МИЛОРАД Т. ЈОКСИМОВИЋ Пешадијски мајор

изМ И Н У Л И Х

ДАНА

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Издање пишчево

Т О Р О Н Т О1974.

П О С В Е Т А

Ово своје скромно дело посвећујем своме команданту, легендарном јунаку и мученику ђенералу Драгољубу-Дра- жи Михаиловићу и четничким борцима под његовом ко- мандом, палим у борбама за крст часни и слободу златну.

Писац

ШТАМПАРИЈА “КАНАДСКОГ СРБОБРАНА"

335 Britannia A ve .. — H a m ilto n , O n t.. C anada.

— 2

ПРЕДГОВОРДогађаји у Црној Гори за време Другог светског рата

претстављају једну 'од најболнијих н најкрвавијих епизода у вековној бор&и Срба Црне Горе за слободу. То је било доба када су се окупатороке јединице смењивале на тери- торији Црне Горе и" утркивале која ће више људи и имови- не да уиишти. Глад и разне епидемије такође су узеле своје жртве. Грађаиски рат који је беснео неколико година сто- јао је живота десетине хиљада Срба и Српкиња Црне Горе разних годишта и занимања. На крају рата завладала је јед- на партија против моје се већина Црногораца борила не са- мо у одбрани својих огњишта него и у другим крајевима окупиране Југославије.

Победници у грађанском рату немилосрдно су се осве- тили окима који су им се супротставили. Попут Турака, они су их неуморно гонили док их физички нису унштили. Исто- времено су систематски покушали да наметну своја објаш- њења догађаја и људи поколењима која су одрасла по до- ласку Јосипа Броза на власт. Као н други режими, засно- вани на насиљу и лажи, Брозови ко1мунисти су учинили ве- лики напор у овојој пропаганди. Средства иису бирали да своје успехе преувеличају, своје противнике унизе и да из- 'мисле ствари, у жељи да себе прикажу у што лепшој овет- лости. Требало је покрити злочине које су 'Брозови парти- зани починили широм Црне Горе и над онима иоји су се повлачили на Запад 1944-1945. Требало је сакрити сарадњу титоваца са онима који су у почетку окупације 1941. годи- не ишли раме уз раме са Хитлеровом и Мусолинијевом вој- ском и учесгвовали у убиствима Срба од Метохије до Бачке и Кордуна.

У бујици књига, брошура и чланака о догађајима у Цр- ној Гори веома се ретко чуло сведочанство оних који су позвани да дају своју реч, јер су били на месту да ствари виде, људе оцене и да у догађајима играју важну улогу. Ме- ђу преживелим четшчким командантима мајор г. Милорад Јоксимовић је овакако један од кајпозванијих да објаски ствари. Официр по струци и учеоник у априлском рату 1941. године, мајор Јоксимовић је био један од оних људи Који се нису помирили са окупацијом Југославије и Хитлеровим комадањем српских земаља. Као једак од најближих сарад- ника Павла Ђуришкћа, он је узео видно учешће у устаику против италијанског окупатора 1941. године као и у гра- ђанском рату који су |Брозови комунисти наметнули уста- иицима не само у Црној Гори. Истовремено се борио про- тив оних Аркаута и муслимана који су се ставили у службу Хитлера, Мусолинија и Павелића.

Муњевити продор елитне Прве брдске дивизије немачке војске скупо је стојао борце ђенерала Михаиловића у ко- лашинском крају. Међу онима којн су пали у немачко роп- ство био је и мајор Јокоимовић. У немачком заробљениш- тву остаје све до пропасти Хитлсрове Немачке. Тек онда

— 3 —

сазнаје судбину своје породице у Црмој Гори. Комуиисти су убили његова два брата и оца кога је окунатор ради де- латности мајора Јоксимовића ухапсио и интериирао у Ита- лију 1943.

Усиомсне мајора Јоксимовића бацају светлост на низ спизода у источном делу Црне Горе. Он описује многе са- борце који су дали овоје животе да би окупатор био исте- ран, српске земље уједињене и Брозова КПЈ спречена да наметне свој реж!им против жеље парода. У опису људи и прилика писац се не устручава да укаже и на слабости оних који у веома замршеним приликама нису увек били на виоини и нису умели да оцене шта је битно а шта је спо- редно- Из свих тих разлога успомеие мајора Милорада Јок- симовића су једно драгоцено сведочанство које љубитељи истине не могу заобићи.

Иван Авакумовић

— 4 —

О УЗРОЦИМА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТАСваки изгубљени рат доноси псбеђено.м тешке услове

које мора прихватити, јер му не.ма друпог излаза. Потписи- вањем миров.ног уговора побеђени се обавезују на његово поштовање и стриктно придржавање одредаба у њему. Зато победник треба строго да контролише побеђеног и чим при- мети неко отступање треба да предузме потребне мере, ако је потребно и оружане, да се побеђени натера на пошто- вање мировног уговора. Ако се тако не уради десиће се изигравање, па чак и гажење мировног уговора, као што је учинио Адолф Хитлер са Версаљским угоиором, потпи- саним 28. јануара 1919. године, по завршегку Првог свет- ског рата.

Версаљски уговор о миру, уместо да донесе Бвропи тра- јан мир, за који су милиони пали, донео јој је само предах од дчве деценије, колико је било потребно да се побеђена Немачка од рата опорав« и за нови припреми.

Доласком Хитлера за канцелара Немачке, 30. јануара 1933. године, ситуација се у Европи из основа мења и иде се вртоглавом брзином ка Другом светоком рату. После смрти шефа државе, старог маршала Хиндербурга, Хитлер преузима и његов положај 19. августа 1934. године, те себе проглашује вођом немачког народа. Убеђен да је предодре- ђен да освоји свет и створи велику п моћну Немачку, у ко- јој ће немачки народ као изабрани господарити, док ће по- корени народи, а нарочито словенскн, као робље привре- ђивати за свој'е господаре.

За спровођење овог програма Хитлер се држао своје књи- ге “Моја борба” (Мајн Кампф), објављене још 1925. годи- не, кбју су Немци прихватили као Еванђеље. Из ље прено- симо само тачку п:од д) као најинтересантиијуг “Немци, ко- ји према нацистичкој рашој теорији припадају вишој — германокоЈ' раси, позвани су да госпсдаре народима других — ниж!их раса.”

Овлађивање светом Хитлер је предвидео у етапама, по- чев са суседима, затим Балкан, Блиски и Средњи исток, совјетску територију до Урала, повратак изгубљевих коло- нија у Првом светском рату, Африку ‘и Азију, и на крају Америку.

■Многи су сматрали, а нарочито из табора побеђених, да је Версаљски уговор о миру неправичан и да у њему лежи клица буду!\ег рата, што је Хитлеру било добродошло. Али и поред свега тога да су Британија и Француска биле чвр- сто решене да бране Версаљски уговор и да казн.е оне који га не поштују и крше његове одредбе, он би се одржао на снази те не би дошло до војничког снажења Немачке, па ни до Другог светског рата. Поседање Рајнске области од стра- ке Немачке 7. марта 1936. године, која је по уговору о миру била демилитаризована и под адмикистративном управом Друштва народа, био је пробни експеримент, те ако успе, да се настави са даљим гажењем мировног уговора. На не-

— 5 —

срећу покушај је успео, јер није било интервенције В. Бри- таније и Француске, које су равнодушно прешле преко ове повреде, а Друштво народа је било немоћно, као што су данашње Уједињене нације немоћне, јер нмје располагало сопственим оружаним снагама.

Овај први уопех окуражио је Хитлера, јер је осетио слабост В. Британије и Француске, да уведе обавезно слу- жење војног рока и убрзано наоружавање војске из соп- ствених фабрика. У заједници са Муоолинијем помаже Фран- ка у Шпанском грађанском рату; ствара “Осовину” Рим- Берлин; врши Аншлус Аустрије 12. марта 1938. године и окупирање Чехословачке 15. марта 1939. Кад је ово спро- водио, уверавао је свет да нема никакве рђаве намере, већ само тражи за Немачку равноправност с осталим народима. И тек после окупације Чехословачке било ;е јасно куда во- ди Хитлерова похлепноет на туђе територије.

Пре него је окупирао Чехословачку, Хитлер је тражио од Чехословачке Судетске области са немачком већинРм у њима. Да би се то питање решило мирним путем дошло ј.е 29. септембра 1938. године до Конференције у Минхену,'ко- јој су присуствовали: Адолф Хмтлер, Бевито Мусолини, Не- вил Чемберлен и Едуард Даладије. Под притиском В. Бри- таније и Француске чехословачка влада је пристала на усту- пање области у којима жив<и немачка већина, а она је била брогаа, јер је изиосила 3,500.000 Немаца према 700.000 Че- хословака.

Пошто је посао обављен “иа оиште задовољство” при- сутних, а и грађана у чије су име радили, Чемберлен и Да- ладије су се врашли у своје метрополе потпуно сигур.ш да је рат отклоњен. Пред одушевљеном маоом од преко 20.000 душа Чемберлен је одржао ватрен и убедљив говор, завршивши га речима: “Ја сам уверен да вам доносим мир за наше доба.” Нешто је слично рекао и претседиик С. А, Држава Ричард Никсон по повратку из Кине, ат ни један ии други нису били у праву. Чемберлен је себе демантовао још истог месеца, када је морао да поднесе оставку владе због Хитлеровог гажења одлука на Коиференцији у Минхе- ну. Никсонов мир “за генераци|ју” већ видимо у Ј. Виетна- му и на Бл. Истоку. Иако је закључено поимирје у Ј. Ви- етнаму 23. јануара 1973. године, борбе се и данас воде, које потпирују и помажу црвена Кина и Совјетски Савез. На Блиском Истоку се водио четврти »израиљско-арапсш рат после Никсонове посете Кини и СССР.

Једини је Винстон Черчил био далековид « прозрео на- мере Адолфа Хитлера, те је у Доњем дому дигао свој глас против Минхенских уступака, изговоривши незаборавне ре- чи “Не правимо се слепима: Француска и Велика Британија доживеле су највећи пораз. Веровање да ће се безбедност постићи бацањем мале државе вуцима кобна је обмана.”

Још док је Адолф Хитлер био кепознат светској јавно- сти, диктатор Италије Бенито Млтолини је увелико спро- водио свој фашистички програм. После успелог марша на

— 6 —

Рим он је 30. октобра 1922. године приграбио сву власт у своје руке и преко две деценије спроводио своју самовољу над италијанским народом. Једиим потезом пера укинуо је све политачке парткје, сем фашистичке, на чијем се челу налазио као “Дуче.”

Иако Италија није била губитник у Првом светском рату, јер је благовремено пришла Антанти, уз обећање наше Дал- мације и острва у Јадранском мору, Мусолини је маштао да путем освајачких ратова обнови Римску империју на ра- чун народа на Балкану, Малој Азији и Африци. Његов по- ход на Етиопију се завршио успешно, јер су италијанске дивизије имале према себи ратнике цара Хаила Селаеија са копљима и стрелама, те иако храбри морали су подлећи 'изгубивши слободу и независиост и постати италнјанска колонија. Мусолинијн је још боље прошао са малом Алба- ни-јом у коју су италијанеке дивизије упале на Велики пе- так 1939. године и без борбе је заузеле. Али кад је на ред дошла Грчка већ је теже ишло, те да се није Хитлер умешао катастрофа италијанских дивизија на том фронту је била неизбежна. Грчка војска је пружила отпор дивљења достој- ног, што се види из листе губитака италијаиског нападача: 20.000 мртвих, 40.000 рањених, 18.000 промрзлих (услед сла- бе одеће и обуће) и 26.000 заробљених. Да није дошао на- пад немачких дивизија на Грчку, остатак потучених итали- јанских дивизија био је осуђен на капитулацију. Хитлер је био бесан што је Мусолини тај рат предузео на своју руку, али је ипак наредио да 680.000 немачких војника притекну у помоћ свом немоћном савезнику.

Диктатори мисле да су најпаметкији људи на свету и не примају савете и иредлоге својих министара и генерала. Они су државници, дипломате и војсковође! Зато се и де- оило *да је Хитлер наредио напад на Совјетски Савез, док још нИје био свршио са Енглеском. Стари и искусни немач- ки генерали су га саветовали да не отвара нови фронт, али их он није послушао и немачка војска на Источном фронту је доживела судбину француске војске под Наполеоном Бонапартом.

Сличну грешку иаправио је и Бенито Мусолини, кад је наредио напад на Грчку. Кад му је маршал Бадољо рефе- рисао да је италијанска војска неспремна за тај рат, он се оглушио и остао при својој одлуци, те није чудо да су трупе, послате на тај фронт, доживеле пораз. Само добро опремљена и извежбана војска може се надати успесима. Италијанока војска није имала довољно ни кошуља, а да се о другој опреми и не говори.

Да се опет позовемо на маршала Бадоља: “Ваша Ексе- ленцијо, ви врло добро знате да смо потпуно неопремви за рат. Немамо чак довољно ни кошуља за војску! Како да објавимо рат! Па то би било самоубиство!” Опет ништа ни- је помогло, јер је тешко било убедити тврдоглавог и уобра- женог Мусолинија, који је Италију водио у пропаст.

После Чехословачке на ред је дошла Пољска. Од ње је— 7 —

Хитлер затражио Дандинг и коридор за везу са источном Пруском. Пољаци иису Чеси и Словаци, па су захтев од- били. Хитлер је био бесан да се неко нашао да му се испр- си и опонира, па је наредио општи напад на Пољску 1. сеп- тембра 1939. године у 5.45 часова. Пошто је одиос снага био несразмеран, а нарочито у модерном наоружању, делом заплењеном у Чехословачкој, отпор храбре пољске војске је био сломљен, а територија подељена између Немачке и Совјетског Савеза. Како су В. Брнганија и Француска дале Пољској гаранцију (6. и 13- априла 1939) да ће стуиити на њену страну ако буде нападнута, па су реч и одржале сту- пањем у рат који ће се претворити у Други светски рат са трајањем од шест година (од 1. септембра 1939. до 2. сеп- тембра 1945). Овај рат је доиео огромна разарања и губит- ке од 55 милиоиа душа (бораца и небораца).

Пожар рата се брзо ширио и немачке армије су врло лако освојиле државе које су биле у Хитлеровом плану да буду прегажене. Тако су још првих дана рата изгубиле сло- боду: Белгија, Холандија, Данска и Норвешка. Француска у овом рату се није показала као у оиом 1914-1918. г., већ успавана на старим ловорикама и подривена дефетизмом и болесним пацифизмом. Вешто убачена парола “Роиг роиг чи<м?”, имала је успеха и утицала ка ратно расположење- Поред тога, Француска је полагалл велике наде у своју Ма- жино линију, прогласивши је неосвојивом. Немачке армије су преко Белгије заобишле “неосвојиву” Мажино линију и за непун месец дана сломиле оглор фраицуске војске, те је морала затражити примирје 21. јуна 1940. године под врло тешким условима.

На бојном пољу је остала једино В. Британија, да јој се маја месеца 1941. године прикључи пуковник Драгољуб Ми- хаиловић са својом герилом, као први герилац у поробље- ној Европи. Као награду и захвалност за ову моралну по- моћ у најтежим данима рата, В. Бритаиија му се одужила издајом у Техерану преко свог претседника владе Винстона Черчила.

Кад је француски отпор био на издисају, Мусолини се пожурио са објавом рата 10. јуна 1940, да би и он узео удео у подели територија које се граниче са Италијом. Са дикта- торске висине и глумачком позом је издекламовао проглас објаве рата Француској и В. Британији, рекавши: “Куцнуо је час којм нам је одредила судбина. Сат неопозиве одлу- ке је дошао. Амбасадорима В. Британије и Француске уру- чена је објаза рата. Италијански народе, на оружје, покажи своју упорност, храброст и одважност!”

Италијанска војска је трпела неуспехе на свим фронто- вима. Поред оног у Грчкој, италијанска армија од 150.000 војника под командом маршала Грацијанија доживела је у Либији пораз од свега 36.000 британских војника. А 13. маја 1943. г. осовинске снаге у севе,рној Африци су капи- тулирале и рат је пребачен на Сицилију, где су Американци и Британци искрцали снагу од Г60-С0С војника. Са Сицилије

— 8 —

борба се пренела на полуострро уз стално папредовање са- везничких армија. Италија се нашла у безизлазној ситуаци- ји и њена војска је морала капитулирати 3. септембра 1943. године.

Немачка је наставила рат. Потучена и у рушевине цретво- рена и она је клекла на колена. Њена војска је капитулира- ла 9. маја 1945. године. Милиони ратних заробљеника и при- нудних радника из окупираних земаља, које је ова капиту- лација затекла на немачком тлу, имали су зелико задовољ- ство да посматрају како некада неиобедиве немачке армије полажу на гомиле своје оружје.

Оба диктатора, као главни виповници за Други светски рат и његове грозоте, избегли су суђење у Нирвбергу. Хит- лер је, два сата пре него су сов1јетски војници заузели кварт у коме се налазио његов бункер, извршио самоубиство за- једно са својом љубавницом Евом Браун, с којом се прет- ходно венчао.

Бенита Мусолинија су ухватили италијански партизани у немачкој колони која је напуштала северну Италију. Био је пресвучен у униформу немачког наредника, али су га парти- зани препознали и из камиона извукли. Да га не би предали Американцима, који су за њим већ трагали, партизани су га стрељали и његово тело обеоили на тргу са главом на доле. С њим је стрељана и његова љубаввица Лорета, Пе- тачи, која је то тражила од партизана да пође у смрт зајед- на са Дучеом. Иако по природи кукавицз, Мусолини се храбро држао приликом стрељања. Откопчао је сиво-зеле- ни капут и узвикнуо: “Пуцајте ми у груди!”

Колико је Мусолини био омрзнут од италијанског на- рода, тек се тада могло видети. Пљували су га и ногама у- дарали, а једна уцвељена мајка, која је у рату изтубила пет синова, за освету њих испалила је пет метака из пиштоља у леш; за сваког сина по један метак-

Хитлер и Мусолини нису се трпели, али су ипак сара- ђивали на заједничком послу освајања света. Мусолини је једном приликом рекао за Хитлера: “Он је немилосрднији од Атиле. Није оклевао да поубија другове који оу му по- могли да дође на власт.” Ово се односи на Ернеста Рема, шефа јуришних одреда, и његове другове, моји су изненад- но похватани и по Хитлеровом наређењу у затвору поједи- начно поубијани.

• •*

— 9

ЈУГОСЛАВИЈА У АПРИЛСКОМ РАТУ 1941.Пожар Другог светског рата није поштедео ни Југосла-

вију због љеног врло важног географско-стратегиског по- ложаја на Балканском полуострву. Преко њега су надара- Л'И завојевачи свих боја и ознака, од турског полу месеца до кукастог крста н петокраке црвене звезде, и сви су за собом остављали пустош и непрегледна гробља оних који су им се супротстављали. А то су у првом реду били Срби, као најбројнији и најборбенији нарсд на Балкану.

Два датума, у размаку од свега два дана, пресудно су утицала на даљу судбину Југославпје. Први је 25. март 1941. године, када је влада Драгише Цветковића потписала у Бечу пакт са Немачком и Италијом; други је 27. март 1941. године, када су пучисти оборили Намееништво и владу и преузели власт и судбину земље у своје руке.

По капитулацији француске војске и закључењу при- мирја 21. јуна 1940. године, још једгша је остала В. Брита- нија на бојном пољу да ратује са далеко надмоћнијјим не- иријатељима. Но на њену срећу Хитдер је иаправио карди- налну грешку отварањем новог фронта према Совјетском Савезу. Уместо да прво изврши обрачун са В. Британијом и њу примора да падне на колена, оп ју је поштедио, оду- ставши од ранијег плана да изврши инвазију њених острва и свом снагом се сручио на Совјетски Савез. ИаКо је са Совјетским Савезом имао потписап пакт о ненападању ни- шта му није сметало да га погаз«, кас што би то учинио са југословеноким и сваким другим, само кад је то у интересу Немачке, односно у његовом плану.

Иако Хитлер није био стратег и војсковођа, знао је то- лико да армиЈ'ама које упућује на Совјетски Савез треба осигурати десни бок, који је обухватао Југославију, Грчку и Бугарску. Бугарска је већ била преплазљена немач1К«м дивизијама; од Грчке није мпого стрепио и једина је још била Југославија коју треба милом или силом натерати да приступи Осовини Рим-Берлин.

Због извршења ратног плана Барбароса (напад на Сов- јетски Савез), који се предвиђао за почетак маја 1941, Хит- лер је био противан отварању балкапског фронта, али м-у је план пореметно брзоплети Мусолини иападом на Грчку 28. октобра 1940. ИталиЈ'анске дивизије су тучене од грчких и стеране ка албанско приморје, те их је од катастрофе могла спасти брза интервенција иемачке војске из Бугар- ске. Хитлер је одмах наредио да се приступи извршењу рат- ног плана Марита (напад на Грчку), да би спасао свог угро- женог савезника.

Притисак на Југославју од стране Хитлера и Рибентро- па, да приђе Тројном пакту, отпочео је новембра 1940. и није престајао све до 25- марта 1943. године, када је потпи- сан у Бечу иакт са Немачком и Италијом о приступању Ју- гославије Осовини. У том времену ређали су се тајн« и јав- ни састанци између Рибентропа и Цинцар-Марковића; из-

— 10 —

међу Рибентропа и Цветковића и Цинцар-Марковића; Кне- за Намесвика и Хитлера. После сваког састанка сазивана је седница Крунског савета ради претресања настале ситуа- ције.

На једној од тих седница чуо се умесан предлог намес- ника др Раденка Станковића “да се војска хитно повуче и битку прими у јужном, планинском делу."’ Но том њего- вом предлогу су се успротивили министар Војске и Морна- рице, армиски ђенерал Петар Пешић, из војних, а др Влат- ко Мачек из политичких разлога. За противљење другог није чудно, јер је ои увек био у опозицији, али за против- љење старог ратника ђенерала Пешића нема оправдања. Да је тај предлог усвојен и ратни магацини благовременр пребачени на просторију јужно од Саве и Дунава, онда би и наш отпор био дужи и ефикаснијн, па би дочекао да га прихвати и у сво!је руке узме вожд Трећег српског устанка пуковник Драпољуб Михаиловић. Као што је познато, о« је и без тих магацина борбу прихватио са многобројним непријатељима и успешно је водио до краја рата, те да није било издаје у Техерану из рата би изашао као побед- ник.

Од свих седница Крунског савета најзначајнија је она од 20. марта 1941, јер је на њој донета одлука о приступа- њу Југославије Тројном пакту. На петој и последњој седни- ци Крунског савета, одржаној 23. марта 1941, решено је да Цветковић и Цинцар-Марковић отпутују у Е>еч ради потпи- сивања пакта. Они су пошли 24. марта са Топчидероке же- лезничке станице, испраћени од свих чланоза владе. У Беч су стигли 25, марта пре подне и још истог дана у 14 часова потписали пакт, који ће им донети иасилио обарање од стра- не пучиста.

Још се није било осушило мастило на љиховим потпи- сима, када је једна група официра београдоког и земунског гарнизона, на челу с армиским ђенералом Душаном Симови- Нем, командантом Ваздухопловства, рано 27. марта извр- шила пуч и оборила Намесништво и владу. Нова влада је прогласила Краља пунолетним пет месеци пре навршетка 18 година-

Овај пуч је одушевљено поздрављен од стране орпског и словеначког народа, док су Хрвати рачунали да ће доћи до св'оје самосталне државе, ако дође до рата, услед гажења потписаног пакта. Комунисти су вешто искористили народ- но расположење и харангирали народне масе против Нема- ца, да би што више разбеснели Хитлера и навукли његову освету над српским народом. Није изостала ни парола “Бо- ље рат него пакт”, а ни разб1ијање излога на немачким тури- стичком бироЈу.

В. Бритакија је све учинила да ие дође до потписивања пакта од стране Југославије. Њена обавештајна служба, као и посланик у Београду, будно су пратили народно нерас- положење према пакту и каналисали га у овоју корист. На- рочито су успевали код старих ратника, који су се још

— 11 —

увек сећали Макензенове офанзиве 1915. године, без које црно-ЖЈта Монархија не би била у стању да сломије отпор српске војске, те не би дошло до Албанске Голготе и оних силних жртава на том голготском путу.

Народно расположење, достигавши своју кулминацију, почело је да јењава, јер су паметшлји и хладнокрвнији уви- дели куда води пркошење манијаку Хитлеру. Поред тога, нова влада није пружила своме народу никакво охрабрење и убеђење да ће нас ико помоћи у случају рата. Чак шта више она се пожурила да убеди пемачки Рајх да је пакт }ош увек у важности. Нови министар иностраних послова Момчило Нинчић, три дана по извршеном пучу, дао је сле- дећу изјаву: “Настављају се пријатељски односи с Немач- ком и Италијом. Влада ће поштовати пакт, али су потреб- на извесна објашњења, како самосталност и сувереност др- жаве не би дошли у питање.” Поставља се онда питање: зашто је пуч извршен, кад пакт остаје на снази? Нису ли пучисте руководили неки друш разлози? На ову помисао нас наводе поступци неких пучиста који су своје учешће одмах искористили да дођу до звања ђенералштабног офи- цира или да седну у министарску сђотељу.

Извршеним пучом нарочито је био задовољан претсед- ник енглеске владе Винстон Черчил, па се пожурио да ту радосну вест званично саопшти члановима владе и Парла- мента рекавши: “Рано овог јутра југословенски народ на- шао је своју душу. У Београду је избила револуција и ми- нистри који су јуче продали част и слободу овоје земље, налазе се већ иза браве.” И на томе се свршило, јер ни1је дао новој влади викакво обећање да ће је оружано помоћи у случају напада осовинских снага.

Чим је чуо за пуч, Хитлер је донео своју одлуку за на- пад на Југославију, па је позвао своје најближе сараднике да им саопшти своју одлуку и лзда потребна наређења: “Наша је срећа што су Југословени показали своју праву ћуд, пре него је план Барбароса (напад на Совјетски Са- вез) ступио у дејство”, рекао им је Хитлер. Затим им је саопштио и своју наредбу: “Да се Јуто>слав<ија нападне без сваког ултиматума или објашњења, и према томе сруши као држава, да напад буде муњевит и безобзиран, да се Београд збрише с лица земље, а Срби уразуме за вечита времена, и да се Хрватока поштеди, јер ће се одметнути и нама прићи ”

По наређењу из Берлина напустио је Београд 30. марта немачки посланик фон Херен, а југословенски Берлин, што је био први знак да се иде к рату. Нова влада још увек није предузимала никакве мере да не би изазвала срџбу код Хитлера, иако је он још 27. марта био донео одлуку за на- пад на Југославију. Није поверовала извештајима свог вој- ног изаславика у Берлину пуковника Ваухз-шка, који је 2. априла шифрованом депешом јављао да ће Југославија би- ти нападнута 6. априла. Следећа његова депеша је гласила: “Напад на Југославију дефимитивно је одређен за 6. ап-

— 12 —

рил.” И трећа, последња депеша пуковника Ваухника је глаоила: да ће око 32 дивизије напасти Југославију и Грч- ку, што се и обистинило. Нису му поверовали, што се да закључити из чињенице да је претседник владе ђенерал Си- ■мовић 6. април одредио за свадбу и венчање своје кћерке, прешавши олако преко звапичних извештаја војног изасла- ника у Берлину.

У недељу, 6. априла, без објаве рата, док су становници Београда још мирно спавали, не сањајући шта их чека, ус- ледио је напад немачких бомбардера у таласима од по сто и више апарата, иако је Београд био проглашен за небра- њен град. Теписи разорних и запаљивих бомби покрили су Београд претворивши га у пожар и рушевине. Не зна се број жртава, али се цени између 15 и 25 хиљада невино па- ,/шх жртава мученичког града Београда, који је кроз векове био мета свих освајача.

Тек после тог дивљачког напада Хитлер се јавио и обја- вио рат, на њему својствен начин, са виком и претњом: “Од овог раног јутра немачки народ калази се у рату с бео- градском интритаитском владом. Оружје ћемо положити само онда кад ова разбојничка банда буде елиминисана, а носледњи Британац протеран с овог дела европског кон- тинента.” Напад на Београд је био знак за напад сувозем- них снага на свим фронтовима, па га је и Мусолини прихва- тио и наредио напад на Југославију с мора, копна и из ваз- духа-

Бомбардовање Београда је унело забуну и хаос, па је пучистичка влада изгубила присуствБ духа и није знала шта да ради у овом вртлогу домаће несреће. Једноетавно је на- пустила запаљени и порушени Београд и још истог дана отпутовала за Мали Зворник, где је било пзграђено сигур- но скл’о»иште у случају рата. Но, ни ту се кије дуго задр- жала, већ је пошла за Пале, крај Сарајева. Пре него ће на- ставити пут за Никшић, влада је 13. априла одржала сед- ницу, на којој је решено да армиски ђенерал Данило Кала- фатовић, командант позадине Врховне команде, прими дуж- ност начелника штаба Врховне комгшде, коју је дотле вршио ђенерал Симовић, поред дужности претседника владе. Ђе- нералу Калафатовићу је стављено у дужност да од непри- јатеља затражи примирје, што је он и учинио.

Са Пала влада је наставила пут за Никшић тде су је на тамошњем аеродрому чекали спремни војни авиони у које су се попели и 14. априла напустили земљу одлетевши за Грчку. Са владом је етошао и Краљ. Овај тужан растанак Краља Петра II с вољеном Отаџбином, у коју се никада неће вратити, инспирисао је песника Милака Петровића да иопе- ва песму “НАШЕМ КРАЉУ”, чија прва строфа глаеи:

“Данас бели орли крила своја шире Над Авалом плавом погледом Те траже,Али Тебе нема, наш љубљени Сире,Ни двора са стегом, ни почаене страже.”

Априлски рат, који је трајао свега 12 дана, донео је по-— 13 —

раз југословенеке војске и окупацију државне територ(ије од стране удружених непријатеља Немаца, Италијана, Ма- ђара, Бугара и Албанаца. Окупиране су и подељене тери- торије насел»ене Србима и Словенцима, док су Хрвати до- били неку своју независну државу под покровитељством Немачке и Италије. Она је постојала четири године, колико је и окупација трајала, али довољно да уђе у светску исто- рију као најназаднија и најкрвавија држава, која је икад постојала. Она је још од првог дана постојања почела да спроводи свој геноцидни програм над Србима и Јеврејима, те је на разне начине смрћу уморила око 800.000 Срба и око 50.000 Јевреја.

Многобројни су узроци уггицали да Југославија као др- жава доживк пропаст. Неки су, као нетрпељивост између Хрвата и Срба и хрватоко незадопољство у новој држави, пратили заједнички живот још од првог дана уједињења 1918. године- Нова држава је била састављеиа од три наро- да ненавикнутих на заједнички живог. Вера и историуа били су им различити. Срби из двеју краљевина били су држа- вотворни и умели су да цене вредност слободе и демокра- гије, док су Хрвати и Словенци живели у ропству, па им је овај прелаз био велики скок у животу и нису могли да се снађу. Југославија је имала и неколико доста бројпих мањивских група, које су нагињале својим матичним на- родима, а нарочито немачка (фолксдојчери), којој су др- жавни органи попуштали због нем&чке моћи и Хитлеро- вих претњи.

Спољни непријатељи су стално подривали темеље Кра- .љевине Југославије, помажући хрвалске усташе и вежбају- ћи их на Јанка пусти у Мађарској, потстрекавајући мањин- ске групе да дижу свој глас да су потлачени и лишени пра- ва које уживају Срби, Хрвати и Словенци.

Хрватско питање је било на днсвном реду од 1918. до 1939. године, када је дошло до споразума између Драгише Цветковића и др Влатка Мачека о образозању Хрватске бановине на штету српоких интереса. Но ни тада Хрвати нису били задовољии, јер су гракицу тражили на Дрини, као наследници црно-жуте монархије, којој су верно слу- жили и још увек сањали о њеном васкрсу у оквиру Дунав- ске уНије под Отоном Хабзбуршким.

Југословенска војска је ушла у рат недовољно опрем- љена, што се да видети из извештаја министра Војске и Морнарице, који је поднео на седници Крунског савета 15. марта 1941, и из закључка генералитета београдоког гарни- зона да се “све мора урадиш, да би се избегао рат”. Једи- ни је ђенерал Симовић ставио напомену да би “пакт био срамота за Југославију”.

Југославија је била земља са недовољно развијеном ин- дустријом, па је била упућена на иностранство ради набав- ке ратног хматеријала, нарочито авиона, тенкова и против тенковских оруђа. Војни буџет се кретао између 2 и 3 ми- лијарде динара, што је ишло за редовко издржавање и обу-

— 14 —

чађање војника сталног кадра. Зато су за набав^ку ратног материјала и за утзрђивање државних граница одобравани ванредни кредити. Пред рат се тешко могао набавити ратн« материјал, јер је био потребан земљама које су га произ- водиле. Зато се десило да је југословенска војока ушла у рат и са типовима авиона и тенкова (борннх кола) још из Првог светоког рата, потпуно застарелих и неспособних да се супротставе непријатељским бољим и модернијим.

Издајство је задало смртан ударац војсци Краљевине Југославије. Сем Срба и Словенаца нико пије био вољан да се бори и крв пролије за државу коју не воли. Хрвати су предњачили у издаји и листом напуштали војне једиеи- це. Типичан је пример издајства ваздухопловног капетана Владимира Крена, који је 4. априла одлетео авиоНом за Грац (Аустрија) и понео собом шифру Ваздухопловства и скицу ратних аеродрома на територији IV Армиске области и предао их Немцима, те немачким пилотима није тешко било проваћи те аеродроме и бомбардовати их. За те зас- луге Павелић га је унапредио у чин ђенерала и поставио за команданта хрватског ваздухоплозства. По пропасти хрват- ске државе комунисти ,су га ухватили и стрељали. Писац ових редова је са тим издајником заједно службовао у При- штини (31. пешадиски пук) и има о шему врло рђаво миш- љење. Због женидбе као потпоручиик, рушења официрског угледа, пијанчења, коцкања и задуживања био је лишен чина. На заузимаЈве хрватских политичара казна му је за- мењена годином удаљења од службе и чин повраћен, али је он наставко са ранифш пороцима.

Комунисти су такође допринели брзом поразу југосло- венске војске својим разорним радом као војни обвезници и вешто убачени агенти. Као једнообразно упутство за све чланоае Комунистичке партије Централни комитет је издао свој проглас 3. априла 1941. године, који глаеи:

“Мобилисани члаиови Комунистичке партије Југослави- је морају овако поступити: Прво поткопати отпор југосло- венске војске, стварајући интриге и конфузију међу офи- цирима и војниДима, тако да сваки пораз изгледа као не- миновна последица неспособнОсти официрског кора, чији се углед мора разорити једном за срагда. Друго, указат« сваку потребну помоћ усташама и ссталим сепаратистич- ким организацијама... које помажу брзо збацивање Симо- вићевог режима.”

Задоцнеле објава мобилизације 31. марта утицала је не- гативно, јер нису дошли на зборно место сви обвезници, стока и возила- ЈБудство се одазвало позиву 70-90%, дава- оци стоке и возила око 50% у сзим деловима државе сем Хрватске, а у њој око 50% обвезИика и 10-15% даваоца стоке и возила. Због тога су јединице пошле на концентра- циску просторију, а са ње у рат, иекомплетиране и недо- вољно способне за борбу.

Начин објаве мобилизације је подбацио, јер нису иско- ришћена техничка саобраћајна средства: радио, телефон и

— 15 —

телеграф, као ни звоњење звона, што је у прошлости рађе- но. Све се свело на то, да војни окрузи пошаљу општинама појединачне позивне спискове за сваког обвезника, давао- ца стоке или возила, које му има уруч)ити општински п'о- зивар, па ако је дотични отсутан, онда се губи у времену док се пронађе и позив му се уручи. Реч мобилизација, на коју се у прошлим ратовпма већ павикло, замењена је ак- тивирањем. Али пошто је активирања било 1939. и 1940. године ради утврђивања границе, позвани су обвезници ми- слили да се опет ради о томе, па кнсу журили. Тек после бомбардовања Београда било им је јасно да се радЈи о рату и схватили су ства'р озбиљније.

Однос ратујућих снага је био неједнак и ишао је у при- лог непријатеља као два према један у људству и пет према један у авионима. Према 28 југословенских пешадиских и 3 коњичке дивизије, 2 планинска одреда, 15 здружених од- реда и око 500 авиона ових врста, укључујући и оне из Пр- вог светског рата, стојала је непријатељска снага од 24 не- мачке дивизије и око 1.500 авиона, 23 италијанске диви- зије (17 пешадиских и 5 планинских) и 670 авиона.

•Наоружање код непријатеља је било модерније и број- није, нарочито код Немаца. Они су имали мото-механизова- не дивизије за продоре и црављење клинова на узаном про- стору фронта и брзом продирању у нашу позадину. Снабде- вање потребама код непријатеља је ишло брже, јер му је комора била покретљивија, за разлику од југословенске са сточном вучом и брзином 3-4 км н? сат. Пошто је ова ко- мора била кзванредан циљ за непријатељско ваздухоплов- ство, морала је вршити покрете ноћу, што је успоравало и онако тешко снабдевање војоке.

Југоелавија је у априлском рату 1941. године доживе- ла најтежи случај, који се може у ратовођству десити, да буде нападнута са свих страна, сем из Грчке. Њене разву- чене границе од неких 4-400 км (3.000 на суву и 1.400 на мору) изазвале су и развлачење оружаних снага и онако два пута слабијих од непријатељских. Зато је и наш ратни план П 41 предвиђао дефанзиву на свим фронтовима, сем према Албанији. На том фронту је требало тући италијан- ске дивизије ради обезбеђења везе са грчком територијом V случају да дође до повлачења и стварања новог Солун- ског фронта. Али због брзог слома југословенске војске и њене капитулације овај случај је отпао.

Сви су били изненађени брзим поразом југословенске војске, па и сам Хитлер. Он је рачунао са дужим трајањем рата и већим губицима код немачке војске. На уму су има- ли победе српске војске у ратов-имт 1912, 1913. и 1914-1918, када је српски војник задивЦо цео свет својим јунаштвом, издржљивошћу и пожртвовањем. Али то више није била сриока војска, већ нека мешавина, у којој смо поред срп- ских имена имали и друга, нама раннје страна, као Шандор, Пишта, Јожеф, Антун, Тафа и др. Сви су они саботирали у својим ратним јединицама, а кад тм се пружила прилика и дезертирали.

— 16 —

Напад на Југославију донео је њеним грађанима губи- так слободе и ропство, али је користио општој савезнич- кој ствари, јер је одложио напад на Совјетски Савез за шест драгоцених недеља. Ових шест недеља, најлепших у години за вођење ратних операција, омогућиле би Немци- ма да пре зиме заузму Москву и туку совјетску војску.

Кад се саберу сви негативни утицаји, који су утицали на вођење рата југословенске војске, онда се долази до за- кључка да је она морала изгубити рат, који јој је наметнут под врло тешким приликама. Савез спољних и унутраш- 1вих непријатеља је био много јачи, зато је она и подлегла у неравној борби са њима.

17. априла 1941. године је потписан у Београду уговор о примирју између претставника Југославије с једне и Не- елачке и Италије с друге стране. У име југословенске Вр- ховне команде уговор су потписали Александар Цинцар- Марковић, бивши министар иностраних послова, и ђене- рал Радивоје ЈанкоЕић, начелник Оперативног оделења Вр- ховне команде.

Један део официра, подофицира и војника одведен је у ропство у Немачку и Италију, где је остао до краја рата- Други део се вратио својим кућама и доцније прикључио герили коју је повео у слободним српоким планинама про- слављени пуковник (доцнији ђенерал) Драгољуб Михаило- вић. По завршетку рата и паду заробљеничких жица, мно- ги бившИ заробљеници су се вратили у Југославију у ново ропство, које и данас траје. Други су се отиснули у слобо- дан свет као расељена лица, не хтевши да наци-фашистичко ропство замене још горим комунистичким.

ТРЕЋИ МОТОРИЗОВАНИ ДИВИЗИОН У АПРИЛСКОМ РАТУ 1941. ГОДИНЕ

Почетком 1939. године био сам командир 3. чете 34. пе- шадиског иука деташоване у Старо) Кањизи, кад примих наређење од надлежних старешина да чета улази у састав новофортираног 3. моторизованог дивизиона у Сенти. Ди- визион се формира од људства батаљона 27. пешадиског пука који гарнозинира у Сенти. Формирање дивизиона је на време извршено, те је живот и рад нове јединице отпо- чео нормално да гече, јер су сви услови били задовољени: иова модерна касарка, гараже за возила такође, во]јнигка опрема нова и што је најглавније морал код војника висок Једини, а и најглавнији, недостатзк су возила која једини- цу чине покретном и способном да се брзо употреби тамо где је прека потреба и нај'критичније, зато је дивизион и ушао у састав 3. Коњичке дивизије иако пешадиска једи- ница. Најзад је и питање возила решено и она су купљена у Италији.

— 17

Орви командант . моторизованог дивизиока је био пот- пуковни^к Јаков Ивановић, који је, док смо радили на утвр- ђивању друге одбранбене линије у Банату код села Сана- да, у једној ноћној вожњи тешко повређен и једва у жи- воту остао. Његов положај је заузео писац ових редова, иако нерадо, јер је волео пешадију у којој је већ провео 14 година па се с њсхм и сродио. Али по завршетку курса за моторизацију у 1940. години изменио је мишљење и мото- ризацију заволео чврсто решен да у њој остане до краја своде војничке каријере.

Рат ме је затекао на истом положају, јер је то био и мој ратни распоред. Због рата који је већ бесиео, д и в и з и о н је октобра 1940. године био "активиран” до пуног ратног састава; кад је раг у априлу избио, ми смо били пот-пуно спремни за борбу. Што нам политичка и војна ситуација нису ишле на руку ми нисмо криви. Имали смо моћно на- оружање: 15 тешких митраљеза и 75 пушкомитраљеза, нове камионе, аутомобиле и моторцикле, али нисмо имали оно што је најглавније •— хомогеност, јер су само Срби и Сло- венци били вољни да ратују и да за Отаџбину гину. Остали су издали и прешли на страну непријатеља.

Пошто су посадне јединице већ биле поселе прву и дру- гу утврђену линију према Мађарској, 5. априла, 1941. годи- не наређено је да се 3. моторизовани дивизи/лј и 3. механи- зовани противоклопни дивизион поставе код засеока Чар- да, 1 км. иза главне утврђене линије. Рано 6. априла до- живели смо прво митраљирање из киског лета од стране једне немачке ловачке ескадриле. ЈБудских жртава у 3. мо- торизованом дивизиону није било; само је изгорео један камион погођен занаљивим зрном. Али је бидо жртава код суседног нам артилериског дивизиоиа, нарочито у коњима, који су чинили погодну мету за авијатичаре. Овај дивизи- он за две сзоје батерије још није био добио моторна вози- ла за вучу топова, већ су коњи замењивали моторизацију. Тужно је било посматрати рањене коње како пољем јуре испалих црева и коначно малаксавају и падају на земљу.

Још истог дана (б. априла) командант I Армије наредио је команданту 3. Коњичк.е дивизије да у току ноћи 6/7. априла изврши покрет у Срем на своју концентрациску просторију. У вези овог наређења ч моторизовани дивизи- он је извршио свој покрет друмом Сента-Стари Бечеј-Нови Сад-Венац на Фрушкој гори. Вожња иоћу, без светла, за во- заче је била напорна и успорена, али смо ипак пре сванућа стигли на Венац. Нешто због замрачења вароши, али више због рада пете колоне која је била врло акгивна, улице Но- вог Сада су биле закрчене и само захваљујући моме позна- вању вароши успео сам да дивизион изведем из тог крк- љанца. У току дана са Венца смо могли посматрати против авионску одбрану Новог Сада и узлетање наших авиона са аеродрома.

Чим је пао мрак наставили смо покрег за село Павлов- ци, близу Руме, где смо остали два дана ради попуне го-

— 18 —

ривом и другим потребама из војних магацина у Руми. 10. зприла командант 3. Коњичке дивизије примио је заповест из штаба I Армије: да најхитније пређе Саву код Шапца и Сремске Митровице, затвори правац од Ваљева и брани прелазе из Срема у Мачву код Шапца и Сремске Митрови- це. Затварање правца од Ваљева додељено је 3. моторизо- ваном дивизиону и 3. велосипедском батаљону. Зато сам наредио покрет у први сумрак. Саву смо прешли код Шап- ца преко постојећег моста и пре сзанућа стигли у предео Завлаке ради поседања положаја са обе стране пута Ваље- во—Завлака. Велосипедски батаљон је заузео део положа- ја десно од моторизованог дивизиока, пошто је био. сла- бији у аутоматском наоружању.

Ту смо први пуг доживели рад пете колоне. 'Неко је из штаба Коњичке дивизије јавио телефоном у име командан- тата да будемо спремни, јер кроз пола сата немачка мото- ризована колона из Ваљева биће у домету нашег наоружа- ња и да на њу отворимо ватру. Наредио сам да се на пут поставе нагазне мике и да послуга тешких митраљеза буде код својих оруђа. И заиста са правца од Ваљева зачу се тут- њава мотора, која је била све јача уколико нам се прибли- жавала. Наједаред проломи се кроз ваздух тешка експлози- ја нагазних мина, а ватра се просу из свих наших оруђа. Пошто није било ватреног одговора са “непријатељске” стране, би ми сумњиво, те наредих прекид ватре и пођох да извидим ситуацију. То је била иаша колона тешке арти- лерије која је имала задатак да се пребаци у Босну. Пошто је ноћ била мрачна није било много жртава. Неколико лак- ше рањени.х, које смо одмах пренели у болницу и два прва камиона оштећена.

На том положају дивизион је остао до првог мрака 13. апридд, кадч је по наређењу команданта 3. Коњичке диви- зије извршио одступни марш доста рђавим путем Завлака- Крупањ-Љубовија ради пребацивања у Босну. То је био иаш најтежи покрет у том кратком рату, па смо имали неко- лико случајева да су камиони склизнули с пута услед мра- ка и излоканог пута; срећом није било повређених војника пити штете на возилима.

Док смо се ми ломатали целе коћи тим излоканим пу- тем, делови немачке 16. моторизоване дивизије крећући се добрим друмом десном обалом Дрине стигли су пре нас у Љубови/ју и образовали мостобран те нам пресекли отступ- ницу у Босну, а и 3. Коњичкој и Потиској дивизији. Разви- ла се жестока борба, али је непријатељ успео да одржи мост у својим рукама, јер је био јачи бројно и у наоружа- њу. У тој борби је погинуо командир 1. ескадрона 'Милен Петронијевић, који се налазио у претходници и први сту- пио у борбу са Немцима код Љубовије.

На положајима нзнад Љубовије затекло нас је примир- је, које се доцније претворило у капитулацију. Кратко на- ређење које сам примио од команданта 3. Коњичке диви- зије је гласило: “Потписана је капктулација југословенске

— 19 —

војске, зато наредите да војници положе оружје, па под командом старешина који ће бити одговорни за ред и дис- циплину на маршу, крените за Шабац, где ће војници до- бити објаве за отпуст својим кућама.” Не верујем својим очима, па поново читам примљено наређење. Брзо донесох одлуку да наређење не извршим из два разлова: После Шап- ца чека ме ропство до краја рата, а отац ми је причао како је оно страшно. Он је робовао у чувеном мађарском логору Болдогасоњу на обалама Блатног језера 1916—1918. годи- не и 'кад се вратио кући више је личио на живи костур него на човека. У тојм логору као и у Нађмеђеру и Нежидеру оставили су кости десетине хиљада Срба, који су помрли од глади, болести и нехуманог поступања мађарских чува- ра логора, нарочито неког садисте кога су заробљеници прозвали “Црни”.

Друго, у сећању ми је остао рад комита у нашем крају, који су муку задали скупатору и на крају га и разоружали пре доласка српске војске са Солукског фронта. Зашто не бих и ја пошао њиховим примером и у заједници са онима који су избегли заробљавање наставио отпор из планине?

Са једном групом официра и војника напустих положај, да избегнемо заробљавање. После првог дана марша раста- досмо се и они пођоше за свој родни крај, а ја за свој. Из групе се издвоји редов Милорад Срећковић из митрал.ес- ког ескадрона, иначе у рату придодат у штаб дивизиона као ордонанс, родом пз једног села крај Крагујевца. Он пред свима изјави: “Ја идем с комапд&нтом да га допратим до његове куће, јер га не смем самог пустити.” Другог дана пам се прикључи поручник Димитрије Влаховић (сада живи у Торонту). И тако нас тројица мастависмо даљи пут.

Дању смо се кретали ван путева, а ноћ смо проводили у кућама до којих смо стигли још за видела. Доста смо и- мали тешкоћа у том погледу, јер смо добнјали најчешће одговоре: “Људи су у војсци, па је незгодно да вас при- мимо.” Ми смо их разумели и тражили преноћиште тамо где има мушкараца.

Најтеже смо нашли преноћиште уочи Ускрса. Мрак се зећ спуштао а ми још нисмо били нашли преноћиште и ни- је нам преостајало друго него да ззноћимо под ведрим не- бом. Обузети мислима нисмо ни приметили испод пута у- самљену кућу испод чијег сламног крова се извгјјао плави- част дим. Неких десетак оваца на торини грицкале су пос- ледње остатке сена, а около њих су оптрчавали јагањци. Срећковић, као обично што је чииио, упути се кући да пита дсмаћина да ли је вољан да нас прими на преноћиште; на наше изненађење донесе нам потврдан одговср.

Уђосмо у кућу и поздрависмо се с домаћином и дома- ћицом, на чијим лицима се оцртавао осмех, што је значило да нас примају свесрдно као своје госте уочи великог Праз- ника. То ме потсети на ону народну изреку: “Код богатог иа глас, код сиромаха на час’.” Јер све је одавало да су наши домаћини танког имовног стања. Кућа брвнара сла- мом покризена, са два скоро једнака оделења, од којих је

— 20 —

прво служило као огњар, а друго соба за спавање целе по- родице. Унутра врло скроман намештај: један дрвени кре- вет, сто и неколико столица.

Домаћица спреми вечеру и за нас, а кад дође време спа- вања понудише нам једини кревет који су имали, иако смо се ми опирали, јер смо били задовољни и кровом над гла- вом. Сутрадан смо рано устали у намери да наставимо по- крет, али се домаћин успротиви гоме рекавши: “Зар данас на Ускрс да одете из моје куће без ручка? Не, то не може бити и ви сте моји гости!” Послушасмо га и доживесмо приЈатно изиенађење. Заклао је и испекдо јагње, сигурно због нас, и угостио нас као да је најбољи домаћин у том крају. При растанку срдачно се захвалисмо на указаном го- стопримству, а децу даривасмо у повцу, иако су се роди- тељи противили томе. Убележих у свој ратни дневник име и презиме домаћина, да му се на неки начин реванширам после рата, али, нажалост, приликом заробљавања 14. маја 1943. године Немци ме лишише свих драгоцености и овог дневника.

Заобиђосмо варошицу Чајетину и попесмо се на платно Златибора, који, иако је још био под ударима планинских ветрова, имао је величанствен изглед. Живо је као у сред лета, јер су многи Београђани после бомбардовања добегли овамо да се окдоне. Зато су све виле и хотели били пуии. Осећао се празник, иако су лица била сетна и забринута. Једна отмена старија госпођа приђе нам и претстави се ре- чима: “Ја сам супруга армиског ђенерала Милорада Петро- вића и хоћу да вас обавестим да се у оној кући тамо (по- казавши руком) налази један капетсн 1 класе који је врло потиштен због капитулације, па се плашим да не изврши самоубиство. Пођиге тамо и утичите на њега да буде храб- рији и капитулацију прими стојички.” Пођосмо и на моје велико изненађење у том капетану препозаадох свог доб- рог пријатеља Стевана Ћасића, биишег комаидира 12. чете 31. пешадиског пуха у Приштини, кога сам затекао када сам као млад потиоручник из Војие Академије дошао у тај пук 1. октобра 1925. године. Главу је био подбочио обе- ма рукама и иије нас приметио кад смо ушли. Он је у мисли- ма прелиставао српску историју новијег времена и не нађе сличан пример тако брзог пораза као што је овај данаш- 1ви. Он је у протекдим ратовима знао само за победе. Зато му је ова капитулација врло тешко пала и живот омрзао да два дана и две коћи не једе мити спава. Он је војску заволео свим својим бићем и по демобилизаццји српске војске 1919. године није се вратио1 учитељском позиву, већ је поднео молбу да се преведе у активну службу и молба му је усвојена, јер су војсци били потребни такви официри са великим ратним искуством.

Кад сам га ословио, пренуо се из мисли да види ко су \ и који му прекидају мисли на срећне и славне дане. Раз- говарали смо прилично дуго о катастрофи која нас је заде- сила и на. крају се поздрависмо као стари пријатељи. Он је остао ту, а ми наставили наш пут. Нисам ни слутио да ћемо

— 91 —

се после две године опет видети, алп овог пута као ратни заробљеници у Оснабричком логору. Био је већ две годи- пе ту, а ја сам тек дотеран. Привикао се на тај живот л с чежњом чекао да бодљикаве жице једног дана прегазе савезнички тенкови к робовима донесу слободу.

Чим смо прешли реку Увац, почели смо сретати групи- це војникд са албанског фронта, који су ишли својим ку- ћама. Жале се на муслимане да нападају и пљачкају наше војнике, а самце и убијају, па нас саветују да избегавамо 'муслиманска села. Ово ме забрину за мога верног пратиоца Срећковића, те му предложих да се врати, али он одби. Тек када употребих старешински ауторитет пристаде да нзврши моје последње наређење. Када смо се поздравља- ли, очи му се овлажише а глас у грлу запе. То је она права љубав војника према своме сеарешини. А да се она заслу- жи, потребно је време и очинско старање за све младиће који своје родитељске домове замене касарном, а родите- љ>е старешинама.

Поноћ је давно превалила, када после седмодневног пу- товања закуцах на врата родитељске куће. Нелагодно сам се осећао што долазим не као победник зећ као побеђени. Срећом, нисам дуго чекао да се рехабилитујем за априлски пораз. У јулском устанку смо потукли Италијане, а маја 1942. године и партизане, па их као разбијену банду пре- бацили преко Дрине у НДХ.

ЈУЛСКИ УСТАНАК У ЦРНОЈ ГОРИ 1941*Априлска катастрофа донела је државно черечење. >Као

птице грабљивице навалише наши вековни непријатељи, да што више отму и за себе приграбе српских територија. И као што увек бива, у сваком ортаклуку, да онај који нај- внше уложи највише и добија, те и Немци чајвише зграби- ше за себе, па Италијани, да нешто остане за старе леши- наре Бугаре, Мађаре и Арнауте. Као нови пљачкаш појави се Анте Павелић поглавник “НДХ”.

Српска и слободарска Црна Гора пала је у део Италија- нима. Они су ваљда мислили да им !је ту чисто српску по- крајину донела у мираз црногорска принцеза Јелена удајом за њиховог краља Емануила. Грдно су се преварили у ра- чуну, јер Црна Гора никада није била, нити ће бити, ичија прћија или мираз. Она је српска и бисер зрно у круни Ка- рађорђевића. Вековима је одолевала нападима свих непри- јатеља, а њени синови су најчешће умирали на бојним по- љима од “бритке сабље и љута ханџара”.

Италијански окупатор пресвукао се у јагњећу кожу и то- боже дошао као пријатељ да сачува Црну Гору од ратног пустошења. Њихов народ оскудезао је у свему, да би се у Црној Гори показали врло издашни у свим потребама, па н испод њихове стварне цене их продавали становништву. Но та њихова глумачка поза није могла да измакне народ- ном о(ку, да не види куда то води. Наш човек је бистар и паметан, те уме да оцени ко му је пријатељ а ко неприја- тељ; ко му прилази са добрим а кс са рђавим намерама. Нигде се више не читају јуначке песме као у Црној Гори. Чак и чобан, чувајући стадо на плапини, носи собом “пес- мари^у” и на глас чита јуначке песме, да н нланина чује о славним српским јунацима и њиховим мегданима. У тим песмама било је и таквих, које су описивале Латине “као старе варалице”. Имајући такву оцену о њима, Црногорци су дошли до закључка да и окупатор иде стопама старих Латина и спрема народу Црне Горе неку замку и превару.

Мусолини је спремао паклени план 'Црној Гори, по коме је требало отргнути из српске заједнице стварањем некакве црногорске државе, попут НДХ. Индиректно, то је значило прикључење Црне Горе Италији под круном њене краљев- ске династије.

Мусолини је мислио да постигне остварење свог плана помоћу “Црногорског комитета”, који је сачињавала група зеленаша, без подршке у народу. Међу њима су били нај- угледнији и у народу најзапаженији Петар Пламенац, бив- ши министар краљевине Црне Горе и Саво Вулетић, мини- стар у пензији и бивши народни посланик.

Високи цивилни комесар за Црну Гору Серафино Мацо- лини прво се обратио Петру Пламенцу, према налогу из

*) Писац очих редова је у Устанку учестзова* на територијп свога среза (оеранског), Доњи Васојевнћи, па ће ге борбе п описати.

— 23 —

Рима, и понудио му да као претседник нове државе састави владу. Он је понуду одбио изговарајући се да је стар. Ста- рост је била само изговор, док је стварни разлог био што није хтео да му народ пришије име издајника.

Следећи, коме се обратио Мацолини, био је Саво Вуле- тић, који је понуду прихватио, али ј'е намерно поставио не- прихватљиве услове: “Да границе Црне Горе према Алба- нији остану из 1913, а према западу границе Зетске бано- вине; да игалијанока војска напусти Црну Гору и да остане само полиција, а и она да је напусти кад он сбразује своју полицију за одржавање реда и поретка; да у Црној Гори остану на снази југословенски закопи, нарочито да стање остане без икаквих уставних про?у?ена и да у Црној Гори остане само Мацолини, са најнужнијим особљем, као дипло- матски претставник Италије до краја рата.”

Кад је Мацолини чуО' ове услове забезекнуо се и упитао Вулетића: “То значи да ми не будемо више окупаторска сила у Црној Гори”?!

“!Па ваљда не мислите да бих ја образовао владу под окупатором”, одговорио је Вулетић.

“Али ви сте се у Југославији борили двадесет година за федерацију.”

“Истина 1је, али за федерацију са Србијом, а ие са Ита- лијом”, завршио је Вулетић.

Вулетића су коадукисти стрељали у Словенији маја 1945. године, као члана Националног комитета за Црну Гору и припадника Драже Михаиловића, заједно са Митрополитом и свештенством.

После ова два неуспеха, Мусолинију још није било ја- сно да са Црногорцима не може тако лако изаћи на крај, па је покушао и доживео и трећи неуспех, гори од прва два, јер је овог пута био у питању принц Михаило Петровић- -Његош, унук краља Николе I, који је одбио понуђени му престо: “Можете известити конте (грофа) Ћана да принц Михаило није вољан да прихвати понуду црногорског пре- стола, било да ту понуду чини италијанска или нека друга влада. Ја сам последњи човек, који би могао да се упустим у планове распарчавања моје земље. Ја сам се заклео на верност моме покојном рођаку краљу Александру. По ње- говој трагичној смрти, потврдио сам ту заклетву принцу регенту Павлу.”

Ове значајне речи је изговорио принц Михаило 29. маја 1941. године у Бад-Хомбургу у присуству италијанског ге- нералног конзула у Франкфурту, адаркиза Касано, који му је пренео понуду престола од стране Мусолинија и Ћана. Одбијање престола донело је принцу заробљеништво у Не- мачкој до краја рата, али је непријатељу задао велики по- раз. Народ је сазнао за ову одлуку принца Михаила и оду- шевљено је поздравио.

Да би се извукао из ове тешке ситуације, Мусолини се реши да италијанског краља Бмануила наименује за реген- та црногорског престола. Зато су учињене велике припре-

ме од стране италијанског окупатора за што свечанији до- чек њиховог краља на Цетиљу. За ту прилику су израдили своју и “црногорску” заставу и разделили их по кућама, са наређењем да се морају обе истаћи прили1Ком посете ви- соког госта. Дочек је подбацио и личио је више на неку погребну поворку. У дочеку су присуствовали само они ко- ји су морали по наређењу: професори, чиновници, учитељи, и ђаци, док су други остали у кућама.

Ни овај неуспех није уразумио Мусолинија да се окане свог плана, већ је ишао даље у тражењу погодне личности, која ће се примити тог издајничког посла. И нашао ју је у Загребу. То је био др Секуле Дрљевић, по рођењу Србин, али по издајничким делима превазишао је Вука Бранкови- ћа. Увек је било и биће издајника, али је Секуле Дрљевић њихов челник, кад му се додају и злечини које је починио у Старој Градишки, у зНједници са злочинцем Антом Паве- лићем.

Дрљевић је хитно дошао на Цетиње, да на Петровдан, 12. јула 1941, године, објави проглас о успостављању нове државе и о саставу владе. Овај његов акт био је крај стрп- љењу и понижењу народа Црне Горе и народ се латио о- ружја да брани своју част и достојанство, исто онако како су његови преци чинили кроз векове. Рано 13, јула плануле су прве устаничке пушке и напад је отпочео на италијан- ске посаде и гарнизоне. Тако је започео јулски устанак у Црно‘ј Гори под најтежим приликама. За врло кратко време освојени су, или су се предали италијански гарни- зони, сем Бара, Улциња, Цетиња, Подгорице и Никшића, који су остали у италијанским рукама до доласка казнене експедиције.

За неуспех у Црној Гори Мусолинији је нашао да је крив Високи комесар Мацолини, па га је сменио и укинуо та(ј иоложај. Црна Гора је проглашена освојеном ратном тери- торијом и за гувернера је постављен армиски ђенерал Пир- цио Бироли са неограниченим правом управљања. Секуле Дрљевић се вратио у Загреб код свог сабрата у злочинима Анте Павелића. “Црногорски комитет”, чији су чланови би- ли зеленаши, укинут је, а чланови похзпшени, јер нису били довољно активни ири спровођењу програма достављеног из Рима.

Мусолини није могао да отрпи овај шамар који су му задали побуњеници, већ га је узвратио свом жестином пре- ко казнених колона, које су са свих страна навојштиле на Црну Гору, о чему ће бити речи на крају одељка “Устанак у Васојевићима”.

После рата комунисти су овај устанак приписали себи, као да су они у то време претстављали неку снагу. Они су тих дана били непознати, и уколико су били у борачким редовима, имали су рушилачку улогу. Њима је више било стало до пљачке италијанских магацина да дођу до оружја и муниције, које ће доцније употребити у грађанском рату. Иначе, њима је то у природи да туђе успехе приписују себи* Још исте године су ухватили везу са совјетском радио ста-

_ок __

ницом “Слободна Југославија” у Тифлису н преко н>е ши- рили своју лажну пропаганду, лажне уопехе у борбама и објављивали имена убијених националних Срба, који су им сметали, а које би претходно огласиди издајницима и пето- колонашима, да би -их могли лакше “ли-квидирати”.

Почетком јуна 1941. године дошло је до мањег скупа официра у кући мајора Миомира Цемовића. Присутни су били мајбри Миличко Јанковић, Ђорђе Лашић, Божо Јокси- мовић, Миомир Цемовић и писац ових редова. Том прили- ком претресена је политичка « војна ситуација 'у поробље- ној Југославији, а детаљније у Цриој Гори, због италијан- ских аспирација да Црну Гору заувек припоје својој импе- рији, преко групе црногорских зеленаша, на челу са Секу- лом Дрљев-ићем. Решено је да се уведе ова пракса нашег скупљања по позиву најстаријег међу нама мајора Јанко- вића, кога су Италијани после јулског устанка стрељали. Његово храбро држање приликом стрељања у народу је по- знато и опевано. Он није дозволио да му извршиоц-и пре- суде вежу очи, већ је с-мрти гледао право у очи и својим храбрим држањем задивио и непријатеља. После овог са- станка имали омо још један овакав скуп у кући Љубице Зо- њић, сестре Божа Јоксимовића, цод које је он у то време становао. Разговор се водио као и на првом наше-м скупу о ситуацији у Југославији, а нарочито у Црној Гори, јер су се над њом све мутнији облаци еакупљали и претили да проспу муње и громове и казне мрског окупатора.

УСТАНАК У ДОЊИМ ВАСОЈЕВИЋИМАДоње Васојевиће чини бе-рански или доњи срез, који је

у Балканским и Првом светском рату формирао једну бри- гаду — Доњовасојевићку, а у Другом светском рату две: Прву бераноку, чији. је командант био пешадиски ма'јор Ми- омир Цемовић и Другу беранску, чији је командант био пе- шадиски капетан Вуксан Цимбаљевић. Обе бригаде су биле у саста-ву Лимског корпуса, чији је командант би-о писац ових редова, а начелник штаба ваздухопловни капетан Бо- жидар Ћераиић.

У ап-р-илском кратком рату 1941. године обвезници су припадали 48. пешадиском пу1ку, у саставу Комског одреда; капитулација их је затекла на непријатељској територији. Нису пали у ропство и већина их је донела своје лако нао- ружање и скло-нила га, као да су предвиђали да ће и-м уско- ро бити потребно.

Италијански окупатор је у бе-ранском гарнизону имао је- дан батаљок пешадгЛје, једну чету карабинијера и једну че- ту финанса. Војници су доста слабо храњени, па су били нринуђени да одлазе у најближа села ради- пљачке за до- пуну своје исх-ране. То је код сеоСког стано-вништва ства- рало незадовољство, које се гомилало до експлозије, која

— 26 —

је и дошла у селу Горњи Лужац. Једна група наоружаних војника, на два дана пред устанак, дошла Је у поменуто село под изговором да тражи скривено оружје; стварно је вр- шила пљачку сеоске имовине. Незадовољство је нарасло до те мере, да су и пушке плануле на ову групу војника и два војника су погинула.

Чувши за ову погибију својих војвика, италцјански ко- мандант је наредио да се изврши одмазда стрељањем 9 лица*, која нису имала никакве везе са погибијом итали- јанских војника. Изведени су на узвишење звано Јасико- вац, изнад куће писца ових редова, и стрељани око 10 сати пре подне 15. јула 1941, године. Њихова изрешетана тела остала су ту на јулској врућини све до освајања Берана, јер су била на домаку непријатељске ватре.

ТТо извршеном злочину, над невиним људима, италијан- ски 1Командант је сео у лимузину и побегао у касарну, а за њим и војкици у трку, јер су знали шта их чека. Батаљон је одмах посео старе турске касарне, зидане од камена и нову пространу двоспратну гимназију, са одличним бриса- ним простором у све стране. Карабинијери су посели бившу жандармериску касарну, а финанси зграду поште и теле- графа.

На неколико дана пре погибије италијакских војника, због напете ситуације на територији Црне Горе поводом њеног проглашења краљевином под окриљем Рима, дошло је до састанка једне веће групе активних и резервних офи- цира у основној школи села Долац, у непосредној близини древног Немањића манастира, Ђурђеви Ступови. На том скупу претресана су сва питања која се односе на подиза- ње народног устанка, ако до њега дође. Највише речи и врем&на утрошено је на питању заставе, које је покренуо резервни официр и' судија Илија Лутовац (комуниста). На го питање одговара му мајор Божо Јоксимовић (стрељан од усташа 1945), да питање заставе не долази у обзир, јер постоји државна застава Краљевине Југославије. Судија Лу- товац је мислио да још тада развије комунистичку заставу са српом и чекићем, иако је његових другова најмање уче- ствовало у јулском устанцу. Друго гштање, покренуто та- кође од судије Лутовца, било је, како да се раздели запле- њено оружје, тј. коме. да се да на руковање. Већина актив- иих и резервних официра су мишљења да се оружје да они- ма који су прошли кроз касарне и старим борцима из ми- нулих ратова. Лутовац и његови једномишљеници (кому- нисти) стали су на гледиште да се оружје додели омладин- цима, без обзира што нису прошли кроз стални кадар. Ве- роватно су имали у виду омладину њима наклоњену. Као треће и најважније питање, каква формација 'јединица да се узме: југословенске војске или племенска из претходних

*) Имена стрељаних на Јасиковцу: Милета Митровић, Данило Јоксимо- пић, Авдо Дервовић (муслиман), Милан Малишић, Божина Недић, Божо Лекић, Букајло Зечевић, Арсо Малишић и Александар Лрсенијевић. Православне је на лицу места. исповедио и причестио протојереј Александар-Леко Бојовић, који је доцније рекао писцу ових редова да му је то био најтелги моменат у агивоту.

_ 07 __

ратова. О четништву и његовој формацији није могло бити речи, јер још није била ухваћена веза са Дражом Михаило- вићем. Пошто је ово народни устанак, то се већина изја- снила за формацију на племенској сскови, као најподесни- јој у овом случају. Чета је основма јединцца са потребним бројем водова, а формира је обично једно село; батаљон је тактичка, а у исто време и највећа јединица у устанку.

После тог састанка многима на.м је било јасно да кому- висти не улазе у овај устанак са истим побудама као и ми, већ чисто из партиских интереса, да се дограбе власти. Ово се и обистинило концем Другог светског рата. У устанку су борбу прихватили и водили искључиво национални и свесни борцн, увек за борбу орни и готови да живот поло- же за своје драго Српство.

Непријагељства су отпочела још истог дана, после стре- љања 9 талаца, када су нападне колоне око 14 часова по- шле у напад, када их је непријатељ уоч1ИО и на њих отво!- рио ватру из тешких бацача и митраљеза.

За напад на берански гарнизон фермиране су на левој обали реке Лима три, а на десној једна нападна колона. Де- сна нападна колона пошла је у напад из села Пешца, са задатком да нападне бившу жандармериску станицу у којој су се забарикадирали карабинијери и из ње отварају снаж- ну и прецизну ватру; средња колона полази у напад из села Доца, са задатком да нападне две чете пешадије које су запоселе гимназију и из ње кроз прозоре и са тавана отва- рају ватру у све стране. Трећа колоиа лошла је у напад из села Берана, са задатком да нападне на друге две чете ба- таљона које су поселе старе турске касарне. Јединице с де- сне обале реке Лима, за прво време, поселе су узвишење Ласиковац и сву своју ватру сасредиле на старе турске ка- сарне и гимказију, да би на себе привукле непријатељс)ку ватру, а олакшале папад средњој и левој колони.

До 16 часова извршена је потпуна блокада Берана и на- пад 'је отпочео свом жестином. Неппијатељ пружа јак от- пор, а нарочито карабинијери и финанси. Италијански ко- мандант увиђа сву тежину ситуације, па жели да ухвати везу са андријевачким гарнизоном у циљу тражења помо- ћи. 'Радио станицу иије имао у батаљону, телеграфско-те- лефонске линије биле су покидане од стране устаника, па упућује једног официра са групом војника камионом за Андријевицу. Овај покушај хватања везе пропада, јер је Виничка чета сачекала у заседи, поставивши на путу пре- преке за задржавање камиона, те кад је исти стао, отворе- на је ватра и сви војници са официром поб^јени, а камион уништен.

Италијански командант чини и други покушај хватања везе с андријевачким гарнизоном. Овог пута шаље караби- нијера на моторциклу, који брзином од сто километара на сат, друмом Бераие-Андријевица, пролази кроз устаничке редове и долази до реке Бистрице. Ту је морао засташ, јер је мост био запаљен. Окреће моторцикл и са истом се бр-

— 28 —

зином упућује за варош, али је био лоше среће, јер га Јо- ван Грубовић рањава и заробљава.

Ноћ између 15/16. јула протекла је у обостраном пуш- карању. Доласком новог дана ватра се појачава и у подне достиже свој врхунац. Италијански командант цени ситу- ацију као грло неиовољну по њега, јер су војници затво- рени у гимказији већ други дан без хране и без воде тих јулских дана, те се одлучује да око 14 часова тражи пре- говоре са устаницима. Са наше стране преговорима при- суствују капетани Павле Ђуришић и Рудолф Перхинек, а са непријатељске командант батаљон?. и његов ађутант. На тим преговорима није дошло до споразума, јер су наши преговарачи тражили потпуну капитулацију, док је итали- јавски командант захтевао да му се остави оружје и дозво- ли слободан пролаз до најближег пристаништа на Јадрану. Свакако да се радило о подвали и ратном лукавству, да би се опојио са снагама андријевичког гарвизона.

Пошто је свако остао при својим захтевима, преговара- чи су се разишли у циљу настављања борбе и тражењу ре- шења оружаним путем. Италијански командант издаје на- ређење четама у гимназији да борбу наставе, али се дого- дило оно чему се нико није надао, а најмање италијански командант, да војници одбију да изврше љегово наређење за настављање борбе. Они су једноставно отворили прозо- ре и врата на доњем спрату и излетели напоље бацајући оружје, а потом у трку одлазили на баруштину позади гим- назиске зграде и до изнемоглости пили устајалу воду. У том тренутку пружила нам се прилчка да видимо бедну слику војске једне велике силе, како је Мусолини прикази- вао свету. Војници, онако прљави, неумивени и угужваног одела, одмах су се разм1илели по варзши и од куће до 'куће просили хлеб, јер су заиста били тладни. Народ им је да- вао, јер у њима није више видео непријатеља, већ обична људскћ бића с правом на живот.

Док се ово догађало пред гимназиском зградом, кара- бинијери и финанси су наставили борбу и иружили врло јак отпор. Да би добили у храбрости, опили су се румом и коњаком и уз песму наставили борбу. Одбили су нашу понуду о предаји и сви живи изгорели. Завршили су како доликује синовима гордога Рима. Кад је борба престала ,кроз ваздух се осећао тежак задах људског печеног меса, измешан са димом запаљених зграда, које су ови прави борци бранили. Њихови угљенисани лешгви пружају је- хив призор окршаја између завојевача и оних који бране своју слободу. Ове жртве, а било их је близу стотину, до- некле су умањиле пораз италијанског оружја, које је у бор- бама са афричким племенима односило победе.

Наша победа је стварност. Она је донела слободу наро- ду који за њом жуди. Ни Турци, који су вековима били физички присутни на овом простору, нису успели да на- метну народу потпуно ропство. Он је увек био лод оруж- јем и увек дизао буне и устанке. Па ево и сада против Ита- лијдна, к.оји се дрзнуше да од српске Црпе Горе направе

— 29 —

своју колоиију, као од Албаније и Абисиније.Свет је моментално весео и раздраган. На све стране се

чуЈју честитања и речи: "Дошла је слобода!” Те речи пада- ју на душу као мелем на рану, Јер је слобода свима мила и драга. Њу је осетио и чобан у планини, те као сиви соко кличе својим громким гласо(м да се планином разлеже:

“Без извора нема воде.Нит’ живота без слободе.О ј', Слободо, сунце жарко,За тебе Ј'е мриЈ"ет’ слатко.”

Лаковерни и неуиућени .примише овај наш успех као за- вршни чин обрачуна са окупатором, а слободу као трајну. Трезвенији и боље упућени у ситуацију на ратиштима били су забринути од последица које ће проистећи из овог ус- ганка. Они су били свесни да ће 'Мусолини све учинити да поврати свој пољуљани углед у свету, нарочито код свог савезника Хитлера.

Заробљени италијански официри били су смештени у хотелу “Евро1па”, Ј'едном од најбољих у вароши. Том при- ликом је направљена неопростива грешка, штс им нису оду- зети фотографски апарати, јер су их они за све време ко- ристили за сликање пролазника под оружјем, уз1ИмаЈ'ући снимке са прозора свој'их соба. По доласку казнене експе- дициЈ'е, ти снимци су коришћени као доказни материјал против дотичних лица, па су их у зећини случајева стрељали без судског поступка.

Као што се види Устанак у Доњим Васојевићима узроч- но је истоветан са општим Устанком у Црној Гори. То Ј'е био једнодушни револт српског народа слободарске Црне Горе против пакленог плана Мусолини-Секула Дрљевић. Стрељање девет невиних Срба, као одмазда за два поги- 1:ула италијсшска војника, само је појачало револт устаника да са свом жестином нападну мрског окупатора.

КАЗНЕНА БКСПЕДИЦИЈА НА ДЕЛУ'Наша слобода била Ј’е кратког века, управо толико ко-

лико је било потребно италијанској Врховној команди да прикупи око сто хиљада бораца из Албаније и Далмације. Мусолинији је бесан на Црногорце, те даЈ'е одрешене руке свима који полазе на Црну Гору да могу жарити, палити и убијати до миле воље, седам дана и седам ноћи, а да нико- ме не полажу рачуне.

Стижу нам и први извештаји са границе о покретима колона казнене експедиције и то: друмом Пећ-Чакор-Ан- дријевица мото-механизоване Ј'единице, док преко планин- ског масива Хајла-Калударске капе и Хајла-Смиљевица кре- ћу се јединице брдске формације, у чијем се саставу налазе и албанске јединице и бажибозлук из МетохИје. Други из- вештај гласи: наше чете пограничних села: Велике, Шеку-

— 30 —

лара, Роваца и Калудре тримиле су борбу и моментално задржале непријатеља у његовом наступању, али траже хитно појачање у људству, оружју и муницији, у којој се иначе оскудевало. Поменута села увек била су на српској претстражи и под оружјем према Метохији, а нарочито према дивљој Ругови с којом су се граничили.

Опет Скуп и договор. Шта да се ради у оваквој ситу- ацији? Положај врло тежак и безизлазан. Борба се мора прихватити и заштитити становништво од покоља крво- жедвих Арнаута, чије чете се крећу на челу италијанских претходница. На брзу руку претресена је ситуација и одре- ђени команданти батаљона. Писац ових редова примио се добровољно за команданта Доњо-ржаничког батаљона (формирају га Д. Ржаничка, Ровачка, Калударска, Загорска и Лушка чета). Овим батаљоном у свим претходним рато- вима командовао је јуна!к мајор Симо Чукић из Д. Ржа- нице.

Батаљон је већ био посео положај на Малој и Великој Смиљевици и био кзложен дано-ноћној ураганској ватри брдске артилерије и тешких бацача, док је у свом наоружа- њу имао свега један италијански заплењени митраљез и је- дан пушкомитраљез, оба са недовољно муниције. Италијан- ски бомбардери, са аеродрома код Скадра, стално надлећу наше положаје и изручују своје товаре бомби, али без не- ког успеха, јер лете на великим висинама. Једино трпе они са слабим живцима од силне екоплозије кад бомбе падну у камењар. Наша је сва срећа те је лепо време, да можемо користити брисани простор испред себе, а и да нам се не привуку под заштитом магле крвожедни Арнаути. Они бе- сомучно јуришају, помогнути артилериском и бацачком ватром, али безуспешно. Имају велике губитке од наших прекаљених бораца.

Долази нам, као појачање Бучичко-винички батаљон и код бораца се примећује подизање морала. Но стижу нам нове неповољне вести да су муслимани из Рожаја и Бихо- ра, по старој навици из доба робовања под Турцима, упа- ли у наша села: Горажде, Заграђе, Тмушиће и отпочели пљачку имовине и паљевину кућа. Брзом интервенцијом капетана Павла Ђуришића са Горњоселским батаљоном си- туација се побољшала, јер су нападачи протерани и у знак одмазде за лаљевину наших села запаљено је њихово село Врбица, које се граничи са нашим селом Заграђе.

Услед несташице муниције и велике надмоћности не- пријатеља наша борба почиње да малаксава, што неприЈа- тељ примећује, па још јаче напада Најзад долази слом фронта и наше повлачење са ј&ког природног положаја Ве- лике и Мале Омиљевице, које домивирају околним тере- ном. Последњи налет удружених иепријатеља на Велику Смиљевицу је био тако силовит и брз, да наше чете За- горска и Лушка, које су држале тај положај, нису имале времена да известе нас на Малој Смиљевици и ми смо се нашли у опасној ситуацији и у позадини непријатеља, који је продужио гоњење наших потиснутих делова.

— 31 —

Само захваљујући познавању терена од стране бораца, јер су ту њихови летњи катуни, и обиљу шуме, ми смо се извукли из те по нас врло тешке ситуације. Пуних пет сати провели смо пробијајући се кроз скоро непроходну шуму и пентрајући се уз велике стрмине. Да би наше кретање кроз ШЈхму било још теже, учинило је ношење мртвог бор- ца Сура Гудовића, кога његови кскмшије и братственици нису хтели оставити, да му Арнаути по свом дивљачком обичају отсеку главу и собом понесу. Но кад се даље није могао носити услед непролазног терена, његов леш су по- крили грањем и сухим лишћем. Али ништа није помогло, јер су Арнаути као хијене, за трагом крви, пронашли леш и извршили своју пасладу отсекавши главу јунака Сура Гу- довића, ратника из свих ослободилачких ратова.

Кад смо савладали терен и нашли се изнад катуна зва- ног 'Надбарје, указао нам се језив призор: све колибе и сто- гови сена били су у пламену, а Арнаути подврискују и од срца се веселе што “влашка” (српска) имовина гори. Иако смо још увек били у њиховој позадини нисам могао да гле- дам тај призор, па сам наредио нишакџији митраљеза Мишу Дабетићу да испали не(колико краћих рафала, јер смо били при несташици муииције, а и одстојање је било преко 1000 метара, те се није могло рачунати на велике губитке код непријател>а. Митраљески рафали су ,их изненадили, уносе- ћи панику у ту подивљалу руљу, да су се као зечеви раз- бегли на све стране. Ми смо искористили ту забуну да се повучемо у правцу села Калудре и прикључимо нашиад сна- гама. Наша појава све је обрадовала, јер су рачунали да смо изгинули на Малој Смиљевици, или заробљени и ма- сакрирани од стране наших вековних непријателза, Арнау- та. Нису изостале здравице домаћина овог гнезда соколо- ва, вечито б_удних и за борбу спремних. Калударска и Ро- вачка чета недељама су одолевале десетороструко јачем непријатељу и ни стопу свог терена кису уетупиле, а да га нису залили својом и непријатељском крвљу. Као борци су изванредни и равни Поличанима, који су према себи имали злогласне Рожајце и затуцане Бихорце, похлепне на пљач- ку српске имовине и паљевину српсккх домова.

Попуштањем нашег фронта непријатељу су била отво- пена врата у Лимску долину. Одмазда је почела са селом Велика, испод Чакора, да се прошири све до Берана. Села поред пута и у домету непријатељског наоружања су у пла- мену. На све стране пуцњи, кукњава смрт. Дим је покрио Лимску долину као најгушћа адагла, те је од њега тешко дисати. Бежанија са десне на леву страну Лима је закрчила на газовима те српске реке, на чијеад је горњем и средњем току поникла прва српска држава. Ова бежанија, са стоком и најпотребнијиад стварима, тежи да се дограби збегова у планинама: Турија, Локва, Јеловица и Бјеласица. Али ни тамо их није поштедела италијанска бомбардерска авија- ција, додуше са слабим резултатиада бомбардов.ања, због велике висине надлетања планинског терена.

Нарочито је било тужно погледати у ноћи небо изнад— 32 —

горућих српских села. Колико се здоже око-м видети само Ц{№енШо, као у неком паклу намењеном за грешнике. Не памте се теже ситуације да је имао народ тога краја. Турци су били много душевнији' од Латина цриокошуља, који кад се опију грапом (ракијом), које у Васојевићима има у изобиљу, побесне и тек тада покажу своје наказно лице правог злочинца. Уосталом, имали с> овлашћење да тако поступају, јер Дуче им је дао одрешене руке; а гувернер Црне Горе Пирцио Бироли прописао им је и писмене ин- струкције под насловом; “Шта борци у Црној Гори треба да знају”, из које преносимо један мањи пасус од неко- лико реченица, из којих се види да мржња према Србима ко'ји живе у Црној Гори потиче одозго, од Мусолинија, Ћа- на, - Мацоликија, Биролија и других. Ево шта каже Бироли својим војницима; “Немојте се сажалити на беду народа чцју сте земљу окупирали. Ову беду желео је црногорски парод. Рат је рат. И он има своје законе. Дати милост они- ма ,'ко(ји су рашчеречили дививију црних кошуља ‘Месина’ зло.чин је.” Да, “рат има своје закоче”, а то еу закони јачег да уби.ја, пали, пљачка и интернира чак и децу, као што су .радили Италијани после Устанка.

У овако тешкој ситуацији, једна делегација састављена од угледних људи из оба среза, под вођство<м врсног Ва- сојевића, Милутина Јелића, директора гимназије и бившег народног посланика, са којим су пошли Милан Поповић, учитељ, - Богдан Шошкић, државни тужилац и др Кобериз — руски избеглица, као тумач. По цену својих живота, ова делегација одважних људи, у циљу спасавања народа од потпуног уништења, кренула је пут Чакора да код главног италијанског команданта издејствујз уклаљање арнаутских чета из састава италијанских претходница, који су чинили чуда од дивљаштва. Командант их н-ије одмах примио, већ их је намерно оставио да целу ноћ чекају .пред његовим шатором на врху ветровитог Чакора, у знак казне и пони- жења црногорских бунтовника. А кад их је ујутро примио, по природи плаховити и борбени Јелић, на немачком јези-

.ку,.рекао је италијакском командаиту оно што би ретко ко смео рећи у таквом положају, да је срамота и недостојно културне Италије, да на челу својих дивизија имају дивље Арнауте, који пале и убијају невино становништво. Коман- мант је, саслушавши ову Јелићеву лекцију, заиста одмах паредио уклањање арнаутских чета из шретходнице. Одмаз- да је настављена, али са умањеном жестином, да се у Бера- нима опет појача и достигне свој .вохунац, јер су ту живи изгорели карабинијери и финанси, не хтевши се предати.

По распаду нашег фронта, ми смо се распрштали по групама и склонили за прво време у планине на левој обали оеке Лима. Писац ових редова се склонио на Локви, пла- нини својих предака, док је Павле Ђуришић пошао за За- ччку Гору,. да се доцкије, кад ситуаиија мало попусти, пре- баци у Горље Заостро и за свој штаб узме тамошњу школу, која ће све до заузећа Колашина, 23. фебруара 1942. годи- не, служити као центар окупљања националиих снага сре-

— 33 —

зова беранског и белопољског у најужој сарадњи са андри- јевичким срезом.

ПАВЛЕ ЂУРИШИЋ ХВАТА БЕЗУ С ДРАЖОМСрбија је била и остала стожер Српства и у њу су упи-

ране очи осталих српских покрајина у прошлости. По тој 51авиди и у Другом светском рагу, сдмах после државне п{Х)пасти, ослушкивао се откуцај ерца мајке Србије, па чим се чуло да је гооподар њених гора и планина пуковник Дра- гољуб Михаиловић, свима је лакнуло и сви су тежили да с њим ухвате везу. Један од првих, ван Србије, био је ка- петан 1Павле Ђуришић који је ухвааио ту везу и стално је одржавао у току Другог светског рата.

По природи живе нарави, хитар, предузимљив, на све спре- ман и рођен.и устанички вођ. У гостољубивом селу Горњем Заостру осећао се као код своје куће. Али његова природа пије била задовољна мировањем; она хоће стални покрет, предузимљивост и акцију. Зато, чим је чуо, после нашег слома у борбама са трупама казпене експедиције, да се про- носе упорни гласови како је у Србијк пуковник Драгољуб Михаиловић организовао четничку герилу и припрема уста- нак на окупатора, Павла су заокупиле мисли, да треба ухва- тити везу с тим храбрим пуковником Михаиловићем. И те мисли нису га напустиле све док нијс донео одлуку да пође на тај врло опасан п}’т. Он је увек био брз у доношењу и спровођењу одлука. 'Кад једном донесе одлуку, он је тврдо- главо спроводи, макар била и погрешна. Тако је било и са овом одлуком. У свом подухвату је успео, али је могао и живот изгубити на том путу са .људством које га је пра- тило.

Једног новембарског дана, не сећам се датума, добих од Павла писмо кратке садржине: “Важио је, дођи одмах на састанак.” Пошао сам већ сутрадан у пратњи брата Панте- лије, учитеља и резервног поручника, ко.ји се од мене није одвајао због комунистичких лретњи. Дан јс био ведар и прилично хладан. Дрвеће оголело у предало се зимском сну. Код Јерининог Крша скренули смо са друма Беране-Би- јело Поље и шумским, врло стрмим, путем упутили се за Луке (засеок села Велиђе), где нас је сачекао Светозар До- брашиновић, Павлов помоћник и његова десна рука, рођен у Г. Заостру и 'једно време -најмлађи претседник општине у Зетској бановини. Зато су га сви волели и поштовали, што је Павлу много користило првих дана организовања и пове- зивања села и општина у срезу беранском.

После поздрава наставили смо пут за Г. Заостро и после пола сата живог хода стигли смо у будући штаб Лимско- санџачких одреда. То је зидана зграда од камена са две простане учионице и једним мањим оделењем за учитељску канцеларију. Крајња је кућа у селу и над њом се наднела

— 34 —

једна стена као да би је хтела пгуклопити, кад би је неко минирао. У време постојања штаба врло добро је послу- жила као: осматрачка тачка.

Пабле нас дочека пред школом. Насмејан је и весео, ве- роватно због одласка у Србију. Брада и дуга коса су изме- нили ранији његов младачки лик. Али очи су остале исте, живахне и стално у покрету. После поздрава уђосмо у кан- целарију, која му је у исто време служила и као спаваћа соба, са врло екромним дрвеним креветом, столом и две столице. Ако су гости бројнији, као што се редовно деша- вало, онда се користе учионице са ђачким клупама.

Одмах је прешао на свој план, због кога ме је и позвао. Његова излагања била су убедљива, а нада остварљива. Пошто се надао да му Дража додели радио станицу, од мене је тражио да му пошаљем свог зета, Милоша Милића, на- редника и радио телеграфисту (страдао заједно с Павлом као поручник). Обећао сам му упутити зета Милоша у од- ређено време за полазак и пожелео му срећан пут за Србију и још срећнији повратак к нама. У то време нисам слутио да се у том човеку крије јунак соја Обилића, народни вођа и прослављени во јвода Павле Ђуришић, дика и понос вас- коликог Српства.

Пошао је одређепог дана за селс Затон, са одредом од 40 наоружаних бораца, већином Заостра-на. У Затону се од- ред попео на 120 бораца, одабраких “све по пушци и дес- ници руци”. У селу Расову, крај Бијелог Поља, одреду се прикључио Јагош Кораћ са четннчком заставом и једном мањом групом бораца, да је одред могао бројати 130—135 бораца. Далш правац кретања је био: Бољанска ријека - -Влах - Костеница - Врх (Турова) - Ђаловићи - Гиљева - Бу- ђево - Штаваљ - Одзраћеница на нланини Голији. У српском селу Буђеву Павле са својим одредом је одушевљено доче- кан и угрошћен, јер је село врло богато и увек на ратној иози *са Пештерским муслиманима, па им је овај долазак српских бораца добро дошао да тамошњи муслимани виде да ова српска оаза нњје заборављена Нарочито су се обра- довали четничкој застави, којој је тамошња чета извршила дочек и поздрав по војним прописима. Село броји 170 до- мова, а формирало је чету од 190 бораца дг се брани од муслиманске напасти, јер комуниста нису имали. Пошто сва- ки дом није могао добити по једног госта, јер их није било колико има домова у селу, то је Павле, са сеоским учите- љем Марковићем, посетио све домове који нису добили госте.

У селу Штављу, Павле је од свештеника Селимира По- повића добио потребне податке о месту боравка Драже Ми- хаиловића. У Одвраћеници је оставио Одред, а он се са осам пратилаца упутио Дражи на састанак. Тамо је остао осам дана, колико му је било потребно да упозна Дражу са стањем.у Црној Гори и да од њега прими потребне ин- струкције за даљи рад. Том приликом, Дража му је дао и тражену радио станицу средњег домета, која је ло поврат- ку инсталирана у основној школи у Г. Заостру.

— 35 —

На свом путу за Србију и повратку за Засстро П&вде је имао да се бори са два непријатеља- са суровом и смежиом зимом преко беспутне Пештери и са муслиманским заседа- ма. Пештерски муслимани били су до зуба иаоружани и не- пријатељски расположени према Србима. Зато је Павле са Одредом морао да путује више ноћу и да користи пролаз кроз теснаце у зору, кад се муслиманске заседе омењују. Те податке о заседама знали су његови водичи из српских се- ла Ђаловићи и Буђево, који су се за ту дужност добровољ- по пријавили.

Дуже Павлово задржавање на путу и у Србији (цео ме- сец децембар 1941. године) домаћи комунисти вешто су искористили за своју пропаганду и кро'з становништво ра- ширили гласове, како је Павле са одредом уништен од стране пештерских муслимана, наклоњених Албанији. Кад нису успели у овој, раширили су другу вгрзију: да Павле с одредом остаје у Србији и нема намеру да се враћа у Црну Гору. Све је то неповољно утицало на становништво нашег краја.

Док су овакве гласине комунисти кроз народ протура- ли, тајно су ковали планове како ће ,га сачекати, опљачкати и уништити. Они су рачунали да ће Павле од Драже доби- ти већу суму новаца, аутоматског оружја и муниције, па су желели да то опљачкају и употребе у своје сврхе. Ми смо тај њихов план на време открили и предузели мере да га осујетимо. На једном тајном скупу позади узвишења Ја- сиковац решили смо да на добровољној бази формирамо одред и да кренемо за Србију истим правцем .којим је и Павле пошао пре месец дана. За овај одред јавило се 150 бораца (већином с десне стране реке Ј1има), али кад смо ноћу стигли на Лим да га прегазимо на температури —30° Ц степени, половина бораца нашла је разне изговоре: реуму, слабо срце, да су неплиеачи итд. Друга половина одважни- јих и на све решених, са оружјем и оделом на глави, смело Је загазила у залеђени Лим. Првих двадесетак метара од обале били .су лод ледом, који нам је ноге секао као ста- гло. Што смо даље газили вода јс била све дубља и бржа, да нам је прешла преко паса. Многи су се оклизнули и по- квасили одело, обу!|у, пушку и мупицију. За време нашег гажења Лимг осетиле су нас италијапске посаде из бунке- ра и на нас отвориле ватру из аутоматбког каоружања, сре- ћом без наших губитака, јер су митраљески рафали преба- цивали преко наших глава. С тешком муком смо прегази- ли Лим и онако мокри и промрзли наставили омо иут за Г. Заостро, где смо етигли пред зору. Огрејали смо се и од- морили у основној школи и имали намеру да истог дана частавимо лут за Затон, кад наступи таква снежна мећава да поремети наш иокрет, те га ми одложисмо за следећи дан.

Следећег дана, рано, били смо на ногама и слремни за пут, кад пушке у селу запрашташе. У први мах смо мисли- ли да се ради о нападу комуниста, али убрзо сазнадосмо радосну вест да су то курири, који јављају да Ј'е Павле

— 36 —

с одредом срећно стигао у село Затсн. Одмах смо се кре- нули на пут, са потребним осигурањем испрсд себе, јер смо имали тачне податке да су комунисти већ посели газове на Лиму, на простору од села Бубања до Фемића Крша. Код основне школе у селу Брзава, зауставио сам одред и издао заповест за поседање положаја иа левој обали Лима од Бубања до Фемића Крша, који су комунисти већ били по- сели.

Два сата после нашег поседовања положаја на друму Бијело Поље - Беране појављује се Павлов одред са заста- вом на челу. Песма се разлеже, а пушке праште, да околна брда одјекују и даље преносе ову радосну вест о срећном повратку наших јунака из Србије. С песмом загазише у ле- дени Лим на газу према основној школи, где смо ми Павлу јавили да смо посели најјачим снагама. Кад су изашли на нашу обалу. настало је љубљење и честитање. То спонта- но одушевљење свих нас изненадко поремети једна група комуниста из оближњег села Бубања са гласним узвицима: ‘■Доле петоколонаши, доле издајпици! Смрт фашизму •— слобода народу!” Одмах сам наредио да се ови букачи ра- зоружају, што је и учињено. Кад су остали комунисти, из прикрајка, видели нашу решеност на све, па и борбу, одуста- ли су од своје намере, јер нису поедвидели да ћемо ми из- вршити осигурање газова на Лиму, ко'је су и они изабрали и посели. То је за њих био први шамар пре него ће ступити у отворену борбу са нама јануара 1942. године.

После ове мале гужве, кренули смо за Заостро. Уз пут смо стално застајкивали, јер домаћики поред чијих кућа пролазимо, износе здравице и поздрављају се с Павлом и осталима. Већ је био пао мрак кад смо стигли у Г. Зао- стро. Ту смо сви преноћили, угошћени од Згострана, иако су танког имовног стања, али по љубазности и искреном дочеку мало се ко може са њима мерити.

Сутрадан нам је Павле у цраткнм цртама описао како је протекао његов састанак с Дражом, обећавши нам да ће на главном скупу кроз три дана, детаљно изнети како је гекао тај састанак и какву норуку дбноси народу Црне Горе од Драже Михаиловића.

Та три дана врло брзо су прошла и осзакуо је 3. јану- ар 1942. године, када сви путеви воде у Горње Заостро. Пра- во зимско јутро са снегом до изпад колена. Са свих страна пристижу групице људи свих доба старости, од голобра- дих младића до (крепких стараца, какви се могу видети у нашим крајевима. Сви они хоће да чују ту поруку српског пуковкика Драже Михаиловића, који наставља борбу про- тив свих српских непријатеља. И поред хладног северца, који је сипао снег у очи, и замора, пртећи дубоки снег, на лицима овнх људи запажа се нека видна промена, јер се нешто круино десило у њиховиМ душама. Преко ноћи, као неким мађиским путем, од покорених и унижених робова, постали су поносити борци и заточници Слободе, Правде н Демократије. Лица су »м озарена неком чудном радош- ћу, а кораци крепки и мушки. Свакн се жури да што пре

— 37 —

стигне на сазвани састанак у основној школи тогистори- ског јутра.

Основна школа Је у врх села и први сунчаки зраци огре- ју њу. 'Сељани као да су предосећали њену историоку уло- гу па су баш изабрали за своју школу то место које доми- нира над свом околиком. Простраие и видне учиопице већ су скоро пуне будућих четника, али групице из удаљени- јих села још пристижу, иако је дан већ одмакао и скуп требало да отпочне. На|зад, дође и тај срећни тренутак, да Павле Ђиришић отвори скуп. Он улази весео, наемејан и одморан од тешког и напорног пута. Спонтако дође до из- лива расположења присутних и кроз учиопицу се проломи громко: “Живео ‘Павле Ђуришић и добро нам дошао!” Кад се поклици стишоше, Павле присутнима назва Бога, као да пред собом већ има постројене четничке јединице Лим- ско-санџачких четничких одреда. Из стотина грла, младих и старих, проломи сс “Бог ти помогао!” Зидови као да по- дрхташе, а ехо поздрава прими каменита стена изнад шко- ле и пренесе га даље Комовима и Ловћену, тим српским символима слободе и јунаштва.

Сви се претворили у слух и једва чекају да Павле почне своје излагање и опис састанка с Дражом, али он не почи- ње. Његов орловски поглед стално прелеће преко присут- них, као да некога тражи. (Најзад, гласно, да га сви чују, прозбори: “Нека изађу комунисти из учионице, јер они не могу бити присутни и чути моја излагања, која се тичу и наше формациЈ'е и мога састанка с Дражом Михаиловићем!” Наста тајац и само се вратови окрећу деско и лево, да би видели нежељене госте, али нико не устаје, као да их у учи- оници нема. Павле понови ј'ош јачим гласом: “Нека изађу да их ја не именујем”. И ово његово наређење остаде без одзива, те он љутито лодвикну: “Прсфесор Гаврило Барјак- таревић и капетан Раденко Тмушић, зашто не излазите?” Као два осуђеника оба устадоше п остадошс стојећи, као да нешто очекују и нечему се надају. У тој тешкој ситуа- цији по ова два човека, који су се већ одрекли комунизма, устаје учитељ Тома Јоксимовић, најстарији по годинама међу нама и обраћа се Павлу речима. “Пајо сине, професор Гајо (Барјактаревић) био је код мене и одрекао се кому- иизма и ја гарантујем за њега својом речју и чашћу!” По- штујући године и ценећи националне заслуге старога учи- теља Јоксимовића, Павле прима његову гаранцију.

Затим се обраћа следећем грешкику Раденку Тмушићу: “А што ти Раденко не излазиш кад сам наредио, шта че- каш?” Погнуте главе и покојнички Раденко одговара: “Го- сподине !кдпетане, ја нисам никада био комуниста, иако сам с њима био. )Кад сам се уверио у њихов погрешан рад, ја сам их напустио. Дајем своју часну реч, пред овим чаоним скупом, да ћу бити искрени припадник четничког покрета.” И заиста оба су одржали дату реч и своје животе положи- ли, бранећи Српство од оних са којима су сарађивали. Про- фесор Барјактаревић је био један међу најхрабријим и нај- бољим борцима у нашим редовима и као нишанџија на теш-

— 38 —

ком митраљезу свуда био међу прзима, често носећи сам нерастављен митраљез са положаја на положај, да не би губио у времену. Раденко Тмушић је такође био истински борац и погинуо. Једно време је био ађутант познатог пе- штерског војводе Рада Корде, који је од Павла тражио да му пошаље једног аистивног или резервног официра и он му је послао Раденка Тмушића, са којим је војвода Корда био врло задовољан.

Кад се и ово питање реши и лрисутни се умирише да што боље чују говор, Павле Ђуришић, обрати се скупу са: “Драга браћо, доносим вам поздрав од муковника Драже Михаиловића и два декрета потписана од њега лично. Пр- вим декретсм постављен је ђенералштабни мајор Ђорђе Ла- шић за команданта Црне Горе, а другим постављен сам ја за команданта Лимско-санџачких четничких одреда. О тач- ном месту нашег састанка не могу вам рећи, из разлога да не би непријатељу дошло до ушију. У главном да знате да смо се састали негде у слободним иланинама западне Ср- бије. Пуковник Михаиловић је још у месецу сиају прошле године развио заставу слободе на Равној Гори и почео да окупља око себе националне борце за борбу против оку- патора. Он је са тог места објазио непријатељу и целом свету да не признаје капитулацију југословенске војске и да ће борбу наставити до коначне победе. Народ је у Ср- бији листом уз Дражу Михаиловића и дао му је своје по- верење, а и љубав, прозвавши га с б о ј и м Ч и ч о м .

“Пуковник Михаиловић је поборник герилског начина ратовања и наслона на наше планине, па као најподеснију формацију за тај вид ратовања је узео четничку формаци- ју, како су се бориле у Јужној Србији пре 1912. године наше четничке снаге. Нама је такође наредио да пређемо са пле- менскб на четничку формацију, што ћемо ми учинити још на овом скупу. Ја сам очаран атмосфером која влада у Ми- хаиловићевом штабу. Све одише слогом, поверењем и дру- гарством, а изнад свега врхуни ауторитет и личност Драже Михаиловића. Н>егова наређења извршавају се стриктно и без поговора, без примене оне круте касарнске дисципли- не. Све се одвија по једном устаљеном плану. Курири сти- жу се свих страна са извештајима потчињених командана- та, примајући наређења из -Главног штаба да при повратку собом понесу својим командантима. Све то тече глатко и иечујно. Дража Михаиловић полаже велике наде у народ Срне Горе.”

По завршеном говору Павле је одговарао на поставље- на му питања. На крају је бурно поздрављен од свих при- сутних и једногласно примљен за команданта Лимско-сан- начких одреда. Затим смо прешли па избор четничких ко- манданата, па је и тај посао обављек у најбољем реду и хармонији. За Павловог помоћника поново је изабран Све- тозар Добрашиновић, домаћин овог скупа и бивши прет- седник општине; за среског четничког комакданта је иза- бран писац ових редова као најстарији по рангу међу ак- тивним официрима. Пошто је то позадинска служба, он се

— 39 —

захвалио и тражио борачки положај, па је одређен ,за ко- манданта Д. Ржаничког четничког одреда, јер је "са 'тим борцима командовао у јулском устакну; за среског. чрт- ничког ксманданта је одређен мајор Божо Јоксимовић (по рањавању заменио га Радосав Јоксимовић, 'срески начел- ник у пензији); за команданта Манастирског четничког од- реда мајор Миомир Цемовић (после контузовања у се-лу Виницкој од убачене бомбе у собу у којој су спавали за- менио га резервни капетан Милић Бојичић); за команданта Будимског четничког одреда капетан Мирко Вабовић -(хра- бро погинуо у борби код Мојковца 5. маја 1942); за ко- манданта Политичког четничког одреда мајор Симо Попо- вић; за команданта Брзавског четничког одреда капетан Радомир-Рајо Поповић (заменио га ваздухопловни наред- ник Радојко Фемић, пошто је Поповић наименован за, на- челника штаба ЛСЧ Одреда и за команданта Горњоселског четничког одреда мајор Миљан Обрадовић (због нежног здравља заменио га доцније Радоје Шћекић).

Потом је стари учитељ и добар 1услар у нашем крају. Тома Јоксимовић отпевао јуначку песму из старина,-коли- ко да нас потсети да су и наши преци радили ово што ми данас радимо, јер непријатељ је непријатељ, па био ;он Турчин, Немац, Италијан или Арнаут ии. Свима је њима исти циљ да победе и у ропство подвргну српски иарод. >

Са овим је био завршен историски скуп у школи' Гор- њег Заостра. Растадосмо се у најбољем расположењу, све- сни да смо обавили спасоносан посао по наш српски на- род. Свак оде на додељени му реон да отпочне рад. н.а. новој —■ четничкој формациЈ‘и.

На завршетку овог историског поглавља одајемо прп- зна1ве и хвалу оним дивним и родољубивим Србима и Срп- кињама у Г. Заостру, који родитељски, и кад је би.то нај- теже, примише 'Павла Ђуришића са н>еговом групицом бо- раца. Они отворише своје домове и срца пуна љубави сви- ма онима, који из даљине тих даиа посетише Главни штаб Л. С. Ч. О. Они примише у своје домове и стараше се о њиховој исхрани, седамдесет бораца из одреда Љуба Ми- нића, у свргмену од 3. јануара до 18. фебруара 1942. годи- не. И они свима нама, када смо се прсморени и прозебли вра- ћали из борбе, уступише своје постеље да се сном о-кре- пимо, а они су за то време поред ватре сушили наша мо- кра одела и обЈфу, док су домаћице за нас спремале топлу храну из својих скромних залиха, да се поткрепимо када устанемо. И све су то чинили са осглехом ка дицу, не тра- жећи за себе никакву награду, било у новцу или похвали. Али су они постигли нешто више. к узвишеније од сцега материјалног; постигли су да њихово Заостро постане. на- ша друга Равна Гора. То је њима највеће признање од свих Срба Црне Горе и Старога Раса. Када се по паду. комуниз- ма буде писала Српс(ка историја кајновијег. времена, . рви подаци не смеју се пренебрећи или занемарити, ако се .жели да историја буде оно што јесте, праведни и веродостоши приказивач свих збивања и догађаја од важности.

— 40 —

КОМУНИСТИ СПРОВОДЕ СВОЈ ПАКЛЕНИ ПЛАН*Комунистичка партија у Краљевиии Срба, Хрвата и Сло-

венаца, односно Југославији, још од првог дана постоја- ња државе почела је да руши нову државу и да ради на њеној пропасти. Њ ој су се прикључиле и националне ма- њине у мржњи и антидржавном распололеењу, те се деси- ло да на изборима за Уставотворну скупштину одржаним 58 народних посланика. Комунистччка партија није имала 58 народних посланика. Комунистичка партија није имала толико својих гласача да би постигла оволики број народ- 'них посланика, већ су их врбовали међу незадовољним, не- савесним и корумпираним гласачима, плаћајући их из сво- јих фондова, снабдевених новцем из иностранства.

Срећом да је у то најтеже време по нову^државу мини- стар Унутрашњих дела био врсни Србин, велики родољуб и врло енергичан човек, Милорад Драшковић, који је про- зрео комунистичке планове и издатом Обзканом стао на пут комунистичком роварењу. Али је животом платио ово хватање у коштац са светским комуиизмом. Док се са поро- дицом налазио на годишњем одмору у Делницама, на њега је извршио атентат убица Алија Алијагић, члан терористич- ке организацијје “Црвена правда”.

Иако је Обзнаном забрањен јавнн рад комунистичке пар- тије, она је наставила илегално из подземља, што је много опасније и разорније. Њени чланови су користили сваку гужву, сваку ситуацију и сваку демонстрацију да се инфил- трирају и искористе у своје сврхе. На аутономним универ- зитетима, нарочито1 Београдском, као најбројнијем и нај- важнијем у држави, комунистИчки студенти су свестрано користили те слободе и стварали апархију и спровођење самовоље. За време летњих ферија, ти студенти су се, са одређеним планом, растурали по селима, да трују својом пропагандом неупућену и лаковерну сеоску омладину и да .је привлаче у своје редове.

Други светски рат је добро дошао комунистима Југо- славије да са удруженим непријатељима, споља и изнутра, сруше државу, на чијем рушењу с.у радили преко двадесет "година.

Кад су италијанокс казнене колоне успешно свршиле свој посао, угушивши јулски Устанак у Црној Гори, повукле су се у вароши и варошице и добро утврдиле бункерима ,и бодљикавом жицом. Уместо ранијег батаљона пешадије, сада је берански гарнизон имао дивизију “Венеција” и пук артилерије, увек спрсмне за борбу у рововима и бункери- ма. Из вароши су повремено излазили читави батал>они

' са мазгама ради сече дрва у најближим сеоским гајевима, а кад су гајеве посекли онда су на ред дошли шљивици и друге воћке. Ни кокошке нису поштедели приликом по- вратка у варош.

*) Сви наводи у овож одељку узети су из књнге “ Зоорник докумената и података народноослободизачког рата југословсиских иарода’’, Београд 1950.

— 41 —

Пошто се италијанска окупација свела ка вароши и ва- рошице, комунисти користе њихову пависност за свој рад и отворено иступају у обрачуну са противником, уствари целим народом. Комунисти показују своје наказно и са- танско лице откривањем планова уперених, ие против оку- патора, већ против сопственог народа.

Црна Гора је од свих српских покрајина доживела нај- више комунистич!ких злочина, од којих су многи непозна- ти у светској криминалогији. Она Је доживела таква вар- варства каква се не памте од постанка света, и то баш од своје деце. То није било њихово каслеђе од предака, јер су Црногорци одувек били познати по свом чојству и ју- наштву. Није то био ни резултат домаћег васпитања, јер је у Црној Гори породица још увек имала онај значај из прошлости, када је отац или старешина куће имао прву реч и био слушан од свих укућана. Сва несрећа дошла је после Првог светског рата од људи иЛколованих на уни- верзитетима, или су остали вечити студенти. Они су прво себе заразили комунизмом читајући комунистичку лите- ратуру, потајно растурану, а потом и друге, у већини слу- чајева омладину.

Распад Краљевине ЈугославиЈ‘е комунистима је добродо- шао за њихов рад. Пошто је окупатор држао вароши и ва- рошице, комунисти су се свом жестином устремили на срп- ско село, које је и најнационалније и најкомпактниЈ'е те га треба разбити и привући на своју страну. Прво су започели са “обрађивањем” сеоског становништва на леп начин, тј. убеђивањем да је комунизам најбољи вид за уређење људ- ског друштва и државе. Овај начин “обраде” није успео, па се прешло на метод претње и застрашивања, 'који Ј'е та- кође доживео неуспех. Остао је последњи метод грубе силе и убистава, који су комунисти прнменили над народним првацима, угледним домаћинима и претседницима општи- на, да би доцније прешли на масовна убиства националног становништва. За ово је дошло 1шређење одозго, било од Главног штаба за Црну Гору или Цектралног комитета КШ.

'Комунистима је нарочито било стало да се спречи фор- мирање четничких јединица у Црној Гори и Санџаку и њи- хово повезивање у један фронт. О овоме постоје бројна на- ређења од којих ћемс навести неколико наЈважнијих: “Што се тиче четничких банди у ЦрноЈ' Гори, предузмите најенер- гичније мере да се оке у клици утуше''. Или “да ми морамо и требамо из коријена уништити ту губу између себе, исто као и окупатора, а у данашњим приликама ј‘ош и више, Ј'ер је опаснији од њега.” Тито: “сву пажњу треба да усред- средите на ликвидацију четника.”

Свакодневно је падала по нека жртва од комунистичке злочиначке руке. Прво отпочеше са претседницима општи- на због њихове тобожње сарадње с окупатором. У Харе- мима (део Берана па десној обали Лима) убише претсед- ника општике Томицу Цукића, баш на улазу у општинску зграду; затим претседниЖа општине у Шекулару Батрића Божовића; претседника и угледног домаћина Јању Кораћа

— 42 —

из села Главаца, пошто су га страховито мучили и полу- живог бацили у јаму код Гриже на планини Јеловици; у Полимљу убише Васу Лабана, лоетседника општине; до- маћина Луку Миковића из села Вуча, крај Берана, убише у воденици док је млео жито; петнаестогодишњег сина су- дије Радована Груцића-Делевића, после страшног мучења, бацили су у јаму код Гриже иа иланини Јеловици; у исти јаму бацили су измученог жандармериског поднаредника Панту Јоковића, пошто су му претходно са тела чупали месо кљештима, да би му нанели што страшније болове_. Овакви и слични злочини дешавали су се и у другим срезо- вима Црне Горе, те су комунисти телима националних Срба и СрДкиња испунили многе јаме и бунаре од којих су по злу најчувенији они на Ррадовцу, “Котор” јама у Горњем пољу код Никшића, Шавнички букар и Шаховићска јама, недалеко од Шаховића. Сви “лихвидирани” су претходно били оглашени као кародни издајнкци, петоколонаши и ко- лаборатери, у шта нико није веровао, јер су све то били национални и честити људи, али су комунистима сметали па их је требало уклонити. У томе оптуживању и ликви- дирању националних људи од страке месних комуниста о- тишло се и преко жељене мере оних на врху Комунистичке партије. Чак је и Централни комитет морао признати 8. априла 1942. “*Појавило се у свакодневној пракси ‘ликви- дирање петоколонаша’ по често врло сумњивом критерију- му — тј. не на основу њиховог политичког разобличавања пред масама и уништења у интересу народиоослободилачке борбе за конкретно учињено дело у служби непријјатеља, већ по критеријуму ‘био је или јесте непријатељ комуни- ста’ итд. Природно је да је оваква пракса морала довести до општег осећања несигурности тамо где је чињена и до удаљнвања једног дела маса.”

Врхунац својих злочина комунисти су достигли у кола- шинском лугу поред валовите Таре, кад су на наш Бадњи- дан 1942. године приредили нешто нечувено и невидљиво и створили праву људску касапницу и мучилиште, коме може и пакао позавндети.. У својој изопачености, мржњи и лосувраћеним појмовима отишли с>' тако далеко да су то место натопљено крвљу српских мученика, само зато што су били сметња .комунизирању српског села као најјачег националног упоришта, прозвали “Пасјиад гробљем”. Не- посредни творци и наредбодавци за злочине у колашин- ском лугу су Моша Пијаде и Милопан Ђилас, данашњи про- тивник “Нове класе”. Он је у комукистичкој хијерархији заузимао друго место, одмах после Јосипа Броза, и сма- тран као његов наследник. Зато он и директно општи са Централним комитетом КПЈ и Врховним штабом. У улози делегата ЦК КПЈ при Покрајинском комитету КПЈ за Црну Гору у заједници с Митром Бакићем 27. марта 1942. упу- ћује Врховном штабу своја запажања на дотадашњи по- грешан рад. По њима је “политички погрешан став партије на свим основним питањима. Ови погрешни ставови. .. кри- ви су зашто је четнички покрет у Црној Гори добио то- лико маха”

— 4 3 —

И Моша Пијаде у истој улози, као и Ђилас, кука на чет- нике у Црној Гори и пише “другу” Титу 3. марта 1942. г.: “Земља (Црна Гора) без четника одједанпут доживљује праву четничку офанзиву.” После тога следује Титово наре- ђење 6. марта 1942. г. Главном штабу Дурмиторског народ- ноослободилачког партизанског одреда “Црногорци (ми- сли на комунисте) нвка се баце свом снагом на четтже.”

'После комунистичког пораза на Матешеву и у Лубни- цама 20. и 24. јануара 1942. било им је ,јасно да су Васоје- вићи за њих права тврђава на коју треба упутити све сна- ге да је нападну и освоје. У том иогледу Тито наређује Главном штабу за Црну Гору 10. марта 1942: “Ликвидаци- ји четничких банди и пете колоне морате посветитИ сву пажњу. Против четничких банди у Васојевићима мобили- шите што више људства. Када то четничко упориште лик- видирате, све ће остало лакше ићи. Привремено напустите стару Црну Гору ради ликвидације Васојевића, а послије тога баците се свом снагом на остала четничка упоришта.”

У истом наређењу пише и ово: “Ви морате прибећи и репресалијама против четника. Мооате палити извјесне ку- ће окорјелих зликоваца и разбојника, а обавезно све куће четничких вођа и коловођа... Сза њихова имања треба конфисковати, Док ке ликвидирате четнике, борбу с Тали- јанима избегавати, и примати је само онда када је не мо- жете избјећи или кад сте сигурни да ћете доћи до плијена у оружју и материјалу.

Зар се из цитираних комунистичких докумената не види, да је за њнх било важније уништење четника него окупа- торских снага. И што је важно, открива се њихов пљачкаш- ки нагон који их прати за све време њихове крваве и на- задне владавине. Али је најважније, да они сами себе одају о сарадњи с окупатором, јер Тито у свом наређењу Глав- ном штабу за Црну Гору 28. марта 1942. каже: “Примењи- вати репресалије према одбјеглим четницима; конфискаци- ја свих потреба, СЛАЊБ ЊИХОВ1ТХ ПОРОДИЦА О-КУПА- ТОРУ (пишчево подвлачење), палење кућа, итд.” Предаја породица окупатору да их интернира, а да би се тај посао предаје обавио треба доћи у везу са о^купатором и с њим утврдити све детаље око те предаје.” Зар то нцје отворена сарадња? Као командант места Колашин писац ових ре- дова је присуствовао ископавању жртава из муља реке Таре, која их ]е покрила уместо мртвачког покрова. То што смо тада видели није у стању да опише никакво људско перо. И они људождери из Африке могли би се сакрити иза комунистичких злочинаца у “Пасјем гробљу”. Призор је страшан и потресно језив, да се човек пита: да ли је мо- гуће да се овако нешто може дескти у 20. веку, па још на старом континенту?” Пред тим језивим призором немо стојимо, сви, нарочито родбина. Она не може да препозна лешеве својих милих и драгих, јер су страшно унакажени и без појединих делова тела. Руке и ноге су им поломљене; зуби повађени грубим кљештима још док су били живи; лобање су им размрскане дрвеним маљевима, чије су ударце

— 44 —

чулџ становници најближих кућа онс свете ноћи уочи Бо- жцћа; стомаци су некима распорени и црева избачена; ко- са са главе многима опала, јер је жртва, до1к је још у жи- воту била, поливана кључалом водом. Све у свему прави пакао на ззмљи у који су дотераии и страдали праведни- ци, Срби православне вере и наицонално опредељени. То су били људи из свих друштвених редова од судије до о- бичног радиика. Н>ихова је једина грешка била што нису. прихватили безбожки комунизам и нису се сврстали под његову заставу на којој је, уместо српског двоглавог бе- лог орла, мрска петокрака звезда.

Ништа мање потресно је било и вађење жртава из Ша- ховићске јаме у коју су комунисти пссле “суђења” и “осу- де” бацали полуживе и премучене жртве. Претходно су их данима “саслушавали” да признају своје непостојеће кри- вице сарадње са окупатором, па кад то нису могли од жрт- ве изнудити, онда је долазила кратка пресудз иолитичког комесара да се “издајник и петоколонаш” баци у јаму. По томе их народ с правом назва јамарима, који се назив одр- жао у народу до данас, а остаће док Србин живи.

Кад су четници ослободили Шаховиће, у пролеће 1942. године, онда су се најодважнији људи тога краја помоћу конопаца и чекрка спустили у дубоку јаму да из ње изваде невине жртве комунистичког терора док су “управљали” народом тога краја и “делили” му правду по законима џунгле. ЈБуди који су се спустили V јаму били су запањени призором на који су наишли. Ти несрећници после бацања у јаму долазили су к свести и цепали кошуље, да би напра- вили завоје и превили ране на глави. Многи су нађени у се- дећем ставу прислоњени уз стену, да би избегли отопљени снег који се сливао у јаму и на њих падао. Ови српски ро- дољуби мученнчки су издахнули од зиме и глади, после тешких часова проведених у овој јами, која ће по злу оста- ти у пћмћењу тамошњег становниттва, на срамоту учитеља комунизма и њихових ђака.

Наведени случајеви убистава бшш су испигивање народ- ие реакцг*је, која није долазилд, јер је било тешко подићи пушку на брата, кума, пријатеља и комшију, који су поцр- венели. Ко-мунисти су ово схватили као слабост, па су пот- ценили народну снагу и његово стрпљење, те су појачали терор и убиства, да је дошло до оружаног сукоба за који су они криви, јер су први опалили иушке на <кас.

Комунистима је сметао штаб у Г. Заостру па су на све начине радили да га униште. Упућивали су коћу своја оде- лења, у току јануара и прве половине фебруара 1942. г., да препадом и бомбама униште ово орловско гнездо, али су увек наишли на-будне и спремне сеоске и штабске засе- де, које су их ватром дочекивале и протеривале да су на г.рају морали одустати од ноћних капада.

Наш скуи у основној школи, по повратку Павла Ђури- шића из Србије, комунисти су озбилшо схваткли и све пре- дузели да нам осујете формирање четничких јединица. Та- ко су свој жрвави посао започели са мајорима Миомиром

— 45 —

Цемовићем и Божом Јоксимовићем, који су се са скупа, у пратњи своје браће Бранка Цемовића и Рајка Јоксимови- ћа, упутили у село Виницку, у намери да одатле отпочну свој рад. Заноћили су 3. јануара 1942. у двоспратној кући Милована Саичића, а чувани од страже из Виницке чете. Лабавим вршењем стражарске службе од стра-не те страже, или њеном издајом, комунисти су успели да се још исте ноћи привуку и кроз прозор собе у (којој су мајори са бра- ћом спавали, убаце ручну дефанзивну бомбу. Од јаке екс- плозије сви прозори на кући су полсмљени, док је топла крв првих четника Лимско-санџачких четничких одреда по- прскала зидове собе. Том приликом угасио се један млад живот, пун нолета и одушевљења за кационални покрет от- пора; омладинац Вран)ко Цемовић остао је мртав у том обрачуну црвених са нама. Мајор Божо Јоксимовић је ра- њен у обе коге од парчади бомбе, док је мајор Цемовић контузован од експлозије бомбе у његозој непосредној близини. Једини је остао непозређен Рајко Јоксимовић, иако је с братом Божом спавао у истом кревету.

Овим мучким нападом комунисти су нам још у почетку организације избацили из строја четири борца и четири организатора. То нас је ослабило, јер су у питању била два команданта, али нас није збунило. Овај случај нас је при- морао да убрзамо са нашом организацијом и комунисте предухитримо у њиховим плановима. Сви смо увидели да са комунистима нема компромиса, а још мање неке сарад- ње за напад на окупатора у повољном моменту. Исто тако смо били свесни да мора зедног дака доћи до сукоба из- међу те две различите групације и дошло Је на дан св. Јо- вана 20. јануара 1942. године.

Комунисти су безбожници, па су за проливање братске крви изабрали празник из два разлога; да покажу народу да за њих Бог и светитељи не постоје и рачунали су да ће наше снаге због празника, кој'и многи домаћини славе, за- тећи неспремне и лако их потући. Преварили су се и ту по- вршну процену ситуације су платили са 71 мртвим и 114 заробљених. 'Овај смртни ударац задао им је ђенералштаб- ни маЈ'ор Ђорђе Лашић код Матешева са Леворечанима, Прекобрђанима и Баранима. У тим борбама, при крају да- на, Лашић је тешко рањен у главу; те команду над одре- дом прима ваздухопловни )мајор Андрија Весковић. Пошто је Лашић био и командант Црне Горе, према Дражином декрету који је Павле донео из Србије, ту дужност прима Павле Ђуришић, поред своЈ'е редовне дужности.

Међу погинулим и заробљеним партизанима код Мате- шева било је и присилно мобилисаних националиста, кој ' и су морали да се боре под претњом пиштоља у руци поли- тичког комесара. Такве смо доцније, по заузећу Колашина, пустили из затвора и многи су погинули у доцнијим бор- бама као четници.

Колико су комунисти бездушни људи и циници, најбо- ље се види да су иосле свог пораза код Матешева прире- дили “бал” у Колашину и дотерали народ као стснку, да се

— 46 —

весели н игра, нарочито породице погинулих, док су смрз- нута тела њихове браће, мужева и отаца лежала у суседној соби као снопље, набацана једно на друго. Овако нешто могли су да нареде само Моша Пијаде и Милован Ђилас, који су се по повлачењу Италијана из Колашина, са свошм штабо!М са Радовча преселили у Колашин. Зато никакво ново одело за Ђиласа, скројено и сашивено на Западу, не може заменити оно крваво из доба ствараља “Пасјег гроб- ља”. Његово “разочарење” у “'Старог” и “другове” нама није потребно, јер оне силне жртве вапију за осветом, која ће једног дана доћи, јер народна мудрост каже: “Правда је спора али достижна.”

ПОХОД НА ЛУБНИЦЕ И УНИШТЕЊЕ КОМУНИСТИЧ1КОГ УПОРИШТА

Пасивно држање окупаторских снага прудшло је прили- ку комунистима за њихов разоран рад. Измилели су из под- земља и дали се на сатански посао. За терен свога рада иза- брали су планинска села на левој обали реке Лима, у срезу беранском, позната под именом Горња Села, а сачињавају их следећа села: Лубнице, Курихуће, Главаце, Бастахе и Пра- ћевац. Избор је пао на ова села из два разлога: Прво, што су удаљена и ван домашаја окупзторске артилерије, и дру- го, што је њихово становништво честито, иростодушно и прилично наивно и као такво склоно да примн за истину све што му комунистичка пропаганда сервира. 'Поред тога и географски положај свих села ишао јс комунистима на руку при избору за своје упориште. Села се налазе у котлини, а около њих се надвили огранци планина: Бјеласице, Вучја, Шестафевца, Сокола, Турије и Локве, те служе као природ- не осматрачнице и запречни положаји за улазак у ова села.

За седиште свога штаба комуипсти су изабрали село Луб- нице, најлепше и најбогатије у овој групи села. Оно личи на неко птичје гнезло Јтлављено међу гранама дрвета. Кроз село протиче река Бистрица, која се у изворном делу зове Јеловица. Становништво се бави сточарством, земљорад- њом и пинтерским послом, пошто има шума у изобиљу. При- рода је била врло издашна у својим даровима према овим селима, јер им је дала богате и простране пашњаке за ис- иашу стоке, густе четинарске шуме, бистра језера богата рибом пастрмком, хладне изворе и брзе потоке што се сли- вају испод снежних глечера, а као врхунац свог уздарја дала им је ваздух као кристал чисг и пун мириса од планин- ског биља.

Комунистк су се “укотвили” у Лубницама и прогласили своју страховладу иад становништвом ових села, наметнув- ши ‘му тежак данак: да дано-ноћно и недељама гости ове изелице и “доносиоце новога поретка”. Измишљали су је- ловник и у захтевима ишли толико далеко, да су често до-

— 47 —

водили мештане у положај да нису у могућности да иад удо- воље. У погледу количине спреадљене хране, захтевали су да им мештани спремају много в«ше него што мо.гу појести. Разлог за ово је прост, да становништво што пре осирома- ше и од њега створе пролетере зз своју војску, коју могј' употребити на свим теренима и фроптовима. Да би што пре појели залихе у храни и становнкштво осиромашили, до- маћи комунисти позвали су у госте око 180 комуниста из срезова колашинбког и шавничког.

Као једину награду за то “гошћење” становништву ових села пружили су обилату пропаганду, засновану на бестид- ним лажима и обмакама. Инсталирали су тобоже примо- предајну радио станицу, “која је могла да чује” и глас моћ- ног властодршца из Москве, Стаљина. Сваке ноћи “друг Ста- љин”, обраћао се преко “ове станице” на појединце, у ве- ћини случајева угледне сеоске домаћине, позивајући их да се прикључе народноослободилачкој борби. Ови наивни љу- ди били су изненађени да “Стал>ин зна” за њихова имена, па им је то ласкало да налете на мамац. Уствари, ова “радио станица великог домета” била је нојобичнија комунистич- ка превара. То је био обичан звучник везан са говорником у суседној соби (;као бајаги Стаљином). Сваке ноћи, у исто време, говоршк би присутнима издекламовао дневне вести на “руском :езику”, пошто би претходно поновио два пута: “Говори Москва, говори Москва.” После вести и коментара од стране политичког комесара, као меродавног лица, ста- новништво се враћало кућама у уверењу да су заиста слуша- ли Москву и Стаљина.

Тек кад су четници напали Лубнице, 24. јануара 1942. го- дине, и комунисти ее дали у паничпо бекство, немајући вре- мена да демонтирају своју “радио станицу”, становништво се уверило да је било варано и заведено, па су најогорчени- ји секирама и пијуцима разлупали комунистичку “радио станицу”, у знак задовољења свог револта.

Комунисти су отишли толико далеко у прецењивању сво- је снаге, да су заузету територију сматрали као неку врсту своје републике. На свим планинским превојима и прелази- ма, поставили су својје страже, а на планинском превоју Рош- ца, преко кога води пут кз Лубница зз Беранс, поред страже уздигли су и заставу с петокраком звездом. Становници Гор- њих Села, кад су морали да силазе у 'Беране ради куповине соли, петролеја и других потреба, морлли су да имају објаве, снабдевене штамбиљем и потписом политичког комесара; иначе их стража није пуштала да нанусте “републику”.

Кад су комунисти досадили становништву терором и пљачком, појединци почеше да беже у Горње Заостро и да се жале Павлу Ђуришићу на неподнсшљиво стање, тражећи од четника заштиту. И Павле им обећа да ће ускоро истера- ти партизанске пљачкаше из њихових села. На два дана пред олшти напад на село Лубнице, Павле је позвао све командан- те четничких одреда у срезу беранском, ради договора и стварања плана за капад на комунисткчко упориште у Луб- кицама и његово уништење. Према створеном плану напад је

— 48 —

имао бити изненадап и брз, да се комунистима не Да време- на да се снађу и организују за борбу. Пошто је село у удо- љу, пружа нам се могућност опкољавања са свих страна и потпуног уништења комуниста. Предвиђено је да се напад изврши са три колоне, док ће заседе бити тајно у току ноћи постављене са десне стране реке бистрице да сачекају беже- ће партизане. Ако овај план у потпуности успе, партизани ће морати да плате својим животима пировање и оргијање у овим селима у времену после јулског устанка до нашег капада.

Према иашем плану скуп јединица одређеких за напад и- мао се завршити 23. јануара 1942. године до мрака код шко- ле у Горњем Заостру. За напад су предвиђеие три колоке:

— Десна нападна колона под командом капетана Павла Ђуришића са правцем кретања: Заучка Горња - Вурја - село Главаце - село Лубнице. Са њим је пошао и његов помоћник Светозар Добрашиновић, као одличан познавалац терена и становништва Горњих Села.

— Средња нападна колона, комамдант мајор Милорад Јоксимовић, са праЕцем 1кретања: планина Шестаревац - за- сеок Бастаси - село Лубнице. Овај правац је најтежи у по- гледу савлађивања терена, јер је испресецан дубодолинама и окомитим стрминама, које су биле под залеђеним снегом.

—■ Лева нападна колона, командант капетан Мирко Бабо- вић, правац кретања: село Велиђе — источне падине плани- ие Шестаревца - планински превој Рошца - село Праћевац. Овај правац је најдужи, јер је заобилазан, па је колона мо- рала два сата раније поћи, да би могла на време стићи на полазни положај за напад: превој Рошца - Соко.

— Манастирск« четнички одред, под командом резерв- ног капетана Милића Бојичића, имао је да поседне све пла- нинске превоје и прелазе од Стражница (закључно) - Бабов Лаз - Краљев поток - Мртвила (злкључно) са задатком: да бежеће партизане из Лубница у правцу Јеловице или Тури- је покоои ватром из заседа, које морају бити стално на сво- јим местима. Задатак врло тежак и скопчан са физичком из- држљивошћу да се остане цео дан у заседи на температури —25 степени Ц и у снегу изнад човечијег узраста. Многим борцима из овог одреда тога данд су промрзле уши и прсти на ногама и рукама.

Да би се план за капад одржао у тајности команданти су нмали да издају заповест за покрет пред сам полазак. Покрет је отпочео од школе у Г. Заостру 23. јануара 1942. године у 22 часа за леву и у 24 часа за десну и средњу нападну коло- ну. Кретање је било отежано, јер је хладноћа била скоро неиздржљива и само људи рођени под тим поднебљем мо- гли су издржати. Све је залеђено. ЈБуди су личили на неке ледене роботе и само су милели. по залеђеком онегу. Нико не говори, јер се дах одмах леди а глас не чује. Коса, брада и бркови већ су залеђени и само још очи жмиркају и једва се отварају под залеђеним трепазицама. Змијаста колона дуга преко два километра врло споро одмиче и жад је прва

— 49 — '

дневна светлост почела да се пробија, ми омо били превалили тек пола пута.

Пре почетка покрета командири чета наредили су борци- ма да изваде пушчане затвараче и да их добро очисте од мазива, а потом увију у марамицу и ставе уз тело до упо- требе. Предвиђали смо да ће се мазиво, ако се не уклони, због ниске температуре згуснути да ударна опруга неће .и- мати довољно снаге за своју функцију опаљења метка. Ова. мера предострожности показала се као врло умесна, јер су пушке наших бораца грмеле на све стране, дак су комуни- стичке у већини случајева затајивале, што пм је донело па- нику још у првим часовима борбе.

Велике напоре учинили смо док смо се попели на плато планине Шестаревац, која у лето пружа право уживање они- ма који је користе за своје катуне, а стадима оваца богате пашњаке. Пошто је био ведар дан. као из авиона посматра- ли смо села под собом, где ћемо још данас повратити љу- дима тих села слободу и њихова права на слободан живот. Можда је боље за општу ствар да су они осетили на соистве- ној грбачи “нови поредак”, о коме су им њихови синови, преучени или недоучени и вечити студенти, говорили изме- ђу два рата.

Колико Је тешко било попети се на плато планине Ше- старевац, још је теже било спустити се низ његове стрмине окренуте селима која нападамо. Снег је био стар, са повр- шином стврднутом к као стакло углареном, да се врло тешко кретало и борци су стално падали и грдили комунисте, што се због њих овако муче. 'Наш човек јс сналажљив у свакој ситуацији, па су се борци снашли и у овој, да савладају стр- мине и снег глечерски залеђен. Једноставно су се у седећем или лежећвм ставу, чврсто држећи оружје у руци, отиснули и вратоломном брзином иашли у подножју брда, многи од њих угрувани и ледом озлеђени.

Комунистичка стражарска оделења, истурена испред села Бастаха, опалила су на наше предње делове једва по неко- лико метака и дала су се у бекство у правцу села, да своју нанику пренесу на мртву стражу и нрихватницу. На ватри се још пушили котлови са дебелим овчи»јим месом. Спрема- ли “другови” доручак и ручак, који су им пресели, јер је за многе од њих то био последњи.

Наш план у погледу изненађења потпуно је успео, што се да видетч из збуњености комуниста. Изгубили су главу и не знају шта раде. Кудгод се окреиу, наилазе на нашу ва- тру. Покушавају да беже уз реку Бистрицу у правцу Јелови- це, али их дочекује снажна ватра заседа Манастирског од- реда са Стражница. Бежећи горе доле, по неколико пута газе залеђену Бистрицу, дочекивани ватром са свих страна, тако да су се нашли као у неком тору. Баш у том, по њих најкри- тичкијем часу, појављује се на небу италијанска ескадрила бомбардера, те у неколико наврага поче да нас засипа сво- јим бомбама, али без успеха. Једино су убили неколико ова- ца на торини у селу.

— 50

Ово ©омбардовање донекле поремети наш план да сасвим уништимо све комунисте, јер домаћи из-бегоше своју ката- строфу захваљујући несавесном залагању заседе из бућичке чете, која је имала задатак да затзори пролаз комуниста уз Краљев поток. Познавајући одлично тај терен, домаћи комунисти су се извукли, оставивши госте да и за њих плате рачун' гошћења и малтретирања сеоског становништва.

Пошто нису познавали терен, а остављени од стране до- маћих другова, гости су се још увск трудили да избегну за- робљавање. Обруч њиховог опкољавања се све више сужа- вао, а ватра је била све јача и убитачнија. Од 180 комуни- ста са стране, свега је успело 30-40 да се из тог обруча изву- че, па и они су остали неспособни за живот. Онако мокри и премрзли заноћили су у залеђеној планини и премрзле им руке и ноге. |Многе смо од њих, при заузећу Колашина 23. фебруара, нашли у постељи и у најстрашнијим мукама.

' Ноћ је у велико била пала, кад се завршкла ова крвава драма. Тамна завеса мрака преКрила је данашње крваво по- приште, на коме поделише мегдан два света једног истог на- рода, као најљући непријатељи. Њихова опречна гледишта на живот и уређење света довели су их у сукоб до истреб- љења. Тај обрачун још нНје завршен и не види му се крај, јер није у питању само обрачун између комуниста и нацио- налиста у Југославији, већ у целом свету.

'За ову комунистичку катастрофу у Лубницама неко је мо- рао сносити одговорност пред комунистичком врхуш(ком, па је изббр пао на адвоката Радоњу ГолубОЈЈића, комунис- тичког амбасадора у Букурешту, али тек по избијању суко- ба између Јосипа Броза и Стаљина 1948. године. Тада се Го- лубовић, као коминформиста, определио за Стаљинову стра- ну, па је одмах уследила оптужба за пораз у Лубницама пре <;едам година. Дошло је до двобоја путем радио станица Београда и Прага, где је Голубовић прешао да живи, по пре- станку његове амбасадорске дужности у Букурешту. У ме- ђуеобном оптуживању износили су ка јавност и оно што ни- смо знали, мноте своје злочине ч недсла почињена над не- виним народом нашег краја.

Голубовић је врло амбициозан човбк и готов на све жрт- ве, када је у питању комунизам. Кад су му Италијани ин- тернирали дво|е деце (сина и кћерку) испод десет година, он је цинично одговорио: “Да смо здраво ја и моја друга- рица (жена), па ће бити деце.” Овако не говори прави роди- теЉј који у срцу носи Бо>га и љубав према нороду.

Нисмо онда бројали комунистичке жртве у Лубницама, јер нисмо водили статистику о њиховим жртвама, али су оне у сваком случају биле бројне. Према писању “Политике” за 24. септем!бар 1964. године, тих дана је откривена спомен плоча у новој Школи села Лубница, на којој су урезана име- на 42 стрељаних партизана из срезова беранжог и колашин- ског, а не и шавничког, који се не помиње иако их је било међу стрељанима. Писац ових редова се добро сећа случаја једног заробљеног партизана из Борана, срез шавнички, без

— 51. —

шаке на левој руци, што је пало свима нам* у очи, 9Џ н Павлу Ђуришићу, те га упита да му објасни како је рукоаао данас с пушком у борби против четника. “Ево овако — ис- пружи леву руку без шаке — наслоним пушку на руку, а ка- жипрстом десне руке повучем за обарачу као и сви што раде.” На друго питање Павлово: зашто је дошао у Лубни- це? одговор је био: “Чуо сам да у Васојевићима има доста урметина (кукуруза), па ми другови обећаше један тоћар бесплатно. И заиста он је собом довео товарног коња и на самару су нађене две празне вреће за васојевићки кукуруз.

'Наш преки војни суд, састављен на лицу места, осудио је на смрт кривце који су убијали нароц. Они су још исте ноћи стрељани, док су други мање криви спроведени за Заостро. Што су тражили то су и нашли, јер ми смо бранили своје те- ковине: слободу и имовину, као наши стари раније.

НАПАД НА РАВНУ РИЈЕКУ И ШАХОВИЂЕЈош се нисмо честито огрејалн и осушили одело и обу-

ћу после борби вођених у Лубницама 24. јануара, када сти- же ново наређење за прикупљање четничких снага код шко- ле у Горњем Заостру. Опет је у изгледу борба. Овог пута су комунисти и'з среза белопољског са четири батаљона на- пали 27. јануара, на св. Саву, Фемића Крш и Приелоге, али их је одбио Брзавски четнички одред, под командом Радој- ка Фемића. Он је још истог дана обавестио о нападу Павла Ђуришића и тражио хитну опмоћ, јер је комунистичка сна- га много надмоћнија од његовог одреда. Павле је озбиљно схватио ситуацију и по куририма разаслао командантима наређење за покрет јединица на наше уобичајено зборно место код Главног штаба у Горњем Заостру.

До подне 28. јануара сви одреди приспели су на зборно место и после краћег одмора покрег је настављен за еело Брзаву, где смо стигли пре пада мрака. У Брзави смо пре- ноћили, размештени по кућама и угошћени домаћински од стране мештана.

Рано 29. јануара 1942. године отпочео је покрет једини- ца ка Равној Ријеци. Писац ових редова са својим одредом је одређен у предходницу са правцем кретања: Брзава - - Фемића Крш - Оштрељ - Равна Ријека. Пошто је снег био велики, могло се кретати само пртином у колони по један, те се она отегла да јој се зачеље није могло видети. Тада се увидела потреба за сккјашким четама, па је доцније једну формирао Миро Милић, резервни поручник и учитељ, који је службовао у Словенији и скијашки спорт добро усавр- шио. Он је прикупио све оне борце, који су свој кадровски рок служили у планинским јединицама и од њих формирао нрву скијашку чету на нашем терену.

Споро се одмиче и због великог снега осећамо замор. Око иас све мирно, као пред неку буру. Само гране окол-

— 52 —

ног дрвећа, под теретом снега с времена на време стресу са себе снег, што многе прене из дубоких мисли и врати их стварности. Крилне патроле споро се крећу и заостале су, иако су то били снажни и млади људи; кретање по дубоком снегу успорило им је брзину. Прешли смо Ранчин поток, ко- ји чини границу између срезова беранског и белопољског, и почели да се пењемо уз страну ка Оштрељу, кад нас оба- су митраљеска ватра из гаја на Оштрељу. Положај су бла- говремено посели Полички партизани, јачине око 70, који су се ту повукли после борбе у Лубиицама. Од наоружања имају, поред пушака, два тешка миграљеза и два пушко- митраљеза. Њима командује сељак Мујо Шћекић; доцније за заслуге у рату догурао до чина пуковника. Од првог не- пријатељско! рафала тешко је рањен мој брат Пантелија, резервни. поручник и учитељ, који се кретао позади мене.

Развили смо се у стрељачки строј и под борбом почелн да се пребацујемо напред, али је ватра била све јача, јер су на положај стигле нове снаге из Равне Ријеке. Због тога је наше даље напредовање укочено. Ми имамо један митраљез на коме је нишанџија професор Гаврило Барјактаревић, бивши комуниста, .соји неустрашиво са отвореног простора дејствује на циљеве у гају столетних храстова.

Лево од нас је пошумљен терен и врло подесан за при- кривене покрете, те га Павле користи са својом штабском четом и неким најближим јединицама. Они се појављују изненадно позади непријатељског положаја и снажном и из- ненадном ватром уиосе панику међу партизанима на поло- жају, те се у нереду повлаче преко Равне Ријеке на нове положаје: Бојиште ■ Тусто - Јабучина - Бурењска Коса - Мод- ри До.

Ндћ 29/30. јануара је прекинула даље гоњење неприја- теља и ми смо заноћили у Равној Ријеци и њеној висини, еа истуреним бојним предстражама испред нас. Рано 30. ја- нуара наставили смо покрет у циљу хватања изгубљеног додира са иепријатељем. Писац ових редова, са својим од- редом, добио је наређење да се креће правцем: село Церо- 'ео - Церовска коса - Јабучка Коса - Шаховићи. При подила- жењу Церовској коси добили смо непријатељску ватру, од које је рањен ађутакт одреда поручник Божина Коматина. Косу су држале слабије непријатељске снаге, које смо ми ире мрака протерали и оне су се повукле на следећи поло- жај Јабучну Косу, коју је бранио Мук> Шчекић са Полича- нима. ‘Иза бројних лисника, скривени, пустили су нас на блиско отстојање, а потом отворили ка нас јаку ватру. Сре- ћом није било жртава на нашој страни, јер се већ мрак хва- тао. Повукли смо се на Церовску косу и обезбедили се у то- ку ноћи бојним предстражама.

Рано 31. јануара папали смо комучистички положај, који су они упорно бранили. Преко Модрог Дола Павле је напао њихово лево крило, а десно крило Радосав Јоксимовић са својим одредом. Под тим притиском и ми успевамо да зауз- мемо главни положај. Непријатељ се повукао у правцу Ша- ховића, а ми заноћили на заузетим положајима са потреб-

— 53 —

ним обезбеђењем.Наставили смо покрет рано 1. фебруара и без отпора за-

узели Шаховиће, комунистичко упориште у срезу белолољ- ском. ‘Борци, као домаћини, понудили су се да држе поло- жаје око Шаховића док се ми одморимо. Под њиховом за- штитом наше јединице преноћиле су две ноћи и преданиле један дан. На конференцији свих команданата. из оба сре- за, којој је претседавао 'Павле Ђуришић, створен је план за напад на непријатеља, који је уследио 3. фебруара 1942. г. Пошто смо испред себе већ имали четничке јединице из Шаховића, кренули смо у колони друмом Шаховиће -Ков- рен. Код засеока Чокарлије добили смо ватру са суседних коса, те смо се развили за борбу и то: источно од пута — Д. Ржанички, Манастирски, Будимски, Полички и Недакус- ки четнички одред, а западно — штабска чета, Шаховићки одред ЈБуба Минића, чета Мира Сошића и Баричко-крупич- ка ново формирана чета, која нам је у тим борбама много вредела због познавања терена. Борба се водила све до но- ћи уз наше успоредо напредовање. Ноћ 3/4. фебруара про- вели смо на заузетим положајима, са сталним пушкарањем и слањем патрола у извиђање. То је исто радио и неприја- тељ, али су наше патроле биле агилније и умешније, па су у току ноћи привеле неколико заробљених партизана из њихових патрола. На саслушању се установило да су сви били странци и због непознавања терена пали су четницима У руке.

Пре сванућа комунисти су прешли у капад на целом фронту, али са најјачим притиском на Жубер, где се нала- зио Павле Ђуришић са штабском четом. Комунисти су ра- чунали, ако им пође за руком да сломе тај део фронта, он- да је њихова победа. Цео дан се водила огорчена борба и комунисти су успели да потисну снаге под комаидом Павла Ђуришића. Он се брзо пребацује на положаје које ми др- жимо, те удружени прелазвмо у противнапад и у борби прса у прса, у буковој шуми, успева нам да сломимо непри- јатеља уз његове зелике губитке, аако да је приморан на повлачење у правцу Коврена. Наше јединице га гоне прво ватром, а потом и покретом, али ноћ прекида нашу акцију.

Наша победа је ту, али неискоришћена. Због исцрпљено- сти бораца у вишедневним борбама н под врло тешким ус- ловима, 'Павле доноси одлуку да обустави даље гоњење партизана и да јединице повуче у срез берански, што је у- чињено још исте ноћи, 4/5. фебруара.

Комунистички агенти су одмах однели у штаб ову радос- ну вест о нашем повлачењу, те су се комунистичке јединице вратиле 5. фебруара и запоселе изгубљен терен, наставивши још гори терор него пре. Ова њихова страховлада је траја- ла све до нашег полаека на Колашин, 22. фебруара, те су морали да са тог фронта скидају снаге и шаљу их на угро- жени Колашин. Тада су четничке снаге из белопољског сре- за прешле у напад и ослободиле територију свога среза од комунистичке напасти.

У тим борбама тешко је рањен командир штабске чете— 54 —

резервни поручник Милија Бојовнћ, кога су дотукли секи- рама сељани засеока Чокрлије, где се он склонио и мислио да нађе уточиште. Мртав је одликован Карађорђевом звез- дом с мачевима официрског реда (Указ В. К. 1063 од 24. 8. 1942).

ОСЛОБОЂЕЊЕ КОЛАШИНАКолашин је мала и лепа варошица на десној обали реке

Таре и поред пута Матешево - Мојковац. То је право тури- стичко место у свако годишње доба. Око њега се налазе идеални терени за скијање, лов и излете, а ннје далеко ни Биодгардско језеро, богато рибом пастрмком, за туристе који се баве риболовом. Зато је у Колашину живот увек био весео и привлачио туристе из свих крајева земље, па и иностранства. Ко је једаред уживао лепоте 'Сињајевине, Бје- ласице и Кључа, није зажелео да за идући годишњи одмор тражи нешго боље од њих.

После јулског устанка у Црној Гори 1941. године, итали- јанске трупе поново окупираше Колашин и добро га утвр- дише, као да ће у њему стално остати. Као искусни мајсто- ри у бетонским радовима и утврђивању, од ове мале варо- шице направише праву тврђаву по типу сталне фортифика- ције. Израдише бетокске бункере за митраљезе и тешке ба- цаче, ампласмане за топове, осматрачнице, саобраћајнице и приближнице и све то опасаше бодљикавом жицом на гвозденом кољу у бетону.

Временом је окупатор увидео да је Колашин врло тешко бранити, јер се налази у удољу, онкољен са свих страна венцима и косама који су продужење планика: Кључа, Бје- ласице, Сињајевине и Вучје. Довољна је била једна тројка да припуца из неког шумарка, а го се. дешавало сваке ноћи, па да узбуни цео гарнизон и да сг отвори ураганска ватра из свих оруђа, која би трајала до зоре, што је изазивало велики утрошак муииције а и замор трупа. Када је окупато- ру дозлогрдио овакав живот, главни командант је наредио да се Колашин напусти, а да се задржи Матешево, као важ- на раскрсница путева, којим тече снабдевање гарнизона у сливу реке Лима и да га појача трупама из Колашина.

По напуштању -Колашина од стране окупаторских снага, исти су једио кратко време држале .чационалне снаге среза. колашинског, али су га од њих преотеле мкого јаче кому- нистичке снаге и у њему завеле нечувен терор над грађани- ма ове мирне варошице и над становништвом околних села. Одмах се са Радовча преселио у Колашин Главни штаб за Црну Гору у коме су главну реч водили београдски Јевре- јин Моша Пијаде, у Црној Гори познат под именом Марко Ђуровић, илн само чика Марко, и Миловаи Ђилас из Кола- шинских Поља крај Мојковца, несвршени студент. Они су били наредбодавци за сва злочиначка дела почињена у Цр- ној Гори.

55 —

Колашин је послужио комунистима као врло подесна ба- за за напад на Горње Васојевиће и они су то учинили на св. Јована, 20. јануара 1942. године, али су доживели пораз код Матешева. Но ни то им није било јасно да су за њих Васо- јевићи тврда и неосвојива тврђава, па су и даље наставили са нападом на Баре Краљске са појачаним снагама и жеш- ћим притиском. 'Отпор храбрих Барана потпомогнут од Ле- воречана и Прекобрђана успешно је одолевао комунистич- ким нападима, али се осећала премореност бораца у дано- ноћним борбама и заседама, те се мајор Андрија Весковић, заменик рањеног мајора Лашића, реши да нође у Г. Заостро и затражи од Павла Ђуришића сарадњу за протеривање ко- муниста са простора који држе. Павле је прихватио тај пред- лог и обећао да ће у најкраће време кренути у помоћ са сна- гама из беранског среза.

Покрет јединица из беранског среза отпсчео је 19. фе- бруара 1942. године, са успутним сачекивањем јединица из Шекулара и Трепче, који припадају анДријевичком срезу. Тако прикупљени закоћили смо у Краљима, размиштени по кућама, свесрдно пргшљени и угошћени. Рано смо настави- ли покрет за Матешево, јер је требало савладати ветрови- ти и под дебелим снегом Трешњевик. Око 14 часова смо стигли у Баре Краљске, где су нае дочекали мајор Весковић и капетан Миро Дујовић, начелник штаба Ђорђа Лашића. Чула се већ к борба у засеоку Суига и на падинама које се спуштају од Кома ка реци Дрцкој.

Да би се упознали са ситуацијом, а нарочито тереном, којим ћемо се ноћу кретати у циљу изненађења непријате- л.а, 21. фебруар смо употребили за’ рекогносцирање терена м одређивање нападких праваца колонама међусобно одво- јеним испресецаним тереном. Том приликом створен је план да се непријатељ нападне са три тсолоне и то:

— Десна колона, под командом мајора Милорада Јок- симовића полази у 24 часа правцем: Мартииовића хан у Ба- рама Краљским - Веље Брдо - село Врањештица - Пивљен - Брајића Бријег - Смрчје - Шљивовица - Колашин.

— Средња колона, под командом мајора Андрије Веско- вића, полази у 3 часа 22. фебруара правцем: Баре Краљске - Букова Пољана - Матешево - Колашин.

— Лева колона, под командом капетана Видака Зечеви- ћа, полази са положаја засеок Сунга - Матешево и по зау- зећу истог, правац ироменити ка Колашину.

Десна колона је имала најтежи терен за савлађивање и прва је ступила у дејство још пре сванућа, када су на њу отворили ватру стражарска оделења и мртве страже, које се после краће борбе повлаче на Брајића Бријег, поседнут јаким снагама и утврђен. Да би се олакшао напад наших снага на Брајића Бријег, писац ових редова, у улози ко- манданта дгсне нападне колоне, наређује команданту Бу- димског четничког одреда капетану Мирку Бабовићу, да се еа одредом попне на планину Кључ и својом ватром учини притисак на лево непријатељско крило на Брајића Бријегу.

— 56 —

Под најтежим оклностима одреду успева да се уз стрме и залеђене стране брда попне и отвори ватру на лево крило главног положаја. Ово уноси панику код непријатеља, али их ноћ спасава од потпуног пораза још истог дана. Непри- јатељ се повлачи на прихватни положај Смрчје, но ни њега није у стању да задржи, па се повлачи на Тљивовицу, по- следњи положај са кога се брани Колашин.

За то време средња колона води огорчене борбе против јаких непријатељских снага које су поселе италијанске бе- тонске бункере изнад Матешева. Цео дан је борба била же- стока и ређао се напад за нападом са наше стране, али без успеха. Пред пад мрака Павле Ђуришић, са својом штаб- ском четом и добровољцима, пође на јуриш и бомбама исте- ра комунисте из бункера. Непријатељ је био потучен и под заклоном мрака повукао се у правцу Колашина.

Лева колона је пмала споредан задатак да косом ватром олакша напад средње колоне на утврђења изнад Матешева, што је она и извршила.

Рано 23. фебруара борба је настављена и комунисти су дали слаб и неповезан отпор, те се видело да су потучени претходног дана. Сада су стварали потребко време за ева- куацију штабова и рањеника. Главни штаб је отступио за Жабљак, а месни за Мојковац. Теже рањеиике су оставили у школи Г. Липова, док су лакше собом повели у правцу Крње Јеле на Сињајевини.

Око 10 часова десна нападна колона је потпуно овладала Шљивовицом и непријатељ се дао у бекство не задржава- јући се у Колашину. Нешто пре 11 сати стигло је наређење Павла Ђуришића да команданти одреда са штабовима уђу у Колашин, а да јединице остану на заузетим положајима.

Одмах се приступило извршењу примљеног наређења. Већ је'подне. Леп зимски дан, са суицем које пријатно за- грева наша прозебла тела у току прошле ноћи. Већ се фор- мирала поворка за }\лазак у варош. На њеном челу је за- ставник, који гордо држи копље у руци, а застава се побе- доносно на ветру лепрша. Чудна је морална моћ четничке заставе за оне који се под њом боре. Она је свето знамење, под којим су се бориле прослављене четничке војводе Вук Поповић, Танкосић, Бабунски, Дозезенски и многи други, бранећи угрожено Српство Старе и Јужне Србије. То_ исто и ми данас чинимо, само можда под тежим условима, јер су непријатељи многобројнији и препреденији. Можда би сва- ки други народ на нашем месту већ давно подлегао у том вековном рвању. Али отпорни и жилави српски сељак још увек је ту, на прадедовској земљи, сиреман у свако доба да плуг и мотику замени пушком. На позив Отаџбине он се с песмом одазивао и хрлио под заставу, на којој су испи- сане крилате речи, које покрећу борце на прегнућа, често и изнад њихове моћи.

Полако се спуштамо низ Шљивовицу, јер се снег под сунчаним зрацима почео топити и постао клизав. Свак се предао мислима и по инстикту корача узаном пртином у колони по један. Наједаред нас из мисли тргоше умилни

— 57 —

звуци звона колашинске цркве. 'Го звонар објављује гра- ђанима Колашина долазак слободе и престанак комунистич- ке крваве владавине. Само онај који је губио слободу уме да цени њену вредност. Она је неоцењиве вредности и не може се новцем купити, већ извојевати уз велико пролива- ње људске крви. Кад нема слободе, нема ни напретка; човек је сведен на степен роба. Зато је вредно за слободу се бо- рити, па ако треба и живот за њу положити.

Звона још увек звоне, јер су за време комунистичке кр- ваве владавине била замукла. Често мењају тонове, рд умил- них и радосних на тужне и 'јецајуће, јер у исто време жи- вима доносе радост и слободу, а мртвима у “Пасјем гроб- љу” чине опело. Те жртве нису опојане, нити сахрањене, већ на нас чекају да то учинимо. И ми смо то учинили неко- лико недеља доцније на врло достојат; начин и са поштова- њем, које заслужују они који себе жртвују за Српство и Светосавље. Јер да су вјером превјерили, па уместо светог Саве узели Карла Маркса, а уместо часног крста црвену пе- токраку звезду, и данас би били у животу.

На улазу у варош сачекује нас једна група преживелих грађана, на челу са професором Ђорђем Лазаревићем (доц- нијим среским четничким командантом; страдао у Слове- нији 1945). У кратком поздравном говору професор Лаза- ревић пожелео нам је добродошлицу и изнео тешке оптуж- бе против комуниста, а нарочито против њихових вођа Мо- ше, Ђиласа и Вукомана Крушчића. По завршеном поздра- ву кренули с.мо главном улицом ка згради Јевта Марића, на мењеној за наш штаб.

Комунистичка лажна пропаганда п овом приликом учи- нила је своје и кроз народ растурила поражавајуће вести, да Васојевићи, удружени са својим комшијама Арнаутима, као нека подивљала хорда, све иред собом руше, пале и кољу, па чак не штеде ни децу у колевци. Циљ овог застра- шивања је био, да што више становништва повуку са собом и од њега створе бескућнике и пролетере, а потом да их врбују за своје јединице за преотикање изгубљеног Кола- шина. И заиста, та пропаганда је имала успеха, јер поред комуниста и њихових симпатизера у бежанију су пошли и они који су поверовали у њихове речи. То су иначе били исправни грађани, али малодушни, па нису смели да рески- рају и сачекају четничке снаге. Но, десило се да је кому- нистичка пропаганда доживела крах још првог дана по до- ласку четника, кад је једна заплашена мајка, у селу Дрпама крај Колашина, запнтала командира једне четничке чете, да ли је истина да четници заиста кољу и децу у колевци. Уместо одговора, командир чете се грохотом насмејао и по глави помиловао најближе дете. Овај његов гест муњевитом бр- зином се раширио и пренео на избеглице, да су се неки већ сутрадаи вратили у своје домове, постиђени што су та- ко лако насели комунистичкој лажној пропаганди.

Међутим, десило се, да су се комунисти спријатељили са муслиманима из Плава и Гусиња, па у заЈ'едници напали на Полимље, те га г.ретходно опљачкали, а потом и запа-

— 58 —

лили,Ноћ 23/24. фебруара све јединице су провеле на поло-

жајима око Колашина, због опасности од напада домаћих комуниста, који су се задржали на Марковом Брду и Вучој. Око 10 часова ујутро 24. фебруара Павле усмено нареди пис- цу ових редова, да са свим Јединицама, које су сачињавале десну колону при нападу на Колашин, крене за село Горње Липово у циљу четничке организацпје у том потпуно наци- оналном селу. Уствари, да се изврши" званична формалност, јер су ти храбри људи већ били организовани, под оружјем и у сталној борби нротив комуниста.

Село је подвучено под стрмо Вратило, као ластино гнез- до под стреху од куће, те се са правца Сињајевине у село може ући на неколико узаних пролаза, које су заседе Ли- повске чете дано-ноћно чувале од упада комуниста из су- седног шавничког среза. Ова предност Г. Липова доцније је навела Павла Ђуришића, да предложи Дражи Михаило- вићу сеобу штаба из Колашинских Поља у Г. Липово, што је он прихватио и у њему са вој ' н и м мисијама провео зиму 1942/43. године. У Г. Липову је Дража доживео прво своје разочарење у западне савезнике. Теда су се десиле крупне промене у политици Британије према Дражи и његовом покрету, која ће се погоршавати из дана у дан, све до Техе- рана и Јалте.

Око 14 часова (24. фебруара) колона је са потребним обезбеђењем кренула друмом Колашин - Мојковац да би га код засеока Дријенак напустила и управила свој покрет ка селу Блатина. Но чим смо скренули с пута и дохватили се чистине добили смо фронталну вагру из села Блатине, а ко- су са Маркова Брда. Јединице су се развиле за борбу и са умањеном брзином наставиле покрет ка одрсђеним циљеви- ма.» Леворечки четнички одред, при нападу на Марково Бр- до, има и своју прву жртву тога дана, али то не умањује ње- гов борбени елан. Ускоро је пала ноћ и одред је заноћио на достигнутој .линији: Марково Брдс - Градина - село Бла- тина - Вучје, применивши борбени вид претстраже.

Рано, 25. фебруара, под борбом је настављен покрет за село Г. Липово, где смо стигли истог дана око 10 часова пре подне, Пред школом се види мноштво искупљеног све- та у очекивању нашег доласка .Постројена чета, којом ко- мандује канетан Василије Поповић, извршила је поздрав и он рапортирао писцу ових редова по пропису наших вој- них правила. По обиласку постројене чете назвао сам Бога овим јунацима, познатим из опсаде 'Скадра 1913. и Мојко- вачке битке 1915. године. Њихово громогласно “Бог ти по- могао”, одјекнуло је околним стенама и још више унело страх међу растројене комунисте.

На моје питање шта има ново и где су комунисти, капе- ган Поповић ми одговори: “Здрави и лакше рањени су по- бегли уз Вратло за село Крњу Јелу, а тешке рањенике су оставили ту, у основкој школи. Пошто се поздравих са ак- тивним и резервним официрима и угледним домаћинима, реших се да посетим и борце “новог поретка”, који су били

— 59 —

испунили све учионице простране сеоске школе. Још при отварању врата прве учионице, осетих страшан смрајд, да сам морао ставити марамицу на нос и једва издржати пет минута у обиласку учионице. То је био страшан и незабо- раван призор: на патосу на заплењеним душецима леже жи- ви лешеви са ампултираним рукама и ногама, које је извр- шио неки заробљеки италијански лекар. У недостатку хи- руршких справа он је употребљавао обичне тестере и ку- хињске ножеве, а уместо правих рањеничких завоја крпе са прљавих креветских чаршава. Ови назовм завоји биЛи су натопљени крвљу, која се временом осушила и закорела, да је рањеницима причињаавла страшне болове. Комунис- тичко вођство, које се бори “за малог човека”, није нашло за сходно да остави неколико другова, који ће овим теш- ким рањеницима, пре него у мукама издахну, пружити чашу хладне воде да оквасе испусане усче и осушена грла. Једно- ставно су их оставили да умру, док су се они дали у бек- ство да спасавају своје животе.

На лицима тих несрећника и паћеника, поред нечувеног бола, примећује се још и страх због нашег доласка. Ваљда су рачунали да ћемо ми поступити по њиховом рецепту, тј. да ћемо их “ликвидирати”. Али уместо гога, наредио сам мештанима да све рањенике превезу на санкама у Колашин ради даљег лечења, ужолико за њих има лека. Рањеничка колона кренула је за Колашин још истог дана. Кад је коло- на доспела до Градине, напали су је домаћини комунисти, те је мала пратња рањеника била принуђена да напусти ко- лону и себе спасава. Од велике хладноће многи рањеници су подлегли и ослободили се страховитих мука, док су пре- живели пренети у болницу за њих формирану, да се не би мешали са четничким рањеницима, због опасности да би их ови све поклали из мржње на те Марксове и Лењинове потомке.

Два дана доцније је Г. Липовска четничка чета с песмом и чврстим зојничким кораком промарширада колашинским улицама ради полагања заклетве, а потом се вратила још истог дана на своје положаје изнад села.

Ми смо се вратили у Колашин, успут узнемиравани ват- ром домаћих комуниста, али жртава иисмо имали. Код села Дријенка сачекао нас је Павле Ђуришић са осталим чет- ничким одредима, ради напада на А^ојковац, по плану ство- реном док смо ми били у Г. Липовух

СО —

По напуштању Колашина, један део комунистичких сна- га, са 'месним штабом, повукао се за Мојковац, у намери да у њему створе своје упориште за напад на Колашин. Али је ‘Павле Ђуришић био бржи од њих, па их је предухитрио. Још док смо ми били у Г. Липову ради извођења четничке организације, он је створио план за напад на Мојковац. По том плану предвиђене су две нападие колоне и то: десна слабија, под командом резервног капетана Љуба Минића, који као мештанин одлично познаје тај терен. Правац кре- тања колоне Ровачко Требаљево — Мојковац. Лева колона, коју је сачиљавала већина наших скага, под командом Пав- ла Ђуришића са правцем кретања: Морачко Требаљево — село Горња Штитарица — Препран — Колашинска Поља.

У току наступања обе колоне су биле узнемириване пуш- чаном ватром од стране слабијих комунистичких снага, остављених као осматрачка и зашгитна оделења. Код десне колоне комунисти су успели да ухвате живог једног чет- ника из претходнице, јер су се били сакрили иза једне сте- не на стази којом се он кретао. Доциије је пронађен његов леш сав унакажен.

До глависг окршаја између чегничких и комунистичких снага дошло је на положају званом Препран. То је коса, делом пошумљена буковом шумом, која се од Скаре (се- веро-источне падине планине Сињајевине) спушта ка Мој- ковцу, да се заврши са узвишењем званим Боровац изнад саме Таре, код моста. борба је била оштра и са блиског отстојања, да је често долазило и до употребе ручних бом- би, Захваљујући храбрости и пожртвовању наших бораца, комунисти су били и овога пута тучени и у расулу се по- вукли уз Скару ка цркви Ружици и низ Тару ка селу Пољ- ска Бшстрица.

Нешто опијени победом над комунистима, а нешто под теретом замора и хладноће, занемареко је начело сигурно- сти и безбедности, што нам се грдно осветило. Борци су ушли у куће ради одмора не водећм довољно рачуна о сво- ме обезбеђењу. Добро угошћени од мештана, предали су се сну и не слутећи о издаји која им се спрема. Агенти су још исте ноћи обавестили комунистнчко вођство о повољ- ној ситуацији коју треба искористити. И они су је заиста и искористили. На брзу руку су прикупили делове својих ра- стројених чета и батаљона и пред зору извршили снажан на- над на куће у којима су се четници одмарали. Настала је борба у мраку и пробијање кроз комунистичке редове.

И овде је Павле испољио храброст и сналажљивост у свакој ситуацији, па и најтежој, као што је била ова. Ста- вио се на чело својс штабске (јуришне) чете; муњевитим налетом бомбама и камом пробили су комунистички фронт и омогућили су извлачење и прикупљање осталих јединица из овако тешке ситуације. Било је и жртава на нашој стра- пи, али много више на комунистичкој. Том приликом изгу-

П Р В И Ч Е Т Н И Ч К И Н А П А Д Н А М О ЈК О В А Ц

— 61 —

били смо врло храброг борца и одличног командира Поли- чке четничке чете Вукића Ђукића, резервног поручника и учитеља (мртав одликован 'Карађорђевом звездом четвртог 'реда са мачевима, Указ В. К. 1063 од 24. 8. 1942. године). Он се тешко рањен склонио у једној кући, али су га кому- нисти пронашли и на зверски начин дотукли, да му је сав мозак био просут по патосу.

После овог нашег успеха, који се претворио нашом кри- вицом у неуспех, Павле доноси одлуку да се јединице по- вуку за Колашин ради одмора и припрема за поновни на- пад на Мојковац, који је уследио теи почетком маја- месеца 1942. године.

Март и април протекли су у сталним борбама око Кола- шина, тј. на: Марковом Брду, Бабљој Греди, Вучјој и Црк- вини. :Борбе су се у већини случајева изводиле ноћу и са мањим снагама, примењујући изненађење и брзи удар, нај- чешћи вид борбе у герилском ратовању.

Од свих т их ноћних напада истиче се по свом смишље- ном и брзо изведеном план^, којим је лично руководио Павле Ђуришић, напад из позадинг на Главни комунистич- ки штаб за Црну Гору и 'Боку, ноћу 19/20. марта 1942. го- дине на Црквинама. Павле се ноћу пробио кроз комуни- стичке редове са одабраним људством и нашао на спавању чланове Главног комунистичког штаба, који се нису нада- ли том нападу. Том приликом, поред многих жртава код комуниста, пао је и злагласни Бајо Секулић, члан Главног штаба. Заплењена је и комунистичка архива у којој се нала- зила преписка између Главног штаба за Црну Гору и Боку са Врховном командом и њеним командантом Јосипом Бро- зом. Нађено је и једно писмо за Мошу Пијаде, којим му Броз ставља до знања да се Сињајевина и масив Дурмито- ра не смеју ни по коју цену испусткти из руку. Али то је остало мртво слово на хартији, јер под налетом четника комунисти су се задржали тек у Павелићевој “НДХ”.

Други смео и плански напад изЕео је писац ових редова V току ноћи 19/20. марта 1942. године на Марково Брдо, преко моста на Тари између Ровачког и Морачког Треба- љева. Мост су добрс чувале јаке комунистичке снаге, па ипак је капетан Мирко Бабовић са Будимским четничким одредом успео да иређе преко моста и нападне 'Марково Брдо из позадине. Још пре сванућа оно је било у нашим рукама и са њега се заорила позната четничка песма:

“Партизани црни вр&ни,Дошли су вам црни дани.”

62 —

За други напад на Мојковац израђен је сличан план као при нападу на Лубиице, тј. примена напада и заседа за са- чекивање потученог и отступајућег непријатеља. Ако план успе, непријатељ је имао бити тучен и протеран из Мој- ковца.

За напад су биле формиране три колоне и то: десна под Павловом командом, са правцем кретања Шаховићи — Мој- ковац; средња колона под командом мајора Милорада Јок- симовића креће се из Колашина правцем: село Морачко Тре- баљево — село Горња Штитарица — Препран; лева колона под командом мајора Андрије Весковића јачине шест чета, има да изврши ноћни покрет у току 2/3. маја 1942. године иравцем: Марково Брдо — Говеђа Глава — црква Ружица на планини Сињајевини и да поседне доминирајуће поло- жаје изнад села Пољске Бистрице.

Према предвиђеном плану десна и средња колона има да нападну на Мојковац, комунисте протерају из њега и нате- рају их под снажну и изненадну ватру леве колоне, која до тог времена мора бити прикривена к незапажена. Иако је овајј план био израђен у тајности, комунистички агенти, који су увек будни и на послу, обавестили су на време ко- мунистички штаб у Мојковцу о нашем покрету, те је овај на пола сата пре нашег напада евакуисао Мојковац и ми смо ушли без борбе, а и без жељеног резултата предвиђе- ног у нашем плану. Поред тога, командант леве колоне, ма- јор Весковић, направио је неопростиву грешку што је на- пустио доминирајуће положаје изнад села Пољске Бистри- це и са јединицама сишао у село. Ово је учинио због вели- ке хладноће, јер су војници у заседи дуго остали непомич- ни,» па их је хладноћа 'Сињајевине захватила и он је одо- брио да се спусте у село и огреју. Комунистички агенти су истог момента обавестили вођство и ово наредило поседа- ње четничких положаја изнад села, па потом отворили снаж- ну ватру на четнике у селу. Том приликом погинуло је и ра- њено неколико четника, а заробљено 19.

Чувши ураганску ватру код леве колоне, десна и сред- ња колона морале су усиљеним маршем да притекну у по- моћ угрожеиим четама леве колоке, које су давале јак от- пор далеко јачем непријатељу и у бољој теренској пози- цији. Нашим доласком 5. маја пред мрак, ситуација се по- правља и непријатељ увиђа да му је немогуће уништење опкољених снага у селу. Ноћ је ускоро пала и ми смо зано- ћили на достигнутим положајима у борбеном распореду. Иако је било уочи Ђурђевдана, ноћ је била хладна као у сред зиме, да смо целим телом подрхтавали.

У рану зору борба је настављена свом жестином да су околне стене одјекивале од пушчане и митраљеске ватре, а река Тара била је СЕедок страшног братоубилачког рата, који се води до истребљења у корист светског комунизма. Комунисти су у много повољнијем положају од нас, јер др-

Д Р У Г И Ч Е Т Н И Ч К И Н А П А Д Н А М О ЈК О В А Ц

— 63 -

же врхове и камењаре изнад нас и туку нас ватром од које нема заклона на тгрену. Под таквим тешким условима за борбу, Павле доноси одлуку да сг са јединицама повуче ка Мојковцу и задржи на положајима који њим домини- рају. У том циљу је одредио писца ових редова да са сво- јим одредом образује заштитницу са задатком да на уза- стопним положајима борбом задржаза непријатеља и створи нотребно воеме десној и левој колони за извлачење из бор- бе и поседање нових положаја.

Ноћ 6/7. ма̂ ја колоне су заноћиле на новим положајима и то: десна на Војној Њиви, средња са једном четом на Скари, а са две стрељачке и пратећом на Препрану, и лева на југозапдним падинама Сињајевине, изнад села Доња По- ља. Рано 7. маја развила се жестока борба, јер су комуни- стима присгигла свежа појачања. Чета на Скари није могла да издржи напад далеко надмоћнијег непријатеља, па се под борбом повлачи на Препран у састав одреда. Непри- јатељ се сручио свом жестином на наш положај, те је до- шло до борбе прса у прса. Само се чуо прасак бомби и по- грдне речи са обе стране. Посада једног митраљеза није имала времена да митраљез демоитира и собом понесе, већ га је онако пуног оставила на положају. Да не би пао ко- мунистима у руке, омладинац Војо Кастратовић, из штаба писца ових редова, зграбио је миграљез и носио га око је- дан километар. Кад се нашао у мртвом углу, хтео је да мало предахне и митраљез је мало јаче спустио на земљу, да је дошло до опаљивања читавог рафала у његову главу, тако да је била сва размрскана. 1Био је јединац и оставио је за собом младу жену и дете у колевци. Његова погибија нас је потресла, јер смо га сви много золели. Некада је припа- дао комунистима, али се тргао, захзаљујући брату од стри- ца Тому Кастратовићу, судији и резервном поручнику.

Наше повлачење је довело у незгодан положај леву ко- лону, те се и она морала повући под врло тешким услови- ма, пробијајући се кроз комунистичке редове, да би се до- могла моста на Тари код Мојковца. До првог мрака обе колоне су биле пребачене преко моста и држале перифери- ју Мојковца да би комунистима спречиле прелаз преко мо- ста.

Исте ноћи, на скупу команданата, решено је да се напу- сти Мојковац и да се јединице повуку у правцу Колашина. Створен је и план за ту ситуацију. да се пре сванућа 8. маја са свима расположивим једИницДма непријатељ нападне на Препрану, у циљу пробоја његовог положаја. Тачно у од- ређено време јединице су пошле у напад, изнанадан по не- пријатеља. Дошло је до жестоке борбе прса у прса са упо- требом ручних бомби. У овој краткој, али оштрој борби, комунисти су потучени и на положају оставили многе своје мртве и рањене. Било је и на нашој страни жртава, али да- леко мање. На Бојној Њиви смо изгубили команданта Бу- димског четничког одреда капетана Мирка Бабовића, који је при јуришу на комунисте 5. маја погинуо. Он је био врло храбар, пожртвовам и омиљен код својих војника, а и свих

— 64 —

иас, па нас је његова погибија много ожалостила. Он је мртав одликован Карађорђевом звездом са мачевима офи- цирског реда (Указ В. К. 1063. од 24. 8. 1942. године).

'При заузећу Препрана први јуришни талас наишао је на питомца наредника Ђола Лутовца, водника 3. чете из од- реда писца ових редова, за кога се рачунало да је погинуо претходног дана. јМеђутим, он је, савладан умором, заспао испод стабла једне оборене букве и снавајући остао кад смо се ми са положаја повукли. Комунисти га нису пронашли, јер је убрзо наступила ноћ, коју је он безбрижно преспа- вао. Много емо се обрадовали кад смо га угледали.

Пошто су јединице биле преморене, а муниција утро- шена, Павле издаје наређење да се повучемо за Колашин (нашу сталну базу и четничку престокицу), одакле смо чи- пили све наше покрете, нападе и изненађења. Колашин је тада био једина слободна варош у Црној Гори и у њега су упиране очи још неослобођених срезова у Црној Гори.

Одмах се приступило припремама за нове борбе, које су већ биле свакодневне и на које смо већ били навикли. Извр- шена је попуна муницијом, замењена поцепана обућа и је- динице се мало одмориле. Али не за дуго, јер су дошле из- ненадне борбе и ми смо се нашли у улози браниоца нашег упоришта Колашина, којег смо достојно одбранили и из- војевали сјајну победу над много падмоћнијим комунистич- ким снагама.

КОМУНИСТИЧКИ НАПАД НА КОЛАШИНЗа напад на Колашин 17. маја 1942. године комунисти су

употребили све своје снаге којима су у то време распола- гали и оне су биле далеко надмоћније од четничких које су браниле Колашин. Писац ових редова је у то време био ко- мандан’1' одбране Колашина и сећа се да је бројно стање борачких јединица нзносило 7000 бораца. Према комуни- стичком писцу књиге “Црна Гора у НОР (народноослободи- лачком рату) и социјалистичкој револуцији’’, Батрићу Јова- новићу, јачина комунистичких снага које су нападале Ко- лашин износила је 9г/2 батаљона.

Тито је љут на партизане да још нису заузели Колашин те упућује прекорно писмо штабу Дурмиторског народно- ослободилачког партизанског одреда, 14. 3. 1942. “Заиста је право чудо да се са групом од 2100 партизана не може извојевати побједа код Колашина и тиме ријеши четничко питање у Црнот Гори.” *)

Према израђеном комунистичком плану напад на Кола- шин, или боље рећи јуриш, имао је да почие у 1.15 часова, док је још мрак, и то једновремемо са свих страна. Кому- нисти су замислили потпуно опкољавање наших снага и са- -чо да нас нозову на предају, или да нас потпуно униште

*) Зборник докумената и података народиооелободилачког рата јтгослосеи-пл1х народа, том III, кљига 2, (Београд, 1955) с. 127.

— 65 —

својом изненадном и надмоћнијом вдтром. То се није де- сило, јер су наше јединице биле састављене од рутинира- пих бораца и српских родољуба, који су решени по цену својих живота да бране слободу и веру од комунистичког олоша и некрста.

При поласку на састанак с пуковником Бајом Стани- шићем (славно погинуо у Острогу) 13. маја, Павле ми рече, као команданту места Колашин и команданту његове одбра- не у исто време, да има тачне и сигурне податке да ће нас комунисти капасти \ току наредних ноћи, те да будемо у ириправности и спремни да их дочекамо. Он је собом као пратњу повео, у три реквирирана камиона колашинских тр- говаца штабску чету, чиме је било ослабљено бројно ста- ње одбране Колашина за око 70—80 најбољих бораца — јуришлија и бомбаша.

Још исто пре подне писац ових редова је обишао све јединице на положа!јима око Колашина и командирима чета саопштио око што је чуо од Павла Ђуришића. Командири чета су, иначе, савесно вршили своје дужности и увек били ка положајима уз своје војнике.

Следеће ноћи, 13, 14. и 15. маја, протекле су на миру, лли смо били спремни и под оружјем да дочекамо напада- че. То су биле мајске звездане ноћи, које се могу доживе- ти само у нашим крајевима, нарочито туристичким као што је био Колашин. Ваздух је мирисао на пољско цвеће окол- них ливада. Савршен мир владао је у природи и једино га је човек као свесно биће често реметио. Само кроз 24 сата гај ће се простор претворити у бојмо поприште и попрска- ти људском крвљу, г цвеће немилосрдно погазити. То је моменат када се у човеку испоље негативне особине, те иступа као необуздано биће и у мчогоме личи на неукро- тиву звер. Само се тако могу објаснши зверства и дивљаш- тва које су комунисти починили у Црној Гори, посебно у Колашину, нребивалишту Главног четничког штаба за Црну Гору и Боку.

И 17. мај је обећавао красан дан, што се могло видети по заруделој зори која се помаљала иза врха планиие Кл,у- ча, који се као неки џин наднео над успаваним Колашином, чији становници и не слуте какву им опасност доноси то јутро.

Комунистичке вође, приликом састављања плана за на- пад, огрешили су се о тактичке прорачуне времена као пре- ђеног простора, па су га једноставно занемарили, што им се грдно осзетило. Они нису предзидели да се њихове је- линице имају кретати планинским тереном, па још ноћу. Та њихова грешка иама је донела два драгоцена сата вре- мена, те уместо да примимо борбу ноћу, како су они пред- пидели, ми смо је примили дању н извојевали сјајну побе- ду над комунистима.

Јутарњи мир је био поремећен пушчаном ватром једне комунистичке тројке и од тих метака пао је поручник Дра- гутин,-Драшко Барјактаревић, комапдир 3. чете 2. батаљо-

— 66 —

на сталних четника, којим је командовао писац ових редо-ва. Он је тог јутра обилазио заседе своје чете и није при- метио да га из жбуња вреба једна комунистичка тројка; кад јој је дошао на блиско одстојање, отворила је ватру и покосила јунака Драшка, одличног командира чете и оми- љеног старешину. Увек је у борбама био први и издавао пре почетка борбе кратке заповестн; “За мном”, што је значило мене следујте и нико не сме изостати или бити ку- кавица. Драшко је био наша прва жртва тога јутра. Он јс мртав постао витез Карађорђеве звезде с мачевима официр- ског реда (Указ В. К. 1063. од 24. 8. 1942. године).

После ових првих испаљених метака комунистичке трој- ке, борба је отпочела као по некој команди. Кључало је као у казану од пушчане и митраљеске ватре. Околна брда од- Јекивала су од ове ураганске ватре. Јутарњи мир заме- нио је огањ, дим и јаук рањеника. Као да се тог јутра спу- стио пакао на земљу са небеских висина. Комунистичке че- те су се као бујица сјуриле низ падике Кључа и Шљивови- це, користећи међупросторе између наших чета и већ су доспеле до водоводног резервоара и варошког гробља. Циљ им је био да што пре овладају затвором, у коме се на- лазило неколико стотина комуниста, који су чекали да им суди четнички суд. Брзим ослобођењем ових злочинаца ко- мунистички редови би се појачали за коју стотину и у ва- роши створила паника.

Колашин је угрожен и у опасности, јер је нападнут са свих страна и само је слободан пут Колашин —- Матешево, али једна комунистичка чета косом Шљивовице жури да и тај правац затвори. Што у томе није успела, има се захва- лити четницима храброг братства Вујисића из засеока Скр- буше, који бочном ватром са положаја изнад засеока осу- јетише комунистичку намеру и вратише их казад.

У тако тешкој ситуацији једина мада је још била наша резерва, чега Лека Лалића, која се палазила на одмору у једној кафани, те сам се тамо и упутио. Борци су већ чули ватру и као соколови излетели да приме борбу са надиру- ћим непријатељем. Ту је и командир чете Лалић (умро у Босни од тифуса у чину мајора), човек легендарне храбро- сти и по јунаштву не изостаје иза Павла Ђуришића. Био је рођени герклац. Војиици су га поштовали к необично воле- ли и били готови да изврше свако његово наређење, па и ово јутрошње. Леко се ставио на чело своје чете и коман- довао: “Нанред, јуриш — ура!” Бомбе су запраштале, а ко- мунистичке хорде опијене првим успехом, биле су запре- пашћене и изненађене, те је у редовима настао хаос и нагло узмицање уз падине Шљивовице. Леко их је са својим бор- цима у стопу гонио и није им дао да се прикупе и приме борбу.

После овог првог успеха, пошао сам да сбиђем положај звани “Бар^ана”, на коме се налазила наша ватрена снага: два брдска топа, два митраљеза и два бацача 81 мм, запле- њених у јулском усганку. Сва оруђа била су у дејству и не- пријатељу каносила страховите гу&итке; нарочито је деј-

— 67 —

ство митраљеза било поражавајуће за оне комунисте које су Лалићеви борци прогонили. Бацзчи и топови су тукли Шљивовичку косу, да не дозволе иридолазак комунистич- ких резерви. Бомбе тешких бацача разносе тела комунис- тичких нападача и делови се задржавају на гранама лисна- тих букава, да је тај простор дуго воемена био непролазан од смрада тих делова тела у распадању.

Страшна паника је настала у комунистичким редовима, те наше јединице користе тај моменат и прелазе у против- напад, који се доцније претворио у гоњење непријатеља. Комунисти су у повлачењу, или боље рећи у бекСтву. Да би комунистички пораз био потпунији, у њиховој позадини се појављују свеже четничке снаге из среза беранског и пре- сецају им повлачење у том правцу. Ксмунистима остаје још једини правац повлачења за Ровачко Требаљево преко мо- ста на Тари. који је био слободан. Али су они збуњени и спас траже у пливаљу хладне и надошле Таре, чији су тала- си тога дапа прогутали многе непливаче и слабе пливаче.

Ово признање и писац књиге “Црна Гора у НОР и соци- јалистичкој револуцији” Батрић Јовановић па каже: “Све јединице леве колоне биле су принуђеке да се повуку. Неки штабови повели су своје јединице да газе дубоку и хладну Тару, што је за многе партизане било погибељно. Умјесто ла се повуку у правцу Мојковца, а затим преко моста на Тари.”

Резултат наше данашње борбе је: одбранили смо чет- кичку престоницу Колашин и непријатељу ианели тешке гу- битке у људству, а што је најглавнијс, морално смо га сло- мили да је био неспособан за дал.-.у борбу. То признаје и комунистички начелник Главног штаба за Црну Гору и Боку генерал Велимир Терзић: “Физичко стање наших трупа, а следствено томе и морално било је још теже него раније — непосредно послије колашинске акције. Наше јединице у овако морално-физичком стању чијесу способне за извр- шење и најлакших дефанзивних задатака, а камоли за пре- дузимање неке замашне офанзиве — или противнапада. То се јасно водјело ових последњих дана борби — а наро- чито 19. 5, кад се јединице не могу ни кретати ван борбене зоне, а камоли водити жилаве и упорне борбе са четничким бандама које су далеко надмоћније у паоружању и физичкој снази.- Сваког часа кепрекидно прогресивно опада борбена способност партизанских батаљона н доводи у опасност њихово организационо постојање као војних борбених фор- мација.”*)

Код комуниста се цене губици око 80 мртвих и теже ра- њених и око 60 утопљених при савлађивању реке Таре. Они признају само “око 15 мртвих и толико рањених”, док наше губитке повећавају на 28 мртви.х и 18 рањених, а један четник је заробљен.* **)

Ццна Г«|!а у НОР (народноосло6оди.1ачком рату) и соцпја.тпстпчкој рсвоЈЈ-цији’’ од Батрића Товановића, страна 660.

**) Исто, страна 65 7.

— 68 —

Борба је престала. Ваздух је н/н дима мириса од ба- рута. Четничке песме се разлежу са положаја. Иако уморни и гладни, они у песми налазе освежеље. Данас су осветлали четничко оружје у неравној борби са мрским комунистима.

ТРЕЋИ ЧЕТНИЧКИ НАПАД НА МОЈКОВАЦ И ПОЧЕТАК ОПШТЕ ОФАНЗИВЕ

Кад је Павле чуо за комунистички напад на Колашин, од- мах је прекинуо разгов.оре са пуковником Станишићем и са штабском четом највећом брзином упутио се за Колашин, где је приспео око 13 часова 17. маја. Борба је већ била престала и патроле су крстариле тсреном, у циљу пронала- жења мртвих и рањених. Павле нам честита победу и одмах сазива састанак свих старешина на командантским положа- Јима. Састанак је био кратак и на њему је донета одлука да се до максимума искористи наша данашња победа, у ком циљу треба одмах прећи у гоњење непријатеља, да му се не дозволи прикупљање и сређивање за нову борбу.

У три реквирирана камиона Павле са својом штабском четом нолази друмом Колашин-Мојковац и упада у кому- нистичку позадину, што је за комунисте дошло као “гром из ведра неба”. У краткој али оштрој борби заузима Мој- ковац и Препран и држи их до доласка десне колоне, која је кренула пешке рано 18. маја 1942. године правцем: Ма.рко- во Брдо - Горња Штнтарица - Препран - Скара - црква Ру- жица на Сињајевиии. Лева колона је кренула кад и десна правцем: Марково Брдо — Говеђа Глава — Велики Старац иа Сињајевини.

Комунисти су пружили отпор нашим колонама 19. маја на Сињајевини (Скара) и у реону цркве Ружице, а 20. маја на Малом и Великом Старцу. Губитком ових доминирају- ћих подожаја они су изгубили и Сињајевину, па су наста- зили повлачење у правцу Жабљака и Доброг дола. Њихо- ва снага се стално ‘топила”, јер су сви насилно мобилисани изостајали и нама сс прикључивали, да одмах наставе бор- бу као наши борци. У пределу Дурмитора иама су прилази- ле читаве чете са наоружањем и из дана у дан појачавале наше редове а слабиле комунистичке. То је био најбољи доказ да народ тога краја не воли комунисте и њихов “нови поредак”.

Трећи напад на Мојковац био је и почетак опште офан- зиве у Црној Гори и Санџаку, о којој Је било речи на састан- ку између Ђуришића и Станишића 15. и 16. маја 1942. годи- пе. За ову офанзиву групација четничких снага је била сле- дећа: борци срезова беранског, андријевичког и колашин- ског чине цеитралну ударну групу, под кбмандом Павла Ђу- ришића, са правцем наступања Сињајевина - Језера - Жаб- .љак, са одржавањем тесне везе десно са сиагама белопољ- ског среза н лево са снагама пуковника Станишића.

Десну ударну групу чине борци са теригорије белопољ-— 69 —

ског среза под комакдом мајора Касаловића, одред мајора Николе Бојовића, одред капетана Радомапа Рајлића и од- ред поручника Јована Јеловца; из Србије одреди мајора Милоша Глишића и капетана Вучка Игњатовића. Правац наступаша и дејства ових одреда је десном страном реке Таре и шеним кашоиима у правцу Шћепан поља. Лево одр- жавати тесну везу са централном групом, која наступа ма- сивом Сишајевине.

Леву ударћу групу чине борци подгоричког, никшић- ског и даниловградског среза, под командом пуковника Баја Станишића, са правцем наступаша: Голија - Равно - Гацко, у циљу спајаша са херцеговачким четницима, које су тада водили капетан Милорад Поповић и поп Перишић.

Кад су се јединице средше ударке групе спуштале низ западне падине Сишајевине у правцу Језера, Жабљак је већ био у пламену. То лепо туристичко место тог јутра је иску- сило казну два манијака Моше Пшаде и Милована Ђиласа, који су наредили паљевину, у знак казне, што су их напу- стили дурмкторски партизански одреди и листом пришли четницима. Они су наредили да се запале и мостови на реци Пиви код села Мратише и Крстаца, мислећи да тиме могу задржати наше налредоваше. То им нишаа није помогло, јер је шихова “народно-ослободилачка” војска била на ру- бу пропасти и једини јој је спас био да се пребаци преко Дрине у наказну хрватску државу, коју држе злочинци као и они. То су и учинили.

-По избијашу на Дрину, комунистичке јединице су жало- сно изгледале. Батаљони су личили ка чете, а чете на водо- не. Остали су само злочинци који нису смели да приђу чет- ницима и чланови партије. Сви су били демсралисани и лако нх је било дотући. Павле је био да се настави са гошењем комуниста и преко Дрине до њиховог потлуног уништења, али не и Дража, који је тих дана дошао на нашу територи- ју. Он се плашио политичког заплега који би могао наста- ти и нашкодити нашој влади у Лондону. И тако су, на нашу несрећу, комунисти избегли своју катастрофу и за шест следећих месеци дали се на посао да створе нову војску, боље обучену и наоружану, јер су им Енглези ишли на руку да то постигну, обилним дотурашем ратних потреба ваз- душним путсм.

Кад је била завршена четничка организација у срезови- ма дурмиторском и шавничком, наше јединице вратиле су се у своје срезове, да их очисте од комунистичких тројки и петорки, које је вођство оставило ради извршења специ- јалних задатака; првенствено да убијају на бандитски на- чин све националне и угледне људе који се налазе на листи коју при себи има вођа тројке или петорке.

Због сталних и бројних немачко-аборашких потера, Дра- л<а Михаиловић је морао привремено да напусти Србију и иређе у Црну Гору, јер је рачунао да му је тамо сигурније. Србија је у то времс била очишћена од комуниста, те је са те стране био миран.

Павле се с Дражом састао почетком јуна 1942. године у селу Соколцу крај Шаховића и после дводневног одмора заједно су кренули за Жабљак. Од тог тренутка даље стара- ње о безбедности Драже Михаилопића прима Павле Ђури- шић на себе и одређује село Подгору за смештај Штаба број 1, а за његово обезбеђење бригаду Лека Лалића. Опет на предлог Павла Ђуришића, Дража се са Штабом преме- шта на СињаЈевину у катун (колибе) Зековића, где је остао за време летњих месеци, јер је у то време она била у пуној својој лепоти, можда лепша и од саме Швајцарске. Много- бројна стада оваца преплавила су Сињајевину и на сунцу се беласала као снег на околним сметовима. Ту се Дража од- морио у лепотама ове планине, која зна бити сурова и го- ропадна ван летњег периода времена.

Кад су почеле прве магле да увијају Сињајевину у свој плашт, а љути дим да натерује сузе у ©чима, Павле предло- жи сеобу Штаба у Колашинска поља, крај Мојковца. То је ]едно од најјлепших села у Црној Гори, а можда и најбо- гатијих. Ограђено планинама, а запљускивано таласима ва- ловите Таре, оно је идеално туристичко место у свако го- дишње доб?.. Свет је гостољубив и благородан, те Дражу прими не као странца или госта, већ као пријатеља или ста- рог познаника. За смештај Штаба уступише му основну школу, најлепшу зграду у селу. О исхрани и осталом стара- ли су се четкички борци и команданти Бећир Томовић и Ђу- кан Анђелић, а за осигурање Штаба Павле јс формирао по- себну чету од најхрабријих и најповерљивијих четника, под командом Зарије Гојковића, који је помоћу заседа и стра- жара осигурао цео сеоски атар.

Дражу Мкхаиловића није било тешко угостити, јер је био врло скроман човек и са малим задовољан. Његов нај- ближи сарадвик др Младен Жујовић каже^ “Било му је све- ■иједно где ће заноћити и како ће бити смештен; главно је било да место стана одговара операциским потребама. А већ што се тиче кујие, било је позпато да је најгоре јело у мекажи Врховног штаба.” У ово се уверио и писац ових редова приликом конференција у Главном штабу, када смо сви, па и Дража, за доручак имали качамак и топло млеко, а то је редовна храна на селу. Али смо уживали у ведрој и веселој атмосфери, којој је највише доприпосио баш Дра- жа својом духовитошћу и анегдотама из живота. Право је уживање бнло бити у његов;ом друштву, па би зажалили !нто доручак дуже ие траје. Када би прешли на посао, тада би се онај весели Дража преобразио у озбиљног и замиш- љеног команданта, па би човек помислио да то није онај чо- век, који се пре десетак минута ©нако весело и духовито

Д Р А Ж А М И Х А И Л О В И Ћ У ЦРНО.Ј ГОРИ

— 71 —

понашао у средини својих млађих и потчиљених.Колашинска поља су у близини пута Колашин - Мојко-

вац, што је Павла мкого бринуло за безбедност Драже Ми- хаиловића, те му предложи сеобу Штаба у Горње Липово и Дража усвоји његов предлог. И овде су мештани прими- ли Дражу врло срдачно и отворили му не само своје домо- ве, већ и своја срца. У њиховој средини Дража се осећао као усред Шумадије и одавао правог народног чбвека, баш оно што воле старији Црногорци. Залазио је у сеоске куће, нарочито ;о пра^ницима и држао здравице, које су у ствари биле његово мишљење о послератном уређењу државе. Дра- жа је у Горњем Липову најдуже остао и најбоље се одмо- рио, оставивши у народу најбоље успомене. Зато ће успо- мена на њега вечито живети у оном орловском гнезду ис- под стрмог Вратла. Кад сунце слободе огреје нашу Отаџ- бину, вероватно ће Горњолиповци прогласити бивши Штаб Драже Михаиловића за свој музеј као усномену на његов боравак у Горњем Липову.

Колика је велика жалост била у народу приликом зароб- љавања Павла Ђуришића са око 2000 четника, 14. маја 1943. године, још већа је била радост да је Дража Михаило- вић избегао заробл^авање и здраз се вратио на Голију.

ПРИЈЕМ ТРЕЋЕ ВАЗДУШМЕ ПОШИЉКЕ (На планини Бјеласици)

До нашек заробљавања, 14. маја 1943. године, биле су три испоруке савезничког ратног катеријала и новца ави- снским путем на наш терен. Прва пошиљка је потпуно про- пала грешком пилота авиона, који су̂ , осмотривши из ваз- духа ватре на десној страни реке Лима, вероватно тамош- њих чобана, рачунали да је то сигнал за њих па су изнад те територије изручили своје товаре. Цела та пошиљка пала је у руке муслиманима оближњих села који су новац и оруж- је разграбили, а остали материјал су предали Италијанима. Другу пошиљку је примио капетан Миљан Јанкетић на пла- нини Сињајевини, али непотпуну, јер је ваздушна струја од- нела падобране са спремом ван осигуране зоне и несавесни мештани околних села су један део те спреме задржали за себе. Ово је навело Дражу Михаиловића да Оињајевину за- мени Бјеласчцом. Трећу ваздушну пошиљку на планини Бје- ласици је примио писац ових редова, уз помоћ батаљона сталних четника, који су извршили осигурање одређене просторије.

Павле Ђуришић је најчешће општио са својим најбли- жим сарадницима путем писама која су имала и обавезу извршавања онога што се жели. Такво једно Павлово писмо добих 19. ссптембра 1942. године са следећим садржајем: “Драги Милораде, одмах нареди покрет твојих јединица. Зборно место ти је код основне школе у Горњем Заостру. Од основне школе са јединицама пастави покрет за Сухо

— 72 -

Поље на планини Бјеласици, где ћеш примити падобранце и ваздушну пошилпсу. Због тајности цијб покрета саопшти- ти тек по доласку па дотичну просторију. .Молим Те наста- ни да се пошиљка исправно примн и отправи у Колашин- ска поЈва (основна школа), где да се преда Дражи.”

Одмах сам по куририма отпослао писмена наређења ко- мандирима чета, да крену за Горње Заостро, где ћу их са својим штабом сачекати у тамошњој основној школи.

Освануо је 20. септембар. Дан је био леп и сунчан, какав може да пружи само наша дивна јесен. Са штабом сам се упутио за Горње Заостро, путем мени већ добро познатим и око подне стигосмо на зборно место. До 2 сата после подне стигоше све чете, те после краћег одмора настависмо пут за планину Бјеласицу, преко Заучке Горе, где се Павле склонио после италијанске одмазде због Јулског устанка у Црној Гори. Сунце се већ ближило своме заходу за пла- нинске врхове када смо се почели пети уз стрмине Бјела- сице. Планински поветарац је расхлађивао чела бораца, на- викнутих на овакве покрете. Јер, после протеривања јбси- па Броза, Моше и Ђиласа преко Дри1;е, остало је на нашем терену са Радоњок Голубовићем око 50-60 комуниста да роваре у позадини. Зато смо често организовали потере и заседе, па су борци као сигурно рачунали да је и овај по- крет наређен у ту сврху, те су узели храну од својих кућа з а три дана, к о ј ш к о су обично потере трајале. Једна таква потера, под командом командира Бабинске чете, угледног домаћина Милисава Вељића, уродила је добрим резулта- том и комунисти су изгубили 8 својих бораца. Рачунали су да им је живот осигуран на муслиманској територији, па су безбрижно дане лроводили у сигурној земуници, а ноћу залазили у српска села да убијају домаћине који су били на листи за “ликвидирање”. Вељић је ноћу прешао са четом реку Љешницу и изнснадио комунисте у земуници,тако струч- но изграђеној, као да су је пројектовали инжењери. Унутра грејање, простирка од сламе, сто и на њему шаховска табла са фигурама распоређеним за игру. Приликом краткотрај- не борбе комунистима су прискочили у помоћ њихови при- јатељи и домаћини, муслимани, ге су их* спасли од конач- ног уништења.

Већ се ноћ полако и хајдучки прикрадала, а ми смо тек па пола' нашег пута. Тешком муком и орошени знојем нај- зад се попесмо на нлато ове прекрасне планине. Под нога- ма мекана трава, те имамо утисак хао да газимо по неком скупоценом ћилиму. Многобројна стада оваца и крда гове- да пасу овде траву од Ђурђева до Митрова дана, а сељани је још и косе. Али то богатство и дар природе неисцрпни су, те дебели снежни покривач на почетку зиме као неким јорганом прекрије остатак неопашеке и непокошене траве.

Било је око 12 сати ноћу када стигосмо на Сухо Поље. Тек тада сам саопштио борцима цшв нашеЈ’ доласка на ову просторију. Били су изненађени, а и радосни, што им се пружила прилика за извршење тако ретког и деликатног задатка, као што је овај. Борба им је постала обична ствар

74

и скоро прешла у кавику, па су жглели мало промене и да имају шта причати, кад се врате у своја села.

Планина је врло ћудљиве природе. Кад је лепо време, она је права мајка четника; али кад се време нарогуши и по- бесни, онда је она сурова и врло горопадна, као маћеха. Још нисам довршио са излагањем зоог чега смо дошли, кад ветар поче да фијуче а гора зајеча чудно и стравично, да би се могао уплашити ко није иавикао на те промене у природи. Преко неба се укрстише муње праћене јаком грмљавином. Из облака се просу тако јака киша, да смо за десетак минута били скроз мокри. Но борци су навикли да пркосе и непријатељима и природи.

Зору смо дочекали радосНо, да се огрејемо и осушимо мокра одела. Кад бацисмо поглед чспод нас, угледасмо у повећо-ј ували катун са десетак чобанских колиба, из којих се узвијао плавичаст дим и одавао да тамо има живих бића. Наредих командирима чета да се спусте у катун, а и сам се упутих колибама. Тамо нас је чекало изненафење и уместо чобана затекосмо радио станицу и њену пратњу од 15-20 добро наоружаних омладинаца, међу којима се налазио Во- јислав - Воја, син Драже Михаиловића. Он је био тих, ми- ран, повучен и издвајао се скромношћу од осталих млади- ћа. Пре је личио на 1;ака из гимназиских клупа него на пре- каљеног борца. Сгарешина ове омладинске групе био је капетан Миљан Јанкетић. Крупан, што рекао наш народ “покварио два човека”, у браду зарастао и у народном оде- лу. У колиби затекосмо и енглеског капетаиа Хадсона, чла- на војне мисије код Драже Михаиловкћа, познатог у народу као “чика Марко”. Он је висок и лепо грађен човек и у шу- мадиском оделу, те још лепше изгледа. Нико не би рекао да је Енглез. Ћутљив је и закопчан, као сваки Енглез. До- шао је да прими пакет и плату. Од омладинаца сазнадох да “чика Марко” марљиво учи руски језик. Неки од њих су га чули да певуши руску песму “Волга, Волга”. Дража га није много марио и само је звапично са њим општио. Разлог је био, што је “чика Марко” нетачно обавештавао своје дретпостављене о нашој борби. Учење руског језика је одавало куда води енглеска политика.

Кад се борци огрејаше и осушише своја одела поред ват- ре, врати им се старо расположење, а с њим и песма пуна борбеног елана. Они су скоро заборавили да љубавне пес- ме, које су певали на поселима и црквеним скуповима. Рат је донео промене у свему, па и у избору песама.

Примиче се ноћ и ми смо нестрпл>иви због ружног вре- мена. Радио телеграфиста је стално поред свог апарата и лрима шифроване депеше које се одкосе на полазак авио- на. Последња депеша те ноћи гласи: “Због рђавог времена одлаже се долазак авиона до даљег каређења.” Сви смо се сневеселили, а неки су посумњали да ће икада доћи.

Најзад после пет дана и ноћи, ироведених у димљивим чобанским колибама, па још и гладни, време се изненада пролепша. Облаци брзо ишчезоше, а сунце огреја са небес-

— 74 —

ких висина, те поврати живот планини, а к нама покислим и од љутог дима натеклих очних капака. Радио телеграфи- ста нам јави радоску вест: “Вечерас долазе.”

Све је спремно. Просторија је осигурана са свих страна у пречнику око 5-6 км. Чобанима је наређено да напусте, са 'својим стадима, ту просторију. Дрва за ватре су спремљена само да се поспу бензином и потпале, кад писац ових редо- ва да знак. Уговорени знак за овионе је ватра у виду ћи- риличног слова П и унутра римски број II, као почетно сло- во у имену краља Петра II. Планина свечано изгледа са сво- јом тишином, као да се и она спрема за вечерашњу светко- вину, када “небески” људи бацају своје убојне поклоне онима на земљи да се боље истребљују. Тај закон обрачуна потиче из најдавнијих времена, када је човек у међусобном обрачуну користио само праћку и лук са стрелом.

Поноћ је превалила. Небо је звездано, а њиме плови пун месец. Ми смо нестрпљиви, а и хладно нам је, јер је ово гола планина. Изненада се пореметг; тишииа на Бјеласици и зачу се као нека далека грмљавина, која је долазила од четворомоторних “Либератора”, или “летећих тврђава” — како су их кајчешће називали. Наредих да се ватре потпа- ле. За трен ока гомиле сувих букових цепаница, посутих бензином, плануше и претворише се у сјајне буктиње, те планини дадоше још свечанији изглед. То ме потсети на време кад сам био мали и у турском ропству, када су Турци прослављали султанов рођендан, палећи огромне ватре на околним висовима. И то су називали “царска ноћ”.

Пилоти авиона су могли још из даљине видети ове ог- ромне ватре и извршити припреме за искакање падобрана- ца и бацање спреме. У исто време, када смо ми упалили ватре, то учкнише и муслимани на десној обали Лима, да би на лак начин дошли до златних енглеских фунти и напо- леона, али им се овог пута измакоше, јер је установљен уго- ворени знак над којим пилоти имају да изруче своје товаре. У противном имају их вратити у сзоје базе.

На дати знак почињу да искачу надобранци, а после њих и спрема да се избацује. Отварају се разнобојни свилени падобрани и човек би мислио да с неба падају печурке. По- лако се лелулају и к нама приближавају. Већ се могу уочи- ти и сићушне фигуре људи испод печурке падобрана. Кла- те се десно и лево као клатно на старом зиджш сату, Наше су очи упрте у небо и пратимо кретање сваког падобрана. Чује се и нечија песма, те по.јединци окрећу главу и траже веселог певача који им омета овај несвакидашњи призор, али не могу да га лронађу. Најзад се установило да песма долази од падобракаца То наш морнарички поднаредник Сламник, кроз песму, даје одушке својој оадости, што се спушта на отаџбинско тле. Заиста је то велика радост и сад га тек разумем кад сам тако дуго ван Отаџбине.

Ваздушна струја заноси отворене падобране и ми трчи- мо у њиховом правцу падања, да се нађемо при руци падо- бранцима, када се буду ослобађали падобранских веза.

— 75 _

Први је земљу дотакао вођа групе, но тако незгодно, да је угануо ногу. Пренели су га у колибу и међу борцима се нашао “народни доктор”, вичан да лечи преломе и уганућа, ла је то обавио без икаквих лекарских инструмената. А на- шла се и боца васојевићке препеченице, да повређеном го- сту умањи болове к оток ноге. Поднаредник Сламник је очигледно радостан, док су Енглези (два подофицира и по- вређени поручник) резервисани, јер нису сигурни с ким има- ју посла. Тек кад је дошао “чика Марко” и са њима почео разговор на енглеском језику били су сигурни да су се спу- стили код четника Павла Ђуришића, куда су и послати. Њнхов страх је био оправдан, јер су били окружени људи- ма какве у животу нксу видели, дугих коса и великих бра- да, па још под оружјем. Но ти људи, за њих чудног изгле- да, имали су тако топле душе и испољили своје традицио- нално гостопримство, да су их освошли и створили са њима ново пријатељство. За госте се одмах нашла и која боца ракије, вероватно сачувана за овај моменат, коју су гости с апетитом пили.

Повређени поручник ми је предао списак садржаја ваз- душне пошиљке коју имам да прммим: 4 радио станице средњег домета, материјал за ове станице, новац, оружје (пиштољи), шињели, пуловери, цииеле и чарапе. Све је то било солидно упаковано и пломбирапо, те сам само на број примио бале спреме и лимену бурад (било их <је девет) са новцем у папиру и злату. Један падобран са новцем се зака- чио за врх високе јеле, те смо имали тешкоћа да га скине- мо. Пошто је 'Сухо поље било у домету италијанске тешке артилерије са ОброЕа, изнад Бијелог Поља, а могли су се појавити и њихови авиони, морали смо ужурбано радити на прикупљању спреме и пре сванућа напустити ову про- сторију. У томе смо успели, захваљујући нашој бројности и свесрдном раду бораца, који су се надметали ко ће пре да стигне до падобрана палог прилично далеко од просто- рије за бацање пошиљке. Борци су ту спрему пренели на одређено место сопственом снагом и прилично се заморили, јер су бале биле тешке, а нарочито бурад са енглеским злат- ним фунтама и наполеонима.

У свануће 26. септембра 1942. године колона од триде- сетак натоварених коња, праћена једном четом бораца, са песмом се спуштала низ планину у правцу Колашинских по- ља, да преда ваздушну пошиљку сапсзника, примљену про- шле ноћи. Остале чете су довршавале посао око уништава- ња трагова нашег присуства на тој просторији

Дража је новац и спрему примио. Био је врло задово- љан нашим пожртвованим и савесннм радом, те нас ‘је и пи- смено похвалио. Та наредба чувана је у мојој корпуској архиви као драгоцсп докуменат. У њој је поред осталог писало: да је то једина пошиљка стопроцентно примљена. Васојевићи су и овом приликом отржали свој добар глас који уживају међу племенима у Црној Гори, а и у целом Српству. Поред писменог признања, Дража је усмено обе- ћао да ће дати за успомену сваком учеснику по једну ен-

— 76 —

глеску фунту у злату, коју борци нису примили. Неко је осујетио ову Дражину доору намеру, вероватно из љубо- море на Васојевиће ,и добар глас који уживају код Драже Михаиловића. То сзедочи и његова нзјава у Горњем Липо- ву: “Кад споменемо славно име племена Васојевића, треба сви да скинемо капе и да устанемо на ноге.” За жаљење је да борци нису добили овај поклон од свог Команданта, ко- га су неизмерно волели и поштовали. За њих би то била драгоцена успомена. Али су му и овако захвални на похвал- ној наредби, свима познатој у оно време.

БИТКА НА НЕРЕТВИТако су је назвали комунистички војни писци, а и ђе-

кералштабни мајор Боривоје Радуловић у својој студији објављеној у Гласнику СИКД “Његош” (св. 6 ст 78-92). Да ли је то била битка, или бој, или нешто треће — операција чишћења терена од стране окупаторских снага, о томе ће рећи војни писци у ослобођеној Отгџбипи када буду пи- сали о учешћу Српског народа и Равногорског покрета у Другом светском рату.

После протеривања преко Дрине, концем јуна 1942, ко- мунисти су претстављали руљу од исколико хиљада демо- ралисаних бораца, готових на капитудацију, само да су чет- иици продужили са гоњењем и преко Дрпне. На комуни- стичку срећу то се :-шје десило, јер су се нашли на терито- рији НДХ, на којој су нашли спас и уточиште. Павелић је прећутно прешао преко те очигледне повреде територије његове “независне” државе и одобрио им да је користе за одмор и припреме за будуће операције. А зашто да им и не одобри, када комуписти раде исти посао као и он на уни- штећ>у Српског народа? Доцније ћс се Јосип Броз оду- жити Хрватима за ово гостопримстЕо прнјемом усташа и домобрана у своје редове и појачати са њима комунистич- ке редове. Замена слова У са петокраком био је једини вид- ни знак промене, док је посао остао исти. Кад су Хрвати осетили да се ситуадија окренула против њихових протек- тора, Немаца и Италијана, и да ће рат изгубити, они су у комунистима нашли нове савезнике и прешли на њихову страну.

За размештај својих десеткованих јединица комунистич- ко вођство је изабрало српске срезове у западној Босни. Пошто су усташе попалиле већину села, а становништво, уколико није било нобијено, разбегло се у планинске збего- ве и организовало своју самоодбралу. Ово је била идеална ситуација по комунисте да се претставе тим српским бес- кућницима као њихови заштитници од даљег уссташког покоља. Комунистичка лажна пропаганда је раширила лаж- не гласове међу тим светом да су они народно-ослободи- лачка војска, да се боре за Краља и успоставу демократске државе Југославије. После овакзог комунистичког пред-

— 7 7 —

стављања није било никаквог разлога да им здрави и за борбу способни борци не приђу, само кад је у питању бор- ба против усташа, а комунисти су то највише истицали, јер су видели да то годи овим бескућницима. Извесни су им пришли, док је већина остала у националној герили.

Све су то били национални Срби и велики родољуби, али неупућени у преваре белосвегских комуниста, па насе- доше. Кад су већ заглибили у комунистичко блато није им било повра^ка. Остали су у комунистичким редовима и на своја плећа примили комунистичку борбу до краја рата. Може се рећи и допринели, поред совјетске армије, да -су комунисти приграбили власт октобра 1944. године. А како им се комунистичка Партија одужила — видимо. Комуни- стички режим хрватске републике третира их као грађане другог реда; без права на употребу своје ћирилице и без иједног свог листа. Горе пролазе него у доба аустро-угар- ске окупације.

На тој територијп, коју је комуиистичко вођство прогла- сило републиком, устројени су многи курсеви за политич- ко и војно образовање €рба бескућника који су пришли комунистима. Све се то обављало под руководством начел- ника штаба Врховне команде Арса Јовановића, бившег офи- цира југословенске војске. Он је стечено знање у Нижој и Вишој школи Војне академије и на припреми за ђенерал- штабну струку свестрано употребио на стварање комунис- тичке војске. А како му се Јосип Броз одужио за тај посао од неоцењиве вредности по комунистичку Партију? Једно- ставно је наредио својим агентима да га у канцеларији уби- ју и аутомо&илом иренесу на границу, под изговором поку- шаја бекства као коминформисте. По завршеној обуци, кон- цем 1942. године, приступило се формирању дивизија од старог и новог људства, чије је бројко стање износило до 25 хиљада бораца.

€а тим снагама комунистичко вођство је напустило “ре- публику” почетком јануара 1943. године и кренуло на Не- ретву, у намери да се преко Црне Горе дохвати Метохије, која би им послужпла као “отскочна даска” за упад у Ср- бију, до које им је много стало. Јер. ако немају Србију, узалуд им је прижељкивање да се споје са совјетском арми- јом када ова буде прешла Дунав. Поред тога комунистичко вођство било је свесно да је Србија Пијемонт Српства, те кад њу освоје, освојиће лако и друге српске крајеве.

Комунистичко вођетво није предвкдело да ће се на Не- ретви срести са српским четницима, истим оним који су их протерали преко Дрине и да ће доћи до крвавих борби и великих губитака код обе стране.

Кад се прочита писмо Адолфа Хитлера, упућено савез- нику Мусолннију, опда је јасно зашто су присутне биле на битачној просторијп немачко-италијапске дивизије. Према њиховој процени обг гериле су за њих биле опасне, али их зреба претходно пустити да се међусобно добро искрваве и ослабе, па кад ;една од њих нодлегне, онда победника свом снаго-м, која је већ на терену и чека, напасти и ликви-

— 78 —

дирати. Ово је све било до таннина предвићено у плану ‘■Вајс”.

Мајор Захарије Остојић -— чика Бранко и Боривоје Ра- дуловић благовремено су у Главном штабу израдили Ди- рективу Број 1. Ош: су били и извршиоци ове директиве као истакнути део штаба Врховне команде са седиштем у Калиновику. 'Пред битку мајор Радуловић прешао је на планину Прењ као командни изаслакик, ради обједињава- :ка рада код националних снага и да буде ближи фронту када операције почку.

Јачина националних снага, које су узеле учешће у бици, цени се на око 20.000, а комунистичких око 25.000. Комуни- сти су били у преимућству у погледу наоружања, јер су пред битку напали нталијански гаргшзон у 'Прозору и за- пленили већу количину оружја, муниције, одела, обуће и хране, и 6 топова калибра 105 мм," 4 брдска топа, 20 теш- ких бацача и 12 лаких тенкова.

Битка се може поделити у две фазе. У првој фази националне снаге узеле су иницијативу у своје руке и пре- шле у напад, те је у изгледу било да извојују победу над комунистичким снагама. Мајор Андрија Весковић је са сво- јим одредом разбио комунистичку четврту дивизију и дос- пео до Широког Бријега, али се морао повући на леву оба- лу Неретве због појгве немачко-усташких снага које су на- ступале тим правцем.

У другој фази мења се ситуација на битачној простори- ји у корист комунистичких снага. Извиђањем и по подаци- ма од својих агената, комунистичко војно вођство је дошло до сазнања о најслабијем месту у распореду националних снага (одсек мајора Јована Пантића), те је извршило пре- груписавање својих снага, одређујупи најјачу групу за про- бој на одсеку мајора Пантића.

Места за прелаз Неретве комунисгичко војно вођство је од- редило кривину реке Неретве код Јабланице и код Острож- нице на утоку реке Раме у Неретву. Место главног прелаза код Јабланице претходно је стављено под унакрсну ватру артилерије и бацача заплењених од Италијана ради зашти- те подизања импровизованог моста. од делова порушеног железничког моста, и обезбеђења јединица које ће прве нрећи на леву обалу Неретве и обрлзовати мостобран, под чијом ватреном заштитом ће се наставити пребацивање осталих јединица. Пошто су комунисти успели да постигну бројну и ватрену надмоћност на изабраном одсеку за пре- лаз Неретве, њихове снаге су се пребациле преко подигну- тог моста и овладале пл. Прењ. Тај њихов успех начео је фронт националних снага и настало је повлачење под бор- бом, која се није прекидала све до Крнова и Сињајевине.

Тек тада је мајор Остојић увидео озбиљност ситуације и радио телеграмо.и тражио од Врховке команде у Г. Липо- ву да одмах упути Павла Ђуришића са јуришном бригадом као појачање. На брзу руку је извршена мобилизација бо- раца у најближим срезовима, те се Павле са око 2.500 јуриш-

— 7 9 —

лија и осталих бораца кренуо за Калиновик половинрм «»ар- та. Са њим је пошао и ђенерал Михаиловић. Том прили-ком је пошао и писац ових редова, ?.ли не за 'Калиновик већ за Горанско у циљу затварања правца Горанско - Крново - Никшић и Горанско - Комарница - Шавник.

'На Калиновичком платоу Павле је водио тешке и крваве борбе пуних 36 часова. Јуриши и контра јуриши су се ре- ђали са обе стране, бомбе су праштале, а каме се заривале у људско месо и редови се проређивали. Све је то ђенерал Михаиловић посматрао са своје осматрачнице. Комунисти признају да је то био “најодсуднијн судар са четницима”. Најзад, дошло је до попуштања националиог фронта, Хер- цеговци су остали на свом терену растурени у мање групе; Зетски одред, под командом пуковника Станишића, под борбом се повлачно у правцу Никшића; одред Воја Лука- чевића у правцу Санџака и Лимски одред под командом Павла Ђуришића у правцу Дрине и Вучева. Са овим је била завршена и друга фаза битке на Неретви.

По преласку на десну обалу реке Дриие образован је кови фронт, као и на Вучеву и Равном. То је велика дужи- на фронта за снаге којима се располагало, те се приступило групном поседању. Ово је комунистима згодно послужило за избор места прелаза преко Дрине. Они су ноћу спушта- ли балване и на левој обали Дрине, опет ноћу, правили спла- вове. Када су са истима били готови, предузели су, ноћу 6/7. априла, прелаз код Мјешаја и 8/9. априла код Устико- лине. Захваљујући поћи и снежној мећави оба подухвата су им успела. Прва прсбачена оделења нису се ка обали задр- жавала, већ користећи наше међупросторе, продрла у поза- дину, да у одређено време отворе ватру из позадине на наше делове, што је изазвало забуну, али не и панику. Павле је неколико пута предузимао противнападе у циљу да пребачене спаге уништи или баци у Дрину, али у томе иије успео, јер су комунисти образовали шири мостобран добро брањен ватром аутоматског оружја, а са леве обале Дрине и артилеријом. И на Дрини су вођене крваве борбе, али је непријатељ успео да нас и са тог фронта потисне.

Пре преласка комЈПШста преко Дрине, Павле је покушао да са јуришком бригадом преко Вучева обиђе комунистичко десно крило и напчдне их из позадине. Али баш када је био на пола пута, стигао је курир са извештајем да су ко- мунисти прешли Дрину, те се он вратио.

Иако су наши борци дали све од себе, овога пута није им била наклоњена ратна срећа, те се са комунистичких по- ложаја могла чути позната четничка песма коју су кому- нисти дотерали у своју корист:

“Ој, четници, црни врани,Дошлн су вам црни дани, као нама лани.”

Од Дрине и Равног па до Крнова, Вратла и Мојковца четници су се повлачили под борбом и не слутећи да ће се ускоро наћи у безизлазној ситуацији: с фронта бесомучно иападају комунисти, а из позадиие немачке мото-механи- зоваке и планинске дивизије ударају у леђа и задају наци-

— 80 —

оналним снагама пораз заробљавањем око 2.000 бораца, на челу с Павлом Ђуришићем, њиховим командантом.

Битка на Неретви је изгубљена. Г!о мишљењу писца ових редова требало је и могло да се добије, да се придржавало начела војне науке ла је боље непријатеља преценити него потценити. Међутим, овај врло важан чиннлац је занема- рен у Главном штабу при састављању Директиве Бр. 1, што нам се грдно осветило. Вероватно се имао у виду квалитет комунистичких борлца из прошле године, када су они за- иста били на ниском борачком нивоу и нису се могли мери- ти са нашим борцима. Изгубљено је из вида да је комуни- стичко војно вођство, поред прошлогодишњих бораца, мо- билисало и обучило нове борце из западних српских кра- Јева који су комунистима учинили одличан војни допринос.

Необјашњиво је зашто Павле Ђуришић са јуришном бригадом није пошао да учествује у почетној фази битке и да команду'је јединицама као исг.усан командант и пре- каљен борац, а не да га позивају кад је битка била скоро изгубљена. И то је један од разлога да је битка изгубљена. Исти је случај и са другим командантима који нису позва- ни да узму ушешће у бици на Неретви. На питање писца евих редова, зашто иије узет у комбинацију за одлазак на Неретву, добио је од 'Павла следећи одговор: “Ти си, Мило- раде, учествовао у свима досадашњим борбама, па је ред да пустиш оне који су мање од тебе учествовали или нису кикако.” А то се односило на тзв. “иарадне” четнике, од ко- јих се један, чим је осетио дим барута, “тешко разболео” и јединицу напустио. Борбу воде они који хоће, а не они који се силом терају као код комуниста. За сваког способ- ног човека има одговарајући посао. па био то борачки или неборачки.

У Србији је тада било довољно неангажованих бригада и корпуса, чије би присуство на Неретви добро дошло. Али је њиховим командантима требало наредити из Главног штаба покрет на битачну просторију. Да је тако урађено, комунисти се данас пе би хвалили са својом четвртом офан- зивом, а можда не би били на управи државе. Немци би нас свакако напали, јер су то имали у плану, али ми бисмо претходно уништили комунисте у кањону Неретве.

— 81 —

ЗАРОБЉАВАЊЕОбавештојна служба је врло зажпа грана војне науке,

како у миру а још више у рату. Сви псдаци прикупљени од лица те службе стичу се на једно место и служе у разне сврхе, а понајвише за израду ратног плана и за взђење рат- них операција.

У герилском рату друге су околности под којима се бор- бе изводе. У њему нсма устаљеног фронта као у конвенци- оналном рату, где се јединице крилима доднрују и уза.јамно ватрсм помажу. Герилски одреди морају да покрију цело- купну државну теритсрију и да нису везани за једну тери- торију, већ су тамо где ситуација изискује. Све ово чини да је служба везе отежана и најчешће сведена на курирску службу, а она је врло спора и несигурна, јер су људи који је обављају изложени великим опасностима на путу од јед- ког до другсг штаба. Још је тежа била обааештајна служба у нашој геркли, јер је непријатеља било много које је тре- бало- једновремено уходити, а средства су била минимална.

На нашем терену је локална обанештајна служба добро функционисала, јер је сваки наш човек сматрао за своју дужност да све што види или чује, а има пажност, одмах обавести најближег четничког команданта, а најчешће лич- но Павла Ђуришића, ако је негде близу. Али, у питању спољ- не обавештајке службе били смо врло слаби и њу смо били сксро занемарили, што нам се најзад и осветило приликом упада немачких оружаних снага у нашу позадину полови- ном маја 1943. г.

Појава комунистичких јаких снага на Неретви концем јануара 1943. године, привукла је сву нашу пажњу и анга- жовање, да смо били занемарили нашу позадину рачунзју- ћи да је она сигурна. Ни слутили нисмо каква опасност нам долази из наше позадине. Све до 14. маја, кад су нас Немци изненадили и заробили, ми нисмо знали о њиховом покре- ту. Нису били у питању покрети чета и батаљона већ ди- визија, па још неке од њих моторизоване, и ми их нисмо чули, јер смо се толико борбом били занели и наше по- гледе усредсредили само на фрокт. Грађански рат је бес- нео свом жестином н крв се немилице лила, јер су се “браћа” нашла у “смртном загрљају” борећи се за две потпуно су- протне идеологије. У оваквој ситуацији ми смо запостави- ли нашу дужпост према позадини.

За уништење двеју герила, ко.је су већ биле јако ангажо- ване у међусобном обрачуну, Немци су употребили доста јаке снаге. Поред италијанских дивизија које су узеле учеш- ће у подухвату “Шаарц”, 'Немци су употребили своје диви- зије: 118,7 СС, делове 369 дивизије, делове Брандербург ди- низије и прву брдску дивизију јачине 20.000 бораца. Са овим снагама они су упали у источну Црну Гору и концен- тричним наступањем ка Колашину имали за циљ једновре- мено унишгење два штаба — ђенерала Драже Михаилови- ћа и Павла Ђуришића, као и снаге па околним положајима.

Удар немачких снага из позадине био је по нас изненадан—’ 82 —

м тако брз да је паралисао наш отиор. Зато је и љихов ус- пех био онако велики. На срећу, Немцима иије успело да заробе Дражу Михаиловића са њепзвим официрима и вој- пим мисијама. Они су прегазили Лкм и пробили се кроз немачке колоне на путу Бијело Поље - Беране и срећно стиг- ли на Голију, своје старо место пребиваља.

Страдао је Главни штаб за Црну Гору, Боку и Санџак. као и јединице у центру борбеног распореда, док су крил- ие јединице избегле заробљавање и повукле се у страну, пропустивши Немце да наставе наступање у правцу Дурми- тора и Пиве. Ово је у даном тренутку било једино решење, јер би Немци иначе по свом кључу за једног погинулог Немца стрељали стотину заробљених четника, а за 20 свих 2000.

Немци су још истог дана у блиндираиом аутомобилу спровели за Андријевицу под јаксм стражом Павла Ђури- шића, његовог начелника штаба мајора Радомира - Раја По- иовића и ордонанс официра капетана Митра Букумиру. У Андријевици су их задржали два дака, а потом пребацили на Градинско поље иедалеко од Берана, где их је чекао не- мачки војни авион ради пребацивања у Краљево, а потом у Београд, Берлин и на крају заробљенички логор Стриј испод Карпата.

Остале заробљеиике сврстали су у колону по пет и још истог дана под јаком стражом спровели за Матешево, 1] км. удаљено од Колашина. Колонк су прикључили и кому- нисте које су затекли у четничком затвору, а који су чека- ли на суђењс или су већ издржавали казну. Кад је средина колоне била у висини засеока Скрбуша успело је заставни- ку Булатовићу да са заставом побсгне, да и она не падне у непријатељске руке. Он је претходно скинуо заставу са коп.гца и опасао је око себе испод шињела. Бексгво је успе- ло, јер је Булатовић познавао дотички терен и у глави ство- рио план за бекство.

На подводној ливади, поред рекс Дрцке, остали смо две пезаборавне ноћи и један ипо дан, шибани пролетњом ки- шом и хладним ветром са Комова. За то врсме чувани смо двоструком стражом. Унутрашње страже биле су саставље- не од италијанских, а спољне од немачких зојника, јер Нем- пи нису имали поверење у своје савсзнике Италијане. Иако сам био заокупљеи најцрњим мислима, овај случај непо- верења није ми измакао из вида, тс у себи помислих: ди- ван ли је ово савез!

Око 9 часова пре подне 16. маја поделише нам за пут неко злехудо следовање које се сзстсјало од неколико не- куваних кромпира и парчета сира чудног укуса и непријат- иог мириса. Шаљивчине, иако нам гшје било до шале, на- денуше том сиру погрдно име. Многи се одрекоше тог пр- вог заробљенинког следовања или \а бацише, па су се доц- није кајали кад су им црева почела да крче.

Истог дана око 10 часова, на путу поред нашег “бивака”, под ведрим небом, заустави се дуга колона немачких праз- пих камиона. Одмах нам б.и јасно да су дошли по нас. Раз-

— 83 —

бројишс нас на груг.е и под стражом отпоче укрцавање у камионе. Писца ових редова, као најстаријег међу заробље- ним официрЈша, “почаствоваше” да се возп са стражом у челном блиндираном аутомобилу :т унапред му осујети.ше план за бекство. Кад се колона нела окукама ка Трешње- вику, деси се квар на једном камиопу и колона стаде да се квар отклони. Помислих ово је згодна прилика за бекство пиз стрмину котрљањем, макар се мало и угрувао. Замолих пајстаријег спроводника да ми дозволи силазак ради физи- олошке потребе, што он одобри алн ми прстом показа на нут и одреди стражара да ме прати. Као да је прозрео 'моје намере. Увидех да од мога бекства пема иишта и вратих се па своје седиште.

У Краљима, код “Барутане”, добисмо за ручак потпуно пекуван пасуљ, који ретко ко поједе јер су мештани доноси- ли храну и ракију од својих кућа и нудили нам колико је ко хтео, чак и да собом понесемо. Они су зиали да ће после нашег одласка доћи комунистички “другови” и све однети. Кад смо се пели уз Чакор, паде толика киша да потоци по- текоше низ стрмине. Ову повољну ситуацију неки одважни- ји четници, који су седели у задњем делу камиона, искори- стише и побегоше пиз стрмине Чакора а да спроводници пису ни метак опалили, јер се све одпгравало ф.илмском бр- зином. Ово је била последња прилика за бекство, јер већ са оне друге стране Чакора наступа дивља Ругова са сво- јим крволочним становницима, којима је милије убити Вла- ха (Србина) него отићи у Меку да посете Ћабу.

У Пећ стигосмо касно. Утераше нас као стоку у неке ба- раке код бнвшег војног сењака. Около се искупиле масе Г)0дивљ>алих Арнаута, који су запенушили од силне вике и дреке. Псују нас, прете нам уздигпутим песницама и сигур- 1:0 би нас напали да нас не чува немачка стража. Многи су каоружани и готови су да пуцају ка нас, ?ли их стражари разгоне и кад им је арнаутска дрека досадила коначно су их најурили. У току коћи су камионима довезени заробљени четници из белопољског среза и прикључени кашој колони.

Сутрадан, 17. ма.ја, опет разоројавање иа групе од по 70 људи ради укрцавања у сточне кагоне на новој станици у Пећи. Успут тужан призор да човеку срце пара и натерује сузе на очи. Оно мало нашег ж ивлјЛ што је преостало од арнаутског ножа и маузерке, изашло је да нас испрати. Хтели би да нам приђу и кажу последње збогом ,али их арнаутска полиција кундацима растсрује. Жене плачу и по <;еку лепињу или накло скадарског дувана кришом убаце у вагон. Чујем из гомиле познат ми женски глас: “Има ли међу вама неко од Јоксимовића?” Промолих главу и позна- дох Петру, кћерку барјактара Риста Јоксимовића, који је у Балканском рату при зуришу на турски шанац под заставом погинуо. Манух јој руком у знак поздрава, а она бризну у плач и добаци ми лепињу и пакло дувана. То је све што је имала из некада богате куће. Најзад возовођа даде знак и воз полако пође у правцу Косова поља, вијугајући кроз плодна метохиска поља.

— 84 —

Око 16 часова наш воз полако у1)е у стапицу Косово По- л>е, која се раније звала Приштннска железничка станица. Кроз прозорче на вагону, испреплетано бодљикавом жицом, препознадох станицу. Кроз главу ми проструја део мога жи- вота из срећних дана, јер је то био мој први гарнизон служ- бовања. У тој наоко прљавој бившој турској касаби живот је био пријатан и баш какав сам ја желео, јер служити и живети на српском светом Косову за мене је била велика част и радост. Човек се осећа као код сво]е куће, увек ср- дачно дочекан од оних дивних Срба, који вам отварају сво- је домове и своја срца. Душа им је благородна и не умеју да мрзе. Зато, кад оам био премештен, априла 1931. године, и напусгио Приштику, моје су се очи овлажиле а уздах отео из груди. Данас се још горе осећам, јер је видим у ропству. Арнаутска полиција одржава ред на станици, а Италијани, ]>ао да ће да векују, подижу нове зграде. На огромној по- :вани до железничке станице поређане су многе бараке еводастог облика и личе на авионске хангаре. То су стано- ви за официре и војнике; њихове менаже, кантине и мага- цини. Све је пуно као кошница, иако италијански народ у свему оскудева. У питању је престиж Дучеове Италије, да се пред страним светом прикаже као богата земља која не осећа тегобе рата. Политика слична иолитици данашње Ју- гославије, чији претседник Броз номаже афричке и азиске “кесврстане” државе и државице, док становништво гладује и потуца се по свету тражећи код туђина запослење.

Већ се било смркло кад воз пође за Косовску Митрови- ду, где стигосмо после два сата вбжње. Према реду вожње ту се имало преноћити; зато машиновођа пребаци нашу композицију на споредни колосек. Опет смена спроводне јединице. Али ови нови спроводници говоре српским јези- ком и гори су од правих Немаца. То су фолксдојчери из српске* Војводине, све нека млађарија од 18-20 година, изу- зев неколико средовечних и озбиљких људи. Ова омладина толико је опијена гшбедама немачке војске, да је изгубила памет. Одмах по пријему дужности почеше да нас малтре- тирају и купдаче. Огворише врата на фургонима и испред њих простреше шаторска крила са наређењем да се на њих бацаЈЈу све ствари од вредности, дуван и цигарете, сем хране коју смо добили за пут. Ако се после тога код некога нешто пађе биће стрељан. После десетак минута, од како је пало наређење, на сваком шаторском крилу лежала је наша це- локупна имовина.

Моја груиа у фургону имала је г.рећу да добије за спро- воднике оне старијг људе, који су се према нама човечно понели да их скоро нисмо осећали. Разговарали су са нама о свему, а највише о рату. Један од њих отворено испољи своје кеслагање са овим што раде ови њихови младићи. Нзе- гове су речи биле: “Видитс ли шта ова дечурлија ради? Њих •е Хитлер отровао п памет им занео, те раде шта хоће. Ја се са њима не слажем и ограђујем се од овог њиховог по- ступка. Рођен сам и живим у Вршцу. Најближе комшије су ми Срби, са којима сам увек био у добрим и пријате,љ- ским односима. Рат није уош завршен и не зна се кад ће се

— 85 —

завршити и ко ће га добити, а ја желим да наставим живот \ Вршцу у љубави и пријатељству са комшијама Србима. Г1лашим се да овако радећи не покваримо добре суседске одпосе.”

У зору, 19. маја, наша композиција наиусти Косовску Митровицу и кренусмо за Краљево, уз пуг малтретирани и кундачени од ове недисциплиноване и необуздане фолкс- дојчерске мафије. Пред мрак стигосмо у Краљево и искр- цасмо се из фургона ради преноћишта у хангарима бившег нашег Ваздухопловства. Ту се пружи прилика фолксдојче- рима да нас детаљно претресу и код неких пронађоше ства- ри од вредности, које нису предали у Косовској Митрови- ци према њиховом наређењу, што им пружи прилику за ново малгретирање и кундачење, не само оних код којих су те ствари нађене, већ и осталих.

Опет укрцавање у фургоне и настављање пута за Бео- 1 рад. Колико сам се некада радовао да видим Београд и у њему проведем свој годишњи одмор! А сада је и он роб као што сам ја и ови што се налазе у истој композицији самном, као што је цео Српски народ. Тешко је бомбардо- ван и ватром спржек у зору 6. априла 1941. године, а сад још и војнички окупиран од “изабране” нације, да јој по- корно служи и трпи тешки терор сд војника те нације. Но, Београду није ово први пут да робује освајачима, али их је он све преживео и чадживео и остао српски, горд и поно- сан на своју историју.

На Топчидерску железничку стапицу стигосмо око 17 ча- сова 20. маја. Али уместо за Београд наша композиција про- дужи преко савског моста за Земун. Ту нас искрцаше из фургона и формираше колону, те пешке кренусмо друмом ?,а Београд. Кад стигосмо до Сајмишта, којс је било огра- ђено са неколико редова бодљикаве жице, колона стаде док стражари отворе тешка и увек закључана врата. А кад та.ј посао обавише команда спроводника паде да уђемо у тај земаљски пакао. И ми уђосмо!

— 86 —

САЈМИШТЕКад и зачеље наше колоне уђе у бодљикавом жицом о-

грађен простор, који се зове СаЈмиште, стражари поново затворише капију и ми се нађосмо као у мишоловци, не слутећи да смо тог дшмента прекорачили праг пакла на зем- љи, створен од људи чији је ум помрачен ге не виде даље од свог нацистичког програма, а главни им је циљ домииа- ција светом, баш као и данашњег комунизма.

Сајмиште ми је било познато још из доба мира, кад је служило као место за излагање домаће и стране робе свих врста, а и место за разоноду бројних посегилаца изложбе. У то време оно је било пуно живота, жагора, смеха и разо- ноде. Тако је трајало све до априла 1941. године, када оку- натор даде Сајмишту другу намену и други изглед. Огради га вишеструком бодљикавом жицом, а на угловима подиже високе осматрачнице и у њих постдви сталне стражаре на- оружане митраљезид.а и рефлекторима, чија је дужност би- ла да чувају нове становнике логоца, а то су били Срби, припадници покрета Драже Михаиловића и Јевреји. Они су били увек на “белом хлебу” и у очекивању “црне мари- це” да их одвезе на јајиначко стрелиште ради стрељања. Јер, кад није било довољно затвореника на Бањици, да по кључу за једног убијеног Немца падне сто српских глава, онда је тај недостатак допуњаван са Сајмишта. Зато нико од затворепика није био сигуран шта му доноси свитање зоре и рађање новога дана.

Моја груг.а бројала је 528 официра, подофицира и вој- ника, која је као прва доспела на СаЈмиште од оне две хи- л.аде заробљених на дан 14. маја 1943. године. По уобича- јеном реду постројише нас на простсру који је служио као зборно место за прззив и молитву затвореника логора, те ла нас упознају са логорским “правилима”, којих треба да се стриктно придржавамо. На завршетку тог упознавања са “правилима” тумач нам пренесе наређење ксманданта лого- ра да смо ми ухваћени у шуми као баидити Драже Михаило- вића, те за пас не важе одредбе Женевске конвенције коју је у своје време потписала Југославнја. Ово је значило да су наши животи за окупатора врло Јевтини и да нас је мо- гао све ставити под митраљески рафал, ако му се прохте. О неком бекству из овог земаљског пакла иије могло бити ни речи, јер су стражари увек били спремни да отворе ватру иа сваког ко би се жици приближио. Ноћу је био забрањен излазак из павиљона и стражари су са осматрачница рефлек- торима обасјавали ограду и прилазе њој, док су патроле са трекираним псима стално крстариле кроз логор ради от- кривања евентуалних покушаја бекства прокопавањем ту- нела из павиљона најближих жичаној огради. За ову праксу Немци су знали из других логора широм окупираних зе- маља. Многи су покушаји успели, као што је био случај из чувене тврђаве у Штразбургу, када су Срби заробљеници ископали тунел неколико метара испод темеља зида и успе- ли да побегну у Шзајцарску, али у већини случајева немач-

— 87 —

ке су иатроле помоћу паса на врсме откриле те покушаје п логорске власти су пооштриле мере сигурности.

Још док смо стојали у колони и слушали тумача како иам чита “ред” у логору којег треба да се придржавамо, погледи нам падоше на снопове багремових штапова које је за нас припремила батинашка дружина, нажалост српског порекла у служби окупатора. Шеф те батинашке банде је био по злу чувени Бранислав-Бане Величковић, за кога нам додније рекоше заробљеници, староседеоци логора, да при- пада љотићевцима или зборашима. Пошто смо ми били новајлије, примили смо ово казивање о припадности Ве- личковића зборашима као нешто што је већ било одома- ћено у логору и свима познато. Збораши га се одричу и кад сам ја написао чланак “Сајмиште”, објављен у броју 621 “Канадског Србобрана” за 19. август 1965. године, они су на мене преко свог листа “Искра” у бројевима 349, 350, Зо9 и 407 осули паљбу погрдних израза узетих из речника кочијаша и амала. Рекоше да сам лажов и клеветник и да

ој чланак заудара на псеће беснило. Но о томе ће бити више речи на крају овог одељка.

Батинашка банда се унапред радовала н церила што ће пас ускоро батинати и задовољити свој садизам над једно- крвном браћом. Шеф батинаша Бане отворено нам Је до- викивао: “Ове су батине намењене вама као добродошлица за улазак у логор, а улазница стаје 5-10 батина, што зависи од нашег нахођења.” Наши људи су с неверицом примили ове претње, да би се тек доцниЈе уаерили, кад су видели раз- бијене главе оних несрећника који су се због изнемоглости последњи вукли на вечерњу молитву која ће за њих бити и последња.

На нашу велику срећу, ове претље батниаша остале су неостварене, јер је немачки командант нашег тракспорта саопштио команданту логора да нас је заробила немачка војска и да нас имају третирати као ратне заробљенике, а пе као шумске бандите. Нама лакну, јер, поред физичког бола који би нам батинаши причинили, тежи би био ду- шевни бол, што долази од српских кздајника у служби оку- патора.

Кад се на зборном месту завршк сва процедура и ми до- бисмо статус становника логора спрсведоше нас ради сме- штаја и то баш у југословенски павиљон, који је иако у склопу логорских жица, био и посебно опасан бодљикавом жицом. Нико нам није знао објаснити зашто је ово учиње- по. Можда је боље. било овако, јер смо били заштићени од батинаша. Али с друге стране смо се осећали као у неком карантину или логору лепрозних, јер у наш павиљон нико није улазио, сем немачког команданта и његовог помоћни- ка. Сви уђосмо у павиљон и заузесмо своја лежишта на тро- спратним креветима, те као сардине поређасмо се да би од- мерили величину лежаја. Ни простирача ни покривача, већ тврде даске од којих леђа боле и не може да се спава. Сре- ћом био је крај маја, те нам покривач није ни био потре- бан.

— 88 —

Нашем смештају је одговарала и исхрана, јер су обоје код Немаца једноставно решени: дати заробљенику онај ми- нимум који је потребан да не скапа од глади. У одређено време зароОљеници су доносили до жичане ограде казане с врућом зеленом водом, а кувари би сваком од нас кроз жицу сипали у лорцију по кутлачу те воде и додали парче хдеба. Ова количина хране није била довољна ни за дете од пет година, а о квалитету и да се не говори.

Пошто је окупатору био потребан сваки његов војник за борбу на више фронтова, дошао је на идеју да за уну- трашње службе у логору употреби домаће изроде и издај- нике српског народа. Тако се десило да је командант логора био Немац, а његоз помоћник Радивоје Кисић, механичар и бивши запосленик одељка Војно-техничког завода у Са- рајеву. Сем командаита и стражара ка капи!ји и осматрач- ницама, остали персонал је био попуњен југословенским држављанима. Нема Србина који Је прошао кроз логор Сајмиште а да није запамтио имена Кисића и Величковића. Док је Кисић уживао да обилази павиљоне и да му се ко- мандује “мирно" кад улази у просторију или капа скине у пролазу поред њега, ради чега су људи већином ишли го- логлави да га не би морали поздравлжти, дотле је Бане Ве- личковић био рођени садиста и просто уживао у мукама оних које батина.

Одмах до нашег (Ј'угословенског) павиљона налазио се мађарски, који је служио као место за мучење и “саслуша- вање” Дражиних бораца. Дању је у том павиљону владао неки тајанствен мир, или боље рећи предах, за мученике премлаћене прошле ноћи, да се поврате и дођу к себи. Али чим наступи ноћ, наставља се са испитивањем “окривље- них”. И пошто они не признају оно што се од њих тражи иаставља се са батињањем до изнемоглости. И кроз зидове тог ћавиљоиа до нас су допирали јауци и запомагања тих несрећних људи. Никад нисмо видели изношење у мукама издахнулих, јер се тај посао обављао ноћу, под заклоном мрака, најпогоднијег за тај посао.

Нас нису изводили на молитву као да нисмо били хриш- ћани, али смо зато кроз прозоре посматрали како се она обавља код ссталих становника логора. Онога момента ка- да се да знак за издазак за прозив и молитву, кад човек не би знао о чему се ради, мислио би да негде потмуло грми. Свако се трудио да што пре изађе из те људске јазбине, јер ако му се деси да буде међу последњима не гину му гешке батине. Од силне журбе гомпла нарасте код излаза из павиљона и заглави врата, а батикаши баш то и желе, те се науживају у батинању « мукама тих несрећника. Лич- ио сам видео кад је Бане ударио мотком по глави ј'едног који је последњи напуштао пави.љон. Ударац је био тако јак да је лобања прсла и мозак се просуо по плочнику ис- пред улазних врата. Несрећник Ј'е без суда и осуде животом илатио обесг батинаша, само зато што је био Србин и бо- рац Драже Михаиловића.

Од свих тортура за ове несрећнике и живе лешеве најте-— 89 —

жи је био “егзерцир”, али не онај војничкн од којег јача снага организма, већ логорски, који се састојао у ваљању н котрљању по шљунковитом логорском путу. Кад је сунце најјаче, истерају се затвореници иа “егзерцириште” и наре- ди им се да се скину до паса и легну по путу један за дру- гим а потом падне команда “Почињи!” Изнемогла тела с муком се окрећу у истом правцу по шљунком насутом пу- ту, а ако неко успори котрљање, опда га батинаши ударају батином и иатерују да пристигне 01101 испред себе. Из њи- хових рањавих тела слива се у танким млазевима и онако оскудна крв, обележавајући дужину пређеног пута за тај дан “вежбања”. Можда ће генерације после нас ово при- мити са неверицом, јер је заиста тешко схватити да се у 20. р.еку десило и овако нешто. Верујем да ни у Дахау и дру- гим логорима смрти није примењиван “егзерцир” као сред- ство за убијање људи. Ово је изум Радивоја Кисића, Мила- иа Вукосављевића, званог “Звер”, Бранислава Величковића и остале батинашке банде. Немачки командант логора је о- во све одобравао, јер се радило на уништењу Срба, који су једини на Балкану Немцима јаде задавали и присиљавали их да са фронтова доводе дивизије ради уништавања “бан- ди” Драже Михаиловића.

Да бих допунио ово излагање онога шта сам видео на Сајмишту, пренећу само један став из “Недовршене при- ч е . . .” од Драшка Брауновића, к о ј и је такође осетио гор- чину живота на Сајмишту. Прича ј с објавззена у Гласнику СИКД “Његош” св. 30. стр. 90.

“Неким случајем, испод ограде бодљикаве жице, поку- шале су да уђу две мале жабе, можда једини посетиоци логора смрти. Шест изгладнелих авети сручило се на њих. Настало је паклено отимање преко жице и испод жице. Батинаш Бане, један наш изрод, који се у логору додворио гестаповцима, са још двојицом других, бацио се свом си- лином на ову гомилу људских авети. Први ударац разби главу Арсенију. Пуче лобања. Мршаво тело одједаред се згрчи и не даде никаквог знака живота. Поред њега још су двојица лежали.

-— Ко поједе жабе? — дерао се Бане на сав глас, удара- јући пале лешеве.”

Због батинаша Зеличковића дошло је до оштрог суко- ба између писца озих редова и збораша, окупљених око њиховог листа “Искра”. Они су иступали како не доликује културним и лепо заспитаним .људима. Њихов речник био је вулгаран и не може им служити на част. Све што су напи- сали о мени је гола лаж. Уосталом, за меие и није важно њихово мишљење, већ мојих бораца који су једнодушно устали у моју одбраиу. Чак су устали у моју одбрану и чет- нички борци из Срби ј̂е, који су из “Канадског Србобрана” сазнали за зборашки напад на мене и не знајући моју адре- су своје изјзве су упутили Уредииштву “Канадског Србо- брана”. Утолико су те њихове изјаве значајиије и за мене драгоценије. Њих ћу навести као изјаве мојих сведока за доказ мојих навода у овом чланку, у колико се односе на

— 90 —

батинаша Величковића, познатог у логору као “Бане бати- наш”.

“Што смо ми у пашем чланку маписали (“Искра” од 15. септембра 1965) јасно: ми смо, знајући позадину лажи и из- мишљене клевете, мазвали Јоксимовића обичним лажовом и клеветником и позвали га да докаже оно што тврди, а знали смо унапред да не може. Па ипак је оч покушао нешто да каже.”

За сваки суд, у земљама где влада демократски поредак, сведочење 24 сведока у потврду онога што сам ја у помену- том чланку навео о батинашу Величковићу, било би довољ- но да донесе пресуду у моју корист. Али за збораше око “Искре” то иије довољно и то квалификују као да сам “по- кушао нешто да кажем”. Ништа ми друго не остаје него да спор изнесем пред читаоде и нека они донесу пресуду о '!Оме да ли су вредне изјаве мојих сведока или не.

Навео сам да смо ми чули од других да Бане батинаш припада зборашима, али ево једног сведока који Величко- вића добро познаје, јер је на Сајмишту провео 18 месеци. Зове се Димитрије Анђелковић, родом је из Србије, а живи у Француској као емигрант.

“Прочитао сам ‘Канадски Србобран’ под бр. 641 од 13. јануара 1966. г. из кога сам могао видети да Ви и наша бра- ћа четници пишете о логору ‘Сајмиште’ у Земуну. Ја сам, нажалост, провео као затвореник 13 месеци у томе логору. У логор сам дотеран 7. јануара 1943. и остао све до јуна 1944. г. и мени је потпуно јасно, да Ви нисте могли стварно све те батинаше у логору тако 5рзо упознати, али ја их све знам, јер сам њихове батине осетио на својим леђима, туру и по глави. Ево њихова имена по рангу: Милан Вуко- сављевић, бивши касапин из Ваљева. Њега сам ја затекао у логору 7-1-1943. г. У мају месецу 1943. г. он је отишао из логора, а где, то није смео нико зпати. Немци су га волели као свог брата. Он је Банета изучио како треба ништити српске синове — четнике. Бане Величковић из Краљева је оаменио Вукосвљевића. Бане је својом руком убио најмање 2,000 људи. Извините г. Јоксимовићу, али ја немам довољно речи за овог љотићевског зликовца. Ја знам да у сваком жи- ту има кукоља, али у зборашком :киту из кога је Бане по- пикао је само кукољ. Бане је стављас у једно корито пуно воде своје мотке — батине — да нреноће како би набрекле и биле теже за багинање. Следеће јутро узео би Бане ту мотку и наредио: ‘Сагни се, мамицу ти чегничку, и ухвати се за прсте од ногу?’ Затим би почео мотком да удара, а ми смо морали да бројимо батине. Ако погрешимо, он каже ‘Не ваља, почињи поново од броја Г. Ево шта је Бане ра- дио у логору од момента нашег устајања. Прво нас постро- ји пред павиљоном 5р. 5 и изброји да ли смо сви на броју. Онда нареди да идемо у кухињу ка доручак, који се састо- јао од вруће воде са нешто ерзац кафе (немачки производ за концентрационе логоре). Бане одмах ступа у акцију и наређује осталим батинашима да стану с обе стране кухињ-

— 91 —

ских врата и да нас сиромахе што пре утерају. у кухињу, наравно са моткама по нашим главама. Онда Бане сам на- прави себи иролаз помоћу своје мотке и каже нам у кухи- н»и: ‘Ви нисте ни почели да пијете кафу јер је врућа, за 5 минута да сте сви у строју за распоред на рад.’ И онда поно- во иочињу да бију. Бију када улззите, бију кад излазите из кухиње. Кад смо изашли, онда нас је распоредио на рад, а он се састојао у ношењу тезге иапуњене земљом, коју од- носимо да затрпамо једну ископану рупу, а кад је напуни- мо, онда земљу враћамо у ону испражњену рупу. И тако по цео дан рупе су биле стално пуњене и пражњене.

“За то време док ми радимо, Бане Величковић и Раде Кисић из Сарајева оду у женски павиљон, на натерају жене и младе девојке да се скину голе и да се купају, а они стоје са батинама поред њих и гледају их како се купају. Бане је захтевао од једне 17-годишње девојке из Гламоча — Босна — да је има, али кад је она то еиерптчно одбила, он јој је наредио да се сагне и ухвати за лрсте од ногу, и ударио јој 16 батина по туру. Тек кад се онесвестила, он је престао с батинањем. Ја сам то случајно сазкао од Драгице Милен- ковић, родок из Великог Градишта на Дунаву, која је још са двема заједно са четницима дотерака и смештена у жен- ски павиљон и том приликом поменута Драгица ми је кроз жицу кријући испричала шта је Бане с том Босанком ура- дио.”

“Што се тиче Бакета, он је оставио крваву успомену на Сајмишту и ја верујем да су се сви који су се тако ‘храбро1 показали код Гестаповаца и Есесоваца само зато да би што пре побили праве српске борце, нас који нисмо били криви.

“Сада бих желео да наведем један лични доживљај на Сајмишту. После 23/2 месеца боравка у логору дошао је главни командант логора Херман Бекер са својим замени- ком Фридхелм Сулцером и тумачем Радом Кисићем и бати- нашем Банетом Величковићем. То је било пред сам ручак, око 11.30 часова. Путем звона дали су знак за збор. Кад смо се постројили, нас 11 издвојили су из строја и казали пам да одмах после ручка код капије чекамо долазак ‘марице’ која ће нас пренети до фабрике тер-папира у Зе- муну, где ћемо радити. После ручка Бане кас је позвао и дао нам бројеве, тахо да сам ја добио број 4. Пошто “ма- рица’ још није стигла, Бане нам је ударио сваком по 5 ба- тина говорећи: *Може се десити да неко од вас побегне, г.а за сваки случај да ме не заборавите. Хајде по бројевима сагињи се!’ И заиста, десило се, после пет дана нашег рада у фабрици, да су тројица родом из Шапца побегли. После ручка, кад смо треоали да наставимо рад, љихова места су била празна, те је мајстор из фабрике известио телефоном логор. Одмах после тога стигла је ‘марица” са Кисићем, ко- мандантом логора н СС-овцима. Нас осморицу су стрпали у ‘Марицу’ и вратили у логор, где иас је Бане сачекао са мотком говорећи: ‘А ја рекох да ћете бежати, само сада неће бити пет батииа, него ћу вас све побити ако не призна- те да сте знали за њихово бекство’. Ми смо казали да нисмо

— 92 —

ништа о томе знали. Толико су нас тукли, да се то стварно не може речима описати. Онда је командант логора изве- стио Главну команду Гестапо-а у Београду о бекству. Из Гестапоа је стигло наређење: Ако се за шест дана не ухвате ова тројица, нас осам који смо са љима радили и још 22 из логора, да будемо сгрељани. Истога дана командант логора казнио је цео логор са четири сага гаљања по земљи и то по 20 метара на једну страну, а потом обратно. За време наљања логорска полиција, на челу са Банетом, тукла нас је где стигне, а логорски пси су нас цс-пали. Лосле пет дана она побегла тројица су ухваћени и дотерани у логор. Они су били осуђени да се обесе испред павиљона бр. 5 у коме смо становали, а ми остали смо морали бити у строју окре- пути к њима, да их гледамо кад буду вешани. Позади наших леђа били су €С-овци са машинским пушкама на ‘готовс’. Бане зликозац им јс својом руком ставио омчу око врата и повукао астал испод ногу, а ми смо морали све то да гле- дамо за пример, да се не би неко усудио да побегне.

“Ово је цела истина, г. Јоксимовићу, а Ви даџте ово сло- бодно у новине, нека читају сви како је Бане Величковић највећи злочинац Љотићев у логору Сајмиште са српским народом поступао. Ја бих могао написати цео роман шта се све одиграло у том логору, али за сада оволико.”

Следећи сведок је Петар Радишић који живи у 3. Немач- кој као емигрант. ГБегова изјава, ксју је послао непосредно Уредништву “Канадског Србобрана”, гласи: “Јављам се као још један сведок браћи која пишу о зборашком зликовцу са Сајмишта Банету Величковићу нз Краљева, који је сме- г.ио на Сајмишту г. Милана Вукосављевића из Ваљева, а који је као зликовац дошао из Заљевског зборашког пука га Сајмиште по предлогу шефа Гестапо-а нз Ваљева.

Бане Величковић је мени лично познат по томе што је долазио између 8. и 10. априла 1942. године код немачког шефа Гестапо-а Франца Егона у Горњи Милановац, преко Тополе и Шаторње, у пратњи три немачка мотоцикла, са по три војиика. Следећег пута, сећам се добро, 28. маја 1942. г. исти је дошао путем Толола-Шаторња-Рудник и та- да је комаидант Горске гарде, покојни Калабић, наредио гшручнику Милутииу Филиповићу (Фнџи) да исте нападне- мо, а Банета по сваку цену ухватимо жива. Напад је на њих извршен по повратку из Милановца за Београд у селу Мај- дану. Бане је успео да побегне иазад за Милановац са 6 Шваба, а остала 3 пемачка војника смо пустили, да не би становници села Мајдана страдали од Немаца. Истина, тада смо им покупили оружје и мотоцикле. 10. јуна је у два маха слата тројка у Београд ради хватања Банета и довођења код Калабића, ради једног суђења које је требало да буде одр- жано у селу Плосковцу, а Марисаву Петровићу, да је тада ухваћен, у Страгарима или Вољавчи. У једном од ових поку- јпаја сам и лично учествовао. Хватање Банета је било врло тешко, јер се он у то време кретао само немачким војним колима," а ретко је и излазио са Сајмишта у град.

“Ето, браћо, то су љотићевци, Хитлерове слуге и српски— 93 —

изроди. Следећег пута ћу вам доставити и још друге ЈБо- тићеве збораше који живе у Немачкој, а за које знам сав љихов рад у земљи у току наше Расногорске борбе.”

Из моје групе заробљеника Лимско-санџачких четнич- ких одреда*, њих 10 послали су Уредништву “Канадског Србобрана” своје протестно писмо поводом зборашког на- пада на мене као њиховог команданта. Садржина писма гласи:

“У ‘Искри’ бр. 349 од 15. септембра т. г. коју издају у Минхену остаци Љотићевог југоеловенског покрета ‘Зббр’, изашао је непотписак чланак ‘Сајмиште’. У њему је напад- нут један од најчеститијих команданата из Покрета ђене- рала Михаиловића. Овај дрски напад проткан најнепристој- нијим речником побудио је нас, саборце мајора г. Јокси- мовића, да у интересу истине прикажемо нашој јавности догађаје који су дозели до ове полемике. Изнећемо овде само део онога што смо лично видели и прсживели од на- шег заробљавања 14. маја 1943. г. у Колашину до дана на- пуштања злогласног логора ‘Сајмиште’. Ми овом приликом желимо да посведочимо и употпуиимо писање г. Јоксимо- вића о ‘Сајмишту’. У овим нашим наводима навешћемо чи- тав низ неистина које је анонимми зборашки писац потпу- по тенденциозно наређао.

“Овај непотнисани Љотићев ‘херој’ видео је све што се десило у Колашину 14. маја 1943. г., али није видео свога друга — збораша Рада Божанића, кош је на првом немач- ком тенку ушао у Колашин. ‘Друг’ Божанић је онако ‘ју- лачки’ и ‘антикомунистички’ показизао Немцима где да иду и кога да разоружавају. Вероватно због овог ‘антикомунис- те’ су избегли заробљавање судије Минић и Влаховић. О- вај исти ‘друг’ Божанић био је дошао у лето 1942. г. у своје родно место Смаилагића Поље, код Колашина, да се види са породицом. Војвода Павле Ђуришић је наредио да се Божанић затвори. После неколико дана протеран је из Кола- шина. Он је морао лроћи кроз гериторију Павелићеве Хр- ватске, те верујемо да је имао неки пасош. 'Па када је Бо- жанић могао да пређе стотине километара преко Хрватске, ваљда су и његови другови у Београду могли доћи до пасо- ша, да би могли прећи земунски мост на Сави!?

“Још увек нам је у сећању начин ка који су Немци спро- водили мајора г. Јоксимовића за Пећ. Док су све нас остале заробљенике спроводили камионима, мајора г. Јоксимовића су спроводили самог у блиндираним колима под јаком стра- жом.

“Преноћили смо у Пећи, у некој пилани. После два дана вожње у сточним вагонима стигли смо на Сајмиште. Још док смо улазили у свај логор смрти, приметили смо с десне стране логораше. Изгледали су као прави робови из Сред- њег века. Постројили су нас и тако смо стојнли. Поред нас,

* Имена иотписника нротестног пиема: протојорој Мнлета. Симоновић, А- .1 1 ‘ксандаи Чукић, Симо М. Деаетић, Мнлош Вујичнћ, Ђуро Ковијаиић, Вукадин ],ајић, Милорад Вутрић, Иавлс Аковић, Милугии ГуГ.ерииић и Радоиир Сгијовић.

— 9 4 —

место немачке страже, стојала су цивилна лица и поред }вих читави снопови штапова. Ови су нам добацивали да ће почети сада да нам де̂ ју ‘добродошлицу’ и да нам неће помоћи Дража. Одједном се сви кзг)’бише, пошто им је је- дан Немац >}ешто казао. Непобитна јс истина да је помоћник управника логора био Раде Кисић, а главни ‘капо’ Бане. Пре- зиме овом лоследњем зликовцу не знамо. Никаква му звер није била равна. Уживао је у батинзњу и мучењу других. Јурио је по логору као нека гладпа звер, да би дограбио свој плен, да га премлати, а често и убије на лицу места. Често би Бане постављао батинаше около централног па- виљона, па би онда један од ових батинаша почео да тера и удара неког јадника. Ако би овај сиромах успео да по- бегне једном батинашу, сачекао би га други, трећи и тако редом, док се јадна жртва не би стропоштала на земљу.

“Да ли су сви ови батинаши били збораши или не, ми не знамо. Али приликом доласка у додир и разговора с дру- гим становницима овог логора, оки су нам говорили: ‘Чу- вајте се овкх љотићеваца’, мислећи на батинаше. Бане се јавно и свуда хвалио да је љотићевац, и тиме се поносио, као и данас што се поносе многи његови другови!

“Како непотписани зборашки чланкописац зна да Бане није љотићевац, ако није могао да крочи у овај логор?!

“Раде Кисић, помоћник управника логора, био је меха- ничар и радко пре рата у одељку Војно-техничког завода V Сарајеву. уПрепозпао га је ваздухопловни капетан Божи- дар Ћеранић, који би о њему могао више да каже. Он сада живи у Енглеекој.

“Нисмо били за г,реме рата у Србији, па нисмо видели шта су љотићевци тамо радили. Да еу примили сарадњу са Немцима ради сиасавања народа не верујемо. Ми верујемо да су. збораши спасавали онда Српсхи народ, као што и да- кас ‘спасавају’ ‘Мајку Цркву’ заједпо са комунистима од нас њених верних синова.

“Да се живи под другим околиостима, ови издајници не би смели :-шгде ни да помоле главу, а камоли да напишу чланак против једног човека који је у најтежим данима по Српски народ био ка челу оних који су знали да у тим да- нима прелома заузму један став. Поверење и љубав које смо у тим тешким данима поклонили мајору г. Јоксимовићу он је потпуно оправдао. То показује и његов мушки и не- поколебљиви став у овој данашњој несрећи. Ми смо му зато дубоко захвални,”

И друга група четничких бораца из Лимско-санџачкџх чегничких одреда* нослала је Уредпиштву “|Канадског Ср- бобрана” писмо следеће садржине:

“Дошаа нам је до руку зборашки лист ‘Искра’ бр. 349 од 15. септембра 1965. г., у коме се напада један од нај-

* Имена 1готнисшгеа писма: Вучета Рутовип, Марко Лалић. Јоксим Булато- чпћ. Мипаило Дуловић, Љубомир Шувовић, Ново Вулатовић, Милорад Божовић, Мићо Кножевић, Велимир ЈЈоричић и Рајко Росић.

— 9 5 —

храбријих и најчеститијих официра из Лимско-санџачких четничких одреда војводе Павла Ђуришића, командант Лим- ског корпуса мајор г. Милорад ЈоксимовиЋ, поводом њего- вог чланка ‘Сајмиште’.

“Овај дрски и Сезочни напад Хитлерових слугу и срп- ских издајника љотћеваца побудио нас је да одговоримо овим писмом, јер смо и ми били у пстом логору. Као оче- вици у злогласном логору Сајмиште у стању смо да каже- мо следеће:

“После заробљавања 14. маја 1943, Немци су на отера- ли за Пећ, Косовску Митровицу, Краљево, Београд, Земун, у злогласни логор Сајмиште. На земукској железничкој ста- ници, где смо доведени по 50-60 у затвореним фургонима, Немци су нас постројили у колону по 5 и пешке отерали за Сајмиште.

“Пошто смо сви ушли наређено нам је да седнемо где се ко задесио. Немачка стража нас је напустила. Недалеко од нас видели смо неко чудо, неке несрећнике поцепане, прља- ве како трче у круг, а неколико њих ухрањених и засука- иих рукава држе мотке и туку ове песрећнике како стигну. Што један зликовац пропусти други дочекује. Око 10-15 ми- нута после лашег доласка приближасзла се к нама једна де- сетина људи који су у наручЈју носили мотке. Пред њима је био ‘главешина’ Бане. Наредио им је да спусте мотке поред строја. Ми смо се V чуду погледали не сањајући шта нам се спрема. Михаило Мрдак запитао је једног од њих ко су и шта намеравају са батинама. Он је одговорио да су они ‘Л->отићева гарда’. Мрдак и други поново су упитали: да ли су они Срби, а он им је одговорио: ‘Убрзо ћете сазнати ко С М о ми’.

“Бане се шетао поред нашег стооја очекујући неко наре- ћење и упућивао нам разне погрдне речи. У близини строја један постарији човек купио је попире по кругу и непри- метно се примицао к нама, гледајући на све стране да га не примети Бане. Одмах смо приметили да овај несрећник хоће нешто да нам каже. Претварајући се ла купи папир прибли- жио нам се и скоро шапатом рекао; Тде сте дошли, несрећ- ми синови? Боље да сте сви изпшули него што сте овде дошли!’ Ми смо га полугласно запитали: ко је он и шта се пво лешава? Он нам је рекао да 1е ок један од четника из Србије. а Бане и ‘батинашка гарда’ да су љотићевци и замо- лио нас ла ако и један преживи да добро запамти име Ба- нетово. Једап од наших људи понудио је цигарету овом не- срећнику. али Бане је то приметио и позвао га к себи. На- редио му је да се окрене и да се ногне. Затим је почео тако зликовачки да га удара батином да је овај несрећник пао иа земљу јаучући и молећи Банета да га не бије више. Али ништа није помогло и Бане га је толико ударао да је овај ?’есрећник престао да даје знаке жизота. Бане је позвао два батинаша и наредио им да га негде одвуку. Они су га ухва- тили за ноге и одвукли преко круга логора. Несрећник се никада више није појавио.

— 96 —

“После краћег времена појавили су се немачки официри, позвали Банета и нешто му наредили! На лицу му се видело да је незадовољан, па је позвао своју ‘батинашку гарду’ и наредио јој да покупи батине и удаљи се од нашег строја.

“Пошто смо ми били признати као ратни заробљеници, одведени смо у једну засебну зграду која је у логору била одвојена и ограђена бодљикавом жицом. Остали смо на зло- гласном Сајмишту 3 дана. Сваког дана гледали смо кроз жице и живи смо сведоци зверстава које су починили љо- тићевски зликовци према ојађеном српском народу, а спе- цијално према четницима Драже Михаиловића.

“Мау'ор г. Јоксимовић не треба да се изненађује ако буде п даље нападан. Сриски народ зна добро ко су они, па је дао своју осуду и ставио љотићевце на ниво са комунистима и усташама, највећим непријатељима српским. Као што су верно служили Хитлера, данас после 20 година ставили су се у службу другом и горем непријатељу — комунистима, са циљем да докусуре оно што је остало од Срлства.

“Нека мајор г. Јоксимовић поносно дигне главу, јер сто- тине преживелих бораца знају његову сјауну прошлост и садашњост. Четнички командант и јунак, који је први са војводом Павлом Ђуришићем организовао славне Лимско- санцачке четничке одреде. Он и данас наставља борбу у емиграцији против хомуниста, фаишста, нациста и њихових слугу.

“Ми четнички борци и његови чотчињени из Лимско- санџачких четничких одреда поносимо се са мајором г. Јок- симовићем и молимо Бога да нам нружи прилику да поно- во под његовом командом пођемо у борбу за ослобођење српског народа.”

Због опширности, а и да не бн по-нављал-и оно што су други сведоци већ рекли, из писма Вељка Рад. Радовића пренећемо изводно само оно најважнцје, док смо писмо Милорада Асовића изоставили из налред наведених разлога.

“Из ових крвавих новина збораша прочитао сам врло прљав напад на Вас. Овај никоговић са кочијашким изрази- ма, својствен је хрзатско-српским, раније нацистичким, а сада комунистичким коњоводцима — зборашима. Они су прљаве слуге туђих господара. Зборашима је било лако: обувени, обучени, на требовању и платама Адолфа Хитлера, терали су нас од 1941. па ево и дан-данас. До нас има доста кривице, а ево зашто: До јуче су нске наше борбене и на- ционалне организације са њима сарађивале. Нажалост, и дан данас неки четн-ици иду са њима раме уз раме.

“Тешке су нам ране задали Немци од 1941. до 1945. г. али се није могло од њих бољем надати, јер су нам кроз векове били крвни непријатељи. Тсже су нам ране од Не- маца задали Хрвати — усташе, које смо само добрим за- дужили. Они су били равни грађзнима Србима у краљеви- ни Југославији, од 1918. до 1941. и све благодети уживали у њој. Али, најтеже су нам ране залали наши српски дома-

— 97 —

ћи изроди, српске усташе — збораши. То нам сведочи кра- гујевачка врела и кеБина крв наше деце, наше једине, наде и узданице, младих ђака и наставника. Затим Краљево, Сај- миште, Бањица и многа места по Србији. То су ране којима нема лека, а које ће као оне Брапксвићеве болети српски парод док је Срба, сунца и века!

“Ја бих Вас молпо, господине мајоре, да се ни најмање не секирате на крваву зборашку крпетину Т1скру’, као и на њихове клевете и кочијашке изразе. Они немају чојства и јунаштва, немају поноса, нити трунг.е стида и за њих' ми Срби, четници и борци Дражини, можемо рећи: збораши су .људи умних инвалида.

“Уздигните се, господине мајоре, нзнад зборашке багре. Ви сте доста познати и у истини рећи признати, свим Ср- бима, борцима Равногорцима, као и раније у краљевини Ју- гославији официрском кору, подофицирима и војницима. Ви г. мајоре, и ваши бесмртни преци у Првом и Другом светском рату дали сте на Олтар Огаџбине доста: дали сте Вашег великог и у Црној Гори уваженог бесмртног оца Тому, два брата, три зета и преко петнаест братственика. Ваше витешко братство, и најчувениЈе племе у Српству Ва- сојевићи, познато је и признато и ја са особитим поносом јгзјављујем:

Васово је племе Прво,Нека свако Друго чека,То је гнездо витезова Карађорђа колијезка.”

И збораши уместо да буду мањи од макова зрна због тога што су били у служби окупатора против свог народа, они су данас врло' грлати, дрски, набусити и вређају сва- ког ко износи њихова недела из времена Другог светског рата. За њихов аигисрпски рад окупатор их је наградио следећом похвалом:

“Вредност немачких савезника у борбама против Миха- иловића била је врло неједнака. Немци су сматрали љоти- ћевце за своје најбоље саборце — док на Српску државну стражу нису могли рачунати.

“Од свих њих, изузевши Немце — Фолксдојчере, љоти- ћевци су уживали иајвише окупаторово поверење.

“Српски добровољачки корпус г.отпадао је под немачку ројну команду која је умела да цеми допринос љотићеваца \- борби против Михаиловића и КГ1Ј. У низу окршаја и су- гоба против Михаиловићевих људи .љотићевци су показали па делу да су спремни да се издвоје из опште борбе српског иарода и да су једина српска група која је за све време оку- пације Србије била спремна да се жртвује у борбама про- тив оба покрета отпора.

“У подухватима које су заједио са Немцима и Бугарима водили против Михаиловића, љотићевци су постали врло ]->утинирани и уживали су 1943. и 1944. тако велико немачко поверење да им је било дозвољеко да самостално изводе

— 98 —

велике операције против Михаилозићевих одреда, као на пример код Пожаревца и Петровца на Млави фебруара 1943.”

Да завршимо ово тужно поглавл>е о Сајмишту са оценом др Милорада Драшковића, професира политичких наука, коју је дао о љотићевцима:

“Феномен љотићеваца уопште претставља за мене једну од мистериозних појава у нашој истзркји. У тренутку кад ;е цео Српски народ био смртно у: рожен од Немаца, нашла се једна група људи који су се ставили у службу окупатору. И та иста група људи која је некада била антикомунистич- ка, данас се индиректно ставила у службу Герман-Титове спреге. Ако постоје патолошке црте појединих народа, љо- тићевство претставља врсту патологије у Српској нацио- налној историји. Плус, судећи по понашању љотићевских попова, они су једииствен пример црг.е хипокризије и кле- рикализма најгоре врсте.”

НА ПУТУ ЗА НЕМАЧКУМоја група је имала срећу да напусти Сајмиште после

три дана боравка у љему. Следећа група остала је 40 дана, а било је и батинсља. 'Иста она капија отвори се да нас стража пропусти и ми се упутисмо преко понтонског моста за железничку станицу у Београду. На једном споредном колосеку чекао нас је теретни воз и у сваком фургону спре.м- љена храна за пет дана, што је зпачило да нас чека дуже путовање. Многи поједоше своје следовање у два три обро- ка, па*се доцније отегоше од глади.

Целу ту ноћ проведосмо у закључаним фургонима на том споредном колосеку и тек пред зору воз полако крену у правцу Земуна. На земунској железничкој станици задр- жавање због нагомклавања војних композиција, које су ве- поватно превозиле трупе на фронг. Нека ларма на страним језицима привуче ми пажњу ,те се приближих прозорчићу фургона да осмотрим о чему се ради. Упоредо стоје две композиције, крцате италијанским и немачким војницима. Немачки војници су још увек горди и надмени, иако су код Стаљинграда добили батине, те своје италијанске колеге гледају са висине и подругљиво. Пошто је италијанска је- диница била алписког састава и носила тешире са птичи- јим пером, т-о је код немачких војиика изазвало подсмех и један војник лупи дланом о длан и закукурика имитирајући петла. Наста општи смех код Немаца, а протест и псовке код Италијана. Један од н»их понови три п)гга Стаљинград к показа Немцима “босански грб”. Ја се насмејах, иако ми пије било до смеха, па више за себг полугласно рекох: “Див- ног ли савеза и ратног другарства!”

Возимо се дању и ноћу, али са успореном брзином, јер преимућство имају војни возови. Прешли смо југоеловен-

— 99 —

ско-мађарску границу и наша композпција задржа се у Пе- чују, где добисмо неку супу за ручак. Становништво непри- јатељски расположено лрема намн и прети иам стиснутим песницама. После диа сата задрлсазања наставили смо пут даље у правцу Аустрије и с тешкок муком стигосмо у Ста- лаг Х>Ч1-Б (Кремс код Беча), у коме остадосмо око десетак дана, малтретирани од стране с о в ј с т с к и х заробљеника који су у логору обављали све послове. Лекари нас огласише да смо заражени тифусом, а кувари су сипали у наше јело пе- сак и туцано стакло, само зато што су се наши наивии људи у разговору са њима одали да су се у земљл борили против партизана, тј. њихове црвене браће. Од тога момента није нам било живота у том логору и сва је срећа те нас отераше у Бохолт, где нас задржаше десетак дана. Потом подофи- цире и војнике издвојише и отераше за Рурску област ради рашчишћавања порушених градова од стране савезничког ваздухопловства, а нас 28 официра за Оснабрички заробље- нички логор, у коме су били смешгени југословенски офи- пири.

СЕДМА СОБА ТРИДЕСЕТ Е БАРАКЕ У ОСНАБРИЧКОМ ЗАРОБЉЕНИЧКОМ ЛОГОРУ

Сви становници логора изашли су из барака да дочекају “шумске људе”, јер знају да им ови доносе важне новости пз поробљене ОтаџбинеУЛогорска комунистнчка обавештај- на и пропагандна секција одмах је стављена у покрет. За неколик-з минута они су већ 'Обавестнли логор да су “дошли паши” и далк се на посао око прикупљања хране и цигаре- та за своје “ководошле другове”. Сзега после десетак мину- та доживели су разочарење и обуставили даље прикупљање. Охладили су се и покуњили главе, а националисти обрадо- вали и прешли у акцију око прикупљања хране и цигарета. За врло кратко време у просторијама нашег првог прено- ћишта лежала је велика гомила поклона, које су наши дру- гови и пријатељи давали од срца и издашно.

Живот у логору је текао монотоно, али је те људе који су већ две године робовали, загревала нада у скори заврше- так рата и повратак у ослоборену Отаџбину. Првих шест месеци по доласку у логор њих је мрвио ваљак глади и до- терао до гракица изнемоглости. Али је то време прошло са почетко-м пристизања пакета међународног Црвеног крста, од породица из Југославије и од Недићеве владе. Већ је била извршена подела на националисте и комунисте. Неколико стотина било је још по страни и чекали су јасну ситуацију па да се определе. Због неопредељекости и свог љигавог лржања с правом су их прозвали “средоњама”. Дружили су ге и са националистима и са комунпстима, да се не би заме- рили ни једној страни. Комунисти су им “прали” мозгове и недељама их ломили и преваспитавали, у чему су имали и успеха.

— 100 —

Распоређени смо по баракама нд празним лежајима, та- ко да се распрштасмо и изгубисмо пезу, »а коју смо већ били навикли. Нашом срећом, комунисти, становници 7. со- бе 30. бараке, направили су неки испад око пријема пакета Црвеног крста, па их је старешина хогора армиски ђенерал Димитрије Живковић раселио, а нама одобрио да се усели- мо у ту собу и да бар нас 18 будемо заједно. Ми једва до- чекас.мо то решење и још истог дана се уселимо.*) То је била најобичнија заробљеничка соба, каквих је било на сто- тине у логору. Правоугаоног облика, ниског плафона и са прозорима до земље. Собни намештдј био јс најпростије из раде и састојао се од: 9 двоспратнн'х дрвених кревета са сла- марицама напуњеним дрвеном струготином, два дугачка масивна стола, 18 букових столица без наслона, 4 ормана за смештај потреба и једна пећ.

Нисмо се з'ош честито били одморили од дугог и напор- иог пута, кад почеше да нас позивају на ручкове и вечере по баракама и дуге разговоре о стању у земљи и нашој борби. Говорили смо истину без увелнчавања и улепшавања, али та истипа није ишла у рачун логорским комунистима, јер су знали да ће изгубити “средоње”. Заго су одмах пре- шли у офанзиву против нас. Прозвашс нас Дражиним “над- војводама”, са рукама крвавим до лаката од народне невино проливене крви.

Резервни проучник Јован Вукићевић, кога су Немци као затвореника затекли у колашинском четничком затвору, прикључили га нашој официрској групи и дотерали у Осна- брички заробљенички логор, где је нашао велики број сво- јих једномишљеника — комуниста, дао се на посао, да им у виду предавања по бара-кама, прикаже комунистичку бор- бу у земљи као праву и од народа прихваћену и помагану. Дражу и четничку борбу је приказивао лажно као колабо- ратер? са окупатором. Кад сам га Једног дана срео на збор- ном месту и скренуо му пажњу да пази шта говори, дрско ми је одговорио: “Шта ми сада можете! Говорио сам и го- ворићу опет!” Али иије тако било, јср смо му само неколико дана после тога нашег разговора доказали да и у жицама можемо и умемо стати на пут лажовима и клеветницима као што је он.

Нас 18 становнина 7. собе једногласно смо решили да се одреди тројка која ће сачекати Вукићевића и добро испре- бијати и уразумити га да не шири лажне приче о четницима и њиховој борби. Једне ноћи, на пет минута пре него је дат знак за улазак у бараке, одређена тројка сачекала је Вукиће- кића и добро га премлатила, да ће сс сећати док је жив!

Тако је са тим случајем отпочела зтворена борба у Осна- бричком логору између националнста и комуниста. Доду-

* Имена становника 7. соое: мајори Милорад Јоксимовић и Миомир Цемо- !,кћ: какетани Латар Полексић, Радуле Радошт, Божвдлр Ћеранић, Војислак Лазаревић. Војо Војводић и Милан Кастратовић; доручнпцп Вељко Радоннћ. В-.косав Радовић, Недјељко Мировић, Радодан Тсмовић, Светпслав Јарић, Ни- кола Трифуновпћ, Милија 1'Бозденовић,_ Јован Вожовић и Ђуро Ковијанић; рот- .чоручници Радуи Бакић и 1’адоје Дамјановић.

— 101 —

ше, не са аатреним оружјем као у поробљеној Отамбини, али су ипак прскале људске лобање и крв је потекла. Кому- иисти су потценили кашу бројну јачину и борбеност, па су се решили да Вукићевића освете нанадом на све становнике 7. собе, чиме су направили велику грешку. Да су пошли на- шим примером напада на појединце, боље би прошли.

Комунисткчко вођство одредило је 30. азгуст за напад на нашу собу и то баш у време вечере, кад смо на окупу и за- \зети гулењем старог проклијалог кромпира који је био јтша, поред репе, редовна храна. Пошто је дан био леп и сунчан сви су прозори били отворени, што је нападачима омогућило да их искористе за упад у собу. Први је ушао у собу вођа ударне групе капетан Китић и пожелео нам “при- јатну вечеру’’, али на комунистички начин. Одмах после ње- говог уласка навали комунистичка руља на врата и кроз отворене прозоре те испуни нашу собу да кије више било места за све нападаче који су чекали напољу као резерва. Навалише на нас песницама, моткама, каменицама, ножеви- ма и ногама од столица, те се разви оштра и кратка борба од 15-20 минута у којој нападачи добише добре батине као нежељени гости. Ми смо у тој борби нскористшги сав собни намештај као оружје или привремени заклон. Поручник Ни- кола Трифуновић зграбио је масивну мотку на којој се носе казани с храном и поставио се до самих крата, па из све снаге ударао по комунистичким главама и леђима напла- ћујући им “улазницу” у 7. собу. Неки од нас су при гуле- њу кромпира користили џепне ножиће који су нам добро дошли да их зарију у комунистичке вратове. Резултат ове краткотрајне борбе је био: 7 комуниста озбиљно повређе- но, да су морали бити пренети у амбуланту и око 40 добро иремлаћених, те су и они посећивали логорску амбуланту.

За време наше борбе са нападачима наши национални лругови из суседне 28. бараке мирно и разнодушно су по- сматрали кроз отворене прозоре, уместо да нам притекну у помоћ и покажу своју солидаркост у том по нас критич- ком моменту, као што бисмо ми учннили да су они напад- нути.

Дошао је и немачки официр са наоружаном пратњом и обишао демолирану собу, али њега нису интересовале раз- бијене људске главе и прободени вратови, већ уништени собни намештај и разбијена прозорска стакла.

Овај случај комунистима није послужио као наук, већ су ирешли на појединачне нападе и кукавички су напали из мрака поручника Радомана Томовића, ударизши га песницом у лице, а потом побегли. Тај напад је платио разбијеном главом политички ко-месар суседне нам 31. бараке. Тек после овог другог случаја логорски комунисти су се уразумили и увидели да смо ми за њих тврд орах и да ћемо им све зубе поломити, те више нису покушавали са нападима.

Неколико дана после овог напада позваше ме као соб- мог старешину на саслушање у немачку логорску команду. Немачки официр, преко тумача (једна Слозенка из Марибо- ра), поставља ми гштање: “Ја бих желео да знам, како се

— 102 —

то могло догодити да ви као мала група тучете далеко број- пију групу?” Мој одговор: “Били смо од њих нападнути и бранили смо се, а кад се човек брани он све даје од себе у одбрану голог живота. Поред тога мн смо борци са терена и имамо искуство како се треба борити.” Друго питање: “Зашто су вас напали ваши логорски другови?” Мој одго- вор: “Зато што смо ми причали становницима логора да комунисти у земљи убијјају и тероркшу ммрни Српски на- род, јер неће са њигла. Логорским комунистима то се није свидело и хтели су да нас заплаше- и запуше нам уста да више не причамо.”

После прилично дугог саслушања немачки официр са- општи своје решење: “Сви ћете бити позвани у Берлин, да нред нашим ратним судом одговарате за прављење нереда у логору и оштећеље наше државне имовине.”

Међутим, све се свршило на тим његовим речима. Ни суда ни пресуде, већ по оној народној: “Појсо вук магарца.’’ Комунисти, шта су тражили, то су и добили. Они поштују само силу и иред њом увек устукму као слабнћи и кукавице.

БОМБАРДОВАЊЕ ОСНАБРИЧКОГ ЗАРОБЉЕНИЧКОГ ЛОГОРА

Српски народ је преживео многе трагедије и голготе у које спада и оснабричка. Она се догодила б. децембра 1944. године око 7.30 часова увече, када су британски бомбарде- ри засули логор разорним и запал>изим бо.мбама од који.х је погинуло 114 официра и 3 војника, а рањено 103 човека.

Званични назив логора је био “Офлаг VI Ц” и налазио се неколико километара западно од Оснабрика. У овај ло- гор су дотерани и смештени концем маја официри и вој- ници југословенске војске. Њихово бројно стање је изно- сило 3,407 (1,107 активних и 1,800 резервмих официра) и 500 војника додељених за унутрашње послове у логору. То су били Србк и нешто Словенаца. Сви су они размештени по баракама (зиданим и дрвеним), које су имале најпотреб- иији намештај за нове становнике. Логор је био опасан дво- струком бодљикавом жицом висине 4 метра, са високим ку- лама на угловима за стражаре, наоружане пушкомитраље- зима и рефлекторима.

Када _су моју групу од 27 официра дотерали у тај логор, концем јуна 1943. године, бројно сгање заробљеника у ло- гору већ се било попело близу 5.000 људи. Живот у логору био је врло тежак и све тежи што сс рат ближио крају. По- пед грубих иоступака немачких логорских власти, био је присутан још један непријатељ са којим смо живели и де- лили кров иад главом, а то су били логорски комунисти, врло дрски, агресивни и нетрпељиви. Пред крај рата, као трећи и наојпаснији непријатељ, дошла је глад и од људи направила живе костуре ко]и су се с муком одржавали на

— 103 —

логама. Но, и поред свих побројанкх тешкоћа, нада је за- гревала те људе да ће једног дана доћи слобода и повратак кућама да сг настави нормалан живот слободних људи. Зато смо са задовољством, иако затворени због ваздушне узбу- ие и чувани тренираним псима, посматрали кроз прозоре наших барака како пукови савезничких бомбардера преле- ћу преко нашег логора ради бомбардовања додељених им циљева. Покекад се дешавало да се извеспе ескадриле из- двоје из формациског построја и своје смртоносне товаре изруче на Оснабрик, те су дим н прашина од запаљених и порушених кућа допирали и до кашег логора. Нисмо ни слутили да може и нас задесити једне ноћи таква зла суд- бина, и то од савезника, што нам је теже пало него да је од непријатеља.

Дошло је то изненада, када смо се најмаше надали. Туж- но су засвирале околне сирене и објавиле долазак савез- ничких авиона ради склањања становништза у бункере и друга склоништа. Предходница тог ноћног похода на Осна- брик извршила је обележавање циља светлећим бомбама, а онда су наишли бомбардери и засули логор разорним и за- паљивим бомбама. Настао је прави пакао у коме су људи живи изгорсли. Да несрећа буде већа, теписи бомби су пали у блок “А” са дрвеиим баракама и кровом од катранисане хартије, те су плануле као да су бензином посуте и за врло кратко време пожар их прогута. Пошто су становници ло- гора за време узбуне морали бити у својим баракама, то их је кров 'Од барака, услед силног 1>отреса разорних бом- би, затрпао и они су беспомоћно вапили за помоћ коју им је било у прво време немогуће прулсити, јер су стражари пуцали на еваког ко напусти бараку. -Било је појединаца физички још снажних, да су проло.мили соушени кров над главом и спасли се сигурне смрти.

Јауци затрпаних људи су престали и ватра је догоре- вала, када се указао језив лризор: на местима негдашњих барака стрче у ваздух само њиховн поцрнели димњаци, а ка патосима угљенисани лешеви или костури бивших ста- новника. Цриа слутња је овладала преживелим становни- цима логора да се ова ноћна посега савезничких авиона не ионови. Срећом није се то десило.

Сутрадан нас с гешком муком пребројише и установише ла се бројнс стање смањило за 220 нумера, односно људи. Од тог бројл је отпало на мртве 117, а 103 па рањене који су пренети у бслнице. Затим је настало прикупљање делова тела тих несрећника, разбацаних по логору под силином експлодираних бомби. Трпани су у џакове и расходоване сламарице да се заједно са лешевима пренесу обичним ко- лима на гробље и гу изруче у заједпкчку раку. Нама је до звољено да их испратимо до главне капије. Корачамо пола- ко у колонн по четири и по такту добоша и трубе, као је- диних почасти овим мученицима од њихових преживелих другова. Туга и бол су нас притисли, а суза у оку замрла те иам не квасц бледа лица у знак жалости за 117 изгубљених српских живота, јер има момената у животу када се због великог бола не може плакати и дати сдушка ојађеној души.

Л Л4

Као утеху за нашу трагедију британски радио из Лондо- на (Би-Би-Си) у својој Јутарњој емисији објави да је логор југословенских ратних заробљеника грешком бомбардован прошле ноћи. Можда?! Али бомбардовање Београда на Ус- крс исте годкне, као и других српских градова по неколи- ко пута, свакако није била грешка, већ удовољено захтеву Јосипа Броза да казни Србе што су против комуниста и љега лично.

За прво време заједничка рака логорских мученика је била обележена великим дрвеним крстом, који је 5. децем- бра 1959. године замењен правим сломеником, на коме је уклесан епитаф логорског песника Милана Петровића, који је поменуте коћи. и сам горео, али га је од сигурне смрти спасао капетан Митар Драговић, коме је песник посветио песму “Моме спасиоцу”.

Епитаф гласи:“Путниче, кад станеш код костију ови’,На колена клекни, главу доле пови!Овде лежи Србин, широм света хваљен,У туђину догнан, затворен и спаљен.”

Почивајте мирно у туђини, српски мученици, јер док Ср- син живи ви нећете бити заборав.љсни!

БОРБА У ЗАРОБЉЕНИЧКИМ ЖИЦАМАУствари то није била она права борба ватреним оружјем

посЛђ чије употребе се пуши људска крв, а бројно стање бораца смањује. То је била идеолошка борба двеју група истога народа, које су се смртно завадиле и радиле о глави једна другој, по угледу на стање у иоробљеној Отаџбини. Та борба није била ни лака нћ једкоставна, јер се имало посла са школованим људима и дсбро упознатим са кому- пистичким програмом. Њихов рад је био 1 есно повезан са радом комукиста у земљи, јер су отуда примали инструк- ције за свој рад. У свом раду логорски комунисти су били врло дрски, истрајни и нису бирали средства да до циља дођу. Из заплењене логорске архиве после рата, установ- љено је да је “Културни одбор” (комунистчика група) пре- ко одређених лица одржавао везу са Немцима и потказивао истакнутије националне официре, ирвенствено оне у управи Заједнице (национална група) и у секцији за вести.

Поред ове две групе у логору је постојала и трећа, мања и још неонредељена. Зато ]е комунистима било стало да што више из те групе бескичмењака лривуку у своје редове. Такви су носили назив “средоње”, јер су одржа- вали добре односе са обе групе, али нису прилазили нијед- чој, чекајући потпуно јасну политичку ситуацију, па да за- играју на сигурну карту. Због свог неутралног држања у

— 105 —

логорској политици добише још Један назив “неутралци”, али се они њега нису стидели, као ии оног првог. Кад су жице пале, оки су ишли гологлави да не би морали носити амблем или петокраку црвену звезду, те добише и трећи назив “гологлава бригада”. Обично су ноћу напуштали ло- гор и одлазили у комунистички сабирни логор ради одласка у земљу. Комунисти им нису опростили љигаво држање у логору; зато их нису ни наградили по повратку у земљу, иако је међу њима било спремних и интелигентних људи, тако потребних комунистичком режиму.

За придобијање “средоња” комупистичко вођство у ло- гору је одређивало своје најбоље и најрутпнираније члано* ве, који би се као кобци устремили на своје жртве и данима кх кљукали комунистичком теоријом и убеђивали их како је победа на њиховој страни. И што се рат више ближио крају, број “средоња” је био све мањи, јер су прелазили у комунистичке редове.

После физичког напада на становнике 7. собе 30. бараке било је јасно да су логорски комунисти спремни на све, па и најгоре, само ако им се пружи прилика. Та ситуација би могла наступити у прелазном времепу, кад Немци логор на- пусте, а савезници нису још дошли. Међутим, до те ситуа- ције уопште није дошло, јер су Немци логор раселили пре доласка савезника, оставивши само старе, болесне и изне- могле, око 400 људи.

Управа “Заједнице за културно ч физичке усавршавање” (национална група) решила је да се формира један батаљон од 2-300 официра млађих и борбених који се добровољно јаве за ту дужност. Пошто ја као четнички командант имам искуство како се треба борити против комуниста, па били они шумски или логорски, понуђено ми је да формирам тај батаљона. Ја сам се радо примио те дужности и дао се на посао, позивајући појединце у 7. собу да их упознам са задацима будућег батаљона. Храбрији су без двоумљења пристајали да их упишем у устројени списак добровољно пријављених, док су плашљиви и малодушни одбијали, из- говарајући се на слабе живце и да нису за физичке обрачу- ие. Требало је прилично дуго времена да се изврши избор 250 официра за батаљон, коме на захтев већине уписаних, ладосмо име “Батаљон смрти”, вероватно ради моралног ефекта у односу на комунистичку страну.

Батаљон се састо јао од пет чета, чете од водова, а ови од тројки. .Тачина чета била је 50 официра закључно са чи- ном капетана I класе. Командир 1. чсте је био капетан I кла- се Станко Вујошевић, 2. чете мајор Грујица Чолак-Антић (сада покојни), 3. чете капетан I класе Боривоје Рељић, 4. чете мајор Миомир Цемовић (сада покојни) и 5. чете капе- тан I класе Богдан Гордић.

Дужности батаљона: да се супротставн штетном раду логорских комуниста, ако је потребно и физичким обрачу- ном; да узме у заштиту старе и физички слабе официре,

.а нарочито ђенерале и пуковнике, од недисциплинованих логорских комунисга који их на сваком кораку омаловажа-

— 106 —

вају; да се омогући безбедност официрима секције за вести да могу слушати и бележити емисије савезничких радио сганица; да увек буде спреман, ако комунмсти покушају у даном мо^менту да преузму власт у логору и да се гимнастич- ким вежбама по четама одржава телесна кондиција.

Као први дан рада батаљона узет је Ђурђевдан (6. маја 1944. године), као сећање на окупљање српских хајдука у прошлости и почетак њиховог рада. Тога дана батаљон је био сакупљен у позоришној сали “Родне Груде” и писац ових редова, као хомандант батаљона, у одређено време предао је рапорт ђенералу Урошу Тешановићу, претседни- ку “Заједнице”, а потом присутнима одржао пригодан го- вор.

Батаљон је од наоружања имао неколико пиштоља и кама, што је набављено преко тајних ‘канала’ за кафу, чоко- ладе и цигарете из америчких пакета, које артикле су за ту сврху добровољно давали официри батаљона. Ово скромно наоружање било је равномерно подељено по четама и оне су се старале о сигурности да га Немци не пронађу. Они су вршили изненадне претресе и апаратима за откривање ме- талних ствари прокрстарили цео логорски круг, али оруж- је нису пронашли, а ни радио арапат којим је Секција за вести свакодневно слушала вести, умножавала и делила по националним баракама, да смо увек били обавештени о до- гађајима на фронтовима.

Др Слободан Драшковић се дотакао овог батаљона у евојој књизн “Којим путем” и у фус-ноти на страни 149 констатује:

“У заробљеничком логору Оснабрик основан је 1944. го- дине, на иницијативу пријатеља мајера Живана Кнежевића (који је себи одмах после 27. марта 1941. признао ђенерал- штаб као награду за извршени нуч), тзв. ‘Батаљон смрти’. Циљ те организације био је да тобоже представља снагу која би пре свега била спремна да нзврши обрачун са ко- мунистима у логору ако покушају да изврше ликвидацију кационалних снага, а онда — и главно — да по повратку у земљу буду нека врста преторијанске гарде која би кон- тролисала сваку владу и била главни чинилац у држави.

“Разуме се да се ‘Батаљон смрти', састављен искључиво на безумној идеји да пуч уздигне иа степен сталног система владавине — распао такорећи пре него је н састављен. Уз- I ред, — главни иницијатор и организатор Батаљона смрти, један 27-мартовски мајор, определио се 1963. године за Гер- ман-Брозову страну.”

Све је ово скроз кетачно и тенденциозно написано да се неименовани мајор (Никола Косић, пишчева напомена, који је у логору био врло агилан као члан Заједнице) прикаже као “иницијатор” и “организатор” Батаљона смрти. Међу- тим, инициЈатор је била управа “Заједнице”, а организа- тор писац ових редова, што могу посведочити бар стотину бивших припадника батаљона који сс налазе у емиграцији.

— 107 —

Чудно звучи да др Драшковић напада “Батаљон смрти”, кад су и његови чланови из “Душана Силног” нрипадали овом Оатаљону, па чак један (мајор Грујица Чолак-Антић) био и командир чете. Што се тиче “прегоријанске гарде”, чију би улогу требало да прими на себе “Батаљон смрти”, то је лра- ва бесмислица и мене чуди како јо могла да потекне од др Драшковића, кад се зна да је нашим ослобођењем преста- јао и рад батаљона. Да се рат завршко у нашу корист и ми се вратили у земљу, сви би се официри (активни и резерв ми) растурили по целој држави као њени службеници.

Није тачио да се батаљон “распао пре него је и састав- л:ен”, али је тачно да је др Драшковкћ на томе радио, јер је члановима “Душан Силни” поставио услове да не могу бити у “Батаљону смрти”, због чега је донјло до исписи- вања извесног броја чланова из “Душана Силног”, међу којима су били из моје собе сада почивши мајор Миомир Цемовић и потпоручник Радун Бакић.

Престанак рада батаљона су изазвали Немци сеобом за- робљеника пред савезничким насгупањем. Сем др Драшко- гића и комуниста, нико се није неповољно изразио о “Ба- таљону смрти”, и ја сам поносан да сам био његов коман- дант. Са сво;,е стране могу рећи да су официри озбиљно схватили своје дужности и до крајд их савеско вршили. Сви су они у срцу били Равного-рци, баш као к они у земљи. За њих је Дража Михаиловић био оличење иародног Вож- да. Скор*б сви припадници Батаљона смрти остали су у ту- ђини као емигранти и њихов глас се и данлс чује на разним скуповима или кроз емигрантске новине. Гребало би да и по овО’М питању јавност чује њихово мишљење.

КАКО САМ 0СЈ10Б0ЂЕНБитачни фронт се .стално помера и ближи ка нама. Већ се

јасно чују артилериски двобоји, слива-јући се у непрекидно кркљање, које нам личи на самртни ропац издишућег немач- ког џина. Код немачких логорских власти, с оне стране жи- це, примећује се нека ужурбаност и помегеност. Наредише нам 25. марта 1945. године да припремимо и предамо у ма- гацин све непотребне ствари које не можемо собом понети. Затим је дошао лекарски преглед на коме је установљено да око 400 официра — старих, изнемогли.х и болесних — кису способни за покрет, те, по предлогу лекарске комиси- ]е, треба да остану у логору. Споссбне за пут поделише у три колоне, с тим да прва колона крене 30. марта у 5 ча- сова, а остале две у размацима но пола часа. Правац кре- тања био јс: Оснабрик-Остеркапелн-Леверн-Раден-Штрен-Кирхдорф.

Освануо је 30. март и робови прве колоне већ су били постројени и чекали наређење за покрет. Тмурни облаци спустили су се ниско и из њих сипи ситна и досадна пролет-

— 108 —

ња киша, која већ сатима лада и до коже пробија. Ова не- наклоност нсба прехма 4-годишњим робовима дошла је као мора да појача и онако тешко њихово душевно стање. Прва колона напушта логор тачно у одрећено време. 'Пола сата касније крену и друга колона у којој се налазио и писац ових редова. Кренусмо као неки расклиматани и дотрајали роботи. Колона се креће врло споро, просто мили, јер су .'вуди изнемогли од глади и четири године везани за једно место, па им сада тешко пада овај покрет. Многи су пре- ценили своју физичку снагу и понели собом више ствари него што могу носнти. Зато су на ирвом застанку себе ра- стеретили и задржали само што Ј е најпотребније: храну, прибор за умивање и бријање и један пар рубља. Све дру- ге ствари су остале дуж пута, као обележје да је туда про- шла колона изнемоглих робова моћног немачког Рајха.

Око 10 часова киша престаде и иоче разведравање, те пам би мало лакше ка души. Али са разведравањем дођоше и нежељени гости, енглески ловачки авиони, који су стално кружили изнад наших глава. Ми и ке слутимо шта нас чека. У подне колона скрену с пута и уђе у пространо двориште једне стругаре, ради ручка и одмора. Тек што сам почео да једем приђе ми класни друг ђ-штабни мајор Милош-Миша Поповић, елитни официр наше војске, и седе на балван до мене. Извадивши своју храну из горбице, пре него што поче да једе, обрати ми се речима: “Милораде", ова храиа коју емО' добили за пут и тако не може истрајати за одређено време. Ја предлажем да се ми сада поштено наједемо, а за после како Бог да.’’ Сложио сам се са његовим предлогом. Сиромах Миша ни едутио није да му је то последњи ручак у живот.у. Само пола сата касиије савезнички авиони смрто- носним рафалом прекратили су његов живот, као и животе још 9 официра и 1 војника. Ово се. десило после ручка, када је кблона наставила' покрет асфалтним друмом за Остерка- пелн. Три енглеска ловачка авиона из ниског лета митраљи- рали су нашу колону почев од зачеља ка челу. Томе савез- ничком “колачу” нисмо се надали, те онако збуњени махи- пално- попадасмо по друму и каналнма дуж њега. Призор је био врло нотресан за све нас. Невина крв српских синова пушила се па црном асфалту, а јауци и заномагања рање- них (40 лакше и теже рањених) парали су к&ша срца.

По извршеном задатку авиони су одлетели, а ми настави- ли пут. >Касно у ноћи, преморени и утучени бригом, стигли смо на преноћиште. То је био грофовски замак у србдини пространог иарка, који је више лично на неку шуму. Нешто даље од замка налазило се неколико простравих штала пу- тшх крава за >мужу, свињаца и кокошарника. Челни и физич- ки јачи уграбили су најбоља места у топлим шталама и на таванима истих, док су последњи из колоне остали под вед- рим небом или испод стреха као локисле вране на грани.

Целе ноћи су савезнички авионн надлетали замак, те је постојала бојазан од бомбардоваља и лјџнтраљирања; зато предложих да побегнемо пре сван/ћа. ЈИбр, кад већ пинемо од авиона као робови, боље је да погинемо као слободни

— 109 —

л>уди. Сложише се са мојим предлогом и пре сванућа 14 чет- ника из Лимско-санџачких четничких одреда напустише преноћиште и пођоше у неизвесност. Кад смо дошли до ивиде парка, пред кама се указа огромна пољана. То је био нашњак за грофове краве. На средини пољане налазила се пространа стаја, која је служила кравама као заклон од невремена. На нашу радост на тавану је била велика коли- чина чисте сламе, коју ми искориетисмо као простирку за одмор који је трајао 24 часа и који нас је добро окрепио.

Пошто увидесмо да је наша група од 14 људи уочљива при кретању, решисмо да се поделимо у две подгрупе —- једна од 8 и друга од 6 људи. Подгрупа од 6 људи била је лоше среће, јер су свратили код Француза у радној коман- ди, да им чсститају Ускрс и да се ноткрепе. Сутрадан Немци су их заједно потерали са Французима пут Бремена. Моја група је била боље среће и све до 5. априла, када је осло- бођена, вешто је користила терен за кретање и стаје на паш- њацима за смештај. Последње наше преноћиште било је на домаку села, обезбеђено са три стране мочмрним землш- штем, које нам је нудило сигурно залеђе. За смештај смо искористили једну ст ају у којој је било доста чисте сламе и кромпира за семе. Увукли смо се у сламу, али због глади није се могло спавати. Артилериска натра све нам је ближа и већ -падају савезничке гранате по иашњаку до наше стаје.

Једно јутро (4. априла) доживесмо изненађење појавом сопственице стаје, која је дошла неким послом. Кад је ушла н спазила љуДске главе у слами, уплашила се и као без ду- ше отрчала да обавести биргермајстера (нретседника оп- штине). Кроз пола сата дође нам у посету биргермајстер у пратњи поручника-инвалида, ко-ји је био у унифо-рми и са гвозденим крстом ка грудима. Н ј и х о б долазак ошамути нас и поли хладном водом, јер бити у бекству, па још у близи- ии фронта, је наојпасније по бегунце. Зато почесмо да си- мулирамо болест и да “болно” јечимо као оправдање што смо овде.

— Ко сте в‘И и шта радите овде? — упита иас биргермај- стер.

— Мји смо ратни заробљеници и као болесни и изнемогли изостали омо из колоне да се мало одморимо, па ћемо на- ставити пут за колоном •— одговоркх му ја преко тумача.

— Шта једете овде? — Док је то питао поглед му је био управљен на већ проклијале кромпире остављене за семе.

—- Ништа, јер храну кају смо добили за пут већ смо по- јели, те је и то' један од разлога да смо изостали из колоне.

— Немојте случајно да једете оне проклијале кромпире, јер су они отровни. Ја ћу одмах иарсдити да вам се донесе >'рана из села.

Са неком неверицом смо слушали ове његове речи. Кри- за је прошла и они се удаљише. Није потрајало дуго, ,кад нам стиже обећана храна: гриз скувач у млеку, обарена јаја, сир, сланина и довољно хлеба. Немци на селу, иако ј"е храна

— 110 —

била рационирана, нису у њој оскудесали. Ми навалисмо на храну као гладни вуци, јер тако лешто одавно ниомо виде- ли, а камоли окусили. Добро се поткреписмо и доносиоци- ма захвалисмо.

Ноћ 4/5. априла је била по мас врло критична, јер смо се нашли између две ватре. Немци су на путевима постави- ли нротив тенковске запреке оборизши столетна стабла пре- ко пута, ко ја сада савезнички тенкови руше запаљивим гра- натама. Једча таква граната је пала иа сеоску кавану поред пута и запалила је. Пламен се дизао високо и осветљавао село као да је нека светковина са затрометом. Већ се виде на кућама беле заставе у знак предаје, што посведочи тут- њава савезничких тенкова, од које јс и земља подрхтавала. Брзо отресосмо сламу са себе и нотрчасмо један другом у загрљај да се изљубимо и честитамо долазак слободе.

Изађосмо из стаје и угледасмо десетак савезничких тен- кова у развијеном фронту са дугачким топовским цевима из којих се још пушио дим. То је била прегходница канад- ске дивизије, која нас ослободи ропства и којој дугујемо кашу вечиту захвалност. Јависмо се првом официру на ког наиђосмо, који нас саслуша врло лл.ДЈазно и препоручи нам да останемо у селу, јер се борбе још увек воде. Појави се н биргермајстер и љубазно нас позва на ручак, што ми прихватисмо. Ручак је био богаго припремљен. Било је и вина, које годинама писмо окусили. Захвалисмо се домаћину г/а гостопримству. Но пре него напустисмо кућу, он ми се обрати речима: “Ја сам вас спасао од сигурне смрти, јер да сам вас пријавио есесовцима, чији је ово претежно крај, ви би били на л-ицу места стрељани хао бегунци. Сад је ред да ми се реванширате и да ми дате писмену потврду да сам вас сачувао и хранио. Та потврда мн је потребна да пока- жем вашим савезницима и сачувам село од рспресалија.” Дао сам му тражену потврду, коју је ок доцније заиста добро искористио.

Још истог дана кренусмо за наш логор да се прикључи- мо онима који су тамо остали. Преноћили смо у замку не- ког богатог грофа који нас богато угости, не што је био очаран нашом посетом, већ што се плашио да нам одбије гостопримство и ми се сами послужисмо, као што су то чинили пољски и совјетски ратни заробљеници. Сутрадан смо наставили пут за Оснабрик н још за видела стигосмо у наш бивши заробљенички логор. где нас радосно дочека- пге наши стари и болесни другови, које смо пре шест дана оставили.

— 111 -

ОДЛАЗАК У ЕМИГ1>АЦИЈУРат је завршен и топови су замуиди. Победа је на страни

Савезника, али је оии нису искористили за себе, већ су је великодушно уступили Стаљину; овај лукави Ђурђијанац за зел.еним столом надмудрио је болеспог Руззелта и пакосног Черчила и однео све плодове те победе. Зато ове грешке данас мспашта слободни свет, живећи у сталном страху од новог рата, који ће, с обзиром на атомско каоружање, бити ст-рашан и разоран. Тај, Трећи светски, рат мора доћи, због сталног јачања комунистичког блока, економске утакмице и прена-сељекости становништва на Земљи, јер је ова скоро постала мала и недовољна да исхрани све своје становнике.

Ратн« заробљегшци дочекали су ослобођење радосно, у нади да ће се ускоро вратити својим кућама и породицама, да наставе живот слободних грађана. Али, уместо повратка кући, хладна туђииа им отвори врата и прими их у своју средину. Они радије претпоставише туђину и потуцање по туђем свету повратку у ново ропство у Отаџбини, које и да- нас траје. Не помогоше никакви притисци и гласања које им наметнуше “савезиици”, на захтез многобројних црвених комисија. Решење је код њих пало и свако је узео на плећа да носи свој голготски крст до пропасти комунизма, или да под теретом свог крста оконча овоземаљски живот. Тако је генералска група у Немачкој нечујно прешла у небеску Србију, без следујућих им војних почасти. То су били херо- ји из минулих ратова, осветници Косова и Сливнице, осло- бодиоци и ствараоци нове заједничке државе. И четнички редови се проредише, јер рањени и начетог здравља подле- гоше тегобама живота на овом заједничком голготском пу- ту. Да поменем само оне из Лимско-санџачких одреда, чија су имена објављена у Гласнику СИКД “Његош” или их се сећа писац обих редова. Свакако их има више, али наша ра- сутост по целом свету биће крива ако их све не поменем. Ево њихових имена:

Тешки инвалид .Милован Крговић у душевној потиште- ности извршио је самоубиство дављсњем у море, Драгиша Ашанин, Божо Росић, Милован Мировић, Арсо Ивановић, мајор Миомир Цемовгић, командаит Прве беранске бригаде, Митар Грујнћ, Јован Поповић, Филип Марсенић, Голуб Бут- рић, Мирко Марјановић, Радивоје Јауковић. Милика Или- чић, Новица Поповић, бивши народни посланик и дугого- дишњи претседник -СИКД “Његош”, ■Радиса.в-Лака Ћеоа- нић, Војислав Лазаревић, Миличко Зечевић, Ђорђије Бо- ричић. Радшмир Лалић, Вукашин Масловарић. Ма-рко Секу- лић, Трифуи Вукићевић, Божнна Нововић. Радуле Фатић, Радош Фуштић, Мијат Поповић и Машан Радовић.

Први дапи живота по ослобођењу били су врло тешки; можда се могу упоредити са оним заробљеничким. Исте за- робљеничке собе, исти кревети, а и храна слична заробље- ггичкој, недовољна и слабог квалитета. Једина разлика била је, да су пестале бодљикаве жице и да смо нмали елободу

— 112 —

кретања и ван логора. О нашој исхрани сс старала ново- формирана светска организација тзв. UNRRA (Unated Nations Relief and Rehabilitation Administration). Они који Су створили ову организацију, имали су добре намере да нам помогну да нребродимо ову прелазну кризу, али ие и они који су спро- водили у дело програм организације. Јер, то су били људи који су се доброво.вно јавили за чиновничке положаје, али који су гледзли своје интересе да им плате буду што веће, а и дрзти приходи. А то је све ишло на уштрб расељених лица, која су била немоћна да контролишу оио што им сле- дује. Свакако да је таблица следовања била довољна да задовољи потребе љихове исхрапе. Зато се обрадовасмо, кад после извесног периода времена престаде рад УНРЕ, а љену Дужпост преузе IRO (International Refugee Organization). Али та наша радост би узалудна, јер ИРО кастави полити- ку УНРЕ, ако још ме и гору, да смо морали ступити у штрајк, док смо били у логору Зенгварден-у, због слабог квалитета хлеба и наређења за издвајање официра од по- дофицира и војника, на тражење комунистичких комисија, д.а би лакше вршили притисак на зојнике за повратак у Ју- гославију. Тек кад смо истакли цриу заставу на улазу у ло- гор у знак протеста, директор ИРО пристаде да нам по- бољша хлеб и да нас не дели од подофицира и војника. У- поредо са слабом исхраном и наш огрев у зимско време био је недовољан, да смо у недостатку истог у Оснабрич- ком логору користили посечена стабла у парку неког не- мачког грофа. У Зенгвардену смо разрушили око 30 барака и употребили их за огрев.

Да би растеретили организацију ИРО, британски коман- дант окупационе зоне у НемачкоЈ, издаде наређење да се здрави и способни запосле. Поделише нас у две категори- је: до 40 година старости и закључио са чином капетана I класе, узешс у своју службу, а остале послаше на рад у не- мачку фабрику аутомобила да са минималном зарадом и најнижом таблицом следовања раде код дојучерашњег не- пријатеља. И писац ових редова је падио у тој фабрици не- дељу дана, па је пребегао на америчку окупациону зону, у нади да је тамо боље. Али је и тамо ИРО био господар над расељеним лицима и хранио их ништа боље од оних у бри- танској окупационој зони.

Почетком априла 1948. године у управу нашег логора стиже распис да је у Минхену отворен Центар у коме раде комисије многих земаља на пријему расељених лица за усе- љење у њихове земље. Међу првим се јавц писац ових ре- дова. Све нас пријављене превезоше камионима у Функ ка- сарну у Минхену. Тамо прави кркљанац. Иако су касарне бројне и простране, све је пуно, па чак и тавани. Чују се разни језицк и стичу нова познанства, јер их све веже иста судбина. Комисије раде пуном паром. Има се утисак као да нису у питању људи и хумани разлози према њима, већ по- тражња радке снаге. Пробирају здраве и младе; пипају им мишице, мере обим груди и дебљину врата, па ако им се евиди иотапшу га по леђима, што је знак да га примају.

— 113 —

Лли нису сви здрави и млади, те на такве слабо ко окреће главу. Једиио их још прима бритлнска п-ријемна комисија, али не из неког сажаљења или милосрђа, већ из чистог ра- чуна. Она иначе плаћа свој удео у буџету ИРО па је хтела да га смањи на овај начин, рачунајући, кад већ мора да хра- ни ове незапослене људе, зашто их пе би запослила и иско- ристила у свсје сврхе.

Писац озих редова се пријавио британској комисији која га прими, уз писмену обавезу да ради све послове који му се доделе, еем у рудницима. У Минхену смо нервозно чека- ли на транспортна средства око два месеца; кад их најзад добисмо, уместо за Британију пребацише нас у сабирни ло- I ор у Минстеру. Ту нас је чекала кова комисија и политич- ко испитивање о прошлости за неких 10-15 година уназад.11а столовима комисије лежале су мпоге фопографије и опи- си оних за кцјима се трага. Многи, кад за ово чуше, из стра- ха да их не изруче комунистичким режимима, одусташе од одласка у Британију и одоше у земље јужне Америке, које су се мање интересовале за прошлост расељених лица.

Кад и овај последњи испит “чоложисмо”, више није било препрека за улазак у Британију, сем превозних сред- става, на која смо опет чекали коју кедељу дана. Најзад до- ђе и тај дак, кад нас укрцаше у вагоне треће класе и кре- иусмо у емиграцију, за писца ових редова другу, јер је још 1910. године са оцем пребегао из Доњих Васојевића у Црну Гору, због неиздржљивог турског терора.

Иако је преко канала вожња трајала свега неколико са- ти, мноти осетише морску болест и једва издржаше ту вож- њу. Кад брод пристаде у луку Харвик 9. јула 1948. године, сви осетисмо олакшање, јер се ослободисмо морске болес- ти, али и тугу да смо још даље од иаше пољене отаџбине. По искрцавању из лађе уђосмо у удобне аутобусе, који су нас већ чекали, и који ће нас превести до хостела у В. Вра- тингу, недалеко од Кембриџа. То је бивши ратни аеродром са много лимених барака и других објеката потребних за живот и рад војске у рату. Пошто је Британија у рату под- тела велике напоре, од којих се још није била опоравила, њени становници још увек су имали рационално следовање хране, регулксано књижицама, издатим од падлежног ми- нистарства. Ово ограничење важило је и за новодошле ев- ропске раднике, како нас Енглези назваше, да би избегли иаш званични назив Ди-Пи, који нам је био врло мрзак. Тако се наше наде о бољој исхраки распршташе и ми до- бисмо потребне књижице као и остали становници.

Овај хостел (логор) увек је био пун и жив. Једни одлазе ка додељене им радове, док други — новоаошли — заузи- мају њихова места. Једну групу од 80 људи, укључујући и писца ових редова, прими «а рад позната фабрика марме- ладе Чиверс у Кембриџу. Посао врло лак и седећи: да кида- мо петељке са воћа и да га сортирамо по квалитету. Раде по два радника заједно; и како сазнадоеме од запосленнх Енглеза, норма је да се напуне воцем 25 великих плетених корпи у радном времену. Пошто је сво био сезонски рад,

— 114 —

иадзорници рада у “поверењу” протурише вест да ће нај- боље раднике примити као сталне запосленике. Наста утр- кивање у раду те неки парови достигоше рекордан број од 75 корпи. Резултат оваквог нашег рада учини да тај посао завршимо, на" нашу штету, шест недеља пре него што је предвиђено. Последње суботе су нам свима уручили послед- њу зараду и отпусне листе. Нико нкје задржан на сталан посао, те мм би јасно зашто су Енглези онако бездушно експлоатисали своје колоније широм света.

Опет смо без посла, али не задуго. Код војске се указа потреба за европским радницима и.нас 80 се пријависмо. Пребацише нас на велики аеродром крај Линколна. Ту су ратне дивизије оставиле десетине хиљада разних возила, при демобилизацији по завршетку Другог светског рата. Време је учинило своје; гуме на точковима су иструнуле и треба их заменити, што је нама дато у дужпост. Ми смо тај посао обавили за пола године и 31. марта 1949. године по- ново нас вратише у логор. Али у Британији Министарство рада води рачуна о запошљавању радника, тако да не мо- рају мољакати и обијати прагове фабрике. Писца ових ре- дова упутишс. у текстилну фабрику Шолес Лтд. у Морлеју, 1срај Лидс-а. У одређено време јавих се и распоредише ме у оделење за пређу конца, које се налазило под самим стакле- ним крово-м. Лети је вруће, а зими хладно, иако има парно грејање. О том послу немам појма к ухвати ме страх од оних постројења на точковима и у сталном покрету. Треба- ло ми је недељу дана да уђем у посао; после је све ишло кормално и уврстише ме у ред сталпих радника са нормал- пом платом. На том послу остао сам до краја марта 1952. године и добро ушао у посао пређе конца, који су некада код нас радиле наше преље у дугим зимским ноћима.

Нешто због климе, али више због одласка пријатеља и познаника у Америку и Канаду, реших ее и ја да напустим Еританију. У Саумтетону се укрцах 4. априла 1952. године на брод “Атлантик” и после шест дана вожње стигосмо у Халифакс. Морска болест није ни меке мимоишла, те једва дочеках да станем на копно, када ми се поврати апетит за јело и наручих у ресторану две норцкје. За шест дана вож- ње преко Атлантика, моја храна се састојала од 6 помо- ранџи, те сада осетих страховиту глад.

На железничкој станици већ нас је чекао специјалви воз у који се укрцасмо 4. априла и крепусмо за Торонто, где стигосмо 12. априла око 9 сати пре подне. Нова земља и >ЈОва средина, а што је најглавније свако се стара о свом запослењу и за прво време мора се прихватити посла који му не одгозара. Прихватих се физичког рада за одржање живота, док ми је циљ био да наставим борбу против не- пријатеља Српства. Нема се оружја, а није му ни време. Но, у демократекој земљи, као што је Канада, штампа је исто тако моћно оружје за борбу, те се латих пнсања чланака за “Канадски Србобран” и друге срцско листове у емиграцији.

— 115 —

П Р И Л П З ИПрилог I

“ДРЦКА ЈЕ НОСИЛА МРТВЕ”*Комунисти су, без обзира који положај заузимају и как-

во образовање имају, исти када је у питању ширење лажне пропаганде ко'ја им пде у прилог. Али је најжалосније да се зкадемици, који су најпозванији да говоре и пишу истину и бране исту од других, свесно сврставају тамо где им није место.

Реч је о књижевнику и члану Српске академије наука Михаилу Лалићу, који је написао чланак ;‘Дрцка је носила мртве”, објављен још 1969, али је до мојих руку дошао тек ових дана добротом др Ивана -Авакумовића. Иако са закаш- њењем сматрам за дужност да одговоршм црвеном акаде- мику, јер је све сем наслова, у чланку лажно и тендециоз- но написао: да се покрет Драже Михаиловића прикаже као колаборатерски, а четници као прљава створења, кукавице и недисциплиновани борци.

Из тог чланка пренећемо најглавније делове који најви- ИЈе погађају углед и достојанство српски.ч четника Црне Горе и Санџака и на њих се осврнути. Може Лалић бити као Соломон мудар и члан свих Академија наука у свету, али кад се служи неистином он је за нас бедник и продана душа типа Ивана Мештровкћа, да сваком ко је на власти ласка и покизно служи. За његово- трућањг против четника комуни- стички режим га је наградио академском титулом и дао му могућност да удобно живи.

Српска јавност већ је давно унозната на који начин је Павле Ђуришић са око 2,000 четниха заробљен, али је Ла- лић све то приказао на свој начии, да би угодио комунис- тичком режиму, који му је омогућио да удобно и повлаш- ћено живи, док се други писци, некомунисти, прогоне, па чак и слободе лишавају. Ево прве и најсрамније лажи, која је, иако долази од црвеног академика, прекардашила све мере сбмањивања читалачке публике.

“На тргу се одмотавала црна г>жва људи. Брадати, пр- лшви од бекства лред партизанима, изгужзани од страха •— чстници бацају оружје на гом-илу. Расте купа пушака и .утомата, фишеклијт и митраљеза — - оружје које је само га партизане сипало ватру, сад изгледа мртво и неугледно. Разоружани се сврставају у ропске оедове и тупо пил-.е ис- нред себе. Прије два дана бјежали су са фронта пред Пеко- вом дивизијом. .. Киднули су темељцто и бсзобзирно отка- зали послушност официрима Драже Михаиловића, викали еу у хору (тако да се не зна к6: виче): “Нећемо на лоло- жаје!’

* Дрцка ,јс дссиа прчтока ревв Таре ко ја сс у н.у Јлииа код М атешсиа.

— 116 —

‘Кад нећете на иоложаје, послаћемо вас у раднички ба-таљон’ __ рекао им је командант ЈоксимовнН. Онда га нисуразумели какав је го батаљон, куда ће их то послати... Сад ииде, сад дрхте блиједи и устрашег.и, понижени и свјесни да још више понижење заслужују.”

Ово је бестидна лаж, својствена само комунистичком ака- демику Лалићу. Тачно је да смо положили оружје, али не на начин како је он у чланку приказао. Наша ситуација је 14. маја 1943. године била безизлазна; са фронта притиску- ју добро наоружане комунистичке снаге, а из позадине нам се појављују изненадно немачке дизнзије које уносе забуну у наше редове, али само код јединица у центру распореда које су биле на удару, док су се крилке \јединице брзо снаш- ле и избегле заробљавање.

Ми маја 1943. године нисмо били поражени, већ само претрпели неуспех. За доказ овог тврђења је наставак бор- бе, после нашег заробљавања, која је трајала до краја рата. Јесте, да је заробљавање две хиљаде бораца, с Павлом Ђу- ришићем на челу, био осетан губитак али не и катастрофа- лан. Још увек је наша борачка снага била велика и спо- собна да се са комукистима обрачуна у нашу корист. Што је комунисти-ма ишла на руку политичка ситуација, друга је ствар, и они има да захвале Черчилу и Рузвелту, ко)и су из руку испустили сигурну победу у корист препреденог Ста- л>ина, а овај их надмЈгдрио за зеденим столом.

Заробљавања и полагања оружја било је у свима рато- кима, али највише у овом последњем. Стотике хиљада сов- јетских војника одједаред су падали у немачко ропство и на гомиле полагали своје оружје, али се црвепи академик Ла- лић тога нигде не дотаче. Њему је једино стало да оцрни две хиљаде четвичких бораца, прикљештених између два фроцта.

И чувени немачки експедициони корпус у северној Аф- рици, под командом фелдмаршала Ромела, доживео је да буде заробљен и разоружан од стране британске Осме ар- мије. Британци су код Денкерка доживели заробљавање јед- иог дела својих снага, које су се затекле на тлу Француске, када су Немци онако брзо продрли и окупирали Францус- ку. То је закон рата и вештина вишег командовања да се непријатељ доведе у безизлазну ситуацију. када мора по- ложити оружје или изгинути, као Срби на Косову.

Није тачно да су четници бежали пред Пековом дивизи- јом, већ су се под борбом, која је трајала од почетка фе- бруара до половине маја, повлачили од Неретве до Вратла на Сињајевини и Мојковца. Црвени академик заборћвља да је његов Пеко с дивизијом бежао 1942. године испред чет- ника и зауставио се тек код свог савезника Анте Павелића. Црвени академик, иако није војних од заната, ипак треба да разликује бежање од повлачења под борбом са положаја г:а положај. Бежање би било кад се паше јединице нигде не би зауставиле од Неретве до Колашина, а оне су водиле борбе против комунистичких снага код Калиновика, на Дри- ни, код Ћурева и Вучева, на Голији, Крнову и Сињајевини.

- 117 —

Нетачно је тврђеље да су четннци отказивали послуш- ност својим старешинама. Баш у томе је разлика између четника и комуниста, да су четници пошли у борбу добро- вољно, свесни својих дужности према поробљеној Отаџби- пи, док су партизаки присилно мобилисани од стране ко- мунистичког вођства. Позади четника нису ишли г!олитички комесари са откочеким пиштољем у руци, а позади парти- занских јесу, и сваког ко би покушао да отступи из борбе па лицу места убијали. Мало је четничких бораца пало у комунистичко ропство, или им се предало, док су се парти- зански редови топили као снег у пролеће. Да ли се сећа црвени академик колико је износило бројно стање комуни- стичких јединица при бежању преко Дрине јуна 1942. годи- не? Једва ако је могло бити четири хиљаде чланова кому- нистичке партије и злочинаца к о ј и кису смели да се пре- дају, јер су знали шта их чека.

Што се тиче претње команданта Јоксимовића са некак- вим “радничким” батаљоном, и то је гнусна лаж. Прво, цр- вени академик није назначио крштено име команданта, јер су била три команданта Јоксимовића: Божо, Радосав и ја. 1 шшто су огти мртви, то ја преузимам на себе да се обрачу- нам са црвеним академиком и да му пред целим светом ка- жем да лаже. Не само да то нисам оекао, него ни помислио нисам, па се позивам на стотине сведока који су тада за- робљени, а данас живе у емиграцији. Што су Немци отера- ли заробљене четнике на рад у Немачку, то је њихово лра- во и иотреба за радном снагом к о ј н треба да производи за трупе на фронту. 'Гу судбину су доживели милиони Руса, Пољака, Француза и других поробљених народа, па је није могло избећн ни две хиљаде бунтовпих Срба. Уосталом, са војницима смо пошли и ми официрп, а што нисмо радили као и в о ј ' н и ц и и подофицири, имамо да захвалимо Женев- ској конвенцкји, коју је потписала Краљевина Југославија. Совјети нису потписали ту Конвенцжу, па су њихове зароб- љене официре и војнике Немци третирали као стоку. За њих ниЈе постојала таблица следовања као за остале за- робљенике, већ шта им се удели, као просјацима. Ни паке- те међународног Црвеног крста нису прнмали. Од глади свакодневно их је умирало на стотине, док код других на- ција није био тај случај.

Са својим измишљотинама и дажним приказивањем до- гађаја црвенц академик достиже врхунац у следећем пасусу свог чланка: “Напред је ишла руља од 2,000 разоружаних четника, немачка стража поред њих и позади. За њима — густо опкољени стражом — ишли су партизани — затворе- пици. Пратили су их два тенка са митраљезима, моторцикли са аутоматским пушкама. Доле ријека и поред ње гмижу њемачке патроле, горе шума и кроз шуму се назиру њемач- ке заседе. Окови звецкају путем и звекет је тако продоран Да се чује и кроз хуку реке, а људн се већ договарају о бЈекству: на Трешњсвику или Јабуци.

— Најјачи нека нападну стражу... Жртве не жалите и тако је крај.”

— 118 —

Да ми није позната ствар, јер сам био у тој колони, мо- гао бих примити овај “мученички” марш “окованих” кому- ниста које су Немци затекли у чгтничком затвору и једно- ставно прикључили зачељу наше колоне, која је већ била формирана и спремна за покрет. Немци нису употребили пикакво посебно осигурање за затворенике, а још мање при- мењивали неки посебан поступак, строжији од оног према нама. Овим је хтео црвени академик да истакне како су Немци већу важноет придавали комунистима него четници- ма, јер су били бољи борци и опасниЈи по Немце. Врло про- видно и у духу комунистичке лажне пропаганде којом за- сипају свет већ тридесет година.

Што се тиче бекства, комунисти су изабрали најтежи мо- менат и најгоре место, кад је колона седела код пилане Ђу- ровића и над њом вршен детаљан претрес, за које време су около нас невидљиво биле читаве јединице у приправности са упереним митраљезима у гомилу разоружаних људи. Ни терен није нудио услове за бекство. Јужно је брза и надо- шла река Дрцка, северно стрме стране, а на путу Матешево- -Андријевица тенкови са посадом спремном да ватру отво- ри на оне који покушају бекство тим правцем. Па и поред свега тога комунисти су покушали ускупно бекство, веро- ватно на знак дат од политичког комесара, и у трку се раз- бегли на сво стране. Они су у то време бекства били изло- жени тако убитачној ватри немачких аутоматских оруђа, да је и лишће са околних букава било скинуто и слетало на земљу. 'Највише их је страдало при прелазу преко моста или гажењу реке. Цела та операција трајала је неколико мину- та и кад се завршила река је носила даље комунистичке ле- шеве, од којих су неки задржани за веће камење које је из воде стрчало.

^вај случај покушаја бекства доказао је да су четници, поред тога што су бољи борци ол комуниста, искуснији и у бекству, јер су њихова бекства иа том путу сва успела. Четнички борци су умели да оцене рреме и место за бек- ство, а то је врло важно. Оно шго су комунисти учинили тога дана права је лудост и личи на самоубиство. Али црве- ни академик то сматра као неки хероЈСки подвиг који могу да изведу једино другови комунисги.

“Звецкање окова” је тенденциозио убачено, да се четни- ци прикажу као грубијани и људи без срца и душе, те нису штедели ни најгора средства у мучењу сзојих противника. С друге стране био му је циљ да комунисте, кад падну у четничке руке, прикаже као праве мученике, горе него кад падну у окупаторске руке. Мислим да сам и овде најпозва- вији да ово демантујем, јер сам извесно време, поред ре- довне дужности, био и командант места Колашин, у чију падлежност је спадала и контрола четничког затвора. При- ликом мојих свакодневних обилажења затвора не видех да је ико од затвореника, па чак и оних најтежих злочинаца, био окован. Међу затвореницима било је и таквих који су одговарали за по неколико убистава националних Ср)ба и заиста су заслуживали да буду оковани, па ипак нису били

— 119 —

оковани из простог разлога што нисмо располагали око- 1>има. Уосталом, и да смо их употребили, 10 још увек није тако страшно према “Пасјем гробљу” и оним многобројним јамама у које су комунисти без суда бацали полуживе људе, те их народ с правом прозва ЈАМАРИМА.

Свако ко је видео окованог човека зна да је његово кре- тање врло споро, а за дужи пут и немогуће. Па ипак црвени академик Лалић је видео да су се “оковани” другови кре- тали брзином 4 км ка сат, тј. брзииом заробљених четника. Вероватно је изгубио из вида да ће његово трућање још неко други читати, сем другова и другарица навиклих да чи- тају о лажним офанзивама и победама комунистичке вој- ске од “150,000” бораца. Ако ништа друго, овај податак је довољан да демантује цео чланак.

Заиста је ж а л о с н о , кад и овакав човек н о с и титулу ака- демика и стаЈе уз раме оних правих и з а с л у ж н и х академика који ч и н е част народу из кога су поникли.’

Но, и поред све хвале црвеног академика Лалића да су четници бежали пред Пековом дивизијом, комунисти ника- да не би могли зграбити власт у Југославији без туђе по- моћи. Као лопови, а не као победнкци, ушун>али су се у Бео- град позади совјетских тенкова и каћуша. Зато, нити би Јосип Броз без те помоћи био “приједседник” републике, а ни Михаило Лалић члан Српске академ'ије наука. Лалић од почетка служи комунистичком режиму к пише у његову корист, а то значи лажно, те с пропашћу комунизма и ње- 1 ова ће дела отићи у заборав, а он доживети презрење на- ционалних Срба. Његош је рекао: “Нико крупно к’о Тур- чин не лаже”. Данас, да је жив, свахако би кзменио мишље- ње, па би уместо Турчина ставио Михаила Лалића, тако да би нови стих гласио: “Нико крупно к’о Лалић не лаже”.

Колики јг Лалић изрод, покварењак и непријатељ четни- ка, најбоље се види из његове изјаве једном л-исту: “Ми смо у Аустрији морали дати Енглезима за сваки вагон четника, које су нам предали, пуну капу злата. За овако нешто то ни- је много.” — Заиста не, али не на прљавом пазару, као што је био овај између Енглеза и комуниста. На бојном пољу вредио је сваки четник далеко више; није му било замене!

— 120 —

Прилог II“С В А Д Б А”

Ових дана прочитао сам осмо издање романа “Свадба” од Михаила Лалића, књижевника и члана Српске академије наука. Кад човек прочита овај роман, онда му се и нехотич- но наметне питање: да ли има толику књижевну вредност да доживи осам издања, или је нешто друго у питању? По мом мишљењу, више је у питању интересовање читалачке публике да сазна како је писац приказао догађаје свима њима познате, него књижевна вредност романа. јер, како ми рече један пријатељ, који је још у земљи читао прво издање романа, било !је тужби суду против писца и издавач- ког предузећа, те је дошло до мењања имена и изоставља- ња многих текстова, што је учинило роман краћим, а онима који су протестовали тиме је бачена прашина у очи, док је четнички покрет остао и даље.оцрњен, а његови борци при- казани у најцрњим бојама.

Можда је на одлуку писца да учини ове измене деловао и страх од освете, а нарочито крвне, која у Црној Гори још увек постоји и коју је Лалић и сам описао у свом роману ка страни 264-278. Та освета је извршена на тражење Зара Горичића (вероватно измењено име и презиме — примед- ба моја) против мајора Андрије Весковића, коме је писац променио презиме у Вешковић. Према изјави Горичића Вес- ковић је прошле године у једној борби заробио синовца му богослава, који је био комуниста, и својом руком га стрељао те им угасио огњиште. “Не могу сам на толике лу- пеже, а човек нијесам и гаће не треба да носим, него женску рашу (сукњу), ако га сада пропустим.” Зато је позвао у номоћ пет одбеглих комуниста из заробљеничке колоне са Матфшва, да му помогну да изврши освегу синовца. Они су у ноћној заседи сачекали мајора Весковића са пратњом и на њих отворили ватру од које су погинули Весковић, његов начелник штаба капетан Рајко Нововић и један пра- тилац, док су им умакли потпоручник Радован Томашевић и други пратилац.

Овај случај и уништење два немачка камиона са рање- ницима од ,исте комунистичке групе, инспирисао је писца да свом роману да наслов “Свадба”. Али не оне праве свад- бе са невестом и сватовима, већ крваве и нечовечне да се униште рањеници који су већ изба.чегш из борбе и које шти- ти Женевска конвенција, коју комунисти нису поштовали.

Црвени академик Лалић, иако талентован писац, није се могао уздићи на висину објективног приказивача догађа- ја, већ је комунистичку страну којој и сам припада, уздигао на степен који не заслужује, а њене борце у звезде оковао као ненадмашиве јунаке. Супротно, четнике је оцрнио и назвао их најпогрднијим именима, употребивши речник го- ри и од кочијјашког или амалског. То и чини роман непо- чуларним у српском народу, па му се предвиђа судбина ко- муниста, када они пропадну собом повлаче и овај роман а и славу писца романа.

— 121 —

Уосталом није чудно да је Лалић овако иступио против вационалног покрета у Црној Гори, јер је он стари комуни- ста, затрован мржњом на све што је национално и српско. Још 1936. године Лалића видимо као првог секретара кому- нистичке партије у Андријевици, а тај положај даје се само “печеним” члановима Комунистичке партије, као награда за њихов ранији рад. После рата био је директор Танјуга за Црну Гору, уредник “Борбе” и пајзад уредник у изда- вачком предузећу “Нолит”. €ве су ово високи и завидни положаји, достижни само истакнутим и заслужним комуци- стима. Од таквог човека, чи]ј’а се хичма повија као гудало, није се могла очекивати објективност и непристрасност у приказивању догађаја од историске важности.

Лалић се нарочито окомио у свом роману на Ђорђа Ла- шића и 'Павла Ђуришића, као команданте и вође национал- ног покрета у Црној Гори и Санџаку, што је са комунистич- ко.г гледишта сасвим исправно, да се прво вођство упрља и прикаже да је издало народну бообу за ослобођење испод непријатељске окупације. Оно што јс најсрамније и најпод- лије, Лалић подмеће овим мртвим српским великанима и заслужним борцима оно што никада нису рекли или учини- ли. Тако Лашићу подмеће да је рекао следеће: “Нек иде Јуз- башиђ (Ђуришић) са својима у Босну, нек иде он ако баш хоће и у божју матер! Кад је луд, па чачка мечку где се не чачка.” А мало даље наставља: “Причекаћемо, имамо стрп- љења! Чуваћемо својј терен, бићемо верни савезиицима — како оним у Риму, тако и онима у Лондону.”

Свако ко је познавао Ђорђа Лашића, његов карактер, опште и војничко образовање, зна да ово икје његов реч- ник. Ово је намерно писање и подметање Лалића да омало- важи Лашића и убнје његов углед који је уживао у наро- ду. Што се тиче савезника у Риму, ту се тек Лалић угру- вао, јер су комунисти пактирали са оба окупатора. О томе говоре званични подаци из заробљених немачких ратних архива које преносимо из књиге др Ивана Авакумовића “Михаиловић према иемачким документима”. Тамо, на стра- ни 113, пише: “Преговори су насгављени у Загребу са бла- гословом италијанског посланика и усташких власти. Тито- ви делегати били су: један члан иајвишег форума КПЈ и Владимир Велебит који је већ имао богато искуство у пре- говорима са Немцима. Они су Немцима потврдили у Загре- бу да су спремни да прекину непријатељстза против окупа- тора и тражили да им се додели област у Санџаку где би могли да се сместе. Истовремено су изјавили да ће настави- ти борбу против Драже Михаиловића — што за Немце није била новост — и изразили спремноет да се супротставе са- везничком искрцавању на Балкану, и;то је Немцима могло само да годи, .иако су још од раније знали шта Тито мисли о Западу.”

Као награду за ту издаЈ‘у Савезници су комунистима са- мо у току 1944. године испоручили следећи ратни матери- јал: преко 100,000 нушака, преко 50,000 лаких митраљеза и пушкомитраљеза, 1,380 минобацача, 324,000 бомби за ми-

— 122 -V-

нобацаче, 636,000 оучних бомби, преко 97,000,000 метака, 700 радио апарата,'176,000 војних униформи и 260,000 пари цокула. (Estern Aproaches, ст. 461).

Исто је тако срамно и недостојно једног академика под- метати Лашићу и ово: “А Дража - - ок уживд да шаље рас- нисе. Лако ми је за његове расписе, знам ја геџове србијан- ске! Њега је Недић послао да води Црногорце против ко- муниста, а он је нашао капетана, цикотића подгоричког и претпоставио га мени. Ето му га! Ми ћемо се сами водити. Дужност ми је да чувам главе братственика; нека његови мангупи окрваве гаће ако желе да спријечг долазак кому- ниста! Нека једном и они ударе где је тешко, а не да друге туткају. Овде је тврдо, де покушај да разбијеш главу ако си јунак! Доста је нама било таквог лудаштва и јунаштва, сад ћемо мало паметније.”

Није тешко оповрћи ово гнусно подметање мртвом Ла- шићу, кад се зна да је он имао најбоље мишљење о Дражи М.ихаилови11у још са Више школе Војне академије, када му је Дража био професор. To мишљење је још више потен- цирао када је Дража дошао на чело Равногорског покрета и Лашића својим декретом одредио за команданта Црне Горе и Боке. Што се тиче односа између Драже и Недића, свима нам је познато да се они нису триели још у време мира, те је тај однос више био непркјатељски. Из тога про- чзилази и Лалићево глупо тврђеље да је Недић наредио Дражи да иде у Црну Гору. Дражи су додијале сталне поте- ре уједињених окупатора, па је желео мало да се од н>их склони и предахне на италијанској окупационој зони. По- ред тога, он је био командант свих вационалних оружаних снага на простору Југославије и његово присуство није било везано само за Србију.

Храбри Леворечани, братственици Ђорђа Лашића, нису изостали из борбе за све време рата, већ су се увек пожр- твовано и јуначки борили у свим борбама и платили богат данак у крви. Зато је ово лупање црвеног академика Лали- ћа лишено сваке осчове и само за 0СЈ'ду.

Павлу Ђуришићу, кога је прекрстио у Јузбашић, веро- ватно да би му прикачио турско порекло ио неком јузба- ши, црвени академик подмеће Нс'ке измишљене намере о оснивању неке нове српске државе на изворима Пиве, Tape л Лима, јер се он (Павле) као и Мемања родио на Рибни- ди. Више је него глупо тврдити нешто овако, када се зна да се борба водила за ослобођење целокупне државне те- риторије и да је Павле остао у животу, а држава успостав- љена онаква какву ми желимо, ои не би био велики жупан, већ официр са чином који му припада.

За Павла Лалић кема ниједну лепу реч. Кроз уста својих проблематичних јунака у роману назива га “копиле” са Риб- мице, иако је он рођен од законитих родитеља — оца Илије, јунака са Тарабоша и Грахова и мајкелИваие-Маце, која је оставила своје кости негде на Босанској Голготи. Затим Павла назива мангупом и курвом италијанском. Да је неким случајем Павле био на комунистичкој страни, онда би га

— 123 -

Лалић у звезде оковао и поставио испред Арса Јовановића и Велимира Терзића, бивших југословенских официра, који су много допринели да од комунистичке руље ипак направе неку војску.

Са какви.м речником Лалић оперише, када описује чет- нике, навешћемо следећи пасус са счране Ј19 његовог рома- на “Свадба” : “Изгубио је све што је имао (Павле после судара са комунистима на Калиновачком платоу, моја при- медба), а кривицу не може више да пребаци на другога. И последњи балави и слинави гад из Бара и Заостра (села у Васојевићима), сваке вашљиве лопуже из Курикућа или Шекулара (села у Васојевићима) зЈ.а сада у чему је кључ пораза и то све мумља кроз закорелу брадурину (ако још није стигло да је скине) како су их официри, вође, опет преварили.”

Стара комунистичка прича још из априлског рата 1941. године, да сву кривицу за пораз војске и њену капитулацију свале на официре, ге да им убију сваки углед у народу. Да се нешто овако напише, треба имачи огромну мржњу према четницима, без обзнра што су и они синови истога народа као и комулисти, али других погледа на живот.

Лалић приказује четнике као кукавице и најгоре борце у рату. Његов Гујић прича друговима у колашинском за- твору о четиицима измишљену причу: “Чим ноћ, одмах и гужва с њом. Они што су се зажелели домаћег огњишта и качамак да им кркља на огњишту, завуку се у жбуње или камењар и почну да пуцају и дижу узбунс; извиђачнма се од сваке међе причини непријатељска колона, а стражари сваки час дотрчавају да јаве о опасности нли и без јавља- ња побјегну, а већ знају да ће и Јодиница за њима доја- вити. Тако је то уопште, па и код јуришлијз који су се јед- но време јахо уображавали. Просто дивота: хаос!”

Ове “вашљиве лопуже и балави и слинави гад”, коЈ'е та- ко назива црвени академик, су истк четнички борци за које је Рузвелт баш тих дана (14. октобра 1943. године) рекао: “Ови људи без страха дали су свету љубав непоколебљиве воље једног народа, који неће да се преда.” Док генерал Де Гол каже: “Уз помоћ родољуба он (Дража) се без су- стајања бори на окупираној територији против окупатор- ске војске припремајући последњп з^дарац који ће довести до ослобођења Отаџбине и целог света.” И као најдраго- ценије признање Дражи Михаиловићу и његовим борцима долази од стране председника САД Хари Трумана: “ ...ге - перал Михаиловић и његове снаге, упркос иедовољном снаб- девању и борећи се под изузетним тешкоћама, материјално с.у допринели савезничкој ствари и били судеоници у изво- јевању коначне савезничке победе.” За овај допринос са- везничкој победи у рату Труман је 29. марта Ј948. године (после погубљења) одликовао Дражу Михаиловића лентом зисоког америчког ордена Бевшп оИ Мегћ. Без подршке храб- рих бораца, у које свакако треба урачунати и оне са тери- торије Црнс Горе, Боке и Санџака, Дража се не би могао овако прославити. Лалић преко свега тога прелази, па се

— 124 —

блатом баца на те борце који су све од себе дали па и саме себе. Босанска Голгота, Левче поље, Градишка и Словени- ја најречитији су деманти свих оптужби против њих од стране црвеног академика Лалића.

Нека нам Ладић наведе једну лохвалу твегових комуни- ста од стране савезника, макар и црвених из Москве. По- што нису имали својих успеха и победа. у рату присвајали су четничке и лажно их објављивали преко радиа Би-Би-Си и “Слободна Југославија” као своје. Тај случај се десио са Вишеградом, који су четници осоојили, а комунисти об- јавили као свој успех.

Но Совјети су дали најбољи суд о својој црвеној браћи југословенским комунистима у свом листу ‘Совјетска Роси- ја’, органу совјетске Армије: “Југословенски партизани ни- су били способни за никакве веће и одважније операције, јер нити су имали иаоружање за то. Они су уствари водили осветнички рат, убијање недужних становника и борили се како се војска не бори. Под таквим околностима они за вре- ме рата нису успели да заузму ниједно веће и боље утвр- ћено место.”

Колико је Лалић нетачан у приказивању догађаја, нека послужи следећи пример: “Али га (Павла) тада погоди још једно непријатно изненађење: командант Шавника, капетан Бергинец, млад официр из Словеније, који је остављао ути- сак паметног и присебног, промишљеног и сигурног човје- ка — храбро сачека партизане и предаде им добро очуване магацине пуке макарона, брашна и муниције.”

Све сама лаж. Прво, Бергинец није био командант Шав- ника већ Жабљака; друго он је био свачији и ничији: чет- нички, комунистички, немачки и опет комунистички, али су га^они ликвидирали што је претходно био пришао Нем- цимаГ Његовог курира, који је носио пошту комунистима, ухватили су четници Белопољске бригаде којом је командо- вао арт. технички капетан Мираш Савић г: лишили слобо- де. Иако четмички командант места, Бергинец је за све време одржавао везе са комунистима и слао им разне извештаје и преписе важних четничшх наређења. Колико је вешто глумио, да би прикрио ту сарадњу с комунистима, нека по- служи следећи пример: Кад је писац ових редова прошао кроз Жабљак на положај половином марта 1943. године, пало му је у очи како радници клешу камење разног облика и величине, те једног од тих радиика запит? да му објасни: шта ће да праве од тог тесаног камсња и зашто тако журе? Радник му одговори: “Наредио нам комаидант места капе- чан Бергинец да морамо до 27. марга да подигнемо споме- иик томе историском датуму.”

Према овоме, Бергинцу »ије била потребна никаква “хра- брост” да- сачека комунисте, јер је он био њихов човек. Али, пада у очи, да је Лалић нагласио како је Бергинец предао комунистима “добро очуване магацине пуне макарона, бра- шна и муниције”. Зар 6и наши борци гладовали на положа- јима код пуних магацина?

— 125 —

Бергинец је био и саботер четкичке борбе, јер уместо да на товарним кољима дотура потребе јединицама на по- ложајима дуж Дрине, он је то чинио сплавовима низ Тару, која је тих дана била надошла и свк сплавоБи су се разбили о стене, а материјал пропао.

Кад су Немци дошли на Жабљак, Бергинец им се прија- вио са неким њиховим орденом на грудима. Пошто су они прошли кроз Жабљак, комунисти су поново ушли у напу- штени од Немаца Жабљак, где их је сачекао Бергинец. Ово- га пута није био примљен као раније и другови су га ликви- дирали, без обзнра што им је раније много користио као шпијун.

Вредно је прочитати овај роман црвеног академика Ла- лића, јер човек употпуњује своЈје знање о комунизму и ко- чунистима, који су исти па били академнци или џелати, као што је Лово Пижурица, који је на суду признао да је лично убио 80 националних Срба, ил« по комунистичком речнику “ликвидирао 80 петоколонаша и издајника”. Није довољно бити књижевник и академик, већ и човек, а то Ми- хаилу Лалићу недостаје. Зашто се не угледа на совјетског писца и добитника Нобелове награде Александра 'Солжењи- цина, који је чврстином свог карактера и отпора комунис- ".ичком режиму задлвио цео свет?!

— 126 —

Прилог IIIКОМУНИСТИЧКА ШТАМПА, УОБИЧАЈЕНО СРЕДСТВО

ЗА ЛАЖ И КЛЕВЕТУ ПРОТИВ ЧЕТНИКАСлобода је човеку потребна као што су му потребни

сунце, ваздух и храна. Где ње нема човек је сведен на ниво роба, те мора да ради само оно што му се нареди, а то на- ређење долази од мањине која је сву власт у држави згра- била у своје руке. Под њиховом деспотском управом све замире и уиазађује се: наука не ианредује својим темпом, књижевност је спутана, уметност укалупл>ена и штампа ди- ригована.

Штампа је врло важно средство за обавештавање л>уд- ског друштва, али само кад слободно пише, јер само у сло- боди она цвета и напредује. Штампп се придаје велика важ- пост, те је добила назив “Седма сила.”

Комунистички режими користе штампу у своје сврхе, те је она верни послушник комунистичких властодржаца и пише само оно што режиму годи или је у духу комунис- тичког програма. Ово нарочито важи за комунистичку Ју- гославију у којој је штампа потпуно спутаиа и диригована. У њој свакодневно читамо чланке уперене против четника п њихове бсрбе. Ти чланци се одликују лажним приказива- њем догађаја на српском простору у току Другог светског рата. Често се прође без одговора са наше стране, јер ако би им човек одговарао на све те нападе и нодметања, не би требало да иопушта перо из руке. Ја им нисам дужан остао, већ сам им увек, кад сам могао, одговорио по оно;ј ГВего- шевој: “Отпиши му како знаш, вдадико, и чувај му образ ка’ он теби!”

Овом приликом одговарам комунистичком новинару Бошку Пушоњићу, који је у “Политици” за 11. новембар 1973. године објавио чланак “На Брези, јесени тридесете”. Цео чланак је прожет лажним приказивањем суђења, осу- де и погубљења комунистичких злочинаца које су четнички ратни судови (било их је два у Колашину, јер је један био недовољан за неколико стотина злочинаца који су у затвору чекали на суђење) осудили на смрт. Пошто је чланак при- лично дуг, ја ћу се осврнути на најважније и најтеже “оп- тужбе”, односно на лажне приказе комунистичког новинара Пушоњића.

Пошто је реч о Брези да објаснимо њен положај у важ- ност коју јој писац чланка даје. То је простор на десној обали речице 'Свињаче (периферија Колашина), на коме се налазила стара војничка касарна за смештај батаљона пе- шадије и дивизиона брдске артилерије у време постојања демократске и краљевске Југославије. Северно и позади касарне, на ледини која је зидом одвојена од касарског круга, у 1942. и првој половини 1943. године, извршаване су смртне казне над комунистичким злочинцима које су им изрекли четнички ратни судови иосле исцрпне истраге и права њихових браиилаца да кажу све што имају у одбрану

— 127 —

оптужених. Те судове су сачињавали искусни адвокати и су- дије из четничких редова, којима се не може приговорити да нису савесно вршили своје дужности, сем од стране кому- ниста, који иајмање имају право да критикују и да се бла- 'гом бацају ка ове честите и врло савесне људе.

Комунистнчки режим подигао је споменик стрељаним друговима, што је на свом месту и ми због тога не пишемо свај чланак. Али кад је у питању лажна пропаганда коју су комунисти раширили кроз своју штампу, треба да се чује и наш глас. Од тог малог гробља стрељаних комунистич- ких злочинаца, који није ни хиљадити део од стрељаних српских родољуба, они су направиди велику пропаганду у гвоју корисг а на штету четничког покрета.

Пушоњић >још узек тешко уздише за стрељаним друго- вима па калсе: “Као по неком злу удесу Бреза је постала мучилиште и гроб.ље једне читаве генерације.” По*њего- вом мишљењу генерацију чине сто или двеста злочинаца, који су по свима овоземаљским законима заслужили смрт- ну казну, јер је сваки од њих носио на души најмање по веколико до 80 злочина (Јово Пиж)-рица). Што се тиче ■Брезе као “мучилишта” то је лаж, јер ми при погубљењу осуђених нисмо употребљавали, као комунисти, ни дрвене маљеве за разбијање глава, а ни кључалу воду за полива- ље живих људи. Пушчани.1метак јс. био једино средство за прекраћиваље живота на смрт осуђених злочинаца.

Кад су у питању сто до двеста комунистичких џблата, које су судови осудили на смрт за злочине које су почини- ли, онда се затрла једна читава генерација! Али кад су у питању десетине хиљада српских родољуба настрадалих баш од “генерације” за којом друг Пушоњић сузе рони, он- да се преко тих жртава прелази као да то кису људска бића и делови једне заиста мученичке геперације, који су стра- дали само зато што су Срби и што су 'Бога у срцу носили, а не сотону као комунисти. Они су за комунисте били из- дајници и петоколонаши, од којих многи нису ни видели непријатељског во.јника (судија Светозар Лазаревић и на- родни посланик Никола Јовановић), а о некој сарадњи са окупатором да се и не говори. Па ипак комунисти су их ликвидирали као народне вође да обезглаве народне масе, које у комукистима још увек виде своју браћу, на коју не треба подићи пушку и пуцати. То је онај Гордијев чвор који ми нисмо могли одрешити без комунистичке помоћи, јер тек кад су они почели са масовтшм убиствима и ми смо ступили у самоодбрану да из ње доцније иређемо и у про- тивнапад као бројнији и јачи од комунистичких јамара и терориста.

“Друг” Пушоњић би имао право критике четничких рат- них судова да су комунистички били бољи и правичнији према ухапшеним националистима, чија је једина кривица била, што су против назадног и безбожног комунизма. У ствари, комунисти нису имали својих правнх судова, већ је политички комесар обављао ту дужност. Он је био тужи- лац и судија, а његов пиштољ извршилац нресуде. Оне на-

— 128 —

ционалисте, који би случајно избегли пресуду политичког комесара, чекала је сигурна смрт од Милована Ђиласа и Моше Пијаде (под лажним имено.м Марко Ђуровић, или само Чика Марко), који су били моћни властодршци на те- риторији коју су у даном моменту држали.

Пушоњић произвољно оперише бројевима као да није у питању истина, већ јевтина пропаганда из комунистичких ‘‘извора”. Он дословно каже: “На овом мјесту (Брези, моја напомена) 1942. и 1943. италијански фашистички окупато- ри и њихове слуге четници уништкли су и стрељали преко 700 црногорских партизана и родољуба.”

Прво, лаж је да су четници били слуге окупатора. Биће обратно, да су комунисти сарађивали са окупаторима о че- му сведоче акта у заплењеној немачкој ратној архиви от- скора приступачној заинтересовашш лицима. То су непо- битни докази сарадње, док за четкике нема ни трага од неке сарадњг са окуатором.

Друго, наведени број од 700 је претерано велики, јер до кога заробљавања 14. маја 1943. годпне, а то је баш период времена на који се писац позива, број стрељаних комуниста по судским иресудама није прелазио две стотине. После на- шег заробљавања судови нису имали коме да суде, јер су Немци при упаду у Колашин извели из затвора све кому- нисте, прикључили их четничкој здробљеничкој колони и одвели у ропство, уколико нису стрчдали иа Матешеву при покушају бекства из колоне. Доцније, уколико су комуни- стички злочикци били ухваћени, њииа се судило по кратком поступку од стране преког војног еуда, састављеног на те- рену, јер је Колашин често пута прелбзио из руке у руку уз велике губитке са обе стране.

Треће, број од 700 стрељаних, како Пушоњић наводи, не б« био велики и да је тачан, јер су у Колашин довођени ради суђењс сви комунистички злочинци са територије Црне Горе и Санџака, а њих је било много, зато су и устро- јена два судска већа, који су сталпс радили преко целог дана. Лисац ових редова често је присуствовао тим суђе- њима више из радозналости, па иако неправно лице, уве- рио се у исправност суђења, нарочито код другог судског већа, чији је претседник био судија Милорад Јојић.

“Друг” Пушоњић испреда лажи баш као и комунистич- ке фабрике што производе неквалитетну рсбу, која се не котира на страним тржиштима. По њему су четнички ратни судови постојали само форме ради, док су судије изрицале смртну казну сваком окривљеном и изведеном пред суд: “Све је рађено по кратком поступку — у 1утру суђење, у подне пресуда, у смирај дана стрељање.” Кад б.и ови на- б о д и били тачни, опда Немци прилпком изненадног упада у Колашин 14. маја 1943. године не би затекли ниједног пар- тизана и комунисту у колашинском затвору, а било их је близу две стотине.

Кад је Пушоњић тако осетљив према стрељаним злочин- цима, питамо га да нам одговори: Којом би казном, да је

- 129 —

он био судија, казнио џелата Јову Пижурицу, који је на суђењу призиао без икакве гриже савести и покајања да је ;ично “ликвндирао” осамдесет националних Срба и Срп- киња; или младића Вељића који је претходно опљачкао, а потом и убио, старешину манастира Милешева? Суд се није задовољио само признањем окривл.ених да су злочин учи- нили, већ и изјавом сведока под заклетвом; зато је тврђе- 1не Пушоњића да је “све рађено но кратком поступку” без икакве основе и тенденциозно убачено да се прикаже чет- иичко правосуђе као нека комична игра судског процеса, или боље ргчено да те процесе подвргне руглу и исмевању. Кад неко хоће некога да критикује, (шда треба да је за то компетентан и да има моралну вредност, а комунисти, у које у-брајам и писца Пушоњића, ке испуњ&вају ове услове.

Пушоњић наставља са испредањем лажи; “Не зна се, ме- ђутим, колико је заговорника нестало у мрачним ноћима, без извођења на ово стрелиште! Узму их из затворада одве- ду негде око Колашина, на неку стену, над јаму, провалију, у шуму. И зверски смакну.” Кад шгсац чланка има овако исцрпне податке о свему, зашто нам не наведе неку од тих јама у коју су бачени ноћу из затвора изведени партизани, или стену са које су сурвани у провалију. Све док нам то не каже сматраћемо га лажовом, јер је немогуће да кому- пистичка обавештајна служба није то открила за протек- лих тридесет година њихове крваве владавиие терора и за- страшивања.

Ми добро зна-мо за јаму на Радовчу, Котор јаму у Ник- шићском пољу, шаховићску јаму, шавнички бунар и многе друге јаме у које су комунисти бацали своје полуживе жрт- ве. Но “Пасје гробљс” је превазишло све те јаме и оно је најтежа оптужба против комуниста за њихов у историји човечанства мепознат злочин над нрипадницима српског на- рода, чија је једина кривица што су одбили да приђу. ко- мунистима. Чак ни Хуни и Авари нису чииили оно што су комунисти и то само на српском простору и над Србима. Једино се могу усташки злочини упоредити са комунистич- ким у Колашинском лугу, поред Таре, на Бадње вече, кад треба радост због великог сутрашњег Празника да уђе у сваку српску кућу. Место тога, туга и плач завладали су овом варошицом, док се терор наставио да се заплаше преживели становници и није престајао свг док је четници нису ослободили 23. фебруара истг године.

Ни лет на Месец, ни ваздушна лабораторија у којој су л.уди провели по три месеца, ни многи други важни изуми пауке и техиологије нису у стању да потиспу ову еру кому- кистичког мрачњаштва. Ови злочини су доказни материјал иротив комуниста, кад једног дана буду седели на оптуже- гичкој клупи, као што су седели написти у Нирнбергу по завршетку Другог светског рата.

И на крају, разуме се, долази иајкрупнија лаж, да би чланак испао што секзационалнији и четнике потпуно сро- зао у блато да се од њега никад нс ослободе, бар тако је писац мислио; “Дешавало се да џелати откажу ту на самом

— 130 —

етрелишту, па су улогу убица преузимали они који су им командовали. Једно време је народ касил;к> теран да при- суствује гнусном чину, али кад се запазило да то народ не застрашује нећ храбри и распаљује, са тим се престало.”

Познато јс свима становницима Колашинп да су се чет- пици добропољно јављали у оделење за стрељање комуни- стичких осуђеника, -јер је сваки од њих имао понеког уби- јсног члана породице или братственика од стране комуни- ста, па је једва некао да им се освети, држећи се оне на- родне: ‘‘Бо.ље се осветити него носветити.” Да и пример за ово наведем: Мислим да се ззао Милорад Влаховић, из пратње Павла Ђуришића, коме су комунисти убили два брата, добровољно се јављао за свако стрељање комуни- ста осуђених на смрт, само да оснети невино палу браћу. И никад му није било доста. По НјСг о в и м речима, једино би био задовол^ан када би могао поубијати све комунисте у свету.

Што се тиче присуствовања народа тим стрељањима и 10 је било на добровољној бази, јер је свима било у све- же.м сећању крваво Бадње вече 1942. године и постанак Пасјег гроб.ља, па их није требало приморавати да присус- твују тим стрељањима. Баш напротив, они су желели да виде Правду како кажњава злочимце који су њихове миле и драге без икаквог разлога отерали у смрт. Тек кад су им видели њихове изрешетане груди, били су уверени у тач- ност оне изпеке: “Правда је спора али достижна”.

За протеклих тридесет година мпого је писано о кому- нистичким злочинима, да ће то бити довољан оптужни ма- теријал против њих. Но пре него и дође до суђења закон- ских судова, Српски народ ће им изрећи своју пресуду и извршити је по кратком поступку, јер је сит комунизма и комућистичке владавине. Српски сељак зн1 шта треба чи- пити са коровом кад му се у њиви запати, а комунизам је коров на заједничкој српској њиви. Ако се тако не уради комунистичхи коров ће опет набујати и са њим ће се мука мучити, као што се данас мучи.

— 131

И 3; В О Р И1) Принц Михаило Петровић-Његош: “Како сам одбио да

примим престо” — “Гласник” СИКД “Његош”, св. 2, Чикаго, САД.

2) Др Иваи Авакумовић: “Михаиловић прсма немачким докумеитима” — Савез “Ослобсђење”, Лондон, 1969.

3) Др Радоје Вукчевић: “Између пакта и рата — Пакт” — “Гласник” СИКД ”Његош”, св. 5, Чикаго, САД.

4) Др Радоје Вукчевић: “Између пакта и рата — Рат”, “Гласник” ОИКД “Његош”, св. 6, Чикаго, САД.

5) Тодор Милићевић: “Узроци наше војне пропасти” — “Гласник” ОИКД “Његош”, св. 8, Чикаго, €АД.

6) Др Часлав Нихитовић: “Педесет година од Версајског мира” — ‘Тласиик” СИКД “Његош”, св. 24, Чикаго, САД.

7) Радмило Тројановић: “Преговори за примирје са Не- мачком 16. и 17. априла 1941” — “Гласник” СИКД “Ње-

гош”, сс. 28, Чикаго, САД.8) Драгослав Ђорђевић: “Намесништво, Влада и Тројни

пакт” — “Гласник” СИКД “Његош”, св. 28, Чикаго, САД.9) Никола Зец: “Јулски устанак у Црној Гори” —■ ‘Тлас-

ник” СИКД “Његош”, св. 4, Чвкаго, САД.10) Никола Зец: “Непријатељске репресалије после устанка

1941. у Црној Гори”, “Гласник” СИКД “Његош”, св. 5, Чикаго, САД.

11) Јован Контић: “Виктор Емануело ка Це.тињу” — “Глас- ник” СИКД “Његош”, св. 4, Чикаго, САД.

12) Тодор Милићевић: “Краљевско југословенско Ваздухо- пловство” — “Гласник” СИКД “Његош”, св. 15, Чикаго, САД.

13) Душан Петковић: “Конференција у Минхену” —. ‘Тлас- ник” СИКД “Његош”, св. 18, Чикаго, САД.

14) Драгиша Цветковић: “Југославија и развој међународ- не ситуације између два рата” “Гласник” ОИКД “Ње- гош”, св. 6, Чикаго, САД.

15) Боривоје Радуловић: “Битка на Неоетзи” — “Гласник” СИКД “Његош”, св. 6, Чикаго, САД.

16) Миодраг Ђорђевић: “Између црвог и црвеног фашиз- ма” — Савез “Ослобођење”, Лондон, 1962.'

17) Richard Collier: “Duce! The Rise and Fall of Benito Mussolini” — “Reader’s Digest”, November 1972, Montreal, Canada.

— 132 —

С А Д Р Ж А ЈСтрана

Предговор ......................................................................... 3О узродима Другог светског рата ................................ 5.('угославија у априлском рату 1941 ................................ 10Трећи моторизовани дивизион у априлском рату 1941. 17Јулски устанак у Црној Гори 1941 ................................. 23Устанак у Дсњим Васојевићима.......................................... 26Казнена експедиција на делу .............................................. 30Павле Ђуришић хвата везу с Д раж ом ........................... 34Комунисти, спроводе свој паклени план ..................... 41Поход на Лубнице и уништење комунистичког упоришта 47Напад на Равну Ријеку и Ш аховиће.........................— 52Ослобођење Колашина ...................................................... 55Први четнички напад на Мојковац ................................... 61Други четнички наппд на М ојковац............................... 63Комунистички напад на Колашин ..................................... 65Трећи четнички напад на Мојковац и почетак општеофанзиве ................................................................................. 69Дража Михаиловић у Црној Гори ...............................................71ПрКјем треће ваздушне пошиљке ................................... 72Битка на Неретви ............................................................. 77Заробљавање ..................................................... 82Сајмиште ......................................................................... 87На путу за Немачку .......................................................... 99Седма соба 30. бараке у Оснабричком л о го р у ............ 103Бомбардовање Оснабричког логора ........................... 103Борба у заробљеничкијМ ж ицам а....................................... 105Како сам ослобођгп ...............................................................108Одлазак у смиграцију ......................................................... 112Прилози:Дрцка је носила мртве (Прилог I) .................................. 116Свадба (Прилог II) ............................................................... 121Комунистичка штампа уобичајено средство за лаж и клевету против четника (Прилог Ш) .............................. 127Извори .................................................................................. 132

— 133 —

ШТЛМПАРСКЕ ОМАШКЕУ тексту поткрало се неколико штампарских грешака.

Молимо читлоце да их исправе. Те грешке су:1) На стр. 29, десети ред одоздо, стоји “хив”, а треба

“зив”.2) На стр. 34, четврти ред одоздо, стоји “санџачких од-

реда”, а треба “санџачких четничких одреда”.3) На стр. 37, девети ред одозго, стоји “поседовање”, а.

треба “поседања”.4) На стр. 39, петнаести ред одоздо, стоји “се”, а тре-

ба “са”.5) На стр. 39, једанаести ред одоздо, стоји “Срне”, а

треба “Црне”.6) На стр. 40, десети ред одозго, стоји “Вабовић”, а тре-

ба “Бабовић”.7) На стр. 40, дванаести ред одозго, стоји “Политичког”,

а треба “Поличког”.8) На стр. 40, шеснаести ред одоздо, стоји “свремену”,

а треба “времену”.9) На стр. 41, прецртати седми ред и на -његово место

ставити следећи текст: “28. септембра 1920. године, Кому- нистичка партија добије”.

10) На стр. 42, други ред одозго, стоји “пависност”, а треба “пасивност”.

11) На стр. 41, трећи ред одоздо. стоји “Цукића”, а треба “Чукића”.

12) На стр. 44, ка крају трећег с^ава ставити знак наво- да (”).

13) На стр. 14, четрнаести ред одоздо, после речи “са-радња”, треба да почне нови став “Као командант... .

14) На С1 р. 45, шести ред одозго, стоји “наицонално”, а треба “национално”.

15) На сгр. 46, четрнаести ред одозго, стоји “Вранко”, а треба “Бранко”.

16) На стр. 51, трећи ред одозго, стоји “бућичке”, а тре- ба “бучичке’-.

17) На стр. 51, први ред доздо, стоји “Борана”, а треба “Боана”.

18) 'На стр. 53, дванаести ред одоздо, стоји “Шчекић”, а треба “Шћекић”.

19) На стр. 54, на крају петнаестог реда, после речи “ша- ховићки” додати реч “одред,”.

20) На стр. 54, деветнаести ред одозго, стоји “успоре- до”, а треба “успорено”.

21) На стр. 60, шеснаести ред одозго, стоји “испусане”, а треба “испуцане”.

22) На стр. 60, седамнаести ред одоздо, стоји “домаћи- ки”, а треба “домаћи”.

— 134 —

23) На стр. 64, јсданаести ред одозго, стоји “Војној”, а треба “Бојној”.

24) На стр. 65, :аеснаести ред одоздо, брисати једну 0, да остане 700.

25) На стр. 68, нрви ред у трећем ставу одозго, стоји ‘ признање”, а треба “прианаје”.

26) На нстој страни, тринаести рсд одоздо, стоји “вод- јело”, а треба “видЈело” .

27) На стр. 74, шеснаести ред одозго, стоји “узвијао”, а треба “извијао”.

28) На истој страни, дванаести ред одоздо, стоји “да”, а треба “на”.

29) На стр.^112, у 22. реду одоздо, стоји: “Лимско-сан- џачких одреда”, а треба: “Лимско-санџачких четничких од- реда”.