)

Тираж 5.000 − Abstract.

ISBN 978-86-7856-062-0

а) Минералне сировине, јувелирске − Србија

COBISS.SR-ID 136910092


30/30

Posetite na{ sajt:

Documents

6 07 Juvelir Sirovine Web