IVANJE OPOREZIVE DOBITI i SASTAVLJANJE PORESKOG …ipcpropisi.rs/assets/obrasci/6679-190.pdf · utvrðivanja amortizacije za poreske svrhe ("Službeni glasnik RS", br. 116/2004 i

7/2015 REVIZOR finansijski strana 7

UTVR\IVANJE

OPOREZIVE DOBITI i

SASTAVLJANJE

PORESKOG BILANSA

ZA 201 . GODINU4

strana 8 REVIZOR finansijski 7/2015

UTVRÐIVANJE OPOREZIVE DOBITII POREZA NA DOBIT PRAVNIH LICA ZA 2014. GODINU

- SASTAVLJANJE PORESKOG BILANSAI PORESKE PRIJAVE -

Zakonski rok za sastavljanje i podnošenje poreskog bilansa je 29. jun 2015.godine. Obveznici poreza na dobit podatak o poreskoj obavezi po osnovu poreza nadobit moraju da iska�u u Bilansu uspeha, koji dostavljaju kroz izveštaj za statistièke idruge potrebe Agenciji za privredne registre, izuzetno, ove godine do 31. marta 2015.godine, odnosno kroz set finansijskih izveštaja do 30. juna 2015. godine. Èekajuæiizmene podzakonskih akata koja propisuju naèin i postupak sastavljanja poreskogbilansa i poreske prijave za obveznike poreza na dobit pravnih lica koji sastavljaju PB 1 iporesku prijavu PDP ovom temom se bavimo u ovom broju èasopisa REVIZOR.

Napominjemo, da se pored obraðenih izmena koje su sadr�ane u ovomtekstu oèekuju još neke izmene podzakonskih akata, ali one ne bi trebale dapromene suštinu utvrðivanja oporezive dobiti za 2014. godinu, veæ samo dausaglase unošenje podataka sa AOP iz novih obrazaca finansijskih izveštaja.

O istima æemo vas blagovremeno informisati u našim izdanjima.

Pri sastavljanju poreskog bilansa PB 1 i poreske prijave PDP primenjujemoodredbe:

- Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", br. 25/2001,80/2002, 80/2002 (dr. zakon), 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012,47/2013, 108/2013, 68/2014 (dr. zakon) i 142/2014);

- Pravilnika o sadr�aju poreskog bilansa i drugim pitanjima od znaèaja za naèinutvrðivanja poreza na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", broj 20/2014) -oèekuju se izmene;

- Pravilnika o sadr�aju poreske prijave za obraèun poreza na dobit pravnih lica("Slu�beni glasnik RS", broj 24/2014) - oèekuju se izmene;

- Pravilnika o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod ("Slu�beniglasnik RS", broj 9/2002);

- Pravilnika o naèinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i naèinuutvrðivanja amortizacije za poreske svrhe ("Slu�beni glasnik RS", br. 116/2004 i99/2010);

- Pravilnika o Listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom ("Slu�beniglasnik RS", broj 122/2012);

- Pravilnika o naèinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrðivanja dobiti kojustalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji RepublikeSrbije ("Slu�beni glasnik RS", br. 38/2001, 19/2007 i 99/2010) - oèekuju seizmene;

- Pravilnika o transfernim cenama i metodama koje se po principu "van dohvataruke" primenjuju kod utvrðivanja cene transakcija meðu povezanim licima("Slu�beni glasnik RS", br. 61/2013 i 8/2014) i


- Pravilnika o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom"van dohvata ruke" za 2014. godinu ("Slu�beni glasnik RS", broj 23/2015).

1. Zakonske odredbe koje se prvi put primenjujukod utvrðivanja oporezive dobiti za 2014. godinu

Za utvrðivanje oporezive dobiti i konaène poreske obaveze za 2014. godinu,obveznici poreza na dobit pravnih lica treba da imaju u vidu Zakon o izmenama idopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", broj 142/2014)o kome smo detaljno pisali u REVIZORU broj 3/2015 ali i Zakon o izmenama i dopunamaZakona o porezu na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", broj 108/2013), iako su senjegove odredbe primenjivale veæ kod sastavljanja poreskog bilansa za 2013. godinu,pošto su bitne i za ovaj poreski bilans.

Za potrebe lakšeg sagledavanja novina, ukratko æemo izlo�iti inovirane odredbe izpomenutih zakona, bitne za utvrðivanje oporezive dobiti.

1.1. Zakon o izmenama i dopunamaZakona o porezu na dobit pravnih lica("Slu�beni glasnik RS", broj 142/2014)

Ovaj zakon stupio je na snagu 26. decembra 2014. godine, a prema odredbi èlana21. sledeæe njegove odredbe primenjuju se na utvrðivanje, obraèunavanje i plaæanjeporeske obaveze za 2014. godinu, što znaèi:

- da se kao rashod u poreskom bilansu obveznika priznaju izdaci u zbirnomiznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda za:

1) zdravstvene, obrazovne, nauène, humanitarne, verske i sportske namene,zaštitu �ivotne sredine, kao i davanja uèinjena ustanovama socijalne zaštiteosnovanim u skladu sa zakonom koji ureðuje socijalnu zaštitu;

2) humanitarnu pomoæ, odnosno otklanjanje posledica nastalih u sluèajuvanredne situacije, koji su uèinjeni Republici, autonomnoj pokrajini,odnosno jedinici lokalne samouprave.

Izdaci iz taèke 1) priznaju se kao rashod samo ako su izvršeni licimaregistrovanim za te namene u skladu sa posebnim propisima, koja navedenadavanja iskljuèivo koriste za obavljanje delatnosti iz taèke 1).

- precizirano je da se Republika, autonomna pokrajina, odnosno jedinicalokalne samouprave ne smatraju pravnim licima za svrhu primene èl. 59.do 61a Zakona o porezu na dobit pravnih lica, odnosno da po ovom osnovune postoji povezanost izmeðu pravnih lica za potrebe izveštavanja otransakcijama meðu povezanim licima.

- ukinuta je obaveza pravim licima u postupku likvidacije i steèaja, izuzevporeskih obveznika u postupku reorganizacije, da tokom godine plaæajumeseène akontacije poreza na dobit.

- ova lica, tj. obveznici koji nemaju obavezu plaæanja poreza na dobit u vidumeseènih akontacija, porez na dobit plaæaju za poreski period u rokupropisanom za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa za tajperiod.

- poreski bilans i poreska prijava za porez na dobit pravnih lica od 1. aprila bitrebali da se podnose elektronskim putem preko portala Poreske uprave.


1.2. Zakon o izmenama i dopunamaZakona o porezu na dobit pravnih lica("Slu�beni glasnik RS", broj 108/2013)

Èlanom 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica("Slu�beni glasnik RS", broj 108/2013) predviðeno je da se poreska olakšica iz èlana48. ukida - ali obveznik koji je do 31. decembra 2013. godine, ostvario pravo na poreskipodsticaj iz èlana 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", br.25/2001, 80/2002, 80/2002 (dr. zakon), 43/2003, 84/2004, 18/2010 i 101/2011, 119/2012i 47/2013) i iskazao o tome podatke u poreskom bilansu i poreskoj prijavi za 2013.godinu, mo�e to pravo da koristi do isteka roka i na naèin propisan tim zakonom.

2. Obaveze obveznika poreza na dobit pravnih lica

Obveznici poreza na dobit pravnih lica:

Þ poreski bilans za 2014. godinu i poresku prijavu sa konaèno utvrðenimporezom na dobit za 2014. i akontacijom za 2015. godinu, du�ni su da dos-tave nadle�nom poreskom organu najkasnije do 29. juna 2015. godine,ukljuèiv i direktne i indirektne korisnike sredstava bud�eta i organizacijeobaveznog socijalnog osiguranja, kao i nerezidentne obveznike kojidelatnost na teritoriji Republike Srbije obavljaju preko stalne poslovnejedinice;

Napomena: Kod obveznika kod kojih postupak likvidacije, odnosno steèajanije okonèan do dana stupanja na snagu poslednjih izmena Zakona o porezu nadobit pravnih lica, na utvrðivanje, obraèunavanje i plaæanje poreske obaveze,primenjuju se odredbe Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnikRS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 (dr. zakon), 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011,119/2012, 47/2013, 108/2013 i 68/2014 (dr. zakon)).

Prema ovom zakonu, period za koji se utvrðuje osnovica odgovara stvarnomtrajanju postupka likvidacije, ali ne mo�e biti du�i od jedne godine, s tim što, ukoliko sepostupak prenese u narednu godinu, obveznik sastavlja i poreski bilans sa stanjem nadan 31. decembra tekuæe godine, koji se podnosi u roku od 10 dana od dana istekaroka propisanog za podnošenje finansijskih izveštaja. Saglasno ovoj odredbi,mišljenja smo da obveznici kod kojih je postupak likvidacije ili steèaja zapoèet inije okonèan pre stupanja na snagu poslednjih izmena ZPDPL, poreski bilans iporesku prijavu podnose najkasnije do 10. jula. Ovo iz razloga što vezujuæi se zaodredbu ZPDPL pre izmene, rok za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansaje 10 dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje godišnjih finansijskihizveštaja. U 2015. godini rok za podnošenje finansijskih izveštaja je 30. jun, a 10dana od tog roka je 10. jul. Za sve ostale obveznike rok za podnošenje poreskogbilansa i poreske prijave je 29. jun, pa tako preporuèujemo i gore navedenimobveznicima da poreski bilans i poresku prijavu podnesu do ovog roka.

Þ du�ani su da uz poresku prijavu podnese i poreski bilans - ako poreskiobveznik uz poresku prijavu ne podnese i poreski bilans smatra se daporeska prijava nije podneta;

Þ poresku obavezu utvrðuju samooporezivanjem (konaènu i akontativnu);

Þ akontaciju poreza na dobit utvrðenu u PDP plaæaju od prvog dananarednog meseca u odnosu na mesec u kome su prijavu podneli, prièemu su u obavezi da izvrše potrebne korekcije veæ uplaæenih akontacijaza 2015. godinu;


Þ u sluèaju ostvarenog kapitalnog dobitka u 2014. godini isti ne utièe navisinu akontacije za 2015. godinu;

Þ poreska prijava i poreski bilans se od 1. aprila dostavljaju iskljuèivoelektronskim putem preko portala Poreske uprave.

3. Obveznici poreza na dobit pravnih lica

Obveznici poreza na dobit pravnih lica - rezidenti Republike Srbije su:

· privredna društva, odnosno preduzeæa, osnovana radi obavljanja delat-nosti a u cilju sticanja dobiti, organizovana kao: akcionarsko društvo, društvosa ogranièenom odgovornošæu, društveno preduzeæe, javno preduzeæe, ortaèkodruštvo, komanditno društvo; kao i

· zadruga koja ostvaruje prihode na tr�ištu;

· drugo pravno lice osnovano radi obavljanja delatnosti a u cilju sticanjadobiti, (osnovano u skladu sa posebnim zakonom) koje obavlja delatnost ucilju sticanja dobiti (npr. zdravstvene ustanove u privatnom vlasništvu, privaneobrazovne ustanove i sl.);

· svako drugo pravno lice koje nije organizovano u jedan od navedenih oblikaako ostvaruje prihod prodajom proizvoda na tr�ištu ili vršenjem usluga uznaknadu, tzv. nedobitne organizacije. Ova lica osloboðena su plaæanja porezana dobit kao druga pravna lica koja nisu osnovana radi ostvarivanja dobiti,veæ su u skladu sa zakonom osnovana radi postizanja drugih ciljevautvrðenih u njihovim opštim aktima, pri èemu oblik njihovog organizovanja(ustanova, udru�enje, sindikat, i sl.) nije opredeljujuæi za sticanje statusanedobitne organizacije u smislu ovog zakona. Ove obveznike delimo na:

* one koji primenjuju Kontni okvir za privredna društva, zadruge i predu-zetnike ili Kontni okvir za druga pravna lica - sastavljaju poreski bilans naObrascu PBN 1 i poresku prijavu na Obrascu PDN;

* one koji primenjuju Kontni plan za bud�etski sistem - sastavljaju poreskibilans na Obrascu PBN i poresku prijavu na Obrascu PDN.

Prema odredbama èl. 2. i 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica - u daljemtekstu: ZPDPL, navedeni obveznici poreza na dobit su:

® REZIDENTI Republike - pravna lica koja su osnovana ili imaju sedište stvarneuprave i kontrole na teritoriji Republike Srbije - za dobit ostvarenu na teritorijiRepublike i druge dr�ave;

® NEREZIDENTI Republike - pravna lica koja su osnovana i imaju sedištestvarne uprave na teritoriji druge dr�ave, a poslovanje obavljaju prekostalne poslovne jedinice koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije (èlan 3.Zakona) - samo za dobit ostvarenu na teritoriji Republike Srbije.

Stalna poslovna jedinica je svako stalno mesto poslovanja preko kojegnerezidentni obveznik obavlja delatnost, a naroèito: ogranak, pogon, predstavništvo,mesto proizvodnje, fabrika ili radionica, rudnik, kamenolom ili drugo mesto eksploatacijeprirodnog bogatstva (èlan 4. ZPDPL), ukoliko meðunarodnim ugovorom o izbegavanjudvostrukog oporezivanja nije drukèije ureðeno.

Stalnu poslovnu jedinicu èine i stalno ili pokretno gradilište, graðevinski ilimonta�ni radovi, ako traju du�e od šest meseci, i to:

a) jedna od više izgradnji ili monta�a koje se uporedno obavljaju, ilib) nekoliko izgradnji ili monta�a koje se obavljaju bez prekida jedna za drugom.


Ako lice, zastupajuæi nerezidentnog obveznika, ima ovlašæenje da vrši i vršizakljuèenje ugovore u ime tog obveznika, smatra se da nerezidentni obveznik ima stalnuposlovnu jedinicu u pogledu poslova koje zastupnik vrši u ime obveznika.

Ne smatra se da preduzeæe ima stalnu jedinicu u dr�avi ugovornici samo zato štou toj dr�avi obavlja svoje poslove preko posrednika, generalnog komisionog zastupnikaili drugog predstavnika sa samostalnim statusom, ako ta lica deluju u okviru svojeredovne poslovne delatnosti.

Stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika koja:

1) vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se ureðuje raèunovodstvoi revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi nerezidentnog obveznika kojiobavljaju delatnost), oporezivu dobit utvrðuje u skladu sa ZPDPL i podnosiporeski bilans na Obrascu PB 1 i poresku prijavu na Obrascu PDO;

2) NE vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se ureðujeraèunovodstvo i revizija, veæ vodi u toj stalnoj poslovnoj jedinici evidencijukojom se obuhvataju svi podaci o prihodima i rashodima, i drugi podaci odznaèaja za utvrðivanje dobiti i to iskazuje na Obrascu PBPJ i du�an je dapodnosi poreski bilans i poresku prijavu èije se propisivanje oèekuje, jer seprvi put uvodi ova poreska prijava.

Poreski bilans i poresku prijavu podnosi i nerezidentni obveznik koji delatnost nateritoriji Republike obavlja preko stalne poslovne jedinice koja se saglasno meðu-narodnom ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ne smatra stalnomposlovnom jedinicom. Na ovaj naèin je omoguæeno neposredno primenjivanjeodredaba ugovora koje ureðuju oporezivanje dobiti ogranaka nerezidenata koji surezidenti dr�ave sa kojima Republika Srbija ima zakljuèen ugovor o izbegavanjudvostrukog oporezivanja, o èemu se detaljnije mo�ete informisati u elektronskom paketuIPC.Fin, �uta knjiga - Poreski sistem i PDV - poglavlje VIII.

Inaèe, da podsetimo, da izraz "stalna poslovna jedinica", prema èlanu 5. stav 1.srpskog nacrta Ugovora, oznaèava "stalno mesto preko koga preduzeæe potpuno ilidelimièno obavlja poslovanje". Pod izrazom "stalna poslovna jedinica", shodno èlanu 5.stav. 2. Ugovora, podrazumeva se naroèito: sedište uprave; ogranak; poslovnica;fabrika; radionica; rudnik, izvor nafte ili gasa, kamenolom ili drugo mesto iskorišæavanjaprirodnih bogatstava.

4. Poreski period i podnošenje obrazaca i dokumentacije

Poreski period za koji se obraèunava porez na dobit je, shodno èlanu 38.ZPDPL, poslovna godina, odnosno kalendarska godina, osim u sluèaju:

- prestanka ili otpoèinjanja obavljanja delatnosti u toku godine;- statusnih promena,- pokretanja i okonèanja likvidacije ili steèaja obveznika,- dobijanja rešenja od nadle�ne poreske uprave da se poslovna godina i

kalendarska godina razlikuju, s tim da poreski period traje 12 meseci, pri èemuodobreni poreski period obveznik primenjuje najmanje pet godina (èlan 38. stav3. Zakona).

Oporezivu dobit za period od 1.1. do 31.12.2014. godine utvrðuju obveznicikoji su tokom cele kalendarske 2014. godine obavljali delatnost, bez statusnihpromena i bez pokretanja postupka likvidacije ili steèaja tokom ovog perioda, kao iobveznici koji kod Agencije za privredne registre imaju neaktivan status.


Drugi sluèajevi utvrðivanja poreskog perioda su:

- Obveznici koji su otpoèeli sa obavljanjem delatnosti tokom 2014. godine -oporezivu dobit utvrðuju za period od upisa u odgovarajuæi registar dokraja 2014. godine. Poreski period utvrðuju u zavisnosti od toga da li suosnovani do 15. u mesecu ili od 16. do kraja meseca. U prvom sluèaju, mesec ukome su otpoèeli obavljanje delatnosti ulazi u poreski period, a u drugom sluèajuporeski period se raèuna od narednog meseca do kraja kalendarske godine, štosu i morali da prika�u u poreskoj prijavi podnetoj u roku od 15 dana od danaupisa u registar nadle�nog organa (èlan 64. ZPDPL);

- Obveznici koji su otpoèeli postupak likvidacije ili steèaja u toku 2014.godine, a isti nije okonèan do isteka godine, sastavljaju poreski bilans i poreskuprijavu za period od dana otvaranja steèajnog / likvidacionog postupka ili danapoèetka primene plana reorganizacije, do isteka kalendarske godine (èlan 63.stav 3. ZPDPL);

- Obveznici koji su dobili rešenje nadle�ne poreske uprave po kom im seposlovna godina i kalendarska godina razlikuju, ne sastavljaju poreskibilans sa stanjem na dan 31.12.2014. godine, jer su bili du�ni da ga sastave ipodnesu kao i poresku prijavu za period od 1. januara tekuæe godine do danakada im, po rešenju nadle�nog poreskog organa, zapoèinje, odnosno prestajeposlovna godina koja se razlikuje od kalendarske (èlan 38. stav 4. Zakona);

- Poreski period kod statusnih promena:

* spajanje uz osnivanje - obveznik koji je postao spajanjem dva ili više pravnihlica utvrðuje oporezivu dobit za period od dana upisa u registar kaonovoosnovanog pravnog lica, do kraja 2014. godine,

* pripajanje (jedno preduzeæe se pripaja drugom koje nastavlja da posluje),oporezivu dobit utvrðuje u toku godine (od 1.1. do dana brisanja iz registra)obveznik koji je pripojen, dok obveznik kome se pripojilo preduzeæe, utvrðujeoporezivu dobit za celu kalendarsku-poresku godinu.

¨ Podnošenje obrazaca i dokumentacije ¨

Prema odredbama èlana 63. ZPDPL, obveznik je du�an da nadle�nom poreskomorganu podnese poresku prijavu u kojoj je obraèunat porez i poreski bilans za period zakoji se utvrðuje porez. Pri tome, uz poresku prijavu i poreski bilans, poreski obveznik jedu�an da dostavi dokumentaciju koju nadle�ni organ zatra�i u skladu sa Zakonom oporeskom postupku i poreskoj administraciji. To znaèi da nema obavezu da bez zahtevaPoreskoj upravi dostavi, npr. finansijske izveštaje, ali je potrebno da dostave drugudokumentaciju propisanu ZPDPL i Pravilnikom (npr. PK, OK, AO, Izveštaj o transfernimcenama...).

U zavisnosti od naèina organizacije i poslovanja obveznika, poreski bilansse podnosi na razlièitim obrascima (PB 1, PBN, PBN 1, KPB, PBPJ), kao i poreskaprijava (PDP, PDN, PDO) što znaèi da postoje razlike i u naèinu utvrðivanja oporezivedobiti (npr. kod nedobitnih organizacija, stalnih poslovnih jedinica nerezidentnogobveznika koji ne vodi knjige u skladu sa propisima iz oblasti raèunovodstva), odnosnoporeske obaveze. Oporezivu dobit i poresku obavezu utvrðuju na:

- Obrascu PB 1 - rezidenti Republike - privredno društvo, odnosno pre-duzeæe, odnosno drugo pravno lice koje je osnovano radi obavljanjadelatnosti u cilju sticanja dobiti (mo�e biti organizovano kao akcionarskodruštvo, DOO, društveno preduzeæe, javno preduzeæe, ortaèko i komanditnodruštvo), ili kao* zadruge koje ostvaruju prihode na tr�ištu, zatim,


* druga pravna lica (osnovana u skladu sa posebnim zakonom) koja obavljajudelatnost u cilju sticanja dobiti, a koja primenjuju Kontni okvir za privrednadruštva, zadruge i preduzetnike ili Kontni okvir za druga pravna lica,*nerezidentni obveznik koji obavlja delatnost na teritoriji Republikeposlovanjem preko stalne poslovne jedinice - koja vodi poslovne knjige uskladu sa propisima kojima se ureðuje raèunovodstvo;

- Obrascu KPB - matièno pravno lice - u sluèaju kada poreski organ dozvoliporesko konsolidovanje, pri èemu svaki èlan grupe dostavlja svoj poreski bilansna Obrascu PB 1, obzirom da je konsolidacija moguæa samo izmeðu pravnih licakoja podnose PB 1;

- Obrascu PBN - rezidenti Republike - nedobitne organizacije - koje primenjujuKontni plan za bud�etski sistem (korisnici bud�etskih sredstava - ustanove i dru-ga pravna lica iz oblasti obrazovanja, kulture, nauke, zdravstva, socijalnezaštite);

- Obrascu PBN 1 - rezidenti Republike - nedobitne organizacije - primenjujuKontni okvir za privredna društva, zadruge i preduzetnike ili Kontni okvir zadruga pravna lica (udru�enja, savezi, sindikalne organizacije, poslovnezajednice, i sl.);

- Obrascu PBPJ - stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika, koja nevodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se ureðuje raèunovodstvo irevizija u Republici;

1) Uz Obrazac PB 1 - rezidenti Republike pravna lica dostavljaju i:

- Obrazac PDP - poreska prijava za akontaciono-konaèno utvrðivanjeporeske obaveze - obavezno;

- Obrazac DK - dobit od predmeta koncesije - ukoliko postoji;- Obrazac OA - obraèun poreske amortizacije stalnih sredstava;- Obrazac OK - ukoliko postoji rashod za kamate i pripadajuæe troškove kod

duga prema povezanom licu;- Obrazac PK - za ulaganja u osnovna sredstva (èlan 48. Zakona izvršena

zakljuèno sa 31.12.2013. godine);- Obrazac PK 1 - za ulaganja u osnovna sredstva (èlan 48a Zakona izvršena

zakljuèno sa 31.12.2012. godine);- Obrazac SU - obveznik koji utvrðuje srazmerni iznos ulaganja (èlan 50a

Zakona);- Obrazac SU 2 - obveznik koji utvrðuje srazmerni iznos ulaganja (èlan 50b

Zakona - izvršena zakljuèno sa 31.12.2012. godine);- Obrazac SI - obveznik koji utvrðuje srazmerni iznos imovine steèene

statusnom promenom;

- ANEKS Obrasca PB 1 - obveznik koji ostvaruje poreski kredit po osnovuisplata meðukompanijskih dividendi i udela u dobiti - èlan 52. Zakona (saizjavom IPD);

- ANEKS 1 Obrasca PB 1- obveznik koji ostvaruje poreski kredit po osnovuplaæenog poreza po odbitku na kamate i autorske naknade - èlan 53aZakona - (sa izjavom IPD 1);

- Obrazac KPB - u sluèaju poreske konsolidacije;

- Izveštaj o transfernim cenama (ako ima tu obavezu), odnosno izveštaj otransfernim cenama u skraæenom obliku (ako ispunjavaju uslov zaskraæeni izveštaj).


2) Uz Obrazac PB 1 nerezidentni obveznik koji obavlja delatnost na teritorijiRepublike poslovanjem preko stalne poslovne jedinice dostavlja i:- Obrazac PDO - poreska prijava za akontaciono-konaèno utvrðivanje

poreske obaveze - obavezno;- Izveštaj o transfernim cenama, odnosno izveštaj o transfernim cenama u

skraæenom obliku (ako ima tu obavezu).

3) Uz Obrazac PBPJ - stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika,koja ne vodi poslovne knjige dostavlja i:- Evidenciju kojom su obuhvaæeni svi podaci o prihodima i rashodima, kao i

drugi podaci od znaèaja za utvrðivanje dobiti;- Izveštaj o transfernim cenama, odnosno izveštaj o transfernim cenama u

skraæenom obliku (ako ima tu obavezu).Napomena: Ovaj poreski obveznik imaæe obavezu da podnese iporesku prijavu èije se propisivanje oèekuje.

4) Uz Obrazac PBN 1 - nedobitne organizacije koje primenjuju Kontni okvir zaprivredna društva, zadruge i preduzetnike ili Kontni okvir za druga pravna licadostavljaju i:

- Obrazac PDN - poreska prijava za akontaciono-konaèno utvrðivanjeporeske obaveze - obavezno;Napmena: Oèekuje se i izmena ove poreske prijave, jer nedobitne organi-zacije od 26.12.2014. godine ne plaæaju više akontacije poreza na dobit.

5) Uz Obrazac PBN - nedobitne organizacije koje primenjuju Kontni plan zabud�etski sistem (korisnici sredstava bud�eta) dostavljaju i:

- Obrazac PDN - poreska prijava za akontaciono-konaèno utvrðivanjeporeske obaveze - obavezno.

Napominjemo da su svi obveznici poreza na dobit pravnih lica, du�ni da sastave ipodnesu poreski bilans i poresku prijavu. Privredni subjekti - pravna lica koja, u skladu saZakonom o registraciji privrednih subjekata, imaju neaktivan status, takoðe podnoseporeski bilans i poresku prijavu. Ovu obavezu nemaju samo nedobitne orga-nizacije koje nemaju višak prihoda nad rashodima u smislu èlana 44. ZPDPL.

Ako poreski obveznik uz poresku prijavu ne podnese i poreski bilanssmatra se da poreska prijava nije podneta.

Pored toga, a u skladu sa èlanom 2. Pravilnika o transfernim cenama i metodamakoje se po principu "van dohvata ruke" primenjuju kod utvrðivanja cene transakcija meðupovezanim licima ("Slu�beni glasnik RS", br. 61/2013 i 8/2014) - poreski obveznik kojimora da utvrðuje transferne cene, uz poreski bilans podnosi dokumentaciju o trans-fernim cenama u formi izveštaja, odnosno izveštaja u skraæenom obliku (ovi obvezniciu njemu prikazuju transakciju sa povezanim licem bez utvrðivanja cena van dohvata ruke).

I. SASTAVLJANJE PORESKOG BILANSA na Obrascu PB 1

Obveznici poreza na dobit pravnih lica koji oporezivu dobit utvrðuju za 2014.godinu u poreskom bilansu - Obrascu PB 1, a konaènu poresku obavezu za 2014.godinu, odnosno akontacionu za 2015. godinu, na Obrascu PDP, odnosno PDO, prilikompopunjavanja istih moraju imati u vidu sledeæe propise:

- Zakon o porezu na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", br. 25/2001,80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013,68/2014 (dr. zakon) i 142/2014);


- Pravilnik o sadr�aju poreskog bilansa i drugim pitanjima od znaèaja za naèinutvrðivanja poreza na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", broj 20/2014);

- Pravilnik o sadr�aju poreskog bilansa i drugim pitanjima od znaèaja za naèinutvrðivanja poreza na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", br. 99/2010,8/2011, 13/2012, 8/2013 i 20/2014 (dr. pravilnik) - stari pravilnik);

- Pravilnik o sadr�aju poreske prijave za obraèun poreza na dobit pravnih lica("Slu�beni glasnik RS", broj 24/2014);

- Pravilnik o naèinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrðivanja dobiti kojustalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji RepublikeSrbije ("Slu�beni glasnik RS", br. 38/2001, 19/2007 i 99/2010);

- Pravilnik o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod ("Slu�beniglasnik RS", broj 9/2002);

- Pravilnik o naèinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i naèinu utvrði-vanja amortizacije za poreske svrhe ("Slu�beni glasnik RS", br. 116/2004 i99/2010),

- Pravilnika o transfernim cenama i metodama koje se po principu "van dohvataruke" primenjuju kod utvrðivanja cene transakcija meðu povezanim licima("Slu�beni glasnik RS", br. 61/2013 i 8/2014);

- Pravilnika o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom"van dohvata ruke" za 2014. godinu ("Slu�beni glasnik RS", broj 23/2015).

- Pravilnik o Listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom ("Slu�beniglasnik RS", broj 122/2012).

1. Usklaðivanje rashoda radi utvrðivanja oporezive dobiti

Osnovica poreza na dobit je oporeziva dobit koja se utvrðuje u poreskom bilansuna naèin propisan ZPDPL i podzakonskim aktima, odnosno obveznicima se priznajurashodi u iznosima utvrðenim bilansom uspeha saèinjenim u skladu sa propisima kojimase ureðuje raèunovodstvo, osim rashoda za koje je ovim zakonom propisan druginaèin utvrðivanja.

Drugi naèin utvrðivanja rashoda za potrebe utvrðivanja oporezive dobiti, propisanje èl. 7a do 22v ZPDPL, pri èemu je èlanom 7a propisano koji se rashodi u celini nepriznaju, a èl. 8. do 22v propisani su rashodi koji se, za potrebe utvrðivanja oporezivedobiti, na drugi naèin utvrðuju.

¨ Rashodi koji se ne priznaju u poreskom bilansu u celini, su:

1) troškovi koji se ne mogu dokumentovati;

2) ispravke vrednosti pojedinaènih potra�ivanja od lica kojima se istovre-meno duguje, DO IZNOSA OBAVEZE PREMA TOM LICU;

3) pokloni i prilozi dati politièkim organizacijama;

4) pokloni èiji je primalac povezano lice u smislu èlana 59. ZPDPL;

5) kamate zbog neblagovremeno plaæenih poreza, doprinosa i drugihjavnih da�bina;

5a) troškovi postupka prinudne naplate poreza i drugih dugovanja, troš-kovi poreskoprekršajnog i drugih prekršajnih postupaka koji se vodepred nadle�nim organom;


6) novèane kazne koje izrièe nadle�ni organ, ugovorne kazne i penali;

7) zatezne kamate izmeðu povezanih lica;

8) troškovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti.

¨ Rashodi koji se za potrebe utvrðivanja oporezive dobiti utvrðuju na druginaèin (èl. 8. do 22v ZPDPL), su:

1) troškovi materijala i nabavne vrednosti prodate robe - priznaju se kaorashod ako su obraèunati primenom metode proseène ponderisane cene iliFIFO metodi;

2) obraèunate otpremnine i novèane naknade zaposlenom po osnovuodlaska u penziju ili prestanka radnog odnosa po drugom osnovu -priznaju se kao rashod u poreskom periodu kada su isplaæene;

3) amortizacija stalnih sredstava - priznaje se kao rashod samo poreskaamortizacija utvrðena u skladu sa èl. 10. i 10a ZPDPL i Pravilnikom;

4) izdaci za zdravstvene, obrazovne, nauène, humanitarne, verskenamene, za zaštitu èovekove sredine i sportske namene kao i davanjauèinjena ustanovama socijalne zaštite osnovanim u skladu sa zakonomkoji ureðuje socijalnu zaštitu i izdaci za humanitarnu pomoæ, odnosnootklanjanje posledica nastalih u sluèaju vanredne situacije, koji suuèinjeni Republici, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalnesamouprave - priznaju se kao rashod zbirno u visini do 5% ukupnogprihoda;

5) izdaci za ulaganja u oblasti kulture i kinematografije - priznaju se u visinido 5% ukupnog prihoda;

6) izdaci za reklamu i propagandu - priznaju se kao rashod u visini do 10%ukupnog prihoda;

7) izdaci za reprezentaciju - priznaju se u iznosu do 0,5% ukupnog prihoda;

8) èlanarine komorama, udru�enjima i savezima - priznaju se do 0,1%ukupnog prihoda;

9) otpis vrednosti pojedinaènih potra�ivanja - priznaje se samo poduslovima propisanim èlanom 16. ZPDPL;

10) ispravka vrednosti pojedinaènih potra�ivanja - priznaje se ako je od rokaza naplatu istih prošlo najmanje 60 dana;

11) gubitak od prodaje potra�ivanja priznaje se u iznosu koji je iskazan uBilansu uspeha - u skladu sa èlanom 16a ZPDPL;

12) porezi, doprinosi, takse i druge javne da�bine koje NE zavise odrezultata poslovanja - priznaju se u poreskom periodu kada su plaæene;

13) uveæanje ispravke vrednosti potra�ivanja banke - priznaje se do iznosautvrðenog èlanom 22a stav 1. ZPDPL;

14) uveæanje indirektnog otpisa potra�ivanja osiguravajuæeg društva -priznaje se do iznosa utvrðenog èlanom 22a stav 2. ZPDPL;

15) dugoroèna rezervisanja - priznaju se samo ona, i na naèin propisanèlanom 22b;

16) rashodi po osnovu obezvreðenja imovine - ne priznaju se kao rashod uporeskom periodu kada je izvršeno obezvreðenje, ali se priznaju u


poreskom perodu u kome je ta imovina otuðena, odnosno upotrebljena, od-nosno u kome je nastalo njeno ošteæenje usled više sile. Meðutim, priznajuse rashodi nastali po osnovu obezvreðenja obveznikovog uèešæa u kapitalusubjekta privatizacije u postupku restrukturiranja, steèenog konverzijomobveznikovog potra�ivanja u uèešæe u kapitalu tog subjekta.

2. Iskazivanje podataka u Obrascu PB 1- utvrðivanje poreske osnovice -

Sadr�aj poreskog bilansa (Obrasca PB 1), kao i sva pitanja od znaèaja zautvrðivanje poreske osnovice, ureðeni su Pravilnikom o sadr�aju poreskog bilansa idrugim pitanjima od znaèaja za naèin utvrðivanja poreza na dobit pravnih lica ("Slu�beniglasnik RS", broj 20/2014) - u daljem tekstu: Pravilnik o PB), pri èemu se odredbe ranijeva�eæeg Pravilnika ("Slu�beni glasnik RS", br. 99/2010, 8/2011, 13/2012, 8/2013 i20/2014 (dr. pravilnik)), primenjuju za potrebe iskazivanja podataka u DK, PK 1 i SU 2.

Utvrðivanje poreske osnovice, odnosno popunjavanje pozicija u Obrascu PB 1,sprovodi se na sledeæi naèin.

A. Dobitak i gubitak pre oporezivanja

I. Rezultat u Bilansu uspeha

Finansijski rezultat poslovanja (dobit poslovne godine ili gubitak) pravna licaiskazuju u Bilansu uspeha. Taj rezultat, bez korekcija, obveznik poreza na dobit kojisastavlja PB 1, iskazuje u prvom delu ovog obrasca, na sledeæi naèin:

® Pod rednim brojem 1. - privredna društva, odnosno preduzeæa i zadrugeiskazuju ostvarenu dobit po godišnjem obraèunu rezultata poslovanja za 2014.godinu.

® Pod rednim brojem 2. - koncesionar, koji saglasno zakonu kojim se ureðujukoncesije nije du�an da osnuje koncesiono preduzeæe, shodno èlanu 45. stav4. Zakona, posebno obraèunava i utvrðuje dobit ostvarenu po osnovuprihoda od predmeta koncesije, koja ne podle�e oporezivanju. To jepodatak sa red. br. 5. Obrasca DK - dobit predmeta koncesije koji obvezniksastavlja u skladu sa èlanom 4. Pravilnika o sadr�aju poreskog bilansa i drugimpitanjima od znaèaja za naèin utvrðivanja poreza na dobit pravnih lica("Slu�beni glasnik RS", br. 99/2010, 8/2011, 13/2012, 8/2013 i 20/2014 (dr.pravilnik)).

Ovi obveznici uz PB 1 dostavljaju nadle�nom poreskom organu i Obrazac DK.Podseæamo da koncesiono preduzeæe, odnosno koncesionar koji imaregistrovano preduzeæe za obavljanje koncesione delatnosti, u�ivaosloboðenje od plaæanja poreza na dobit ostvarenu po osnovu prihoda odpredmeta koncesije, na rok do pet godina od dana ugovorenog završetkakoncesionog ulaganja, u celini (èlan 45. Zakona - koji je brisan izmenomZPDPL iz decembra meseca 2012. godine - "Slu�beni glasnik RS", broj119/2012).

® Pod rednim brojem 3. - pod ovim rednim brojem obveznici iskazuju ostvarengubitak poslovne godine iz Bilansa uspeha.


II. Dobici i gubici od prodaje imovine iz èlana 27. Zakona(iskazani u Bilansu uspeha)

Podatak koji se iskazuje pod red. br. 4, odnosno 5. Obrasca PB 1 nije "kapitalnidobitak/gubitak" u smislu odredaba èl. 27-31. ZPDPL, jer se ovde iskazuju dobici i gubiciiskazani u Bilansu uspeha na odgovarajuæim raèunima na kojima se iskazuju dobici,odnosno gubici od prodaje imovine, saglasno propisima o raèunovodstvu, nastaliprodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu imovine koja je navedene u èlanu 27.st. 1. i 2. ZPDPL.

Pošto kapitalni dobitak podle�e oporezivanju, a za iznos kapitalnog gubitka obvez-nik ne mo�e umanjiti oporezivu dobit, njihovo pravilno utvrðivanje i iskazivanje u poreskombilansu je bitno, pa je Pravilnikom o PB jasno precizirano koji se podatak ovde iskazuje.

® Pod rednim brojem 4. - iskazuju se dobici iskazani u Bilansu uspeha (naodgovarajuæim raèunima na kojima se iskazuju dobici, odnosno gubici odprodaje imovine, saglasno propisima o raèunovodstvu), nastali prodajom,odnosno drugim prenosom uz naknadu imovine navedene u èlanu 27. st. 1. i 2.ZPDPL.

® Pod rednim brojem 5. - iskazuju se gubici iskazani u Bilansu uspeha, odprodaje navedene imovine, saglasno propisima o raèunovodstvu.

Iskazivanje dobitaka i gubitaka od prodaje pomenute imovine pod red. br. 4. i 5.iskljuèuje u tom delu PB 1 njihov uticaj na visinu oporezive dobiti. Iz tog razloga, prilikomutvrðivanja oporezive dobiti (raèunskim putem na red. br. 52. Obrasca PB 1), dobitposlovne godine umanjuje se za iznos dobitaka, a uveæava se za iznos gubitaka.

Takoðe, u sluèaju iskazanog gubitka poslovne godine, prilikom utvrðivanjaoporezive dobiti (raèunskim putem na red. br. 53. Obrasca PB 1), gubitak poslovnegodine uveæava se za iznos dobitaka, a umanjuje za iznos gubitaka.

Va�no: podaci sa red. br. 4. i 5. PB 1 mogu ali i ne moraju biti identièni sapodacima na red. br. 58. i 59. Obrasca PB 1, jer se za poreske svrhe kapitalnidobici/gubici utvrðuju iskljuèivo u skladu sa ZPDPL, o èemu su data sva potrebnaobjašnjenja u delu koji prikazuje naèin popunjavanja pozicija u delu B. Kapitalni dobici igubici - Obrasca PB 1.

III. Usklaðivanje rashoda

Kako smo na poèetku istakli, rashodi koji se usklaðuju, odnosno rashodi koji se uodnosu na rashode u Bilansu uspeha ne priznaju ili se ogranièavaju za potrebeutvrðivanja oporezive dobiti u poreskom bilansu, propisani su èl. 7. do 22v ZPDPL.

Rashodi koji se prema odredbama èlana 7a taè. 1) do 8) ne priznaju, iskazuju sepod red. br. 6-34. Obrasca PB 1, i to na sledeæi naèin:

® Pod rednim brojem 6. - iskazuju se svi troškovi koji se ne mogu dokumen-tovati shodno èlanu 7a stav 1. taèka 1) ZPDPL.

Znamo da Zakonom i podzakonskim aktima nije definisano koji bi to troškovi bili.Sa aspekta raèunovodstvenih propisa postoji moguænost priznavanja rashoda naosnovu procene rukovodstva, ukoliko u trenutku nastanka rashoda nema odgovarajuæedokumentacije dobavljaèa. Prema tome, nezavisno od toga što je ovaj rashod moguæ ubilansu uspeha, poreski bilans ga ne priznaje, osim ukoliko se nesporno mo�eutvrditi da se radi o rashodima koji su nastali u poreskom periodu u kome supriznati, bez obzira što æe dokument o njima biti iskazan u poslovnim knjigama


obveznika u narednom poreskom periodu. Po tom pitanju u mišljenju Ministarstvafinansija RS br. 430-07-00261/2010-04 od 5.11.2010. godine, stoji:

"... S tim u vezi, kada je prema propisima o raèunovodstvu i reviziji i MRS,odnosno MSFI obveznik du�an da u svojim finansijskim izveštajima iska�erashode koji se odnose na obraèunski period za koji se sastavljaju finansijskiizveštaji, pri èemu æe se dokument o tim rashodima evidentirati u poslovnimknjigama obveznika u narednom obraèunskom periodu, mišljenja smo da se takoiskazani rashodi priznaju u poreskom bilansu (podnetom za taj poreski period),pod uslovom da se nesporno mo�e utvrditi da se, u tom sluèaju, radi o rashodimakoji su nastali u poreskom periodu u kome se priznaju..."

Ukoliko poreski obveznik i pored nedostatka dokumenta iska�e nepriznat rashod,pri èemu isti utièe na visinu oporezive dobiti, kada dobije odgovarajuæu dokumentaciju,ima moguænost da ovaj rashod ukuljuèi u priznate rashode - podnošenjem izmenjenePDP kojom æe zahtevati izmenu akontacije poreza na dobit za tekuæu godinu.

U sluèajevima kada obveznik ne dobije dokument od dobavljaèa pri èemu jeodreðena nabavka realizovana, kao rashod se mo�e priznati dokument o obraèunu -mišljenje Ministarstva finansija RS, br. 430-00-01830/2008-04 od 31.3.2009. godine:

"U konkretnom sluèaju, obveznik namerava da u poslovanju sa svojimdobavljaèima za usluge umesto standardnog postupka primanja faktura (od dobavljaèaza uslugu), preðe na postupak izdavanja (dobavljaèu) dokumenta o obraèunu zaprimljene usluge.

Imajuæi u vidu da prema propisima o raèunovodstvu i reviziji bilans uspehapredstavlja pregled prihoda i rashoda, a da se knji�enje poslovnih promena, izmeðuostalog na prihodima i rashodima, vrši na osnovu raèunovodstvenih isprava (pri èemuraèunovodstvena isprava predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni iobuhvata sve podatke potrebne za knji�enje u poslovnim knjigama tako da se iz njemo�e saznati osnov i vrsta poslovne promene i koja je potpisana od strane lica koja suovlašæena za sastavljanje i kontrolu raèunovodstvenih isprava), mišljenja smo da sedokument o obraèunu za primljene usluge mo�e priznati u svrhudokumentovanja troškova u skladu sa Zakonom, ukoliko, u smislu propisa oraèunovodstvu i reviziji, taj dokument predstavlja raèunovodstvenu ispravu."

® Pod rednim brojem 7. - iskazuju se rashodi po osnovu ispravke vrednostipojedinaènih potra�ivanja od lica kojima se istovremeno duguje, doiznosa obaveze prema tom licu (èlan 7a stav 1. taèka 2) ZPDPL).

Radi se o otpisu pojedinaènih potra�ivanja od lica kojima obveznik istovremeno iduguje, pri èemu se uzimaju u obzir sve obaveze koje su evidentirane kao obaveze poZakonu o raèunovodstvu, bez obzira da li su iste dospele ili ne.

Novina koja je propisana izmenama ZPDPL iz maja 2013. godine, omoguæava"prebijanje" meðusobnih dugovanja i potra�ivanja, tako da se kao rashod priznajesamo iznos koji prelazi iznos obaveze prema licu kome se duguje.

® Pod rednim brojem 8. - iskazuju se rashodi po osnovu poklona i drugihpriloga datih politièkim organizacijama, koji se ne priznaju u celini, shodnoèlanu 7a taèka 3) ZPDPL.

® Pod rednim brojem 9. - iskazuju se pokloni èiji je primalac povezano lice usmislu èlana 59. ZPDPL. Ovi izdaci se na ovom red. br. iskazuju u punomiznosu, jer se u celosti ne priznaju, shodno èlanu 7a stav 1. taèka 4) ZPDPL.

Napominjemo da u sluèaju davanja poklona povezanom licu u smislu èlana 59.Zakona, mo�e doæi do situacije da se isti rashod dva puta ne priznaje - prvi put iska-zivanjem podatka ovde a drugi put prikazivanjem kroz transakcije sa povezanim licem!


® Pod rednim brojem 10. - iskazuju se rashodi po osnovu kamata zbogneblagovremeno plaæenih javnih prihoda (poreza, doprinosa i drugih javnihda�bina), s obzirom na to da se one, kao ni kamate obraèunate po osnovuodlo�enih plaæanja javnih prihoda ne priznaju kao rashod (èlan 7a stav 1. taèka5) Zakona).

Ne priznaju se kao rashod kamate za neblagovremeno plaæene javne prihodenezavisno od toga da li ih je utvrdio i platio sam obveznik ili ih je utvrdio nadle�ni organ upostupku poreske kontrole.

Podseæamo da su u pitanju kamate koje se obraèunavaju u skladu sa èlanom 75.ZPPPA.

® Pod rednim brojem 11. - iskazuju se troškovi postupka prinudne naplateporeza i drugih dugovanja, troškovi poreskoprekršajnog i drugihprekršajnih postupaka koji se vode pred nadle�nim organom (taèka 5a,èlana 7a ZPDPL).

Obvezniku poreza na dobit se kao rashod ne priznaju troškovi postupka prinudnenaplate poreza i drugih dugovanja, a to su troškovi propisani Uredbom o visini troškovaprinudne naplate poreza ("Slu�beni glasnik RS", br. 63/2003 i 51/2010), u koje se, premaodredbama èlanu 83. ZPPPA, uraèunava i uveæanje poreske obaveza za posebnujednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% od iznosa dospelih, anenaplaæenih poreza, koja se obraèunava i pripisuje glavnom dugu na dan poèetkapostupka prinudne naplate. Ne priznaju se ni troškovi prvostepenog poreskoprekršajnogpostupka.

Troškovi drugih prekršajnih postupaka koji se vode pred nadle�nim organomutvrðeni su èlanom 130. Zakona o prekršajima, i to su troškovi sudskog parniènog,odnosno izvršnog postupka koji su nastali u sporu sa nadle�nim organom - nadle�nim zavoðenje prekršajnog postupka.

® Pod rednim brojem 12. - iskazuju se novèane kazne koje izrièe nadle�niorgan, ugovorne kazne i penali (èlan 7a stav 1. taèka 6) Zakona).

U pitanju su izdaci koje je obveznik imao po osnovu plaæenih novèanih kazni zaprivredne prestupe i prekršaje, kao i za plaæene penale za neblagovremeno izvršavanjeobaveza bilo da su isti utvrðeni sudskom odlukom, rešenjem nadle�nog organa ili na osno-vu zakljuèenog ugovora - videti mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-07-00088/2008-04od 16.10.2008. godine.

"U konkretnom sluèaju, obveznik Petrobart d.o.o. je du�an da na osnovu Ugovora opreradi sirove nafte (a u skladu sa Uredbom o uslovima i naèinu uvoza i prerade nafte,odnosno naftnih derivata), zakljuèenim sa NIS a.d. Novi Sad, plati (NIS-u) ugovornukaznu ukoliko isporuèi manju kolièinu od ugovorene meseène kolièine nafte. Kako se uovom sluèaju radi o ugovorenoj kazni, odnosno ugovorenim penalima, koji seplaæaju (u novèanom iznosu za nenovèane obaveze) u visini od 25% od ceneusluge (cene prerade) za manje isporuèenu od ugovorene kolièine nafte, smatramo dase, u smislu Zakona, rashodi obveznika nastali po osnovu ove kazne, ne priznajuu poreskom bilansu obveznika, saglasno èlanu 7a taèka 6) Zakona."

Što se tièe zateznih kamata, napominjemo da se iste priznaju kao rashod na naèinkako se priznaju i u Bilansu uspeha, izuzev kada su u pitanju zatezne kamate izmeðupovezanih lica, što je novina koja va�i od 2013. godine.

Naime, èl. 270. do 276. Zakona o obligacionim odnosima ureðene su ugovornekazne koje se ne priznaju kao rashod, dok je èl. 277. do 279. ureðena zatezna kamata,što znaèi da ugovorna kazna i zatezna kamata nema isti tretman ni u ovom zakonu a nisa aspekta priznavanja u rashode.


Prema odredbi èlan 270. ZOO, poverilac i du�nik mogu ugovoriti da æe du�nikplatiti poveriocu odreðeni novèani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist ako neispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna). Zanovèane obaveze ugovorna kazna ne mo�e biti ugovorena. Èlanom 276. ZOO jepropisano da ako je za neispunjenje obaveze ili za sluèaj zadocnjenja sa ispunjenjemzakonom odreðena visina naknade pod nazivom penala, ugovorne kazne, naknade ilipod kojim drugim nazivom, a ugovorne strane su pored toga ugovorile kaznu, poverilacnema pravo da zahteva ujedno ugovorenu kaznu i naknadu odreðenu zakonom, izuzevako je to samim zakonom dozvoljeno.

Èlanom 277. ZOO je propisano da du�nik koji zadocni sa ispunjenjem novèaneobaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrðenoj saveznim zakonom.

® Pod rednim brojem 13. - iskazuju se zatezne kamate izmeðu povezanihlica (èlan 7a stav 1. taèka 7) Zakona), koje se ne priznaju kao rashod. Podpovezanim licima smatraju se lica definisana èlanom 59. ZPDPL.

® Pod rednim brojem 14. - iskazuju se troškovi koji nisu nastali u svrhuobavljanja poslovne delatnosti (èlan 7a taèka 8) Zakona).

Ovi troškovi nemaju karakter troška vezanog za obavljanje poslovne delatnosti, štoje u praksi ponekad teško opredeliti, pa stoga utvrðivanje i iskazivanje ovih rashoda èestostvara probleme. Ni jednim podzakonskim aktom nije definisano koji su to troškovi iako semo�e raditi o veoma znaèajnim izdacima nastalim po veoma razlièitim osnovama.

Na primer, mogu biti u pitanju rashodi po osnovu: donacije date privrednimsubjektima i fizièkim licima, pokriæe troškova školovanja ili stipendiranja koje nije u skladusa aktom obveznika i njegovim potrebama, plaæanje troškova za rekreaciju, zabavu,zakup stana, letovanje osnivaèa ili drugih lica, tj. rashodi koji imaju osnov privatnosti,koji se svakako ne mogu tretirati kao rashodi koji su uslov za obavljanje delatnosti. Unavedene troškove svakako ne spadaju oni koji proistièu iz obaveza propisanihZakonom o radu.

Meðutim, postoji i druga vrsta troškova (npr. ureðenje eksterijera obveznikovogposlovnog prostora, izdatak za anga�ovanje baštovana po ugovoru van radnog odnosa isl.), za koje se takoðe mo�e reæi da su rashodi koji nisu neposredan uslov zaobavljanje delatnosti ili nisu posledica obavljanja delatnosti, pa se postavlja pitanjeda li su nepotrebni ili ne.

Prema mišljenju Ministarstva finansija RS, br. 430-07-00400/2005-04 od3.10.2005. godine, troškom koji nije nastao u svrhu obavljanja delatnosti, smatraju se i:kamate po osnovu bankarskog kredita, u sluèaju kada privredno društvo registrovanoza proizvodnu delatnost koristi sredstva kredita za investiranje u kupovinu akcijaakcionarskog društva, ...

Praktièno, utvrðivanje ovog troška kao poreski ne/priznatog rashoda ostavlja sena procenu poreskom obvezniku ili poreskom organu u postupku kontrole, što mo�edovesti do neujednaèenog postupanja, pa samim tim i neravnopravnog priznavanja iline, pojedinih troškova kao rashoda u poreskom bilansu.

Pod red. br. 15-16. - iskazuju se odgovarajuæi rashodi utvrðeni u skladu sa èl. 8-9aZPDPL, u iznosima koji se ne priznaju kao rashod u poreskom bilansu, odnosno:

® Pod rednim brojem 15. - iskazuje se razlika izmeðu troškova materijala inabavne vrednosti prodate robe iznad iznosa obraèunatog po metodiponderisane proseène cene ili FIFO metodi.Kada su u pitanju nabavne cene materijala i vrednosti robe nabavljenih odpovezanih lica, primenjuju se odredbe èlana 61. ZPDPL, odnosno koristi sejedan od šest metoda za utvrðivanje cene "van dohvata ruke".


Odmeravanje zaliha i priznavanje rashoda ureðeno je propisima o raèunovodstvui MRS 2. Zalihe se odmeravaju po nabavnoj ceni (ceni koštanja), odnosno neto ostvarivojvrednosti, ako je ni�a. Kada se zalihe prodaju, kao rashod perioda (u kome se priznajepovezani prihod od prodaje), priznaje se nabavna vrednost tih zaliha obraèunataprimenom FIFO metode ("prva ulazna cena jednaka je prvoj izlaznoj ceni") ili metodeponderisanog proseènog troška. U sluèaju da obveznik primenjuje neki drugi metod, i potom osnovu u Bilansu uspeha iska�e troškove materijala i nabavnu vrednost prodaterobe iznad iznosa obraèunatog po metodu ponderisane proseène cene ili "FIFO"metode, tako dobijen iznos iskazuje pod ovim rednim brojem.

* * *

Zarade se priznaju kao rashod

Èlanom 9. ZPDPL je propisano da se kao rashod u PB 1 priznaju troškovizarada, odnosno plata, u iznosu obraèunatom na teret poslovnih rashoda, što znaèida se navedeni troškovi priznaju nezavisno od toga da li su zarade isplaæene ili ne,odnosno priznaju se i obraèunati porezi i doprinosi nezavisno od toga da li su plaæeni iline u ovom poreskom periodu.

* * *Mišljenje Ministarstva finansija RS, br. 413-00-02504/2010-04 od 5.11.2010.

godine:"U skladu sa odredbom èlana 9. Zakona, troškovi zarada, odnosno plata, priznaju

se u iznosu obraèunatom na teret poslovnih rashoda.

Pod troškovima zarada koji se priznaju u poreskom bilansu obveznika, u smisluèlana 9. Zakona, smatraju se zarade koje sadr�e porez i doprinose koji se plaæaju nateret zaposlenog, kao i doprinose koji se plaæaju na teret poslodavca.

S tim u vezi, smatramo da se doprinosi (za obavezno socijalno osiguranje) koji seplaæaju na teret poslodavca, priznaju kao rashod u poreskom periodu u kome suobraèunati."

· Kao rashod se priznaju i druge isplate na koje se obraèunavaju porezi idoprinosi, odnosno koje su osloboðene poreza a evidentiraju se kao troškovi zarada(jubilarne nagrade, novogodišnji poklon-paketiæi deci zaposlenih i sl.), odnosno isplatepo osnovu:

- obavljanja privremenih i povremenih poslova,- ugovora zakljuèenog preko omladinske ili studentske zadruge,- ugovora o delu, ugovora o autorskom delu i sliènih ugovora što je

navedeno u mišljenju Ministarstva finansija RS, br. 413-00-00017/2011-04 od28.2.2011. godine

"U skladu sa odredbom èlana 9. Zakona, troškovi zarada, odnosno plata, priznajuse u iznosu obraèunatom na teret poslovnih rashoda.

Prema propisima o radu, zaradom se smatraju sva primanja zaposlenih iz radnogodnosa, osim naknada troškova zaposlenog u vezi sa radom (za dolazak i odlazak sarada, za vreme provedeno na slu�benom putu u zemlji i sl.), pri èemu zaposleni (usmislu propisa o radu) jeste fizièko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.

Pod troškovima zarada (koji se u skladu sa èlanom 9. Zakona priznaju u poreskombilansu obveznika), smatraju se troškovi zarada i naknada zarada koje sadr�e porez idoprinose koji se plaæaju na teret zaposlenog, a koje obveznik, u skladu sa èlanom 40.Pravilnika o Kontnom okviru i sadr�ini raèuna u Kontnom okviru za privredna društva,zadruge, druga pravna lica i preduzetnike ("Slu�beni glasnik RS", br. 114/2006, ... i


4/2010) iskazuje na raèunu 520 - Troškovi zarada i naknada zarada (bruto), ukljuèujuæii troškove doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (na zarade i naknade zarada)obraèunate na teret poslodavca. Imajuæi u vidu da se u smislu zakona koji ureðujeoporezivanje dohotka graðana pod zaradom smatraju (osim zarade definisanepropisima o radu) i ugovorena naknada i druga primanja koja se ostvarujuobavljanjem privremenih i povremenih poslova (na osnovu ugovora zakljuèenogneposredno sa poslodavcem, kao i na osnovu ugovora zakljuèenog prekoomladinske ili studentske zadruge, osim sa licem do navršenih 26 godina �ivota,ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg i visokog obrazovanja) - èlan 13.stav 2. Zakona o porezu na dohodak graðana ("Slu�beni glasnik RS", br. 24/2001, ... i18/2010), mišljenja smo da se navedena primanja fizièkih lica (koja se ostvaruju poosnovu privremenih i povremenih poslova) smatraju troškovima zarada u smislu èlana9. Zakona, pa se s tim u vezi, priznaju kao rashod u poreskom bilansu obveznika uiznosu obraèunatom na teret poslovnih rashoda.

U sluèaju kada obveznik po osnovu ugovora o obavljanju poslova van radnogodnosa (npr. ugovor o delu) zakljuèenog sa fizièkim licem, ima obavezu da (tom)fizièkom licu isplati ugovorenu naknadu (koja u sebi sadr�i i porez i doprinose koji seplaæaju shodno propisima o porezu na dohodak graðana, odnosno propisima kojiureðuju doprinose za obavezno socijalno osiguranje, i sa stanovišta tih propisapredstavljaju obavezu primaoca prihoda - fizièkog lica), ta naknada, zajedno sapripadajuæim porezom i doprinosima, priznaje se kao rashod obveznika u poreskomperiodu u kojem je obraèunata, imajuæi u vidu da se, saglasno èlanu 7. Zakona, zautvrðivanje oporezive dobiti priznaju rashodi u iznosima utvrðenim bilansom uspeha, uskladu sa MRS, odnosno MSFI i propisima kojima se ureðuje raèunovodstvo i revizija,osim rashoda za koje je ovim zakonom propisan drugi naèin utvrðivanja. S tim u vezi, iu sluèaju kada obveznik isplaæuje fizièkom licu ostale naknade, npr. po osnovuzakupa, koje, saglasno propisima o porezu na dohodak graðana, sadr�e u sebiodgovarajuæi porez, te naknade, ukljuèujuæi i pripadajuæi porez, priznaju se kaorashod obveznika u poreskom periodu u kojem su obraèunate.Ovim mišljenjem zamenjeno je Mišljenje broj 413-00-00017/2011-04 od 31. januara2011. god."

· Premije za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, odnosno uplatedoprinosa u dobrovoljni penzijski fond za svoje zaposlene, imaju isti tretman - kakoje i navedeno u mišljenju MF br. 430-07-156/2011-04 od 4.4.2011. godine:

"... Po èlanu 119. stav 1. Zakona o radu, poslodavac je du�an da zaposlenimaisplati, u skladu sa opštim aktom: otpremninu pri odlasku u penziju, naknadu troškovapogrebnih usluga u sluèaju smrti zaposlenog ili èlana njegove u�e porodice, naknaduštete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, pri èemu je, stavom 5. istogèlana, propisano da poslodavac mo�e zaposlenima uplaæivati premiju za dobrovoljnododatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivnoosiguranje za sluèaj te�ih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovoðenja kvalitetnedodatne socijalne zaštite.

Prema našem mišljenju, izdatke koje obveznik - poslodavac ima po osnovuuplate premije za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, odnosno uplatedoprinosa u dobrovoljni penzijski fond za svoje zaposlene, a koji su realizovaniu skladu sa opštim aktom obveznika i evidentirani u njegovim poslovnimknjigama u skladu sa propisima o raèunovodstvu i reviziji i MRS, odnosno MSFI(na odgovarajuæem raèunu klase 5: Rashodi), trebalo bi priznati kao rashod uporeskom bilansu."

* * *

Otpremnine se priznaju kao rashod u poreskom periodu u kome su isplaæene.


® Pod rednim brojem 16. - iskazuje se iznos otpremnina i novèanih naknadazaposlenim po osnovu odlaska u penziju ili prestanka radnog odnosa podrugom osnovu, koje su obraèunate a nisu isplaæene, jer se prema èlanu9a ZPDPL, ne priznaju kao rashod poreskog perioda u kom nisu isplaæene.

® Pod rednim brojem 17. - iskazuje se iznos otpremnina i novèanih naknadazaposlenim po osnovu odlaska u penziju ili prestanka radnog odnosa podrugom osnovu, koje su obraèunate u prethodnom a isplaæene u poreskomperiodu, za koji se sastavlja poreski bilans, odnosno u 2014. godini.

* * *

¨ Rashod po osnovu poreske amortizacije stalnih sredstava ¨

® Pod rednim brojem 18. - iskazuje se ukupan iznos amortizacije obraèunat ufinansijskim izveštajima, odnosno poslovnim knjigama i evidencijama koji sene priznaje u poreskom bilansu kao rashod.

® Pod rednim brojem 19. - iskazuje se ukupan iznos amortizacije obraèunatza poreske svrhe (zbir kolone 7 Obrasca OA i iznos amortizacije sredstava izgrupe I), koji se priznaje kao rashod.

Za potrebe utvrðivanja iznosa poreske amortizacija stalnih sredstava koja sepriznaje kao rashod u iznosu i na naèin utvrðen èlanom 10. ZPDPL, ukljuèiv i èlan 10a,obveznici su du�ni da posebno sastave obraèun amortizacije za poreske svrhe i tajiznos amortizacije unosi se na ovom rednom broju.

Pored èl. 10. i 10a ZPDPL, naèin utvrðivanja poreske amortizacije reguliše iPravilnik o naèinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i naèinu utvrðivanja amor-tizacije za poreske svrhe ("Slu�beni glasnik RS", br. 116/2004 i 99/2010), kojim jepropisan naèin razvrstavanja i naèin utvrðivanja amortizacije stalnih sredstava kojapodle�u amortizaciji za poreske svrhe.

Obraèun amortizacije za poreske svrhe, u skladu sa èlanom 10. ZPDPL,vrše sva pravna lica.

Za stalna sredstva koja se po propisima koji ureðuju raèunovodstvo vode kaozalihe, ne vrši se obraèun amortizacije.

§ Stalna sredstva - Poreskoj amortizaciji podle�u stalna sredstva, kojaobuhvataju:

- materijalna sredstva èiji je vek trajanja du�i od jedne godine i

- koja se saglasno propisima kojima se ureðuje raèunovodstvo i revizija iMRS, odnosno MSFI, u poslovnim knjigama obveznika priznaju kao stalnasredstva, osim prirodnih bogatstava koja se ne troše, kao i

- nematerijalna sredstva, osim goodwill-a.

Prema odredbi èlana 10a ZPDPL, u sluèaju kada je stalno sredstvo nabavljeno iztransakcije sa povezanim licem iz èlana 59. ZPDPL, osnovicu za njegovu amortizacijuèini manji od sledeæa dva iznosa:

1) transferna nabavna cena stalnog sredstva u smislu èlana 59. ZPDPL;2) nabavna cena stalnog sredstva utvrðena primenom principa "van dohvata

ruke" u smislu èl. 60. i 61. ZPDPL.


Amortizacione grupe i stope nisu menjane, pa se stalna sredstva razvrstavaju upet grupa sa sledeæim amortizacionim stopama:

I grupa 2,5%;II grupa 10%;III grupa 15%;IV grupa 20%;V grupa 30%.

a) Obraèun poreske amortizacije stalnih sredstva iz I grupe

I grupu stalnih srestava èine nekretnine pobrojane u Pravilniku, kod kojih seporeska amortizacija utvrðuje primenom proporcionalne metode, na osnovicu koju èininabavna vrednost sredstva, za svako stalno sredstvo posebno, od dana kada ista,saglasno propisima o raèunovodstvu i reviziji i MRS/MSFI, postanu raspolo�iva zakorišæenje.

· Nekretnine steèene u toku poreskog perioda, amortizuju se primenomproporcionalne metode srazmerno vremenu od kada je zapoèet obraèunamortizacije do kraja poreskog perioda, a obraèun amortizacije zapoèinje oddana kada ista postane raspolo�iva za korišæenje.

· Naknadno izvršena ulaganja na nekretninama, koja se ukljuèuju u vrednost usmislu poveæanja iste u skladu sa MRS - poreska amortizacija se obraèunavatakoðe primenom proporcionalne metode srazmerno vremenu od kada jepoveæana vrednost, tj. od kada je takvo ulaganje postalo raspolo�ivo zakorišæenje, do kraja poreskog perioda.

· Kod otuðenja nekretnine u toku poreskog perioda, amortizacija se obra-èunava na isti naèin, do dana otuðenja sredstva.

· Nekretnine steèene putem statusne promene - prema odredbi èlana 4a stav1. Pravilnika, nabavna vrednost u tekuæem poreskom periodu je neotpisanavrednost tih sredstava na dan statusne promene kod obveznika koji ih prenosiputem statusne promene. Neotpisana vrednost se utvrðuje tako što se nabavnavrednost svakog sredstva umanjuje za pripadajuæi iznos poreske amortizacijesvakog prenetog sredstva.

b) Obraèun amorizacije stalnih sredstava iz grupa II-VAmortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V èlanom 2. Pravilnika, utvr-

ðuje se primenom degresivne metode na vrednost sredstava razvrstanih po grupama.

Amortozacija se vrši primenom propisane stope, u prvoj godini na nabavnuvrednost, a u narednim godinama na iznos neotpisane vrednosti stalnih sredstavagrupe (u daljem tekstu: saldo grupe) utvrðene na kraju prethodne godine (2013),uveæane za vrednost pribavljenih i umanjene za vrednost otuðenih stalnihsredstava iz te grupe tokom godine (2014).

Vrednost otuðenih stalnih sredstava odgovara njihovoj nabavnoj vrednostiumanjenoj za pripadajuæi iznos poreske amortizacije svakog otuðenog sredstva -pojedinaèno. To praktièno znaèi sledeæe:

¨ za stalna sredstva grupe II do V pribavljena od 1.1.2004. godine - nabavnavrednost je vrednost po kojoj je pojedinaèno sredstvo iz grupe poèetnopriznato u poslovnim knjigama.


· pripadajuæi iznos poreske amortizacije za svako otuðeno sredstvo obra-èunava se tako što se:

- za prvu godinu (npr. 2005) primeni propisana stopa na nabavnu vrednost;

- za drugu i svaku sledeæu godinu do godine otuðenja (npr. 2006, 2007...)primeni propisana stopa na osnovicu koja se dobija tako što se nabavnavrednost umanjuje za iznos poreske amortizacije iz prethodne, odnosnoprethodnih godina.

Primer:U 2014. godini obveznik je otuðio stalno sredstvo iz II i iz IV grupe. Sredstvo iz IIgrupe je nabavljeno 2005. godine, u knjigama evidentirano po nabavnoj vrednostiod 80.000 dinara, a sredstvo iz IV grupe 2009. godine u knjigama evidentirano ponabavnoj vrednosti od 500.000 dinara.Obraèun pripadajuæe poreske amortizacije bi bio:

God. Sredstvo iz II grupe - stopa 10% Sredstvo iz IV grupe - stopa 20%

2005. 80.000 x 10% 8.000 din. -

2006. (80.000 - 8.000) x 10% 7.200 din. -

2007. (80.000 - (8.000 + 7.200))x 10% 6.480 din.

2008. (80.000 - (8.000 + 7.200+ 6.480)) x 10% 5.832 din.

2009. (80.000 - (8.000 + 7.200 +6.480 + 5.832)) x 10% 5.249 din. 500.000 x 20% 100.000 din.

2010. (80.000 - (8.000 + 7.200 +6.480 + 5.832 + 5.249)) x 10% 4.724 din. (500.000 - 100.000) x 20% 80.000 din.

2011. (80.000 - (8.000 + 7.200 + 6.480+ 5.832 + 5.249 + 4.724)) x 10%

4.251 din.500.000 - (100.000 + 80.000)x 20% 64.000 din.

2012. (80.000 - (8.000 + 7.200 + 6.480+ 5.832 + 5.249 + 4.724+ 4.251)) x 10% 3.826 din.

500.000 - (100.000 + 80.000+ 64.000) x 20% 51.200 din.

2013. (80.000 - (8.000 + 7.200 + 6.480+ 5.832 + 5.249 + 4.724 + 4.251+ 3.826)) x 10% 3.444 din.

500.000 - (100.000 + 80.000+ 64.000 + 51.200) x 20% 40.960 din.

Ukupna pripadajuæa amortizacija 49.006 din. Ukupna pripadajuæa amortizacija 336.160 din.

Za potrebe obraèuna poreske amortizacije za 2014. godinu, ovaj obveznik æe:- saldo II grupe sredstava na kraju 2013. godine umanjiti za 30.994 - iznos koji se

dobija kada se od nabavne vrednosti osnovnog sredstva iz 2005. oduzme zbirpripadajuæih iznosa amortizacije za svaku godinu (80.000 - 49.006);

- saldo IV grupe sredstava na kraju 2013. godine umanjiti za 163.840 - iznos kojise dobija kada se od nabavne vrednosti osnovnog sredstva iz 2009. oduzmezbir pripadajuæih iznosa amortizacije za svaku godinu (500.000 - 336.160);

¨ za stalna sredstva grupe II do V pribavljena pre 1.1.2004. godine -nabavna vrednost odgovara neotpisanoj vrednosti tih sredstava na dan31.12.2003. godine, shodno èlanu 9. Pravilnika, pa se:

· pripadajuæi iznos poreske amortizacije za svako otuðeno sredstvo obra-èunava tako što se:

- za prvu godinu (2004) primeni propisana stopa na neotpisanu vrednost;


- za drugu i svaku sledeæu godinu do godine otuðenja primeni propisanastopa na osnovicu koja se dobija tako što se neotpisana vrednost umanjujeza iznos poreske amortizacije iz prethodne godine, odnosno prethodnihgodina.

Umanjenje na ime amortizacije na kraju godine oduzima se od salda grupe, aneotpisana vrednost predstavlja poèetni saldo grupe u narednoj godini.

· Za iznos NAKNADNIH ulaganja na postojeæim stalnim sredstvima iz grupa IIdo V, u toku poreskog perioda, uveæava se saldo grupe kojoj sredstvo pripada, i topoèev od poreskog perioda u kome su naknadna ulaganja završena.

· Sredstva grupe II do V, steèena putem statusne promene - sticaoc ih uklju-èuje u odgovarajuæu grupu sredstava po nabavnoj vrednosti u tekuæem poreskomperiodu a to je neotpisana vrednost tih sredstava kod prenosioca. Neotpisanavrednost se utvrðuje tako što se pojedinaèna vrednost steèenih sredstava umanjuje zapripadajuæi iznos poreske amortizacije koji se odnosi na svako sredstvo posebno (èlan4a stav 2. Pravilnika).

Kada se stalna sredstva grupe II do V u poreskom periodu prenose putemstatusne promene, prenosilac poèetni saldo grupe utvrðuje tako što iz salda grupeutvrðenog na kraju prethodnog poreskog perioda iskljuèuju sredstva preneta putemstatusne promene i to po nabavnoj vrednosti tih sredstava umanjenoj za pripadajuæiiznos poreske amortizacije (na isti naèin prikazan u tabeli - èlan 4a stav 3. Pravilnika).

Iz mišljenja Ministarstva finansija RS, br. 413-00-00058/2012-04 od 27.2.2012.godine:

"Prema tome, i obveznik koji u toku godine prestaje da postoji usled statusnepromene, i s tim u vezi sva stalna sredstva prenosi društvu sticaocu ili novom društvu,tako izvršeno otuðenje stalnih sredstava iskazuje na naèin propisan odredbom èlana4a stav 3. Pravilnika (u koloni 4. Obrasca OA), što znaèi da za otuðena sredstva(preneta putem statusne promene) u poreskom periodu (od 1. januara do 30. juna2011. godine) ne obraèunava poresku amortizaciju, odnosno ne iskazuje rashod potom osnovu."

· Ako vrednost po osnovu otuðenja stalnih sredstava u toku poreske godine zagrupe II do V prelazi saldo grupe, saldo grupe na kraju godine jednak je nuli.

· U sluèaju kada je krajnji saldo pojedine grupe manji od pet proseènihmeseènih bruto zarada isplaæenih po zaposlenom (što je iznos od 343.695 dinara) uRepublici u poslednjem mesecu perioda za koji se vrši obraèun amortizacije, celokupansaldo te grupe priznaje se kao rashod amortizacije i saldo grupe jednak je nuli.

Obraèun amortizacije stalnih sredstava razvrstanih u grupe od II do V vrši se naObrascu OA - Obraèun amortizacije stalnih sredstava, propisan Pravilnikom.

Prilikom obraèuna amortizacije stalnih sredstava, treba imati u vidu i pojedinestavove Ministarstva finansija, svakako samo ona koja su primenljiva i po izvršenimizmenama Zakona i Pravilnika, npr:

- Vrši se samo amortizacija osnovnih sredstava koja su evidentirana kaostalna imovina - (mišljenje br. 430-07-000720/2006-04 od 2.3.2006. godine);

- Vrši se amortizacija opreme nabavljene putem finansijskog lizinga -(mišljenje br. 430-07-00320/2006-04 od 30.10.2006. godine):

"Smatramo, prema tome, da u sluèaju kada nabavi materijalno sredstvo (konkretnoopremu) putem ugovora o finansijskom lizingu (èiji je vek trajanja du�i od jedne godine ièija je pojedinaèna nabavna cena u vreme nabavke veæa od proseène bruto zarade pozaposlenom u Republici), koje vodi u svojim poslovnim knjigama na raèunu 023 -


Postrojenja i oprema i obraèunava amortizaciju u poreskom periodu za tu opremu uraèunovodstvene svrhe, obveznik za ovu opremu u istom periodu treba da obraèunaamortizaciju po poreskim propisima, u skladu sa Zakonom, koja se priznaje uporeskom bilansu, jer se radi o materijalnom sredstvu evidentiranom kod obveznikakoje ispunjava uslove iz èlana 10. Zakona za obraèun amortizacije."

- Amortizacija nematerijalnih ulaganja (istra�ivanje i procenjivanje prirodnihresursa) - Ukoliko se ulaganja za istra�ivanje i procenjivanje prirodnih resursa priznajukao nematerijalna ulaganja (grupa 01, raèun 010 - ulaganja u razvoj), u skladu sapropisima o raèunovodstvu i MRS, odnosno MSFI, amortizacija tih, kao i ostalihnematerijalnih ulaganja priznaje se na naèin propisan Zakonom i Pravilnikom, odnosnosva nematerijalna ulaganja svrstana su u II amortizacionu grupu sa stopom amortizacijeod 10% (mišljenje br. 430-07-00349/2006-04 od 22.2.2007. godine);

- Amortizacija za ulaganja koja se vrše na tuðim sredstvima radi obavljanjadelatnosti - Ulaganja koja se vrše na tuðim sredstvima radi obavljanja delatnostievidentiraju se na raèunu 029 - Ulaganja na tuðim nekretninama, postrojenjima i opremiza koja se obraèunava amortizacija u skladu sa va�eæim propisima o raèunovodstvu,treba za svrhu poreske amortizacije (s obzirom da ova vrsta ulaganja nisu Pravilnikomrazvrstana ni u jednu grupu) razvrstati u amortizacionu grupu III - kao ostala stalnasredstva koja nisu posebno naznaèena u ostalim grupama - (mišljenje br.430-07-00203/2007-04 od 27.8.2007. godine);

- Obraèun amortizacije za poreski period kraæi od kalendarske godine:U skladu sa Zakonom i Pravilnikom, u sluèaju kada je obveznik osnovan u toku

godine, odnosno kada je poreski period za koji se sastavlja poreski bilans kraæi odkalendarske godine, poreska amortizacija se obraèunava na naèin utvrðen Pravilnikom(primenom propisane stope za odgovarajuæu grupu stalnih sredstava na osnovicuutvrðenu u koloni 5. Obrasca OA).

Stalnim sredstvima iz amortizacione grupe I (nepokretnosti) poreska amortizacijaobraèunava se za svako stalno sredstvo posebno, primenom propisane stope od2,5%, za vreme (broj meseci) od kada je svako pojedinaèno stalno sredstvo stavljeno uupotrebu, do kraja poreskog perioda (mišljenje br. 430-07-00102/2008 od 17.4.2008.godine);

- Za steèeno pravo vlasništva na �igovima (uneto u kapital od strane osnivaèa)preneto putem statusne promene spajanje uz pripajanje, društvo sticalac imapravo da vrši poresku amortizaciju:

"Obveznik, èiji je osnovni kapital (saglasno propisima koji ureðuju privrednadruštva) poveæan novim (nenovèanim) ulogom osnivaèa, stièe (na taj naèin) pravovlasništva na unetoj imovini - �igovima (èija je vrednost procenjena prilikom unosa) i usvojim poslovnim knjigama (ukoliko su ispunjeni uslovi za priznavanje nematerijalnihulaganja u skladu sa propisima o raèunovodstvu i reviziji i relevantnim MRS, odnosnoMSFI) po tom osnovu, na odgovarajuæem raèunu grupe 01 (Nematerijalna ulaganja),iskazuje nematerijalna ulaganja - �igove. U sluèaju kada obveznik tako steèeno pravovlasništva na �igovima prenese putem statusne promene spajanje uz pripajanje(kojom prenosilac prestaje da postoji) drugom društvu (sticaocu), smatramo da (naovaj naèin steèena) nematerijalna ulaganja - �igove, društvo sticalac ima pravo daamortizuje u skladu sa propisima kojima se ureðuje oporezivanje dobiti pravnih lica(mišljenje br. 413-00-00246/2012-04 od 11.2.2013. godine)";


- Kada obveznik po isteku korisnog veka trajanja stalnih sredstava, tasredstva rashoduje i uništi, odnosno proda ih kao otpadni materijal, saldo grupe ukoju su ta sredstva razvrstana umanjuje za iznos neotpisane vrednosti tihsredstava:

"U sluèaju kada obveznik, po isteku korisnog veka trajanja stalnih sredstava(utvrðenog u skladu sa propisima o raèunovodstvu i reviziji i MRS, odnosno MSFI), zakoja je vršio obraèun amortizacije za poreske svrhe, ta sredstva rashoduje i uništi,odnosno proda ih kao otpadni materijal, što znaèi da ih više ne koristi, mišljenja smo daje u tom sluèaju reè o otuðenju stalnih sredstava, pa je obveznik du�an da saldo grupeu koju su ta sredstva razvrstana (III grupa u konkretnom sluèaju) umanji za iznosneotpisane vrednosti predmetnih sredstava (nabavna vrednost tih sredstava umanjenaza pripadajuæi iznos poreske amortizacije (mišljenje br. 413-00-00568/2012-04 od11.2.2013. godine)".

¨ Primer obraèuna amortizacije za poreske svrhe:1) saldo IV grupe sredstava na poèetku 2014. godine

(neotpisana vrednost sredstava na dan 31.12.2013. godine) .............5.500.0002) nabavka sredstava tokom 2014. godine .............................................1.300.000

3) prodaja sredstva tokom 2014. godine (nabavljenog 2009. godine) ........163.8404) osnovica za amortizaciju (1 + 2 - 3) ....................................................6.636.1605) stopa amortizacije .......................................................................................20%6) amortizacija za 2014. god. (4 x 5) .......................................................1.327.2327) krajnji saldo grupe na kraju 2014. godine i poèetni saldo

grupe za 2015. godinu 5.500.000 - 1.327.232 =..................................4.172.768

Obrazac OA

Broj grupePoèetni

saldo grupe

Pribavljenasredstvakoja se

stavljaju uupotrebu

Otuðenasredstva

tokomgodine

Neotpisanavrednost(2 + 3 - 4)

Stopa %Amortizacija

(5 x 6)

Neotpisanavrednost nakraju godine

(5 - 7)

1 2 3 4 5 6 7 8

IV 5.500.000 1.300.000 163.840 6.636.160 20 1.327.232 4.172.768

* * *

Pod red. br. 20. do 24. - iskazuju se rashodi utvrðeni u skladu sa èlanom 15.ZPDPL, u iznosima koji se ne priznaju kao rashod u poreskom bilansu, i to:

® Pod rednim brojem 20. - iskazuju se rashodi koji su iznad iznosa 5% odukupnog prihoda po osnovu izdataka za zdravstvene, obrazovne, nauène,humanitarne, verske, zaštitu èovekove sredine, sportske namene idavanja ustanovama socijalne zaštite, kao i rashodi po osnovu izdatakaza humanitarnu pomoæ, odnosno otklanjanje posledica nastalih u sluèajuvanredne situacije, koji su uèinjeni Republici, autonomnoj pokrajini,odnosno jedinici lokalne samouprave.

Èlanom 15. stav 2. ZPDPL, precizirano je da se ovi izdaci priznaju kao rashod (do5% od ukupnog prihoda) u zbirnom iznosu.

Izdaci za zdravstvene, obrazovne, nauène, humanitarne, verske, zaštituèovekove sredine, sportske namene i davanja ustanovama socijalne zaštite


priznaju se na ovaj naèin samo ako su izvršeni licima registrovanim za te namene u skla-du sa posebnim propisima, koja navedena davanja iskljuèivo koriste za obavljanje tihdelatnosti. To podrazumeva obaveznost lica koje daje sredstva da u ugovoru ili odluci odavanju sredstava precizira osnov davanja (npr. za nabavku uèila za školu; zaopremanje ustanove socijalne zaštite; za nabavku sportske opreme za sportski klub i sl.).

· U mišljenju Ministarstva finansija, br. 401-00-00814/2007-04 od 27.8.2007.godine, dat je sledeæi stav:

"1. Poreski tretman sa stanovišta davaoca donacije:

Odredbom èlana 15. stav 1. Zakona propisano je da se izdaci za zdravstvene,obrazovne, nauène, humanitarne, verske, zaštitu èovekove sredine i sportske namene,priznaju kao rashod u iznosu najviše do 3,5% od ukupnog prihoda.

Prema tome, rashodi po osnovu donacija (bilo da su u novcu, predmetima iliuslugama), uèinjeni za navedene namene (ukljuèujuæi i sportske kao u konkretnomsluèaju), priznaju se u poreskom bilansu obveznika (donatora) u iznosu do 3,5% odukupnog prihoda, pri èemu se navedeni procenat odnosi zbirno na sve izdatke iz èlana15. stav 1. Zakona.

2. Poreski tretman sa stanovišta primaoca donacije:

Èlanom 23. Zakona propisano je da se za utvrðivanje oporezive dobiti priznajuprihodi u iznosima utvrðenim bilansom uspeha, u skladu sa propisima kojima seureðuje raènavodstvo i revizija i MRS, odnosno MSFI, osim prihoda za koje je ovimzakonom propisan drugi naèin utvrðivanja.

Poreskom obvezniku - primaocu donacije (u konkretnom sluèaju CentruMilenijum AD), donacija primljena u novcu ukljuèuje se u poreski bilans (ObrazacPB 1) kao prihod u iznosu utvrðenom bilansom uspeha u skladu sa propisima oraènovodstvu i reviziji i MRS, odnosno MSFI, i uveæava oporezivu dobit."

Skreæemo pa�nju da se na ovaj naèin izdaci za humanitarnu pomoæ, odnosnootklanjanje posledica nastalih u sluèaju vanredne situacije priznaju samo ako suuèinjeni iskljuèivo Republici, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalnesamouprave ili dati humanitarnim organizacijama registrovanim za sakupljanjehumanitarne pomoæi koje primljena sredstva koriste iskljuèivo za obavljanjedelatnosti humanitarnog karaktera.

® Pod rednim brojem 21. - iskazuje se rashod koji je obveznik imao za ulaganjau oblasti kulture i kinematografije koji prelaze iznos od 5% ukupnogprihoda, pod uslovom da se radi o ulaganjima izvršenim u skladu saPravilnikom o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod.

Stavom 3. èlana 15. ZPDPL, precizirano je da se ovi izdaci priznaju kao rashod(do 5%) ako su ulaganja izvršena u skladu sa Pravilnikom o ulaganjima u oblasti kulture.

Èlanom 2. ovog pravilnika propisano je da se ulaganja u oblasti kulture priznajukao rashod ukoliko omoguæuju:

1) stvaranje, prouèavanje i oèuvanje kulturnih vrednosti;2) negovanje, oèuvanje i obogaæivanje kulturno-istorijskog nasleða;3) stvaranje uslova za obavljanje i razvoj kulturnih delatnosti;4) podsticanje meðunarodne kulturne delatnosti i saradnje;5) podsticanje edukacije u oblasti kulture;6) podsticanje nauènih istra�ivanja u oblasti kulture;7) stimulisanje mladih talenata u oblasti kulturnog stvaralaštva.


Prema odredbi èlana 3. Pravilnika, ulaganje u oblasti kulture priznaje se kaorashod ukoliko se ulaganje vrši u ustanove kulture, umetnièka udru�enja, fakultete,akademije, umetnièke škole i druga domaæa pravna lica koja su registrovana usledeæe podgrupe delatnosti prema Zakonu o klasifikaciji delatnosti i Registru jedinicarazvrstavanja ("Slu�beni list SRJ", broj 31/96)*, i to:

1) zaštita kulturnih dobara, prirodnih i drugih znamenitosti (92522);2) delatnosti muzeja, galerija i zbirki (92521);3) umetnièko i knji�evno stvaralaštvo i scenska umetnost (92310);4) kinematografska i video proizvodnja (92110);5) delatnost biblioteka (92511);6) delatnost arhiva (92512);7) delatnost botanièkih i zooloških vrtova i drugih prirodnih rezervata (92530);8) izdavanje knjiga, brošura, muzièkih knjiga i drugih publikacija (22110).Ulaganja u navedene delatnosti priznaju se kao rashod ukoliko su izvršena za

investicije namenjene rekonstrukciji postojeæih i izgradnji novih objekata kulture,programske aktivnosti, za produkciju i opremu koja slu�i za obavljanje delatnosti kulture iumetnosti i sl.

* Skreæemo pa�nju da pomenuta odredba Pravilnika, tj. navedene šifre delatnostinisu još uvek usklaðene sa Zakonom o klasifikaciji delatnosti ("Slu�beni glasnik RS", broj104/2009), koji je u primeni od 17.3.2010. godine, na osnovu koga je doneta Uredba oklasifikaciji delatnosti ("Slu�beni glasnik RS", broj 54/2010).

® Pod rednim brojem 22. - iskazuju se izdaci po osnovu èlanarina komora-ma, savezima i udru�enjima koji premašuju iznos do 0,1% od ukupnogprihoda, koji se priznaje kao rashod (èlan 15. stav 4. Zakona).

Èlanarine èija je visina propisana posebnim zakonom, priznaju se kao rashod uiznosu koji je propisan tim zakonom. Do sada su to bile èlanarine propisane Zakonom okomorama koji je pretrpeo izmene i dopune koje su u primeni od 1.1.2013. godine, i naosnovu kojih je uèlanjenje u bilo koju komoru zasnovano na dobrovoljnosti. Stoga više nepostoji zakonska obaveza plaæanja èlanarine komorama.

* * *

¨ Izdaci za reklamu, propagandu i reprezentaciju ¨

® Pod rednim brojem 23. - iskazuju se izdaci za reklamu i propagandu, kojiprelaze 10% ukupnog prihoda.

® Pod rednim brojem 24. - iskazuju se izdaci za reprezentaciju koji prelazeiznos 0,5% ukupnog prihoda u skladu sa èlanom 15. stav 7. ZPDPL.

Èlanom 15. stav 6. ZPDPL, propisan je dozvoljen rashod za reklamu i propagandu- do 10% ukupnog prihoda. Ne postoji podzakonski akt koji precizira ove rashode, što upraksi mo�e dovesti do slobodnijeg ili pogrešnog tumaèenja pojedinih rashoda. Jedino jeèlanom 15. stav 8. Zakona propisano da se kao rashod propagande priznaju samo onipokloni i drugi rashodi koji slu�e promociji poreskog obveznika (izuzev poklonadatih povezanom licu, u smislu èlana 7a taèka 4) Zakona).

Izdaci za reklamu, propagandu i reprezentaciju trebalo bi da budu ustanovljeniaktom obveznika.


Mo�e se reæi da troškovi reklame i propagande predstavljaju troškoveproizvodnih usluga - nastali su po osnovu izvršenih usluga reklame i propagande, ili poosnovu reklamnog i propagandnog materijala. Takoðe, davanje sopstvenih proizvoda tj.robe prilikom promocija, prezentacija mo�e da ima karakter troškova reklame, propa-gande ili pak reprezentacije, ako je to predviðeno aktom obveznika.

To mogu biti:

- rashodi davaoca novèanih sredstava na ime sponzorstva, što podrazumevada primalac sredstava ima ugovorenu obavezu pru�anja neke vrste protivuslugepromovisanja davaoca sredstava (oglašavanje, javna prezentacija sponzora nabilo koji naèin i sl.), jer ovi rashodi predstavljaju indirektnu promociju poslovanjaporeskog obveznika, odnosno rashode propagande;

- troškovi zajednièkih promocija u objektima klijenata, troškovi izlaganja upublikacijama, troškovi za obezbeðenje efektnijeg izlaganja proizvoda ucilju neposredne podrške prodaji odreðenog proizvoda i sl., ukoliko suknjigovodstveno proknji�eni na raèunu 535 i direktno povezani sa promocijomposlovanja poreskog obveznika (prvenstveno su nastali kao oblik generalnepromocije obveznika ili pojedinaène promocije njegovih odreðenih proizvoda -plaæanje posebnog mesta izlaganja postojeæih i novih proizvoda u prodavnici,plaæanje zajednièkih promocija u objektima klijenata putem organizovanogšminkanja i sl.).

Troškovi reprezentacije - Dozvoljen rashod za reprezentaciju je do 0,5%ukupnog prihoda. To su nematerijalni troškovi i to mogu biti:

- ugostiteljske usluge za poslovne partnere, za jubileje i sliène proslave obvez-nika;

- donacije, tj. davanje poklona poslovnim partnerima i drugim licima, izsopstvene proizvodnje ili nabavljenih za tu svrhu.

Prema mišljenju Ministarstva finansija RS, br. 413-00-02777/2010-04 od5.1.2011. godine, kao izdatak reprezentacije mo�e se priznati i vauèer koji je datposlovnom partneru:

"S tim u vezi, ukoliko obveznik u svojim poslovnim knjigama (a saglasno propisimao raèunovodstvu i reviziji kao i svojim opštim aktom) evidentira kao izdatak repre-zentacije vauèer, koji se (kako navodite u dopisu) daje poslovnom partneru kako biga iskoristio iskljuèivo radi nabavke dobara koja se smatraju prigodnimpoklonima za svrhe unapreðenja poslovne saradnje, odnosno korišæenja(ugostiteljskih) usluga u taèno odreðenim objektima, takav izdatak bi se, prema našemmišljenju, mogao smatrati izdatkom za reprezentaciju, u skladu sa èlanom 15. stav 7.Zakona."

Primer akta o propagandi, reklami i reprezentaciji

P R A V I L N I KO TROŠKOVIMA PROPAGANDE, REKLAME I REPREZENTACIJE

Ovim pravilnikom je ureðeno šta se smatra propagandom, reklamom i reprezenta-cijom i naèin raspolaganja i trošenja sredstava za potrebe realizacije propagande,reklame i reprezentacije privrednog društva ("naziv privrednog društva" - u daljem tekstu:preduzeæe), a u skladu sa va�eæom zakonskom regulativom i potrebama Preduzeæa.


I. Opšte odredbe

Èlan 1.Propaganda je skup planskih mera i aktivnosti koje pru�aju opšte informacije o

poslovanju preduzeæa, radi promovisanja poslovne aktivnosti pru�anjem potrebnihmarketinških informacija koje su dostupne veæem broju potencijalnih kupaca - korisnikaproizvoda i usluga preduzeæa.

Reklama je skup aktivnosti koje preduzeæe preduzima u cilju adekvatnijegpredstavljanja, najširem broju buduæih kupaca - korisnika, odreðenih proizvoda i uslugakoje preduzeæe prometuje u okviri obavljanja delatnosti.

Reprezentaciju èine troškovi proistekli iz aktivnosti koje preduzimaju ovlašæenalica preduzeæa prilikom realizacije poslovnih pregovora i drugih oblika saradnjepreduzeæa sa poslovnim partnerima i drugim licima, kao i troškovi koji nastaju prilikomproslava jubileja preduzeæa i drugih sliènih skupova.

II. Troškovi propagande i reklame

Èlan 2.Propagandne aktivosti se realizuju putem propagandnog materijala i propagan-

dnih akcija ili na sajamskim i slièni manifestacijama.Propagandni materijal èine: plakati, prospekti, katalozi, bilteni, amblemi, znaèke,

rokovnici, privesci, kalendari i slièni proizvodi koji imaju utisnut logo preduzeæa ilipropagandnu poruku i koji prezentuje delatnost preduzeæa. Propagandni materijal se delislobodno.

Propagandne akcija se sprovode po potrebi i u odreðenim periodima na osnovuodluke nadle�nog lica ili slu�be, a radi obaveštavanja šire javnosti o poslovnimaktivnostima preduzeæa. Propagandne akcije se sprovode na naèin koji je najprimerenijiza propagiranje aktivosti preduzeæa a najèešæe putem predstavljanja u sredstvimajavnog informisanja (štampa, TV, radio, internet) ili putem propagandnih kaseta,predstavljanja u publikacijama, na kalendarima, kao i putem promocija.

Èlan 3.Reklamne aktivnosti se realizuju putem reklamnog materijala i reklamnih akcija sa

ciljem da se najširi krug buduæih kupaca - korisnika informiše o proizvodima/uslugamakoje preduzeæe prometuje.

Reklamni materijal mo�e biti: prospekt, plakat, katalog i sl., na kome supredstavljeni odreðeni proizvodi ili opisane usluge, kao i reklamni materijal kojipreduzeæe pribavlja (blokovi, olovke, CD, fleš memorije, upaljaèi, privesci, rokovnici,podmetaèi za èaše, majce, kaèketi, kecelje i slièni predmeti) na kojima je logo preduzeæa.Reklamni materijal se mo�e deliti buduæim kupcima na organizovanim skupovima iliprilikom organizovanja reklamnih akcija, kao i potencijalnim poslovnim partnerima.

Reklamne akcije se mogu realizovati putem sredstava javnog informisanja, nasajmovima i drugim skupovima a radi obaveštavanja buduæih kupaca - korisnika o novimproizvodima/uslugama, popustima, akcijskim prodajama i sl.

III. Reprezentacija - priznavanje troškova

Èlan 4.Reprezentacija se realizuje:- u sedištu preduzeæa i/ili njenim eksternim objektima;- van sedišta preduzeæa i na slu�benom putu.


Troškovi reprezentacije mogu nastati prilikom zakljuèivanja ugovora sa poslovnimpartnerima, obele�avanja jubileja, puštanja u rad novih objekata ili stavljanjem u prometnovih proizvoda/usluga, na sajamskim i sliènim manifestacijama i sl.

Reprezentacija obuhvata:- davanje prigodnih poklona manje vrednosti sa ili bez utisnutog loga (tašne,

novèanici, kaiševi, parfemi, bombonjere, flaširana piæa i sl.) - èija je najveæa pojedinaènavrednost do ____ ,

- plaæanja rekreacije i sl. poslovnim partnerima,- zakup automobila u neposlovne svrhe, kao i korišæenje plovila ili vazduhoplova,- korišæenje kuæa za odmor, turistièkih putovanja,- kupovina ulaznica za pozorište, koncerte, sportske dogaðaje, i sl.,- ugostiteljske usluge (konzumacija hrane i piæa u ugostiteljskim objektima ili

putem keteringa),- hotelski smeštaj za poslovne partnere.Zaposleni koji prima poslovne partnere ili goste du�an je da prijavi pretpostav-

ljenom poslovni ruèak, veèeru i sl., svrhu sastanka kao i predviðeni trošak reprezentacije.Reprezentacija na slu�benom putu posebno se odobrava i mo�e iznositi najviše

do _____ dinara.

Èlan 5.

Trošak reprezentacije se ne priznaje zaposlenom ukoliko ista nije najavljena iodobrena od strane odgovornog lica. Zaposleni kome je odobren trošak reprezentacijemora dostaviti odgovarajuæi raèun, u zavisnosti gde je i na koji naèin realizovan trošak,odnosno ako je trošak realizovan van sedišta preduzeæa ili na slu�benom putu.

Izdaci za reprezentaciju nadoknaðuju se zaposlenom u visini stvarnih troškovapod uslovom da je:

- svrha izdatka poslovna;- izdatak unapred odobren od ovlašæenog lica;- prilo�en ispravan originalan raèun.

IV. Kontrola i izveštavanje o korišæenju sredstava za propagandu,reklamu i reprezentaciju

Èlan 6.

Sredstva za propagandu, reklamu i reprezentaciju se planiraju na godišnjemnivou.

Alternativa:Trošak za propagandu i reklamu mo�e iznositi najviše do ___% a za repre-

zentaciju najviše do ___% od ukupnog prometa za prethodnu poslovnu godinu.Korišæenje sredstava odobrava ovlašæeno lice a na predlog lica koje organizuje i

priprema odreðenu aktivnost bilo da je u pitanju propaganda i reklama ili reprezentacija.Lica koja imaju pravo na korišæenje biznis platne kartice, iste mogu koristiti za

plaæanje troškova reprezentaciju na slu�benom putu u zemlji i inostranstvu.

Èlan 7.

Raèune i drugu dokumentaciju koja se odnosi na realizovane troškove reklame ipropagande kontroliše i overava nadle�na slu�ba, odnosno odgovorno lice preduzeæa.


Evidentiranje troškova propagande, reklame i reprezentacije u poslovnimknjigama vrši se na odgovarajuæim kontima prema va�eæem Kontnom planu.

Èlan 8.Izveštavanje o realizaciji planiranih troškova reprezetacije se vrši prema potrebi, a

obavezno kvartalno.

Èlan 9.Slu�ba raèunovodstva, po isteku kvartala i zakljuèenju knji�enja za dati period,

sastavlja pregled o ostvarenim i planiranim troškovima i dostavlja ga odgovornom licupreduzeæa.

Èlan 10.Odgovorno lice preduzeæa vodi raèuna da trošak propagande, reklame i

reprezentacije ne preðe ovim pravilnikom propisan limit.

V. Prelazne i završne odredbe

Èlan 11.U skladu sa odredbama ovog pravilnika moraju se ponašati sva zaposlena lica

koja na bilo koji naèin uèestvuju u realizaciji troškova propagande, reklame ireprezentacije.

Èlan 12.Ukoliko zaposleni uèini trošak po osnovu propagande, reklame i reprezentacije

suprotno odredbama ovog pravilnika, isti mu se neæe priznati, odnosno du�an je da ganadoknadi preduzeæu.

Èlan 13.Ovaj pravilnik stupa na snagu ____________________ .

===============================================

I na kraju, da napomenemo i to da u skladu sa Zakonom o poreskom postupku iporeskoj administraciji, Poreska uprava u svakom konkretnom sluèaju, na osnovupodataka iz poslovnih knjiga i evidencija poreskog obveznika kao i svih èinjenica idokaza utvrðenih u postupku kontrole, utrvðuje da li su ispunjeni uslovi za priznavanjenavedenih troškova u poreskom bilansu, odnosno da li su troškovi u odreðenom sluèajuzaista nastali u svrhu neposredne promocije i reklame ili imaju neki drugi karakter.

* * *

¨ Ispravka vrednosti pojedinaènih potra�ivanjai otpis vrednosti pojedinaènih potra�ivanja ¨

® Pod rednim brojem 25. - iskazuje se ispravka vrednosti pojedinaènihpotra�ivanja ako od roka za njihovu naplatu nije prošlo najmanje 60 dana, kao iotpis vrednosti pojedinaènih potra�ivanja koja prethodno nisu bila ukljuèena uprihode, nisu otpisana kao nenaplativa i za koja nije pru�en dokaz oneuspeloj naplati.


Za priznavanje direktnog otpisa potrebno je da obveznik ispuni sledeæe uslove iz:- taèke 1) - da se nesumnjivo doka�e da su ta potra�ivanja prethodno bila

ukljuèena u prihode obveznika;- taèke 2) - da su ta potra�ivanja u knjigama poreskog obveznika otpisana kao

nenaplativa; i

- taèke 3) - da se pru�i dokaz da su potra�ivanja utu�ena, odnosno da jepokrenut izvršni postupak radi naplate potra�ivanja, ili da su potra�ivanjaprijavljena u likvidacionom ili steèajnom postupku nad du�nikom.

Na teret rashoda priznaje se i otpis vrednosti pojedinaènih potra�ivanja koja se uskladu sa propisima o raèunovodstvu i reviziji i MRS, odnosno MSFI ne iskazuju kaoprihod (avansi, pozajmice…), osim potra�ivanja iz èlana 7a taèka 2) ovog zakona,ukoliko obveznik ispuni uslove propisane odredbama stava 1. taè. 2) i 3) ovog èlana.

Prema stavu 6. èlana 16. ZPDPL, na teret rashoda priznaje se ispravka vrednostipojedinaènih potra�ivanja ako je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana, aliako nije prošlo više od 60 dana ispravka se iskazuje pod ovim rednim brojem.

Dopunjenim stavom 7. èlana 16. ZPDPL, precizirano je da se za iznos rashoda poosnovu ispravke vrednosti pojedinaènih potra�ivanja iz stava 6. ovog èlana (ispravkevrednosti pojedinaènih potra�ivanja iz st. 1. i 2. ovog èlana, ako je od roka za njihovunaplatu, odnosno realizaciju prošlo najmanje 60 dana) i èlana 22a ovog zakona, koji subili priznati u poreskom bilansu, uveæavaju prihodi u poreskom bilansu u poreskomperiodu u kome obveznik izvrši otpis vrednosti istih potra�ivanja, ako nije kumulativnoispunio uslove iz stava 1, odnosno stava 2. ovog èlana. U tom sluèaju, podatak seiskazuje pod red. br. 38. Obrasca PB 1.

Prema stavu 8. istog èlana sva otpisana, ispravljena i druga potra�ivanja iz st. 1,2, 3. i 6. ovog èlana koja su priznata kao rashod, a koja se kasnije naplate ili za kojapoverilac povuèe tu�bu, predlog za izvršenje, odnosno prijavu potra�ivanja, umomentu naplate ili povlaèenja tu�be, predloga za izvršenje, odnosno prijavepotra�ivanja, ulaze u prihode poreskog obveznika.

Va�no je znati da, prema stavu 9. ovog èlana, sva otpisana, ispravljena i drugapotra�ivanja koja nisu priznata kao rashod, a koja se kasnije naplate, u momentunaplate ne ulaze u prihode poreskog obveznika.

Propisano je i posebno pravilo za otpis onih potra�ivanja kod kojih ne postojiekonomska opravdanost pokušaja naplate sudskim putem, odnosno st. 4. i 5. jepropisano da se na teret rashoda priznaje otpis vrednosti pojedinaènih potra�ivanja zakoja su ispunjeni uslovi iz stava 1. taè. 1) i 2), odnosno stava 2. ovog èlana, pod uslovomda su troškovi utu�enja pojedinaènog du�nika veæi od ukupnog iznosapotra�ivanja od tog du�nika.

Èlanom 16a ZPDPL propisano je da se kao rashod priznaje gubitak od prodajepotra�ivanja u iznosu koji je iskazan u bilansu uspeha obveznika, koji je saèinjen uskladu sa MRS, odnosno MSFI i propisima kojima se ureðuje raèunovodstvo i revizija,odnosno u skladu sa naèinom priznavanja, merenja i procenjivanja prihoda i rashoda,kada su u pitanju obveznici koji ne primenjuju MRS, odnosno MSFI.

Prodaja potra�ivanja - Prema stavu 2. ovog èlana, na ispravku vrednostipotra�ivanja koja je u skladu sa èl. 16. i 22a ZPDPL bila priznata kao rashod neprimenjuju se odrebe èlana 16. stav 1. taèka 3) i stav 2. ovog zakona u poreskomperiodu u kojem je izvršena prodaja potra�ivanja, odnosno na ispravku vrednostipriznatu kao rashod poreskog perioda, u poreskom periodu kada je izvršena prodaja tihpotra�ivanja nije potrebno da obveznik pru�i dokaze da su potra�ivanja utu�ena,odnosno da je pokrenut izvršni postupak radi naplate istog, ili da su potra�ivanjaprijavljena u likvidacionom ili steèajnom postupku nad du�nikom.


¨ Rashod koji se ne priznaje stalnoj poslovnoj jedinicinerezidentnog obveznika ¨

Prema odredbama èlana 20. ZPDPL, kamata i pripadajuæi troškovi po osnovuzajma odobrenog stalnoj poslovnoj jedinici od strane njene nerezidentne centrale nepriznaju se kao rashod.

Takoðe, naknada po osnovu autorskog i srodnih prava i prava industrijskesvojine, koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika isplaæuje svojojnerezidentnoj centrali, ne priznaje se kao rashod. U skladu sa ovim èlanom sledi:

® Pod rednim brojem 26. - ogranak nerezidentnog obveznika koji sastvalja PB1, pod ovim rednim brojem iskazuje kamatu i pripadajuæe troškove poosnovu zajma dobijenog od nerezidentne centrale, kao i naknade koje poosnovu autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine kojeisplaæuje svojoj nerezidentnoj centrali.

¨ Rashodi po osnovu poreza, doprinosa, taksi i drugih javnih da�binakoje ne zavise od rezultata poslovanja, a koje nisu plaæene

u poreskom periodu ¨

Prema odredbi èlana 22. stav 1. ZPDPL, na teret rashoda poreskog perioda u PB1 priznaju se porezi, doprinosi, takse i druge javne da�bine koje NE zavise od rezultataposlovanja a koje su plaæene u poreskom periodu (npr. porez na imovinu, porez naprenos apsolutnih prava, doprinos za PIO, taksa za isticanje firme i dr.). Ako nisu plaæenene priznaju se kao rashod u PB 1.

® Pod rednim brojem 27. - iskazuje se rashod po osnovu poreza, doprinosa,taksa i drugih javnih da�bina koje NE zavise od rezultata poslovanja iNISU PLAÆENE u poreskom periodu, a po osnovu kojih je u poslovnimknjigama obveznik iskazao rashod.

Porez na dobit zavisi od rezultata poslovanja i priznaje se u poreskom periodu ikada nije plaæen a iskazan je u poslovnim knjigama.

® Pod rednim brojem 28. - iskazuje se rashod po osnovu poreza, doprinosa,taksa i drugih javnih da�bina koje NE zavise od rezultata poslovanja aPLAÆENE SU u poreskom periodu, a po osnovu kojih u poslovnim knjigamaza 2014. obveznik nije iskazao rashod.

¨ Rashodi koji se ne priznaju bankama i osiguravajuæim društvima ¨

® Pod rednim brojem 29. - banke iskazuju uveæanje ispravke vrednostipotra�ivanja banke iznad iznosa utvrðenog propisima Narodne banke Srbije.

Naime, èlanom 22a stav 1. ZPDPL propisano je da se na teret rashoda uporeskom bilansu banke, priznaje uveæanje ispravke vrednosti potra�ivanja bilansneaktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, u iznosu obraèunatom nanivou banke, koja su u skladu sa unutrašnjim aktima banke iskazani u bilansu uspeha nateret rashoda u poreskom periodu, u skladu sa propisima NBS. Ovom dopunom iz de-cembra 2012. godine, je izvršeno usaglašavanje sa tumaèenjima ovog èlana od stranenadle�nog ministarstva i otklonjene su nedoumice koje su se javljale u njegovoj primeni.


® Pod rednim brojem 30. - osiguravajuæa društva iskazuju uveæanjeindirektnog otpisa potra�ivanja iznad iznosa utvrðenog propisima Narodnebanke Srbije.

Prema èanu 22a stav 2. ZPDPL, na teret rashoda u poreskom bilansu društva zaosiguranje priznaje se uveæanje indirektnog otpisa prema kategorijama naplativostipotra�ivanja, obraèunatog i iskazanog u bilansu uspeha na teret rashoda, do visineodreðene u skladu sa propisima Narodne banke Srbije.

Kada osiguravajuæe društvo u poslovnim knjigama ima evidentirana potra�ivanjapo osnovu nenaplaæenih premija osiguranja, kao i po osnovu zakonske zatezne kamateobraèunate na neplaæenu premiju, koje �eli da delimièno otpiše, taj otpis se ne priznajekao rashod, obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz èlana 16. stav 1. Zakona. U vezi sa tim umišljenju Ministarstva finansija RS, br. 430-07-00087/2011-04 od 1.3.2011. godine, stoji:

"... U konkretnom sluèaju, a kako proizilazi iz podnetog dopisa, obveznik(osiguravajuæe društvo), u svojim poslovnim knjigama ima evidentirana potra�ivanja poosnovu nenaplaæenih premija osiguranja, kao i po osnovu zakonske zatezne kamateobraèunate na neplaæenu premiju, odnosno na premiju plaæenu u docnji, pri èemu jeobraèunata (zakonska zatezna) kamata knji�ena na prihode, a potom na ispravkuvrednosti potra�ivanja. U cilju negovanja dobrih poslovnih odnosa sa klijentima,obveznik (u konkretnom sluèaju) znaèajan deo svojih potra�ivanja rešavapotpisivanjem Sporazuma o naplati dospelih obaveza uz popust, koji se sastoji uotpisivanju (zatezne) kamate i dela premije.

Odredbom èlana 16. stav 1. Zakona, propisano je da se na teret rashoda priznajeotpis vrednosti pojedinaènih potra�ivanja, osim potra�ivanja iz èlana 7a taèka 2) ovogzakona, pod uslovom:

1) da se nesumnjivo doka�e da su ta potra�ivanja prethodno bila ukljuèena uprihode obveznika;

2) da je to potra�ivanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo;

3) da poreski obveznik pru�i dokaze o neuspeloj naplati tih potra�ivanja sudskimputem.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznik (u konkretnom sluèaju),prilikom otpisa potra�ivanja (po osnovu zatezne kamate, odnosno dela premijeosiguranja), du�an je da ispuni uslove propisane èlanom 16. stav 1. Zakona."

¨ Rashodi po osnovu dugoroènih rezervisanja ¨

® Pod rednim brojem 31. - iskazuje se iznos dugoroènih rezervisanja posvim osnovima, koja se ne priznaju u poreskom bilansu. Pod ovim rednimbrojem iskazuju se i dugoroèna rezervisanja za izdate garancije i drugajemstva izvršena u skladu sa propisima o raèunovodstvu i MRS/MSFI, koja suiskazana u bilansu uspeha, ali nisu realizovana, odnosno izmirena u poreskomperiodu za koji se utvrðuje oporeziva dobit.

Naime, pod ovim rednim brojem se ne iskazuju dugoroèna rezervisanja koja seprema odredbi èlana 22b stav 1. ZPDPL, priznaju u poreskom bilansu, a to su dugoroènarezervisanja za:

- obnavljanje prirodnih bogatstava;- troškove u garantnom roku;- zadr�ane kaucije i depozite;- druga dugoroèna rezervisanja koja se obavezno formiraju u skladu sa zakonom.


Pošto navedenom zakonskom odredbom nije ogranièen iznos dugoroènih rezervi-sanja za navedene namene, isti se priznaju u punom iznosu iskazanom u Bilansu uspehau skladu sa MRS 37 - Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva.

Prema mišljenju Ministarstva finansija RS, br. 413-00-01083/2008-04 od17.2.2009. godine, priznaje se kao rashod dugoroèno rezervisanje:

"Prema tome, ako se rezervisanja koja æe obveznik vršiti (saniranje i rekultivacijaiskorišæenih delova deponije), priznaju u skladu sa propisima o raèunovodstvu irelevantnim MRS (kao dugoroèna rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnihbogatstava), mišljenja smo da se rashodi obveznika (iskazani na odgovarajuæemraèunu u okviru grupe raèuna 54 a u skladu sa Pravilnikom o Kontnom okviru i sadr�iniraèuna u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica ipreduzetnike - "Slu�beni glasnik RS", broj 114/2006), nastali po osnovu tihrezervisanja, priznaju u poreskom bilansu obveznika, saglasno èlanu 22b Zakona."

® Pod rednim brojem 32. - iskazuje se iznos iskorišæenih dugoroènih rezer-visanja za izdate garancije i druga jemstva, koja nisu bila priznata kaorashod u poreskom periodu u kome su izvršena.

Prema stavu 2. èlana 22b ZPDPL, na teret rashoda priznaju se dugoroènarezervisanja za izdate garancije i druga jemstva, u visini iskorišæenih iznosa tihrezervisanja u poreskom periodu, odnosno izmirenih obaveza i odliva resursa po osnovutih rezervisanja.

To znaèi da kada je obveznik u nekom od ranijih poreskih perioda izvršiorezervisanja za navedene rashode i to iskazao u Bilansu uspeha, pri èemu rezervisanjaza izdate garancije i druga jemstva nisu bila priznata u poreskom bilansu, obveznik ihiskazuje ovde, u iznosu u kojem je u ovom poreskom periodu došlo do izmirivanja tihobaveza.

¨ Rashodi po osnovu obvezvreðenja imovine ¨

® Pod rednim brojem 33. - iskazuje se iznos rashoda nastao po osnovuumanjenja vrednosti imovine u poslovnim knjigama zbog obezvreðenjaimovine (koja se utvrðuje kao razlika izmeðu nabavne cene imovine utvrðeneu skladu sa Zakonom i njene procenjene nadoknadive vrednosti), koji se nepriznaje u PB.

To su podaci iskazani na raèunima grupe 58 - Rashodi po osnovu obezvreðenjaimovine, umanjeni za iznos rashoda nastalog u sluèaju ošteæenja imovine usled višesile, u skladu sa èlanom 22v i za iznos ispravke vrednosti pojedinaènih potra�ivanja akoje od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana (èlan 16. stav 6. Zakona).

Primer:- Osnovno sredstvo je nabavljeno po trošku od..........................................690.000- Kumulirana amortizacija iznosi ..................................................................40.250- Na bazi indicija o obezvreðenosti osnovnog sredstva izvršena je

procena i utvrðeno je da je iznos sredstava koji mo�e da se nadoknadi ...287.500- Knjigovodstvena vrednost osnovnog sredstva iznosi...............................483.000U ovom sluèaju, svodi se knjigovodstvena vrednost (483.000) na vrednost

sredstava koja mo�e da se nadoknadi (287.500) i kao rashod obezvreðenja sredstavaknji�i razlika od 195.500 dinara, koji se iznos ne priznaje kao rashod u poreskom bilansui unosi se na redni broj 33. Obrasca PB 1.


U mišljenjima Ministarstva finansija, po ovom pitanju, zauzeti su sledeæi stavovi:

· Iz mišljenja br. 430-07-00018/2006-04 od 13.2.2006. godine:

"Prema tome, rashodi nastali po osnovu obezvreðenja imovine, odnosno obez-vreðenja imovine za koju se mo�e vršiti obezvreðenje u skladu sa raèunovodstvenimpropisima i MRS (stalna imovina-biološka sredstva, nematerijalna ulaganja,zemljište, graðevinski objekti, postrojenja i oprema, dugoroèna finansijskaimovina i dr.; zalihe - materijala, robe i dr.), ne priznaju se u poreskom bilansu.Meðutim, kada se radi o ispravci vrednosti pojedinaènih potra�ivanja, odnosno ispravcivrednosti (obezvreðenju) imovine obveznika sadr�ane u kratkoroènim potra�ivanjima iplasmanima, ispravka vrednosti tog dela imovine mo�e se priznati kao ispravkavrednosti pojedinaènih potra�ivanja, u skladu sa èlanom 16. stav 2. Zakona."

· Iz mišljenja br. 430-07-00325/2006-04 od 25.12.2006. godine:"U sluèaju kada obveznik nabavi sredstvo (u konkretnom sluèaju nekretninu) koje

je prilikom nabavke i poèetnog priznavanja u knjigovodstvu klasifikovano kao dobro,odnosno kao roba namenjena prodaji (u skladu sa MRS 2 - zalihe) i èije je eventualnonaknadno vrednovanje u knjigovodstvu, u skladu sa navedenim MRS, a za potreberealne vrednosti zaliha robe, vršeno na dan godišnjeg bilansa (pri èemu se mo�eiskazati obezvreðenje imovine ukoliko je procenjena neto prodajna vrednost ni�a odnjene nabavne vrednosti, utvrðene u skladu sa propisima o raèunovodstvu i reviziji iMRS), smatramo da se prodaja nekretnine u toku narednog poreskog perioda poceni ni�oj od njene, na navedeni naèin utvrðene vrednosti u knjigovodstvu, umomentu prodaje ne mo�e smatrati obezvreðenjem sredstva u smislu èlana 22vZakona."

· Iz mišljenja br. 430-07-00037/2008-04 od 20.3.2008. godine:"U skladu sa Zakonom, smatramo da se u konkretnom sluèaju, kod priznavanja

vrednosti imovine po metodu fer vrednosti, rashod nastao po osnovu smanjenjapoèetno priznate fer vrednosti biološkog sredstva (osnovnog stada), smatrarashodom po osnovu obezvreðenja imovine, koji se ne priznaje saglasno èlanu22v Zakona."

· Iz mišljenja br. 413-00-00901/2008-04 od 22.1.2009. godine:"U skladu sa citiranom zakonskom odredbom, rashodi nastali po osnovu

obezvreðenja imovine za koju se vrši obezvreðenje u skladu sa propisima oraèunovodstvu i meðunarodnim raèunovodstvenim standardima (MRS), ukljuèujuæi ihartije od vrednosti (HOV) kojima se trguje, a koje se, u skladu sa èlanom 17.Pravilnika o Kontnom okviru i sadr�ini raèuna u Kontnom okviru za privredna društva,zadruge, druga pravna lica i preduzetnike ("Slu�beni glasnik RS", broj 114/2006)iskazuju na raèunu 236 (kao finansijska sredstva pribavljena ili nastala prvenstveno usvrhe ostvarivanja profita iz kratkoroènih fluktuacija cena ili mar�e dilera), ne priznajuse u poreskom bilansu."

® Pod rednim brojem 34. - iskazuje se iznos rashoda po osnovu obezvre-ðenja imovine koji se priznaju u poreskom periodu za koji se podnosiporeski bilans u kome je ta imovina otuðena, upotrebljena ili je došlo doošteæenja te imovine usled više sile. To su rashodi koji nisu bili priznati uporeskom periodu kada su iskazani u bilansu uspeha.

Iznos rashoda po osnovu obezvreðivanja imovine koja se priznaju u poreskombilansu (ošteæenja imovine usled više sile i drugih vanrednih dogaðaja), koji se unosi naovaj redni broj, obveznik utvrðuje na osnovu dokumentacije po kojoj je obezvreðenje iknji�eno u poslovnim knjigama.


Meðutim, priznaju se rashodi nastali po osnovu obezvreðenja obveznikovoguèešæa u kapitalu subjekta privatizacije u postupku restrukturiranja, steèenogkonverzijom obveznikovog potra�ivanja u uèešæe u kapitalu tog subjekta, shodnoodredbi stava 2. èlana 22v ZPDPL.

IV. Usklaðivanje prihoda

Odredbama èl. 23. do 26. ZPDPL, propisano je koji se prihodi usklaðuju, što se uObrascu PB 1 iskazuje u delu IV pod red. br. od 35. do 43. Za razliku od rashoda koji seusklaðuju, usklaðivanja prihoda za potrebe utvrðivanja poreske osnovice mnogo sumanja.

Radi utvrðivanje oporezive dobiti, shodno èlanu 23. ZPDPL, priznaju se prihodi uiznosima utvrðenim bilansom uspeha, u skladu sa MRS/MSFI i propisima kojima se ure-ðuje raèunovodstvo i revizija, osim prihoda za koje je Zakonom propisan drugaèiji naèinutvrðivanja.

¨ Otklanjanje dvostrukog oporezivanja dobiti ostvarene u drugoj dr�avi ¨

1) Poreski kredit za meðukompanijske dividendeIzmenama ZPDPL iz decembra 2012. godine, oporezivanje dobiti ostvarene u

drugoj dr�avi, odnosno ostvarivanje prava na poreski kredit je regulisan povoljnije zaprimaoce prihoda.

Naime, pravo na poreski kredit za porez po odbitku plaæen u drugoj dr�aviproširen je na sve rezidentne obveznike i za sve oblike prihoda koji premapropisima Srbije podle�u porezu po odbitku i to bez obzira na povezanost izmeðurezidentnog obveznika i inostranog isplatioca prihoda.

To znaèi da rezidentni obveznik koji iz druge dr�ave ostvari prihode od kamata,autorskih naknada, naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari, kao i oddividendi koje ne ispunjavaju uslove da bi se na njih primenile odredbe èlana 52. ZPDPL,na koje je plaæen porez po odbitku u drugoj dr�avi, mo�e da umanji obraèunati porez nadobit za iznos poreza po odbitku plaæenog u toj drugoj dr�avi.

Ukoliko rezidentni obveznik koristi ovo pravo na poreski kredit, prihodi od kamata,autorskih naknada, naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari, kao i oddividendi koje ne ispunjavaju uslove da bi se na njih primenile odredbe èlana 52,ostvareni u drugoj dr�avi, a po osnovu kojih se koristi pravo na poreski kredit, ukljuèujuse u prihode rezidentnog pravnog lica u iznosu uveæanom za plaæeni porez po odbitku.

Poreski kredit mo�e se koristiti za umanjenje obraèunatog poreza rezidentnogpravnog lica u iznosu plaæenog poreza u drugoj dr�avi, a najviše do iznosa koji bi sedobio primenom poreske stope od 15%, na osnovicu koja odgovara iznosu od 40%ostvarenih prihoda po navedenom osnovu.

Dakle, u skladu sa zakonskim odredbama, obveznik ove prihode iskazuje u PB 1na sledeæi naèin:

® Pod rednim brojem 35. - matièno pravno lice (definisano èlanom 53.ZPDPL) iskazuje iznos poreza koji je njegova nerezidentna filijala platila udrugoj dr�avi na dobit iz koje su isplaæene dividende (red. br. 2. AneksaObrasca PB 1);

Naime, èlanom 53. ZPDPL je propisano da pravo na poreski kredit iz èlana 52.ovog zakona ima matièno pravno lice koje je neprekidno u periodu od najmanje godinudana koji prethodi podnošenju bilansa posedovalo 10% ili više akcija, odnosno udelanerezidentne filijale.


® Pod rednim brojem 36. - matièno pravno lice unosi iznos poreza po odbitku

koji je na isplaæene dividende i udele u dobiti platila njegova nerezident-

na filijala - najviše do iznosa poreza koji bi se utvrdio u skladu sa èlanom 39.ZPDPL. To je podatak sa red. br. 3. Aneksa Obrasca PB 1.

Ostvarivanje prava na poreski kredit po osnovu meðukompanijskih dividendipropisano je èlanom 52. ZPDPL. Naèin ostvarivanja tog prava propisan je èlanom 8.Pravilnika o PB. Prihodi od dividendi iz nerezidentne filijale ukljuèuju se, prilikomsastavljanja poreskog bilansa, u prihode rezidentnog matiènog preduzeæa uiznosu uveæanom za plaæeni porez na dobit pravnih lica, odnosno porez poodbitku na dividende (èlan 52. stav 2. ZPDPL).

Pošto se u bilansu uspeha matiènog preduzeæa u prihode ne ukljuèuje porez kojije plaæen od strane nerezidentne filijale, prilikom sastavljanja poreskog bilansa pod red.br. 36. Obrasca PB 1 matièno preduzeæe unosi iznos poreza na dobit iz koje su isplaæenedividende, odnosno udeli u dobiti nerezidentne filijale - podatak sa red. br. 3. novogAneksa obrasca PB 1.

Obveznik (matièno preduzeæe) koji ostvaruje pravo na poreski kredit kodmeðukompanijskih isplata dividendi i udela u dobiti od nerezidentne filijale, taj podatakutvrðuje na red. br. 2. Aneksa Obrasca PB 1 - Obraèun poreskog kredita.

Pravo na poreski kredit (prema èlanu 52. Zakona):- ima matièno pravno lice ako je neprekidno u periodu od godinu dana koji

prethodi podnošenju poreskog bilansa i poreske prijave posedovalo najmanje10% ili više akcija tj. udela nerezidentne filijale;

- poreski kredit ne mo�e da bude veæi od iznosa poreza koji bi filijala platila nadobit po stopi od 15%;

- neiskorišæeni deo poreskog kredita matièno pravno lice mo�e koristiti sledeæih 5godina - ovaj period va�i za kredit ostvaren u 2010. godini a iz prethodnih godinado isteka roka od 10 godina.

Matiènim pravnim licem, u smislu ZPDPL, smatra se pravno lice koje posedujeakcije ili udele drugih pravnih lica pod uslovima predviðenim ovim zakonom, a filijalom sesmatra pravno lice u èijem kapitalu matièno pravno lice uèestvuje pod uslovimapredviðenim ovim zakonom.

Radi ostvarivanja prava na ovaj poreski kredit, obveznik je du�an da nadle�nomporeskom organu podnese odgovarajuæe dokaze o velièini svog uèešæa u kapitalunerezidentne filijale, du�ini trajanja tog uèešæa i porezu koji je filijala platila udrugoj dr�avi, zajedno sa njenim bilansom uspeha i poreskim bilansom.

Naèin ostvarivanja prava na poreski kredit kod meðukompanijskih isplatadividendi od nerezidentne filijale ureðen je èlanom 8. Pravilnika o PB, odnosno stavom 1.je propisano da obveznik koji ostvaruje ovo pravo, pored Obrasca PB 1, sastavlja iAneks Obrasca PB 1 - Obraèun poreskog kredita za period od ______ do _____201__.godine, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i èini njegov sastavni deo.

§ U Aneks Obrasca PB 1 matièno pravno lice unosi sledeæe podatke:

- pod rednim brojem 1. - prihod po osnovu dividende ostvaren odnerezidentne filijale u iznosu koji sadr�i porez po odbitku (bruto dividenda);

- pod rednim brojem 2. - iznos poreza koji je nerezidentna filijala platila udrugoj dr�avi na dobit iz koje je isplaæena dividenda, a koji se ukljuèuje uprihode matiènog pravnog lica, u skladu sa èlanom 52. Zakona, iskazan udinarima na dan donošenja odluke o raspodeli dividende;


- pod rednim brojem 3. - iznos plaæenog poreza po odbitku koji je njegovanerezidentna filijala platila na isplaæene dividende koji se ukljuèuju u prihodematiènog pravnog lica, u skladu sa èlanom 52. Zakona.

- pod rednim brojem 4. - osnovica za obraèun poreskog kredita utvrðena kaozbir iznosa bruto dividende sa red. br. 1. i iznosa plaæenog poreza na dobit izkoje je isplaæena dividenda sa red. br. 2. ovog obrasca;

- pod rednim brojem 5. - iznos ukupno plaæenog poreza na dobit iz koje jeisplaæena dividenda i poreza po odbitku na dividendu, iskazan kao zbiriznosa sa red. br. 2. i 3. ovog obrasca;

- pod rednim brojem 6. - iznos poreskog kredita koji ne mo�e biti veæi odiznosa utvrðenog primenom poreske stope propisane odredbom èlana 39.stav 2. Zakona na osnovicu utvrðenu pod red. br. 4;- u sluèaju kada je nerezidentna filijala platila u drugoj dr�avi porez (na dobit iporez po odbitku) u iznosu manjem od iznosa koji bi se dobio primenomporeske stope propisane odredbom èlana 39. stav 2. Zakona na osnovicuutvrðenu pod red. br. 4, kao poreski kredit pod ovim red. br. iskazuje se iznoskoji odgovara iznosu ukupno plaæenog poreza u drugoj dr�avi (sa red. br. 5.);

- pod rednim brojem 7. - neiskorišæeni deo poreskog kredita iz ranijih godinakoji se prenosi na raèun poreza matiènog pravnog lica iz buduæihobraèunskih perioda, u skladu sa èlanom 52. stav 5. Zakona;

- pod rednim brojem 8. - ukupan poreski kredit iskazan kao zbir iznosa sared. br. 6. i 7;

- pod rednim brojem 9. - iznos sa red. br. 8, ukoliko obveznik u tekuæoj godinikoristi ceo poreski kredit, odnosno deo iznosa sa red. br. 8. koji obveznikmo�e da iskoristi za period izrade poreskog bilansa;

- pod rednim brojem 10. - neiskorišæeni poreski kredit koji se prenosi na raèunporeza iz buduæih obraèunskih perioda, kao razlika iznosa sa red. br. 8. i 9.

Prema odredbama èlana 10. Pravilnika o PB, nerezidentni obveznik - isplatilac di-videndi iz èlana 52. Zakona, daje obvezniku - primaocu prihoda, izjavu na propisanomObrascu IPD - Izjava o dobiti ostvarenoj u drugoj dr�avi iz koje je isplaæena dividenda iplaæenom porezu na dobit i porezu po odbitku na dividende iz èlana 52. Zakona, i to:

Obrazac IPD________________________________(Firma - poslovno ime isplatioca dividendi)

__________________________________(Sedište)

IZJAVAo dobiti ostvarenoj u drugoj dr�avi iz koje je isplaæena dividenda i

plaæenom porezu na dobit i porezu po odbitku na dividende iz èlana 52. Zakona

Dobit po godišnjem obraèunu za period od ________ do ________ godine raspo-reðena je za dividendu ________________ u iznosu od __________ dinara.

(primalac dividende)

Na dobit rasporeðenu za dividendu iz stava 1. ove izjave plaæen je porez na dobitpravnih lica po stopi od ________, što iznosi ______________ dinara.

Na isplate dividendi plaæen je porez po odbitku na dividende po stopi od ______,što iznosi _____________ dinara na dan isplate dividende.U _____________________dana ____________ godine

Odgovorno lice isplatioca dividendi____________________________


2) Poreski kredit kod meðukompanijskih isplata kamata, autorskih naknada,naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari i dividendi koje neispunjavaju uslove za poreski kredit po èlanu 52. Zakona

® Pod rednim brojem 37. - pravno lice unosi porez po odbitku na kamate,autorske naknade, naknade po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvarii dividende koje ne ispunjavaju uslove za poreski kredit po èlanu 52.Zakona, plaæen u drugoj dr�avi.

To je podatak sa red. br. 2. Aneksa 1 Obrasca PB 1.

Prema odredbi èlana 53a stav 1. ZPDPL, pravno lice - rezidentni obveznikRepublike mo�e umanjiti obraèunati porez na dobit za iznos poreza po odbitku koji jeplaæen u drugoj dr�avi na kamate i autorske naknade, naknada po osnovu zakupanepokretnosti i pokretnih stvari, kao i od dividendi koje ne ispunjavaju uslove da bi se nanjih primenile odredbe èlana 52. ovog zakona, na koje je plaæen porez po odbitku u tojdrugoj dr�avi.

Pošto se shodno stavu 2. istog èlana Zakona, prihodi od kamata i autorskihnaknada, naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari, kao i od dividendikoje ne ispunjavaju uslove da bi se na njih primenile odredbe èlana 52. ZPDPL ukljuèujuu prihode rezidentnog pravnog lica u iznosu uveæanom za plaæeni porez po odbitku,omoguæeno je umanjenje obraèunatog poreza pravnog lica u iznosu plaæenog poreza udrugoj dr�avi, a najviše do iznosa poreza koji bi, po stopi propisanoj odredbom èlana 39.stav 2. ovog zakona (15%), bio obraèunat na kamate, odnosno autorske naknade,naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari, kao i od dividendi koje neispunjavaju uslove da bi se na njih primenile odredbe èlana 52. ZPDPL.

Prema odredbi èlana 9. stav 1. Pravilnika o PB, obveznik koji ostvaruje pravo naporeski kredit po osnovu prihoda ostvarenih iz druge dr�ave od kamata i autorskihnaknada, naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari, kao i od dividendikoje ne ispunjavaju uslove da bi se na njih primenile odredbe èlana 52. Zakona, poredObrasca PB 1, sastavlja i Aneks 1 Obrasca PB 1 - Obraèun poreskog kredita za periodod ______ do _____201__. godine, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i èini njegovsastavni deo.

§ U Aneks 1 Obrasca PB 1 pravno lice unosi sledeæe podatke:

- pod rednim brojem 1. - prihod ostvaren iz druge dr�ave po osnovu kamata iautorskih naknada, naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnihstvari, kao i od dividendi koje ne ispunjavaju uslove da bi se na njih primenileodredbe èlana 52. Zakona, u iznosu koji ne sadr�i plaæene poreze po odbitku(neto prihod) - iskazani pod red. br. (1.1. do 1.4).

- pod rednim brojem 2. - iznos poreza po odbitku koji je plaæen u drugojdr�avi na kamate, autorske naknade, naknade po osnovu zakupanepokretnosti i pokretnih stvari, kao i na dividende koje ne ispunjavaju usloveda bi se na njih primenile odredbe èlana 52. Zakona, a koji se ukljuèuje uprihode obveznika saglasno èlanu 53a stav 2. Zakona, iskazan u dinarima nadan isplate odgovarajuæeg prihoda - iskazani pod red. br. (2.1. do 4.4).

- pod rednim brojem 3. - osnovica za obraèun poreskog kredita kojaodgovara iznosu od 40% prihoda iskazanih pod red. br. 1. ovog obrascauveæanih za iznos plaæenog poreza po odbitku sa red. br. 2. ovog obrasca(40% x (1 + 2)) - iskazani pod red. br. (3.1. do 3.4).

- pod rednim brojem 4. - iznos poreskog kredita koji ne mo�e biti veæi odiznosa utvrðenog primenom poreske stope propisane èlanom 39. stav 2.Zakona na iznos iskazan pod red. br. 3 - iskazan pod red. br. (4.1. do 4.4).


- u sluèaju kada je u drugoj dr�avi porez po odbitku plaæen u iznosu manjemod iznosa koji bi se dobio primenom poreske stope od 15% na iznos iskazanpod red. br. 3, kao poreski kredit pod ovim red. br. iskazuje se iznos kojiodgovara iznosu plaæenog poreza po odbitku u drugoj dr�avi (sa red. br. 2).

I u ovom sluèaju a u skladu sa èlanom 10. Pravilnika o PB, nerezidentni obveznik -isplatilac kamata, autorskih naknada, naknada po osnovu zakupa nepokretnosti ipokretnih stvari i dividendi iz èlana 53a Zakona, daje obvezniku - primaocu prihoda,izjavu na propisanom Obrascu IPD-1 - Izjava o plaæenom porezu po odbitku na kamate,autorske naknade, naknade po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari idividende iz èlana 53a Zakona.

Obrazac IPD 1_____________________________________

(Firma - poslovno ime isplatioca kamate,odnosno autorske naknade)

_____________________________________(Sedište)

IZJAVAo plaæenom porezu po odbitku na kamate, autorske naknade,

naknade po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari i dividendeiz èlana 53a Zakona

Na isplaæene kamate u iznosu od ______________ dinara, plaæen je porez poodbitku na kamate po stopi od _______, što iznosi _____________ dinara na dan isplatekamate.

Na isplaæene autorske naknade od ______________ dinara, plaæen je porez poodbitku na autorske naknade po stopi od _______, što iznosi _____________ dinara nadan isplate kamate.

Na isplaæene naknade po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari u iznosuod ______________ dinara, plaæen je porez po odbitku na zakup nepokretnosti ipokretnih stvari po stopi od _______, što iznosi _____________ dinara na dan isplatenaknade po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari.

Na isplaæene dividende koje ne ispunjavaju uslove za primenu èlana 52. Zakonaod ______________ dinara, plaæen je porez po odbitku na dividende po stopi od_______, što iznosi _____________ dinara na dan isplate dividende.

U ______________________dana ______________ godine

Odgovorno lice isplatioca prihoda___________________________

3) Usklaðivanje prihoda u skladu sa èl. 16, 22a, 25. i 25a Zakona

® Pod rednim brojem 38. - iskazuje se iznos ispravke vrednosti pojedinaènihpotra�ivanja koje su bile priznate na teret rashoda, a za koje, u poreskomperiodu u kome se vrši direktan otpis, nisu ispunjeni uslovi iz èlana 16.st. 1. i 2. Zakona.

Za iznos ispravke vrednosti pojedinaènih potra�ivanja iz èlana 16. stav 6. (ako jeod roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana) i èlana 22a ZPDPL (rashod koji jebio priznat bankama i osiguravajuæim društvima), koje su bile priznate na teret rashoda,a za koje, u poreskom periodu u kome se vrši otpis, nisu kumulativno ispunjeni uslovi izèlana 16. stav 1. taè. 1) do 3) i èlana 16. stav 2. Zakona, uveæava se oporeziva dobit -vidi opis pod red. br. 25. poreskog bilansa.


® Pod rednim brojem 39. - iskazuju se prihodi ostvareni u poreskom periodu poosnovu otpisanih, ispravljenih i drugih potra�ivanja koja nisu bila priznatakao rashod

Naime, radi se o prihodima ostvarenim u poreskom periodu po osnovu svihotpisanih, ispravljenih i drugih potra�ivanja koja nisu bila priznata kao rashod uprethodnim poreskim periodima, jer isti shodno èlanu 16. stav 9. ZPDPL, ne ulaze uosnovicu za oporezivanje.

® Pod rednim brojem 40. - iskazuje se prihod po osnovu dividendi i udela udobiti ostvaren od drugog rezidentnog obveznika.

Saglasno èlanu 25. ZPDPL, ovaj prihod ne ulazi u osnovicu za oporezivanje, pase i iskazuje na ovom rednom broju.

® Pod rednim brojem 41. - iskazuju se prihodi od kamata po osnovudu�nièkih hartija od vrednosti èiji je izdavalac Republika, autonomnapokrajina, jedinica lokalne samouprave ili NBS.

Saglasno odredbi èlana 25. stav 2. ZPDPL, ovi prihodi takoðe ne ulaze u poreskuosnovicu.

® Pod rednim brojem 42. - iskazuju se prihodi nastali po osnovu neisko-rišæenih dugoroènih rezervisanja, koja nisu bila priznata kao rashod.

Ovi prihodi, saglasno èlanu 25a stav 1. ZPDPL, ne ulaze u osnovicu zaoporezivanje. Naime, da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje neiskorišæenih dugoroènihrezervisanja, èlanom 25a je propisano da prihodi nastali po osnovu neiskorišæenihdugoroènih rezervisanja koja nisu bila priznata kao rashod u poreskom periodu u kom suizvršena, ne ulaze u osnovicu za oporezivanje u poreskom periodu u kom su iskazani.Ova zakonska odredba odnosi se na sva dugoroèna rezervisanja koja obveznik mo�e davrši u skladu sa odgovarajuæim MRS i propisima o raèunovodstvu i reviziji, a koja se (uvisini neiskorišæenog iznosa) ukidaju u korist prihoda.

® Pod rednim brojem 43. - iskazuju se prihodi nastali u vezi sa rashodimakoji nisu bili priznati u PB.

Unos podataka pod ovim red. br. je propisan èlanom 25a stav 2. jer prihodi nastaliu vezi sa rashodima koji u nekom od prethodnih poreskih perioda nisu bili priznati uskladu sa èlanom 7a Zakona, ne ulaze u osnovicu za oporezivanje. Na ovaj naèinotklonjen je nedostatak zbog èega je do sada dolazilo do dvostrukog oporezivanja.

Na primer:Obveznik koji ostvari prihod po osnovu ispravke vrednosti pojedinaènihpotra�ivanja od lica kome je istovremeno dugovao, do iznosa obaveze koju jeimao prema tom licu, a koja mu nije bila priznata u rashode u skladu sa èlanom 7astav 1. taèka 2) ZPDPL, tako ostvaren prihod neæe mu uveæati poresku osnovicu uporeskom periodu u kome je ostvario prihod.

V. Rashodi i prihodi po osnovu transfernih cena(osim kamata na zajmove, odnosno kredite)

Zakonom o porezu na dobit pravnih lica propisana je obaveza usklaðivanja cena utransakcijama sa povezanim licima sa tr�išnim cenama takvih ili sliènih transakcija sanepovezanim, odnosno izmeðu nepovezanih lica.


¨ Povezana lica - èlan 59. ZPDPL - precizirano je svojstvo povezanosti lica zasvrhu utvrðivanja transfernih cena, tako da je propisano sledeæe:

Transfernom cenom smatra se cena nastala u vezi sa transakcijamasredstvima ili stvaranjem obaveza meðu povezanim licima.

- Licem povezanim sa obveznikom smatra se ono fizièko ili pravno lice uèijim se odnosima sa obveznikom javlja moguænost kontrole iliznaèajnijeg uticaja na poslovne odluke.

- U sluèaju posrednog ili neposrednog posedovanja najmanje 25% akcijaili udela smatra se da postoji moguænost kontrole nad obveznikom.

- Moguænost znaèajnijeg uticaja na poslovne odluke postoji, pored sluèajapredviðenog u stavu 3. ovog èlana i kada lice posredno ili neposrednoposeduje najmanje 25% glasova u obveznikovim organima upravljanja.

- Licem povezanim sa obveznikom smatra se i ono pravno lice u kome, kaoi kod obveznika, ista fizièka ili pravna lica neposredno ili posrednouèestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu, na naèin predviðen u st. 3. i4. ovog èlana.

- Licima povezanim sa obveznikom smatraju se braèni ili vanbraèni drug,potomci, usvojenici i potomci usvojenika, roditelji, usvojioci, braæa isestre i njihovi potomci, dedovi i babe i njihovi potomci, kao i braæa isestre i roditelji braènog ili vanbraènog druga, lica koje je sa obveznikompovezano na naèin predviðen u st. 3. i 4. ovog èlana.

- Izuzetno od st. 2. do 6. ovog èlana, licem povezanim sa obveznikom smatrase i svako nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnimporeskim sistemom.

Prema Pravilniku o listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom u ovugrupu spadaju: Andora, Angvila, Antigva i Barbuda, Aruba, Bahami, Bahrein, Barbados,Belize, Bermuda, Britanska devièanska ostrva, Kajmanska ostrva, Bo�iæno ostrvo, Kukovaostrva, Dominikanska Republika, Foklandska ostrva, Fid�i, Gibraltar, Grenada, Gvam,Gernzi, Gvajana, Hong Kong, Ostrvo Men, D�ersi, Liberija, Lihtenštajn, Makao, Maldivi,Maršalska ostrva, Mauricijus, Monako, Monserat, Nauru, Holandski Antili, Niue, Norman-dska ostrva, Palau, Panama, Sveti Kits i Nevis, Sveta Lucija, Sveti Vinsent i Grenadini, Sa-moa, San Marino, Sejšeli, Solomonska ostrva, Tonga, Trinidad i Tobago, Ostrva Turks iKaikos, Tuvalu, Devièanska ostrva SAD,Vanuatu. Navodimo ove teritorije jer transakcijeobavljene sa licima sa istih, svakako se smatraju transakcijom sa povezanim licem,nezavisno od toga da li sa tim licima postoji još neki oblik povezanosti ili ne.

Pored ovoga, va�no je istaæi i to da je novododatim èlanom 61b ZPDPLprecizirano da se da se Republika, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalnesamouprave ne smatraju pravnim licima za svrhu primene èl. 59. do 61a Zakona oporezu na dobit pravnih lica, odnosno da po ovom osnovu ne postoji povezanostizmeðu pravnih lica za potrebe izveštavanja o transakcijama meðu povezanim licima.Prema navedenom, lica koja su bila meðusobno povezana preko istog osnivaèaRepublike ili autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave (prema Objašnjenjupovezanosti obveznika poreza na dobit pravnih lica sa Republikom Srbijom,autonomnom pokrajinom ili jedinicom lokalne samouprave, kao pravnim licima, kao ineposrednog/posrednog uèešæa u kapitalu, odnosno organima upravljanja obveznikaporeza na dobit pravnih lica broj: 430-00-40/2014-04 od 3. februara 2014. godine koje jedalo Ministarstvo finansija), više se ne smatraju povezanim licima. Meðutim, ukoliko je topravno lice èiji je osnivaè, na primer jedinica lokalne samouprave, osnovalo neko drugo


pravno lice u kojem ima najmanje 25% uèešæa u kapitalu, ta dva pravna lica se smatrajupovezanim licima i imaju obavezu izveštavanja o transfernim cenama. Isto va�i i zapostojanje glasova u organima upravljanja nekog pravnog lica.

¨ Transakcije sa povezanim licima - èlanom 60. ZPDPL ureðen je naèiniskazivanja transakcija sa povezanim licima, i utvrðena obaveza podnošenjadokumentacije kojom se, zajedno sa transakcijama sa povezanim licima, prikazujevrednost istih transakcija po cenama koje bi se ostvarile na tr�ištu istih transakcija da senije radilo o povezanim licima ("princip van dohvata ruke").

Kada je u pitanju priprema dokumentacije o transfernim cenama, ministrufinansija dato je ovlašæenje da propiše njen sadr�aj, pa je u skladu sa èlanom 61aZPDPL, donet: Pravilnik o transfernim cenama i metodama koje se po principu "vandohvata ruke" primenjuju kod utvrðivanja cene transakcija meðu povezanim licima("Slu�beni glasnik RS", br. 61/2013 i 8/2014 - u daljem tekstu: Pravilnik).

* * *

Moguænost sastavljanja izveštaja u skraæenom obliku

Što se tièe izveštaja u skraæenom obliku, propisano je da isti mo�e da podneseobveznik za transakcije sa povezanim licima, osim za zajmove i kredite, ako je:

- transakcija sa povezanim licem jednokratna u godini za koju se podnosiporeski bilans i da njena vrednost nije veæa od vrednosti prometa za koju jezakonom koji ureðuje porez na dodatu vrednost propisana obavezaevidentiranja za porez na dodatu vrednost; ili

- da ukupna vrednost transakcija sa jednim povezanim licem u toku godineza koju se podnosi poreski bilans nije veæa od vrednosti prometa za koju jezakonom koji ureðuje porez na dodatu vrednost propisana obavezaevidentiranja za porez na dodatu vrednost.

U oba sluèaja nije naveden iznos od 8.000.000 dinara upravo iz razloga štovrednost prometa koji obavezuje evidentiranje u PDV predstavlja promet koji u sebi nesadr�i PDV.

Izveštaj u skraæenom obliku sadr�i podatke o svakoj od tih transakcija, a naroèito:

1) opis transakcije - iskazuju se podaci o vrstama transakcija sa pojedinaènimpovezanim licima (definisanje vrsta transakcija, njihov opis...);

2) vrednost transakcije - iskazuju se podaci o vrednosti transakcija sapojedinaènim povezanim licima (jednokratne ili više transakcija do 8.000.000dinara);

3) povezano lice sa kojim je transakcija izvršena - daju se podaci opovezanom licu/licima sa kojima je postojala ovakva transakcija za koju semo�e raditi skraæen izveštaj.

Obveznik koji sastavlja ovaj izveštaj nije du�an da navede sva lica koja su sa njimpovezana u smislu èlana 59. Zakona, niti da definiše naèin na koji je utvrdio povezanostsa konkretnim licem. To znaèi da navodi samo povezana lica sa kojima je imaotransakcije.

Skraæeni izveštaj ne zahteva utvrðivanje cena "van dohvata ruke".

Svi ostali obveznici èija vrednost transakcija sa povezanim licem prelazi gorenavedenu vrednost, kao i lica koja imaju zajmove i kredite, bez obzira na njihovuvisinu, za te transakcije sastavljaju i podnose pun izveštaj o transfernim cenama.


Primera radi ukoliko pravno lice A ima transakcije sa pravnim licem B u vrednosti od10.000.000 dinara i sa pravnim licem C pozajmicu u vrednosti od 3.000.000 dinara iostale transakcije 500.000 dinara, sastavljaæe za transakcije sa povezanim licem B ipozajmicu sa povezanim licem C pun izveštaj o transfernim cenama, a za ostaletransakcije sa pravnim licem C koje ne prelaze vrednost od 8.000.000 dinara izveštaj uskraæenom obliku.

Izveštaj o transfernim cenama naroèito sadr�i:1) analizu grupe povezanih lica kojoj pripada obveznik;2) analizu delatnosti;3) funkcionalnu analizu;4) izbor metoda za proveru usklaðenosti transfernih cena sa cenama utvrðenim

po principu "van dohvata ruke";5) zakljuèak;6) priloge.

Analiza grupe povezanih lica kojoj pripada poreski obveznik naroèitoukljuèuje:

1) opis privredne delatnosti (privrednih delatnosti) u kojoj grupa povezanih licaposluje;

2) organizacionu i pravnu struktura grupe, ukljuèujuæi akcionare, istorijat i opštefinansijske podatke;

3) opšti opis poslovanja i poslovne politike grupe, posebno istièuæi eventualnepromene poslovne politike u odnosu na prethodni poreski period;

4) opšte informacije o obvezniku: istorijat, vlasnièka i organizaciona struktura,pregled finansijskog poslovanja, poslovna politika, kljuèni poslovni èinioci;

5) osnovne podatke o povezanim licima - èlanovima grupe, sa kojima obveznikima transakcije koje su obuhvaæene obavezom iskazivanja transfernih cena injihove usklaðenosti sa principom "van dohvata ruke".

Obveznik priprema opis svih delatnosti u kojima posluje, bez obzira na to koju jedelatnost definisao kao prete�nu, što naroèito ukljuèuje:

1) definisanje i klasifikaciju delatnosti;2) informacije o tr�išnim uslovima u obveznikovoj delatnosti: opšti pregled tr�išnih

uslova, pregled posebnih zakonskih propisa ukoliko postoje, pregled tr�išnoguèešæa, pregled glavnih konkurenata, dobavljaèa i kupaca;

3) opis èinilaca koji imaju uticaj na odreðivanje cena u okviru pojedine delatnosti,kao i na profitabilnost privrednih društava koja se bave odgovarajuæomdelatnošæu;

4) definisanje rizika koji se javljaju u vezi sa poslovanjem u konkretnoj delatnosti.

Izuzetno, obveznik nije du�an da priprema analizu delatnosti, ukoliko takvudelatnost nije definisao kao prete�nu delatnost i ukoliko po osnovu obavljanja tedelatnosti ostvaruje manje od 10% svojih ukupnih prihoda.

Obveznik je du�an da detaljno opiše i definiše transakcije sa povezanimlicima.

Funkcionalna analiza naroèito ukljuèuje:1) podatke o vrstama transakcija sa pojedinaènim povezanim licima (definisanje

vrsta transakcija, njihov opis, da li su zakljuèeni ugovori u pisanoj formi,najva�niji elementi zakljuèenih ugovora, postoji li moguænost da se svaka


transakcija posmatra pojedinaèno, obrazlo�enje razloga za primenu objedi-njenog ili razlo�nog pristupa iz èlana 60. stav 4. Zakona);

2) opis- preuzetih aktivnosti (funkcija) - na primer: funkcija istra�ivanja i razvoja,

proizvodnja, servisiranje, nabavka, skladištenje, logistika, marketing,prodaja, raèunovodstvo, finansije, postprodajne usluge...,

- preuzetih rizika - na primer: tr�išni rizik (troškovi ulaznih i izlaznih kom-ponenti, osciliranja cena), rizik kvaliteta, rizik neuspeha/uspeha aktivnostiistra�ivanja i razvoja, finansijski rizik (devizni rizik, kreditni rizik, kamatnirizik), rizik nenaplativosti potra�ivanja, rizik u vezi sa zalihama (kraða,zastarevanje, itd.)... i

- anga�ovanih sredstava (imovine) u transakcijama - na primer: vredna ne-materijalna imovina, postrojenja i oprema, prostorije, zaposleni (radnasnaga)...;

3) opis odluèujuæih èinilaca koji su uticali na odreðivanje cena u transakcijama sapovezanim licima;

4) utvrðivanje suštinskog ekonomskog polo�aja poreskog obveznika u tran-sakcijama u zavisnosti od toga ko u grupaciji koliko obavlja koju funkciju, kolikirizik preuzima/ne preuzima ili pak ko i koliko koju imovinu koristi.

Primeri primene metoda za utvrðivanja cena transakcija po principu"van dohvata ruke"

Èlan 61. ZPDPL propisuje metode za utvrðivanje cena transakcija po principu"van dohvata ruke", i to su:

- metoda uporedive cene na tr�ištu,

- metoda cene koštanja uveæana za uobièajenu zaradu (metoda troškovauveæanih za bruto mar�u),

- metoda preprodajne cene,

- metoda transakcione neto mar�e i

- metoda podele dobiti, odnosno

- bilo koja druga metoda kojom je moguæe utvrditi cenu transakcije poprincipu "van dohvata ruke", pod uslovom da primena navedenih metoda nijemoguæa ili da je ta druga metoda primerenija okolnostima sluèaja od metodanavedenih u ovom stavu - alternativna metoda.

¨ Metoda uporedive cene na tr�ištu poredi cenu proizvoda ili usluge utransakcijama izmeðu povezanih lica sa cenom proizvoda ili usluge u transakcijamaizmeðu nepovezanih lica, pri èemu se transakcije koje se porede obavljaju poduporedivim okolnostima. Metoda uporedive cene na tr�ištu se primenjuje kada:

1) obveznik pru�a uslugu ili prodaje proizvod u sliènim kolièinama, na sliènimtr�ištima i po sliènim uslovima povezanim i nepovezanim licima (internauporediva cena);

2) nepovezano lice pru�a uslugu ili prodaje proizvod u sliènim kolièinama, nasliènim tr�ištima i po sliènim uslovima (eksterna uporediva cena), poduslovom da su javno dostupni podaci kojima je moguæe utvrditi uslove podkojima se ova transakcija odvija;


3) obveznik prima uslugu ili kupuje proizvod u sliènim kolièinama, na sliènimtr�ištima i po sliènim uslovima od povezanih i nepovezanih lica (internauporediva cena);

4) nepovezano lice prima uslugu ili kupuje proizvod u sliènim kolièinama, nasliènim tr�ištima i po sliènim uslovima (eksterna uporediva cena), poduslovom da su javno dostupni podaci kojima je moguæe utvrditi uslove podkojima se ova transakcija odvija.

Kod primene metode uporedive cene na tr�ištu u sluèajevima iz taè. 1) i 3), internouporedivom cenom smatra se i cena usluga ili proizvoda koju je obveznikovo povezanolice ostvarilo u transakciji sa nepovezanim licem, pod uslovom da se transakcijaobavlja pod uporedivim uslovima.

Transakcija se mo�e smatrati uporedivom iako postoje razlike u odnosu natransakciju koja se obavlja po transfernim cenama ukoliko:

1. razlike izmeðu transakcija koje se porede mogu biti pouzdano kvantifikovane ilisu takve da ne mogu bitno uticati na cenu, i

2. mogu biti sprovedena razumna usklaðivanja kako bi se eliminisale razlike.

PRIMER 1

Pravno lice M izdaje u zakup poslovni prostor od 100 m2 na drugom spratuposlovne zgrade povezanom licu N po ceni od 10 evra po kvadratu. U tu cenu ulaze itroškovi struje, vode, telefona i drugi sporedni troškovi.

Pravno lice M izdaje u zakup u istoj zgradi poslovni prostor od 100 m2 na treæemspratu nepovezanom licu K po ceni od 7 evra po kvadratu. U ovu cenu ne ulazesporedni troškovi.

Suština analize je da se utvrdi da li je razlika od 3 evra po kvadratu zbogsporednih troškova zakupa u skladu sa principom "van dohvata ruke".

¨ Metoda cene koštanja uveæane za uobièajenu zaradu polazi od troškova kojinastaju u vezi sa transakcijom (prodaja dobara ili pru�anja usluga) na koje se dodajebruto mar�a u zavisnosti od funkcija koje se vrše, rizika koji se snose i imovine koja sekoristi.

Za potrebe primene metode cene koštanja uveæane za uobièajenu zaradu kaouporedivu bruto mar�u moguæe je koristiti:

1) bruto mar�u ostvarenu od strane obveznika ili èlanice grupe, u uporedivojtransakciji sa nepovezanim licem (interna uporediva mar�a), ili

2) bruto mar�u ostvarenu od strane nepovezanih lica u uporedivoj transakciji(eksterna uporediva mar�a).

Kada je u pitanju interna uporediva mar�a, ukoliko obveznik nema svoje upo-redive podatke, koristi podatke o bruto mar�ama èlanica grupe ukoliko su mu podaci oovim mar�ama dostupni. U pogledu uporedivosti transakcija shodno se primenjuju faktorikoji se primenjuju i kod metode uporedive cene ne tr�ištu.

Da bi se transakcije smatrale uporedivim, troškovna osnova, na koju se dodajemar�a mora biti utvrðena na isti naèin u transakciji iz koje je proistekla transferna cena itransakciji sa nepovezanim licem, odnosno izmeðu nepovezanih lica, uzimajuæi u obzirfunkcije, rizike i korišæenu imovinu. Istorijski troškovi, direktni i indirektni, variraju krozperiode, pa se prilikom utvrðivanja troškovne osnovice mo�e koristiti proseèna vrednostovih troškova za odreðeni period. Proseèna vrednost troškova mo�e se primenjivati i usluèaju odreðivanja troškovne osnovice za grupu proizvoda i ostalih grupisanja koja suneophodna u cilju postizanja veæe uporedivosti.


Interne bruto mar�e imaju prednost u odnosu na eksterne bruto mar�e. Ukolikonema uslova za primenu interne bruto mar�e, utvrðuje se tr�išni raspon bruto mar�e uskladu sa pravilima za utvrðivanje tr�išnog raspona u sluèaju primene metodetransakcione neto mar�e. Za potrebe utvrðivanja raspona bruto mar�e, kod uporedivihdruštava bruto mar�a se utvrðuje po formuli:

Bruto mar�a =(Prihod od prodaje proizvoda ili usluga - Cena koštanja

proizvoda ili usluga) / Cena koštanja proizvoda ili usluga x 100

PRIMER 2

Matièno pravno lice je proizvelo i prodalo proizvod X svom zavisnom licu poprodajnoj ceni od 650.000 dinara bez PDV. Cena koštanja za izradu ovog proizvodaiznosi 600.000 dinara. Uobièajena zarada na prodaji ovog proizvoda nepovezanim licimapod istim ili sliènim uslovima iznosi 10%.

1. Cena koštanja 600.000

2. Uobièajena zarada 10% (1. x 10%) 60.000

3. Tr�išna cena po metodi cene koštanja uveæane za uobièajenu zaradu 660.000

4. Transferna cena 650.000

5. Razlika po osnovu transferne cene (3. - 4.) 10.000

Matièno pravno lice æe izvršiti korekciju prihoda za iznos od 10.000 dinara.Zavisno pravno lice neæe vršiti korekciju rashoda jer je rashod ostvaren po transfernojceni manji od rashoda utvrðenog po tr�išnoj ceni.

¨ Metoda preprodajne cene polazi od cene po kojoj se proizvod prodajenepovezanom licu, koja se umanjuje za uporedivu bruto mar�u kako bi se utvrdila cenapo principu "van dohvata ruke" za isti proizvod koji je nabavljen od povezanog lica.

Bruto mar�a utvrðuje se na sledeæi naèin:

Bruto mar�a =(Prihod od prodaje - Nabavna vrednost prodate robe) /

Prihod od prodaje x 100

Kao uporedivu bruto mar�u moguæe je koristiti:1) bruto mar�u ostvarenu od strane obveznika ili èlanice grupe, u uporedivoj

transakciji sa nepovezanim licem (interna uporediva mar�a), ili2) bruto mar�u ostvarenu od strane nepovezanih lica u uporedivoj transakciji

(eksterna uporediva mar�a).

Kada je u pitanju interna uporediva mar�a, ukoliko obveznik nema svojeuporedive podatke, koristi podatke o bruto mar�ama èlanica grupe ukoliko su mu podacio ovim mar�ama dostupni, kao i kod prethodne metode.

Ukoliko transakcije nisu uporedive u potpunosti i ukoliko razlike imaju materijalneefekte na cenu, obveznik treba da sprovede usklaðivanja kako bi se eliminisao uticajrazlika.

Metoda preprodajne cene je najprihvatljivija u transakcijama u kojima trgovac -prodavac neposredno dodaje relativno malu vrednost proizvodima. Ukoliko jeproizvodima koji se distribuiraju dodata veæa vrednost kroz funkcije koje obavljaprodavac, pouzdanost primene metode preprodajne cene se umanjuje.

Prilikom analize uporedivosti transakcija potrebno je imati u vidu i elementeuporedivosti kao i kod prethodnih metoda.


Interne uporedive preprodajne mar�e imaju prednost u odnosu na eksternepreprodajne mar�e. Ukoliko nema uslova za primenu interne uporedive mar�e, utvrðujese tr�išni raspon preprodajne mar�e u skladu sa pravilima za utvrðivanje tr�išnograspona u sluèaju primene metode transakcione mar�e.

PRIMER 3

1. Bruto prihod od prodaje nepovezanim licima 1.000.000

2. Dati rabati 50.000

3. Neto prihod od prodaje nepovezanim licima (1 - 2) 950.000

4. Nabavna vrednost prodate robe bez popusta 800.000

5. Popusti dobijeni od dobavljaèa-povezanog lica 100.000

6. Nabavna vrednost prodate robe nabavljene od povezanog lica (4 - 5) 700.000

7. Bruto mar�a (3 - 6) 250.000

8. Stopa bruto mar�e 26,32%

S obzirom da ni privredno društvo, ni njegovo povezano lice nemaju internouporedivih podataka, uz pomoæ komercijalne baze podataka pronaðeno je 5 uporedivihdruštava sa njihovim proseènim bruto mar�ama u periodu od 5 godina.

Pravno lice Proseèna bruto mar�a

R 24,25% Minimum

Q 27,2% I kvartil

S 28% Medijana

T 28,72% III kvartil

U 29,26% Maksimum

Interkvartilni raspon 27,2% - 28,72%

Bruto mar�a obveznika 26,32%Pošto bruto mar�a nije u okviru interkvartilnog raspona vrši se korekcija poreske

osnovice.

1. Neto prihod od prodaje nepovezanim licima 950.000

2. Tr�išna bruto mar�a - medijana 28%

3. Uobièajena razlika u ceni 266.000

4. Nabavna vrednost prodate robe "van dohvata ruke" 684.000

5. Nabavna vrednost prodate robe "na dohvat ruke" 700.000

6. Korekcija poreske osnovice (5 - 4) 16.000

¨ Prilikom primene metode transakcione neto mar�e uporeðuju se neto profitnemar�e koje obveznik ostvaruje u transakcijama sa povezanim licima sa neto profitnimmar�ama koje su ostvarene u sliènim transakcijama sa nepovezanim licima, odnosnoizmeðu nepovezanih lica.

Transakciona neto mar�a koju obveznik ostvaruje u transakciji sa povezanimlicem uporeðuje se sa transakcionom neto mar�om koju ostvaruju nepovezana lica kojase prete�no bave sliènim transakcijama, i to primenom statistièkog metoda kojim se neto


mar�e u transakcijama izmeðu nepovezanih lica dele na kvartile (prvi kvartil, medijan -drugi kvartil, treæi kvartil). Podaci koji su ispod prvog kvartila predstavljaju minimumanaliziranog skupa podataka, a podaci koji su iznad treæeg kvartila predstavljajumaksimum analiziranog skupa podataka.

Transakcione neto mar�e izmeðu nepovezanih lica utvrðuju se kao ponderisanineto prosek ostvarenih transakcionih neto mar�i u periodu od tri do pet godina, s tim dazavršna godina navedenog perioda treba da bude ona godina za koju su dostupnineophodni finansijski podaci u bazama javno dostupnih podataka koje obveznik koristi.Tr�išni raspon transakcionih neto mar�i predstavljaju neto mar�e koje se nalaze urasponu od prvog do treæeg kvartila (interkvartilni raspon).

Obveznici bi, u zavisnosti od okolnosti sluèaja, prvenstveno trebalo da koristesledeæe transakcione neto mar�e:

1) operativna dobit u odnosu na prodaju, koja se izraèunava po sledeæojformuli:

Transakciona neto mar�a = (Neto dobit / Prihodi od prodaje) x 100pri èemu je ovaj oblik transakcione neto mar�e posebno primenljiv za transakcijenabavke dobara od povezanih lica u cilju prodaje nepovezanim licima;

2) operativna dobit u odnosu na operativne troškove, koja se izraèunava posledeæoj formuli:

Transakciona neto mar�a = (Neto dobit / Operativni troškovi) x 100pri èemu je ovaj oblik transakcione neto mar�e posebno pogodan za transakcije u kojimaobveznik pru�a usluge ili obavlja proizvodne aktivnosti;

3) operativna dobit u odnosu na imovinu, koja se izraèunava po sledeæojformuli:

Transakciona neto mar�a = (Neto dobit / Poslovna imovina) x 100pri èemu se ovaj oblik transakcione neto mar�e mo�e koristiti kod proizvodnih aktivnostikoje zahtevaju znaèajno anga�ovanje sredstava, kao i u sluèaju kapitalno intenzivnihfinansijskih aktivnosti;

4) "berry" pokazatelj, kao oblik transakcione neto mar�e utvrðuje se primenomsledeæe formule:

Transakciona neto mar�a = (Ukupna dobit / Operativni troškovi) x 100pri èemu je primena ovog oblika transakcione neto mar�e pogodna za analizu posred-nièkih aktivnosti.

Obveznik mo�e da primenjuje i druge neto transakcione mar�e, odnosno dakonkretnoj transakciji prilagodi naèin primene transakcionih neto mar�i, ali u tom sluèajumora da pru�i detaljno obrazlo�enje takvog pristupa u dokumentaciji o transfernimcenama.

¨ Primena metoda podele dobiti posebno se preporuèuje u sledeæimsluèajevima:

1) aktivnosti povezanih lica su objedinjene na naèin koji znatno ote�ava posebnuanalizu pojedinaènih transakcija izmeðu njih; ili

2) postojanje vredne intelektualne i jedinstvene intelektualne svojine onemo-guæava pronala�enje uporedivih podataka koji bi omoguæili da svako povezanolice zasebno analizira usklaðenost svojih transfernih cena sa cenamautvrðenim po principu "van dohvata ruke".


Prilikom primene metode podele dobiti potrebno je:1) utvrditi ukupan iznos dobiti koju ostvaruju povezana lica po osnovu transakcije

koja se kontroliše (po pravilu, utvrðuje se iznos operativne dobiti koja nastajekao rezultat transakcije koja se kontroliše, odnosno ne uzimaju se u obzirfinansijski troškovi i troškovi poreza na dobit. Izuzetno, u opravdanimsluèajevima, mo�e se utvrðivati i iznos ukupne dobiti koja nastaje po osnovukontrolisane transakcije);

2) podeliti dobit ostvarenu po osnovu kontrolisane transakcije na pojedinaènapovezana lica koja uèestvuju u kontrolisanoj transakciji u skladu sa principom"van dohvata ruke".

Zavisno od konkretnih okolnosti kontrolisane transakcije podela dobiti u skladu saprincipom "van dohvata ruke" na povezana lica koja uèestvuju u kontrolisanoj transakcijiutvrðuje se:

1) analizom doprinosa sticanju profita u kontrolisanoj transakciji koji nastaju poosnovu rutinskih aktivnosti, upotrebe sredstava i preuzimanja rizika. Kada zasticanje profita u kontrolisanoj transakciji posedovanje posebne intelektualnesvojine nije od veæeg znaèaja, za podelu dobiti nastale po osnovu transakcijeizmeðu povezanih lica neæe biti potrebno obavljati dodatne analize;

2) alokacijom dobiti koja prevazilazi iznos dobiti koju bi nepovezana lica utransakciji koja je uporediva sa kontrolisanom transakcijom ostvarili nakonalokacije dobiti po osnovu rutinskih aktivnosti, upotrebe sredstava ipreuzimanja rizika - rezidualna analiza.

Rezidualna analiza se sprovodi kroz dve faze:

- prva faza - naknada utvrðena u skladu sa principom van dohvata ruke za svojpojedinaèni doprinos transakciji primenom jedne od ostalih metoda za proverutransfernih cena,

- druga faza - eventualna rezidualna dobit koja je preostala posle podele u prvojfazi alocira se izmeðu uèesnika transakcije na osnovu analize èinjenica iokolnosti.

* * *

Dakle, za svaki od navedenih metoda, propisana je i moguænost primenealternativnih metoda u sluèajevima kada primena postojeæih propisanih metoda ili nijemoguæa ili nije primerena. Obveznik ima moguænost da koristi najprimerenije metodekoje odgovaraju okolnostima sluèaja, ali je dopuštena i primena kombinacije metoda.

Prema èlanu 112a ZPDPL, propisano je da u sluèaju da poreski obveznik propustida prilo�i uz poreski bilans dokumentaciju ili je prilo�i u nepotpunom obliku, nadle�niporeski organ æe mu izdati opomenu i nalo�iti da to uèini ili da je dopuni u roku koji nemo�e biti kraæi od 30 niti du�i od 90 dana od dana dostavljanja opomene.

Dakle, u skladu sa opšte prihvaæenim uporednim pristupom, efekat transfernihcena se utvrðuje na nivou pojedinaènih transakcija sa pojedinaènim povezanimlicem, pri èemu se on iskazuje samo kroz uveæanje poreske osnovice - kao konaènipodatak. To znaèi da do efekta transfernih cena dolazi samo ukoliko je kroz njih došlo doumanjenja poreske osnovice ispod iznosa koji bi se ostvario primenom naèela "vandohvata ruke."

Propisana su posebna pravila vezana za tzv. raspon cene "van dohvata ruke", alisu i date moguænosti za primenu objedinjenog, odnosno razlo�enog pristupa zapotrebe prikazivanja vrednosti transakcije po naèelu "van dohvata ruke" (èlan 60.stav 4. ZPDPL).


Kada je kod odreðivanja cene transakcije po principu "van dohvata ruke" utvrðennjen raspon (interkvartilni raspon), a vrednost transferne cene se nalazi u okviru tograspona, smatra se da ne postoji razlika izmeðu transferne cene i cene po principu "vandohvata ruke" za tu transakciju. Ali, ako je vrednost transferne cene transakcije izvan tograspona, cena utvrðena po principu "van dohvata ruke" za potrebe ukuljuèivanja terazlike u poresku osnovicu (primena stava 5. èlana 60), je jednaka središnjoj vrednostiutvrðenog raspona.

Prema odredbi èlana 31. ovog pravilnika, u zakljuèku dokumentacije otransfernim cenama obveznik prvo utvrðuje iznos korekcije transfernih cena zasvaku pojedinaènu transakciju sa pojedinaènim povezanim licem, odnosno zasvaku vrstu transakcije sa pojedinaènim povezanim licem u skladu sa èlanom 60.st. 5. do 7. Zakona.

Sabiranjem iznosa korekcija obveznik utvrðuje ukupan iznos korekcije transfernihcena po osnovu transakcija sa pojedinaènim povezanim licem. Obveznik ima pravo da, uskladu sa èlanom 60. stav 8. Zakona, ovako utvrðen ukupan iznos korekcije transfernihcena po osnovu transakcija sa pojedinaènim povezanim licem umanji za:

1) iznos negativne razlike izmeðu prihoda po osnovu transakcije sa timpojedinaènim povezanim licem po ceni utvrðenoj primenom principa "vandohvata ruke" i prihoda po osnovu te transakcije po transfernoj ceni, ili

2) iznos negativne razlike izmeðu rashoda po osnovu transakcije sa timpojedinaènim povezanim licem po transfernoj ceni i rashoda po osnovu tetransakcije po ceni utvrðenoj primenom principa "van dohvata ruke".

Primer utvrðivanja iznosa korekcije transfernih cena

PRIMER 4Pravno lice A posluje sa povezanim pravnim licima B i C, i iskazuje sledeæi efekat

transfernih cena:

Transakcije sa povezanim licem B

Transakcije u kojima jeostvaren PRIHOD

Cena vandohvata

ruke

Transfer-na cena

Pozitivnarazlika

Negativnarazlika

Iznoskorekcije

1 2 3 4 = 2 - 3,za 2 > 3

5 = 2 - 3,za 3 > 2 6 = 4

Prihod poosnovu usluga zakupa 1.200.000 1.300.000 - -100.000 0

Prihod po osnovu usluga odr�avanjaraèunarske opreme 800.000 750.000 50.000 - 50.000

Transakcije u kojima jeostvaren RASHOD

Transferna cena

Cena vandohvata

ruke

Pozitivnarazlika

Negativnarazlika

Iznoskorekcije

1 2 3 4 = 2 - 3,za 2 > 3

5 = 2 - 3,za 3 > 2 6 = 4

Troškovi advokatskih usluga 500.000 300.000 200.000 - 200.000

Ukupan iznos korekcije sa B 250.000


Transakcije sa povezanim licem C

Transakcije u kojima jeostvaren PRIHOD

Cena vandohvata

ruke

Transfer-na cena

Poztivnarazlika

Negativnarazlika

Iznoskorekcije

1 2 3 4 = 2 - 3,za 2 > 3

5 = 2 - 3,za 3 > 2 6 = 4

Prihod po osnovu pru�anjaknjigovodstvenih usluga 1.500.000 1.800.000 - -300.000 0

Transakcije u kojima jeostvaren RASHOD

Transferna cena

Cena vandohvata

ruke

Pozitivnarazlika

Negativnarazlika

Iznoskorekcije

1 2 3 4 = 2 - 3,za 2 > 3

5 = 2 - 3,za 3 > 2 6 = 4

Nabavna vrednost prodate robe 7.000.000 6.900.000 100.000 - 100.000

Ukupan iznos korekcije sa C 100.000

Povezano lice sakojim su vršene

transakcije

Ukupan iznoskorekcija

transfernihcena

Ukupan iznosumanjenjakorekcije

Iznosdozvoljenogumanjenjakorekcije

Konaèan iznoskorekcije

transfernihcena

1 2 3 4 5 = 2 - 4

B 250.000 -100.000 -100.000 150.000

C 100.000 -300.000 -100.000 0

Ukupno 350.000 -400.000 -200.000 150.000

Ukupan iznos korekcije transfernih cena po osnovu transakcija sa svimpojedinaènim povezanim licima iznosi 150.000 dinara i to bi bio podatak koji bi seunosio u polje 50 Obrasca PB 1.

Podaci o transakcijama meðu povezanim licima, tj. prihodima i rashodimaostvarenim tim transakcijama, obveznik iskazuje u PB 1 pod red. br. 44 - do 47. i 50, nasledeæi naèin:

® Pod rednim brojem 44. - iskazuju se obraèunati troškovi po osnovutransfernih cena;

Obveznik koji ima povezana lica u smislu èlana 59. ZPDPL, du�an je da ovdeiska�e iznos obraèunatih troškova (osim kamata na zajmove, odnosno kredite) poosnovu transfernih cena (cene nastale u vezi sa transakcijama sredstvima ilistvaranjem obaveza meðu povezanim licima u skladu sa èlanom 59. i èlanom 60. stav 1.Zakona). Ovde podatak o navedenim troškovima unose i obveznici koji sastavljajuskraæen izveštaj, odnosno podatak o troškovima po osnovu svih transakcija sapovezanim licem.

® Pod rednim brojem 45. - iskazuju se obraèunati troškovi po osnovutransfernih cena za koje se podnosi izveštaj u skraæenom obliku;

Obveznik koji ima transakcije sa povezanim licem za koje je du�an da u skladu saPravilnikom o transfernim cenama i metodama koje se po principu "van dohvata ruke"primenjuju kod utvrðivanja cene transakcija meðu povezanim licima ("Slu�beni glasnikRS", br. 61/2012 i 8/2014 - u daljem tekstu: Pravilnik o transfernim cenama), podnosi


izveštaj u skraæenom obliku, iskazuju pod ovim rednim brojem iznos ukupno obraèunatihtroškova (osim kamata na zajmove, odnosno kredite) po transfernim cenama, pri èemuje iznos iskazan na ovom rednom broju sadr�an u iznosu iskazanom pod red. br. 44;

® Pod rednim brojem 46. - iskazuju se obraèunati prihodi po osnovutransfernih cena;

U skladu sa èlanom 60. stav 1. ZPDPL, obveznik koji ima transakcije sa pove-zanim licem du�an je da posebno prika�e u poreskom bilansu iznos obraèunatih prihoda(osim kamata na zajmove, odnosno kredite) po transfernim cenama. Kao i kod rashoda,podatak o navedenim prihodima unose i obveznici koji sastavljaju skraæen izveštaj,odnosno podatak o prihodima po osnovu svih transakcija sa povezanim licem.

® Pod rednim brojem 47. - iskazuju se obraèunati prihodi po osnovutransfernih cena za koje se podnosi izveštaj u skraæenom obliku;

Iznos ukupno obraèunatih prihoda iskazan na ovom rednom broju sadr�an je uiznosu iskazanom pod red. br. 46.

* * *

Mada je èlanom 59. ZPDPL izmenjen procenat uèešæa u kapitalu ili organimaupravljanja za potrebe utvrðivanja povezanosti lica, upuæujemo na nekoliko mišljenjanadle�nog ministarstva koja su primenljiva i sada:

· Privredno društvo i SZR koji imaju za osnivaèa isto lice smatraju se pove-zanim licima i du�ni su da transakcije iz èlana 59. stav 1. Zakona posebno prika�u usvom poreskom bilansu - mišljenje Ministarstva finansija, br. 023-02-00163/2009-04 od30.6.2009. godine.

· Kada zavisna privredna društva u svom vlasništvu imaju akcije odnosnoudele drugih privrednih društava, tada izmeðu obveznika i drugih privrednih društavapo pravilu postoji povezanost - mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-07-253/2009-04od 2.10.2009. godine.

· U mišljenju Ministarstva finansija, br. 430-07-00063/2008-04 od 19.5.2008.godine, po pitanju usluga koje holding pru�a zavisnim preduzeæima i primenetransferne cene, stoji:

"Imajuæi u vidu specifiènost delatnosti holdinga koja je definisana Zakonom oprivrednim društvima, smatramo da u principu pru�anje usluga upravljanja ifinansiranja holdinga zavisnim društvima, izvršeno u skladu sa navedenim i drugimodgovarajuæim propisima, nema karakter klasiènih transfernih cena.

Kako u skladu sa Zakonom ovaj odnos transakcije sredstvima i stvaranja obavezameðu povezanim licima (holding i povezana društva jesu u konkretnom sluèajupovezana lica u skladu sa Zakonom), ima i elemente definisane odredbama Zakona (èl.59-61) kojim se ureðuju transferne cene, smatramo da obveznici treba da iska�u uporeskim bilansima transferne cene i "cene van dohvata ruke". Pri tome, u konkret-nom sluèaju, ukoliko je cena za pru�anje usluga utvrðena za svako povezano društvo uistom ili pribli�no istom iznosu u odnosu na obim, vrstu i visinu usluga, a za usluge zakoje je holding osnovan i koje pru�a u skladu sa Zakonom o privrednim društvima,smatramo da se tako utvrðene cene generalno mogu smatrati jednakim tr�išnim cenama("cene van dohvata ruke"), s tim da i jedne i druge cene (iako indentiène) treba da buduunete u Poreski bilans (Obrazac PB 1). U suprotnom (razlièit tretman nekog odpovezanih društava) obveznik treba da utvrdi razliku izmeðu transfernih cena premadruštvu koje ima razlièit cenovni tretman (po ugovoru o pru�anju usluga) i cena utvrðenihostalim društvima, što je u konkretnom sluèaju "cena van dohvata ruke" ("tr�išna cena"),koja bi se iskazala u Poreskom bilansu i korigovala oporezivu dobit."


· U sluèaju ugovora o zakupu opreme koji se ugovorom realizuje izmeðupovezanih lica, u pitanju je transakcija meðu povezanim licima, koja mora da se prika�e uPB 1 - mišljenje Ministarstva finansija, br. 338-00-00004/2009-04 od 29.5.2009. godine.

Ukazujemo i na neka novija Mišljenja Ministarstva finansija koja se tièuoblasti transfernih cena:

· Pravila o transfernim cenama primenjuju se pod uslovima propisanimodredbama èl. 59. do 61. Zakona, nezavisno od toga da li poreski obveznik koristipravo na umanjenje poreza po bilo kom osnovu - mišljenje Ministarstva finansija, br.430-00-00031/2014-04 od 18.3.2014. godine

· Rezidentni obveznik koji proizvodi dijetetske suplemente po jedinstvenojformuli, a potom ih prodaje iskljuèivo povezanom licu (takoðe rezidentnomobvezniku), du�an je da u svom poreskom bilansu posebno prika�e transakcije sapovezanim licem po transfernim cenama, kao i da u okviru dokumentacije kojupodnosi uz poreski bilans, posebno prika�e vrednost istih transakcija po cenamakoje bi se ostvarile na tr�ištu takvih ili sliènih transakcija da se nije radilo opovezanim licima (princip "van dohvata ruke") - mišljenje Ministarstva finansija, br.430-00-423/2013-04 od 7.4.2014. godine

· Kada je osnivaè i 100% vlasnik jednog pravnog lica otac, a osnivaè i 100%vlasnik drugog pravnog lica sin, izmeðu ta dva pravna lica ne postoji povezanost usmislu èlana 59. Zakona. Meðutim, transakcije izmeðu obveznika poreza na dobit(pravnog lica u vlasništvu oca) i sina vlasnika tog pravnog lica, odnosno transakcijeizmeðu obveznika poreza na dobit (pravnog lica u vlasništvu sina) i oca vlasnika togpravnog lica, smatraju se transakcijama izmeðu povezanih lica u skladu sa Zakonom. -mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-80/2014-04 od 24.4.2014.godine

· Društava A i B se ne smatraju povezanim licima u skladu sa Zakonom,imajuæi u vidu da fizièko lice AB, koje ima 20% glasova u organima upravljanja udruštvu A, nema uèešæe u upravljanju, odnosno kapitalu društva B u kojem jedirektor i da fizièko lice AA, koje je 100% vlasnik društva B, u društvu A ima manjeod 25% glasova u organima upravljanja tog društva (20% u konkretnom sluèaju) -mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-01-00457/2014-04 od 9.10.2014. godine

VI. Rashodi i prihodi po osnovu kamata na zajmove,odnosno kredite izmeðu povezanih lica(spreèavanja "utanjene kapitalizacije")

Zbog specifiènosti ovih rashoda, ovde su data potrebna objašnjenja za pravilnopopunjavanje red. br. 48, 49. i 51. u PB 1 kao i Obrasca OK.

® Pod rednim brojem 48. - iskazuju se obraèunati rashodi po osnovu kamata("na dohvat ruke") na zajmove, odnosno kredite dobijene od povezanih lica.

Pod ovim rednim brojem obveznik koji je primio zajam/kredit od povezanog licaiskazuje iznos rashoda po osnovu kamate obraèunate na taj zajam, odnosno kredit,utvrðen do nivoa propisanog èlanom 62. st. 1. i 2. ZPDPL (èetvorostruke, odnosnodesetostruke (za banke i lizing kuæe) vrednosti obveznikovog sopstvenog kapitala),i to na naèin da se:

- ukupni iznos kamate, obraèunate u poreskom periodu, pomno�i koeficijentomsa red. br. 10. Obrasca OK, ukoliko je koeficijent manji od jedan;

- ukoliko je koeficijent jednak ili veæi od jedan, na ovom rednom broju iskazuje seiznos ukupno obraèunatih kamata sa povezanim licima iskazan na red. br. 11.Obrasca OK, umanjen za iznos pripadajuæih troškova.


® Pod rednim brojem 49. - iskazuju se obraèunati prihodi po osnovu kamata("na dohvat ruke") na zajmove, odnosno kredite odobrene povezanim licima.

Obveznik je du�an da u skladu sa èlanom 60. stav 2. ZPDPL u poreskom bilansuposebno prika�e kamatu po osnovu depozita, zajma, odnosno kredita, do nivoapropisanog odredbama èlana 62. ZPDPL.

Odredbama èlana 62. ZPDPL propisano je:"Kod duga prema poveriocu sa statusom povezanog lica iz èlana 59. ovog zakona,poreskom obvezniku, izuzev banci i privrednom društvu koje obavlja delatnostfinansijskog lizinga, priznaje se kao rashod u poreskom bilansu iznos kamate ipripadajuæih troškova na zajam, odnosno kredit do visine èetvorostrukevrednosti obveznikovog sopstvenog kapitala.

Za banke i privredna društva koja obavljaju delatnost finansijskog lizinga - limitje desetostruki iznos obveznikovog sopstvenog kapitala.

Sopstveni kapital, u smislu ovog zakona, jednak je razlici izmeðu aktive na osnovukoje obveznik ostvaruje prihod i dugova sa njom povezanih, s tim što su i aktiva idugovi uproseèeni za stanje na dan 1. januara i 31. decembra tekuæe godine.

Ministar finansija bli�e ureðuje naèin spreèavanja utanjene kapitalizacije."

Naèin spreèavanja utanjene kapitalizacije i obraèun kamate po tr�išnim uslovima(princip "van dohvata ruke"), bli�e je ureðen èlanom 4. Pravilnika o PB.

Radi pravilnog utvrðivanja oporezive dobiti, obveznk je du�an da u PB 1 izvršidve korekcije rashoda po osnovu kamata i pripadajuæih troškova od povezanihlica, i to:

- prvu korekciju ovih rashoda vrši po osnovu utanjene kapitalizacije,

- drugu korekciju ovih rashoda vrši primenom transfernih cena - obraèunkamate po tr�išnim cenama primenom principa "van dohvata ruke".

1) Korekcija rashoda po osnovu spreèavanja utanjene kapitalizacije(prva korekcija)

Utanjena kapitalizacija postoji u sluèaju nesrazmerno velikog udela pozajmljenihsredstava u ukupnom kapitalu, pri èemu se putem visokih kamata umanjuje dobit. Spre-èavanje smanjenja oporezive dobiti kroz utanjenu kapitalizaciju, regulisano jeodredbama èlana 62. ZPDPL, odnosno propisano je da se kod duga prema poveriocu sastatusom povezanog lica, kamata i pripadajuæi troškovi na pozajmljena sredstva i krediteako su iznad propisanog nivoa, ne priznaju kao rashod u poreskom bilansu.

Kamata i pripadajuæi troškovi na zajam, odnosno kredit ne priznaju se kaorashod za iznos koji je IZNAD nivoa èetvorostruke, odnosno desetostruke (za banke ilizing kuæe) vrednosti obveznikovog sopstvenog kapitala (èlan 62. stav 3. Zakona).To praktièno znaèi da se poreski (ne)priznat rashod kamata od povezanih lica utvrðujemno�enjem rashoda kamata od povezanih lica sa koeficijentom èetvorostruke tj.desetostruke vrednosti kapitala u odnosu na stanje zajma, odnosno kredita odpovezanih lica uproseèenih na dnevnom nivou.

Banke i davaci finansijskog lizinga unose kamatu i pripadajuæe troškove do,odnosno iznad nivoa jednakog proizvodu desetostruke vrednosti sopstvenogkapitala i kamatne stope.

Obvezniku poreza na dobit se kao rashod priznaje celokupan iznos kamate ipripadajuæih troškova od povezanih lica, ukoliko je odnos èetvorostruke (desetostruke)vrednosti obveznikovog sopstvenog kapitala i proseènog stanja zajmova i kredita odpovezanih lica JEDNAK ILI VEÆI od jedan. U ovom sluèaju ustvari ni ne postoji utanjenakapitalizacija.


Ali, ne priznaje se kao rashod celokupan iznos kamate i pripadajuæih troškova odpovezanih lica, ukoliko je odnos èetvorostruke (desetostruke) vrednosti obveznikovogsopstvenog kapitala i proseènog stanja zajmova i kredita od povezanih lica MANJI odjedan. U ovom sluèaju, obzirom da postoji utanjena kapitalizacija, obvezniku se kaorashod priznaje iznos kamate i pripadajuæih troškova samo do èetvorostruke(desetostruke ) vrednosti kapitala. Za utvrðenu razliku obvezniku se uveæava oporezivadobit u PB 1 - na red. broju 51. Iznos kamate i pripadajuæih troškova koji u tekuæemporeskom periodu prelaze utvrðeni poreski limit ne mo�e se preneti i iskazati kao rashodni u PB za narednu godinu.

Meðutim, prema mišljenju Ministarstva finansija RS, br. 413-03-02606/2010 od5.1.2011. godine, kursne razlike obraèunate po osnovu glavnice, odnosno kamate kodduga u stranoj valuti, ne predstavljaju pripadajuæi trošak u smislu èlana 61. Zakona.

Prema odredbama èlana 4. Pravilnika o PB, rashodi kamata i pripadajuæihtroškova (naknade i provizije koje klijent plaæa za odobravanje kredita, kao npr. troškoviobrade kredita, osiguranja kredita i sl.), kod duga prema poveriocu sa statusompovezanog lica, koji se ne priznaju u poreskom bilansu obveznika, u skladu sa èlanom62. Zakona, obraèunavaju se na Obrascu OK - Ogranièenje kamate kod dugapovezanom licu za period od ____ do ____ 201_. godine.

U Obrazac OK unose se podaci iz Bilansa stanja koji je propisan:- Pravilnikom o sadr�ini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna

društva, zadruge i preduzetnike ("Slu�beni glasnik RS", br. 95/2014 i 144/2014),kada su u pitanju pravna lica izuzev banaka i lizing kuæa;

- Pravilnikom o obrascima i sadr�ini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja zabanke ("Slu�beni glasnik RS", br. 71/2014 i 135/2014) - kada su u pitanju banke i

- Pravilnikom o sadr�aju i formi obrazaca finansijskih izveštaja za davaoce finan-sijskog lizinga ("Slu�beni glasnik RS", br. 87/2014 i 135/2014) - za lizing kuæe.

§ U Obrazac OK za 2014. godinu unose se sledeæi podaci:

Red. br. 1. - obveznici, unose iz svog Bilansa stanja, podatak o vrednosti aktiveiskazan u koloni 6. tog obrasca, na dan 1. januara godine za koju se izraðujeBilans stanja (2014.), odnosno na prvi dan poreskog perioda koji se razlikuje odkalendarske godine, za koji se izraðuje Bilans stanja;

Red. br. 2. - obveznici, unose iz svog Bilansa stanja, podatak o vrednosti aktiveiskazan u koloni 5. tog obrasca, na dan 31. decembra godine za koju se izraðujeBilans stanja, odnosno na poslednji dan poreskog perioda koji se razlikuje odkalendarske godine, za koji se izraðuje Bilans stanja;

Red. br. 3. - zbir iznosa sa red. br. 1. i 2. podeljen sa 2 - uproseèeno stanjeaktive.

Red. br. 4. - obveznici, unose iz svog Bilansa stanja, podatake o obavezamaiskazane u koloni 6, na dan 1. januara godine za koju se izraðuje Bilans stanja,odnosno na prvi dan poreskog perioda koji se razlikuje od kalendarske godine,za koji se izraðuje Bilans stanja;

Red. br. 5. - obveznici, unose iz svog Bilansa stanja, podatake o obavezamaiskazanie u koloni 5, na dan 31. decembra godine za koju se izraðuje Bilansstanja, odnosno na poslednji dan poreskog perioda koji se razlikuje odkalendarske godine, za koji se izraðuje Bilans stanja;

Red. br. 6. - zbir iznosa sa red. br. 4. i 5. podeljen sa 2 - uproseèeno stanjeobaveza;

Red. br. 7. - proseèni sopstveni kapital kao pozitivna razlika iznosa sa red. br. 3. i 6;


Red. br. 8. - iznos koji predstavlja proseèno stanje zajmova, odnosno kreditakoje je obveznik dobio od svog povezanog lica, pri èemu se uproseèavanjevrši na dnevnom nivou, i to tako što se dnevno stanje duga po osnovu svihvrsta zajmova, odnosno kredita od povezanog lica (prema podacima izposlovnih knjiga obveznika) sabira, a potom se dobijeni iznos (zbir) deli sa365 dana, odnosno brojem dana poreskog perioda za koji se podnosi poreskibilans;

Red. br. 9. - uveæani nivo sopstvenog kapitala iskazan kao èetvorostruka (zabanke i lizing kuæe - desetostruka) vrednost obveznikovog sopstvenog kapitala,u skladu sa èlanom 62. Zakona;

Red. br. 10. - koeficijent koji se dobija stavljanjem u odnos èetvorostruke(desetostruke) vrednosti obveznikovog sopstvenog kapitala i stanja zajmova,odnosno kredita, uproseèeno na dnevnom nivou (red. br. 9. podeljen sa red.br. 8);

Red. br. 11. - iznos ukupne kamate i pripadajuæih troškova na zajmove,odnosno kredite, ukupno obraèunate u poreskom periodu;

Red. br. 12. - iznos obraèunate kamate i pripadajuæih troškova na zajmove,odnosno kredite, koji mo�e biti priznat u poreskom bilansu obveznika (iznos sared. br. 11. pomno�en koeficijentom sa red. br. 10 - ukoliko je koeficijentmanji od jedan).- Ukoliko je koeficijent jednak ili veæi od jedan, na ovom rednom broju iskazujese podatak koji je jednak iznosu iskazanom na red. br. 11;

Red. br. 13 - iznos obraèunate kamate i pripadajuæih troškova na zajmove, od-nosno kredite, koji se ne priznaje kao rashod u poreskom bilansu. Dobija sekada se iznos sa red. br. 12. oduzme od iznosa iskazanog na red. br. 11.

Ovaj iznos iskazuje se na red. br. 51. Obrasca PB 1 - ne priznaje se kao rashod.

Obveznik poreza na dobit koji ima gubitak iznad visine sopstvenog kapitala, usluèaju zajmova, odnosno kredita, pod red. br. 7. Obrasca OK unosi "0" jer je razlikaizmeðu proseènog stanja aktive i proseènog stanja obaveza negativna, a na poziciji red.br. 7. stoji: (3 - 6) > 0, što znaèi da se mo�e uneti samo pozitivan iznos.

Ovo dalje u Obrascu OK dovodi do toga da je pod red. br. 9 - èetvorostruka,odnosno desetostruka vrednost sopstvenog kapitala obveznika takoðe "0" i da jekoeficijent odnosa èetvorostrukog odnosno desetostrukog kapitala i stanja zajmova podred. br. 10. isto "0".

Dakle, u ovom sluèaju se pod red. br. 12. iskazuje "0" - iznos kamate ipripadajuæih troškova koji se mogu priznati, a kamata i pripadajuæi troškovi koji se nepriznaju, iskazani pod red. br. 13. jednaki su ukupno obraèunatoj kamati sa red. br. 11.

2) Korekcija rashoda po osnovu kamata na zajmove/kredite primenompravila o transfernim cenama (druga korekcija)

Drugu korekciju rashoda po osnovu kamata i pripadajuæih troškova od povezanihlica, radi pravilnog utvrðivanja oporezive dobiti, obveznk poreza na dobit vrši pri-menom pravila o transfernim cenama (obraèun kamate po tr�išnim cenama primenomprincipa "van dohvata ruke").

Podsetimo se da je èlanom 60. stav 2. Zakona, propisano da je obveznik sastatusom povezanog lica, du�an da kada su u pitanju zajmovi ili krediti izmeðupovezanih lica, u poreskom bilansu posebno prika�e kamatu (bez pripadajuæihtroškova) do nivoa propisanog odredbama èlana 62. ovog zakona.


Prema odredbi stava 3. èlana 60. Zakona, obveznik je du�an da u poreskombilansu posebno prika�e i kamate na zajmove/kredite ali koje bi se ostvarile natr�ištu takvih ili sliènih transakcija da se nije radilo o povezanim licima (princip "vandohvata ruke"). Istu obavezu imaju i stalne poslovne jedinice iz èlana 4. Zakona, zatransakcije koje imaju sa svojom nerezidentnom centralom.

Èlanom 63. stav 3. ZPDPL je propisano da za potrebe utvrðivanja iznosa kamatekoja bi se po principu "van dohvata ruke" obraèunavala na zajmove, odnosno krediteizmeðu povezanih lica, ministar finansija mo�e propisati iznose kamatnih stopa za kojeæe se smatrati da su u skladu sa principom "van dohvata ruke".

U skladu sa tom odredbom, ministar je doneo Pravilnik o kamatnim stopama zakoje se smatra da su u skladu sa principom "van dohvata ruke" za 2014. godinu("Slu�beni glasnik RS", broj 23/2015), koji stupa na snagu 10.3.2015. godine, a kojim supropisane kamatne stope za koje se smatra da su u skladu sa principom "van dohvataruke" za 2014. godinu:

1) za banke i davaoce finansijskog lizinga:

(1) 7,14% na kratkoroène kredite u RSD;

(2) 4,39% na kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;

(3) 3,12% na kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD;

(4) 5,86% na kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;

(5) 4,42% na kredite u SEK i dinarske kredite indeksirane u SEK;

(6) 13,00% na kredite u RUB i dinarske kredite indeksirane u RUB;

2) za druga privredna društva:


(2) 11,12% na dugoroène kredite u RSD;

(3) 6,57% na kratkoroène kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;

(4) 5,79% na dugoroène kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;

(5) 8,49% na kratkoroène kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;

(6) 7,07% na dugoroène kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;

(7) 5,28% na kratkoroène kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD;

(8) 5,74% na dugoroène kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD.

Ove kamatne stope se primenjuju i na zajmove.

Meðutim, èlanom 63. st. 4. i 5. je propisano da poreski obveznik ima pravo daumesto propisanih iznosa kamatnih stopa, za potrebe utvrðivanja iznosa kamatne stopekoja bi se po principu "van dohvata ruke" obraèunavala na zajam odnosno kredit sapovezanim licima, primeni opšta pravila o utvrðivanju cene transakcije po principu "vandohvata ruke" iz èl. 60. i 61. st. 1. i 2. ovog zakona, i ukoliko se odluèi na to, navedenaopšta pravila primenjuje na sve zajmove, odnosno kredite sa povezanim licima.

U tom sluèaju, a u skladu sa stavom 6. ovog èlana, Poreska uprava, za potrebeutvrðivanja iznosa kamate koja bi se po principu "van dohvata ruke" obraèunavala nazajmove, odnosno kredite izmeðu tog obveznika i sa njima povezanih lica nije vezanaiznosima kamatnih stopa iz Pravilnika.

U poreskom bilansu - Obrazac PB 1, obveznik korekciju rashoda i prihoda poosnovu kamata za zajmove i kredite meðu povezanim licima primenom pravila otransfernim cenama, iskazjuje na red. br. 50. Kako se pod redni broj 50 Obrasca PB1 unosi podatak koji se utvrðuje u zakljuèku dokumentacije o transfernim cenama


proizilazi da ukoliko obveznik ima samo korekciju poreske osnovice po osnovu prihoda irashoda od zajmova i kredita izmeðu povezanih lica mora sastavljati kompletan izveštajo transfernim cenama kako bi podatak o korekciji utvrdio u zakljuèku i isti uneo naredni broj 50. u Obrazac PB 1.

Obveznici od povezanih lica dobijaju i beskamatne zajmove ili kredite, pa utom sluèaju ne postoji ni rashod kamate, odnosno ne postoji podatak koji bise korigovao u poreskom bilansu, što znaèi da u Obrascu PB 1 ne treba popu-njavati red. br. 48. do 49. jer je iznos obraèunatih rashoda kamate jednak "0".Obveznici koji su davaoci beskamatnih zajmova i kredita povezanim licimaobraèunavaju prihode od kamate u skladu sa principom "van dohvata ruke"i za obraèunati iznos koriguju poresku osnovicu.

VII. Korekcija rashoda i prihoda po osnovu transfernih cena,ukljuèujuæi i kamate na zajmove, odnosno kredite izmeðu povezanih lica

Kako smo veæ i objasnili kod iskazivanja podataka o transakcijama meðupovezanim licima kao i kod sluèaja kada se obveznik opredeli da umesto propisanihiznosa kamatnih stopa, za potrebe utvrðivanja iznosa kamatne stope koja bi se poprincipu "van dohvata ruke" obraèunavala na zajam odnosno kredit sa povezanim licima,primeni opšta pravila o utvrðivanju cene transakcije po principu "van dohvata ruke" izèlana 60. i èlana 61. st. 1. i 2. ZPDPL, taj podatak iskazuje pod rednim brojem 50. u PB 1.

® Pod rednim brojem 50. - iskazuje se zbir konaènih korekcija transfernihcena za svaku pojedinaènu transakciju sa pojedinaènim povezanim licima,odnosno za svaku vrstu transakcije sa pojedinaènim povezanim licem u skladusa èlanom 60. st. 5. do 9. Zakona, koji se utvrðuje u zakljuèku dokumentacije otransfernim cenama na naèin propisan odredbama èlana 31. Pravilnika otransfernim cenama.

Podseæamo da je èlanom 31. Pravilnika o transfernim cenama propisano da uzakljuèku dokumentacije o transfernim cenama obveznik prvo utvrðuje iznoskorekcije transfernih cena za svaku pojedinaènu transakciju sa pojedinaènim povezanimlicem, odnosno za svaku vrstu transakcije sa pojedinaènim povezanim licem u skladu saèlanom 60. st. 5. do 7. Zakona.

Sabiranjem iznosa tih korekcija utvrðuje se ukupan iznos korekcije transfernihcena po osnovu transakcija sa pojedinaènim povezanim licem.

U skladu sa èlanom 60. stav 8. Zakona, obveznik ima pravo da ukupan iznoskorekcije transfernih cena po osnovu transakcija sa pojedinaènim povezanim licem izstava 2. ovog èlana umanji za:



Za potrebe primene stava 3. ovog èlana, kada je kod odreðivanja cene transakcijepo principu "van dohvata ruke" odreðen njen raspon:

1) smatra se da se transferna cena te transakcije ne razlikuje od njene cene poprincipu "van dohvata ruke" ukoliko se vrednost transferne cene nalazi u okvirutog raspona;

2) cena po principu "van dohvata ruke" jednaka je središnjoj vrednosti utvrðenograspona kada se transferna cena nalazi izvan utvrðenog raspona.


Iznos umanjenja korekcije transfernih cena iz stava 3. ovog èlana ne mo�e bitiveæi od iznosa korekcije transfernih cena iz stava 2. ovog èlana.

Po umanjenju iznosa korekcije transfernih cena po osnovu transakcija sapojedinaènim povezanim licem iz stava 3. ovog èlana obveznik utvrðuje konaèan iznoskorekcije transfernih cena po osnovu transakcija sa pojedinaènim povezanim licem.

Obveznik ukljuèuje u poresku osnovicu zbir konaènih korekcija transfernih cenapo osnovu transakcija sa svim pojedinaènim povezanim licima iz stava 6. ovog èlana.

VIII. Korekcija rashoda po osnovu spreèavanjautanjene kapitalizacije

Podatak iskazan na red. br. 13. Obrasca OK, kako smo veæ i objasnili, iskazuje sena rednom broju 51. poreskog bilansa - Obrasca PB 1.

® Pod rednim brojem 51. - iskazuje se kamata i pripadajuæi troškovi na zajam,odnosno kredit dobijen od povezanog lica u iznosu veæem od èetvorostruke(odnosno desetostruke) vrednosti obveznikovog sopstvenog kapitala, koji sene priznaju kao rashod u poreskom bilansu, saglasno odredbi èlana 62.Zakona (redni broj 13. Obrasca OK).

IX. Oporeziva dobit

Za svrhu utvrðivanja oporezive dobiti u poreskom bilansu, u prihode pravnog licaukljuèuju se svi prihodi obveznika obraèunati u skladu sa propisima o raèunovodstvu(poslovni, finansijski, ostali i vanredni prihodi), usklaðeni sa Zakonom, izuzev prihoda izèlana 25. stav 1. Zakona (po osnovu dividendi i udela u dobiti od drugog rezidentnogobveznika), koji ne uveæavaju oporezivu dobit, odnosno ne ulaze u poresku osnovicu.

Po usklaðivanju i korekciji prihoda i rashoda u PB 1 obveznik iskazuje oporezivudobit ili gubitak za 2014. godinu.

® Pod rednim brojem 52. - na osnovu utvrðenih velièina na red. br. od 1. do 51.utvrðuje se oporeziva dobit. Kada je iznos koji se utvrdi manji od "0" tadaobveznik iskazuje gubitak na red. br. 53.

® Pod rednim brojem 53. - iskazuje se poslovni gubitak tekuæe godine, utvrðensabiranjem i oduzimanjem iznosa sa red. br. 3. do 51. Ako je utvrðeni iznosnegativan, iskazuje se oporeziva dobit na red. br. 52.

Ako obveznik na red. br. 3. iska�e gubitak, a rashodi koji se ne priznaju uporeskom bilansu su manji od gubitka, tada nema oporezive dobiti, tj. obveznik naovom rednom broju iskazuje gubitak.

® Pod rednim brojem 54. - islazuje se nominalni iznos gubitka iskazan uporeskom bilansu iz prethodnih godina, koji se prenosi na teret dobiti tekuæegodine, i to najviše do visine oporezive dobiti, u skladu sa èlanom 32. Zakona,a podatak na ovom rednom broju unosi se pri izradi konaènog poreskogbilansa.

Prema tome, obveznici koji u poreskom bilansu za 2014. godinu iska�u oporezivudobit pod red. br. 52, a u poreskom bilansu za 2013. godinu imaju iskazanneiskorišæeni iznos gubitka iz prethodnih godina, taj iznos gubitka, do visineoporezive dobiti, iskazuju ovde, jer je èlanom 32. ZPDPL, propisano da se gubiciostvareni iz poslovnih, finansijskih i neposlovnih transakcija, utvrðeni u poreskombilansu, izuzev onih iz kojih proizlaze kapitalni dobici i gubici, mogu preneti na raèundobiti utvrðene u godišnjem poreskom bilansu iz buduæih obraèunskih perioda.


Gubitak nastao 2004. i narednih godina mo�e se prenositi na teret dobiti unarednih 10 godina (èlan 71. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobitpreduzeæa - "Slu�beni glasnik RS", broj 18/2010), pod uslovom da je utvrðen u poreskimbilansima tih godina - na red. br. 37.

Meðutim, prema izmenjenoj odredbi èlana 32. - gubitak se mo�e prenositi unarednih pet godina, što znaèi da obveznici koji gubitak iskazuju od 2010. godine inadalje u PB 1, isti mogu da prenose u narednih 5 godina.

- Gubici se mogu preneti na raèun dobiti utvrðene samo u godišnjem pores-kom bilansu iz buduæih obraèunskih perioda.

- Korišæenje ove poreske pogodnosti ne prestaje u sluèaju statusnihpromena ili promena pravne forme privrednog društva.

- U sluèaju podele ili odvajanja, ova pogodnost srazmerno se deli i o tome seobaveštava nadle�ni poreski organ.

® Pod rednim brojem 55. - iskazuje se razlika izmeðu oporezive dobiti i iznosagubitka iz poreskog bilansa prethodnih godina (ako je isti iskazan na red. br.54, što predstavlja ostatak oporezive dobiti koji se utvrðuje raèunskimputem, odnosno kao pozitivna razlika iznosa sa red. br. 52. i 54. PB 1.

B. Kapitalni dobici i gubici

Kapitalni dobitak ukljuèuje se u oporezivu dobit u iznosu odreðenom na naèin iz èl.27-29. Zakona. U skladu sa tim, pod red. br. 56. do 61. Obrasca PB 1 unose se podaci uvezi sa kapitalnim dobicima i gubicima, odnosno iskazuju se ostvareni kapitalni dobici iligubici u 2014. godini, prebijanje istih, kapitalni gubici iz ranijih godina i ostatak kapitalnogdobitka koji podle�e oporezivanju.

¨ Utvrðivanje kapitalnog dobitka, odnosno gubitka ¨

Èlanom 27. Zakona propisano je da se kapitalnim dobitkom smatra prihod ostva-ren prodajom ili drugim prenosom uz naknadu:

- nepokretnosti, ali onih koje je obveznik koristio za obavljanje delatnosti -što je novina u primeni od 2013. godine;

- prava industrijske svojine - (patent, �ig, dizajn, tehnièko unapreðenje),nezavisno od toga da li ih je obveznik koristio za obavljanje delatnosti ili ne;

- udela u kapitalu pravnih lica i akcija i drugih hartija od vrednosti, koje uskladu sa MRS, odnosno MSFI predstavljaju dugoroène finansijske plasmane,(osim prodajom obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se ureðujeizmirenje obaveza Republike po osnovu zajma za privredni razvoj, devizneštednje graðana), i prodajom du�nièkih hartija od vrednosti (koje izdajuRepublika, autonomna pokrajina, jedinica teritorijalne autonomije i NBS), kao i

- investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda,u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima ("Slu�beni glasnik RS", br.46/2006, 51/2009, 31/2011 i 115/2014).

Kapitalni dobitak utvrðuje i nerezidentni obveznik, definisan èl. 3. i 4. ZPDPLkada ostvari prihod od prodaje imovine i to:

- nepokretnosti, nezavisno od toga da li je istu koristio za obavljanje delatnosti iline;


- udela u kapitalu pravnih lica i akcija i drugih hartija od vrednosti, osimnavedenih izuzetaka, koje predstavljaju dugoroène finansijske plasmane;

- investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda.

¨ Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari razmenomprava svojine na nepokretnosti za pravo svojine na drugim nepokretnostima -Mišljenje Ministarstva finansija RS, br. 413-00-237/2014-04 od 25.11.2014. godine -"Prema odredbama Zakona, kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvariprodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu, izmeðu ostalog i stvarnih prava nanepokretnostima, u konkretnom sluèaju, razmene prava svojine na nepokretnosti zapravo svojine na drugim nepokretnostima. S tim u vezi, predmetna razmena pravasvojine na nepokretnosti predstavlja osnov za odreðivanje kapitalnog dobitka (ili gubitka)u poreskom bilansu obveznika, pri èemu se prodajnom cenom prava koje se prenosismatra tr�išna cena prava koje se razmenom dobija u naknadu (za preneseno pravo),utvrðena na naèin propisan Zakonom. U konkretnom sluèaju, prodajnu cenunepokretnosti èini tr�išna cena svih nepokretnosti koje je obveznik dobio kao naknadu zaprenos prava svojine na nepokretnosti, a po osnovu zakljuèenog ugovora o razmeni.Nabavna cena nepokretnosti je cena po kojoj je obveznik stekao predmetnunepokretnost koju je dao u razmenu, umanjena po osnovu amortizacije, i uveæana poosnovu revalorizacije do dana razmene, u skladu sa propisima o raèunovodstvu. Imajuæiu vidu, da je kako navodite u dopisu, ostvarena pozitivna razlika izmeðu prodajne cenenepokretnosti i njene nabavne vrednosti, ostvaren je kapitalni dobitak koji se, u skladu saZakonom, ukljuèuje u oporezivu dobit u poreskom bilansu za 2002. godinu, odnosno uosnovicu za oporezivanje porezom na dobit pravnih lica..."

Kapitalni dobitak se ostvaruje kada je razlika izmeðu prodajne cene navedeneimovine i njene nabavne cene usklaðene prema Zakonu - pozitivna, dok kapitalnigubitak nastaje u sluèaju kada je ostvarena negativna razlika.

¨ Prodajna cena imovineZa svrhu odreðivanja kapitalnog dobitka, prodajnom cenom smatra se

ugovorena cena ili tr�išna cena odnosno, u sluèaju prodaje povezanom licu izèlana 59. Zakona, tr�išna cena ako je ugovorena cena ni�a od tr�išne, ali bez poreza naprenos apsolutnih prava.

Imajuæi u vidu da promet nepokretnosti i prava industrijske svojine uz naknadujesu predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava (kada se na iste neobraèunava PDV), i da se shodno èlanu 27. Zakona o porezima na imovinu, kao poreskaosnovica za porez na prenos apsolutnih prava uzima ugovorena cena u trenutkunastanka poreske obaveze, ukoliko nije ni�a od tr�išne, jasno je da se tr�išna cena mo�epribaviti i na taj naèin.

Takoðe se i kod prenosa prava putem razmene za drugo pravo, prodajnomcenom smatra tr�išna cena prava koje se dobija uz naknadu, korigovana zaeventualno primljenu ili plaæenu razliku u novcu.

¨ Nabavna cena imovineZa svrhu odreðivanja kapitalnog dobitka tj. gubitka, prema odredbama èlana 29.

Zakona, nabavnom cenom smatra se cena po kojoj je obveznik stekao imovinu,umanjena po osnovu amortizacije obraèunate u skladu sa Zakonom (poreskaamortizacija obraèunata u skladu sa èlanom 10. Zakona i u skladu sa Pravilnikom oporeskoj amortizaciji).

- Korekcija nabavne cene na procenjenu - Shodno èlanu 29. stav 2. Zakona, zaodreðivanje kapitalnog dobitka nabavna cena se koriguje na procenjenu,odnosno fer vrednost, utvrðenu u skladu sa MRS/MSFI i usvojenim raèunovod-stvenim politikama, ako je promena na fer vrednost iskazana u celini kao prihodperioda u kome je vršena.


- Nabavna cena imovine steèene konverzijom obveznikovog potra�ivanja uuèešæe u kapitalu subjekta privatizacije u postupku restrukturiranja, jestenajni�a obezvreðena vrednost te imovine nakon izvršene konverzije, utvrðena uskladu sa MRS, odnosno MSFI i usvojenim raèunovodstvenim politikama, osimu sluèaju iz stava 2. ovog èlana.

- Kada cena po kojoj je imovina nabavljena nije iskazana u poslovnim knji-gama obveznika, ili nije iskazana na napred izlo�en naèin, nabavna cena zasvrhu odreðivanja kapitalnog dobitka jeste tr�išna cena na dan nabavke, kojuutvrdi nadle�ni poreski organ, na veæ izlo�en naèin (èlan 29. stav 3. Zakona).

- Kod prodaje nepokretnosti u izgradnji, nabavnu cenu èini iznos troškovaizgradnje koji su do dana prodaje iskazani u skladu sa MRS, odnosno MSFI ipropisima kojima se ureðuje raèunovodstvo i revizija (èlan 29. stav 4. Zakona).

- Za nepokretnost steèenu putem osnivaèkog uloga ili poveæanjem osnivaè-kog uloga, nabavna cena jeste tr�išna cena nepokretnosti na dan unosa uloga(èlan 29. stav 5. Zakona).

- Kod hartija od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tr�ištu, usmislu zakona kojim se ureðuje tr�ište hartija od vrednosti i drugih finansijskihinstrumenata, nabavna cena jeste cena koju obveznik dokumentuje kaostvarno plaæenu, a ako ne poseduje odgovarajuæu dokumentaciju - najni�atr�išna cena ostvarena na organizovanom tr�ištu u periodu od godinu danakoji prethodi prodaji te hartije od vrednosti ili u periodu trgovanja, ukoliko setrgovalo kraæe od godinu dana (èlan 29. stav 6. Zakona).

- Kod hartija od vrednosti kojima se ne trguje na organizovanom tr�ištu,nabavna cena hartije od vrednosti jeste cena koju obveznik dokumentuje kaostvarno plaæenu, a ako ne poseduje odgovarajuæu dokumentaciju - njenanominalna vrednost (èlan 29. stav 7. Zakona).

- Kod hartija od vrednosti pribavljenih putem osnivaèkog uloga ili pove-æanjem osnivaèkog uloga, nabavnu cenu èini tr�išna cena koja je va�ila naorganizovanom tr�ištu na dan unosa uloga ili, ukoliko takva cena nije bilaformirana, nominalna vrednost hartije od vrednosti na dan unosa uloga(èlan 29. stav 8. Zakona).

- Nabavna cena udela u kapitalu pravnih lica i prava industrijske svojine jestecena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaæenu (èlan 29. stav 9. Zakona).

- Nabavna cena udela ili prava industrijske svojine steèenih putem osni-vaèkog uloga ili poveæanjem osnivaèkog uloga je tr�išna cena na danunosa uloga (èlan 29. stav 9. Zakona).

- Nabavna cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovineotvorenog fonda po investicionoj jedinici na dan uplate, uveæane zanaknadu za kupovinu ukoliko je društvo za upravljanje naplaæuje (èlan 29. stav10. Zakona).

Va�no: Za potrebe odreðivanja kapitalnog dobitka, pod nabavnom cenom sene mo�e smatrati procenjena cena od strane Agencije za procenu kapitalaili od strane Zavoda za veštaèenje.

¨ Odlaganja kapitalnih dobitakaU sluèaju statusnih promena, shodno èlanu 31. Zakona, dolazi do odlaganja

kapitalnih dobitaka, odnosno kapitalni dobitak nastaje u poreskom periodu u komdruštvo - sticalac imovine po osnovu statusne promene izvrši prodaju iste.


¨ Prebijanje kapitalnog gubitka sa dobitkomKapitalni gubitak ostvaren pri prodaji jednog prava iz imovine mo�e se prebiti sa

kapitalnim dobitkom ostvarenim pri prodaji drugog prava iz imovine u istoj godini.Ako se i posle prebijanja iska�e kapitalni gubitak, dopušteno je njegovo prebijanje

na raèun buduæih kapitalnih dobitaka u narednih 5 godina - va�i za kapitalne gubitkeutvrðene u PB 1 za 2010. godinu pa nadalje. Za kapitalne gubitke utvrðene u prethodnimgodinama, shodno èlanu 71. Zakona o izmenama i dopunama Zakona. ("Slu�beniglasnik RS", broj 18/2010), dopušteno je njihovo prebijanje na raèun buduæih kapitalnihdobitaka u narednih 10 godina.

Pravo na prebijanje kapitalnog gubitka ima samo obveznik koji sastavlja PB 1, ane i nerezident koji u skladu sa èlanom 40. Zakona ostvari kapitalni dobitak - videtimišljenje MF RS, br. 430-07-367/2011-04 od 22.7.2011. godine, ali nerezident kojiposluje preko stalne poslovne jedinice, ima ista prava kao i rezidentni obveznik.

Nakon utvrðivanja kapitalnog dobitka, odnosno gubitka, podaci se iskazuju podrednim br. 56. do 61. i to:

® Pod rednim brojem 56. - iskazuje se iznos ukupnih kapitalnih dobitakatekuæe godine, obraèunatih u skladu sa èlanom 29. Zakona.

® Pod rednim brojem 57. - iskazuju se iznos ukupnih kapitalnih gubitakatekuæe godine, obraèunati u skladu sa èlanom 29. Zakona.

® Pod rednim brojem 58. - iskazuje se razlika izmeðu kapitalnih dobitaka ikapitalnih gubitaka tekuæe godine (red. br. 56-57).

® Pod rednim brojem 59. - iskazuje se razlika izmeðu ukupnih kapitalnihgubitaka i ukupnih kapitalnih dobitaka. U sluèaju kada su ukupni kapitalnigubici veæi od dobitaka, onda se na ovom rednom broju iskazuje taj podatak.

® Pod rednim brojem 60. - iskazuju se preneti kapitalni gubici iz ranijih go-dina do visine iznosa pod rednim brojem 59. Shodno èlanu 30. stav 3.Zakona i èlanu 72. Izmena Zakona - kapitalni gubitak iz 2010. mo�e seprenositi 5 godina, a iz ranijih perioda - 10.

® Pod rednim brojem 61. - iskazuje se ostatak kapitalnog dobitka (razlikakoja se utvrdi prebijanjem kapitalnog dobitka sa prenetim kapitalnim gubicimaiz ranijih godina). Ovaj ostatak uveæava poresku osnovicu.

V. Poreska osnovica

U ovom delu Obrasca PB 1, obveznik utvrðuje poresku osnovicu tako što se:

® Pod rednim brojem 62. - iskazuje ostatak oporezive dobiti iskazane pod red.br. 55. uveæan za ostatak kapitalnih dobitaka sa red. br. 61. Obrasca PB 1.

Ako nema ostatka oporezive dobiti na red. br. 55. Obrasca PB 1,a iskazan je ostatak kapitalnog dobitka, onda je poreska osnovica= ostatku kapitalnog dobitka sa red. br. 61.

Obrazac PB 1 smo prikazali sa pozicijama koje su opisno popunjene, štoomoguæava brzo pretra�ivanje podatka koji se unose. Detaljniji opis treba potra�iti utekstu ispred.


Obrazac PB 1

Oblik poreskog obveznika (zaokru�iti)

(Firma - poslovno imeporeskog obveznika) 1. Akcionarsko društvo

2. Društvo sa ogranièenom odgovornošæu

(Sedište) 3. Ortaèko društvo

4. Komanditno društvo

(PIB) 5. Društveno preduzeæe

6. Javno preduzeæe

7. Zadruga

8. Ogranak stranog pravnog lica

9. Druga pravna lica koja primenjuju kontni okvir zaprivredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike

PORESKI BILANSOBVEZNIKA POREZA NA DOBIT PRAVNIH LICA

ZA PERIOD OD 1.1. DO 31.12.2014. GODINE

- iznos u dinarima bez para -

1 2 3

A. Dobit i gubitakpre oporezivanja

I Rezultat u Bilansu uspeha1. Dobit poslovne godine Podatak iz Bilansa uspeha - sa odgovarajuæeg AOP

2. Dobit ostvarena po osnovuprihoda od predmeta koncesije

èlan 45. stav 4. Zakona je brisan, ali steèena prava naosloboðenje od plaæanja poreza na dobit, ostvarenu poosnovu prihoda od predmeta koncesije, mo�e da koristi idalje. Prihode od predmeta koncesije iskazuje na osnovuposebne analitièke evidencije.Dobit koja ne podle�e oporezivanju obraèunava tako štona dobit poslovne godine primenjuje procenat uèešæaprihoda od predmeta koncesije u ukupnim prihodima.Ova dobit obraèunava se na Obrascu DK i unosi sepodatak sa red. br. 5.

3. Gubitak poslovne godine Podatak iz Bilansa uspeha - sa odgovarajuæeg AOP

II Dobici i gubici od prodajeimovine iz èlana 27. Zakona(iskazani u Bilansu uspeha)

4. Dobici od prodaje imovine

Podatak sa odgovarajuæeg raèuna na kom se iskazujudobici od prodaje imovine, saglasno propisima oraèunovodstvu, nastali prodajom, odnosno drugimprenosom uz naknadu imovine navedene u èlanu 27. stav1. Zakona: nepokretnosti za obavljanje delatnosti;prava industrijske svojine; udela u imovini pravnih licai akcija i ostalih HoV koje predstavljaju dugoroènefinansijske plasmane, osim izuzetaka èlana 27. stav 1.taèka 3) i investicione jedinice otkupljene od straneotvorenog investici. fonda.

5. Gubici od prodajeimovine

Kada je izmeðu prodajne cene navedene imovine i njenenabavne cene, utvrðene prema raèunovodstvenimpropisima, ostvarena negativna razlika, podatak seiskazuje ovde.


1 2 3

III Usklaðivanje rashoda

6. Troškovi kojinisu dokumentovani

èlan 7a stav 1. taèka 1) Zakona -iskazuju se troškovi za koje ne postoji verodostojna doku-mentacija - NE PRIZNAJU SE kao rashodObveznik ima moguænost da ovaj rashod ukljuèi u priznaterashode kada dobije odgovarajuæu dokumentaciju -podnošenjem nove poreske prijave kojom æe zahtevatiizmenu akontacije poreza na dobit.

7.

Ispravke vrednosti pojedinaènihpotra�ivanja od lica kojima seistovremeno i duguje,do iznosa obaveze prematom licu

èlan 7a stav 1. taèka 2) Zakona -NE PRIZNAJE SE kao rashod ispravka vrednostipojedinaènih potra�ivanja od lica kojima obveznikistovremeno i duguje, ali samo do iznosa obavezeprema tom licu. Uzimaju se u obzir sve obavezekoje su evidentirane kao obaveze po Zakonu oraèunovodstvu, bez obzira da li su iste dospele iline.

8. Pokloni i prilozi dati politièkimorganizacijama

èlan 7a stav 1. taèka 3) Zakona- NE PRIZNAJU SE kao rashod.

9. Pokloni èiji je primalacpovezano lice

èlan 7a stav 1. taèka 4) ZakonaNE PRIZNAJU SE kao rashod pokloni dati licu iz èlana

59. Zakona

10.Kamate zbog neblagovremenoplaæenih poreza, doprinosa idrugih javnih da�bina

èlan 7a stav 1. taèka 5) Zakona - NE PRIZNAJE SErashod kamate obraèunate u skladu sa èanom 75. ZPPPAa koje je utvrdio i platio sam obveznik ili ih je utvrdionadle�ni organ u postupku kontrole.Ne priznaju se ni kamate koje su obraèunate obvezniku zaodlo�eno plaæanje poreskih obaveza.

11.

Troškovi postupka prinudnenaplate poreza i drugihdugovanja, troškoviporeskoprekršajnog idrugih prekršajnihpostupaka koji se vodepred nadle�nim organom

èlan 7a stav 1. taèka 5a) Zakona - NE PRIZNAJU SE- troškovi postupka prinudne naplate poreza i drugihdugovanja definisani ZPPPA i Uredbom o visini troškovaprinudne naplate poreza,- troškovi poreskoprekršajnog postupka i- troškovi drugih prekršajnih postupaka koji se vodepred nadle�nim organom - troškovi sudskog (parniènog,odnosno izvršnog postupka - èan. 130. Zakona o prekršajima).

12. Novèane kazne, ugovornekazne i penali

èlan 7a stav 1. taèka 6) Zakona - NE PRIZNAJU SE kaorashod: izdaci po osnovu plaæenih novèanih kazni zaprivredne prestupe i prekršaje, kao i za plaæene penaleza neblagovremeno izvršavanje obaveza bilo da su istiutvrðeni sudskom odlukom, rešenjem nadle�nog organa ilina osnovu zakljuèenog ugovora.

13. Zatezne kamate izmeðupovezanih lica

èlan 7a stav 1. taèka 7) Zakona - NE PRIZNAJU SE- zatezne kamate po osnovu du�nikih odnosa sa pove-zanim licem.

14.Troškovi koji nisu nastaliu svrhu obavljanjaposlovne delatnosti

èlan 7a stav 1. taèka 8) Zakona - NE PRIZNAJU SE -npr.:donacije privrednim subjektima i fizièkim licima,troškovi školovanja ili stipendiranja koje nije u skladusa aktom obveznika i njegovim potrebama, plaæanjerekreacije i zabave, zakup stana, letovanje osnivaèa ilidrugih lica i sl.).Kada su u pitanju zaposleni, na ovakva davanja obra-èunavaju se sve obaveze kao da je zarada, pa bi semoralo priznati kao rashod zarade.To su rashodi koji nisu neposredan uslov za obavljanjedelatnosti.


1 2 3

15.

Troškovi materijala i nabavnevrednosti prodate robe iznadiznosa obraèunatog primenommetode ponderisane proseènecene ili FIFO metode

Korekcija rashoda - èlan 8. Zakona -Ako je obveznik primenjivao neki drugi metod i po tomosnovu u BU iskazao troškove materijala i nabavnuvrednost prodate robe iznad iznosa obraèunatog po metodiproseène cene ili FIFO metodi, razliku izmeðu ta dvaiznosa unosi ovde - NE priznaje se u rashod

16.

Otpremnine i novèane naknadepo osnovu prestanka radnogodnosa, obraèunatea neisplaæene uporeskom periodu

èlan 9a Zakona -iskazuje se iznos otpremnina i novèanih naknada zapo-slenim po osnovu odlaska u penziju ili prestanka radnogodnosa, koje su obraèunate a nisu isplaæene - nepriznaju se kao rashod iako su u Bilansu uspeha rashod.

17.

Otpremnine i novèane naknadepo osnovu prestanka radnogodnosa koje su obraèunate uprethodnom a isplaæene uporeskom periodu, za koji sepodnosi poreski bilans

èlan 9a Zakona -iskazuje se iznos isplaæenih otpremnina i novèanihnaknada zaposlenim po osnovu odlaska u penziju iliprestanka radnog odnosa po drugom osnovu - priznaje sekao rashod.

18.Ukupan iznos amortizacijeobraèunat u finansijskimizveštajima

Raèunovodstvena amortizacija stalnih sredstava nepriznaje se kao rashod i podatak se unosi ovde.

19. Ukupan iznos amortizacijeobraèunat za poreske svrhe

èl. 10. i 10a Zakona -Stalna sredstva èine: materijalna sredstva èiji je vektrajanja du�i od jedne godine i koja se prema propisimao raèunovodstvu vode kao osnovna sredstva, osimprirodnih bogatstava koja se ne troše, kao i nematerijalnasredstva, osim goodwill-a.Ova amortizacija se priznaje kao rashod kada je utvrðena uskladu sa èl. 10. i 10a i Pravilnikom

20.

Izdaci za zdravstvene, obrazov-ne, nauène, humanitarne, ver-ske, zaštitu èovekove sredine isportske namene i davanjauèinjena ustanovamasocijalne zaštite i izdaci zahumanitarnu pomoæ, odnosnootklanjanje posledica nastalih usluèaju vanredne situacije, koji suuèinjeni Republici, autonomnojpokrajini, odnosno jedinici lokalnesamouprave

èlan 15. st. 1. i 2. Zakona -priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 5% odukupnog prihoda , samo ako su izvršeni l ic imaregistrovanim za te namene u skladu sa posebnimpropisima, koja ih iskljuèivo koriste za obavljanje svojedelatnosti i izdaci za humanitarnu pomoæ, odnosnootklanjanje posledica nastalih u sluèaju vanrednesituacije, koji su uèinjeni Republici, autonomnojpokrajini, odnosno jedinici lokalne samoupraveIznos preko 5% ZBIRNO iskazuje se ovde i ne priznaje

21. Izdaci za ulaganja u oblastikulture i kinematografije

èlan 15. stav 3. Zakona -priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 5% odukupnog prihoda, ako su ulaganja u skladu saPravilnikom o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznajukao rashod ("Slu�beni glasnik RS", broj 9/2002).Iznos preko 5% ovde se iskazuje i ne priznaje

22. Èlanarine komorama, savezimai udru�enjima

èlan 15. st. 4. i 5. Zakona -priznaju se kao rashod do 0,1% ukupnog prihoda.Iznos preko 0,1% se iskazuje, i ne priznaje se.

23. Rashodi za reklamui propagandu

èlan 15. stav 6. Zakona -priznaju se kao rashod do 10% ukupnog prihoda. Iznospreko 10% se iskazuje - ne priznaje se.Kao rashodi propagande priznaju se samo oni pokloni idrugi rashodi koji slu�e promociji poslovanja poreskogobveznika.


1 2 3

24. Rashodi po osnovureprezentacije

èlan 15. stav 7. Zakona -priznaju se kao rashod do 0,5% ukupnog prihoda.Iznos preko 0,5% se iskazuje, i ne priznaje se.

25.

Ispravka vrednosti pojedinaènihpotra�ivanja ako od roka za nji-hovu naplatu nije prošlo najmanje60 dana, kao i otpis vrednostipojedinaènih potra�ivanja kojaprethodno nisu bila ukljuèena uprihode, nisu otpisana kaonenaplativa i za koja nije pru�endokaz o neuspeloj naplati

èlan 16. Zakona -navedene ispravke pojedinaènih potra�ivanja, kao iotpis vrednosti pojedinaènih potra�ivanja koji neispunjava uslove iz èlana 16. Zakona - NE priznaju sekao rashod.Dokaz o neuspeloj naplati a radi priznavanja otpisaje:- da su potra�ivanja utu�ena, odnosno da je pokrenutizvršni postupak radi naplate potra�ivanja, ili da supotra�ivanja prijavljena u likvidacionom ili steèajnompostupku nad du�nikom

26.

Troškovi koje ogranaknerezidentnog obveznikaiskazuje u skladu saèlanom 20. Zakona

èlan 20. Zakona - ne priznaje se kao rashod:kamata i pripadajuæi troškovi po osnovu zajmaodobrenog stalnoj poslovnoj jedinici i naknada poosnovu autorskog i srodnih prava i prava industrijskesvojine, koju stalna poslovna jedinica isplaæuje svojojnerezidentnoj centrali

27.

Porezi, doprinosi, takse i drugejavne da�bine koje ne zavise odrezultata poslovanja i nisuplaæene u poreskom periodu,a po osnovu kojih jeu poslovnim knjigamaobveznika iskazan rashod

èlan 22. st. 1. i 2. Zakona -npr. porez na imovinu, porez na prenos apsolutnihprava, taksa za isticanje firme, i sl. ako nisu plaæene nepriznaju se kao rashod.- porez na dobit - zavisi od rezultata poslovanja.

28.

Porezi, doprinosi, takse i drugejavne da�bine koje ne zavise odrezultata poslovanja, plaæene uporeskom periodu, a koje nisubile plaæene u prethodnomporeskom periodu kada jeu poslovnim knjigamabio iskazan rashod

èlan 22. Zakona -kada budu plaæeni npr. porez na imovinu, porez naprenos apsolutnih prava, taksa za isticanje firme i sl.obaveze koje su bile iskazane ranije u poslovnim knjigama,iskazuju se pod ovim red. br. i priznaju se kao rashod.

29.

Uveæanje ispravke vrednostipotra�ivanja banke iznadiznosa utvrðenog propisimaNarodne banke Srbije

èlan 22a stav 1. Zakona -banke iskazuju uveæanje ispravke vrednosti potra�ivanjabilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnimstavkama, u iznosu obraèunatom na nivou banke iskazanou bilansu uspeha na teret rashoda u poreskom periodu,ako nisu u skladu sa propisima NBS.

30.

Uveæanje indirektnogotpisa potra�ivanjaosiguravajuæeg društvaiznad iznosa utvrðenog propisimaNarodne banke Srbije

èlan 22a stav 2. Zakona -uveæanje indirektnog otpisa prema kategori jamanaplativosti potra�ivanja, obraèunato i iskazano u bilansuuspeha na teret rashoda u poreskom periodu, prekovisine odreðene u skladu sa propisima NBS, NE priznajese kao rashod.

31. Dugoroèna rezervisanja koja sene priznaju u poreskom bilansu

èlan 22b st. 1. i 2. Zakona -NE priznaju se dugoroèna rezervisanja po svimosnovama, OSIM dugoroènih rezervisanja izvršenih zaobnavljanje prirodnih bogatstava, troškove u garantnomroku i zadr�ane kaucije i depozite i druga rezervisanjaizvršena u skladu sa zakonom.


1 2 3

32.

Iskorišæena dugoroènarezervisanjakoja nisu bila priznata kao rashodu poreskom periodu u kome suizvršena

èlan 22b stav 2. Zakona -iznos dugoroèna rezervisanja koja su iskorišæena u po-reskom periodu (za izdate garancije i druga jemstva)koja nisu bila priznata kada su bila izvršena po MRS -priznaju se i iskazuju ovde

33. Rashodi po osnovuobezvreðenja imovine

èlan 22v stav 1. Zakona -obezvreðenje imovine ne priznaje se kao rashod - a toje razlika izmeðu nabavne cene imovine utvrðene u skladusa Zakonom i njene procenjene nadoknadive vrednosti -raèun 58. Izuzetak je propisan èl. 22v stav 2.

34.

Rashodi po osnovu obezvre-ðenja imovine koji se priznaju uporeskom periodu za koji sepodnosi poreski bilans, a u komeje ta imovina otuðena, upo-trebljena ili je došlo do njenogošteæenja usled više sile

èlan 22v st. 1. i 2. Zakona -obezvreðenje imovine priznaje se kao rashod uporeskom periodu u kome je ta imovina:- otuðena, odnosno upotrebljena, odnosno u- kome je nastalo njeno ošteæenje usled više sile.Priznaje se obezvreðenje obveznikovog uèeæšau kapitalu subjekta privatizacije u postupkurestrukturiranja, steèenog konverzijom obveznikovogpotra�ivanja u uèešæe u kapitalu tog subjekta.

IV Usklaðivanje prihoda

35.

Porez na dobit pravnih licakoji je u drugoj dr�avi platilanerezidentna filijala reziden-tnog matiènog pravnog lica

èlan 52. st. 1. i 3. Zakona -matièno pravno lice (iz èlana 53. Zakona) unosi iznosporeza na dobit iz koje su isplaæene dividende u dobitikoje mu isplaæuje njegova nerezidentna filijala - najviše doiznosa poreza koji bi se utvrdio u skladu sa èl. 39. Zakona(red. br. 2. Aneksa Obrasca PB 1).

36.

Porez po odbitku na dividendkoji je platila u drugoj dr�avinerezidentna filijala reziden-tnog matiènog pravnog lica

èlan 52. st. 1. i 3. Zakona i èlan 8. Pravilnika -matièno pravno lice unosi iznos poreza po odbitku koji jena isplaæene dividende u dobiti platila njegovanerezidentna filijala - najviše do iznosa poreza koji bi seutvrdio u skladu sa èlanom 39. Zakona (podatak sa red. br.3. Aneksa Obrasca PB 1). Ide i IPD.

37.

Porez po odbitku na kamate iautorske naknade naknade poosnovu zakupa nepokretnosti ipokretnih stvari i dividende kojene ispunjavaju uslove za pores-ki kredit po èlanu 52. Zakona,plaæen u drugoj dr�avi

èlan 53a Zakona i èlan 9. Pravilnika -unosi se iznos poreza po odbitku na isplaæene kamate iautorske naknade, koji je platila nerezidentna filijala(red. br. 2. Aneksa 1 Obrasca PB 1)najviše do iznosa poreza koji bi se utvrdio u skladu saèlanom 39. Zakona. Ide i IPD-1.

38.

Ispravke vrednosti pojedinaènihpotra�ivanja koje su bile priznatena teret rashoda, a za koje, uporeskom periodu u kome se vršidirektni otpis, nisu kumulativnoispunjeni uslovi iz èlana 16. st. 1. i2. Zakona

èlan 16. stav 3. Zakona -rashodi po osnovu ispravke vrednosti pojedinaènihpotra�ivanja koji su bili priznati u prethodnim periodima.Kada ih obveznik direktno otpisuje bez ispunjenja uslova -uveæavaju oporezivu dobit.Treba obratiti pa�nju na èlan 16. Zakona

39.

Prihodi ostvareni u poreskomperiodu po osnovu otpisanih,ispravljenih i drugih potra�i-vanja koja nisu bila priznata kaorashod

èlan 16. stav 9. Zakona -prihodi ostvareni po osnovu svih otpisanih, ispravljenih idrugih potra�ivanja koja nisu bila priznata kao rashod - kojine ulaze u osnovicu za oporezivanje

40.Prihod po osnovu dividendii udela u dobiti od drugogrezidenta

èlan 25. stav 1. Zakona -ne ulazi u oporezivu dobit i iskazju se ovde


1 2 3

41.

Prihodi od kamata po osnovudu�nièkih hartija od vrednostièiji je izdavalac Republika, AP,jedinica lokalne samouprave iliNBS

èlan 25. stav 2. Zakona -

ne ulazi u oporezivu dobit i iskazju se ovde

42.

Prihodi po osnovu neiskoriš-æenih dugoroènih rezervisanja,ne ulaze u osnovicuza oporezivanje

èlan 25a stav 1. Zakona -ne ulaze u oporezivu dobit, jer su bili veæ oporezovani, uporeskom periodu kada je izvršeno rezervisanje

43.

Prihodi po osnovu naplatepotra�ivanja koja nisu bi lapriznata kao rashod u poreskomperiodu u kojem su ispravljena/ otpisana

èlan 25a stav 2. Zakona -u pitanju su prihodi nastali u vezi sa rashodima koji unekom od prethodnih poreskih perioda nisu bili priznati uskladu sa èlanom 7a Zakona - ne uveæavaju dobit

V Rashodi i prihodi poosnovu transfernih cena(osim kamata nazajmove/kredite)

44. Obraèunati rashodi po osnovutransfernih cena

èlan 59. i èlan 60. stav 1. Zakona -iznos obraèunatih troškova po osnovu transfernih cena- nastala u vezi sa transakcijama sredstvima ilistvaranjem obaveza meðu povezanim licima (osimkamata na zajmove /kredite)

45.

Obraèunati rashodi po osnovutransfernih cena za koje sepodnosi izveštaju skraæenom obliku

Pravilnik o transfernim cenama -iznos ukupno obraèunatih troškova po osnovutransfernih cena - nastala u vezi sa transakcijama meðupovezanim licima (osim kamata na zajmove /kredite) zakoje se podnosi skraæeni izveštaj, a iznos iskazan naovom rednom broju sadr�an je u iznosu pod red. br. 44.

46. Obraèunati prihodi po osnovutransfernih cena

èlan 59. i èlan 60. stav 1. Zakona -iznos obraèunatih prihoda po osnovu transfernih cena -nastala u vezi sa transakcijama sredstvima ilistvaranjem obaveza meðu povezanim licima (osimkamata na zajmove /kredite)

47.

Obraèunati prihodi po osnovutransfernih cena za koje sepodnosi izveštaj uskraæenom obliku

Pravilnik o transfernim cenama -iznos ukupno obraèunatih troškova po osnovutransfernih cena - nastala u vezi sa transakcijama meðupovezanim licima (osim kamata na zajmove /kredite) zakoje se podnosi skraæeni izveštaj, a iznos iskazan naovom rednom broju sadr�an je u iznosu pod red. br. 46.

VI Rashodi i prihodi po osnovukamata na zajmove, odnosnokredite izmeðu povezanih lica

48.

Obraèunati rashodi po osnovukamata ("na dohvat ruke") nazajmove / kredite dobijene odpovezanih lica

èlan 59. i èlan 62. st. 1. i 2. Zakona -iznos rashoda po osnovu kamate obraèunate na zajam/ kredit dobijen od povezanog lica, utvrðen do nivoapropisanog èlanom 62. st. 1. i 2. Zakona, i to na naèinda se ukupni iznos kamate, obraèunate u poreskomperiodu, pomno�i koeficijentom sa red. br. 10. ObrascaOK, ukoliko je koeficijent manji od jedan;- ako je koeficijent jednak ili veæi od jedan, iskazuju seukupno obraèunate kamate sa povezanim licimapodatak sa red. br. 11. Obrasca OK, umanjen za iznospripadajuæih troškova


1 2 3

49.

Obraèunati prihodi po osnovukamata ("na dohvat ruke") nazajmove / kredite dobijene odpovezanih lica

èlan 60. stav 2. Zakona -iznos obraèunatih prihoda po osnovu kamate ("na dohvatruke") na zajmove, odnosno kredite izmeðu povezanihlica koje je obveznik du�an da posebno prika�e

VII Korekcija rashoda i prihodapo osnovu transfernih cena,ukljuèujuæi i kamate nazajmove, odnosno krediteizmeðu povezanih lica

50.

Zbir konaènih korekcija(rashoda i prihoda) po osnovutransakcija sa svim pojedinaè-nim povezanim licima utvrðen uzakljuèku dokumentacijeo transfernim cenama

èlan 60. st. 5. do 9. Zakona -unosi se zbir konaènih korekcija transfernih cena zasvaku pojedinaènu transakciju sa pojedinaènimpovezanim licima, odnosno za svaku vrstu transakcijesa pojedinaènim povezanim licem u skladu sa èlanom60. st. 5. do 9. Zakona, koji se utvrðuje u zakljuèkudokumentacije o transfernim cenama na naèin propisanodredbama èlana 31. Pravilnika o transfernim cenama;

VIII Korekcija rashodapo osnovu spreèavanjautanjene kapitalizacije

51.

Kamata i pripadajuæi troškovina zajam / kredit iznad nivoaèetvorostruke (desetostruke)vrednosti obveznikovogsopstvenog kapitala

èlan 62. Zakona i èlan 10. Pravilnika o PB -kamata i pripadajuæi troškovi na zajam, odnosno kreditdobijen od povezanog lica u iznosu veæem odèetvorostruke (desetostruke) vrednosti obveznikovogsopstvenog kapitala, koji se ne priznaju kao rashod uporeskom bilansu, saglasno odredbi èlana 62. Zakona(redni broj 13. Obrasca OK)

IX Oporeziva dobit

52.

Oporeziva dobit (1-2-4+5 do16-17+18-19+20 do 27-28+29 do31-32+33-34+35 do 38-39 do43+50 +51)>0(ili negativan iznos sa red. br. 53)

Podatak se utvrðuje raèunskim putem.

53.

Gubitak (3+4-5 do 16+17-18+19-20do 27+28-29 do 31+32-33+34-35do 38 + 39 do 43-50-51)>0(ili negativan iznos sa red. br. 52)


54.Iznos gubitka iz poreskogbilansa iz prethodnih godina,do visine oporezive dobiti

èlan 32. Zakona -unosi se nominalni iznos gubitka koji je iskazan u PB 1 izprethodnih godina, koji se prenosi na teret dobiti tekuæegodine, i to najviše do visine oporezive dobiti, a podatakna ovom rednom broju unosi se pri izradi konaènog PB 1.- Gubitak iz 2010. godine i nadalje mo�e se prenositi 5godina, a iz ranijih - 10 godina.

55. Ostatak oporezive dobit(52 - 54) > 0

Iznos oporezive dobiti


56.Ukupni kapitalni dobici tekuæegodine obraèunati u skladusa Zakonom

èl. 27. do 29. ZakonaKapitalni dobici/gubici utvrðuju se u skladu sa èl.27-29. Zakona - prodajom: nepokretnosti korišæene zaobavljanje delatnosti; prava industrijske svojine; udelau kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vred-nosti koje predstavljaju dugoroène finansijske plas-mane, osim propisanih izuzetaka i investicione jediniceotkupljene od strane otvorenog investicionog fonda.


1 2 3

57.Ukupni kapitalni gubici tekuæegodine obraèunati u skladusa Zakonom

58. Kapitalni dobici(56 - 57) > 0

Iznos kapitalnog dobitka

59. Kapitalni gubici(57 - 56) > 0

Iznos kapitalnog gubitka

60.Preneti kapitalni gubici iz ranijihgodina do visine iznosa podrednim brojem 58

èlan 30. stav 3. Zakona -unosi se iznos kapitalnih gubitaka iz ranijih godina koji semogu prebiti na raèun buduæih kapitalnih dobitaka i tonajviše do visine iznosa sa red. br. 60Kapitalni gubitak od 2010. godine mo�e se prenositi5 godina, a iz ranijih perioda - 10 godina

61.Ostatak kapitalnog dobitka(58 - 60) ³ 0

Ostatak kapitalnog dobitka koji uveæava poresku osnovicu.

V. Poreska osnovica

62. Poreska osnovica(55 + 61) > 0

Ostatak oporezive dobiti + ostatak kapitalnog dobitka.

U ______________________dana _____________ godine

M.P.Lice odgovorno za sastavljanje

poreskog bilansa_________________________

Napomena: Podatak o poreskoj osnovici, sa rednog broja 62. Obrasca PB 1,poslednji je podatak koji se unosi na tom obrascu. Ovaj podatak se unosi pod red. br. 9.1.Obrasca PDP - Poreska prijava za akontaciono - konaèno utvrðivanje poreza na dobitpravnih lica.

Podaci o obraèunu poreza na dobit, umanjenju obraèunatog poreza po osnovuporeskih olakšica, kao i podaci koji se odnose na utvrðivanje akontacija poreza zanaredni period, iskazuju se u Obrascu PDP, o èemu je dat poseban tekst u ovom broju.

II. PORESKO KONSOLIDOVANJE

Èl. 55. do 57. Zakona, propisan je postupak poreskog konsolidovanja. Premanavedenim odredbama Zakona, grupa povezanih pravnih lica mo�e zahtevatiporesko konsolidovanje, odnosno utvrðivanje poreza na dobit za celu grupu povezanihpravnih lica.

Matièno pravno lice i zavisna pravna lica èine grupu povezanih preduzeæa ukolikomeðu njima postoji neposredna ili posredna kontrola nad najmanje 75% akcija iliudela. Poresko konsolidovanje se mo�e ostvariti ako su sva povezana pravna licarezidenti Republike, i obveznici poreza na dobit koji sastavljaju PB 1.

¨ Uslovi za poresko konsolidovanje

Zahtev za poresko konsolidovanje matièno pravno lice dostavlja nadle�nomporeskom organu i to najranije istekom poreskog perioda u kome su ispunjeni usloviza poresko konsolidovanje od poèetka do kraja tog perioda (èlan 55. stav 3. Zakona).

Na primer: Za 2014. godinu obveznik - rezdentno matièno pravno lice nad dvazavisna pravna lica - rezidente ima neposrednu kontrolu nad 75% akcija, aporeski period im je kalendarska godina. Zahtev za poresko konsolidovanje mogupodneti i sada, jer je poreski period 2014. godine istekao, a u njemu su ispunili sveuslove za poresko konsolidovanje.


Po prijemu Zahteva, poreski organ u roku od 30 dana donosi rešenje kojim seodobrava poresko konsolidovanje, i to poèev od poreskog perioda kada su ispunjeniuslovi iz èlana 55. st. 1. do 3. Zakona. Za taj poreski period, matièno pravno licepodnosi KPB - Konsolidovani poreski bilans za grupu povezanih pravnih lica, a svakièlan grupe dostavlja svoj poreski bilans na Obrascu PB 1 i svoju poresku prijavu naObrascu PDP.

Institut poreskog konsolidovanja mora se primenjivati najmanje 5 godina(èlan 57. stav 1. Zakona). Ako se jedno pravno lice, više povezanih pravnih lica ili svapovezana pravna lica u grupaciji, naknadno a pre isteka roka od 5 godina, opredele zapojedinaèno oporezivanje, sva povezana pravna lica du�na su da srazmerno platerazliku poreza na ime olakšice koju su koristili, a to je razlika poreza koji je utvrðen popojedinaènom poreskom bilansu i poreza koji je na osnovu konsolidovanogporeskog bilansa utvrðen za svakog èlana grupe.

Neki stavovi Ministarstva finansija po ovom pitanju su:

- Svaki èlan grupe povezanih pravnih lica koji vrši poresko konsolidovanje,ukljuèujuæi i matièno pravno lice, uz svoju poresku prijavu, odnosno uzpodatke o poreskom konsolidovanju iz dela 12 Obrasca PDP, treba da dostavi ipodatke na osnovu kojih u sistemu samooporezivanja vrši taènoutvrðivanje poreske obaveze - mišljenje Ministarstva finansija RS, br.430-07-00155/2007-04 od 17.9.2007. godine;

- Ako nadle�ni poreski organ obustavi poresko konsolidovanje, matiènopravno lice više ne mo�e da ga koristi, veæ mora da podnese nov zahtevnadle�nom poreskom organu - mišljenje Ministarstva finansija RS, br.430-07-00075/2006-04 od 13.3.2006. godine;

- Kada u toku trajanja konsolidacije matièno pravno lice osnuje novo pravnolice, ne mo�e ga ukljuèiti u poresku konsolidaciju, ali mo�e nastavitizapoèetu konsolidaciju sa ostalim preduzeæima - mišljenje Ministarstva finansijaRS, br. 430-07-00073/2008-04 od 13.2.2009. godine.

Poreskim konsolidovanjem je omoguæeno da se gubici jednog ili više pravnih licau grupi mogu prebijati na raèun dobiti drugih pravnih lica u grupi.

To znaèi, da su za obraèun i plaæanje poreza po ovom poreskom bilansuobveznici èlanovi grupe povezanih pravnih lica pojedinaèno, srazmernonjihovoj oporezivoj dobiti utvrðenoj u konsolidovanom poreskom bilansu.

Prema odredbi èlana 56. stav 3. Zakona, oporeziva dobit koju ostvari èlan grupepovezanih pravnih lica a koja se iskazuje u KPB ne mo�e se umanjiti za iznosgubitka iz poreskog bilansa prethodnih godina, odnosno prethodnih poreskihperioda, tog èlana grupe povezanih pravnih lica.

1. Naèin spreèavanja dvostrukog osloboðenja ilidvostrukog oporezivanja pojedinih pozicija

u konsolidovanom poreskom bilansu

Pravilnikom o PB, èlanom 11. propisan je naèin iskazivanja podataka u ObrascuKPB - Konsolidovani poreski bilans za period od ___ do ____ 201__. godine, radispreèavanja dvostrukog osloboðenja ili dvostrukog oporezivanja pojedinih pozicija ukonsolidovanom poreskom bilansu. Matièno pravno lice kome je odobreno poreskokonsolidovanje èlanova grupe povezanih pravnih lica, sastavlja:


§ Konsolidovani poreski bilans na Obrascu KPB, i unosi podatke:

- u kolonu 2. - firma - poslovno ime i sedište èlanova grupe povezanih pravnihlica, ukljuèujuæi i matièno (u daljem tekstu: èlanovi grupe), za koje se vršiporesko konsolidovanje;

- u kolonu 3. - PIB matiènog pravnog lica, kao i èlanova grupe povezanih lica;

- u kolonu 4. - iznos oporezive dobiti sa red. br. 52. iz Obrasca PB 1 zasvakog èlana grupe povezanih pravnih lica i iznos ukupno oporezive dobitiostvarene na nivou grupe povezanih pravnih lica;

- u kolonu 5. - iznos ukupnog gubitka svakog èlana grupe povezanihpravnih lica (red. br. 53. iz Obrasca PB 1) i ukupan gubitak èlanova grupepovezanih pravnih lica ostvaren na nivou grupe povezanih pravnih lica;

- u kolonu 6. - razlika iznosa oporezive dobiti (iz kolone 4) i gubitka (iz kolone5), bilo da je pozitivna ili negativna, za svakog èlana grupe povezanih pravnihlica posebno, kao i na nivou grupe;

- u kolonu 7. - iznos ostatka kapitalnog dobitka sa red. br. 61. iz Obrasca PB1 za svakog èlana grupe povezanih pravnih lica i iznos ukupnog ostatkakapitalnog dobitka na nivou grupe povezanih pravnih lica;

- u kolonu 8. - iznos poreske osnovice dobijen sabiranjem iznosa iz kolona 6 i7, a koji su iskazani u redu: Svega (Svega: 6 + Svega: 7);

- u kolonu 9. - raspored obraèunatog poreza, pri èemu prethodno trebautvrditi procenat uèešæa svakog èlana grupe u ukupno obraèunatomporezu. Procenat uèešæa predstavlja odnos pojedinaèno iskazane poreskeosnovice iz kolone 6 uveæane za iznos ostatka kapitalnog dobitka iz kolone 7ovog obrasca, i zbira iznosa na nivou grupe iz kolone 4 (Svega: Oporezivadobit) i kolone 7 (Svega: Ostatak kapitalnog dobitka). Raspored obraèunatogporeza unosi se pojedinaèno za svakog èlana grupe tako što se dobijeniprocenat primenjuje na ukupno obraèunati porez iskazan u koloni 8 (Svegakolona 8) x 15%, saglasno èlanu 56. stav 4. Zakona;

- u kolonu 10. - iznos umanjenja obraèunatog poreza èlana grupe povezanihpravnih lica, sa red. br. 8. iz Obrasca PDP propisanog Pravilnikom;

- u kolonu 11. - iznos obraèunatog poreza za uplatu;

- u kolonu 12. - iznos akontacija poreza na dobit.

U konsolidovanom poreskom bilansu oporeziva dobit se ne umanjuje za iznosgubitka iz poreskog bilansa prethodnih godina, veæ se gubici poreskog perioda(iskazani na red. br. 53. Obrasca PB 1) jednog ili više povezanih pravnih lica, prebijajuna raèun dobiti (iskazane na red. br. 54. Obrasca PB 1) ostalih povezanih pravnih licau grupi, u tom poreskom periodu, što je u skladu sa èlanom 11. Pravilnika za PB.

Matièno pravno lice koje podnosi konsolidovani poreski bilans podnosi i poreskuprijavu na Obrascu PDP, gde popunjava Deo 12. - Podaci o poreskom konsoli-dovanju, o èemu æe biti reèi u nastavku, gde su data objašnjenja o utvrðivanju konaèneporeske obaveze za 2014. godinu i akontacije za 2015. godinu.

III. UTVRÐIVANJE KONAÈNE OBAVEZE POREZA NA DOBITZA 2014. GODINU I AKONTACIJE ZA 2015. GODINU

Po sastavljanju poreskog bilansa i utvrðivanja poreske osnovice, obveznici su du�nida utvrde i konaènu obavezu poreza na dobit pravnih lica za odgovarajuæi poreski periodkao i visinu akontacije za naredni poreski period, a u skladu sa èlanom 63. Zakona, kojimje propisano samooporezivanje. Utvrðivanje konaène i akontacione poreske obaveze,


obveznici vrše popunjavanjem i podnošenjem poreske prijave - Obrasca PDP - Poreskaprijava za akontaciono - konaèno utvrðivanje poreza na dobit pravnih lica za pe-riod od ___ do ___ 201__. godine (propisan Pravilnikom o sadr�aju poreske prijave zaobraèun poreza na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", broj 24/2014)).

Dakle, pravilno utvrðivanje konaène poreske obaveze za 2014. godinu i akon-tacije poreza na dobit za 2015. godinu, podrazumeva da se u poreskoj prijavi podaciiska�u taèno, posebno da se taèno utvrdi pravo na poreske podsticaje kao i visinaostvarenog poreskog kredita. U daljem izlaganju posebno su objašnjeni poreskipodsticaji, za koje obveznik ima pravo da umanji utvrðenu poresku obavezu, uzispunjenje zakonom propisanih uslova, obzirom da isti utièu i na utvrðivanje akontacije za2015. godinu.

Netaèno utvrðena obaveza povlaèi za sobom sankcionisanje u skladu sa èlanom177. stav 5. ZPPPA, a istovremeno poreski organ ima pravo da sam utvrdi tj. proceniporesku osnovicu koristeæi metod parifikacije, definisan èlanom 58a ZPPPA.

1. Iskazivanje podataka u Obrascu PDP

Obveznici poreza na dobit utvrðuju konaènu poresku obavezu za poreski periodza koji sastavljaju poresku prijavu, na kojoj utvrðuju i akontaciju za naredni poreski pe-riod. Prilikom podnošenja ovog obrasca nadle�nom poreskom organu, obveznik podnosii prateæe obrasce (PB 1, PK, PK 1, SU...) na osnovu kojih je utvrdio poresku obavezu iporeske podsticaje, tj. izvršio umanjenje poreske obaveze, o èemu je bilo reèi na poèetkuovog teksta a detaljnija objašnjenja su data u nastavku.

Obrazac PDP ima 15 delova a podaci se unose na sledeæi naèin:

Deo 1. - Podaci o poreskom obvezniku - unose se osnovni podaci o poreskomobvezniku (PIB, matièni broj, firma, odnosno poslovno ime i podaci o sedištu poreskogobveznika).

Deo 2. - Podaci o delatnosti - unose se osnovni podaci o delatnosti (šifra i nazivprete�ne delatnosti) i datum upisa u registar nadle�nog organa.

Deo 3. - Podaci o raèunu u banci - unose se podaci o mestu poslovanja banke,nazivu banke i broju raèuna u banci.

Deo 4. - Podaci o izdvojenim poslovnim jedinicama van teritorije Republike -unose se podaci o dr�avi, mestu, adresi i datumu upisa u registar nadle�nog organaizdvojenih poslovnih jedinica obveznika van teritorije Republike.

Deo 5. - Podaci o proceni poslovnog rezultata i podaci za utvrðivanje visineakontacije - unosi se:

® pod rednim brojem 5.1. - procena prihoda novoosnovanih pravnih lica oddana upisa u registar nadle�nog organa do kraja prve poslovne godine;

® pod rednim brojem 5.2. - procena rashoda novoosnovanih pravnih lica oddana upisa u registar nadle�nog organa do kraja prve poslovne godine;

® pod rednim brojem 5.3. - procena dobiti novoosnovanih pravnih lica od danaupisa u registar nadle�nog organa do kraja prve poslovne godine;

® pod rednim brojem 5.4. - stopa poreza od 15%;

® pod rednim brojem 5.5. - obraèunata akontacija poreza za period od__ do__(iznos sa red. br. 5.3. pomno�en poreskom stopom sa red. br. 5.4);

® pod rednim brojem 5.6. - meseèni iznos akontacije (iznos obraèunateakontacija sa red. br. 5.5. podeljen brojem meseci do kraja prve poslovnegodine).


U broj meseci do kraja prve poslovne godine za obveznika koji je registrovan do15. u mesecu uraèunava se i mesec u kome je registrovan, a za obveznika koji jeregistrovan od 16. do kraja meseca uraèunavanje broja meseci se vrši od prvognarednog meseca u odnosu na mesec u kome je registrovan.

Deo 6. - Podaci o poslovnom rezultatu - unose se podaci iz Bilansa uspeha oostvarenoj dobiti, odnosno gubitku poslovne godine.

DEO 7. - PODACI OD ZNAÈAJA ZA OSTVARIVANJE PORESKIH PODSTI-CAJA - unose se podaci znaèajni za ostvarivanje poreskih podsticaja utvrðenih èlanom45. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002,80/2002 (dr. zakon), 43/2003, 84/2004, 18/2010 i 101/2011):

® pod rednim brojem 7.1. - Naziv i sedište koncesionog preduzeæa, odnosnokoncesionara koji nije du�an da osnuje koncesiono preduzeæa (èlan 45. stav 4.Zakona):

- pod rednim brojem 7.1.1. - PIB koncesionara

- pod rednim brojem 7.1.2. - Datum zakljuèenja koncesionog akta, odnosnougovora o koncesiji

- pod rednim brojem 7.1.3. - Du�ina roka poreskog osloboðenja po osnovukoncesionog ulaganja utvrðena od strane Vlade Republike Srbije (dokaz:koncesioni akt, odnosno ugovor o koncesiji)

® pod rednim brojem 7.2. - U pravnom licu za radno osposobljavanje, profe-sionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica:

- pod rednim brojem 7.2.1. - Ukupan broj zaposlenih

- pod rednim brojem 7.2.2. - Ukupan broj invalidnih lica

® pod rednim brojem 7.3. - Dr�ava u kojoj je ostvarena dobit na koju je plaæenporez na dobit pravih lica:

- pod rednim brojem 7.3.1. - Iznos plaæenog poreza

® pod rednim brojem 7.4. - Dr�ava u kojoj je plaæen porez po odbitku nakamate, autorske naknade, zakup nepokretnosti i pokretnih stvari i dividende:

- pod rednim brojem 7.4.1. - Iznos plaæenog poreza po odbitku na kamate

- pod rednim brojem 7.4.2. - Iznos plaæenog poreza po odbitku na autorskenaknade

- pod rednim brojem 7.4.3. - Iznos plaæenog poreza po odbitku na zakupnepokretnosti i pokretnih stvari

- pod rednim brojem 7.4.4. - Iznos plaæenog poreza po odbitku na dividende

® pod rednim brojem 7.5. - Uèešæe matiènog pravnog lica u kapitalu nerezi-dentne filijale:

- pod rednim brojem 7.5.1. - Du�ina trajanja uèešæa matiènog pravnog lica ukapitalu nerezidentne filijale.

Deo 8. - PODACI O PORESKOM OSLOBOÐENJU, ODNOSNO UMANJENJUOBRAÈUNATOG POREZA:

¨ Redni broj 8. - ukupno poresko osloboðenje, odnosno umanjenje obraèunatogporeza

® pod rednim brojem 8.1. - Iznos poreskog osloboðenja (100%) u skladu saèlanom 45. st. 1. i 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Slu�beniglasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 (dr. zakon), 43/2003, 84/2004,18/2010 i 101/2011):


Ovo osloboðenje odnosi se na novoosnovano koncesiono preduzeæe. Konce-sionar koji ima registrovano preduzeæe za obavljanje koncesione delatnostioslobaða se poreza na dobit ostvarene po osnovu prihoda od predmeta koncesije.Poresko osloboðenje traje 5 godina od dana završetka koncesionog ulaganja ucelini, s tim što du�inu roka poreskog osloboðenja u svakom konkretnom sluèajuodreðuje Vlada Republike Srbije;

® pod rednim brojem 8.2. - Iznos poreskog osloboðenja u skladu sa èlanom 46.Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", br. 25/2001,80/2002, 80/2002 (dr. zakon), 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011,119/2012, 47/2013 i 108/2013).

Ovim èlanom propisano je osloboðenje za preduzeæa za radno osposobljavanje,profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica na taj naèin što oviobveznici imaju pravo na umanjenje obraèunatog poreza srazmernoprocentualnom uèešæu zaposlenih invalida u odnosu na ukupan brojzaposlenih. Ovu olakšicu mogu koristiti samo preduzeæa koja su organizovana uskladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sainvaliditetom ("Slu�beni glasnik RS", br. 36/2009 i 32/2013).

Napomena: Prema èlanu 12. stav 2. Pravilnika o PB, propisano je da:

"Obrazac DK - Dobit od predmeta koncesije za period od ___ do ___ 201_.godine, Obrazac PK 1 - Poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva u odreðenedelatnosti za period od ___ do ___ 201_. godine, Obrazac SU 2 - Srazmerni iznosulaganja za period od ___ do ___ 201_. godine, koji su propisani Pravilnikom osadr�aju poreskog bilansa i drugim pitanjima od znaèaja za naèin utvrðivanja porezana dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", br. 99/2010, 8/2011, 13/2012 i 8/2013), a ukojima su iskazani podaci o poreskom osloboðenju, odnosno umanjenju obraèunatogporeza, podnose se uz poresku prijavu koja se podnosi za period za koji se utvrðujeporeska obaveza."

Prema tome, navedeni obrasci se i nadalje koriste radi ostvarivanja prava naporeske olakšice koje su obveznici stekli dok su iste bile Zakonom propisane.

1.1. Poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstvau skladu sa èl. 48. i 48a Zakona

® Pod rednim brojem 8.3. - unosi se iznos umanjenja obraèunatog poreza uskladu sa èlanom 48. Zakona (redni broj 14. Obrasca PK);

® Pod rednim brojem 8.4. - unosi se iznos umanjenja obraèunatog poreza uskladu sa èlanom 48a Zakona (redni broj 12. Obrasca PK 1).

Obveznik koji je imao ulaganja u osnovna sredstva u skladu sa èlanom 48,odnosno 48a, pod navedenim rednim brojevima unosi iznos umanjenja obraèunatogporeza u skladu sa tim èlanovima (to je podatak sa rednog broja 12. Obrasca PK kojije propisan novim Pravilnikom o PB i Obrasca PK 1, koji je propisan prethodno va�eæimPravilnikom o PB koji se primenjuje za ovaj obrazac jer je poreska olakšica ukinutazakljuèno sa 2012. godinom).

Napomena: Podseæamo da je èlan 48a ukinut zakljuèno sa ulaganjima u 2012.godini a èlan 48. u 2013. zakljuèno sa ulaganjima u 2013. godini. Pri tome,prelaznim odredbama izmena i dopuna ZPDPL iz decembra meseca 2012.godine je propisano da "Poreski obveznik koji je do 31. decembra 2012. godine,ostvario pravo na poreske podsticaje iz èl. 45, 48a, 50a i 50b Zakona o porezu na


dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 (dr.zakon), 43/2003, 84/2004, 18/2010 i 101/2011) i iskazao podatke u poreskombilansu i poreskoj prijavi za 2012. godinu, mo�e to pravo da koristi do isteka roka ina naèin propisan tim zakonom".Prelaznim odredbama izmena i dopuna ZPDPL iz decembra meseca 2013.godine je propisano da "Poreski obveznik koji je do 31. decembra 2013. godineostvario pravo na poreski podsticaj iz èlana 48. Zakona o porezu na dobit pravnihlica ("Slu�beni glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/0202 (dr. zakon), 43/2003,84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012 i 47/2013) i iskazao podatke u poreskombilansu i poreskoj prijavi za 2013. godinu, mo�e to pravo da koristi do isteka roka ina naèin propisan tim zakonom".Prema tome, pravo na poreski kredit, u skladu sa navedenim odredbama,

obveznici koriste do isteka roka od 10 godina od godine kada je izvršeno ulaganje.

Neiskorišæeni deo poreskog kredita mo�e se preneti na raèun poreza nadobit iz buduæih obraèunskih perioda, najviše do limita od 33%, odnosno 70%obraèunatog poreza u tom poreskom periodu, ali ne du�e od deset godina.

Zbog va�nosti ovih poreskih olakšica i njihovog uticaja na visinu konaène poreskeobaveze za 2014. godinu, ali i na akontaciju za 2015. godinu, detaljno æemo obrazlo�itipravo na poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva i naèin utvrðivanja ove olakšice.

Obveznik koji za 2014. godinu iska�e gubitak u poreskom bilansu,a prenosi steèeno pravo za ulaganja u osnovna sredstva, ne mo�e da koristiporeski kredit u 2014. godini jer nema ni obraèunatog poreza. Meðutim, imapravo da neiskorišæeni poreski kredit prenese u narednu godinu, odnosnoda tra�i umanjenje poreza do isteka roka od deset godina, od godineu kojoj je izvršeno ulaganje.Da bi ostvario ovo pravo, nezavisno od toga što u godini za koju sastavlja PDP -2014. ne mo�e koristiti kredit, treba da popuni i dostavi uz prijavu PK tj. PK 1.

1.1.1. Ulaganja u osnovna sredstva u skladu sa èlanom 48. Zakona

Obveznici koji su ostvarili pravo na poreki kredit za ulaganja zakljuèno sa 2013.godinom, mogu koristiti poreski kredit do isteka roka od 10 godina, tj. do 2023. godine.

U zavisnosti od toga kako je razvrstano pravno lice u skladu sa propisima o raèu-novodstvu po finansijskom izveštaju za prethodnu godinu (mikro, malo, veliko ili srednje),tako i koristi propisan iznos poreskog kredita u narednoj godini - videti mišljenjeMinistarstva finansija RS, br. 011-00-00318/2007-04 od 31.8.2007. godine.

Za 2014. godinu, primenjuje se razvrstavanje izvršeno po predajifinansijskog izvešataja za 2013. godinu.

Prenos neiskorišæenog dela poreskog kredita - Neiskorišæeni poreski kreditmo�e se preneti na raèun poreza na dobit iz buduæih obraèunskih perioda (ne du�eod deset godina), ali opet najviše do utvrðenih limita. Pri tome, u svakoj od narednihgodina se primenjuju preneti poreski krediti po redosledu ulaganja - mišljenjeMinistarstva finansija RS, br. 430-07-00205/2008-04 od 23.1.2009. godine:

"Prema tome, ukoliko je obveznik izvršio ulaganja u 2008. godini, i po tom osnovustekao pravo na korišæenje poreskog kredita iz èlana 48. Zakona (pri èemu imaneiskorišæene poreske kredite prenete iz ranijih godina), obraèunati porez za 2008.godinu prvo se umanjuje po osnovu ulaganja izvršenih u toj godini, a zatim zaneiskorišæeni deo poreskih kredita prenetih iz ranijih godina (na raèun buduæih


obraèunskih perioda ali ne du�e od deset godina) i to po redosledu izvršenih ulaganja,poèev od godine u kojoj je obveznik najpre izvršio ulaganje i tako stekao pravo naporeski kredit iz èlana 48. Zakona. U konkretnom sluèaju to bi znaèilo da obvezniknakon korišæenja poreskog kredita za izvršena ulaganja iz 2008. godine, prvo koristipreneti poreski kredit iz 2005. godine a zatim po redosledu godina do 2008. godine."

U poreskoj prijavi za 2014. godinu, poreski obveznik mo�e da iska�e neiskorišæenideo poreskog kredita iz 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. i 2013.godine. Uz poresku prijavu obavezno podnosi pismeni zahtev u kome æe uneti podatkeo neiskorišæenom poreskom kreditu, kao i Obrazac PK za te godine kada je imaoulaganja.

* * *

Pored veæ datih objašnjenja vezanih za ostvarivanje prava na poreski kredit poosnovu ulaganja u osnovna sredstva, sam naèin umanjenja obraèunatog poreza regulisanje Pravilnikom o PB, pa na Obrascu PK obveznici iskazuju podatke o umanjenju poreza.

U Obrazac PK, shodno èlanu 5. Pravilnika o PB, unose se sledeæi podaci:

- pod rednim brojem 1. - ukupan iznos ulaganja u osnovna sredstva koja suplaæena u tekuæoj godini, odnosno u periodu sastavljanja poreskog bilansa - NEPOPUNJAVA SE zbog ukidanja èlana 48. od 1.1.2014. godine;

- pod rednim brojem 2. - iznos ulaganja u opremu plaæenu u tekuæem poreskomperiodu, a koja je bila u upotrebi na teritoriji Republike Srbije - NE POPUNJAVASE zbog ukidanja èlana 48. od 1.1.2014. godine;

- pod rednim brojem 3. - iznos ulaganja izvršenih u tekuæem poreskom perioduu osnovna sredstva za koja se priznaje pravo na poreski kredit, izra�en kaorazlika iznosa sa red. br. 1. i 2. - NE POPUNJAVA SE zbog ukidanja èlana 48.od 1.1.2014. godine;

- pod rednim brojem 4. - ulaganja izvršena u razvoj koja se u poreskom perioduu kojem su ispunjeni uslovi za priznavanje takvih ulaganja kao nematerijalnihulaganja u skladu sa propisima o raèunovodstvu i MRS, odnosno MSFI, i to uiznosu koji je u poslovnim knjigama obveznika iskazan na odgovarajuæemraèunu grupe 01 - Nematerijalna ulaganja - NE POPUNJAVA SE zbog ukidanjaèlana 48. od 1.1.2014. godine;

- pod rednim brojem 5. - ukupan iznos ulaganja po osnovu koga obveznikostvaruje pravo na poreski kredit, iskazan kao zbir iznosa sa red. br. 3. i 4. - NEPOPUNJAVA SE zbog ukidanja èlana 48. od 1.1.2014. godine;

- pod rednim brojem 6. - iznos obraèunatog poreskog kredita za tekuæi poreskiperiod, tj. iznos od 20%, odnosno 40% (za mala pravna lica) izvršenih ulaganja -NE POPUNJAVA SE zbog ukidanja èlana 48. od 1.1.2014. godine;

- pod rednim brojem 7. - iznos obraèunatog poreskog kredita za tekuæi poreskiperiod, tj. iznos od 20%, odnosno 40% (za mala pravna lica) izvršenih ulaganja,a najviše do 33%, odnosno 70% (za mala pravna lica) obraèunatog poreza utekuæem poreskom periodu - poreski kredit za tekuæu godinu, u skladu saèlanom 48. st. 1. i 3. Zakona - NE POPUNJAVA SE zbog ukidanja èlana 48. od1.1.2014. godine;

- pod rednim brojem 8. - neiskorišæeni deo poreskog kredita iz tekuæegporeskog perioda, koji se prenosi na raèun poreza na dobit iz buduæihobraèunskih perioda, u skladu sa èlanom 48. stav 5. Zakona, iskazan kao razlikaiznosa sa red. br. 4. i 5. - NE POPUNJAVA SE zbog ukidanja èlana 48. od1.1.2014. godine;


- pod rednim brojem 9. - neiskorišæeni deo poreskog kredita iz ranijih godina,koji se prenosi na raèun poreza na dobit iz buduæih obraèunskih perioda, uskladu sa èlanom 48. stav 5. Zakona;

- pod rednim brojem 10. - iznos za koji se vrši korekcija neiskorišæenog delaporeskog kredita iz ranijih poreskih perioda, usled otuðenja osnovnih sredstavaizvršenih u skladu sa èlanom 48. st. 8. i 11. Zakona, odnosno u sluèaju gubitkaprava na poreski kredit shodno èlanu 48. stav 12. Zakona;

- pod rednim brojem 11. - neiskorišæeni deo poreskog kredita iz ranijih poreskihperioda, koji se, posle korekcije usled otuðenja osnovnih sredstava, odnosnousled gubitka prava na poreski kredit, prenosi na raèun buduæih obraèunskihperioda po redosledu ulaganja u skladu sa èlanom 48. stav 6. Zakona, iskazankao razlika iznosa sa red. br. 9. i 10;

- pod rednim brojem 12. - neiskorišæeni deo poreskog kredita iz ranijih godina,koji se koristi u tekuæoj godini;

- pod rednim brojem 13. - ostatak neiskorišæenog dela poreskog kredita iz ranijihgodina, koji se prenosi na raèun poreza na dobit iz buduæih obraèunskih perioda,iskazan kao razlika iznosa sa red. br. 11. i 12;

- pod rednim brojem 14. - ukupan iznos poreskog kredita koji se koristi utekuæem poreskom periodu, a koji predstavlja zbir poreskog kredita tekuæegporeskog perioda i prenetih poreskih kredita iz ranijih poreskih perioda poredosledu ulaganja, s tim što ukupan zbir ne mo�e iznositi više od 33%,odnosno 70% (za mala i mikro pravna lica) obraèunatog poreza u tekuæemporeskom periodu u skladu sa èlanom 48. st. 1, 3. i 6. Zakona (iskazan kao zbiriznosa sa red. br. 7. i 12);

- pod rednim brojem 15. - neiskorišæeni deo poreskog kredita koji se prenosi naraèun poreza na dobit iz buduæih obraèunskih perioda, a koji predstavlja zbirneiskorišæenog poreskog kredita tekuæe godine i prenetog poreskog kredita izranijih poreskih perioda, iskazan kao zbir iznosa sa red. br. 8. i 13.

1.1.2. Ulaganja u osnovna sredstva u skladu sa èlanom 48a Zakona

Èlanom 48a Zakona bila je utvrðena poreska olakšica kojom se stimulisaloinvesticiono ulaganje u odreðene proizvodne delatnosti, a to su: 01 - poljoprivreda; 05 -ribarstvo; 17 - proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina; 18 - proizvodnja odevnihpredmeta, dorada i bojenje krzna; 19 - prerada ko�e i proizvodnja predmeta od ko�e; 27 -proizvodnja osnovnih metala; 28 - proizvodnja standardnih metalnih proizvoda; 29 -proizvodnja mašina i ureðaja; 30 - proizvodnja kancelarijskih i raèunskih mašina; 31 -proizvodnja elektriènih mašina i aparata; 32 - proizvodnja radio, TV i komunikacioneopreme; 33 - proizvodnja medicinskih, preciznih i optièkih instrumenata; 34 - proizvodnjamotornih vozila, prikolica i poluprikolica; 35 - proizvodnja ostalih saobraæajnih sredstava;37 - recikla�a; 92 - grupa 9211 - kinematografska i video proizvodnja.

Obvezniku koji ima registrovanu jednu od pobrojanih delatnosti kao prete�nu,priznaje se pravo na olakšicu iz èlana 48a i za druge delatnosti navedene u stavu 1. akosu iste upisane u njegov osnivaèki akt, odnosno u drugom aktu obveznika, kojim seodreðuju delatnosti koje obveznik obavlja.

Navedene šifre delatnosti nisu bile usaglašene sa Zakonom o klasifikaciji delatnosti("Slu�beni glasnik RS", broj 104/2009), koji je u primeni od 17.3.2010. godine, a na osnovukoga je doneta Uredba o klasifikaciji delatnosti ("Slu�beni glasnik RS", broj 54/2010).

Poreski kredit iznosi 80% od iznosa izvršenog ulaganja (poslednje ulaganje jemoglo da bude u 2012. godini), a visina poreskog kredita nije ogranièena u odnosuna obraèunati porez - do 100% utvrðene poreske obaveze.


Navodimo delove iz nekoliko mišljenja Ministarstva finansija:

1) Za priznavanje prava na ovaj poreski kredit, neophodno je da obveznik, kaoprete�nu, ima registrovanu neku od navedenih delatnosti shodno èlanu 48a stav 1.- mišljenje Ministarstva finansija RS, br. 430-01-00227/2006-04 od 11.10.2006. godine:

"U sluèaju kada je u skladu sa propisima koji ureðuju registraciju privrednihsubjekata registrovan za obavljanje prete�ne delatnosti koja nije navedena u èlanu 48astav 1. Zakona (u konkretnom sluèaju podgrupa 15110 - proizvodnja i obrada�ivotinjskog mesa), obveznik nema pravo na poreski kredit u smislu ovog èlana, zadelatnost upisanu u osnivaèki akt (01 - poljoprivreda), jer je za priznavanje poreskogkredita neophodno da prete�na delatnost bude delatnost navedena u stavu 1.èlana 48a Zakona.

Napominjemo da po osnovu ulaganja izvršenih u nabavku osnovnih sredstava zaobavljanje delatnosti poljoprivrede i stoèarstva, obveznik ima pravo na poreski kreditpod uslovima propisanim èlanom 48. Zakona."

2) Obvezniku koji od prete�ne delatnosti iz èlana 48a ne ostvaruje i prete�ni deosvojih prihoda, ne mo�e se osporiti pravo na korišæenje poreskog kredita po ovomosnovu - mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-07-00087/2009-04 od 7.5.2009. godine:

"U sluèaju kada je, u skladu sa propisima kojima se ureðuje registracija privrednihsubjekata, kao prete�nu delatnost registrovao delatnost koja je navedena u èlanu 48astav 1. Zakona (u konkretnom sluèaju podgrupa 33102 - Proizvodnja ortopedskihaparata i ostale opreme), obvezniku se, za izvršena ulaganja u osnovna sredstva zaobavljanje delatnosti iz stava 1. èlana 48a, priznaje pravo na poreski kredit po èlanu 48aZakona, pod uslovom da, u skladu sa propisima o raèunovodstvu, ta sredstva evidentirakao sredstva u sopstvenom vlasništvu koja mu slu�e za obavljanje registrovanedelatnosti (iz èlana 48a stav 1. Zakona), pri èemu nije od znaèaja što prete�ni deo svojihprihoda obveznik ostvaruje obavljanjem (druge) delatnosti (koja nije registrovana kaoprete�na delatnost), a koju obavlja u skladu sa svojim osnivaèkim aktom."

3) Za ulaganja u skladu sa èlanom 48a Zakona, va�e odredbe èlana 48. st.5-9. koje se odnose na odreðivanje šta se smatra osnovnim sredstvom, zabranu otu-ðenja u roku od tri godine, kao i obavezu prijavljivanja poreskom organu da je sredstvootuðeno, ukoliko ga obveznik otuði pre propisanog roka, a koristio je poreski kredit.

Na osnovu podataka o ostvarenom poreskom kreditu obveznik popunjavaObrazac PK 1 koji se zajedno sa poreskim bilansom i poreskom prijavom dostavlja po-reskom organu.

Neiskorišæeni deo poreskog kredita, obveznik mo�e prenositi narednih 10godina, u odnosu na godinu kada je izvršeno ulaganje (èlan 48a stav 3. Zakona).

Obraèun poreskog kredita po osnovu ulaganja u skladu sa èlanom 48a Zakona,obveznik iskazuje na va�eæem Obrascu PK 1, u koji se unose sledeæi podaci:

- pod rednim brojem 1. - ukupan iznos ulaganja u osnovna sredstva koja suplaæena u tekuæoj godini, odnosno u periodu izrade poreskog bilansa - NEPOPUNJAVA SE zbog ukidanja èlana 48a od 1.1.2013. godine;

- pod rednim brojem 2. - iznos ulaganja u opremu plaæenu u tekuæem poreskomperiodu, a koja je bila u upotrebi na teritoriji Republike Srbije - NE POPUNJAVASE zbog ukidanja èlana 48a od 1.1.2013. godine;

- pod rednim brojem 3. - iznos ulaganja izvršenih u tekuæem poreskom perioduu osnovna sredstva za koja se priznaje pravo na poreski kredit, izra�en kaorazlika iznosa sa red. br. 1. i 2. - NE POPUNJAVA SE zbog ukidanja èlana 48aod 1.1.2013. godine;


- pod rednim brojem 4. - iznos poreskog kredita obraèunatog u poreskomperiodu, u visini od 80% izvršenih ulaganja, koji se u istom poreskom periodumo�e iskoristiti do visine obraèunatog poreza, a neiskorišæeni deo ovogporeskog kredita mo�e se preneti na raèun poreza na dobit iz buduæihobraèunskih perioda, u skladu sa èlanom 48a stav 1. Zakona - NE POPUNJAVASE zbog ukidanja èlana 48a od 1.1.2013. godine;

- pod rednim brojem 5. - iznos poreskog kredita koji se koristi u tekuæemporeskom periodu, u skladu sa èlanom 48a stav 3. Zakona - NE POPUNJAVASE zbog ukidanja èlana 48a od 1.1.2013. godine;

- pod rednim brojem 6. - neiskorišæeni deo poreskog kredita iz tekuæeg pores-kog perioda, koji se prenosi na raèun poreza na dobit iz buduæih obraèunskihperioda, u skladu sa èlanom 48a stav 3. Zakona, iskazan kao razlika iznosa sared. br. 4. i 5. - NE POPUNJAVA SE zbog ukidanja èlana 48a od 1.1.2013.godine;

- pod rednim brojem 7. - neiskorišæeni deo poreskog kredita iz ranijih godina,koji se prenosi na raèun poreza na dobit iz buduæih obraèunskih perioda, uskladu sa èlanom 48a stav 3. Zakona;

- pod rednim brojem 8. - iznos za koji se vrši korekcija neiskorišæenog dela po-reskog kredita iz ranijih godina, usled otuðenja osnovnih sredstava izvršenim uskladu sa èlanom 48. st. 6. i 7. Zakona, a u vezi sa èlanom 48a stav 4. Zakona;

- pod rednim brojem 9. - neiskorišæeni deo poreskog kredita iz ranijih godina,koji se, posle korekcije usled otuðenja osnovnih sredstava, prenosi na raèunbuduæih obraèunskih perioda po redosledu ulaganja u skladu sa èlanom 48astav 3. Zakona, iskazan kao razlika iznosa sa red. br. 7. i 8;

- pod rednim brojem 10. - neiskorišæeni deo poreskog kredita iz ranijih godinakoji se koristi u tekuæoj godini;

- pod rednim brojem 11. - neiskorišæeni deo poreskog kredita iz ranijih godina,koji se prenosi na raèun buduæih obraèunskih perioda, iskazan kao razlikaiznosa sa red. br. 9. i 10;

- pod rednim brojem 12. - ukupni poreski kredit koji se koristi u tekuæem pores-kom periodu, iskazan kao zbir poreskog kredita tekuæe godine i prenetihporeskih kredita iz ranijih godina po redosledu ulaganja, u skladu sa èlanom 48astav 3. Zakona;

- pod rednim brojem 13. - neiskorišæeni deo poreskog kredita koji se prenosi naraèun poreza na dobit iz buduæih obraèunskih perioda, iskazan kao zbirneiskorišæenog poreskog kredita tekuæe godine i prenetog poreskog kredita izranijih godina iskazan kao zbir iznosa sa red. br. 6. i 11.

1.1.3. Gubitak prava na poreski kredit i obaveze obveznika

Prema odredbi èlana 48. stav 6. koji je bio u primeni do kraja 2013. godine,odnosno èlana 48a stav 4. Zakona koji je bio u primeni do kraja 2012. godine, u sluèajuotuðenja osnovnih sredstava za koja je korišæen poreski kredit pre isteka roka od trigodine od dana nabavke, osim usled statusnih promena, poreski obveznik gubipravo na poreski kredit. U tom sluèaju du�an je da danom podnošenja poreskeprijave za naredni poreski period, u toj poreskoj prijavi obraèuna i da plati porezkoji bi platio da nije koristio poreski kredit. Porez se indeksira od dana podnošenjaporeske prijave za poreski period u kome je ostvario pravo na poreski kredit, do danaotuðenja, stopom rasta cena na malo prema podacima republièkog organa nadle�nog zaposlove statistike.


Prema stavu 8. èlana 48. Zakona, obveznik gubi pravo na poreski kredit:

- u sluèaju izvršenog ulaganja uplatom avansnog raèuna, na osnovu overeneprivremene situacije i slièno, ako je u narednom poreskom periodu, došlo doraskida ugovora o nabavci;

- ukoliko u poreskom periodu u kome okonèa takva ulaganja u osnovnasredstva, ne izvrši prenos sa osnovnih sredstava u pripremi na pribavljenaosnovna sredstva koja koristi za obavljanje delatnosti, odnosno neevidentira ta osnovna sredstva u poslovnim knjigama.

I u ovom sluèaju, danom podnošenja poreske prijave za naredni poreski period,du�an je da u toj poreskoj prijavi obraèuna i plati porez koji bi platio da nije koristioporeski kredit, indeksiran od dana podnošenja poreske prijave za poreski period u komeje ostvario pravo na poreski kredit, do dana podnošenja poreske prijave za naredniporeski period, iznosom potrošaèkih cena.

Otuðenjem osnovnih sredstava nakon isteka roka od tri godine od dana nabavke, apre isteka roka od 10 godina od dana nabavke, obveznik nema pravo na dalje koriš-æenje neiskorišæenog dela poreskog kredita. Gubitak prava u ovom sluèaju poèinje odporeskog perioda u kome je obveznik izvršio otuðenje (èlan 48. stav 7. Zakona).

Pored gubitka prava na poreski kredit koje smo naveli kod ulaganja u skladu saèlanom 48. Zakona, ukazujemo i na sledeæe sluèajeve gubitka tog prava:

1) otuðenje osnovnog sredstva u postupku likvidacije - mišljenje Ministarstvafinansija RS, br. 413-00-0424/2010-04 od 18.5.2010. godine:

"Meðutim, u sluèaju da su nakon sprovedenog postupka likvidacije nadobveznikom (posle izmirenja potra�ivanja poverilaca i drugih potra�ivanja) preostalaosnovna sredstva po osnovu kojih je ostvario pravo na poreski kredit iz èlana48. Zakona, koja se kao imovina (u skladu sa zakonom kojim se ureðuju privrednadruštva) raspodeljuju od strane likvidacionog upravnika èlanovima društva, apre isteka roka od tri godine od dana nabavke tih osnovnih sredstava, smatramo dasu se stekli uslovi u kojima obveznik gubi pravo na poreski kredit, tako da je, s timu vezi, obveznik du�an da u poreskoj prijavi koju podnosi (nadle�nom poreskomorganu) sa stanjem na dan okonèanja postupka likvidacije u skladu sa èlanom 34. stav3. taèka 2. Zakona, obraèuna i plati porez koji bi platio da nije koristio poreski kredit,indeksiran od dana podnošenja poreske prijave za poreski period u kome je ostvariopravo na poreski kredit, do dana okonèanja postupka likvidacije, stopom rasta cena namalo prema podacima republièkog organa nadle�nog za poslove statistike, imajuæi uvidu da se u konkretnom sluèaju, radi o prenosu prava raspolaganja."

2) kada zbog statusne promene, a u toku trajanja perioda u kojem je imao pravona prenos neiskorišæenog dela poreskog kredita, obveznik izvrši promenu prete�nedelatnosti, pri èemu kao prete�na delatnost više nije upisana ni jedna od delatnostinavedenih u èlanu 48a stav 1. Zakona - gubi pravo na dalje korišæenje kredita ali nijedu�an da plati porez za period u kojem je ispunjavao uslove - mišljenje Ministarstvafinansija RS, br. 413-00-2730/2009-04 od 22.1.2010. godine:

"U sluèaju kada je, usled statusne promene, a u toku trajanja perioda u kojem jeimao pravo na prenos neiskorišæenog dela poreskog kredita, obveznik izvršio promenuprete�ne delatnosti (evidentirane u Agenciji za privredne registre), pri èemu kaoprete�na delatnost više nije upisana ni jedna od delatnosti navedenih u èlanu 48a stav1. Zakona (a po osnovu koje se stièe pravo na poreski kredit po èlanu 48a Zakona),obveznik (u tom sluèaju) gubi pravo na dalje prenošenje neiskorišæenog dela poreskogkredita i to poèev od poreskog perioda u kome je izvršio statusnu promenu odnosnopromenu prete�ne delatnosti, ali, prema našem mišljenju, nije du�an da plati porez zaperiod u kojem je ispunjavao uslove za korišæenje poreskog kredita."


* * *

¨ Nastavak objašnjenja popunjavanja Obrasca PDP:

® pod rednim brojem 8.5. - unosi se iznos umanjenja obraèunatog porezapo osnovu poreza koji je plaæen na dobit ostvarenu poslovanjem udrugoj dr�avi, a najviše do iznosa utvrðenog u skladu sa èlanom 51. stav 2.Zakona.

Prema odredbi èlana 51. Zakona, obveznik poreza na dobit - rezident Republikekoji ostvari dobit poslovanjem u drugoj dr�avi, koja je uraèunata u prihode, ima pravo naporeski kredit - umanjenje obraèunatog poreza u visini poreza isplaæenog u drugoj dr�avi.

U stavu 2. èlana 51. Zakona predviðeno je ogranièenje u pogledu visine poreskogkredita u tom smislu što poreski kredit ne mo�e biti veæi od iznosa poreza obraèunatogprimenom stope poreza Republike Srbije. To znaèi da se umanjenje obraèunatog porezana dobit ne priznaje u stvarno plaæenom iznosu, ako je on veæi od iznosa poreza koji bi sedobio primenom poreske stope (15%) propisane Zakonom.

Za priznavanje poreskog kredita treba podneti poreskom organu dokument(potvrdu poreskog organa i sl.) kojim se dokazuje da je porez u drugoj dr�avi plaæen.

® pod rednim brojem 8.6. - unosi se iznos umanjenja obraèunatog porezapo osnovu poreskog kredita za plaæeni porez na dobit pravnih lica i porezpo odbitku na dividende u skladu sa èlanom 52. Zakona (podatak sa red. br.9. Aneksa Obrasca PB 1).

O umanjenju obraèunatog poreza za plaæeni porez na dobit i porez po odbitku nadividende i udele u dobiti koje je matiènom pravnom licu isplatila njegova nerezidentnafilijala, data su objašnjenja u ovom èasopisu kod popunjavanja PB 1, u delu - VIIUsklaðivanje prihoda.

® pod rednim brojem 8.7. - unosi se iznos umanjenja obraèunatog porezapo osnovu poreskog kredita za porez po odbitku plaæen po osnovuisplaæenih kamata, autorskih naknada, naknada po osnovu zakupanepokretnosti i pokretnih stvari i dividendi u skladu sa èlanom 53a. Zakona(podatak sa red. br. 4. Aneksa 1 Obrasca PB 1).

O umanjenju obraèunatog poreza za plaæeni porez po odbitku na kamate,autorske naknade, naknade po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari i dividendikoji je platila nerezidentna filijala rezidentnog obveznika, takoðe je detaljno pisano kodpopunjavanja PB 1, u delu - VII Usklaðivanje prihoda.

1.2. Ulaganja u skladu sa èl. 50a i 50b Zakona

O ovim poreskim podsticajima pisano je više puta, ali ovde treba naglasiti da jekrajem februara 2012. godine došlo do izmene Pravilnika kada je u pitanju utvrðivanjesrazmernog iznosa ulaganja u osnovna sredstva u skladu sa èl. 50a i 50b Zakona, pa sumenjani i obrasci SU i SU 2, što se primenjivalo veæ za 2011. godinu - REVIZOR broj6/2012.

Novim Pravilnikom o PB propisan je novi Obrazac SU, koji je dat u sklopu Pravilnika.

® Prema èlanu 50a Zakona, poreski obveznik koji ulo�i u svoja osnovnasredstva, odnosno u èija osnovna sredstva drugo lice ulo�i više od1.000.000.000 dinara, a ta sredstva koristi za obavljanje prete�ne delatnosti idelatnosti upisanih u svom osnivaèkom aktu, ili drugom aktu kojim se odreðujudelatnosti koje obavlja, i u periodu ulaganja dodatno zaposli naneodreðeno vreme najmanje 100 lica, oslobaða se plaæanja poreza nadobit u periodu od deset godina srazmerno tom ulaganju.


Obavljanje delatnosti u nedovoljno razvijenom podruèju - Poreska olakšicapo osnovu èlana 50b - koji je brisan izmenama Zakona iz 2012. godine, koristi se pozakonskim odredbama koje su tada va�ile. Obveznik je po osnovu ovog ulaganja stekaopravo na osloboðenje od plaæanja poreza na dobit za period od pet godina, akoispunjava propisane uslove, pri èemu poresko osloboðenje ostvaruje srazmernoulaganju. Srazmerni iznos ulaganja utvrðuje se i iskazuje na va�eæem Obrascu SU 2.

Radi preciziranja naèina iskazivanja podataka u Obrascu SU i Obrascu SU 2, u"Slu�benom glasniku RS", broj 13/2012, objavljen je Pravilnik o izmenama i dopunamaPravilnika o sadr�aju poreskog bilansa i drugim pitanjima od znaèaja za naèin utvrðivanjaporeza na dobit pravnih lica, koji je stupio na snagu 25.2.2012. godine, koji se sada inadalje primenjuje za Obrazac SU 2, ali novim Pravilnikom o PB propisan je noviObrazac SU.

U cilju pravilnog iskazivanja podataka u obrascima SU i SU 2, u nastavku je datnaèin popunjavanja, prema tim izmenama, odnosno prema novom Pravilniku o PB. UObrazac SU unose se podaci iz poslovnih knjiga obveznika o stanju i kretanju imovine,odnosno osnovnih sredstava, u skladu sa propisima o raèunovodstvu i reviziji i MRS,odnosno MSFI. Osnovna sredstva se ne koriguju za procenjenu, odnosno fer vrednostkoju obveznik (saglasno propisima o raèunovodstvu i MRS, odnosno MSFI) vrši nakonpoèetnog priznavanja.

¨ U Obrazac SU unose se, shodno èlanu 6. Pravilnika o PB, sledeæi podaci:

- pod rednim brojem 1. - vrednost nabavljenih osnovnih sredstava, za kojaobveznik mo�e da ostvari pravo na poresko osloboðenje iz èlana 50a Zakona,ukljuèujuæi i osnovna sredstva koja su bila u upotrebi na teritoriji Republike, kojaje obveznik stavio u upotrebu, odnosno koja koristi za obavljanje delatnosti, uiznosu koji je, do poslednjeg dana perioda za koji se sastavlja poreski bilans,plaæen dobavljaèu;

- pod rednim brojem 2. - vrednost osnovnih sredstava - opreme za koju jeizvršeno plaæanje, a koja je bila u upotrebi na teritoriji Republike, po osnovu kojeobveznik, saglasno èlanu 50i Zakona, ne ostvaruje pravo na poreskoosloboðenje, u iznosu koji je, do poslednjeg dana perioda za koji se sastavljaporeski bilans, plaæen dobavljaèu;

- pod rednim brojem 3. - razlika iznosa sa red. br. 1. i 2;

- pod rednim brojem 4. - vrednost ukupnih osnovnih sredstava obveznika, kojaèine osnovna sredstva za koja je izvršeno ulaganje iskazano na rednom broju 1.ovog obrasca, osnovna sredstva koja su evidentirana u poslovnim knjigamaobveznika, a za koja plaæanje dobavljaèu nije u celosti izmireno do poslednjegdana perioda za koji se sastavlja poreski bilans, kao i druga osnovna sredstvakoja su evidentirana u poslovnim knjigama obveznika. Pod ovim rednim brojemne unose se podaci o osnovnim sredstvima koja nisu stavljena u upotrebu, kaoni avansi za nabavku osnovnih sredstava;

- pod rednim brojem 5. - srazmerno uèešæe (izra�eno u procentu) osnovnihsredstava u koja je izvršeno ulaganje u skladu sa èlanom 50a Zakona, u ukupnojvrednosti osnovnih sredstava (iznos sa rednog broja 3. podeljen iznosom sarednog broja 4. pomno�eno sa 100, pri èemu se tako dobijen procenatzaokru�uje na dve decimale);

- pod rednim brojem 6. - iznos umanjenja obraèunatog poreza (procenat sarednog broja 5. pomno�en iznosom sa rednog broja 9.3. Obrasca PDP.

· Novoosnovano pravno lice, obzirom da nema "prethodnih osnovnih sred-stava", srazmeru izraèunava na isti naèin, pri èemu je vrednost nabavljenih osnovnihsredstava jednaka vrednosti ukupnih osnovnih sredstava, što znaèi da u tomsluèaju srazmera, odnosno poreski podsticaj iznosi 100%.


U ovom sluèaju, pod red. br. 1, 2. i 4. unosi istovetne podatke, odnosno iskazujeulaganja u osnovna sredstva u iznosu plaæenom dobavljaèu, pri èemu se tako iskazanavrednost ne umanjuje po osnovu ispravke vrednosti osnovnih sredstava, u periodukorišæenja ovog poreskog podsticaja. Na red. br. 4. obveznik iskazuje, pored podatakasa red. br. 1. i podatak o ulaganjima u osnovna sredstva za koja, u momentu sticanjaprava na poresko osloboðenje, ne ispunjava uslov za ostvarivanje prava na poreskoosloboðenje u smislu èlana 50a Zakona (npr. nabavljeno osnovno sredstvo, za koje nijeizvršeno plaæanje dobavljaèu), kao i podatak o drugim osnovnim sredstvima, u iznosunabavne vrednosti tih osnovnih sredstava bez umanjenja po osnovu ispravke vrednostiosnovnih sredstava.

· Obveznik koji je obavljao delatnost pre poreskog perioda u kome je prviput izvršio ulaganja po èlanu 50a Zakona, pod red. br. 4. iskazuje podatak o iznosuulaganja iskazanih na red. br. 1. ukljuèujuæi i nabavnu vrednost osnovnih sredstava zakoja, u momentu sticanja prava na poresko osloboðenje, ne ispunjava uslov zaostvarivanje prava na poresko osloboðenje u smislu èlana 50a Zakona (npr. nabavljenoosnovno sredstvo, za koje nije izvršeno plaæanje dobavljaèu), uveæanih za iznosnabavne vrednosti zateèenih osnovnih sredstava, kao i ostalih osnovnih sredstavaevidentiranih u poslovnim knjigama obveznika, umanjene po osnovu ispravke vrednostitih osnovnih sredstava (sadašnja vrednost osnovnih sredstava) za koja obveznik nemapravo na poresko osloboðenje iz èlana 50a Zakona, na poslednji dan perioda u kome jeispunio uslove za korišæenje ovog osloboðenja. Na red. br. 4. obveznik iskazuje iznossadašnje vrednosti osnovnih sredstava za koja ne ostvaruje pravo na ovo poreskoosloboðenje, i to u istom iznosu do isteka korisnog veka upotrebe predmetnih osnovnihsredstava.

Kada u periodu korišæenja poreskog podsticaja obveznik poveæa vrednostukupnih osnovnih sredstava, odnosno izvrši nabavku novih osnovnih sredstava, a zata osnovna sredstva ne koristi poreski podsticaj iz èlana 50a Zakona (veæ poreski kreditiz èlana 48. Zakona - podnošenjem obrasca PK), treba da utvrdi novu - ni�u srazmeruizmeðu vrednosti nabavljenih osnovnih sredstava za koje se priznaje pravo na poreskipodsticaj i vrednosti ukupnih osnovnih sredstava.

· Obveznik gubi pravo na poresko osloboðenje ukoliko smanji broj zaposle-nih ispod broja utvrðenog u èlanu 50a Zakona - ispod 100.

· Obveznik koji u toku trajanja prava na poreski podsticaj iz èlana 50a Zakona,uputi zaposlenog na rad kod drugog poslodavca (sa kojim zakljuèuje ugovor o raduna odreðeno vreme), gubi pravo na poresko osloboðenje za celi period korišæenjaporeskog osloboðenja, i du�an je da plati porez koji se valorizuje - mišljenje Ministarstvafinansija RS, br. 430-07-286/2009-04 od 24.11.2009. godine.

· Obveznik gubi pravo na poresko osloboðenje ukoliko prekine saposlovanjem, prestane da koristi ili otuði sredstva iz èlana 50a Zakona, a u novaosnovna sredstva u istom poreskom periodu kada ih je otuðio ne ulo�i iznos jednaktr�išnoj ceni otuðenih sredstava, a najmanje u vrednosti koja obezbeðuje da ukupaniznos ne padne ispod 1 milijardu dinara (èl. 50v i 50g Zakona).

U sluèaju kada se iznos ukupnih ulaganja (i posle tog otuðenja) nije smanjio ispod1 milijarde dinara, obveznik ne gubi pravo na poreski podsticaj propisan, odnosno nije uobavezi da plati porez (u skladu sa èlanom 50g Zakona), ali je du�an da utvrdi novu(ni�u) srazmeru izmeðu vrednosti nabavljenih osnovnih sredstava za koja se priznajepravo na poreski podsticaj iz èlana 50a umanjenoj za otuðena sredstva i vrednostiukupnih osnovnih sredstava.


Obveznik koji zbog prestanka korišæenja osnovnih sredstava iz èlana 50aizgubi pravo na poresko osloboðenje - du�an je da plati porez koji se valorizujeprimenom stope rasta cena na malo prema podacima republièkog organa nadle�nog zaposlove statistike, u skladu sa èlanom 50g Zakona.

· Pravo na poreski podsticaj po èlanu 50a Zakona priznaje se samo za osnovnasredstva koja su stavljena u upotrebu, odnosno koja obveznik koristi za obavljanjedelatnosti pa u sluèaju avansnog plaæanja dobavljaèu za sticanje sredstava, iznosdatih avansa ne iskazuje se u Obrascu SU - mišljenje Ministarstva finansija RS, br.430-07-108/2010-04 od 27.4.2010. godine:

"U sluèaju kada obveznik u svojim poslovnim knjigama (saglasno propisima oraèunovodstvu) na raèunu 028 - Avansi za nekretnine, postrojenja, opremu ibiološka sredstva, ima evidentirane avanse date (dobavljaèu) za sticanjesredstava, iznos datih avansa ne iskazuje se na rednom broju 1. Obrasca SU, sobzirom da se pravo na poreski podsticaj po èlanu 50a Zakona priznaje samo zaosnovna sredstva koja su stavljena u upotrebu, odnosno koja obveznik koristi zaobavljanje delatnosti. Imajuæi u vidu da dati avansi predstavljaju plaæanje dobavljaèu(unapred) za osnovna sredstva (koja obveznik još nije primio), mišljenja smo da se (usmislu Zakona) dati avansi ne smatraju osnovnim sredstvima i da se, s tim u vezi, uporeskom periodu kada su dati, iznos tih avansa ne iskazuje na rednom broju 4.Obrasca SU (podnetom za taj poreski period)."

· Odredbom èlana 50i Zakona, propisano je da se u iznos ulaganja u osnovnasredstva iz èlana 50a ovog zakona ne uraèunava vrednost opreme koja je veæ uupotrebi u Republici. Kao ulaganje priznaje se ulaganje u nabavku upotrebljavaneopreme iz uvoza, imajuæi u vidu da za istu nisu korišæeni poreski podsticaji u Republici.

Obavljanje delatnosti u nedovoljno razvijenom podruèju

Ova poreska olakšica je ukinuta u decembru 2012. godine, ali steèena pravaobveznik mo�e da koristi u skladu sa tada va�eæim èlanom 50b Zakona o porezu na dobitpravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", br. 25/2001, ... i 119/2012). Poreski obveznik kojiobavlja delatnost u nedovoljno razvijenom podruèju, oslobaða se plaæanja porezana dobit pravnih lica za period od pet godina, ako ispunjava sledeæe uslove:

1) da je on ili drugo lice ulo�io u osnovna sredstva tog obveznika iznos veæi odosam miliona dinara;

2) da koristi 80% vrednosti osnovnih sredstava za obavljanje prete�ne delatnosti idelatnosti upisanih u osnivaèkom aktu, odnosno navedenih u drugom aktuobveznika, kojim se odreðuju delatnosti koje obveznik obavlja u nedovoljnorazvijenom podruèju;

3) da u periodu ulaganja dodatno zaposli na neodreðeno vreme najmanje pet lica;

4) da najmanje 80% zaposlenih na neodreðeno vreme ima prebivalište i boravišteu nedovoljno razvijenom podruèju.

Poresko osloboðenje ostvaruje se srazmerno ulaganju i primenjuje se poispunjenju navedenih uslova, od prve godine u kojoj je ostvarena oporeziva dobit.

Zaposlenim na neodreðeno vreme kod ovog obveznika smatra se zaposleni kojije kod tog obveznika proveo u radnom odnosu i imao prebivalište i boravište unedovoljno razvijenom podruèju, najmanje devet meseci u kalendarskoj godini.

Novozaposlenim licima ne smatraju se lica koja su bila zaposlena u, posredno ilineposredno, povezanom licu u smislu èlana 59. ovog zakona.


Ulaganjem u osnovna sredstva od strane drugog lica, smatra se i ulaganje uosnovni kapital i poveæanje osnovnog kapitala u skladu sa zakonom, a osnovnasredstva se vrednuju po tr�išnoj (fer) vrednosti.

Prema èlanu 50v Zakona, navedeni poreski podsticaj obveznik gubi u sluèajusmanjenja ukupnog broja zaposlenih koji su istovremeno i neposredno radno anga�o-vani kod obveznika, pri èemu broj zaposlenih i neposredno radno anga�ovanih ne smeda se smanji ispod broja zaposlenih u poreskom periodu u kojem je obveznik ostvariopravo na poreski podsticaj.

Takoðe, u sluèaju gubitka prava na poresko osloboðenje, obveznik plaæa ne-plaæeni (manje plaæeni) porez zbog korišæenja poreskog osloboðenja na taj naèin što æedanom podnošenja poreske prijave za naredni poreski period, u toj poreskoj prijaviobraèunati, i platiti porez koji bi platio da nije koristio ovaj podsticaj, indeksiran od danapodnošenja poreske prijave za poreski period u kome je ostvario pravo na poreskoosloboðenje, do dana podnošenja poreske prijave za naredni poreski period.

Prema èlanu 50ð Zakona, obveznik koji stekne imovinu statusnom prome-nom, uz odlaganje kapitalnog dobitka u skladu sa èlanom 31. ZPDPL, u periodu od trigodine koje prethode ispunjenju uslova i tokom perioda poreskog osloboðenja kako izèlana 50a tako i 50b, du�an je da plati porez na ostvarenu dobit, srazmerno ovakosteèenoj imovini.

Srazmera ulaganja utvrðuje se za svaki poreski period u vremenu trajanjaporeskog osloboðenja.

Prema odredbama èlana 10. starog Pravilnika o poreskom bilansu, srazmerniiznos ulaganja iskazuje se na Obrascu SU 2, koji je i propisan ovim Pravilnikom o PB.

U Obrazac SU 2 - unose se podaci na sledeæi naèin:

- pod rednim brojem 1. - vrednost nabavljenih osnovnih sredstava, za kojaobveznik mo�e da ostvari pravo na poresko osloboðenje iz èlana 50b Zakona,ukljuèujuæi i osnovna sredstva koja su bila u upotrebi na teritoriji Republike, kojaje obveznik stavio u upotrebu, odnosno koja koristi za obavljanje delatnosti, uiznosu koji je, do poslednjeg dana perioda za koji se sastavlja poreski bilans,plaæen dobavljaèu;

- pod rednim brojem 2. - vrednost osnovnih sredstava - opreme za koju jeizvršeno plaæanje, a koja je bila u upotrebi na teritoriji Republike, po osnovu kojeobveznik, saglasno èlanu 50i Zakona, ne ostvaruje pravo na poreskoosloboðenje, u iznosu koji je, do poslednjeg dana perioda za koji se sastavljaporeski bilans, plaæen dobavljaèu;

- pod rednim brojem 3. - razlika iznosa sa red. br. 1. i 2;

- pod rednim brojem 4. - vrednost ukupnih osnovnih sredstava obveznika, kojaèine osnovna sredstva za koja je izvršeno ulaganje iskazano na rednom broju 1.ovog obrasca, osnovna sredstva koja su evidentirana u poslovnim knjigamaobveznika, a za koja plaæanje dobavljaèu nije u celosti izmireno do poslednjegdana perioda za koji se sastavlja poreski bilans, kao i druga osnovna sredstvakoja su evidentirana u poslovnim knjigama obveznika. Pod ovim rednim brojemne unose se podaci o osnovnim sredstvima koja nisu stavljena u upotrebu, kaoni avansi za nabavku osnovnih sredstava;

- pod rednim brojem 5. - srazmerno uèešæe (izra�eno u procentu) osnovnihsredstava u koja je izvršeno ulaganje u skladu sa èlanom 50b Zakona, u ukupnojvrednosti osnovnih sredstava (iznos sa rednog broja 3. podeljen iznosom sarednog broja 4. pomno�eno sa 100, pri èemu se tako dobijen procenatzaokru�uje na dve decimale);


- pod rednim brojem 6. - iznos umanjenja obraèunatog poreza (procenat sarednog broja 5. pomno�en iznosom sa rednog broja 9.3. Obrasca PDPpropisanog Pravilnikom).

Kada je u pitanju obveznik koji je pri otpoèinjanju obavljanja delatnosti zapoèeo iispunjavanje uslova za ostvarivanje prava na poresko osloboðenje iz èlana 50a,odnosno 50b Zakona, pod red. br. 1, 2. i 4. unosi istovetne podatke sa SU, odnosno SU2. Na red br. 4. pored podataka sa red. br. 1. iskazuje i podatak o ulaganjima u osnovnasredstva za koja, u momentu sticanja prava na poresko osloboðenje, ne ispunjava uslovza ostvarivanje prava na poresko osloboðenje u smislu èlana 50a, odnosno 50b Zakona(npr. nabavljeno osnovno sredstvo, za koje nije izvršeno plaæanje dobavljaèu), kao ipodatak o drugim osnovnim sredstvima, u iznosu nabavne vrednosti tih osnovnihsredstava bez umanjenja po osnovu ispravke vrednosti osnovnih sredstava. Na isti naèinpod red. br. 4. podatak iskazuje i obveznik koji je obavljao delatnost pre poreskogperioda u kome je prvi put izvršio ulaganja po èlanu 50a, odnosno 50b Zakona, aliuveæanih za iznos nabavne vrednosti zateèenih osnovnih sredstava, kao i ostalihosnovnih sredstava evidentiranih u poslovnim knjigama obveznika, umanjene po osnovuispravke vrednosti tih osnovnih sredstava (u daljem tekstu: sadašnja vrednost osnovnihsredstava) za koja obveznik nema pravo na poresko osloboðenje iz èlana 50a, odnosno50b Zakona, na poslednji dan perioda u kome je ispunio uslove za korišæenje ovogosloboðenja. Na red. br. 4. obveznik iskazuje iznos sadašnje vrednosti osnovnihsredstava za koja ne ostvaruje pravo na ovo poresko osloboðenje, i to u istom iznosu doisteka korisnog veka upotrebe predmetnih osnovnih sredstava.

* * *

· Obveznik iz èl. 50a i 50b Zakona koji stekne imovinu spajanjem,pripajanjem ili podelom, uz odlaganje kapitalnog dobitka u skladu sa èlanom 31.Zakona, u periodu od tri godine koje prethode ispunjenju uslova i tokom periodaporeskog osloboðenja iz èl. 50a i 50b, du�an je da plati porez na ostvarenu dobit,srazmerno ovako steèenoj imovini.

Podatak o srazmerno steèenoj imovini spajanjem, pripajanjem ili podelomutvrðuje se na Obrascu SI, èiji sadr�aj je propisan èlanom 7. Pravilnika o poreskombilansu.

U Obrazac SI unose se podaci na osnovu finansijskih izveštaja sastavljenih nadan statusne promene, finansijskih izveštaja o poslovanju na dan izrade poreskogbilansa, kao i poslovnih knjiga i evidencija koje obveznik vodi u skladu sa propisimakojima se ureðuje raèunovodstvo i osnivanje i poslovanje obveznika (bilansa stanja,zakljuèni bilans stanja, izveštaj o rezultatima procene imovine, sporazum o prenosuimovine, deobni bilans, poèetni bilans i drugi izveštaji, pomoæne i druge evidencije ostanju i kretanju imovine):

- pod rednim brojem 1. - vrednost imovine izra�ene u osnovnim sredstvima (udaljem tekstu: imovina) steèene statusnom promenom, odnosno prenosom ilirazgranièenjem imovine u skladu sa èlanom 50ð Zakona na poslednji dangodine, odnosno na poslednji dan perioda, za koje se sastavlja poreski bilans;

- pod rednim brojem 2. - ukupna vrednost imovine na poslednji dan godine, od-nosno na poslednji dan perioda, za koje se sastavlja poreski bilans, ukljuèujuæi iimovinu steèenu statusnom promenom;

- pod rednim brojem 3. - srazmerno uèešæe imovine steèene statusnompromenom u ukupnoj vrednosti imovine (iznos sa red. br. 1. podeljen iznosomsa red. br. 2. pomno�eno sa 100, pri èemu se tako dobijen procenat zaokru�ujena dve decimale);


- pod rednim brojem 4. - iznos poreza koji obveznik iz èl. 50a i 50b Zakona plaæau skladu sa èlanom 50ð Zakona (procenat sa red. br. 3. pomno�en iznosom sared. br. 9.3. Obrasca PDP).

2. Utvrðivanje konaène poreske obaveze za 2014. godinu

Na Obrascu PDP iskazuju se podaci na sledeæi naèin:

Deo 9. - Podaci o poreskoj osnovici i obraèunatom porezu

® pod rednim brojem 9.1. - unosi se podatak sa red. br. 62. Obrasca PB 1 -poreska osnovica;

® pod rednim brojem 9.2. - unosi se poreska stopa - 15%;

® pod rednim brojem 9.3. - unosi se iznos obraèunatog poreza (9.1. x 9.2);

® pod rednim brojem 9.4. - unosi se podatak sa red. br. 8. PDP, tj. ukupnoumanjenje obraèunatog poreza iskazanog na ovom broju;

® pod rednim brojem 9.5. - unosi se obraèunat porez po umanjenju (9.3. - 9.4);

® pod rednim brojem 9.6. - unosi se iznos obraèunatog poreza srazmernoimovini steèenoj statusnom promenom (red. br. 4. Obrasca SI);

® pod rednim brojem 9.7. - unosi se obraèunati porez kao zbir obraèunatogporeza po umanjenju i obraèunatog poreza srazmerno imovini steèenojstatusnom promenom (9.5. + 9.6);

® pod rednim brojem 9.8. - unosi se obraèunati porez po osnovu gubitka pravana poreski podsticaj;

® pod rednim brojem 9.9. - unosi se obraèunati porez kao zbir iznosa sa red.br. 9.7. i 9.8;

® pod rednim brojem 9.10. - unosi se iznos uplaæenih akontacija poreza nadobit za 2014. godinu;

® pod rednim brojem 9.11. - unosi se iznos poreza za uplatu - ako je iznosobraèunatog poreza veæi od iznosa uplaæenih akontacija (9.9. - 9.10);

® pod rednim brojem 9.12. - unosi se iznos poreza za povraæaj - ako je iznosuplaæenih akontacija veæi od obraèunatog poreza (9.10. - 9.9).

Ukoliko obveznik �eli povraæaj više plaæenog poreza na dobit, mora da podnesezahtev a ukoliko �eli da taj iznos koristi za plaæanje buduæih obaveza, treba da o tomeizvesti poreski organ.

3. Utvrðivanje akontacije poreza za 2015. godinu

Po utvrðivanju konaène poreske obaveze za poreski period za koji se utvrðujeporez na dobit, obveznik primenom samooporezivanja utvrðuje i akontaciju za naredniporeski period, odnosno za 2015. godinu, a na osnovu podataka iz poreske prijave.

Akontacija poreza na dobit za 2015. godinu utvrðuje se kada se iznos sa red. br.55. Obrasca PB 1 pomno�i sa 15% i podeli sa 12 meseci.

Prema odredbi èlana 67. ZPDPL, tokom godine obveznik plaæa porez na dobit uvidu meseènih akontacija, èiju visinu utvrðuje na osnovu oporezive dobiti koja nesadr�i kapitalne dobitke i gubitke, a koja je iskazana u poreskoj prijavi za prethodnugodinu, odnosno prethodni poreski period, i u kojoj se iskazuju i podaci od znaèaja zautvrðivanje visine akontacije u tekuæoj godini.


Dakle, akontacija poreza na dobit za 2015. godinu se utvrðuje bez uticaja

kapitalnih dobitaka iz 2014. godine na njenu visinu.

Meðutim, neiskorišæeni poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva iskazan uObrascu PK 1 ili PK ili SU i SU 2, utièe na visinu akontacije za narednu godinu. Naime,obveznik koji ima neiskorišæen poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva, iliobveznik koji ostvaruje pravo na poreski kredit kod meðukompanijskih isplata dividendiod nerezidentne filijale tada, prvo od iznosa sa red. br. 10.1. oduzima iznose kojeutvrðuje primenom Zakona, pa se ostatak deli sa brojem meseci poreskog perioda.

Neiskorišæeni poreski kredit kod utvrðivanja akontacija ogranièava se,odnosno priznaje do visine propisane u èlanu 48. stav 3. Zakona, odnosno u èlanu48a (pravo koje obveznik koristi po starom rešenju), kao i po èlanu 50a i 50b Zakona, oèemu je veæ bilo reèi.

¨ U Obrascu PDP, u desetom delu, utvrðuje se visina akontacije poreza.

Deo 10. - Podaci od znaèaja za utvrðivanje visine akontacije

® pod rednim brojem 10.1. - unosi se obraèunati porez (red. br. 55. Obrasca PB1 x 15%);

® pod rednim brojem 10.2. - unosi se ukupan iznos neiskorišæenog poreskogkredita sa red. br. 10.2.1. do 10.2.3;

- pod rednim brojem 10.2.1. - iznos neiskorišæenog dela poreskog kredita sared. br. 15. Obrasca PK (najviše do visine od 33%, odnosno 70%obraèunatog poreza u skladu sa èlanom 48. Zakona);

- pod rednim brojem 10.2.2. - iznos neiskorišæenog dela poreskog kredita sared. br. 13. Obrasca PK 1;

- pod rednim brojem 10.2.3. - neiskorišæeni do poreskog kredita za plaæenporez na dobit i porez po odbitku (red. br. 10. Aneksa Obrasca PB 1);

® pod rednim brojem 10.3. - unosi se umanjenje obraèunatog poreza (red. br.6. Obrasca SU);

® pod rednim brojem 10.4. - unosi se umanjenje obraèunatog poreza (red. br.6. Obrasca SU 2);

® pod rednim brojem 10.5. - unosi se ukupan iznos akontacija (iznos sa rednogbroja 10.1. umanjen za iznose sa red. br. 10.2, 10.3. i 10.4);

® pod rednim brojem 10.6. - unosi se meseèni iznos akontacija (red. br.10.5. podeljen sa 12, odnosno brojem meseci poreskog perioda).

Novoosnovano pravno lice koje je otpoèelo sa obavljanjem delatnosti tokom2014. godine, utvrðen iznos deli sa brojem meseci za koji i sastavlja poreski bilans, prièemu se broj meseci kojim se deli obraèunat porez za 2014. godinu utvrðuje u skladu saèlanom 64. stav 2. Zakona.

Obraèunate akontacije za 2015. godinu, plaæaju se od 1. januara 2015. godine,pa je obveznik du�an da prilikom uplate prve akontacije po ovoj prijavi, uplati irazliku za perod od januara do meseca u kome je predao PB 1 i PDP, ukolikorazlika postoji.

Ako ne postoji razlika za uplatu, veæ postoji pretplata poreza, podnosi se zahtevza povraæaj više plaæenog poreza ili obaveštenje za prebijanje sa buduæim akontacijama,ili se zahteva preknji�avanje na drugu dospelu poresku obavezu.


3.1. Izmena meseène akontacije tokom 2015. godine

Za potrebe izmene akontacije poreza na dobit, trebalo bi iskazati podatke u delu11. Obrasca PDP.

Deo 11. - Podaci od znaèaja za izmenu meseène akontacijeKada u tekuæoj godini doðe do znaèajnih promena u poslovanju obveznika,

promene poreskih instrumenata ili drugih okolnosti koje bitno utièu na visinu meseèneakontacije poreza, poreski obveznik treba da podnese poresku prijavu sa Poreskimbilansom, u kojoj æe iskazati podatke od znaèaja za izmenu meseène akontacije iobraèunati njenu visinu u skladu sa èlanom 68. Zakona.

Najèešæe se izmena akontacije vrši u sluèaju kada je:- došlo do otuðenja osnovnih sredstava pre isteka roka od tri godine, odnosno pre

isteka roka od deset godina, a za koja je obveznik koristio poreski kredit;- ili su kada su se znatno poboljšali uslovi poslovanja pa je dobit poveæana ili je

pak suprotno, zbog teških uslova poslovanja, dobit je smanjena.

Dakle, u ovim i svim drugim sluèajevima koji utièu na visinu akontacije, obveznikpopunjava deo 11. na poreskoj prijavi PDP na sledeæi naèin:

® pod rednim brojem 11.1. - poreski period za koji se podnose podaci;

® pod rednim brojem 11.2. - podatak o oporezivoj dobiti sa red. br. 55. ObrascaPB 1 (oporeziva dobit koja ne sadr�i kapitalne dobitke i gubitke) - koji jesastavio za taj poreski period;

® pod rednim brojem 11.3. - stopa poreza na dobit (15%);

® pod rednim brojem 11.4. - obraèunati porez (red. br. 11.2. x 11.3);

® pod rednim brojem 11.5. - podatak o umanjenju obraèunatog poreza kao zbiriznosa sa red. br. 11.5.1. i 11.5.2;

- pod rednim brojem 11.5.1. - iznos sa red. br. 15. Obrasca PK podnetog uzposlednji PB 1, a najviše do visine od 33%, odnosno 70% obraèunatogporeza u skladu sa èlanom 48. Zakona;

- pod rednim brojem 11.5.2. - iznos sa red. br. 13. Obrasca PK 1, podnetoguz poslednji poreski bilans;

® pod rednim brojem 11.6. - podatak o umanjenju obraèunatog poreza koji seobraèunava tako što se priznato umanjenje obraèunatog poreza srazmernoulaganju iz èl. 50a i 50b Zakona (red. br. 6. Obrasca SU + red. br. 6. ObrascaSU 2 podnetih uz poslednji poreski bilans : 12 x broj meseci obraèunskogperioda - period za koji se podnosi PDP za izmenu meseène akontacije);

® pod rednim brojem 11.7. - obraèunati porez po umanjenju (red. br. 11.4. - red.br. 11.5 - red. br. 11.6);

® pod rednim brojem 11.8. - meseèni iznos akontacija - dobijen deljenjem izno-sa sa red. br. 11.7. sa brojem meseci poreskog perioda za koji se podnosiporeska prijava.

3.2. Poresko konsolidovanje

Postupak poreskog konsolidovanja i sastavljanje Obrasca KPB - Konsolidovaniporeski bilans, veæ smo objasnili. Rekli smo i to da matièno pravno lice, kao i svazavisna pravna lica kojima je odobrena poreska konosolidacija, dostavljaju i PDP,gde popunjavaju:


Deo 12. - Podaci o poreskom konsolidovanju

Matièno pravno lice unosi sledeæe podatke:

® pod rednim brojem 12.1. - naziv matiènog pravnog lica koje vrši konso-lidovanje;

® pod rednim brojem 12.2. - PIB matiènog pravnog lica koje vrši konso-lidovanje;

® pod rednim brojem 12.3. - iznos obraèunatog poreza za uplatu iz kol. 11.Obrasca KPB,

® pod rednim brojem 12.4. - iznos meseène akontacije iz kol. 12. Obrasca KPB.

3.3. Podaci vezani za steèaj, likvidaciju ili statusne promene

Deo 13. - Ostali podaci

· Unošenje podataka u PDP od strane obveznika kod kojih je pokrenutsteèaj ili likvidacija, kao i podataka vezanih za izvršenu statusnu promenu(datum otvaranja steèajnog/likvidacionog postupka, broj rešenja, ime i prezimesteèajnog upravnika i oznaka steèajnog, odnosno likvidacionog veæa, datumodluke o statusnoj promeni).

¨ Obveznici kod kojih je postupak likvidacije,odnosno steèaja zapoèet pre 26. decembra 2014. godine ¨

Kod obveznika kod kojih postupak likvidacije, odnosno steèaja nijeokonèan do dana stupanja na snagu poslednjih izmena Zakona o porezu na dobitpravnih lica, na utvrðivanje, obraèunavanje i plaæanje poreske obaveze,primenjuju se odredbe Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnikRS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 (dr. zakon), 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011,119/2012, 47/2013, 108/2013 i 68/2014 (dr. zakon)).

Prema ovom zakonu, period za koji se utvrðuje osnovica odgovara stvarnomtrajanju postupka likvidacije, ali ne mo�e biti du�i od jedne godine, s tim što, ukoliko sepostupak prenese u narednu godinu, obveznik sastavlja i poreski bilans sa stanjem nadan 31. decembra tekuæe godine, koji se podnosi u roku od 10 dana od dana istekaroka propisanog za podnošenje finansijskih izveštaja. Saglasno ovoj odredbi,mišljenja smo da obveznici kod kojih je postupak likvidacije ili steèaja zapoèet inije okonèan pre stupanja na snagu poslednjih izmena ZPDPL, poreski bilans iporesku prijavu podnose najkasnije do 10. jula. Ovo iz razloga što vezujuæi se zaodredbu ZPDPL pre izmene, rok za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansaje 10 dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje godišnjih finansijskihizveštaja. U 2015. godini rok za podnošenje finansijskih izveštaja je 30. jun, a 10dana od tog roka je 10. jul. Za sve ostale obveznike rok za podnošenje poreskogbilansa i poreske prijave je 29. jun, pa tako preporuèujemo i gore navedenimobveznicima da poreski bilans i poresku prijavu podnesu do ovog roka.

Dobit utvrðena u postupku steèaja i likvidacije podle�e oporezivanju.Nadle�ni poreski organ donosi rešenje kojim se utvrðuje visina poreske obaveze u

roku od 30 dana od dana prijema poreske prijave.

Dobit utvrðena u postupku steèaja i likvidacije podle�e oporezivanju.Naime, prema odredbi èlana 34. stav 2. Zakona, dobit obveznika u toku likvidacije

se utvrðuje kao pozitivna razlika imovine obveznika sa kraja i sa poèetkalikvidacionog postupka, odnosno kao razlika imovine u toku trajanja likvidacionogpostupka za koji se podnosi poreska prijava i poreski bilans, utvrðena u finansijskimizveštajima, pri èemu je poèetni bilans perioda likvidacije jednak bilansu na krajuporeskog perioda pre poèetka likvidacionog postupka.


Odredbom èlana 35. Zakona propisano je da se imovina koja preostane poslepodmirenja poverilaca (likvidacioni ostatak) iznad vrednosti ulo�enog kapitala,smatra dividendom koju ostvaruju èlanovi privrednog društva u likvidaciji.

Za potrebe utvrðivanja iznosa dividende koju ostvaruju èlanovi privrednog društvau likvidaciji, vrednost likvidacionog ostatka je jednaka tr�išnoj vrednosti imovine koja seprenosi èlanovima privrednog društva u likvidaciji posle podmirenja poverilaca.

¨ Obveznici kod kojih je postupak likvidacije,odnosno steèaja zapoèet od 26. decembra 2014. godine ¨

Dobit obveznika u postupku likvidacije, u postupku steèaja od dana donošenjarešenja o otvaranju steèajnog postupka do dana poèetka primene plana reorganizacije ilipravosna�nog rešenja o nastavljanju steèajnog postupka bankrotstvom, kao i u postupkureorganizacije, oporezuje se u skladu sa ZPDPL.

Utvrðivanje oporezive dobiti i podnošenje poreskog bilansa i poreske prijave napoèetku i na kraju likvidacionog, odnosno steèajnog postupka, regulisano je èl. 34. i 35.Zakona. Obveznik nad kojim se otvara/okonèava postupak likvidacije, otvara pos-tupak steèaja ili poèinje da se primenjuje plan reorganizacije du�an je da nad-le�nom poreskom organu podnese prijavu i poreski bilans u roku od 60 dana od:

1) otvaranja postupka likvidacije sa stanjem na dan otvaranja postupkalikvidacije;

2) okonèanja postupka likvidacije sa stanjem na dan okonèanja postupkalikvidacije;

3) otvaranja postupka steèaja sa stanjem na dan otvaranja postupka steèaja;4) poèetka primene plana reorganizacije sa stanjem na taj dan.

Obveznik kod koga se steèajni postupak nastavlja bankrotstvom podnosi poreskuprijavu i poreski bilans u roku od 60 dana od dana:

1) pravosna�nosti rešenja o nastavljanju steèajnog postupka bankrotstvom sastanjem na dan pravosna�nosti tog rešenja;

2) pravosna�nosti rešenja o zakljuèenju steèajnog postupka bankrotstvom na danpravosna�nosti tog rešenja.

Dobit obveznika u periodu od pravosna�nosti rešenja o nastavljanju steèajnogpostupka bankrotstvom do pravosna�nosti rešenja o zakljuèenju steèajnog postupka (udaljem tekstu: period steèaja) utvrðuje se kao pozitivna razlika vrednosti imovineobveznika sa kraja i sa poèetka perioda steèaja, posle namirenja poverilaca. Vrednostimovine obveznika sa poèetka perioda steèaja je vrednost imovine na dan otvaranjasteèajnog postupka korigovana za promene nastale do poèetka perioda steèaja.

Odredbom èlana 35. Zakona propisano je da se likvidacioni ostatak, odnosnovišak deobne mase u novcu, odnosno nenovèanoj imovini, iznad vrednosti ulo�enogkapitala koji se raspodeljuje èlanovima privrednog društva nad kojim je okonèanpostupak likvidacije, odnosno zakljuèen postupak steèaja, smatra dividendom.

Vrednost nenovèane imovine u ovom sluèaju jednaka je njenoj tr�išnoj vrednosti.

Još jedna novina je da pravna lica u postupku likvidacije i steèaja, izuzevporeskih obveznika u postupku reorganizacije, tokom godine ne plaæaju meseèneakontacije poreza na dobit. Ova lica, tj. obveznici koji nemaju obavezu plaæanjaporeza na dobit u vidu meseènih akontacija, porez na dobit plaæaju za poreski pe-riod u roku propisanom za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa za tajperiod.

U sluèaju statusne promene - pod red. br. 13.6. unosi se datum odluke ostatusnoj promeni.


Deo 14. - Popis prilo�enih dokaza - unosi se spisak prilo�enih dokumenata kojeje obveznik podneo, a koji su od znaèaja za obraèun poreza na dobit pravnih lica.

Deo 15. - Napomena poreskog obveznika/punomoænika/zastupnika - unosise (ukoliko je potrebna) napomena poreskog obveznika vezana za podnošenje poreskeprijave.

4. Plaæanje poreza na dobit utvrðenog u PDP

4.1. Konaèna poreska obaveza za 2014. godinu

Konaènu poresku obavezu za 2014. godinu obveznik poreza na dobit utvrðujesamooporezivanjem bez uèešæa poreskog organa. Poreski organ u postupkukancelarijske kontrole proverava taènost unetih podataka kao i to da li su pravilnoprimenjeni propisi, poreske olakšice i sl.

· Obveznik koji je za 2014. godinu uplatio kroz akontacije MANJI iznos poreza nadobit od utvrðene konaène poreske obaveze u poreskoj prijavi, du�an je da razlikuuplati istovremeno sa podnošenjem poreskog bilansa i poreske prijave (èlan 66.Zakona).

· Kada je iznos uplaæenih akontacija u 2014. godini VEÆI od konaèno utvrðeneporeske obaveze, obveznik mo�e podneti poreskom organu zahtev za povraæajviše plaæenog poreza, a ako to ne uèini, preplaæeni porez tretira se kao akontacijaporeza na dobit za naredni poreski period.

¨ Sluèaj kada poreski organ rešenjem utvrðuje poresku obavezu ¨

Pored samooporezivanja, postoji sluèaj kada poreski organ rešenjem utvrðujeporesku obavezu, a to je kada obveznik nije podneo poresku prijavu ili je onanepotpuna ili netaèna, što smo na poèetku ovog teksta i napomenuli.

Shodno tome, a u skladu sa odredbama èlana 58a ZPPPA, poreski organ mo�eda utvrdi poresku osnovicu:

1) procenom na bazi raspolo�ive uredne poslovne dokumentacije oposlovanju u odreðenom periodu kraæem od perioda oporezivanja (dnevnom,nedeljnom ili meseènom), tako što se na osnovu podataka o tom deluposlovanja procenjuje poreska osnovica za period za koji se utvrðuje porez;

2) procenom na bazi podataka i èinjenica o ostvarenom prometu (dnevnom,nedeljnom ili meseènom) utvrðenim uviðajem ili kontrolom, tako što se naosnovu tih podataka i èinjenica procenjuje poreska osnovica za period za kojise utvrðuje porez;

3) uporeðivanjem sa podacima drugih poreskih obveznika koji obavljaju istuili sliènu delatnost na istoj ili sliènoj lokaciji, pod pribli�no jednakim uslovima.

Poreska uprava utvrðuje poresku obavezu za poreski period, odnosno meseènuakontaciju za tekuæu godinu, i obveznik je ne mo�e izmeniti tokom poreskog perioda.

4.2. Plaæanje akontacija poreza na dobit za 2015. godinu

Na osnovu podataka iskazanih u poreskoj prijavi - Obrascu PDP, obveznik poredutvrðivanja konaène poreske obaveze za 2014. godinu, utvrðuje i visinu meseèneakontacije za 2015. godinu, što je i prikazano.

Èlanom 67. stav 2. Zakona propisano je da se plaæanje meseènih akontacija uskladu sa poreskom prijavom vrši za mesec u kome je prijava podneta, i to poèevod prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kome je prijava podneta.


Ako je iznos obraèunate akontacije za 2015. godinu manji od akontacija plaæenihza period januar - odgovarajuæi mesec kada je predat PB 1 i PDP, smatramo daistovremeno sa podnošenjem poreske prijave, treba obavestiti poreski organ da æe seviše plaæeni iznos akontacija tretirati kao plaæene akontacije za naredni period.

Obveznik koji nije imao akontacije za 2014. godinu, do predaje poreske prijave iporeskog bilansa ne plaæa akontacije za 2015. godinu. Ukoliko je utvrdio akontaciju,prva akontacija za 2015. godinu dospeva za plaæanje u narednom mesecu u odnosu namesec kada je predao PB i PDP, pri èemu plaæa i razliku za mesece od poèetka 2015.godine.

Na akontacije koje se ne uplate u propisanim rokovima, plaæa se kamata u skladusa èlanom 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Poslednjim izmenama ZPDPL ukinuta je obaveza pravim licima u postupkulikvidacije i steèaja, izuzev poreskih obveznika u postupku reorganizacije, datokom godine plaæaju meseène akontacije poreza na dobit. Ova lica, tj. obveznicikoji nemaju obavezu plaæanja poreza na dobit u vidu meseènih akontacija, porezna dobit plaæaju za poreski period u roku propisanom za podnošenje poreskeprijave i poreskog bilansa za taj period.

5. Podnošenje poreske prijave za porez na dobit pravnih licaelektronskim putem od 1. aprila 2015. godine

Èlanom 38. stav 7 taèka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji("Slu�beni glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 (ispr.), 23/2003 (ispr.), 70/2003,55/2004, 61/2005, 85/2005 (dr. zakon), 62/2006 (dr. zakon), 63/2006 (ispr. dr.zakona), 61/2007, 20/2009, 72/2009 (dr. zakon), 53/2010, 101/2011, 2/2012 (ispr.),93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 i 105/2014) propisano je da se od 1. aprila 2015.godine poreska prijava za porez na dobit pravnih lica, osim poreza na dobit pravnih licapo odbitku, podnosi elektronskim putem preko portala Poreske uprave. U skladu saovim usaglašene su i odredbe Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Novododati èlan 71a reguliše postupak obrade poreskih prijava dostavljenihPoreskoj upravi elektronskim putem. Ako poreska prijava sadr�i nedostatke upogledu formalne ispravnosti i matematièke taènosti, Poreska uprava uelektronskom obliku obaveštava podnosioca poreske prijave o tim nedostacima.Ponovno dostavljanje poreske prijave sa otklonjenim nedostacima, ne smatra sepodnošenjem izmenjene poreske prijave.

Poreska prijava smatra se podnetom kada Poreska uprava potvrdi formalnuispravnost i matematièku taènost iskazanih podataka, dodeli broj prijave, brojodobrenja za plaæanje ukupnog iznosa obaveze po tom osnovu i u elektronskomobliku dostavi te informacije podnosiocu poreske prijave.

Iz navedenog zakljuèujemo da æemo i kod ovog poreskog oblika prilikomprihvatanja podnete poreske prijave od strane Poreske uprave dobijati broj odobrenjaza plaæanje ukupnog iznosa poreske obaveze.

Podnošenje ovih poreskih prijava biæe moguæe iskljuèivo potpisivanjem kvalifi-kovanim elektronskim serifikatom lica koje je na Obrascu PEP navedeno kao ovlašæenolice (isti uslov veæ postoji za podnošenje Obrasca PPP-PD i PDV prijave). O svim novina-ma vezanim za podnošenje poreske prijave za porez na dobit pravnih lica elektronskimputem blagovremeno æemo vas informisati u našim izdanjima.

Jovana Dediæ


PORESKI BILANS I PORESKA PRIJAVASTALNE POSLOVNE JEDINICE NEREZIDENTNOG OBVEZNIKA

- SASTAVLJANJE PB 1, PDO i PBPJ -

Prema odredbama èlana 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Slu�beniglasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 (dr. zakon), 43/2003, 84/2004, 18/2010,101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 (dr. zakon) i 142/2014), nerezidentRepublike je obveznik poreza na dobit, za dobit ostvarenu poslovanjem svoje stalneposlovne jedinice na teritoriji Republike Srbije, odnosno to je pravno lice koje jeosnovano i ima sedište stvarne uprave i kontrole van Republike Srbije.

Razlikujemo stalnu poslovnu jedinicu nerezidentnog obvaznika koja:

1) VODI POSLOVNE KNJIGE u skladu sa propisima kojima se ureðujeraèunovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi nerezidentnogobveznika koji obavljaju delatnost na teritoriji Republike), i koja oporezivu dobitutvrðuje u skladu sa ovim zakonom i podnosi, poreski bilans na Obracu PB1, i poresku prijavu na Obrascu PDO;

2) NE VODI POSLOVNE KNJIGE u skladu sa propisima kojima se ureðujeraèunovodstvo i revizija, ali u stalnoj poslovnoj jedinici vodi evidencijukojom se obuhvataju svi podaci o prihodima i rashodima, kao i drugi podaci odznaèaja za utvrðivanje dobiti koju ta jedinica ostvaruje poslovanjem na teritorijiRepublike, i to iskazuje u poreskom bilansu - Obrazac PBPJ. Kako seoèekuje i kako je propisano poslednjim izmenama ZPDPL ministar bitrebao da donese i podzakonski akt kojim æe biti propisana i novaporeska prijava koju æe ovi obveznici podnositi prvi put.

1. Poreski bilans - PB 1 i poreska prijava - PDOstalne poslovne jedinice - ogranka

Prema odredbi èlana 3. Zakona o privrednim društvima, privredno društvo,domaæe ili strano, mo�e obrazovati jedan ili više ogranaka. Ogranak je organizacionideo privrednog društva koji nema svojstvo pravnog lica. Ogranak ima mestoposlovanja i zastupnike, a poslove sa treæim licima obavlja u ime i za raèun privrednogdruštva.

Ogranak se registruje u skladu sa zakonom kojim se ureðuje registracijaprivrednih subjekata.

Dakle, iz navedenih odredaba jasno je da i ogranak stranog pravnog lica imaobavezu da se registruje u skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata, štopodrazumeva i obavezu podnošenja finansijskih izveštaja.

Zakon o raèunovodstvu primenjuje se i na ogranke i druge organizacione delovestranih pravnih lica sa sedištem u inostranstvu, a koji obavljaju delatnost u Republici. Uskladu sa ovim zakonom donet je Pravilnik o sadr�ini i formi obrazaca finansijskihizveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike, koji se primenjuje i naposlovanje ogranaka i drugih organizacionih delova stranih pravnih lica sasedištem u inostranstvu, a koji obavljaju delatnost u Republici.


Podnošenje poreskog bilansa za ogranak regulisano je kao i za pravna licarezidente Republike - obveznike poreza na dobit, odnosno podnose ga u skladu sa:

- Pravilnikom o sadr�aju poreskog bilansa i drugim pitanjima od znaèaja za naèinutvrðivanja poreza na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", broj 20/2014),kojim je propisan Obrazac PB 1 - Poreski bilans, i

- Pravilnikom o sadr�ini poreske prijave za obraèun poreza na dobit pravnih lica("Slu�beni glasnik RS", broj 24/2014), kojim je propisana poreska prijava -Obrazac PDO.

Sastavljanje poreskog bilansa - Obrazac PB 1

Na Obrascu PB 1 - Poreski bilans obveznika poreza na dobit pravnih lica zaperiod od ___ do____ 201__. godine, ogranak nerezidentnog obveznika koji obavljaprivrednu delatnost u Republici, iskazuje prihode i rashode i druge podatke u skladusa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, na osnovu kojih utvrðuje oporezivu dobit,na naèin koji smo detaljno objasnili, pa ovde neæemo ponavljati naèin sastavljanja ovogporeskog bilansa.

Sastavljanje poreske prijave - Obrazac PDO

Ogranak, kao stalna poslovna jedinica utvrðuje konaènu poresku obavezu za2014. godinu i akontaciju za 2015. godinu, na Obrascu PDO - Poreska prijava zaakontaciono - konaèno utvrðivanje poreza na dobit pravnih lica za ogranke i drugeorganizacione delove nerezidentnih obveznika za period od ___ do ___ 201__. godine.

U Obrazac PDO, koji ima 10 delova, podaci se unose na sledeæi naèin:

Deo 1. - Podaci o ogranku nerezidentnog obveznika - unose se osnovnipodaci o ogranku (PIB, matièni broj, firma odnosno poslovno ime, podaci o mestuposlovanja, osnivaèu i zastupniku ogranka);

Deo 2. - Podaci o delatnosti - unose se osnovni podaci o delatnosti (šifra i nazivprete�ne delatnosti) i datum upisa u registar nadle�nog organa;

Deo 3. - Podaci o raèunu u banci - unose se podaci o mestu poslovanja banke,nazivu banke i broju raèuna u banci;

Deo 4. - Podaci o proceni poslovnog rezultata i podaci za utvrðivanje visineakontacije - unosi se:

® pod red. br. 4.1. - 4.3. - procena prihoda, rashoda i dobiti novoosnovanihogranaka od dana upisa u registar nadle�nog organa do kraja prve poslovnegodine;

® pod rednim brojem 4.4. - stopa poreza na dobit 15%;

® pod rednim brojem 4.5. - obraèunata akontacija poreza (iznos sa red. br.4.3. pomno�en poreskom stopom sa red. br. 4.4);

® pod rednim brojem 4.6. - meseèni iznos akontacije (iznos obraèunate akon-tacije sa red. br. 4.5. podeljen brojem meseci do kraja prve poslovne godine).

U broj meseci do kraja prve poslovne godine za ogranak koji je registrovan do 15.u mesecu uraèunava se i mesec u kome je registrovan, a za ogranak koji je registrovanod 16. do kraja meseca uraèunavanje broja meseci se vrši od prvog narednog meseca uodnosu na mesec u kome je registrovan.


Deo 5. - Podaci o poslovnom rezultatu - unose se podaci iz Bilansa uspeha oostvarenoj dobiti, odnosno gubitku poslovne godine.

Deo 6. - Podaci o poreskoj osnovici i obraèunatom porezu - unosi se:

® pod rednim brojem 6.1. - podatak sa red. br. 62. Obrasca PB 1 propisanogPravilnikom;

® pod rednim brojem 6.2. - stopa poreza na dobit - 15%;

® pod rednim brojem 6.3. - obraèunati porez (iznos sa red. br. 6.1. pomno�enporeskom stopom sa red. br. 6.2);

® pod rednim brojem 6.4. - iznos uplaæenih akontacija;

® pod rednim brojem 6.5. - iznos poreza za uplatu - ako je iznos obraèunatogporeza veæi od iznosa uplaæenih akontacija;

® pod rednim brojem 6.6. - iznos poreza za povraæaj - ako je iznos uplaæenihakontacija veæi od obraèunatog poreza.

Deo 7. - Podaci od znaèaja za utvrðivanje visine akontacije - unose se:

® pod rednim brojem 7.1. - obraèunati porez na dobit - dobijen mno�enjemiznosa iskazanog na rednom broju 55. Obrasca PB 1 propisanog Pravilnikom(saglasno èlanu 67. stav 1. Zakona prema kome osnovica za utvrðivanjeakontacije poreza na dobit odgovara oporezivoj dobiti koja ne sadr�i kapitalnedobitke i gubitke) stopom poreza na dobit;

® pod rednim brojem 7.2. - meseèni iznos akontacija (dobijen deljenjemobraèunatog poreza sa 12, odnosno brojem meseci poreskog perioda).

Deo 8. - Podaci od znaèaja za izmenu meseène akontacije - unose se:

® pod rednim brojem 8.1. - poreski period za koji se podnose podaci;

® pod rednim brojem 8.2. - ostatak oporezive dobiti iskazan na rednom broju55. Obrasca PB 1 propisanog Pravilnikom (saglasno èlanu 67. stav 1. Zakonaprema kome osnovica za utvrðivanje akontacije poreza na dobit odgovaraoporezivoj dobiti koja ne sadr�i kapitalne dobitke i gubitke);

® pod rednim brojem 8.3. - stopa poreza na dobit 15%;

® pod rednim brojem 8.4. - obraèunati porez (iznos sa red. br. 8.2. pomno�enporeskom stopom sa red. br. 8.3);

® pod rednim brojem 8.5. - meseèni iznos akontacije dobijen deljenjem iznosasa red. br. 8.4. brojem meseci poreskog perioda za koji se podnosi poreskaprijava.

Deo 9. - Popis prilo�enih dokaza - unosi se spisak prilo�enih dokumenata kojeje ogranak podneo, a koji su od znaèaja za obraèun poreza na dobit pravnih lica.

Deo 10. - Napomena zastupnika - unosi se (ukoliko je potrebna) napomenazastupnika ogranka vezana za podnošenje poreske prijave.

2. Poreski bilans poslovne jedinice- sastavljanje Obrasca PBPJ -

Poreski bilans stalne poslovne jedinice nerezidentnog obveznika - ObrazacPBPJ, propisan je Pravilnikom o naèinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrðivanjadobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji


Republike Srbije ("Slu�beni glasnik RS", br. 38/2001, 19/2007 i 99/2010), u daljem tekstu:Pravilnik o dobiti stalne poslovne jedinice), kojim je ureðen naèin utvrðivanja dobiti zaove obveznike. Oèekuje se izmena ovog pravilnika o kojoj æemo vas blagovremenoobavestiti u našim izdanjima. Obzirom da ovi obveznici NE vode poslovne knjige uskladu sa propisima kojima se ureðuje raèunovodstvo, vode u stalnoj poslovnojjedinici evidenciju kojom se obuhvataju svi podaci o prihodima i rashodima, kao i drugipodaci od znaèaja za utvrðivanje dobiti koju ta jedinica ostvaruje poslovanjem na teritorijiRepublike.

U Obrazac PBPJ se unose podaci o prihodima i rashodima na osnovuverodostojnih isprava o poslovnim promenama, evidencija, specifikacija, izveštaja koji sevode na osnovu propisa o spoljnotrgovinskom poslovanju, deviznom poslovanju i drugihpropisa koji regulišu njihovo poslovanje - kao što su: izvod banke o stanju i promenamana dinarskom i deviznom raèunu, blagajnièki izveštaj o svim uplatama i isplatamaizvršenim preko blagajne, obraèun zarada zaposlenih, poreza, doprinosa i drugih javnihprihoda i druge evidencije).

Predstavništva stranih lica koja su osnovana u skladu sa propisima o spoljno-trgovinskom poslovanju, ne dostavljaju Obrazac PBPJ. Meðutim, ukoliko ostvaruju do-bit od vršenja svoje delatnosti u tom sluèaju postaju obveznici poreza na dobit i sas-tavljaju i podnose PBPJ - mišljenje Ministarstva finansija RS, br. 330-00-00282/2006-04od 22.9.2006. godine.

Dakle, prema odredbama Pravilnika o dobiti stalne poslovne jedinice, stalna pos-lovna jedinica nerezidentnog obveznika sastavlja poreski bilans na Obrascu PBPJ - Po-reski bilans poslovne jedinice za period od ___ do ___ 201__. godine, na sledeæi naèin:

® pod rednim brojem 1. - unose se prihodi ostvareni poslovanjem stalneposlovne jedinice na teritoriji Republike;

® pod rednim brojem 2. - unose se doznaèena sredstva koja stalna poslovnajedinica dobija od centrale nerezidentnog obveznika u èijem je sastavu;

® pod rednim brojem 3. - unosi se iznos obraèunatih prihoda po osnovutransfernih cena koji obveznik prika�e na osnovu èlana 60. stav 4. Zakona, a uskladu sa èlanom 59. i èlanom 60. stav 1. Zakona;

® pod rednim brojem 4. - unosi se iznos obraèunatih prihoda preraèunat pometodu "van dohvata ruke", koji obveznik utvrdi u skladu sa èlanom 60. stav 2.Zakona i èlanom 5. Pravilnika o sadr�aju poreskog bilansa i drugim pitanjimaod znaèaja za naèin utvrðivanja poreza na dobit preduzeæa ("Slu�beni glasnikRS", broj 99/2010 - u daljem tekstu: Pravilnik o poreskom bilansu);

® pod rednim brojem 5. - unosi se razlika izmeðu red. br. 4. i 3. ako je pozitivna;

® pod rednim brojem 6. - unose se ukupni prihodi stalne poslovne jedinice,dobijeni sabiranjem red. br. 1, 2. i 5;

® pod rednim brojem 7. - unose se zarade zaposlenih u stalnoj poslovnojjedinici;

® pod rednim brojem 8. - unose se troškovi zakupa poslovnog prostora, struje,vode, telefona i drugi troškovi zakupljenog poslovnog prostora;

® pod rednim brojem 9. - unose se ostali troškovi poslovanja stalne poslovnejedinice;

® pod rednim brojem 10. - unosi se iznos obraèunatih rashoda po osnovutransfernih cena, koji obveznik prika�e na osnovu èlana 60. stav 4. Zakona, a uskladu sa èlanom 59. i èlanom 60. stav 1. Zakona;


® pod rednim brojem 11. - unosi se iznos obraèunatih rashoda preraèunat pometodu "van dohvata ruke", koji obveznik utvrdi u skladu sa èlanom 60. stav 3.Zakona i èlanom 5. Pravilnika o poreskom bilansu;

® pod rednim brojem 12. - unosi se razlika izmeðu red. br. 10. i 11. ako jepozitivan;

® pod rednim brojem 13. - unose se rashodi kamata i pripadajuæih troškova poosnovu zajma odobrenog stalnoj poslovnoj jedinici od njene nerezidentnecentrale, koji se ne priznaju u poreskom bilansu u skladu sa èlanom 20. stav 1.Zakona;

® pod rednim brojem 14. - unose se rashodi naknada po osnovu autorskog isrodnih prava i prava industrijske svojine, koje stalna poslovna jedinicaisplaæuje svojoj nerezidentnoj centrali, koji se ne priznaju u poreskom bilansu uskladu sa èlanom 20. stav 2. Zakona;

® pod rednim brojem 15. - unose se rashodi stalne poslovne jedinice koji sepriznaju u poreskom bilansu, utvrðeni odgovarajuæim raèunskim putem;

® pod rednim brojem 16. - unosi se ostvaren višak prihoda nad rashodimastalne poslovne jedinice, odnosno razlika red. br. 6. i 15. ukoliko je pozitivna;

® pod rednim brojem 17. - unosi se iznos obraèunatog poreza koji se dobijakada se primeni odgovarajuæa stopa poreza na iznos pod red. br. 16.

PBPJ stalna poslovna jedinica dostavlja u propisanom roku (180 dana od istekaporeskog perioda za koji se podnosi - 29. jun 2015. godine) u jednom primerku,nadle�nom poreskom organu.

Poslednjim izmenama ZPDPL propisana je novina kojom je predviðeno dai ovi poreski obveznici podnose poresku prijavu za porez na dobit. U skladu satim oèekujemo da æe u narednom periodu ista biti propisana o èemu æemo vasblagovremeno obavestiti.


NEDOBITNE ORGANIZACIJE- SASTAVLJANJE PORESKOG BILANSA (PBN 1)I PORESKE PRIJAVE (PDN) ZA 2014. GODINU -

Prema odredbama èlana 1. st. 3. i 4. Zakona o porezu na dobit pravnih lica("Slu�beni glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 (dr. zakon), 43/2003, 84/2004,18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 (dr. zakon) i 142/2014),poreski obveznik je i drugo pravno lice koje nije osnovano radi ostvarivanja dobiti,veæ je u skladu sa zakonom osnovano radi postizanja drugih ciljeva utvrðenih unjegovim opštim aktima, ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tr�ištu ilivršenjem usluga uz naknadu - nedobitna organizacija.

Pri tome, oblik organizovanja ovih obveznika (ustanova, udru�enje i drugo) nijeopredeljujuæi za sticanje statusa nedobitne organizacije u smislu ovog zakona. Praktiènoto znaèi da èak i kada su organizovani kao udru�enja, ustanove, sindikati, fondacije i sl.ne moraju imati status nedobitne organizacije ukoliko svojom delatnošæu ostvaruju sveprihode na tr�ištu (npr. privatne obrazovne i zdravstvene ustanove i sl. koje sastavljajuPB 1 kao i ostali obveznici iz èlana 1. stav 1. Zakona).

Meðutim, u sluèaju kada nisu osnovani radi ostvarivanja dobiti a ipak ostvare iprihode na tr�ištu, a ne ispune uslove iz èlana 44. Zakona, du�ni su da utvrde poreskuobavez za poreski period i da podnesu poreski bilans i poresku prijavu.

Na kom obrascu podnose poreski bilans, odnosno na koji naèin utvrðujuoporezivu dobit, zavisi i od toga na koji naèin sastavljaju finansijske izveštaje. Naime,prema propisima o raèunovodstvu, drugim pravnim licima smatraju se pravna lica èije seposlovanje delom finansira iz javnih prihoda ili drugih namenskih izvora, a delom ili ucelini po osnovu uèlanjenja i koja se ne osnivaju radi sticanja dobiti (politièkeorganizacije, sindikalne organizacije sa svojstvom pravnog lica, fondacije i zadu�bine,udru�enja, komore, crkve i verske zajednice, u delu obavljanja privredne ili drugedelatnosti u skladu sa propisima kojima je ureðeno obavljanje tih delatnosti, kao i drugeorganizacije organizovane po osnovu uèlanjenja).

Ova lica finansijske izveštaje za 2014. godinu sastavljaju primenom Pravilnika oKontnom okviru i sadr�ini raèuna u Kontnom okviru za druga pravna lica ("Slu�beniglasnik RS", broj 137/2014) i Pravilnika o sadr�ini i formi obrazaca finansijskih izveštajaza druga pravna lica ("Slu�beni glasnik RS", broj 137/2014).

Ako se druga pravna lica opredele za primenu MSFI za MSP, u tom sluèaju zasastavljanje finansijskih izveštaja za 2014. godinu primenjuju Pravilnik o Kontnom okvirui sadr�ini raèuna u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike("Slu�beni glasnik RS", broj 95/2014) i Pravilnik o sadr�ini i formi obrazaca finansijskihizveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Slu�beni glasnik RS", br.95/2014 i 144/2014).

Za oèekivati je da se najveæi broj drugih pravnih lica neæe opredeliti za primenuMSFI za MSP.

Kada su u pitanju nedobitne organizacije koje su korisnici sredstava bud�eta(dr�avne obrazovne, zdravstve, socijalne i dr. institucije), finansijke izveštaje sastavljajuu skladu sa Pravilnikom o naèinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskihizveštaja korisnika bud�etskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obaveznosocijalno osiguranje i bud�etskih fondova ("Slu�beni glasnik RS", broj 18/2015), koji jestupio na snagu 14. februara 2015. godine, ali se primenjuje na sastavljanje finansijskihizveštaja za 2014. godinu.


U ovom tekstu æemo obraditi naèin utvrðivanja oporezive dobiti kod nedobitnihorganizacija koje nisu korisnici bud�etskih sredstava i koje u sluèaju kada ostvaruju iprihode na tr�ištu, a u skladu sa èlanom 44. stav 3. Zakona, imaju obavezu da podnesuporesku prijavu na obrascu PDN i da sastave poreski bilans na obrascu PBN 1, ukome posebno iskazuje prihode ostvarene na tr�ištu i sa njima povezane rashode.

Poreski bilans i poresku prijavu podnose i one nedobitne organizacije kojeispunjavaju uslove za poresko osloboðenje iz èlana 44. Zakona

Propisi na osnovu kojih ove nedobitne organizacije sastavljaju poreski bilans iporesku prijavu su:

- Zakon o porezu na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", br. 25/2001,80/2002, 80/2002 (dr. zakon), 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012,47/2013, 108/2013, 68/2014 (dr. zakon) i 142/2014),

- Pravilnik* o sadr�aju poreskog bilansa za nedobitne organizacije - obveznikeporeza na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", broj 60/2014) - kojim jepropisan i obrazac PBN, PBN 1, PBN 2 (za banke) i PBN 3 (za NBS),

- Pravilnik* o sadr�aju poreske prijave za obraèun poreza na dobit pravnih lica("Slu�beni glasnik RS", broj 24/2014) - kojim je propisan i obrazac PDN.

* Napomenjemo da se oèekuju izmene ovih podzakonskih akata zbog usklaðivanja sapropisima iz oblasti raèunovodstva.

Pre nego što preðemo na objašnjenja vezana za naèin utvrðivanja oporezivedobiti i poreske obaveze za 2014. godinu kod nedobitnih organizacija, podseæamo naposlednje izmene i dopune Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS",broj 142/2014), kojima je, izmeðu ostalog propisano:

- ukida se obaveza plaæanja meseène akontacije poreza na dobit zanedobitne organizacije;

- porez na dobit plaæaju za poreski period u roku propisanom za podnošenjeporeske prijave i poreskog bilansa za taj period;

- od 1. aprila 2015. godine poreska prijava se podnosi elektronskim putem.

Dakle, oni obveznici koji do 1.4.2015. godine podnesu poresku prijavu i poreskibilans, uradiæe to kao i svih ranijih godina - na papirnim obrascima, ali one koje podnose odnavedenog datuma, moæi æe to samo elektronskim putem, kako je i propisano u ZPPPA.

1. Nedobitne organizacijekoje ostvaruju poresko osloboðenje

Radi ostvarivanja prava na poresko osloboðenje, nedobitne organizacije - drugapravna lica koja nisu osnovana radi ostvarivanja dobiti, veæ su u skladu sa zakonomosnovana radi postizanja drugih ciljeva utvrðenih u njegovim opštim aktima (bez obzirakako su organizovana) oslobaðaju se poreza na dobit, shodno èlanu 44. Zakona, zaporeski period u kojem ostvareni višak prihoda nad rashodima nije veæi od400.000 dinara. Ovo osloboðenje je uslovljeno, odnosno oslobaðaju se ako:

1) ne raspodeljuju ostvareni višak svojim osnivaèima, èlanovima, direktorima,zaposlenima ili sa njima povezanim licima;

2) godišnji iznos liènih primanja koja isplaæuju zaposlenima, direktorima i sa njimapovezanim licima nije veæi od dvostrukog iznosa proseène godišnje zarade pozaposlenom u Republici u godini za koju se utvrðuje pravo na poresko oslo-boðenje, prema podacima republièkog organa nadle�nog za poslove statistike;


3) ne raspodeljuju imovinu u korist svojih osnivaèa, èlanova, direktora, zaposlenihili sa njima povezanim licima;

4) da nemaju monopolski ili dominantan polo�aj na tr�ištu u smislu zakona kojimse ureðuje zaštita konkurencije.

Povezanim licima iz taè. 1) do 3) smatraju se lica iz èlana 59. ovog zakona.

Nedobitne organizacije du�ne su da obezbede i iska�u, odnosno evidentirajupodatke o nastalim prihodima i rashodima i da u poreskom bilansu posebno iska�uprihode ostvarene na tr�ištu i sa njima povezane rashode.

1.1. Prihodi nedobitnih organizacijakoji (ne)podle�u oporezivanju

Nedobitne organizacije, kao poreski obveznici, porez na dobit utvrðuju samo zadeo prihoda koje ostvare prodajom proizvoda na tr�ištu ili vršenjem usluga uz naknadu,kao i za prihode ostvarene po osnovu kamate i drugih poslovnih aktivnosti. U tom smislu,oporezivi prihodi nedobitnih organizacija su:

· prihodi ostvareni na tr�ištu i to:- prihodi ostvareni prodajom dobara na tr�ištu;- prihodi od pru�anja usluga uz naknadu (marketing usluge, turistièke usluge,

ugostiteljske usluge, druge intelektualne usluge i sl.);- prihodi ostvareni po osnovu sponzorstva (ako je izvršena protivusluga sponzoru);- zakupnine;- kamate;

· Prihodi koji nisu ostvareni na tr�ištu su:- prihodi koji se ostvaruju iz bud�eta, fondova i zavoda;- prihodi ostvareni po osnovu poklona, odnosno donacija, legata i èlanarina;- prihodi koji imaju karakter javnih prihoda koji se uplaæuju u bud�et.

Po pitanju šta se smatra prihodom ostvarenim na tr�ištu kada su u pitanju nedo-bitne organizacije, a šta ne, navodimo izvode nekoliko mišljenja Ministarstva finansija:

1. Prihod koji nedobitne organizacije ostvare iz bud�eta ili iz èlanarina ne smat-raju se prihodom ostvarenim na tr�ištu - mišljenje br. 430-07-102/2005-04od 18.3.2005. godine;

2. Nagrade u novcu koje dobije nedobitna organizacija nisu prihod ostavren natr�ištu - mišljenje br. 414-00-208/2005-04 od 7.12.2005. godine;

3. Agencija za privredne registre koja ostvari prihode po osnovu obavljanjaposlova iz svoje nadle�nosti nije prihod koji podle�e oporezivanju -mišljenje br. 430-07-00333/2006-04 od 22.11.2006. godine;

4. Agencija za licenciranje steèajnih upravnika koja ostvari prihode po osnovunaknade za polaganje struènih ispita ne smatra se prihodom ostvarenim natr�ištu - mišljenje br. 430-07-00008/2007-04 od 14.2.2007. godine;

5. Komora ovlašæenih revizora od èlanskog doprinosa svojih èlanovaupisanih u registar komore, nisu, u skladu sa Zakonom i Pravilnikom, tr�išniprihodi - mišljenje br. 413-00-00245/2008-04 od 19.2.2008. godine;


6. Prihodi koje je udru�enje graðana ostvarilo od donacije nisu oporezivi -mišljenje br. 413-00-00252/2008-04 od 19.2.2008. godine;

7. Savez samostalnih sindikata koji kao nedobitna organizacija ostvari prihod

od prodaje udela, smatra se da je ostvario prihod na tr�ištu, mišljenjeMinistarstva finansija RS, br. 430-07-00041/2009-04 od 25.3.2009. godine;

8. Prihod nedobitne organizacije ostvaren po osnovu otkupa sekudarnih

sirovina od fizièkih lica i prodajom tih sirovina pravnim licima, predstavlja

prihod ostvaren na tr�ištu - mišljenje Ministarstva finansija RS, br.413-00-01460/2009-04 od 18.3.2010. godine;

9. Stambena zgrada izdavanjem prostora u zakup, ostvaruje prihod na tr�ištu- mišljenje Ministarstva finansija RS, br. 413-00-1283/2010-04 od 14.9.2010.godine;

10. Udru�enje privrednih subjekata nije obveznik poreza na dobit ukolikoostvaruje prihode od donacija, dotacija, poklona, èlanarina èlanovaudru�enja i sl. pod uslovom da nema obavezu èinjenja protivusluge svojimèlanovima - mišljenje Ministarstva finansija RS, br. 413-00-03087/2010-04 od26.10.2010. godine;

11. Zavod za intelektualnu svojinu koji ostvari prihod po osnovu delauplaæenih taksi za proširenje, predstavljaju sopstvene prihode Zavoda kojinisu ostvareni na tr�ištu - mišljenje Ministarstva finansija RS, br.413-00-3594/2010-04 od 8.4.2011. godine;

12. Prihod koji sportski klub (nedobitna organizacija), ostvari po osnovuprodaje ulaznica, predstavlja prihod ostvaren na tr�ištu - mišljenjeMinistarstva finansija RS, br. 430-07-313/2010-04 od 18.4.2011. godine;

13. Fudbalski klub organizovan kao udru�enje graðana kada ostvari prihodod obešteæenja po osnovu ulaganja u treniranje i obrazovanje igraèakojeg je u toku trajanja ugovora ustupio drugom klubu, ne smatra seprihodom ostvarenim sa tr�išta - mišljenje Ministarstva finansija RS, br.430-07-103/2011-04 od 20.9.2011. godine;

14. Fondacija kao davalac izdr�avanja, ako na osnovu zakljuèenog ugovorao do�ivotnom izdr�avanju, ostvari prihod, isti se ne smatra prihodomostvarenim na tr�ištu, kao što se ne smatra ni prihod po osnovu zaveštanja -mišljenje Ministarstva finansija RS, br. 430-03-115/2011-04 od 27.6.2011.godine.

2. Iskazivanje podataka u poreskom bilansu- Obrascu PBN 1 -

Veæ smo objasnili da ove nedobitne organizacije imaju moguænost da finansijskeizveštaje sastavljaju na dva naèina, u zavisnosti od toga da li su se opredelile za primenuMSFI sa MSP ili ne, pa æe shodno tome podatke u poreskom bilansu - Obrascu PBN 1iskazivati sa odgovarajuæih pozicija iz bilansa uspeha koji sastavljaju.

To znaèi da æe se u PBN 1 unositi podaci iskazane na odgovarajuæim pozicijamaAOP u koloni 5 Obrasca Bilans uspeha koji je satvaljen u skladu sa:

- Pravinikom o Kontnom okviru i sadr�ini raèuna u Kontnom okviru za drugapravna lica ("Slu�beni glasnik RS", broj 137/2014) ili


- Pravilnikom o Kontnom okviru i sadr�ini raèuna u Kontnom okviru za privredna

društva, zadruge i preduzetnike ("Slu�beni glasnik RS", broj 95/2014) - ako su

se opredelili za primenu MSFI za MSP.

Imajuæi u vidu postojeæi Pravilnik o sadr�aju poreskog bilansa za nedobitneorganizacije, i izmene raèunovodstvenih propisa, iskazivali bi se podaci na sledeæi naèin:

® pod red. br.1. - prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga ukljuèujuæi i dobitkeod prodaje imovine koji se iskazuju na grupi raèuna:

- 67 - ostali prihodi, 670 - Prihodi od prodaje nematerijalne i stalne imovine imaterijala;

- 67 - ostali prihodi, dobici po osnovu prodaje nekretnina, postrojenja i opreme(osnovnih sredstava) i nematerijalnih ulaganja, dobici od prodaje biološkihsredstava...;

® pod red. br. 2. - prihodi od zakupnina pokretnih i nepokretnih stvari...iskazani na raèunima 650 (ko primenjuje MSFI za MSP) i 651;

® pod red. br. 3. - prihodi od kamata iskazani na raèunima 661 i 662 (koprimenjuje MSFI za MSP);

® pod red. br. 4. - zbir prihoda dobijen sabiranjem iznosa sa red. br. 1. do 3;

® pod red. br. 5. do 9. - odgovarajuæi rashodi vezani za ostvarene prihode natr�ištu;Ovi rashodi obraèunavaju se i iskazuju srazmerno uèešæu prihoda ostvarenihna tr�ištu u ukupno ostvarenim prihodima obveznika; pod ovim red. br. moguse iskazati i ukupni rashodi obveznika iskazani u Bilansu uspeha, ukoliko jenjihov nastanak vezan iskljuèivo za prihode ostvarene na tr�ištu;

® pod red. br. 10. - ukupan iznos (zbir iznosa sa red. br. 5. do 9) rashodanastalih u vezi sa prihodima ostvarenim prodajom na tr�ištu ili vršenjem usluga uznaknadu;

® pod red. br. 11. - ostvaren višak prihoda nad rashodima - poreska osnovicakoja se utvrðuje kao razlika iznosa sa red. br. 4. i 10.

Na primer:

- Sindikalna organizacija (primenjuje MSFI za MSP) a finansira se iz èlanarinai donacija, ali je u 2014. godini ostvarila prihode na tr�ištu, i to:- Prihodi od pru�anja usluga (raèun 603) ...................................... 1.500.000 din.- Prihodi od zakupa nepokretnosti (raèun 651) ............................. 1.700.000 din.- Svega prihodi ostvareni na tr�ištu (1 + 2) .................................. 3.200.000 din.

- U ukupnom prihodu od 6.500.000, prihodi ostvareni na tr�ištu uèestvuju sa41,538%.

Direktni rashodi iskljuèivo vezani za ostvarene prihode na tr�ištu iznose:- Troškovi amortizacije za objekat koji se izdaje u zakup ................... 210.000 din.- Ukupno direktni rashodi ................................................................... 380.000 din.


Ostali troškovi iskazani u bilansu uspeha na AOP 1008, 1012, 1014, 1015, unose seu PBN 1 srazmerno uèešæu prihoda ostvarenih na tr�ištu u ukupnom prihodu, i to:

- Rashodi koji se unose u PBN 1 srazmerno uèešæu prihoda ostvarenih natr�ištu u ukupnom prihodu - u primeru iznosi 41,538% pa su:- troškovi zarada, naknada zarada i ostali lièni rashodi .................... 710.000 din.- troškovi materijala ..........................................................................220.000 din.- Ostali poslovni rashodi ...................................................................210.000 din.

Ukupno srazmeran iznos rashoda ............................................. 1.140.000 din.

Iznos navedenih rashoda unosi se na red. br. 5. do 9. Obrasca PBN 1. Pošto jeovo drugo pravno lice otvarilo višak prihoda nad rashodima u iznosu od 1.470.000 (veæiod 400.000) du�no je da utvrdi poresku obavezu.

3. Utvrðivanje poreske obaveze- sastavljanje poreske prijave PDN -

Prema odredbi èlana 4. va�eæeg Pravilnika o sadr�aju poreske prijave ... poreskuprijavu na Obrascu PDN podnosi obveznik poreza na dobit pravnih lica:

- drugo pravno lice koje primenjuje kontni plan za bud�etski sistem i

- drugo pravno lice koje primenjuje kontni okvir za privredna društva,zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (nedobitna organizacija).

Èlanom 7. istog pravilnika propisan je sadr�aj i naèin unošenja podataka u ovajobrazac, odnonsno u isti se unose:

Deo 1. - Podaci o poreskom obvezniku - unose se osnovni podaci o poreskomobvezniku (PIB, matièni broj, firma, odnosno poslovno ime i podaci o sedištu poreskogobveznika).

Deo 2. - Podaci o delatnosti - unose se osnovni podaci o delatnosti (šifra i nazivprete�ne delatnosti) i datum upisa u registar nadle�nog organa.

Deo 3. - Podaci o raèunu - unosi se broj otvorenog podraèuna u okvirukonsolidovanog raèuna trezora, odnosno broj raèuna u banci.

Deo 4. - Podaci o poreskoj osnovici i obraèunatom porezu - unose se podaciiz Obrasca PBN 1, koji su propisani Pravilnikom o sadr�aju poreskog bilansa zanedobitne organizacije - obveznike poreza na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS"broj 60/2014), i to:

® pod rednim brojem 4.1. - podatak o ukupnim prihodima ostvarenim na tr�ištu,- redni broj 4. Obrasca PBN 1;

® pod rednim brojem 4.2. - podatak o ukupnim rashodima vezanim za prihodeostvarene na tr�ištu - redni broj 10. Obrasca PBN 1;

® pod rednim brojem 4.3. - podatak o višku prihoda nad rashodima (poreskaosnovica) - redni broj 11. Obrasca PBN 1;

® pod rednim brojem 4.4. - stopa poreza na dobit - 15%;

® pod rednim brojem 4.5. - obraèunati porez (iznos sa red. br. 4.3. pomno�enstopom sa red. br. 4.4).


Deo 5. - Podaci od znaèaja za ostvarivanje poreskog osloboðenja - unose sepodaci o uslovima za osloboðenje iz èlana 44. Zakona.

Deo 6. - Podaci za utvrðivanje visine akontacija - oèekuje se da nakon izmenaPravilnika, ovaj deo bude izbrisan, jer nedobitne organizacije od 26.12.2014.godine više ne plaæaju akontaciju poreza na dobit, što znaèi da je više neæe niutvrðivati.

Deo 7. - Popis prilo�enih dokaza - unosi se spisak prilo�enih dokumenata kojeje obveznik podneo, a koji su od znaèaja za obraèun poreza na dobit pravnih lica.

Deo 8. - Napomena poreskog obveznika/punomoænika/zastupnika - unosi se(ukoliko je potrebna) napomena poreskog obveznika vezana za podnošenje poreskeprijave.

Ljiljana Simiæ


UTVRÐIVANJE OPOREZIVE DOBITI I KONAÈNE PORESKEOBAVEZE NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI

ZA 2014. GODINU I AKONTACIJE ZA 2015. GODINU- SASTAVLJANJE PB 2 i PPDG-1S -

Uvod

Utvrðivanje poreske obaveze samooporezivanjem od 1.1.2014. godineobavezno je i za obveznike poreza na prihode od samostalne delatnosti -preduzetnike koji vode poslovne knjige, nezavisno od toga da li ih vode posistemu prostog ili dvojnog knjigovodstva. Ova obaveza ne odnosi se samo napreduzetnike koji porez na prihod od samostalne delatnosti plaæaju paušalno. To znaèida æe najveæi broj preduzetnika prvi put utvrðivati konaènu poresku obavezu primenomsamooporezivanja upravo za 2014. godinu (osim onih koji su se u 2013. godini odluèili daisplaæuju liènu zaradu od 1. jula i samim tim su morali da utvrde i poresku obavezuprimenom samooporezivanja).

Prema odredbama èlana 50. i èlana 93. stav 1. Zakona o porezu na dohodakgraðana ("Slu�beni glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006 (ispr.),31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 (US), 93/2012, 114/2012 (US), 47/2013,48/2013 (ispr.), 108/2013, 57/2014 i 68/2014 (dr. zakon) - u daljem tekstu: ZPDG),preduzetnici koji vode poslovne knjige du�ni su da po isteku kalendarske - poreskegodine utvrde oporezivu dobit - prihod od obavljanja samostalne delatnosti,odnosno konaènu poresku obavezu za tu godinu i akontaciju za narednu.

Kao i do sada a prema odredbama èlana 35. ZPDG, usklaðivanje prihoda irashoda, utvrðivanje kapitalnih dobitaka i gubitaka i poreski tretman gubitaka iz ranijihgodina preduzetnici iskazuju u poreskom bilansu (Obrascu PB 2) u skladu saodgovarajuæim odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, ako ZPDG nijedrukèije odreðeno, što æemo detaljnije i objasniti u daljem izlaganju, nakon utvrðivanja koje sve obveznik poreza na orihode od samostalne delatnosti.

1. Obveznici poreza na prihode od samostalne delatnostii predmet oporezivanja

¨ Prema odredbama èl. 31. i 32. ZPDG, obveznci poreza na prihode odsamostalne delatnosti, odnosno obveznici utvrðivanja oporezive dobiti i konaèneporeske obaveze za 2014. i akontacije za 2015. godinu su:

� fizièka lica koja ostvaruju prihode obavljanjem privrednih delatnosti,pru�anjem profesionalnih i drugih intelektualnih usluga, kao i prihode oddrugih delatnosti, ukoliko se na taj prihod po ovom zakonu porez neplaæa po drugom osnovu;


� fizièka lica - po osnovu prihoda od poljoprivrede i šumarstva ako sunosoci porodiènog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u registarpoljoprivrednih gazdinstava i ako su se opredelili da vode poslovneknjige u skladu sa èlanom 43. stav 2. ovog zakona;

� fizièka lica - koja se bave trajnim ili sezonskim iskorišæavanjem zemljištau nepoljoprivredne svrhe (vaðenje peska, šljunka i kamenja, proizvodnjakreèa, cigle, crepa, æumura i sl.), inkubatorskom proizvodnjom �ivine idrugim sliènim delatnostima, bez obzira da li su ove delatnosti kaosamostalne registrovane kod nadle�nog organa;

� svako drugo fizièko lice koje je obveznik poreza na dodatu vrednost - ne-zavisno od toga da li je registrovano ili ne za obavljanje samostalne delatnosti.Evidentiranjem u PDV evidenciju ovi obveznici su du�ni da vode poslovneknjige na jedan od moguæa dva naèina (dvojno ili prosto knjigovodstvo), štoznaèi da su du�ni da utvrðuju poresku obaveze samooporezivanjem -sastavljaju PB 2 i PPDG-1S.

2. Poreska osnovica - usklaðivanje prihoda i rashoda

Poreska osnovica je, prema odredbama èlana 33. ZPDG, oporeziva dobit kojuobveznik utvrðuje u poreskom bilansu usklaðivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha,saèinjenom u skladu sa propisima iz oblasti raèunovodstva - ako preduzetnik vodi dvojnoknjigovodstvo, odnosno u skladu sa Pravilnikom o poslovnim knjigama i iskazivanjufinansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva, ako preduzetnik vodi prostoknjigovodstvo, na naèin utvrðen ovim zakonom.

Preduzetnici koji su se u skladu sa èlanom 33a ZPDG opredelili za isplatu"liène zarade" (podnošenjem obaveštenja nadle�nom poreskom organu do 15decembra 2014. godine) na isti naèin utvrðuju poresku osnovicu, s tim što im se liènazarada priznaje kao rashod. Podsetimo se samo da na utvrðenu liènu zaradu plaæajuporez na zaradu i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, uz primenu svih propisa,olakšica i osloboðenja koji se odnose na obraèun zarade za zaposlene.

Prema tome, preduzetnicima koji vode poslovne knjige omoguæeno je dasamooporezivanjem odrede:

- deo neto prihoda koji predstavlja primanje od rada na koji plaæaju poreze idoprinose na zaradu, kao i svi ostali obveznici poreza i doprinosa na zarade, i

- deo prihoda koji predstavlja dobit na koju se obraèunava i plaæa samoporez po stopi od 10%.

2.1. Usklaðivanje prihoda i rashoda

Pri utvrðivanju oporezive dobiti, shodno odredbama èlana 35. ZPDG, preduzetnici(ukuljuèiv i poljoprivrednike koji vode poslovne knjige), usklaðivanje prihoda i rashoda,utvrðivanje kapitalnih dobitaka i gubitaka i poreski tretman gubitaka iz ranijihgodina i transferne cene iskazuju u poreskom bilansu u skladu sa odgovarajuæimodredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", br. 25/2001,80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014(dr. zakon) i 142/2014 - u daljem tekstu: ZPDPL), ako sa ZPDG nije drugaèije propisano,što znaèi da im se u skladu sa èl. 35. do 37a ZPDG:


¨ Kao RASHOD se NE priznaju:

- troškovi koji se ne mogu dokumentovati;

- ispravke vrednosti pojedinaènih potra�ivanja od lica kojima se istovre-meno duguje, DO IZNOSA OBAVEZE PREMA TOM LICU;

- pokloni i prilozi dati politièkim organizacijama;

- pokloni èiji je primalac povezano lice u smislu èlana 59. ZPDPL;

- kamate zbog neblagovremeno plaæenih poreza, doprinosa i drugih javnihda�bina;

- troškovi postupka prinudne naplate poreza i drugih dugovanja, troškoviporeskoprekršajnog i drugih prekršajnih postupaka koji se vode prednadle�nim organom;

- novèane kazne koje izrièe nadle�ni organ, ugovorne kazne i penali;

- zatezne kamate izmeðu povezanih lica;

- troškovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti.

¨ Rashodi koji se utvrðuju na drugi naèin (èl. 8. do 22b ZPDPL), su:

- troškovi materijala i nabavne vrednosti prodate robe - priznaju se kaorashod ako su obraèunati primenom metode proseène ponderisane cene iliFIFO metodi;

- obraèunate otpremnine i novèane naknade zaposlenom po osnovuodlaska u penziju ili prestanka radnog odnosa po drugom osnovu -priznaju se kao rashod u poreskom periodu kada su isplaæene;

- amortizacija stalnih sredstava - priznaje se kao rashod samo poreskaamortizacija utvrðena u skladu sa èl. 10. i 10a ZPDPL i Pravilnikom;

- priznaju se kao rashod izdaci u zbirnom iznosu u visini do 5% ukupnogprihoda za:* zdravstvene, obrazovne, nauène, humanitarne, verske namene, za zaštituèovekove sredine i sportske namene kao i davanja uèinjena ustanovamasocijalne zaštite osnovanim u skladu sa zakonom koji ureðuje socijalnuzaštitu

* humanitarnu pomoæ, odnosno otklanjanje posledica nastalih u sluèajuvanredne situacije, koji su uèinjeni Republici, autonomnoj pokrajini, odnosnojedinici lokalne samouprave.

- izdaci za ulaganja u oblasti kulture i kinematografije - priznaju se u visinido 5% ukupnog prihoda;

- izdaci za reklamu, propagandu - priznaju se kao rashod u visini do 10%ukupnog prihoda;

- izdaci za reprezentaciju - priznaju se u iznosu do 0,5% ukupnog prihoda;

- èlanarine komorama, udru�enjima i savezima - priznaju se do 0,1%ukupnog prihoda;

- otpis vrednosti pojedinaènih potra�ivanja - priznaje se samo pod uslovimapropisanim èlanom 16. ZPDPL;

- ispravka vrednosti pojedinaènih potra�ivanja - priznaje se ako je od rokaza naplatu istih prošlo najmanje 60 dana;

- gubitak od prodaje potra�ivanja priznaje se u iznosu koji je iskazan u BU - uskladu sa èlanom 16a ZPDPL;


- porezi, doprinosi, takse i druge javne da�bine koje NE zavise od rezultataposlovanja, ukljuèiv i obraèunatu a neisplaæenu liènu zaradu preduzetnika -priznaju se u poreskom periodu kada su plaæene;

- dugoroèna rezervisanja - priznaju se samo ona, i na naèin propisan u èlanu22b;

- rashodi po osnovu obezvreðenja imovine - ne priznaju se kao rashod uporeskom periodu kada je izvršeno obezvreðenje, ali se priznaju u poreskomperodu u kome je ta imovina otuðena, odnosno upotrebljena, odnosno u komeje nastalo njeno ošteæenje usled više sile (poplava, po�ar, zemljotres, kraða).

¨ PRIZNAJE se kao RASHOD:

* iznos isplaæene liène zarade;

* troškovi slu�benog putovanja do iznosa iz èlana 18. stav 1. taè. 2) do 4)ZPDG;

* obraèunati i plaæeni doprinosi za lièno obavezno socijalno osiguranje poosnovu samostalne delatnosti (kada se preduzetnik nije opredelio za liènuzaradu, pa doprinose plaæa na oporezivu dobit);

¨ Transakcije meðu povezanim licima - Za potrebe utvrðivanja transakcijameðu povezanim licima, prema odredbi èlana 36. ZPDG licima povezanim sapreduzetnikom, pored fizièkih i pravnih lica koja imaju to svojstvo prema ZPDPL,smatraju se i: èlanovi porodice obveznika; braæa i sestre obveznika; roditeljibraènog druga i pastorci.

Prema odredbama èlana 37. ZPDG, kod duga prema poveriocu sa statusompovezanog lica ili kredita koji obveznik uzima od poverioca sa statusompovezanog lica, kamata koja se priznaje u rashode u PB 2 ne mo�e biti veæa od onekoja bi nastala da je na tr�ištu bilo moguæe zadu�iti se, odnosno uzeti kredit uobraèunskom periodu.s

Kod potra�ivanja od du�nika sa statusom povezanog lica ili kredita kojiobveznik daje du�niku sa statusom povezanog lica, kamata koja ulazi u prihode uporeskom bilansu ne mo�e biti manja od one koja bi se ostvarila da je na tr�ištubilo moguæe ugovoriti ta potra�ivanja, odnosno odobriti kredit u obraèunskomperiodu.

U oba sluèaja, razlika izmeðu tr�išne kamate i obraèunate kamate po kredituizmeðu povezanih lica ulazi u oporezivu dobit.

I na kraju, prema odredbama èlana 37b ZPDG,

* Uzimanje koje preduzetnik vrši iz poslovne imovine za privatne potrebeima tretman poslovnog prihoda.

* Ulaganje liène imovine u poslovnu imovinu, osim ulaganja u stalnu imovinu,ima tretman poslovnog rashoda preduzetnika.

Uzimanje, odnosno ulaganje imovine koje nije u novèanom obliku, procenjuje seprema uporedivoj tr�išnoj vrednosti, u skladu sa naèelom stalnosti.

U nastavku æemo pojasniti neke od rashoda koji se priznaju kao rashod u PB-2samo na naèin tj. do iznosa koji se utvrðuje u skladu sa ZPDG, odnosno ZPDPL.

2.1.1. Amortizacija stalnih sredstava koja se priznaje kao rashod

Prema odredbi èlana 35a ZPDG, amortizacija stalnih sredstava priznaje sepreduzetnicima kao rashod u iznosu i na naèin propisan za pravna lica èl. 10. i 10aZPDPL i Pravilnikom o naèinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i naèinu


utvrðivanja amortizacije za poreske svrhe ("Slu�beni glasnik RS", br. 116/2004 i99/2010). Obveznici su du�ni da, posebno sastave obraèun amortizacije za poreskesvrhe i taj iznos amortizacije unose pod rednim brojem 20. PB 2.

Poreskoj amortozaciji podle�u:

Þ Stalna sredstva - koja obuhvataju:

- materijalna sredstva èiji je vek trajanja du�i od jedne godine i

- koja se saglasno propisima kojima se ureðuje raèunovodstvo i revizija iMRS, odnosno MSFI, u poslovnim knjigama obveznika priznaju kaostalna sredstva osim prirodnih bogatstava koja se ne troše, kao i

- nematerijalna sredstva, osim goodwill-a.

Prema odredbi èlana 10a ZPDPL, u sluèaju kada je stalno sredstvo nabavljeno iztransakcije sa povezanim licem iz èlana 59. ZPDPL, osnovicu za njegovu amortizacijuèini manji od sledeæa dva iznosa:

1) transferna nabavna cena stalnog sredstva u smislu èlana 59. ZPDPL;2) nabavna cena stalnog sredstva utvrðena primenom principa "van dohvata

ruke" u smislu èl. 60. i 61. ZPDPL.Stalna sredstva razvrstavaju se u pet grupa sa sledeæim amortizacionim stopama:

I grupa 2,5%; II grupa 10%; III grupa 15%; IV grupa 20%; V grupa 30%.

¨ I grupu stalnih srestava èine nekretnine pobrojane u Pravilniku, kod kojih seporeska amortizacija utvrðuje primenom proporcionalne metode, na osnovicu koju èini:

- nabavna vrednost sredstva, za svako stalno sredstvo posebno, od danakada ista, postanu raspolo�iva za korišæenje.

· Nekretnine steèene u toku poreskog perioda, amortizuju se srazmernovremenu korišæenja, odnosno od dana kada isto postane raspolo�iva zakorišæenje.

· Naknadno izvršena ulaganja na nekretninama, koja se ukljuèuju u vrednostu smislu poveæanja iste, poreska amortizacija se obraèunava takoðeprimenom proporcionalne metode srazmerno vremenu od kada je poveæanavrednost, tj. od kada je takvo ulaganje postalo raspolo�ivo za korišæenje, dokraja poreskog perioda.

· Kod otuðenja nekretnine u toku poreskog perioda, amortizacija seobraèunava na isti naèin, do dana otuðenja sredstva.

¨ za stalna sredstva grupe II do V pribavljena pre 1.1.2004. - nabavnavrednost odgovara neotpisanoj vrednosti tih sredstava na dan 31.12.2003. godine,shodno èlanu 9. Pravilnika, pa se pripadajuæi iznos poreske amortizacije za svakootuðeno sredstvo obraèunava tako što se:

- za prvu godinu (2004.) primeni propisana stopa na neotpisanu vrednost;

- za drugu i svaku sledeæu godinu do godine otuðenja primeni propisana stopana osnovicu koja se dobija tako što se neotpisana vrednost umanjuje za iznosporeske amortizacije iz prethodne godine, odnosno prethodnih godina.

Umanjenje na ime amortizacije na kraju godine oduzima se od salda grupe, aneotpisana vrednost predstavlja poèetni saldo grupe u narednoj godini.

· Za iznos naknadnih ulaganja na postojeæim stalnim sredstvima iz grupa II doV, u toku poreskog perioda, uveæava se saldo grupe kojoj sredstvo pripada, i topoèev od poreskog perioda u kome su naknadna ulaganja završena.


· Kada vrednost po osnovu otuðenja stalnih sredstava u toku poreske godine zagrupe II do V prelazi saldo grupe, saldo grupe na kraju godine jednak je nuli.

· Kada je krajnji saldo pojedine grupe manji od pet proseènih meseènihbruto zarada isplaæenih po zaposlenom (što je iznos od 343.695 dinara) uRepublici u poslednjem mesecu (decembar) perioda za koji se vrši obraèunamortizacije, celokupan saldo te grupe priznaje se kao rashod i saldogrupe = 0.

Obraèun amortizacije stalnih sredstava razvrstanih u grupe od II do V vrši se naObrascu OA - Obraèun amortizacije stalnih sredstava, koji je propisan Pravilnikom.

Kada smo kod poreske amortizacije, nakratko se mo�emo osvrnuti i na aktuelanproblem vezan za sastavljanje godišnjih finansijskih izveštaja za 2014. godinu, a koji seodra�ava i na poresku amortizaciju - problem neodvajanja u raèunovodstvenojevidenciji graðevinskog objekta od zemljišta na kojem se taj objekat nalazi.

Naimje, u 2014. godini veliki broj pravnih lica i preduzetnika postao je obveznikprimene nove raèunovodstvene regulative: Meðunarodnog standarda finansijskogizveštavanja za mala i srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSFI za MSP) ili Pravilnika onaèinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinaènimfinansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica (u daljem tekstu: Pravilnik za mikro idruga pravna lica).

O ovom problemu pisano je u REVIZORU 5/2015, pa upuæujemo obveznike na tajtekst, a ovde samo napominjemo da ukoliko se preduzetnici koji vode dvojnoknjigovodstvo opredele za retroaktivnu primenu odvajanja graðevinskog objekta odzemljišta, ista æe se odraziti i na poresku amortizaciju objekata.

2.1.2. Rashodi reklame, propagande i reprezentacije koji se priznaju

Troškovi propagande, reklame i reprezentacije su poslovni troškovi, ali saporeskog aspekta mo�emo govoriti o primeni PDV, poreza na dobit pravnih lica, porezana dohodak graðana, pri èemu je jedino Zakonom o PDV i podzakonskim aktima dostaprecizno definisan poreski tretman, dok u ostalim poreskim propisima ne postojepreciznija pojašnjenja šta se mo�e priznati kao trošak reklame i propagande, odnosnošta sve predstavlja trošak reprezentacije. Nedosatak ovih rešenja onemoguæava pravilopostupanje u praksi kako poreskih obveznika tako i organa kontrole.

Praksa pokazuje da je gotovo uvek teško razlikovati šta èini troškove propagande,šta reklame, a šta se tretira kao trošak reprezentacije, pa se javljaju problemi kada trebaodreðene troškove priznati kao rashod za potrebe utvrðivanja oporezive dobiti aodreðene pak ukljuèiti u poresku osnovicu.

Propaganda predstavlja skup mera i aktivnosti marketinškog karaktera kojepru�aju opšte informacije o poslovanju obveznika, sa ciljem da o njemu poslovni partnerii drugi privredni subjekti, potencijalni korisnici proizvoda, odnosno usluga saznaju štoviše informacija.

U tom smislu, propaganda podrazumeva oglase upuæene putem raznih medija,odnosno mo�e se sprovesti putem propagandnog materijala (prospekti, katalozi,brošure) kao i putem propagandnih akcija koje se sprovode u odreðenom periodu iputem odreðenih sredstava: propagandna poruka (u novinama i èasopisima, na radiju,TV, internetu, putem letaka), propagandna fotografija, propagandna znaèka sa logomprivrednog subjekta, propagandne kasete i katalozi, oglašavanje na oglasnim prostorima(npr. osvijetljeni oglasni prostor, reklamne ploèe uz puteve, i sl.), troškovi sponzorisanjaorganizovanih nagradnih igara, sportskih manifestacija, sajamske manifestacije, ali tomogu biti i kalendari, olovke, rokovnici, upaljaèi, privesci koji imaju utisnute podatkeobveznika i neku propagandnu poruku, i sl.


Reklama predstavlja aktivnosti koje obveznik preduzima u cilju predstavljanjapotencijalnim kupcima svojih konkretnih proizvoda ili usluga, sa ciljem da poveæainteresovanje kupaca za iste kako bi se "vezali" za te proizvode ili usluge. Pri tome, oveaktivnosti su u funkciji poveæanja prodaje, pa moraju da sadr�e neophodne podatke oproizvodu odnosno uslugama (izgled, kvalitet, cena, uslovi prodaje). Kao i kodpropagande, u cilju predstavljanja koriste se sredstva informisanja: TV, radio, novine,internet, bilbordi, flajeri, reklamni prospekti, reklama na autobusima, tramvajima i sl.

Takoðe, reklamom se mo�e smatrati i reklamni materijal (olovke, upaljaèi,privesci, rokovnici, majice, kaèketi, kecelje i drugi predmeti manje vrednosti) sa utisnutimznakom proizvoda ili usluge.

Prema odredbi èlana 15. stav 6. ZPDPL, ukupni izdaci za reklamu i propagandupriznaju se kao rashod u poreskom bilansu do 10% od ukupnog prihoda.

Prema stavu 8. èlana 15. kao rashodi propagande u poreskom bilansu sepriznaju samo oni pokloni i drugi rashodi koji slu�e promociji poslovanja pores-kog obveznika, pa skreæemo pa�nju da se, prema odredbi èlana 7a stav 1. taè. 4) i 8) nateret rashoda u poreskom bilansu ne priznaju:

- pokloni èiji je primalac povezano lice u smislu èlana 59. ZPDPL,

- troškovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti.

Dakle, davanje odreðenih poklona se ne mo�e priznati u poreskom bilansuukoliko nisu dokumentovani, ili je primalac poklona povezano lice u smislu èlana 59.Zakona., ili nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti.

Najèešæe zastupljeni rashodi po osnovu reklame i propagande su:

- rashodi davaoca novèanih sredstava na ime sponzorstva, što podrazumevada primalac sredstava ima ugovorenu obavezu pru�anja protivusluge u ciljupromovisanja davaoca sredstava (oglašavanje, javna prezentacija sponzora napres-konferencijama, sajmovima, seminarima, sponzorskim manifestacijama ilina drugi naèin) jer ovi rashodi predstavljaju indirektnu promociju poslovanjaporeskog obveznika, odnosno rashode propagande;

- troškovi zajednièkih promocija proizvoda u objektima klijenata, troškovireklamnog izlaganja u publikacijama, troškovi za obezbeðenje efektnijegizlaganja proizvoda u cilju neposredne podrške prodaji odreðenog proizvoda i sl.Ovi troškovi se mogu priznati kao rashod u poreskom bilansu, ako suknjigovodstveno proknji�eni na raèunu 535 i direktno povezani sa promocijomposlovanja preduzetnika, odnosno ako su nastali kao oblik njegove generalnepromocije ili pojedinaène promocije njegovih proizvoda;

- rashodi nastali po osnovu poklona, kao rashod koji je uèinjen u ciljupropagande, odnosno promocije obveznika (pokloni - majice, kape, agende idr. na kojima je istaknut naziv preduzetnika, njegov logo i sl. dati u ciljupospešivanja poslovne aktivnosti, u propagandne svrhe tokom odr�avanjasajamskih manifestacija, dati bez naknade fizièkim licima - posetiocima njihovogizlo�benog štanda na sajmu).

Napominjemo, da izdaci koji imaju karakter donacije (bespovratnog davanjasredstava), bez obaveze primaoca da promoviše davaoca donacije (npr. preduzetnika),nisu izdaci reklame i propagande, ali se ipak, shodno odredbama èlana 15. ZPDPL, uodreðenim sluèajevima priznaju do propisanog limita kao rashod u poreskom bilansu(npr. izdaci za zdravstvene, obrazovne, nauène, humanitarne, verske, zaštitu èovekovesredine i sportske namene, kao i davanja uèinjena ustanovama socijalne zaštiteosnovanim u skladu sa zakonom koji ureðuje socijalnu zaštitu, samo ako su izvršenilicima registrovanim za te namene u skladu sa posebnim propisima, koja navedena


davanja iskljuèivo koriste za obavljanje navedenih delatnosti, kao i davanja uèinjenaRepublici, pokrajini ili jedinici lokalne samopuprave u sluèaju nastanka vanrednihsituacija) - najviše do 5% od ukupnog prihoda.

U PB 2 se pod rednim brojem 24. unosi ukupan iznos izdataka za reklamu ipropagandu koji prelazi 10% ukupnog prihoda.

Reprezentacija - Za razliku od troškova reklame i propagande koji predstavljajutroškove proizvodnih usluga, troškovi reprezentacije predstavljaju nematerijalnetroškove i obuhvataju izdatke za reprezentaciju, ukljuèujuæi i vrednost sopstvenihproizvoda, robe i usluga. Predstavlja trošak preduzetnika u obliku: ugošæavanja prilikomposlovnih sastanaka, jubileja, proslava, poklanjanja dobara manje vrednosti, plaæanjaodmora, sporta, rekreacije, razonode, zakupa automobila, korišæenja plovila ilivazduhoplova, korišæenja kuæa za odmor, ulaznica za koncerte, pozorište, sportskedogaðaje, i slièno. Ovi izdaci u praksi èesto imaju promotivni karakter za preduzetnika, uporeskom smislu takav se trošak sasvim ogranièeno priznaje u PB 2.

Prema èlanu 15. stav 7. ZPDPL, dozvoljen iznos izdataka za reprezentaciju koji sekao rashod u poreskom bilansu priznaju je do 0,5 od ukupnog prihoda, a ako je prekoovog procenta iskazuje se pod rednim brojem 25. Obrasca PB 2.

Neophodan uslov za priznavanje navedenih izdataka i u propisanom procentu je,da se moraju biti verodostojni i nesporni.

Imajuæi u vidu da se u poslednje vreme sve èešæe privredni subjekti odluèuju natzv. poklon-èestitke u vidu vauèera, po tom pitanju u mišljenju Ministarstva finansija RS,br. 413-00-02777/2010-04 od 5.1.2011. godine, zauzet je stav da se ovaj trošak mo�etretirati rashodom reprezentacije:... "S tim u vezi, ukoliko obveznik u svojim poslovnim knjigama (a saglasno propisima oraèunovodstvu i reviziji kao i svojim opštim aktom) evidentira kao izdatak reprezentacijevauèer, koji se (kako navodite u dopisu) daje poslovnom partneru kako bi ga iskoristioiskljuèivo radi nabavke dobara koja se smatraju prigodnim poklonima za svrhe unapreðenjaposlovne saradnje, odnosno korišæenja (ugostiteljskih) usluga u taèno odreðenim objektima,takav izdatak bi se, prema našem mišljenju, mogao smatrati izdatkom za reprezentaciju, uskladu sa èlanom 15. stav 7. Zakona."

Podsetitiæemo i na to da u svakom konkretnom sluèaju, u skladu sa propisimakojima se ureðuje poreski postupak i poreska administracija, Poreska uprava, na osnovupodataka iz poslovnih knjiga i evidencija poreskog obveznika kao i svih èinjenica i dokazautvrðenih u postupku kontrole, utvrðuje da li su ispunjeni uslovi za priznavanje navedenihtroškova u poreskom bilansu, odnosno da li su ti troškovi nastali u svrhu neposrednepromocije poslovanja poreskog obveznika ili imaju neki drugi karakter.

2.1.3. Ispravka vrednosti pojedinaènih potra�ivanjai otpis vrednosti pojedinaènih potra�ivanja

U PB-2 se iskazuje:

· pod rednim brojem 25. - ispravka vrednosti pojedinaènih potra�ivanja akood roka za njihovu naplatu nije prošlo najmanje 60 dana, kao i otpis vrednostipojedinaènih potra�ivanja ako nisu ispunjeni uslovi iz èlana 16. stav 1. i 2.) Zakonao porezu na dobit pravnih lica, kao i u drugim sluèajevima propisanim ovim èlanom;

· pod rednim brojem 34. - iznos ispravki vrednosti pojedinaènih potra�ivanjakoje su bile priznate na teret rashoda, a za koje, u poreskom periodu u kome se vršidirektni otpis, nisu kumulativno ispunjeni uslovi, što uveæava oporezivu dobit.


Pošto se radi o problematici koja u praksi èesto stvara dileme i nameæe pitanja,ovim tekstom �elimo da razjasnimo najèešæe nedoumice kako bi pravilno iskazali i ovajpodatak u PB-2, posebno imajuæi u vidu da su se odredbe èlana 16. ZPDPL, èestodopunjavale i menjale. Zbog toga citiramo i dajemo objašnjenja za svaki stav ovog èlana:

Èlan 16. ZPDPLStav 1."Na teret rashoda priznaje se otpis vrednosti pojedinaènih potra�ivanja koja se u

skladu sa propisima o raèunovodstvu i reviziji i MRS, odnosno MSFI iskazuju kao prihod,osim potra�ivanja iz èlana 7a taèka 2) ovog zakona, pod uslovom:

1) da se nesumnjivo doka�e da su ta potra�ivanja prethodno bila ukljuèena uprihode obveznika;

2) da su ta potra�ivanja u knjigama poreskog obveznika otpisana kao nenaplativa;3) da poreski obveznik pru�i dokaze da su potra�ivanja utu�ena, odnosno da je

pokrenut izvršni postupak radi naplate potra�ivanja, ili da su potra�ivanja prijavljena ulikvidacionom ili steèajnom postupku nad du�nikom."

Objašnjenje: Praktièno, iz ovog stava proistièe da æe se obvezniku priznatireshod po osnovu otpisa vrednosti pojedinaènih potra�ivanja u PB 2 ukoliko ima dokazda su ista bila ranije ukljuèena u prihode, da su otpisana kao nenaplativa u prethodnomperiodu (znaèi da su bila na ispravci vrednosti pojedinaènih potra�ivanja jer je od roka zanjihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana) i ukoliko obveznik pru�i bilo koji od propisanihdokaza iz taèke 3).

Ali, ne priznaje se kao reshod ispravka vrednosti pojedinaènih potra�ivanja od licakome se istovremeno i duguje, do iznosa obaveze prema tom licu (èlan 7a taèka 2)).

Stav 2."Na teret rashoda priznaje se i otpis vrednosti pojedinaènih potra�ivanja koja se u

skladu sa propisima o raèunovodstvu i reviziji i MRS, odnosno MSFI ne iskazuju kaoprihod, osim potra�ivanja iz èlana 7a taèka 2) ovog zakona, ukoliko obveznik ispuniuslove propisane odredbama stava 1. taè. 2) i 3) ovog èlana."

Objašnjenje: U ovom sluèaju priznaje se i npr. otpis vrednosti datih avansa,pozajmica pošto se u skladu sa propisima o raèunovodstvu i reviziji i MRS, odnosnoMSFI ne iskazuju kao prihod, što va�i i za "neprebijeni" deo potra�ivanja iz èlana 7ataèka 2) Zakona, pod uslovom da je obveznik ta potra�ivanja ranije otpisao kaonenaplativa i da pru�i bilo koji dokaz (da su potra�ivanja utu�ena, odnosno da jepokrenut izvršni postupak radi naplate potra�ivanja, ili da su potra�ivanja prijavljena ulikvidacionom ili steèajnom postupku nad du�nikom).

Stav 3."Izuzetno od st. 1. i 2. ovog èlana, na teret rashoda priznaje se otpis vrednosti

pojedinaènih potra�ivanja, pod uslovom da su ta potra�ivanja obuhvaæena finansijskimrestrukturiranjem, sprovedenim na naèin propisan zakonom koji ureðuje sporazumnofinansijsko restrukturiranje privrednih društava."

Objašnjenje: Mada ovo u principu nije primenljivo za preduzetnike, podseæamoda je Zakonom o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava("Slu�beni glasnik RS", br. 36/2011), propisano da sporazumno finansijsko restruktu-riranje (ponovno ureðivanje du�nièko-poverilaèkih odnosa izmeðu privrednog društva ufinansijskim teškoæama, kao du�nika, i poverilaca) privrednih društava u Srbiji sesprovodi najkasnije pre pokretanja steèajnog postupka u skladu sa zakonom kojim seureðuje steèaj. Pa ako se radi o potra�ivajima koja su obuhvaæena finansijskimrestrukturiranjem u skladu sa ovim zakonom, ista se priznaju kao reshod bez posebnihdrugih uslova!


Stav 4."Na teret rashoda priznaje se otpis vrednosti pojedinaènih potra�ivanja za koja su

ispunjeni uslovi iz stava 1. taè. 1) i 2), odnosno stava 2. ovog èlana, pod uslovom da sutroškovi utu�enja pojedinaènog du�nika veæi od ukupnog iznosa potra�ivanja od togdu�nika."

Stav 5."Pod troškovima utu�enja u smislu stava 4. ovog èlana smatraju se takse i drugi

javni prihodi koji se plaæaju za podnošenje tu�be u skladu sa Zakonom kojim se ureðujusudske takse."

Objašnjenje: Propisano je i posebno pravilo za otpis onih potra�ivanja kod kojihne postoji ekonomska opravdanost pokušaja naplate sudskim putem, odnosno st. 4. i 5.je propisano da se na teret rashoda priznaje otpis vrednosti pojedinaènih potra�ivanja zakoja obveznik ima dokaz da su ista bila ranije ukljuèena u prihode, da su otpisana kaonenaplativa u prethodnom periodu - znaèi da su bila na ispravci vrednosti pojedinaènihpotra�ivanja jer je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana, kao i kada se radio otpisu vrednosti pojedinaènih potra�ivanja koja se u skladu sa propisima oraèunovodstvu ne iskazuju kao prihod, ukoliko obveznik ispuni uslove propisaneodredbama stava 1. taè. 2) i 3) ovog èlana, pri èemu su troškovi utu�enja pojedinaènogdu�nika veæi od ukupnog iznosa potra�ivanja od tog du�nika, ukljuèiv u troškove i takse idruge javne prihode koji se plaæaju za podnošenje tu�be.

Stav 6."Na teret rashoda priznaje se ispravka vrednosti pojedinaènih potra�ivanja iz st. 1.

i 2. ovog èlana, ako je od roka za njihovu naplatu, odnosno realizaciju prošlo najmanje 60dana."

Objašnjenje: Znaèi, kao reshod se u PB 2 priznaje ispravka vrednostipojedinaènih potra�ivanja koja se u skladu sa propisima o raèunovodstvu iskazuju kaoprihod, odnosno koja se ne iskazuju kao rashod - ako je od roka za njihovu naplatu,odnosno realizaciju prošlo najmanje 60 dana.

Stav 7."Za iznos rashoda po osnovu ispravke vrednosti pojedinaènih potra�ivanja iz

stava 6. ovog èlana i èlana 22a ovog zakona, koji su bili priznati u poreskom bilansu,uveæavaju se prihodi u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome obveznik izvršiotpis vrednosti istih potra�ivanja, ako nije kumulativno ispunio uslove iz stava 1, odnosnostava 2. ovog èlana."

Objašnjenje: Meðutim, nakon poreskog perioda u kome je obveznik u skladu sastavom 6. izvršio ispravku vrednosti pojedinaènih potra�ivanja koja je bila priznata kaoreshod, a u narednom poreskom periodu �eli da ih u potpunosti otpiše, za iste seuveæavaju prihodi u poreskom bilansu ukoliko prilikom otpisa nisu ispunjeni uslovi izstava 1. odnosno 2. èlana 16.

Podatak se iskazuje pod rednim brojem 34. PB 1

Stav 8."Sva otpisana, ispravljena i druga potra�ivanja iz st. 1, 2, 3. i 6. ovog èlana koja su

priznata kao rashod, a koja se kasnije naplate ili za koja poverilac povuèe tu�bu, predlogza izvršenje, odnosno prijavu potra�ivanja, u momentu naplate ili povlaèenja tu�be, pred-loga za izvršenje, odnosno prijave potra�ivanja, ulaze u prihode poreskog obveznika."

Objašnjenje: Ova odredba i ne zahteva dodatno objašnjenje, obzirom da jasnopropisuje obavezu da u sluèaju kada obveznik na bilo koji naèin odustane od zahteva zanaplatu potra�ivanja ili izvrši naplatu potra�ivanja koja su bila priznata kao reshod, onaulaze u prihode.


Stav 9."Sva otpisana, ispravljena i druga potra�ivanja koja nisu priznata kao rashod, a

koja se kasnije naplate, u momentu naplate ne ulaze u prihode poreskog obveznika."

Objašnjenje: Va�no je imati u vidu i to da sva potra�ivanja koja su bila otpisana,ispravljena a koja nisu bila priznata kao reshod jer u trenutku ispravke ili otpisa nisu biliispunjeni propisani zakonski uslovi za priznavanje u rashode, a koja obveznik kasnijenaplati, nisu predmet ponovnog oporezivanja, odnosno ne ulaze u prihode.

Podatak se iskazuje pod rednim brojem 36. PB 2.

· Gubitak od prodaje potra�ivanja u iznosu koji je iskazan u bilansuuspeha obveznika, prema odredbi èlana 16a ZPDPL, priznaje se kaoreshod u PB 2.

Ova odredba se prvi put mogla primeniti kod izrade i PB 2 za 2013. godinu, jer jetada novim èlanom 16a ZPDPL propisano da se kao rashod priznaje gubitak od prodajepotra�ivanja u iznosu koji je iskazan u bilansu uspeha obveznika, u skladu sa naèinompriznavanja, merenja i procenjivanja prihoda i rashoda, kada su u pitanju obveznici kojine primenjuju MRS, odnosno MSFI i mala pravna lica koja su se za to opredelila ipreduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo.

Prema stavu 2. ovog èlana, na ispravku vrednosti potra�ivanja koja jepreduzetniku u skladu sa èlanom 16. ZPDPL bila priznata kao rashod ne primenjuju seodredbe èlana 16. stav 1. taèka 3) i stav 2. u poreskom periodu u kojem je izvršenaprodaja potra�ivanja, odnosno na ispravku vrednosti priznatu kao rashod poreskogperioda, u poreskom periodu kada je izvršena prodaja tih potra�ivanja nije potrebno daobveznik pru�i dokaze da su potra�ivanja utu�ena, odnosno da je pokrenut izvršnipostupak radi naplate istog, ili da su potra�ivanja prijavljena u likvidacionom ili steèajnompostupku nad du�nikom.

3. Poreski period za koji se utvrðuje oporeziva dobit

¨ Poreski period za koji u poreskom bilansu preduzetnik utvrðuje oporezivudobit je kalendarska godina, osim u sluèaju:

- otpoèinjanja obavljanja samostalne delatnosti u toku godine - u kom sluèa-ju preduzetnik podnosi poresku prijavu, u kojoj daje procenu prihoda i rashoda,odnosno procenu prometa do kraja prve poslovne godine. PPDG-1S podnosinajkasnije u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadle�nog organa, od-nosno od poèetka obavljanja delatnosti, ali na kraju kalendarske godinesastavlja PB 2 i PPDG-1S za taj period;

- prestanka obavljanja samostalne delatnosti trajno ili privremeno - kadapodnosi poresku prijavu za konaèno utvrðivanje poreza, odnosno za utvrðivanjeporeza do dana privremene odjave, u roku od 30 dana od dana prestankaobavljanja delatnosti;

- gubljenja statusa paušaliste tokom 2014. godine zbog otpoèinjanja PDVaktivnosti - u kom sluèaju obveznik vodi poslovne knjige najkasnije od danakada postane obveznik PDV, što znaèi da od tog datuma i poèinje poreski periodza koji sastavlja poreski bilans i poresku prijavu;

- gubljenja statusa paušaliste tokom 2014. godine jer je utvrðeno da suprestali razlozi za paušalno oporezivanje, odnosno da izmenjeni usloviiskljuèuju pravo na paušalno oporezivanje - nadle�ni poreski organrešenjem nalo�e preduzetniku voðenje poslovnih knjiga od polovinetekuæe godine ili od poèetka naredne godine;


- otpoèinjanjem PDV aktivnsti bilo kog fizièkog lica tokom 2014. godine - ukom sluèaju obveznik vodi poslovne knjige najkasnije od dana kada postaneobveznik PDV, što znaèi da od tog datuma i poèinje poreski period za kojisastavlja poreski bilans i poresku prijavu.

4. Rok za podnošenje PB 2 i PPDG-1Si plaæanje poreske obaveze

Za potrebe utvrðivanja oporezive dobiti, konaène poreske obaveze poreza naprihode od samostalne delatnosti za 2014. godinu, kao i akontacione poreske obavezeza 2015. godinu, preduzetnici koji vode poslovne knjige sastavljaju poreski bilans naObrascu PB 2 kao i poresku prijavu na Obrascu PPDG-1S.

¨ U skladu sa navedenim, preduzetnici su du�ni:

� da najkasnije do 16. marta 2015. godine dostave nadle�nom poreskomorganu PB 2 za 2014. godinu i PPDG-1S sa utvrðenom konaènomporeskom obavezom za 2014 godinu i akontacijom za 2015. godinu - èlan93. stav 1. ZPDG;

� obveznici koji SU se opredelili za liènu zaradu za 2014. godinu, konaènuporesku obavezu za 2014. u PPDG-1S utvrðuju na deo prihoda iz koga jeisplaæena zarada sa pripadajuæim poreskim obavezama;

� obveznici koji se NISU opredelili za liènu zaradu za 2014. godinu, konaènuporesku obavezu za 2014. u PPDG-1S utvrðuju na ukupan oporeziviprihod;

� obveznici visinu meseène akontacije za 2015. godinu utvrðuju kao jednudvanaestinu konaèno obraèunatog poreza koji ne sadr�i porez nakapitalne dobitke

� obveznici koji su u 2014. godini obavljali delatnost kraæe od dvanaestmeseci, visinu meseène akontacije utvrðuju kao koliènik konaènoobraèunatog poreza koji ne sadr�i porez na kapitalne dobitke i brojameseci obavljanja delatnosti u prethodnom poreskom periodu;

� do predaje PB 2 i PPDG-1S - plaæaju meseènu akontaciju u visiniakontacije iz decembra 2014. godine;

� ako je iznos poreza po konaènom obraèunu u PPDG-1S za 2014. godinuveæi od iznosa poreza plaæenog u vidu meseènih akontacija za 2014,obveznik je du�an da razliku poreza uplati najkasnije do podnošenjaporeske prijave i poreskog bilansa;

� ako je iznos poreza po konaènom obraèunu manji od akontativnoplaæenog poreza, više plaæeni porez predstavlja akontaciju za naredni pe-riod ili se obvezniku vraæa na njegov zahtev;

� ako je iznos meseènih akontacija plaæenih do predaje PB 2 i PPDG-1S za2014. godinu (januar i februar) manji ili veæi od novoutvrðene meseèneakontacije, obveznik je du�an da meseènu akontaciju za tekuæi poreskiperiod uveæa, odnosno umanji tako da zbir plaæenih akontacija odpoèetka do kraja tekuæeg poreskog perioda bude u skladu sa utvrðenomakontativnom obavezom - du�an je od poèetka tekuæeg poreskog periodaplaæao novoutvrðeni iznos akontacije;


� iznos uveæane, odnosno umanjene meseène akontacije u toku poreskogperioda (ako vrši izmenu akontacije u toku 2015. godine) obveznik plaæau mesecu koji sledi mesec u kojem je podneta poreska prijava.

� stopa poreza na prihod od samostalne delaznosti je 10%;

¨ Podnošenje druge dokumentacije

Pored PB 2 i PPDG-1S obveznik dostavlja i dokumentaciju koju nadle�ni organzatra�i u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj amortizaciji.

Radi ostvarivanja poreskog podsticaja (ukoliko obveznik ima neiskorišæen poreskikredit), dostavlja i:

1) podatke o ostvarivanju prava na poreske podsticaje i to:- podatke o ulaganjima u osnovna sredstva - obrasce PK 2 i PK 3 (zbog

ostvarivanja poreskog kredita za ulaganja u osnovna sredstva, odnosnopodatak o srazmernom iznosu ulaganja - obrasce SU 1 i SU 3;

2) Obrazac OA - za obraèun poreske amortizacije;

I. UTVRÐIVANJE OPOREZIVE DOBITI ZA 2014. godinu- SASTAVLJANJE PB 2 -

Objasnili smo da je poreska osnovica oporeziva dobit koju obveznik utvrðuje uporeskom bilansu usklaðivanjem dobiti koju je iskazao u Bilansu uspeha. Dobitutvrðena u Bilansu uspeha koriguje se u poreskom bilansu za odreðene rashode iprihode za koje je ZPDG, odnosno ZPDPL propisan drugaèiji naèin utvrðivanja ili se oniuopšte ne mogu priznati kao rashod, što smo u prethodnom delu veæ naveli.

U cilju pravilne primene propisa, odnosno pravilnog utvrðivanja kako poreskeosnovice tako i konaène poreske obaveze za 2014. godinu, kao i akontacije za 2015.godinu, navodimo propise na osnovu kojih preduzetnici sastavlja PB 2 i PPDG-1S:

- Zakon o porezu na dohodak graðana ("Slu�beni glasnik RS", br. 24/2001,80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006 (ispr.) i 31/2009, 44/2009, 18/2010,50/2011, 93/2012, 47/2013, 48/2013 (ispr.), 108/2013, 57/2014 i 68/2014 (dr.zakon)),

- Zakon o porezu na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", br. 25/2001,80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 93/2012, 119/2013, 47/2013,108/2013, 68/2014 (dr. zakon) i 142/2014),

- Pravilnik o sadr�aju poreskog bilansa i drugim pitanjima od znaèaja za naèinutvrðivanja poreza na dohodak graðana na prihode od samostalne delatnostiobrasci PB 2, PK 2 i SU 1 - ("Slu�beni glasnik RS", broj 23/2014)* Pravilnik o sadr�ini poreskog bilansa i drugim pitanjima od znaèaja za naèin

utvrðivanja poreza na dohodak graðana na prihode od samostalne delatnosti("Slu�beni glasnik RS", br. 8/2011, 13/2012 i 12/2013 - samo za sastavljanjePK 3 i SU 3 obrazaca,

- Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrðivanje poreza na prihode graðana("Slu�beni glasnik RS", br. 7/2004, 19/2007, 20/2010, 23/2010 (ispr.), 8/2011,74/2013, 24/2014 i 27/2014 (ispr.)),

- Pravilnik o naèinu na koji preduzetnici u poreskom bilansu iskazuju transfernecene ("Slu�beni glasnik RS", broj 20/2014),

- Pravilnik o transfernim cenama i metodama koje se po principu "van dohvataruke" primenjuju kod utvrðivanja cene transakcija meðu povezanim licima("Slu�beni glasnik RS", br. 61/2013 i 8/2014).


- Pravilnik o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod ("Slu�beniglasnik RS", broj 9/2002);

- Pravilnikom o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu saprincipom "van dohvata ruke" za 2014. godinu ("Slu�beni glasnik RS", br.23/2015);

- Pravilnik o naèinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i naèinuutvrðivanja amortizacije za poreske svrhe ("Slu�beni glasnik RS", br. 116/2004 i99/2010);

- Pravilnik o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemuprostog knjigovodstva ("Slu�beni glasnik RS", broj 140/2004).

U nastavku su data osnovna objašnjenja za sastavljanje PB 2.

A. Dobitak i gubitak pre oporezivanja

I. Rezultat u Bilansu uspeha

� Pod rednim brojem 1. - iskazuje se iznos dobiti iz Bilansa uspeha za 2014.godinu - preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo iskazuju podatak sa AOP1058 BU, koji je propisan Pravilnikom o sadr�ini i formi obrazaca finansijskihizveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Slu�beni glasnik RS",br. 95/2014 i 144/2014).

Preduzetnici koji vode prosto knjigovodstvo unose podatak sa red. broja 9.Obrasca Bilans uspeha sastavljenog za 2014. godinu, koji je propisan Pravilnikom oposlovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva("Slu�beni glasnik RS", broj 140/2004).

� Pod rednim brojem 2. - podatak unosi preduzetnik koji je iskazao gubitak, paako se radi o obvezniku koji vodi dvojno knjigovodstvo unosi podatak o gubitkuiz Bilansa uspeha - AOP 1059.

Obveznik koji vodi prosto knjigovodstvo, a koji na na red. broju 10. Bilansa uspehaiska�e gubitak, taj podatak unosi pod rednim brojem 2. Poreskog bilansa.

II. Dobici i gubici od prodaje imovine iz èlana 27. ZPDPL

Podatak koji se iskazuje pod red. br. 3, odnosno 4. Obrasca PB 2 je podatakdobitku ili gubitku iskazanom u BU na odgovarajuæim raèunima na kojima se iskazujudobici, odnosno gubici od prodaje imovine, saglasno propisima o raèunovodstvu, nastaliprodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu imovine, ali to nije "kapitalnidobitak/gubitak" u smislu odredbama èl. 27-31. ZPDPL. Znaèi:

� Pod rednim brojem 3. - iskazuju se dobici iz Bilansa uspeha.

� Pod rednim brojem 4. - iskazuju se gubici iz Bilansa uspeha.

Pod imovinom èijom se prodajom u smislu ZPDPL mo�e ostvariti kapitalnidobitak ili gubitak, smatraju se nepokretnosti koje slu�e za obavljanje delatnosti,prava industrijske svojine, udeli u imovini pravnih lica, akcije i druge hartije odvrednosti (izuzev obveznica po osnovu zajma za privredni preporod Srbije i devizneštednje graðana, du�nièkih hartija od vrednosti èiji je izdavalac, u skladu sa zakonom,Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili NBS), i investicionejedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda, u skladu sa zakonomkojim se ureðuju investicioni fondovi.


U sluèaju iskazanog gubitka poslovne godine, prilikom utvrðivanja oporezivedobiti (raèunskim putem na red. br. 50. Obrasca PB 2), gubitak poslovne godine uveæavase za iznos kapitalnih dobitaka, a umanjuje za iznos kapitalnih gubitaka.

III. Usklaðivanje rashoda

Èlanovima 34. do 37b ZPDG, a u vezi sa èl. 7, 7a, 8, 9a, 10, 15, 16, 20, 22, 22a,22b i 22v Zakona o porezu na dobit pravnih lica, propisani su rashodi koji se usklaðuju -odnosno koji se u odnosu na rashode iskazane u Bilansu uspeha ne priznaju iliogranièavaju u poreskom bilansu a za potrebe utvrðivanja oporezive dobiti. U skladu sanapred veæ navedenim rashodima koji se ne priznaju, odnosno koji se priznaju uodreðenom iznosu, pod rednim br. 5. do 32. Obrazaca PB 2 unose se svi rashodi koji seukljuèuju u oporezivu dobit.

� Pod rednim brojem 5. - u skladu sa stavom 2. èlana 37b ZPDG, unosi sevrednost ulaganja liène imovine preduzetnika u poslovnu imovinu u2014. godini, osim ulaganja u stalnu imovinu, koje se priznaje kao rashod.Ulaganje imovine koje nije u novèanom obliku, procenjuje se prema uporedivojtr�išnoj vrednosti, u skladu sa naèelom stalnosti.

Praktièno to znaèi da se kao rashod u PB 2 mo�e priznati unos liène imovine kojaje evidentirana u korist prihoda. Ako to nije bio sluèaj, ne bi se moglo takvo davanje lièneimovine tretirati kao rashod, kao što se ne tretira ni kupovina i unos robe kupovinomliènim sredstvima.

Napominjemo da prihodi preduzetnika ostvareni otpisom pozajmice, nemajutretman poklona s obzirom da podle�u porezu na dohodak graðana, a što je u skladu saèlanom 14. Zakona o porezima na imovinu ("Slu�beni glasnik RS" br. 26/2001, 45/2002(SUS), 80/2002, 80/2002 (dr. zakon), 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011,78/2011, 57/2012 (Odluka US), 47/2013 i 68/2014 (dr. zakon)).

� Pod rednim brojem 6. - unose se troškovi slu�benih putovanja predu-zetnika koji su iznad propisanog neoporezivog iznosa (èlan 18. stav 1. taè.2) do 4) ZPDG), pošto se kao rashod priznaju troškovi slu�benog putovanjautvrðeni kao neoporezivi navedenim odredbama.

Kao rashod za 2014. godinu, shodno navedenom, priznaju se sledeæi troškovi:

- dnevnice za slu�beno putovanje u zemlji (do iznosa od 2.086,00 do 31.1.2014.godine, odnosno do 2.168,00 od 1.2.2014. godine), odnosno dnevnice zaslu�beno putovanje u inostranstvo - do iznosa propisanog od strane nadle�nogdr�avnog organa);

- naknade troškova smeštaja na slu�benom putovanju, prema prilo�enomraèunu;

- naknade prevoza na slu�benom putovanju, prema prilo�enim raèunima pre-voznika u javnom saobraæaju, a kada je, saglasno zakonu i drugim propisima,odobreno korišæenje sopstvenog automobila za slu�beno putovanje ili udruge slu�bene svrhe - do iznosa 30% cene jednog litra super benzina, a najvišedo 6.082,00 koji je va�io do 31.1.2014. godine, a od 1.2.2014. godine je iznos od6.322,00 dinara meseèno.

Ukoliko su navedeni troškovi bili veæi, tada se iznosi koji premašuju neoporezivilimit ne priznaju kao rashod i uveæavaju oporezivu dobit preduzetnika.

� Pod rednim brojem 7. - unose se troškovi koji nisu dokumentovani.Zakonom kao i podzakonskim aktima nije definisano koji bi to troškovi bili.


Znamo da Zakonom i podzakonskim aktima nije definisano koji bi to troškovi bili.Sa aspekta MRS/MSFI postoji moguænost priznavanja rashoda na osnovu procenerukovodstva, ukoliko u trenutku nastanka rashoda nema odgovarajuæe dokumentacijedobavljaèa. Prema tome, nezavisno od toga što je ovaj rashod moguæ u bilansu uspeha,poreski bilans ga ne priznaje, osim ukoliko se nesporno mo�e utvrditi da se radi orashodima koji su nastali u poreskom periodu u kome su priznati, bez obzira što æedokument o njima biti iskazan u poslovnim knjigama obveznika u narednom poreskomperiodu. Po tom pitanju u mišljenju Ministarstva finansija br. 430-07-00261/2010-04 od5.11.2010. godine, stoji:

"..... S tim u vezi, kada je prema propisima o raèunovodstvu i reviziji i MRS,odnosno MSFI obveznik du�an da u svojim finansijskim izveštajima iska�e rashodekoji se odnose na obraèunski period za koji se sastavljaju finansijski izveštaji, pri èemuæe se dokument o tim rashodima evidentirati u poslovnim knjigama obveznika unarednom obraèunskom periodu, mišljenja smo da se tako iskazani rashodi priznaju uporeskom bilansu (podnetom za taj poreski period), pod uslovom da se nespornomo�e utvrditi da se, u tom sluèaju, radi o rashodima koji su nastali u poreskom perioduu kome se priznaju."...

Ukoliko poreski obveznik i pored nedostatka dokumenta iska�e nepriznat rashod,pri èemu isti utièe na visinu oporezive dobiti, kada dobije odgovarajuæu dokumentaciju,ima moguænost da ovaj rashod ukuljuèi u priznate rashode - podnošenjem izmenjenePPDG-1S kojom æe zahtevati izmenu akontacije poreza na dohodak za tekuæu godinu.

� Pod rednim brojem 8. - iskazuju se rashodi po osnovu ispravke vrednostipojedinaènih potra�ivanja od lica kojima se istovremeno duguje, doiznosa obaveze prema tom licu (èlan 7a stav 1. taèka 2) ZPDPL).

Novina koja je propisana izmenama ZPDPL iz maja 2013. godine, omoguæava"prebijanje" meðusobnih dugovanja i potra�ivanja, tako da se kao rashod ne priznajesamo iznos koji prelazi iznos obaveze prema licu kome se duguje.

� Pod rednim brojem 9. - iskazuju se rashodi po osnovu poklona i drugihpriloga datih politièkim organizacijama, koji se ne priznaju u celini, shodnoèlanu 7a taèka 3) ZPDPL.

� Pod rednim brojem 10. - iskazuju se pokloni èiji je primalac povezano liceu smislu èlana 59. ZPDPL, odnosno èlana 36. ZPDG (npr. poklon dat èlanuporodice preduzetnika ili roditelju). Ovi izdaci se na ovom red. br. iskazuju upunom iznosu, jer se u celosti ne priznaju, shodno èlanu 7a stav 1. taèka 4)ZPDPL.

� Pod rednim brojem 11. - iskazuju se rashodi po osnovu kamata zbogneblagovremeno plaæenih javnih prihoda (poreza, doprinosa i drugih javnihda�bina), s obzirom na to da se one, kao ni kamate obraèunate po osnovuodlo�enih plaæanja javnih prihoda ne priznaju kao rashod (èlan 7a stav 1. taèka5) Zakona).

Ne priznaju se kao rashod kamate za neblagovremeno plaæene javne prihodenezavisno od toga da li ih je utvrdio i platio sam obveznik ili ih je utvrdio nadle�ni organ upostupku poreske kontrole.

� Pod rednim brojem 12. - iskazuju se troškovi postupka prinudne naplateporeza i drugih dugovanja, troškovi poreskoprekršajnog i drugihprekršajnih postupaka koji se vode pred nadle�nim organom (taèka 5a,èlana 7a ZPDPL).


Ne priznaju se troškovi postupka prinudne naplate poreza i drugih dugovanja, a tosu troškovi propisani Uredbom o visini troškova prinudne naplate poreza ("Slu�beniglasnik RS", br. 63/2003 i 51/2010).

Ne priznaju se ni troškovi prvostepenog poreskog prekršajnog postupka nipostupka prinudne naplate shodno èlanu 78. i 83. ZPPPA.

Troškovi drugih prekršajnih postupaka koji se vode pred nadle�nim organomutvrðeni su èlanom 130. Zakona o prekršajima, i to su troškovi sudskog parniènog,odnosno izvršnog postupka koji su nastali u sporu sa nadle�nim organom - nadle�nim zavoðenje prekršajnog postupka.

� Pod rednim brojem 13. - iskazuju se novèane kazne koje izrièe nadle�ni or-gan, ugovorne kazne i penali (èlan 7a stav 1. taèka 6) Zakona).

To su izdaci koje je obveznik imao po osnovu plaæenih novèanih kazni zaprivredne prestupe i prekršaje, kao i za plaæene penale za neblagovremeno izvršavanjeobaveza bilo da su isti utvrðeni sudskom odlukom, rešenjem nadle�nog organa ili naosnovu zakljuèenog ugovora.

Zatezne kamate se priznaju kao rashod na naèin kako se priznaju i u BU, izuzev kadasu u pitanju zatezne kamate izmeðu povezanih lica, koje se od 2013. godine ne priznaju.

� Pod rednim brojem 14. - iskazuju se zatezne kamate izmeðu povezanihlica (èlan 7a stav 1. taèka 7) Zakona). Pod povezanim licima smatraju se licadefinisana èlanom 59. ZPDPL i èlana 36. ZPDG.

� Pod rednim brojem 15. - iskazuju se troškovi koji nisu nastali u svrhuobavljanja poslovne delatnosti (èlan 7a taèka 8) Zakona).

U pitanju su troškovi koji nemaju karakter troška vezanog za obavljanje poslovnedelatnosti. Iako se mo�e raditi o znaèajnim izdacima nastalim po veoma razlièitimosnovama, ni jednim propisom nije preciziran ovaj rashod. Po pravilu su u pitanjurashodi koji imaju osnov privatnosti, koji se svakako ne mogu tretirati kao rashodi kojisu uslov za obavljanje delatnosti. U navedene troškove svakako ne spadaju oni kojiproistièu iz obaveza propisanih Zakonom o radu.

� Pod rednim brojem 16. - iskazuje se razlika izmeðu troškova materijala inabavne vrednosti prodate robe iznad iznosa obraèunatog po metodiponderisane proseène cene ili FIFO metodi.Kada su u pitanju nabavne cene materijala i vrednosti robe nabavljenih odpovezanih lica, primenjuju se odredbe èlana 61. ZPDPL, odnosno koristi sejedan od šest metoda za utvrðivanje cene "van dohvata ruke".

Zarade zaposlenih kod preduzetnika se priznaju kao rashodÈlanom 9. ZPDPL je propisano da se kao rashod priznaju troškovi zarada, odnosnoplata, u iznosu obraèunatom na teret poslovnih rashoda, što znaèi da se navedenitroškovi priznaju nezavisno od toga da li su zarade isplaæene ili ne, odnosno priznaju sei obraèunati porezi i doprinosi na teret zaposlenog nezavisno od toga da li su plaæeni iline u ovom poreskom periodu, što va�i i za preduzetnike.Preduzetniku koji ima liènu zaradu ista se priznaje kao rashod.

· Kao rashod se priznaju i druge isplate na koje se obraèunavaju porezi idoprinosi, odnosno koje su osloboðene poreza a evidentiraju se kao troškovi zarada(novogišnji poklon-paketiæi deci zaposlenih preko neoporezivog iznosa, dnevnice zaslu�beni put preko neoporezivog iznosa i sl.), odnosno isplate po osnovu:

- obavljanja privremenih i povremenih poslova,


- ugovora zakljuèenog preko omladinske ili studentske zadruge,- ugovora o delu, ugovora o autorskom delu i sliènih ugovora.

Premije za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, odnosno uplate

doprinosa u dobrovoljni penzijski fond za svoje zaposlene, imaju isti tretman - kakoje i navedeno u mišljenju MF br. 430-07-156/2011-04 od 4.4.2011. godine:

"... Po èlanu 119. stav 1. Zakona o radu, poslodavac je du�an da zaposlenimaisplati, u skladu sa opštim aktom: otpremninu pri odlasku u penziju, naknadu troškovapogrebnih usluga u sluèaju smrti zaposlenog ili èlana njegove u�e porodice, naknaduštete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, pri èemu je, stavom 5. istogèlana, propisano da poslodavac mo�e zaposlenima uplaæivati premiju za dobrovoljnododatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivnoosiguranje za sluèaj te�ih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovoðenja kvalitetnedodatne socijalne zaštite.

Prema našem mišljenju, izdatke koje obveznik - poslodavac ima po osnovu uplatepremije za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, odnosno uplate doprinosa udobrovoljni penzijski fond za svoje zaposlene, a koji su realizovani u skladu sa opštimaktom obveznika i evidentirani u njegovim poslovnim knjigama u skladu sa propisima oraèunovodstvu i reviziji i MRS, odnosno MSFI (na odgovarajuæem raèunu klase 5:Rashodi), trebalo bi priznati kao rashod u poreskom bilansu."

Otpremnine se priznaju kao rashod u poreskom periodu u kome su isplaæene

� Pod rednim brojem 17. - iskazuje se iznos otpremnina i novèanih naknadazaposlenim po osnovu odlaska u penziju ili prestanka radnog odnosa podrugom osnovu, koje su obraèunate a nisu isplaæene (prema èlanu 9aZPDPL, ne priznaju kao rashod poreskog perioda u kom nisu isplaæene).

� Pod rednim brojem 18. - iskazuje se iznos otpremnina i novèanih naknadazaposlenim po osnovu odlaska u penziju ili prestanka radnog odnosa podrugom osnovu, koje su obraèunate u prethodnom poreskom periodu, aisplaæene u 2014. godini.

¨ Poreska amortizacija stalnih sredstava se priznaje kao rashod

� Pod rednim brojem 19. - iskazuje se ukupan iznos amortizacije obraèunat ufinansijskim izveštajima, odnosno poslovnim knjigama i evidencijama koji sene priznaje u poreskom bilansu kao rashod.

� Pod rednim brojem 20. - iskazuje se ukupan iznos amortizacije obraèunatza poreske svrhe (zbir kolone 7 Obrasca OA i iznos amortizacije sredstava izgrupe I), koji se priznaje kao rashod.

Detaljno o poreskoj amortizaciji videti na strani 119.

¨ Rashodi koji se ne priznaju preko propisanog iznosa

� Pod rednim brojem 21. - unose se troškovi koji su iznad iznosa od 5% odukupnog prihoda nastali po osnovu izdataka za zdravstvene, obrazovne,nauène, humanitarne, verske, zaštitu èovekove sredine i sportskenamene i davanja ustanovama socijalne zaštite.


Izdaci za navedene svrhe se priznaju kao rashod samo ako su izvršeni licimaregistrovanim za te namene u skladu sa posebnim propisima, i koja navedenadavanja iskljuèivo koriste za obavljanje delatnosti za koje su i registrovane.Takoðe se od 1.1.2014. godine u ovaj iznos ukljuèuju i sredstva data kaohumanitarna pomoæ, odnosno za otklanjanje posledica nastalih u sluèajuvanredne situacije, koji su uèinjeni Republici, autonomnoj pokrajini, odnosnojedinici lokalne samouprave.

� Pod rednim brojem 22. - unose se izdaci za ulaganja u oblasti kulture ikinematografije koji prelaze iznos od 5% od ukupnog prihoda. Pravilnikomo ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod ("Slu�beni glasnikRS", broj 9/2002), propisano je šta se podrazumeva pod ovim ulaganjem.

� Pod rednim brojem 23. - unose se izdaci po osnovu èlanarina komorama isavezima koji premašuju iznos 0,1% od ukupnog prihoda.

� Pod rednim brojem 24. - iskazuju se izdaci za reklamu i propagandu, kojiprelaze 10% ukupnog prihoda.

Èlanom 15. stav 8. ZPDPL propisano je da se kao rashod propagande priznajusamo oni pokloni i drugi rashodi koji slu�e promociji poreskog obveznika, izuzevpoklona datih povezanom licu.

Prema mišljenjima nadle�nog ministarstva, izdaci za reklamu, propagandu ireprezentaciju treba da budu ustanovljeni aktom obveznika donetim u skladu sapropisima o raèunovodstvu, ali ovim propisima nije ustanovljena ta obaveza. Davanjesopstvenih proizvoda tj. robe prilikom promocija, prezentacija mo�e da ima karaktertroškova reklame, propagande ili reprezentacije, ako je to predviðeno aktom obveznika.

Detaljno o trošku reklame, propagande i reprezentacije videti na strani 121.

¨ Ispravka vrednosti pojedinaènih potra�ivanja iotpis vrednosti pojedinaènih potra�ivanja

® Pod rednim brojem 25. - iskazuje se ispravka vrednosti pojedinaènihpotra�ivanja ako od roka za njihovu naplatu nije prošlo najmanje 60 dana,kao i otpis vrednosti pojedinaènih potra�ivanja ako nisu ispunjeni usloviiz èlana 16. stav 1. i 2.) Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kao i u drugimsluèajevima propisanim ovim èlanom;

® Pod rednim brojem 34. - iskazuje se iznos ispravke vrednostipojedinaènih potra�ivanja koje su bile priznate na teret rashoda, a za koje,u poreskom periodu u kome se vrši direktni otpis, nisu kumulativno ispunjeniuslovi, što uveæava oporezivu dobit.

Detaljno o ovome videti na strani 123.

¨ Ostali rashodi koji se ne priznaju u PB 2 u poreskom periodukada su nastali

� Pod rednim brojem 27. - iskazuje se rashod po osnovu poreza, doprinosa,taksa i drugih javnih da�bina koje NE zavise od rezultata poslovanja inisu plaæene u poreskom periodu, a po osnovu kojih je u poslovnimknjigama obveznik iskazao rashod, ukljuèujuæi i obraèunatu a neisplaæenuliènu zaradu preduzetnika.


� Pod rednim brojem 28. - iskazuje se rashod po osnovu poreza, doprinosa,taksa i drugih javnih da�bina koje NE zavise od rezultata poslovanja aPLAÆENE SU u poreskom periodu, a po osnovu kojih u poslovnim knjigamaobveznik nije iskazao rashod.

Prema èlanu 22. stav 1. ZPDPL, na teret rashoda priznaju se porezi, doprinosi,takse i druge javne da�bina koji NE zavise od rezultata poslovanja a koje su plaæene uporeskom periodu (npr. porez na imovinu, porez na prenos apsolutnih prava, taksa zaisticanje firme i dr.), ako nisu plaæene ne priznaju se kao rashod i iskazuje se ovde.

Ali, obezbeðenje sredstava za isplate po osnovu ugovora o delu, autorskihugovora, zakupa od fizièkog lica, i sl. gde isplatilac prihoda ima obavezu obustaveporeza po odbitku, porezi i doprinosi koji se plaæaju na teret primaoca prihoda neiskazuju se ovde, jer isti ulaze u bruto prihod fizièkog lica.

Za potvrdu iznetog prenosimo Objašnjenje MF broj 413-00-00017/2011-04 od28.2.2011. godine:

"U skladu sa odredbom èlana 9. Zakona, troškovi zarada, odnosno plata, priznajuse u iznosu obraèunatom na teret poslovnih rashoda.

Prema propisima o radu, zaradom se smatraju sva primanja zaposlenih iz radnogodnosa, osim naknada troškova zaposlenog u vezi sa radom (za dolazak i odlazak sarada, za vreme provedeno na slu�benom putu u zemlji i sl.), pri èemu zaposleni (usmislu propisa o radu) jeste fizièko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.

Pod troškovima zarada (koji se u skladu sa èlanom 9. Zakona priznaju u poreskombilansu obveznika), smatraju se troškovi zarada i naknada zarada koje sadr�e porez idoprinose koji se plaæaju na teret zaposlenog, a koje obveznik, u skladu sa èlanom 40.Pravilnika o Kontnom okviru i sadr�ini raèuna u Kontnom okviru za privredna društva,zadruge, druga pravna lica i preduzetnike ("Slu�beni glasnik RS", br. 114/2006, ... i4/2010) iskazuje na raèunu 520 - Troškovi zarada i naknada zarada (bruto), ukljuèujuæii troškove doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (na zarade i naknade zarada)obraèunate na teret poslodavca. Imajuæi u vidu da se u smislu zakona koji ureðujeoporezivanje dohotka graðana pod zaradom smatraju (osim zarade definisanepropisima o radu) i ugovorena naknada i druga primanja koja se ostvarujuobavljanjem privremenih i povremenih poslova (na osnovu ugovora zakljuèenogneposredno sa poslodavcem, kao i na osnovu ugovora zakljuèenog preko omladinskeili studentske zadruge, osim sa licem do navršenih 26 godina �ivota, ako je naškolovanju u ustanovama srednjeg, višeg i visokog obrazovanja) - èlan 13. stav 2.Zakona o porezu na dohodak graðana ("Slu�beni glasnik RS", br. 24/2001, ... i18/2010), mišljenja smo da se navedena primanja fizièkih lica (koja se ostvaruju poosnovu privremenih i povremenih poslova) smatraju troškovima zarada u smisluèlana 9. Zakona, pa se s tim u vezi, priznaju kao rashod u poreskom bilansu obveznikau iznosu obraèunatom na teret poslovnih rashoda.

U sluèaju kada obveznik po osnovu ugovora o obavljanju poslova van radnogodnosa (npr. ugovor o delu) zakljuèenog sa fizièkim licem, ima obavezu da (tom)fizièkom licu isplatu ugovorenu naknadu (koja u sebi sadr�i i porez i doprinose koji seplaæaju shodno propisima o porezu na dohodak graðana, odnosno propisima kojiureðuju doprinose za obavezno socijalno osiguranje, i sa stanovišta tih propisapredstavljaju obavezu primaoca prihoda - fizièkog lica), ta naknada, zajedno sapripadajuæim porezom i doprinosima, priznaje se kao rashod obveznika uporeskom periodu u kojem je obraèunata, imajuæi u vidu da se, saglasno èlanu 7.Zakona, za utvrðivanje oporezive dobiti priznaju rashodi u iznosima utvrðenimbilansom uspeha, u skladu sa MRS, odnosno MSFI i propisima kojima se ureðujeraèunovodstvo i revizija, osim rashoda za koje je ovim zakonom propisan drugi naèin


utvrðivanja. S tim u vezi, i u sluèaju kada obveznik isplaæuje fizièkom licu ostalenaknade, npr. po osnovu zakupa, koje, saglasno propisima o porezu na dohodakgraðana, sadr�e u sebi odgovarajuæi porez, te naknade, ukljuèujuæi i pripadajuæiporez, priznaju se kao rashod obveznika u poreskom periodu u kojem suobraèunate."

� Pod rednim brojem 29. - iskazuje se iznos dugoroènih rezervisanja posvim osnovima, koja se ne priznaju u poreskom bilansu. To su dugoroènarezervisanja za izdate garancije i druga jemstva izvršena u skladu sapropisima o raèunovodstvu, koja su iskazana u BU, ali nisu realizovana,odnosno izmirena u poreskom periodu za koji se utvrðuje oporeziva dobit.

Prema èlanu 22b stav 1. ZPDPL, priznaju se dugoroèna rezervisanja zaobnavljanje prirodnih bogatstava; za troškove u garantnom roku; za zadr�anekaucije i depozite; druga dugoroèna rezervisanja koja se obavezno formiraju uskladu sa zakonom.

� Pod rednim brojem 30. - iskazuje se iznos iskorišæenih dugoroènih rezer-visanja za izdate garancije i druga jemstva, koja nisu bila priznata kaorashod u poreskom periodu u kome su izvršena, jer se prema stavu 2. èlana22b ZPDPL, na teret rashoda priznaju dugoroèna rezervisanja za izdategarancije i druga jemstva, u visini iskorišæenih iznosa tih rezervisanja uporeskom periodu, odnosno izmirenih obaveza i odliva resursa po osnovutih rezervisanja.

� Pod rednim brojem 31. - iskazuje se iznos rashoda nastao po osnovuumanjenja vrednosti imovine u poslovnim knjigama zbog obezvreðenjaimovine (koja se utvrðuje kao razlika izmeðu nabavne cene imovine utvrðeneu skladu sa Zakonom i njene procenjene nadoknadive vrednosti), koji se nepriznaje kao rashod.

� Pod rednim brojem 32. - iskazuje se iznos rashoda po osnovu obezvre-ðenja imovine koji se priznaje u poreskom periodu za koji se podnosi PB 2,a u kome je ta imovina otuðena, upotrebljena ili je došlo do njenogošteæenja usled više sile. To su i rashodi koji nisu bili priznati u poreskomperiodu kada su utvrðeni.

Iznos rashoda po osnovu obezvreðivanja koji se priznaje (ošteæenja imovineusled više sile i drugih vanrednih dogaðaja), odnosno koje se unosi na ovaj redni broj,obveznik utvrðuje na osnovu dokumentacije po kojoj je obezvreðenje i knji�eno.

Mišljenje MF RS, broj 430-07-00477/2011-04 od 8.11.2011. godine:

"Odredbom èlana 22v Zakona, propisano je da se na teret rashoda u poreskombilansu ne priznaju rashodi nastali po osnovu obezvreðenja imovine, koje se utvrðujekao razlika izmeðu nabavne cene imovine utvrðene u skladu sa ovim zakonom i njeneprocenjene nadoknadive vrednosti, ali se priznaju u poreskom periodu u kome je taimovina otuðena, odnosno upotrebljena, odnosno u kome je nastalo ošteæenje teimovine usled više sile.

S tim u vezi, rashodi nastali po osnovu obezvreðenja imovine za koju se, saglasnopropisima o raèunovodstvu i MRS, odnosno MSFI mo�e vršiti obezvreðenje(nematerijalna ulaganja; nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva;dugoroèni finansijski plasmani; zalihe), ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu,pri èemu napominjemo da se rashod po tom osnovu priznaje u poreskom periodu ukojem je imovina otuðena, upotrebljena ili je došlo do njenog ošteæenja usled više sile.


Takoðe napominjemo da se, imajuæi u vidu èlan 46. Pravilnika o Kontnom okviru isadr�ini raèuna u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica ipreduzetnike ("Slu�beni glasnik RS", br. 114/2006, ... i 3/2011), prema kome se naraèunima grupe 58 (Rashodi po osnovu obezvreðenja imovine) iskazuju negativniefekti vrednosnih usklaðivanja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja,opreme i bioloških sredstava, dugoroènih i kratkoroènih finansijskih plasmana, zaliha,hartija od vrednosti i potra�ivanja u skladu sa relevantnim MRS, u sluèaju ispravkevrednosti pojedinaènih potra�ivanja, mo�e priznati rashod po osnovu ispravkevrednosti pojedinaènih potra�ivanja ako je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje60 dana, saglasno odredbi èlana 16. stav 2. Zakona."

IV. Usklaðivanje prihoda

� Pod rednim brojem 33. - unosi se uzimanje iz poslovne imovine, odnosnovrednost poslovne imovine koju je preduzetnik uzeo za sopstvene - liènepotrebe. Ovakvo uzimanje ima tretman poslovnog prihoda (èlan 37b stav 1.ZPDG).

U sluèaju uzimanja imovine koja nije u novèanom obliku, njena vrednost seprocenjuje prema uporedivoj tr�išnoj vrednosti, u skladu sa naèelom stalnosti.

Prilikom uzimanja nenovèane imovine, preduzetnik koji je obveznik PDV imaobavezu da na ta dobra obraèuna i plati PDV u poreskom periodu u kom je uzeo imovinu- ako je u pitanju dobro koje se oporezuje PDV.

Napominjemo da se odredbe èlana 34. do 37b ZPDG odnose na usklaðivanjeprihoda i rashoda u poreskom bilansu (PB 2), što ne znaèi da se knji�enja u poslovnimknjigama, sprovode na istovetan naèin kod svih preduzetnika, jer se knji�enje uposlovnim knjigama sprovodi u skladu sa propisima iz oblasti raèunovodstva - za one kojisu se opredelili za dvojno knjigovodstvo, odnosno u skladu sa pravilnikom koji propisujeevidentiranje u prostom knjigovodstvu.

� Pod rednim brojem 34. - iskazuje se iznos ispravki vrednosti pojedinaènihpotra�ivanja koje su bile priznate na teret rashoda, a za koje, u poreskomperiodu u kome se vrši direktni otpis, nisu kumulativno ispunjeni uslovi, štouveæava oporezivu dobit.

To su ispravke vrednosti pojedinaènih potra�ivanja, saglasno èlanu 35. ZPDG, a uvezi sa èlanom 16. stav 6. i èlanom 22a ZPDPL, koje su bile priznate na teret rashoda, aza koje, u poreskom periodu u kome se vrši otpis, nisu kumulativno ispunjeni uslovi izèlana 16. st. 1. i 2. ZPDPL.

� Pod rednim brojem 35. - iskazuju se prihodi nastali ukidanjem svihneiskorišæenih dugoroènih rezervisanja koja, saglasno èlanu 35. ZPDG, a uvezi sa èlanom 25a stav 1. ZPDPL, nisu bila priznata kao rashod u poreskomperiodu u kom su izvršena - ne ulaze u osnovicu za oporezivanje.

Da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje neiskorišæenih dugoroènih rezervisanja,èlanom 25a ZPDPL je propisano da prihodi nastali po osnovu neiskorišæenih dugoroènihrezervisanja koja nisu bila priznata kao rashod u poreskom periodu u kom su izvršena, iiskazana pod red. br. 29. PB 2 tog poreskog perioda ne ulaze u osnovicu za oporezivanjeu poreskom periodu u kom su iskazani.

� Pod rednim brojem 36. - iskazuju se prihodi ostvareni u poreskom periodu poosnovu svih otpisanih, ispravljenih i drugih potra�ivanja koja nisu bilapriznata kao rashod.


To su prihodi ostvareni u poreskom periodu po osnovu svih otpisanih, ispravljenihi drugih potra�ivanja koja nisu bila priznata kao rashod saglasno èlanu 35. ZPDG, uprethodnim poreskim periodima, jer shodno èlanu 16. stav 9. ZPDPL, isti ne ulaze uosnovicu za oporezivanje.

� Pod rednim brojem 37. - iskazuju se prihodi od kamata po osnovudu�nièkih hartija od vrednosti èiji je izdavalac Republika, autonomnapokrajina, jedinica lokalne samouprave ili NBS.

Èlanom 25. stav 2. ZPDPL, je propisano da ovi prihodi ne ulaze u poreskuosnovicu.

� Pod rednim brojem 38. - iskazuju se prihodi nastali u vezi sa rashodimakoji nisu bili priznati u PB 2 u ranijim poreskim periodima - ne ulaze uosnovicu za oporezivanje.

Prema odredbi èlana 25a stav 2. ZPDPL, prihodi nastali u vezi sa rashodima koji unekom od prethodnih poreskih perioda nisu bili priznati u skladu sa èlanom 7a ZPDPL,ne ulaze u osnovicu za oporezivanje, èime je otklonjena moguænost dvostrukogoporezivanja ovakvih "nepriznatih" rashoda

� Pod rednim brojem 39. - iskazuju se primanja koja obveznik ostvari poosnovu premija, subvencija, regresa i drugih sredstava koja su izuzeta izdohotka za oporezivanje, saglasno odredbi èlana 9. stav 1. taèka 24) ZPDG,a koja uveæavaju poslovnu dobit.

V. Rashodi i prihodi po osnovu transfernih cena(osim kamata na zajmove, odnosno kredite)

Kako smo u uvodnom delu pomenuli, transfernom cenom smatra se cena nastalau vezi sa transakcijama sredstvima ili stvaranjem obaveza meðu povezanim licima.

¨ Povezanim licem sa obveznikom, prema odredbama èlana 59. ZPDPL, zasvrhu utvrðivanja transfernih cena, se smatra:

- ono fizièko ili pravno lice u èijim se odnosima sa obveznikom javlja moguænostkontrole ili znaèajnijeg uticaja na poslovne odluke.

- U sluèaju posrednog ili neposrednog posedovanja najmanje 25% akcijaili udela smatra se da postoji moguænost kontrole nad obveznikom.

- Moguænost znaèajnijeg uticaja na poslovne odluke postoji, pored sluèajapredviðenog u stavu 3. ovog èlana i kada lice posredno ili neposrednoposeduje najmanje 25% glasova u obveznikovim organima upravljanja.

- Licem povezanim sa obveznikom smatra se i ono pravno lice u kome, kaoi kod obveznika, ista fizièka ili pravna lica neposredno ili posrednouèestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu, na naèin predviðen u st. 3. i4. ovog èlana.

- Licima povezanim sa obveznikom smatraju se braèni ili vanbraèni drug,potomci, usvojenici i potomci usvojenika, roditelji, usvojioci, braæa isestre i njihovi potomci, dedovi i babe i njihovi potomci, kao i braæa isestre i roditelji braènog ili vanbraènog druga, lica koje je sa obveznikompovezano na naèin predviðen u st. 3. i 4. ovog èlana.

- Izuzetno od st. 2. do 6. ovog èlana, licem povezanim sa obveznikom smatrase i svako nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnimporeskim sistemom.


Prema èlanu 36. ZPDG, povezanim licem sa preduzetnikom se smatraju i:

1) èlanovi porodice obveznika;

2) braæa i sestre obveznika;

3) roditelji braènog druga i pastorci

¨ Transakcije sa povezanim licima - èlanom 60. ZPDPL ureðen je naèiniskazivanja transakcija sa povezanim licima, i utvrðena obaveza podnošenjadokumentacije kojom se, zajedno sa transakcijama sa povezanim licima, prikazujevrednost istih transakcija po cenama koje bi se ostvarile na tr�ištu istih transakcija da senije radilo o povezanim licima ("princip van dohvata ruke").

Pravilnikom o naèinu na koji preduzetnici u poreskom bilansu iskazuju transfernecene ("Slu�beni glasnik RS", broj 20/2014), propisano je da se iste utvrðuju na naèin i popostupku koji je propisan Pravilnikom o transfernim cenama i metodama koje se poprincipu "van dohvata ruke" primenjuju kod utvrðivanja cene transakcija meðupovezanim licima ("Slu�beni glasnik RS", br. 61/2013 i 8/2014).

Moguænost sastavljanja skraæenog izveštaja - Pravilnik propisuje sluèajevekada se sastavlja skraæeni izveštaj, odnosno isti mo�e da podnese obveznik zatransakcije sa povezanim licima, osim za zajmove i kredite, ako je:

- transakcija sa povezanim licem jednokratna u godini za koju se podnosi poreskibilans i da njena vrednost nije veæa od vrednosti prometa za koju je zakonomkoji ureðuje porez na dodatu vrednost propisana obaveza evidentiranja za porezna dodatu vrednost; ili

- da ukupna vrednost transakcija sa jednim povezanim licem u toku godine zakoju se podnosi poreski bilans nije veæa od vrednosti prometa za koju jezakonom koji ureðuje porez na dodatu vrednost propisana obavezaevidentiranja za porez na dodatu vrednost.

U oba sluèaja nije naveden iznos od 8.000.000 din. upravo iz razloga što vrednostprometa koji obavezuje evidentiranje u PDV predstavlja promet koji u sebi ne sadr�iPDV.

Izveštaj u skraæenom obliku sadr�i podatke o svakoj od tih transakcija, a naroèito:1) opis transakcije - iskazuju se podaci o vrstama transakcija sa pojedinaènim

povezanim licima (definisanje vrsta transakcija, njihov opis...);2) vrednost transakcije - iskazuju se podaci o vrednosti transakcija sa

pojedinaènim povezanim licima (jednokreatne ili više transakcija do 8.000.000din.);

3) povezano lice sa kojim je transakcija izvršena - daju se podaci o povezanomlicu/licima sa kojima je postojala ovakva transakcija za koju se mo�e raditiskraæen izveštaj

Obveznik koji sastavlja ovaj izveštaj nije du�an da navede sva lica koja su sa njimpovezana u smislu èlana 59. Zakona, niti da definiše naèin na koji je utvrdio povezanostsa konkretnim licem. To znaèi da navodi samo povezana lica sa kojima je imaotransakcije.

Skraæeni izveštaj ne zahteva utvrðivanje cena "van dohvata ruke".

Prema èlanu 112a ZPDPL, propisano je da u sluèaju da poreski obveznik propustida prilo�i uz poreski bilans dokumentaciju ili je prilo�i u nepotpunom obliku, nadle�niporeski organ æe mu izdati opomenu i nalo�iti da to uèini ili da je dopuni u roku koji nemo�e biti kraæi od 30 niti du�i od 90 dana od dana dostavljanja opomene.


Dakle, u skladu sa opšte prihvaæenim uporednim pristupom, efekat transfernihcena se utvrðuje na nivou pojedinaènih transakcija sa pojedinaènim povezanim licem, prièemu se on više ne iskazuje u prihodima, odnosno rashodima poreskog obveznika, veæsamo kroz uveæanje poreske osnovice - kao konaèni podatak. To znaèi da do efektatransfernih cena dolazi samo ukoliko je kroz njih došlo do umanjenja poreske osnoviceispod iznosa koji bi se ostvario primenom naèela "van dohvata ruke".

Propisana su posebna pravila vezana za tzv. raspon cene "van dohvata ruke", alisu i date moguænosti za primenu objedinjenog, odnosno razlo�enog pristupa za potrebeprikazivanja vrednosti transakcije po naèelu "van dohvata ruke" (èlan 60. stav 4. ZPDPL).

Kada je kod odreðivanja cene transakcije po principu "van dohvata ruke" utvrðennjen raspon (interkvartilni raspon), a vrednost transferne cene se nalazi u okviru tograspona, smatra se da ne postoji razlika izmeðu transferne cene i cene po principu "vandohvata ruke" za tu transakciju. Ali, ako je vrednost transferne cene transakcije izvan tograspona, cena utvrðina po principu "van dohvata ruke" za potrebe ukuljuèivanja te razlikeu poresku osnovicu (primena stava 5. èlana 60), je jednaka središnjoj vrednostiutvrðenog raspona.

Prema odredbi èlana 31. ovog pravilnika, u zakljuèku dokumentacije o transfer-nim cenama obveznik prvo utvrðuje iznos korekcije transfernih cena za svakupojedinaènu transakciju sa pojedinaènim povezanim licem, odnosno za svakuvrstu transakcije sa pojedinaènim povezanim licem u skladu sa èlanom 60. st. 5.do 7. Zakona.

Sabiranjem iznosa korekcija obveznik utvrðuje ukupan iznos korekcije transfernihcena po osnovu transakcija sa pojedinaènim povezanim licem. Obveznik ima pravo da, uskladu sa èlanom 60. stav 8. ZPDPL, ovako utvrðen ukupan iznos korekcije transfernihcena po osnovu transakcija sa pojedinaènim povezanim licem umanji za:



U tom smislu u PB 2, preduzetnici koji imaju transakcije sa povezanim licima,iskazuju sledeæe podatke:

� Pod rednim brojem 40. - iskazuje se iznos obraèunatih troškova (osimkamata na zajmove, odnosno kredite) po transfernim cenama, koje je obveznikdu�an da, u skladu sa èlanom 59. i èlanom 60. stav 1. ZPDPL, posebno prika�eu poreskom bilansu.

� Pod rednim brojem 41. - iskazuje se iznos ukupno obraèunatih troškova(osim kamata na zajmove, odnosno kredite) po transfernim cenama, zakoji se, Pravilniku o transfernim cenama, podnosi izveštaj u skraæenomobliku, pri èemu je iznos iskazan na ovom rednom broju sadr�an u iznosuiskazanom pod rednim brojem 40.

� Pod rednim brojem 42. - iskazuje se iznos obraèunatih prihoda (osim kamatana zajmove, odnosno kredite) po transfernim cenama koje je obveznik du�anda, u skladu sa èlanom 60. stav 1.ZPDPL, posebno prika�e u poreskom bilansu.

� Pod rednim brojem 43. - iskazuje se iznos ukupno obraèunatih prihoda(osim kamata na zajmove, odnosno kredite) po transfernim cenama za koji se,saglasno Pravilniku o transfernim cenama podnosi izveštaj u skraæenomobliku, pri èemu je iznos iskazan na ovom rednom broju sadr�an u iznosuiskazanom pod rednim brojem 42.


VI. Rashodi i prihodi po osnovu kamata na zajmove,odnosno kredite izmeðu povezanih lica

Kod duga prema poveriocu sa statusom povezanog lica ili kredita kojiobveznik uzima od poverioca sa statusom povezanog lica, kamata koja se priznajeu rashode u poreskom bilansu ne mo�e biti veæa od one koja bi nastala da je natr�ištu bilo moguæe zadu�iti se, odnosno uzeti kredit u obraèunskom periodu (èlan 37.stav 1. ZPDG).

Stavom 2. istog èlana je propisano da kod potra�ivanja od du�nika sastatusom povezanog lica ili kredita koji obveznik daje du�niku sa statusompovezanog lica, kamata koja ulazi u prihode u poreskom bilansu ne mo�e bitimanja od one koja bi se ostvarila da je na tr�ištu bilo moguæe ugovoriti ta potra�ivanja,odnosno odobriti kredit u obraèunskom periodu.

Razlika izmeðu tr�išne kamate i obraèunate kamate po kreditu izmeðupovezanih lica iz st. 1. i 2. ovog èlana ulazi u oporezivu dobit.

� Pod rednim brojem 44. - iznos rashoda po osnovu kamate obraèunate nazajam, odnosno kredit dobijen od povezanog lica, utvrðen do nivoa propisanogèlanom 62. st. 1. i 2. ZPDPL.

� Pod rednim brojem 45. - iznos obraèunatih prihoda po osnovu kamate("na dohvat ruke") na zajmove, odnosno kredite izmeðu povezanih lica koje jeobveznik du�an da posebno prika�e u poreskom bilansu, saglasno èlanu 60.stav 2. ZPDPL.

Prema odredbi èlana 63. stav 3. ZPDPL, za potrebe utvrðivanja iznosa kamatekoja bi se po principu "van dohvata ruke" obraèunavala na zajmove, odnosno krediteizmeðu povezanih lica, ministar finansija mo�e propisati iznose kamatnih stopa za kojeæe se smatrati da su u skladu sa principom "van dohvata ruke".

Pravilnikom o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu saprincipom "van dohvata ruke" za 2014. godinu ("Slu�beni glasnik RS", broj 23/2015),koji je stupa na snagu 10.3.2015. godine su propisane kamatne stope za koje sesmatra da su u skladu sa principom "van dohvata ruke" za 2014. godinu, za drugaprivredna društva:


(2) 11,12% na dugoroène kredite u RSD;

(3) 6,57% na kratkoroène kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;

(4) 5,79% na dugoroène kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;

(5) 8,49% na kratkoroène kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;

(6) 7,07% na dugoroène kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;

(7) 5,28% na kratkoroène kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD;

(8) 5,74% na dugoroène kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD.

Ove kamatne stope se primenjuju i na zajmove.

Meðutim, èlanom 63. st. 4. i 5. je propisano da poreski obveznik ima pravo daumesto propisanih iznosa kamatnih stopa, za potrebe utvrðivanja iznosa kamatne stopekoja bi se po principu "van dohvata ruke" obraèunavala na zajam odnosno kredit sapovezanim licima, primeni opšta pravila o utvrðivanju cene transakcije po principu "vandohvata ruke" iz èl. 60. i 61. st. 1. i 2. ovog zakona, i ukoliko se odluèi na to, navedenaopšta pravila primenjuje na sve zajmove, odnosno kredite sa povezanim licima.


U tom sluèaju, a u skladu sa stavom 6. ovog èlana, poreska uprava, za potrebeutvrðivanja iznosa kamate koja bi se po principu "van dohvata ruke" obraèunavala nazajmove, odnosno kredite izmeðu tog obveznika i sa njima povezanih lica nije vezanaiznosima kamatnih stopa iz Pravilnika.

VII. Korekcija rashoda i prihoda po osnovu transfernih cena,ukljuèujuæi i kamate na zajmove, odnosno kredite izmeðu povezanih lica

Na osnovu podataka iz izveštaja o transakcijama meðu povezanim licima, ukljuèivi podatke date za kamate na zajmove i kredite, preduzetnik:

� Pod rednim brojem 46. - iskazuje zbir konaènih korekcija transfernih cenaza svaku pojedinaènu transakciju sa pojedinaènim povezanim licima,odnosno za svaku vrstu transakcije sa pojedinaènim povezanim licem u skladusa èlanom 60. st. 5. do 9. ZPDPL, koji se utvrðuje u zakljuèku dokumentacije otransfernim cenama na naèin propisan odredbama èlana 31. Pravilnika otransfernim cenama.

U poreskom bilansu korekciju rashoda po osnovu kamata za zajmove i kreditemeðu povezanim licima primenom pravila o transfernim cenama, takoðe se iskazjuje nared. br. 46.

Preduzetnici koji od povezanih lica dobijaju beskamatne zajmove ili kredite,nemaju rashod po osnovu kamate, jer je iznos obraèunatih rashoda kamate = "0".

Meðutim, preduzetnici koji su davaoci beskamatnih pozajmica povezanimlicima sastavljaju pun izveštaj o transfernim cenama u kom obraèunavaju

kamatu u skladu sa principom "van dohvata ruke".

VIII. Oporeziva dobit

Po sprovedenom usklaðivanju i korekcije rashoda i prihoda, oporezivu dobitpreduzetnik utvrðuje raèunskim putem (sabiranjem i oduzimanjem iznosa sa naznaèenihrednih brojeva).

� Pod rednim brojem 47. - iskazuje se oporeziva dobit. Kada je utvrðeni iznosmanji od 0 iskazuje se gubitak na red. broju 48.

� Pod rednim brojem 48. - iskazuje se poslovni gubitak tekuæe godine.

� Pod rednim brojem 49. - iskazuje se nominalni iznos gubitka iz PB 2 izprethodnih godina koji se prenosi na teret dobiti tekuæe godine i to samo dovisine oporezive dobiti, u skladu sa èlanom 35. ZPDG.

Naime, èlanom 32. ZPDPL se gubici ostvareni iz poslovnih, finansijskih ineposlovnih transakcija, utvrðeni u poreskom bilansu, izuzev onih iz kojih proizlazekapitalni dobici i gubici, mogu preneti na raèun dobiti utvrðene u godišnjem poreskombilansu iz buduæih obraèunskih perioda. Pri tome, sada veæ gubitak nastao u 2004. godini inadalje, mo�e se prenositi na teret dobiti u narednih 10 godina, ali gubitak nastao u 2010. inadalje, mo�e se prenositi u narednih 5 godina.

Gubici se mogu preneti na raèun dobiti utvrðene samo u godišnjem poreskombilansu, odnosno ne mo�e u periodiènim.

� Pod rednim brojem 50. - iskazuje se ostatak oporezive dobiti (red. br. 47. -red. br. 49) > 0.



� Pod rednim brojem 51. i 52. - iskazuju se ukupni kapitalni dobici, odnosnogubici 2014. godine, koji se utvrðuju u skladu sa èlanom 35. ZPDG, a u vezi saèl. 27. do 29. ZPDPL.

� Pod rednim brojem 53. - iskazuje se razlika ukupnih kapitalnih dobitaka i gubi-taka tekuæe godine (red. br. 51-52).

� Pod rednim brojem 54. - iskazuje se razlika ukupnih kapitalnih gubitaka iukupnih kapitalnih dobitaka, odnosno ako su ukupni kapitalni gubici veæi odukupnih kapitalnih dobitaka, ovde se unosi razlika (red. br. 52-51).

Preduzetnici, kapitalne dobitke ne oporezuju posebno u trenutku prodajeimovine, veæ se isti ukljuèuju u oporezivu dobit prilikom izrade godišnjeg poreskogbilansa (PB 2);

- kapitalni gubitak mo�e se prenositi na teret buduæih kapitalnih dobitaka 5godina - od 2010. godine, a one koje je obveznik ostvario u 2004. do 2009. godinemo�e da prenosi 10 godina;

Praktièno to znaèi da preduzetnik obezbeðuje podatak o:- dobitku od prodaje imovine koji je iskazan u bilansu uspeha;- gubitku od prodaje imovine koji je iskazan u bilansu uspeha;- kapitalnom dobitku/gubitku utvrðenom u skladu sa èl. 27-29. ZPDPL.

Þ Utvrðivanje kapitalnog dobitka, odnosno gubitka

Èlanom 27. ZPDPL propisano je da se kapitalnim dobitkom smatra prihodostvaren prodajom ili drugim prenosom uz naknadu:

- nepokretnosti za obavljanje delatnosti,

- prava industrijske svojine - (patent, �ig, dizajn, tehnièko unapreðenje),

- udela u imovini pravnih lica i akcija i drugih hartija od vrednosti kojepredstavljaju dugoroène finansijske plasmane (osim prodajom obveznica izdatihu skladu sa propisima kojima se ureðuje izmirenje obaveza Republike poosnovu zajma za privredni razvoj, devizne štednje graðana), i prodajomdu�nièkih hartija od vrednosti (koje izdaju Republika, autonomna pokrajina,jedinica teritorijalne autonomije i NBS), kao i

- investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda,u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima.

¨ Prodajna cena imovine

Za svrhu odreðivanja kapitalnog dobitka, prodajnom cenom smatra seugovorena cena ili tr�išna cena odnosno, u sluèaju prodaje povezanom licu izèlana 59. ZPDPL tr�išna cena ako je ugovorena cena ni�a od tr�išne, ali bez poreza naprenos apsolutnih prava.

Predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava je prometnepokretnosti i prava industrijske svojine uz naknadu (kada se na iste ne obraèunavaPDV). Shodno èlanu 27. Zakona o porezima na imovinu, kao poreska osnovica za porezna prenos apsolutnih prava uzima se ugovorena cena u trenutku nastanka poreskeobaveze, ukoliko nije ni�a od tr�išne. To znaèi da se tr�išna cena mo�e pribaviti i na tajnaèin.


I kod prenosa prava putem razmene za drugo pravo, prodajnom cenom se smatratr�išna cena prava koje se dobija u naknadu, korigovana za eventualno primljenu iliplaæenu razliku u novcu.

¨ Nabavna cena imovineZa svrhu odreðivanja kapitalnog dobitka tj. gubitka, prema odredbama èlana 29.

ZPDPL, nabavnom cenom smatra se cena po kojoj je obveznik stekao imovinu,umanjena po osnovu amortizacije obraèunate u skladu sa Zakonom (poreskaamortizacija obraèunata u skladu sa èlanom 10. i 10a ZPDPL i u skladu sa Pravilnikom oporeskoj amortizaciji).

Èlanom 29. ZPDPL propisano je za svaku imovinu šta se smatra nabavnomcenom pa je tako propisano:

- kada cena po kojoj je imovina nabavljena nije iskazana u poslovnim knjigamapreduzetnika, ili nije iskazana na napred izlo�en naèin, nabavna cena za svrhuodreðivanja kapitalnog dobitka jeste tr�išna cena na dan nabavke, koju utvrdinadle�ni poreski organ, na veæ izlo�en naèin (èlan 29. stav 3. Zakona);

- kod prodaje nepokretnosti u izgradnji, nabavnu cenu èini iznos troškovaizgradnje koji su do dana prodaje iskazani u poslovnim knjigama u skladupropisima kojima se ureðuje raèunovodstvo (èlan 29. stav 4. Zakona).

- nabavna cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovineotvorenog fonda po investicionoj jedinici na dan uplate, uveæane za naknadu zakupovinu ukoliko je društvo za upravljanje naplaæuje (èlan 29. stav 10. Zakona).

¨ Prebijanje kapitalnog gubitka sa kapitalnim dobitkom

Kapitalni gubitak ostvaren pri prodaji jednog prava iz imovine mo�e se prebiti sakapitalnim dobitkom ostvarenim pri prodaji drugog prava iz imovine u istoj godini.

Ako se i posle prebijanja iska�e kapitalni gubitak, dopušteno je njegovo prebijanjena raèun buduæih kapitalnih dobitaka u narednih 5 godina - va�i za kapitalne gubitkeutvrðene u PB 2 za 2010. godinu pa nadalje. Za kapitalne gubitke utvrðene u prethodnimgodinama, dopušteno je njihovo prebijanje na raèun buduæih kapitalnih dobitaka unarednih 10 godina.

� Pod rednim brojem 55. - iskazuje se iznos kapitalnih gubitaka iz ranijih godinado visine iznosa koji je iskazan na red. broju 53.

� Pod rednim brojem 56. - iskazuje se ostatak kapitalnog dobitka - razlika red.br. 53. i 56. koji podle�e oporezivanju.

Kapitalni dobitak ukljuèuje se u oporezivu dobit u iznosu odreðenom na naèin iz èl.27-29. ZPDPL. U skladu sa tim, pod red. br. 51. do 56. Obrasca PB 2 unose se podaci u vezisa kapitalnim dobicima i gubicima, odnosno iskazuju se ostavreni kapitalni dobici ili gubici u2013. godini, prebijanje istih, kapitalni gubici iz ranijih godina i ostatak kapitalnog dobitka kojipodle�e oporezivanju u 2013, ali ne utièe na visinu akontacije za 2015. godinu.

Obrazac PB 1 je prikazan sa pozicijama koje su opisno popunjene, štoomoguæava brzo pronala�enje podatka koji se unose. Detaljniji opis treba potra�iti utekstu ispred.


Obrazac PB 2

______________________________(PIB)

_________________________________(ime i prezime poreskog obveznika)

_________________________________(adresa)

_________________________________(šifra poreskog obveznika)

_________________________________(naziv radnje)

________________________________(sedište)

PORESKI BILANS OBVEZNIKA POREZA NA DOHODAK GRAÐANANA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI ZAPERIOD OD 1.1. DO 31.12. 2014. GODINE

- iznos u dinarima bez para -

1 2 3

A. Dobit i gubitak preoporezivanja

I Rezultat u Bilansu uspeha

1. Dobit poslovne godine Podatak iz Bilansa uspeha - sa odgovarajuæeg AOP

2. Gubitak poslovne godine Podatak iz Bilansa uspeha - sa odgovarajuæeg AOP

II Dobici i gubici od prodajeimovine iz èlana 27. ZPDPL

3.Dobici od prodajeimovine

Dobici i gubici utvrðeni u skladu sa èlanom 35. Zakona oporezu na dohodak graðana, a u vezi sa èlanom 27. st.1. i 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica.Za obveznike koji vode poslovne knjige u skladu sapropisima o raèunovodstvu - iskazuju se dobici i gubici izBilansa uspeha (ukoliko su evidentirani na odgovara-juæim raèunima na kojima se iskazuju dobici, odnosnogubici od prodaje imovine, saglasno propisima o raèuno-vodstvu i (MRS), odnosno (MSFI), nastali prodajom,odnosno drugim prenosom uz naknadu imovinenavedene u èlanu 27. stav 1. ZPDPL: nepokretnosti zaobavljanje delatnosti; prava industrijske svojine;udela u imovini pravnih lica i akcija i ostalih HoV kojepredstavljaju dugoroène finansijske plasmane, osimizuzetaka èl. 27. st. 1. taè. 3) i investicione jediniceotkupljene od strane otvorenog investici. fonda.

4. Gubici od prodaje imovine

III Usklaðivanje rashoda

5.Ulaganje liène imovine u poslovnuimovinu

èl. 35. ZPDG i 37b st. 2. ZPDGunosi se vrednost ulaganja liène imovine predu-zetnika u poslovnu imovinu u 2014. osim ulaganja ustalnu imovinu, koje se priznaje kao rashod.


1 2 3

6.Troškovi slu�benog putovanjaiznad propisanog iznosa

èl. 35. ZPDG i 37a st. 1. taè 2) ZPDGkoji su iznad propisanog neoporezivog iznosa (èlan 18.stav 1. taè. 2) do 4) ZPDG), NE priznaju se.

7. Troškovi koji nisu dokumentovanièl. 35. ZPDG i 7a st. 1. taè. 1) ZPDPL -troškovi za koje ne postoji verodostojna dokumentacija -NE PRIZNAJU SE kao rashod.

8.

Ispravke vrednosti pojedinaènihpotra�ivanja od lica kojima seistovremeno i duguje, do iznosaobaveze prema tom licu

èl. 35. ZPDG i 7a st.1. taè. 2) ZPDPL -NE PRIZNAJE SE kao rashod ispravka vrednostipojedinaènih potra�ivanja od lica kojima obveznikistovremeno i duguje, ali samo do iznosa obavezeprema tom licu.

9.Pokloni i prilozi dati politièkimorganizacijama

èl. 35. ZPDG i 7a st. 1. taè. 3) ZPDPL- NE PRIZNAJU SE kao rashod.

10.Pokloni èiji je primalac povezanolice

èl. 35. ZPDG i 7a st. 1. taè. 4) ZPDPLNE PRIZNAJU SE pokloni dati licu iz èlana 59. Zakona.

11.Kamate zbog neblagovremenoplaæenih poreza, doprinosa idrugih javnih da�bina

èl. 35. ZPDG i 7a st. 1. taè. 5) ZPDPL - NE PRIZNAJESE - kamate obraèunate u skladu sa èl. 75. ZPPPA a koje jeutvrdio i platio sam obveznik ili ih je utvrdio nadle�ni or-gan u postupku kontrole, ni kamate koje su obraèunateobvezniku za odlo�eno plaæanje poreskih obaveza.

12.

Troškovi postupka prinudnenaplate poreza i drugih dugovanja,troškovi poreskoprekršajnog idrugih prekršajnih postupaka kojise vode pred nadle�nim organom

èl.7a st.1. taè. 5a) ZPDPL - NE PRIZNAJU SE- troškovi postupka prinudne naplate poreza i drugihdugovanja definisani ZPPPA i Uredbom o visinitroškova prinudne naplate poreza,- troškovi poreskoprekršajnog postupka i- troškovi drugih prekršajnih postupaka koji se vodepred nadle�nim organom.

13.Novèane kazne, ugovorne kaznei penali

èl. 35. ZPDG i 7a st. 1. taè. 6) ZPDPL -NE PRIZNAJU SE kao rashod: izdaci po osnovuplaæenih novèanih kazni za privredne prestupe i pre-kršaje, kao i za plaæene penale za neblagovremenoizvršavanje obaveza (utvrðeni sudskom odlukom,rešenjem nadle�nog organa ili na po ugovoru).

14.Zatezne kamate izmeðu povezanihlica

èl. 35. ZPDG i 7a st. 1. taè. 7) ZPDPL - NE PRIZNAJU SE- zatezne kamate po osnovu du�nièkih odnosa sapovezanim licem.

15.Troškovi koji nisu nastali u svrhuobavljanja poslovne delatnosti

èl. 7a st. 1. taè. 8) ZPDPL - NE PRIZNAJU SE -npr.:donacije privrednim subjektima i fizièkim licima,troškovi školovanja ili stipendiranja koje nije uskladu sa aktom obveznika i njegovim potrebama,plaæanje rekreacije i zabave, zakup stana, letovanjevlasnika, zaposlenih ili drugih lica i sl.). To su rashodikoji nisu neposredan uslov za obavljanje delatnosti.

16.

Troškovi materijala i nabavnevrednosti prodate robe iznadiznosa obraèunatog primenommetode ponderisane proseènecene ili FIFO metode

Korekcija rashoda - èl. 35. ZPDG i 8. ZPDPL -Ako je obveznik primenjivao neki drugi metod i po tomosnovu u BU iskazao troškove materijala i nabavnuvrednost prodate robe iznad iznosa obraèunatog pometodi proseène cene ili FIFO metodi, razliku izmeðu tadva iznosa unosi ovde - NE priznaje se u rashod.


1 2 3

17.

Otpremnine i novèane naknade poosnovu prestanka radnog odnosa,obraèunate a neisplaæene uporeskom periodu

èl. 35. ZPDG i 9a ZPDPL -iskazuje se iznos otpremnina i novèanih naknadazaposlenim po osnovu odlaska u penziju ili prestankaradnog odnosa, koje su obraèunate a nisu isplaæene -ne priznaju se kao rashod iako su u BU rashod.

18.

Otpremnine i novèane naknadekoje su obraèunate u prethodnoma isplaæene u poreskom periodu,za koji se podnosi poreski bilans

èl. 35. ZPDG i 9a ZPDPL - PRIZNAJE SE RASHODiskazuje se iznos isplaæenih otpremnina i novèanihnaknada zaposlenim po osnovu odlaska u penziju iliprestanka radnog odnosa po drugom osnovu.

19.Ukupan iznos amortizacijeobraèunat u finans. izveštajima

Raèunovodstvena amortizacija stalnih sredstava nepriznaje se kao rashod i podatak se unosi ovde.

20.Ukupan iznos amortizacijeobraèunat za poreske svrhe

èl. 35a ZPDG i 10. i 10a ZPDPL - PRIZNAJE SEStalna sredstva èine: materijalna sredstva èiji je vektrajanja du�i od jedne godine i koja se premapropisima o raèunovodstvu vode kao osnovnasredstva, osim prirodnih bogatstava koja se ne troše,kao i nematerijalna sredstva, osim goodwill-a..

21.

Izdaci za zdravstvene, obrazovne,nauène, humanitarne, verske,zaštitu èovekove sredine i sportskenamene i davanja uèinjena usta-novama socijalne zaštite i izdaci zahumanitarnu pomoæ, odnosno otkla-njanje posledica nastalih u sluèajuvanredne situacije, koji su uèinjeniRepublici, autonomnoj pokrajini,odnosno jedinici lokalne samouprave

èl. 35. ZPDG i 15. stav 1. i 2. ZPDPL -priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 5% odukupnog prihoda, samo ako su izvršeni licimaregistrovanim za te namene u skladu sa posebnimpropisima, koja ih iskljuèivo koriste za obavljanje svojedelatnosti i izdaci za humanitarnu pomoæ, odnosnootklanjanje posledica nastalih u sluèaju vanrednesituacije, koji su uèinjeni Republici, autonomnojpokrajini, odnosno jedinici lokalne samoupraveIznos preko 5% ZBIRNO iskazuje se ovde i ne priznaje

22.Izdaci za ulaganja u oblasti kulturei kinematografije

èl. 35. ZPDG i 15. st. 3. ZPDPL -priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 5% odukupnog prihoda, ako su ulaganja u skladu saPravilnikom o ulaganjima u oblasti kulture koja sepriznaju kao rashod ("Slu�beni glasnik RS", broj 9/2002).Iznos preko 5% ovde se iskazuje i ne priznaje se.

23.Èlanarine komorama, savezima iudru�enjima

èl. 35. ZPDG i 15. st. 4. i 5. ZPDPL -priznaju se kao rashod do 0,1% ukupnog prihoda.Iznos preko 0,1% se iskazuje, i ne priznaje se.

24. Rashodi za reklamu i propaganduèl. 35. ZPDG i 15. st. 6. ZPDPL -priznaju se kao rashod do 10% ukupnog prihoda.Iznos preko 10% se iskazuje - ne priznaje se.

25. Rashodi po osnovu reprezentacijeèl. 35. ZPDG i 15. st. 7. ZPDPL -priznaju se kao rashod do 0,5% ukupnog prihoda.Iznos preko 0,5% se iskazuje, i ne priznaje se.

26.

Ispravka vrednosti pojedinaènihpotra�ivanja ako od roka za njihovunaplatu nije prošlo najmanje 60 dana,kao i otpis vrednosti pojedinaènihpotra�ivanja koja prethodno nisu bilaukljuèena u prihode, nisu otpisanakao nenaplativa i za koja nije pru�endokaz o neuspeloj naplati

èl. 35. ZPDG i 16. ZPDPL -ove ispravke pojedinaènih potra�ivanja, kao i otpisvrednosti pojedinaènih potra�ivanja koji ne ispunjavauslove iz èlana 16. Zakona - NE priznaju se u rashod.Dokaz o neuspeloj naplati a radi priznavanja otpisa je:- da su potra�ivanja utu�ena, odnosno da je pokrenut izvršnipostupak radi naplate potra�ivanja, ili da su potra�ivanjaprijavljena u likvidacionom/steèajnom postupku naddu�nikom.


1 2 3

27.

Porezi, doprinosi, takse i drugejavne da�bine koje ne zavise odrezultata poslovanja i nisu plaæeneu poreskom periodu, a po osnovukojih je u poslovnim knjigamaobveznika iskazan rashod,ukljuèujuæi obraèunatu aneisplaæenu zaradu preduzetnika

èl. 35. ZPDG i 22. st. 1. i 2. ZPDPL -npr. porez na imovinu, porez na prenos apsolutnihprava, taksa za isticanje firme, i sl. ako nisu plaæene nepriznaju se kao rashod.- neisplaæene liène zarade preduzetnika aobraèunate- porez na dobit preduzetnika - zavisi od rezultataposlovanja.

28.

Porezi, doprinosi, takse i drugejavne da�bine koje ne zavise odrezultata poslovanja, plaæene uporeskom periodu, a koje nisu bileplaæene u prethodnom poreskomperiodu u kom je po tom osnovu uposlovnim knjigama obveznika bioiskazan rashod

èl. 35. ZPDG i 22. ZPDPL -kada budu plaæeni npr. porez na imovinu, porez naprenos apsolutnih prava, taksa za isticanje firme i sl.obaveze koje su bile iskazane ranije u poslovnimknjigama, iskazuju se pod ovim red. br. i priznaju se kaorashod.Isplaæena lièna zarada se ovde ne iskazuje jer sepriznaje kao rashod po podacima iz BU - èl. 37aZPDG.

29.Dugoroèna rezervisanja koja se nepriznaju u poreskom bilansu

èl. 35. ZPDG i 22b st. 1. i 2. ZPDPL -NE priznaju se dugoroèna rezervisanja po svimosnovama, OSIM dug. rezervisanja izvršenih za ob-navljanje prirodnih bogatstava, troškove u garantnomroku i zadr�ane kaucije i depozite.

30.

Iskorišæena dugoroè. rezervisanjaza izdate garancije i druga jemstvakoja nisu bila priznata kao rashod uporeskom periodu u kome suizvršena

èl. 35. ZPDG i 22b st. 2. ZPDPL -iznos dug. rezervisanja koja su iskorišæena u poreskomperiodu (za izdate garancije i druga jemstva) koja nisubila priznata kada su bila izvršena po MRS - priznaju se iiskazuju ovde.

31.Rashodi po osnovu obezvreðenjaimovine

èl. 35. ZPDG i 22v st. 1. ZPDPL -obezvreðenje imovine ne priznaje se kao rashod - ato je razlika izmeðu nabavne cene imovine utvrðene uskladu sa Zakonom i njene procenjene nadoknadivevrednosti - raèun 58.Izuzetak je propisan èl. 22v stav 2.

32.

Rashodi po osnovu obezvreðenjaimovine koji se priznaju u pores-kom periodu za koji se podnosiporeski bilans, a u kome je taimovina otuðena, upotrebljena ilije došlo do njenog ošteæenja usledviše sile

èl. 35. ZPDG i 22v st. 1. i 2. ZPDPL -obezvreðenje imovine priznaje se kao rashod uporeskom periodu u kome je ta imovina:- otuðena, odnosno upotrebljena, odnosno u- kome je nastalo njeno ošteæenje usled više sile.

IV Usklaðivanje prihoda

33. Uzimanje iz poslovne imovineèl. 37b st. 1. ZPDGvrednost poslovne imovine koju je preduzetnik uzeo zasopstvene - liène potrebe ima tretman poslovnog prihoda.

34.

Ispravke vrednosti pojedinaènihpotra�ivanja koje su bile priznatena teret rashoda, a za koje, u pore-skom periodu u kome se vrši direktniotpis, nisu kumulativno ispunjeniuslovi iz èl. 16. st. 1. i 2. ZPDPL

èl. 35. ZPDG i 16. st. 3. ZPDPL -rashodi po osnovu ispravke vrednosti pojedinaènihpotra�ivanja koji su bili priznati u prethodnim periodima.

Kada ih obveznik direktno otpisuje bez ispunjenja uslova- uveæavaju oporezivu dobit.


1 2 3

35.

Prihodi po osnovu neiskorišæenihdugoroènih rezervisanja, koja nisubila priznata kao rashod u poreskomperiodu u kome su izvršena

èl. èl. 35. ZPDG i 25a st. 1. ZPDPL -ne ulaze u oporezivu dobit, jer su bili veæ oporezovani,u poreskom periodu kada je izvršeno rezervisanje.

36.

Prihodi ostvareni u poreskomperiodu po osnovu otpisanih,ispravljenih i drugih potra�ivanjakoja nisu bila priznata kao rashod

èl. 16. st. 9. ZPDPL -prihodi ostvareni po osnovu svih otpisanih, ispravljenih idrugih potra�ivanja koja nisu bila priznata kao rashod -ne ulaze u osnovicu za oporezivanje.

37.

Prihodi od kamata po osnovudu�nièkih hartija od vrednosti èijije izdavalac Republika, AP,jedinica lokalne samouprave iliNBS

èl. 25. st. 2. ZPDPL -

ne ulazi u oporezivu dobit i iskazju se ovde.

38.Prihodi nastali u vezi sa rashodimakoji nisu bili priznati kao rashod

èl. 25a st. 2. ZPDPL -u pitanju su prihodi nastali u vezi sa rashodima koji unekom od prethodnih poreskih perioda nisu bili priznati uskladu sa èlanom 7a ZPDPL - ne uveæavaju dobit.

39.

Primanja ostvarena po osnovupremija, subvencija, regresa idrugih sredstava koja su izuzeta izdohotka za oporezivanje

èl. 9. st. 1. taè. 24) ZPDGprimanja koja obveznik ostvari po osnovu premija,subvencija, regresa i drugih sredstava koja su izuzeta izdohotka za oporezivanje, saglasno odredbi èlana 9. stav1. taèka 24) Zakona - ne ukljuèuju se u oporezivudobit.

V Rashodi i prihodi po osnovutransfernih cena

(osim kamata na zajmove/kredite)

40.Obraèunati troškovi po osnovutransfernih cena

èl. 59. i 60. st. 1. ZPDPL -iznos obraèunatih troškova po osnovu transfernih cena -nastalih u vezi sa transakcijama sredstvima ilistvaranjem obaveza meðu povezanim licima (osimkamata na zajmove /kredite).

41.Obraèunati troškovi po osnovutransfernih cena za koje se pod-nosi izveštaj u skraæenom obliku

Pravilnik o transfernim cenama -iznos ukupno obraèunatih troškova po osnovutransfernih cena - nastalih u vezi sa transakcijama meðupovezanim licima (osim kamata na zajmove /kredite) zakoje se podnosi skraæeni izveštaj, a iznos iskazan naovom rednom broju sadr�an je u iznosu pod red. br. 40.

42.Obraèunati prihodi po osnovutransfernih cena

èl. 59. i 60. st. 1. ZPDPL -iznos obraèunatih prihoda po osnovu transfernih cena -nastalih u vezi sa transakcijama sredstvima ilistvaranjem obaveza meðu povezanim licima (osimkamata na zajmove /kredite).

43.

Obraèunati prihodi po osnovutransfernih cena za koje sepodnosi izveštaj uskraæenom obliku

Pravilnik o transfernim cenama -iznos ukupno obraèunatih prihoda (osim kamata nazajmove/kredite) po transfernim cenama za koji se,saglasno Pravilniku o transfernim cenama podnosiizveštaj u skraæenom obliku, pri èemu je iznos iskazanna ovom red. br. sadr�an u iznosu iskazanom podrednim brojem 42.


1 2 3

VI Rashodi i prihodi po osnovukamata na zajmove, odnosnokredite izmeðu povezanih lica

44.

Iznos rashoda po osnovu kamata("na dohvat ruke") obraèunate nazajam/kredi dobijene od povezanihlica koji obveznik prikazuje u PB uskadu sa èl. 60. st. 1. ZPDPL

èl. 37. ZPDG i 59. i 62. st. 1. i 2. ZPDPL -iznos rashoda po osnovu kamate obraèunate na zajam /kredit dobijen od povezanog lica, utvrðen do nivoapropisanog èlanom 62. st. 1. ZPDPL, - èetvorostrukioznos obveznikovog kapitala.Kapital kod preduzetnika koji vode prosto knjigovodstvoèinirazlika izmeðu ukupne imovine u poslovnim knjigamai ukupnih obaveza.

45.

Iznos prihoda po osnovu kamate("na dohvat ruke") obraèunate nazajmove / kredite date povezanimlicima koje obveznik prikazuje u PB uskadu sa èl. 60. st. 1. ZPDPL

èl. 60. st. 2. Zakona -iznos obraèunatih prihoda po osnovu kamate ("na dohvatruke") na zajmove, odnosno kredite izmeðu povezanih licakoje je obveznik du�an da posebno prika�e.

VII Korekcija rashoda i prihodapo osnovu transfernih cena,ukljuèujuæi i kamate na zajmove,odnosno kredite izmeðupovezanih lica

46.

Zbir konaènih korekcija (rashoda iprihoda) po osnovu transakcija sasvim pojedinaènim povezanimlicima utvrðen u zakljuèkudokumentacije o transfernimcenama

èl. 60. st. 5. do 9. Zakona -unosi se zbir konaènih korekcija transfernih cena za svakupojedinaènu transakciju sa pojedinaènim povezanim licima,odnosno za svaku vrstu transakcije sa pojedinaènimpovezanim licem u skladu sa èlanom 60. st. 5. do 9. Zakona,koji se utvrðuje u zakljuèku dokumentacije o transfernimcenama na naèin propisan odredbama èlana 31. Pravilnikao transfernim cenama.

VIII Oporeziva dobit

47.

Oporeziva dobit(red. br. 1-3+4-5+6 do 17-18+19-20+21 do 27-28+29-30+31-32+33+34-35 do 39+46)>0(ili negativan iznos sa red. broja 48)


48.

Gubitak (red. br. 2+3-4+5-6 do17+18-19+20-21 do 27+28-29+30-31+ 32-33-34+35 do 39-46)>0(ili negativan iznos sa red. br. 47)


49.Iznos gubitka iz poreskog bilansaiz prethodnih godina, do visineoporezive dobiti

èl. 35. ZPDG i èl. 32. ZPDPL -Nominalni iznos gubitka koji je iskazan u poreskombilansu iz prethodnih godina, koji se prenosi na teretdobiti tekuæe godine, i to najviše do visine oporezivedobiti, u skladu sa èlanom 35. ZPDG, a u vezi sa èlanom32. ZPDPL, a podatak na ovom rednom broju unosi sepri izradi konaènog poreskog bilansa.- Gubitak iz 2010. i nadalje mo�e se prenositi 5 godinaa iz ranijih - 10 godina.

50. Ostatak oporezive dobiti (47 - 49)> 0 Iznos oporezive dobiti


1 2 3


51.Ukupni kapitalni dobici tekuæegodine obraèunati u skladusa Zakonom

èl. 27. do 29. ZakonaKapitalni dobici/gubici utvrðuju se u skladu sa èl.27-29. Zakona - prodajom: nepokretnosti korišæeneza obavljanje delatnosti; prava industrijske svojine;udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartijaod vrednosti koje predstavljaju dugoroènefinansijske plasmane, osim propisanih izuzetaka iinvesticione jedinice otkupljene od strane otvorenoginvesticionog fonda.

52.Ukupni kapitalni gubici tekuæegodine obraèunati u skladusa Zakonom

53. Kapitalni dobici (51 - 52) > 0 Iznos kapitalnog dobitka

54. Kapitalni gubici (52 - 51) > 0 Iznos kapitalnog gubitka

55.Preneti kapitalni gubici iz ranijihgodina do visine iznosa podrednim brojem 53

èl. 30. st. 3. Zakona -unosi se iznos kapitalnih gubitaka iz ranijih godina koji semogu prebiti na raèun buduæih kapitalnih dobitaka i tonajviše do visine iznosa sa red. br. 60.Kapitalni gubitak od 2010. godine mo�e se prenositi5 godina, a iz ranijih perioda - 10 godina.

56.Ostatak kapitalnog dobitka(53 - 55) ³ 0

Ostatak kapitalnog dobitka koji uveæava poreskuosnovicu.

V. Poreska osnovica

57. Poreska osnovica (50 + 56) > 0 Ostatak oporezive dobiti + ostatak kapitalnog dobitka.

U _____________________dana _____________ godine

MP Lice odgovorno za sastavljanjeporeskog bilansa

_________________________

II. UTVRÐIVANJE KONAÈNE PORESKE OBAVEZE ZA 2014.I AKONTACIJE POREZA I DOPRINOSA ZA 2015. GODINU

Podsetimo se da je poslednjim izmenama Pravilnika o obrascima poreskih prijavaza utvrðivanje poreza na prihode graðana ("Slu�beni glasnik RS", br. 23/2014), propisani novi Obrazac PPDG-1S, odnosno propisano je da obveznik poreza na prihode odsamostalne delatnosti, na koje se porez plaæa samooporezivanjem, podnosiporesku prijavu na Obrascu PPDG-1S - Poreska prijava za akontaciono - konaènoutvrðivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obaveznosocijalno osiguranje za period od ____ do ____ 201__. godine, koja sadr�i podatke o:poreskom obvezniku; radnji; delatnosti; raèunu u banci; posebnim prostorima -izdvojenim poslovnim jedinicama; proceni poslovnog rezultata i podatke za utvrðivanjevisine akontacije; poslovnom rezultatu; podatke od znaèaja za ostvarivanje poreskihpodsticaja i poreskih kredita; poreskoj osnovici i obraèunatom porezu; osnovicidoprinosa i obraèunatim doprinosima; podatke od znaèaja za utvrðivanje visineakontacije poreza i doprinosa; podatke od znaèaja za izmenu meseène akontacije;posebne podatke.


Naèin popunjavanja Obrasca PPDG-1S zavisi od toga da li ga popunjavaobveznik koji se opredelio za isplatu liène zarade u 2014. godini ili obveznik koji tokom2014. nije sebi isplaæivao liènu zaradu, a kada je u pitanju utvrðivanje akontacije zanarednu 2015. godinu, takoðe je bitno ovo opredeljenje preduzetnika. U tom smislunavodimo koje podatke za konaèno oporezivanje popunjava svako od njih:

1. Prvu grupu èine:

Obveznici poreza koji se nisu opredelili za isplatu liène zarade od 1. 1.2014. godine - sastavljaju i podnose PPDG-1S za konaèno utvrðivanjeporeza na prihode od samostalne delatnosti za period od 1. januara do31. decembra 2014. godine pri èemu popunjavaju delove poreske prijaveoznaèene pod red. br. 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 11. i 13.

2. Drugu grupu èine:

Obveznici koji su se opredelili da poèev od 1.1. 2014. godine vrše isplatuliène zarade kao svoje meseèno lièno primanje u Obrascu PPDG-1Spopunjavaju delove poreske prijave pod red. br. 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, poljepod rednim brojem 11. u delu koji sadr�i podatke o porezu i polje podrednim brojem 13.

3. Treæu grupu èine svi obveznici, jer utvrðuju akontaciju za 2015. god. i to:

- obveznici koji se nisu opredelili za isplatu liène zarade poèev od 1. januara2015. godine - oni u Obrascu PPDG-1S iskazuje podatke koji se odnose naakontaciju poreza i doprinosa, za 2015. godinu i

- obveznici koji su se opredelili za isplatu liène zarade poèev od 1. januara2015. godine u Obrascu PPDG-1S iskazuju podatke koji se odnose samo naakontaciju poreza, za 2015. godinu.

1. Utvrðivanje konaène poreske obaveze za 2014. i akontacijeza porez, odnosno za porez i doprinose za 2015. godinu u PPDG-1S

Svi preduzetnici, bilo da su se opredelili da vode dvojno ili pak vode prostoknjigovodstvo, imaju obavezu da pored podnošenja poreskog bilansa dostavenadle�nom poreskom organu i PPDG-1S, pa dajemo potrebna objašnjenja zapopunjavanje ove poreske prijave imajuæi u vidu prethodnu podelu ovde navodimo kakose iskazuju podaci u navedenim sluèajevima.

PPDG-1S - Poreska prijava za akontaciono - konaèno utvrðivanje poreza naprihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za periodod 1.1. do 31.12.2014. godine, sadr�i:

1. Podatke o poreskom obvezniku (PIB - JMBG, ime, ime oca i prezime,prebivalište ili boravište opština, mesto, naziv ulice...);

2. Podatke o radnji (PIB radnje, matièni broj, puna i skraæena oznaka firme,sedište, opština, mesto....);

3. Podatke o delatnosti (prete�na delatnost, datum upisa u registar i datumevidentiranja u PDV - ako je obveznik PDV);

4. Podatke o raèunu (raèunima) u banci;

5. Podatke o posebnim prostorima - izdvojenim poslovnim jedinicama;

6. Podaci o proceni rezultata i podaci za utvrðivaje visine akontacije - unoseobveznici kod otpoèinjanja obavljanja delatnosti - pa se taj podatak sadane popunjava;


7. Podatke o poslovnom rezultatu (dobit ili gubitak poslovne godine);

8. Podatke za ostvarivanje poreskih podsticaja i poreskog kredita -(Ostvarena dobit u novoosnovanoj poslovnoj jedinici na nedovoljno razvijenompodruèju; ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti-podaci iz PK 2, PK 3, SU1 i SU3);

U nastavku su data potrebna objašnjenja vezana za poreske podsticaje.

1.1. Korišæenje steèenog prava na poreske podsticaje

Da bi preduzetnik ostvario steèeno pravo na poreski kredit, bio je du�an da ugodini izvršenog ulaganja uz poreski bilans (PB 2) i poresku prijavu (stara PPDG-1)podnese i odgovarajuæi obrazac (PK2 za ulaganja po èlanu 48. ZPDPL i/ili PK3 - zaulaganja po èlanu 48a ZPDPL).

Napomena: Èlan 48a ZPDPL ukinut je zakljuèno sa ulaganjima izvršenim do kraja2012. godine, a èlan 48. zakljuèno sa ulaganjima izvršenim do kraja 2013. godne.

® Pri tome, prelaznim odredbama izmena i dopuna ZPDPL iz decembra meseca2012. godine je propisano da "Poreski obveznik koji je do 31. decembra 2012.godine, ostvario pravo na poreske podsticaje iz èl. 45, 48a, 50a i 50b Zakona oporezu na dobit pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002,80/2002 (dr. zakon), 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011 i 119/2012) iiskazao podatke u poreskom bilansu i poreskoj prijavi za 2012. godinu, mo�eto pravo da koristi do isteka roka i na naèin propisan tim zakonom"

® Prelaznim odredbama izmena i dopuna ZPDPL iz decembra 2013. godine jepropisano da "Poreski obveznik koji je do 31. decembra 2013. godine ostvariopravo na poreski podsticaj iz èlana 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica("Slu�beni glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/0202 (dr. zakon), 43/2003,84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012 i 47/2013) i iskazao podatke uporeskom bilansu i poreskoj prijavi za 2013. godinu, mo�e to pravo da koristido isteka roka i na naèin propisan tim zakonom".

Takoðe je Pravilnikom o sadr�aju poreskog bilansa i drugim pitanjima od znaèajaza naèin utvrðivanja poreza na dohodak graðana na prihode od samostalne delatnosti("Slu�beni glasnik RS", broj 23/2014), propisano da:

® "Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da va�i Pravilnik osadr�aju poreskog bilansa i drugim pitanjima od znaèaja za naèin utvrðivanjaporeza na dohodak graðana na prihode od samostalne delatnosti ("Slu�beniglasnik RS", br. 8/2011, 13/2012 i 12/2013), osim odredaba èlana 6. kojeprestaju da va�e 31. decembra 2022. godine i èlana 8. tog pravilnika kojeprestaju da va�e 31. decembra 2016. godine.

® Obrazac PK 3 - Poreski kredit za preduzetnike za ulaganja u osnovna sredstvau odreðene delatnosti za period od ___ do ___ 201_. godine i Obrazac SU 3 -Srazmerni iznos ulaganja kod preduzetnika za period od ___ do ___ 201_.godine, koji su propisani Pravilnikom o sadr�aju poreskog bilansa i drugimpitanjima od znaèaja za naèin utvrðivanja poreza na dohodak graðana naprihode od samostalne delatnosti ("Slu�beni glasnik RS", br. 8/2011, 13/2012 i12/2013), a u kojima su iskazani podaci o poreskom osloboðenju, odnosnoumanjenju obraèunatog poreza, podnose se uz poresku prijavu koja sepodnosi za period za koji se utvrðuje poreska obaveza."

Prema tome, pravo na poreski kredit, u skladu sa navedenim odredbama,obveznici koriste do isteka roka od 10 godina od godine kada je izvršeno ulaganje.


Obveznik koji za 2014. godinu iska�e gubitak u poreskom bilansu, a imao jeulaganja i prenosi steèeno pravo, ne mo�e da koristi poreski kredit u 2014. godini jernema ni obraèunatog poreza. Meðutim, ima pravo da neiskorišæeni poreski kreditprenese u narednu godinu, odnosno da tra�i umanjenje poreza u narednih deset godina,od godine u kojoj je izvršeno ulaganje.

Zbog uticaja ovih poreskih olakšica na visinu konaène poreske obaveze za 2014.godinu, ali i na akontaciju za 2015. godinu, dajemo detaljno objašnjenje.

· Ne priznaje se pravo na poreski kredit za nabavku opreme veæ korišæene nateritoriji Republike (èlan 50i stav 1. ZPDPL). Pod opremom korišæenom na teritorijiRepublike, ne smatra se polovna oprema koja se uvozi, jer ista nije ni korišæena uRepublici. Takoðe, ova odredba se ne odnosi na nabavku nekretnina.

· Ne priznaje se pravo na poreski kredit za nabavku opreme koja se ne nalazi nateritoriji Republike.

Prema tome, ukoliko je obveznik u ranijim PK 2 ili PK3 prikazivao i ulaganja u ovasredstva, mora da izvrši korekciju ovih obrazaca, pa èak i da proveri da li je pravilnokorišæen prethodni porez u ranijim godinama!

¨ Ulaganja u osnovna sredstva u skladu sa èlanom 48. ZPDPL ¨

Èlanom 48. ZPDPL, bilo je propisano da se obvezniku koji izvrši ulaganja uosnovna sredstva (nekretnine, postrojenja, opremu ili biološka sredstva) u sopstvenomvlasništvu za obavljanje delatnosti, priznaje pravo na poreski kredit u godini u kojoj jeizvršeno ulaganje.

Izmenama i dopunama Zakona iz maja meseca 2013. godine, pravo na poreskikredit propisano je i za ulaganja u razvoj èiji efekti se oèekuju u periodu du�em od jednegodine. Ulaganje u razvoj podrazumeva primenu rezultata istra�ivanja ili drugog znanjaradi proizvodnje novih znaèajnije poboljšanih materijala, ureðaja, proizvoda, procesa,sistema ili usluga pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korišæenju.

Pravo na poreski kredit u propisanoj visini a po osnovu ulaganja u razvoj priznajese u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi za priznavanje takvih ulaganja kaonematerijalnih ulaganja u skladu sa MRS, odnosno MSFI i propisima kojima se ureðujeraèunovodstvo i revizija.

Dakle, obveznici koji su ostvarili navedena ulaganja u periodu od 30. maja do31.12.2013. godine, mogu koristiti poreski kredit do isteka roka od 10 godina, tj. do 2023.godine.

Pravo na poreski kredit ostvaruje se - u visini od 40% izvršenog ulaganja, s timšto ne mo�e biti veæi od 70% obraèunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje -za preduzetnike (kao za mala pravna lica).

Ne smatra se osnovnim sredstvom u smislu èlana 48. ZPDPL: vazduhoplovi iplovni objekti koji se ne koriste za obavljanje delatnosti, putnièki automobili, osimautomobila za taksi prevoz, rent-a-car, obuku vozaèa i specijalnih putnièkih automobilasa ugraðenim ureðajima za bolesnike; nameštaj, osim nameštaja za opremanje hotela,motela, restorana, omladinskih, deèijih i radnièkih odmarališta; tepisi; umetnièka delalikovne i primenjene umetnosti i ukrasni predmeti za ureðenje prostora, mobilne telefone,klima ureðaje, opremu za video nadzor, oglasna sredstva kao ni alat i inventor sakalkulativnim otpisom.

Prenos neiskorišæenog dela poreskog kredita - Neiskorišæeni poreski kreditmo�e se preneti na raèun poreza na dobit iz buduæih obraèunskih perioda (ne du�e oddeset godina), ali opet najviše do utvrðenih limita. Pri tome, primenjuje se poreski kreditpo redosledu ulaganja za odreðene godine.


U poreskoj prijavi za 2014. godinu, preduzetnik mo�e da iska�e neiskorišæeni deoporeskog kredita iz 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. i 2013 - zaèlan 48). Uz poresku prijavu obavezno podnosi pismeni zahtev u kome æe uneti podatkeo neiskorišæenom poreskom kreditu, kao i Obrazac PK 2 za te godine kada je imaoulaganja.

Ne priznaje se pravo za izvršena ulaganja u osnovna sredstva kada nije podnetPK2 obrazac - mišljenje Ministarstva finansija RS, br. 430-07-00188/2009-04 od10.2.2010. godine.

* * *Pošto za ulaganja u 2014. godini više nije moguæe koristiti poreski kredit, za

korišæenje steèenog kredita iz ranijih godina kada su vršena ulaganja, bitan je podatakkoji se nalazi na rednom broju 14 PK2 obrasca - Neiskorišæeni deo kredita iz ranijihgodina koji se koristi u tekuæoj (2014) godini.

U Obrazac PK 2, shodno èlanu 4. Pravilnika o PB2, unose se sledeæi podaci:

- pod rednim brojem 1. do 8. - ne unosi se podatak za 2014. godinu;

- 9) pod rednim brojem 9. - neiskorišæeni deo poreskog kredita iz ranijih poreskihperioda, koji se prenosi na raèun pripadajuæeg poreza iz buduæih obraèunskih perioda, uskladu sa èlanom 39. Zakona, a u vezi sa èlanom 48. stav 5. Zakona o porezu na dobitpravnih lica;

10) pod rednim brojem 10. - iznos za koji se vrši korekcija neiskorišæenog delaporeskog kredita iz ranijih poreskih perioda, u skladu sa èlanom 39. Zakona, usledotuðenja osnovnih sredstava izvršenih saglasno èlanu 48. st. 8. i 11. Zakona o porezu nadobit pravnih lica, odnosno usled gubitka prava na poreski kredit shodno èlanu 48. stav12. Zakona o porezu na dobit pravnih lica;

11) pod rednim brojem 11. - neiskorišæeni deo poreskog kredita iz ranijihporeskih perioda, koji se, posle korekcije usled otuðenja osnovnih sredstava, odnosnousled gubitka prava na poreski kredit, prenosi na raèun buduæih obraèunskih perioda poredosledu ulaganja, u skladu sa èlanom 39. Zakona, a u vezi sa èlanom 48. stav 6.Zakona o porezu na dobit pravnih lica, iskazan kao razlika iznosa sa red. br. 9. i 10;

12) pod rednim brojem 12. - neiskorišæeni deo poreskog kredita iz ranijihporeskih perioda, koji se koristi u tekuæem poreskom periodu;

13) pod rednim brojem 13. - ostatak neiskorišæenog dela poreskog kredita izranijih poreskih perioda, koji se prenosi na raèun pripadajuæeg poreza iz buduæihobraèunskih perioda, iskazan kao razlika iznosa sa red. br. 11. i 12;

14) pod rednim brojem 14. - ukupan iznos poreskog kredita koji se koristi utekuæem poreskom periodu, a koji predstavlja zbir poreskog kredita tekuæeg poreskogperioda i prenetih poreskih kredita iz ranijih poreskih perioda po redosledu ulaganja, stim što ukupan zbir ne mo�e iznositi više od 70% obraèunatog poreza u tekuæemporeskom periodu, u skladu sa èlanom 39. Zakona, a u vezi sa èlanom 48. st. 1, 3. i 6.Zakona o porezu na dobit pravnih lica (iskazan kao zbir iznosa sa red. br. 7. i 12);

15) pod rednim brojem 15. - neiskorišæeni deo poreskog kredita koji se prenosina raèun pripadajuæeg poreza iz buduæih obraèunskih peroda, a koji predstavlja zbirneiskorišæenog poreskog kredita iz tekuæeg poreskog perioda i prenetog poreskogkredita iz ranijih poreskih perioda, iskazan kao zbir iznosa sa red. br. 8. i 13.

¨ Ulaganja u osnovna sredstva u skladu sa èlanom 48a Zakona ¨

Èlanom 48a ZPDPL bila je utvrðena poreska olakšica kojom se stimulisaloinvesticiono ulaganje u odreðene proizvodne delatnosti, a to su: 01 - poljoprivreda; 05 -ribarstvo; 17 - proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina; 18 - proizvodnja odevnih


predmeta, dorada i bojenje krzna; 19 - prerada ko�e i proizvodnja predmeta od ko�e; 27 -proizvodnja osnovnih metala; 28 - proizvodnja standardnih metalnih proizvoda; 29 -proizvodnja mašina i ureðaja; 30 - proizvodnja kancelarijskih i raèunskih mašina; 31 -proizvodnja elektriènih mašina i aparata; 32 - proizvodnja radio, TV i komunikacioneopreme; 33 - proizvodnja medicinskih, preciznih i optièkih instrumenata; 34 - proizvodnjamotornih vozila, prikolica i poluprikolica; 35 - proizvodnja ostalih saobraæajnih sredstava;37 - recikla�a; 92 - grupa 9211 - kinematografska i video proizvodnja.

Obvezniku koji obavlja jednu od pobrojanih delatnosti, priznaje se pravo naolakšicu iz èlana 48a. Navedene šifre delatnosti nisu bile usaglašene sa Zakonom oklasifikaciji delatnosti ("Slu�beni glasnik RS", broj 104/2009), koji je u primeni od17.3.2010. godine, a na osnovu koga je doneta Uredba o klasifikaciji delatnosti("Slu�beni glasnik RS", broj 54/2010).

Poreski kredit iznosi 80% od iznosa izvršenog ulaganja (poslednje ulaganje jemoglo da bude u 2012. godini), a visina poreskog kredita nije ogranièena u odnosu naobraèunati porez - do 100% utvrðene poreske obaveze za tekuæi poreski period (za2014. godinu).

Neiskorišæeni deo poreskog kredita, obveznik mo�e prenositi narednih 10 godina,u odnosu na godinu kada je izvršeno ulaganje (èlan 48a stav 3. Zakona).

Na osnovu podataka o ostvarenom poreskom kreditu obveznik popunjavaObrazac PK3 koji zajedno sa poreskim bilansom i poreskom prijavom dostavljaporeskom organu, u koji se unose sledeæi podaci:

- pod rednim brojem 1. do 6. - ne unosi se podatak u 2014;

- pod rednim brojem 7. - neiskorišæeni deo poreskog kredita iz ranijih godina, kojise prenosi na raèun poreza na dobit iz buduæih obraèunskih perioda, u skladu sa èlanom48a stav 3. Zakona;

- pod rednim brojem 8. - iznos za koji se vrši korekcija neiskorišæenog dela po -reskog kredita iz ranijih godina, usled otuðenja osnovnih sredstava izvršenim u skladu saèlanom 48. st. 6. i 7. Zakona, a u vezi sa èlanom 48a stav 4. Zakona;

- pod rednim brojem 9. - neiskorišæeni deo poreskog kredita iz ranijih godina, kojise, posle korekcije usled otuðenja osnovnih sredstava, prenosi na raèun buduæihobraèunskih perioda po redosledu ulaganja u skladu sa èlanom 48a stav 3. Zakona,iskazan kao razlika iznosa sa red. br. 7. i 8;

- pod rednim brojem 10. - neiskorišæeni deo poreskog kredita iz ranijih godinakoji se koristi u tekuæoj godini;

- pod rednim brojem 11. - neiskorišæeni deo poreskog kredita iz ranijih godina,koji se prenosi na raèun buduæih obraèunskih perioda, iskazan kao razlika iznosa sa red.br. 9. i 10;

- pod rednim brojem 12. - ukupni poreski kredit koji se koristi u tekuæemporeskom periodu, iskazan kao zbir poreskog kredita tekuæe godine i prenetih poreskihkredita iz ranijih godina po redosledu ulaganja, u skladu sa èlanom 48a stav 3. Zakona;

- pod rednim brojem 13. - neiskorišæeni deo poreskog kredita koji se prenosi naraèun poreza na dobit iz buduæih obraèunskih perioda, iskazan kao zbir neiskorišæenogporeskog kredita tekuæe godine i prenetog poreskog kredita iz ranijih godina.

¨ Gubitak prava na poreski kredit ¨

U sluèaju otuðenja osnovnih sredstava za koja je korišæen poreski kredit preisteka roka od tri godine od dana nabavke, poreski obveznik gubi pravo na poreskikredit i du�an je da danom podnošenja poreske prijave za naredni poreski period,u toj poreskoj prijavi obraèuna i da plati porez koji bi platio da nije koristio poreski


kredit. Porez se indeksira od dana podnošenja poreske prijave za poreski period u komeje ostvario pravo na poreski kredit, do dana otuðenja, stopom rasta cena na malo premapodacima republièkog organa nadle�nog za poslove statistike.

U sluèaju otuðenja osnovnih sredstava nakon isteka roka od tri godine od dananabavke, a pre isteka roka od 10 godina od dana nabavke, obveznik nema pravo nadalje korišæenje neiskorišæenog dela poreskog kredita. Gubitak prava u ovom sluèajupoèinje od poreskog perioda u kome je obveznik izvršio otuðenje (èlan 48. stav 7. ZPDPL).

Obveznik gubi pravo na poreski kredit u sluèaju izvršenog ulaganja uplatomavansnog raèuna, na osnovu overene privremene situacije i slièno, ako je unarednom poreskom periodu, došlo do raskida ugovora o nabavci. Takoðe gubi pravoza ovakvu nabavku osnovnog sredstva ukoliko u poreskom periodu u kome okonèatakva ulaganja u osnovna sredstva, ne izvrši prenos sa osnovnih sredstava upripremi na pribavljena osnovna sredstva koja koristi za obavljanje delatnosti,odnosno ne evidentira ta osnovna sredstva u poslovnim knjigama.

I u ovom sluèaju, danom podnošenja poreske prijave za naredni poreski pe-riod, du�an je da u toj poreskoj prijavi obraèuna i plati porez koji bi platio da nijekoristio poreski kredit, indeksiran od dana podnošenja poreske prijave za poreski periodu kome je ostvario pravo na poreski kredit, do dana podnošenja poreske prijave zanaredni poreski period, iznosom potrošaèkih cena.

Na osnovu izlo�enog sledi unošenje podataka u PPDG-1S

U deo 8. unosi se ukupno poresko osloboðenje, odnosno umanjenjeobraèunatog poreza (8.1.+8.2.+8.3.+8.4)

· pod rbr. 8.1. - unosi se iznos umanjenja po osnovu ulaganja u osnovnasredstva (rbr. 14. Obrasca PK 2) - dat je naèin popunjavanja u ovom tekstu,nakon prikaza PPDG-1S. U pitanju su ulaganja u osnovna sredstva u skladu saèlanom 48. ZPDPL, a shodno èlanu 39. ZPDG;

· pod rbr. 8.2. - unosi se iznos umanjenja po osnovu ulaganja u osnovnasredstva (rbr. 12. Obrasca PK 3). U pitanju su ulaganja u osnovna sredstva uskladu sa èlanom 48a ZPDPL, a shodno èlanu 39. ZPDG;

· pod rbr. 8.3. - unosi se iznos poreskog osloboðenja za srazmeran iznosulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti (rbr. 6.Obrasca SU 1). U pitanju su ulaganja u osnovna sredstva u skladu sa èlanom50a ZPDPL, a shodno èlanu 39. ZPDG;

· pod rbr. 8.4. - unosi se iznos poreskog osloboðenja za srazmeran iznosulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti (rbr. 6.Obrasca SU 3). U pitanju su ulaganja u osnovna sredstva u skladu sa èlanom50b ZPDPL, a shodno èlanu 39. ZPDG.

Naèin popunjavanja obrazaca SU 1 i SU 3 preciziran je èl. 7. i 8. starog Pravilnikao poreskom bilansu. U Obrazac SU 1 - Srazmerni iznos ulaganja kod preduzetnika zaperiod od ____ do ____ 201__. godine, obveznik iskazuje srazmerni iznos ulaganjakoja je izvršio u svoja osnovna sredstva za obavljanje sopstvene registrovanedelatnosti, a na osnovu podataka iz poslovnih knjiga koje vodi o stanju i kretanjuimovine, odnosno osnovnih sredstava.

Na Obrascu SU 3 - Srazmerni iznos ulaganja kod preduzetnika za period od ____do ____ 201__. godine, obveznik iskazuje srazmerni iznos ulaganja koja je izvršio usvoja osnovna sredstva za obavljanje sopstvene registrovane delatnosti unedovoljno razvijenom podruèju, definisanom u skladu sa propisima koji ureðujuregionalni razvoj, odnosno koji opredeljuju nedovoljno razvijena podruèja, i ovu steèenuolakšicu preduzetnik mo�e da koristi zakljuèno sa 31.12.2016. godine.


Napomena: SVE obrasce (PB 2, PPDG-1S, PK2, PK3, SU1 i SU3, mo�etepreuzeti iz elektronskog paketa IPC.Fin.

9. Podaci o poreskoj osnovici i obraèunatom porezu:

· pod rbr. 9.1. - unosi se poreska osnovica (rbr. 57. Obrasca PB 2);

· pod rbr. 9.2. - unosi se poreska stopa - 10%;

· pod rbr. 9.3. - unosi se obraèunati porez (rbr. 9.1. x 9.2);

· pod rbr. 9.4. - unose se ukupna umanjenja obraèunatog poreza (podatak sarbr. 8.);

· pod rbr. 9.5. - unosi se obraèunati porez po umanjenju (rbr. 9.3. - 9.4);

· pod rbr. 9.6. - unosi se obraèunati porez - gubitak prava na poreskipodsticaj;

· pod rbr. 9.7. - unosi se obraèunati porez (rbr. 9.5. + 9.6);

· pod rbr. 9.8. - unose se uplaæene akontacije poreza;

· pod rbr. 9.9. - unosi se iznos poreza za uplatu (rbr. 9.7. - 9.8) - pri èemunapominjemo da je preduzetnik du�an da razliku iskazanu na ovom rbr.uplati i to najkasnije do podnošenja poreske prijave;

· pod rbr. 9.10. - unosi se iznos poreza za povraæaj (rbr. 9.8 - 9.9) - u sluèajukada je preduzetnik platio više poreza kroz akontacije, unosi iznos zapovraæaj.

10. Podaci o osnovici doprinosa i obraèunatim doprinosima:

U ovom delu obrasca, u skladu sa zakonom o doprinosima za obavezno socijalnoosiguranje (èlan 52a stav 3) preduzetnik, tj. poljoprivrednik koji vodi knjige, odnosnokojima je osnovica oporeziva dobit (nisu se opredelili za liènu zaradu u 2014. godini),obraèunavaju i plaæaju doprinose na oporezivu dobit.

Pre nego što preðemo na iskazivanje podataka u ovom delu, podsetimo se da jetokom 2014. došlo do izmena u stopama doprinosa za PIO i za zdravstveno osiguranje.Naime, donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obaveznosocijalno osiguranje ("Slu�beni glasnik RS", broj 57/2014) kojim su izvršene izmeneu Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Slu�beni glasnik RS", br.84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 47/2013 i 108/2013).

Ovim zakonom je od 1. avgusta 2014. poveæana stopa doprinosa za PIO sa24% na 26% i smanjena stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje sa 12,3% na10,3%, pa se to mora imati u vidu kod utvrðivanja konaène obaveze.

U tom smislu, podaci se unose:

· pod rbr. 10.1. - unosi se osnovica doprinosa (rbr. 47. Obrasca PB 2, ali neni�a od najni�e ni viša od najviše osnovice doprinosa saglasno zakonu).

Kada je oporeziva dobit manja od najni�e osnovice doprinosa, tada se kaoosnovica doprinosa na ovom rbr. iskazuje najni�a osnovica za doprinosa.

· pod rbr. 10.2. - unose se obraèunati doprinosi (rbr. 10.2.1.+10.2.2.+10.2.3)

- pod rbr. 10.2.1. - unosi se doprinos za PIO (rbr. 10.1. x 24% za period od1.1. do 31.7. i 26% za period od 1.8. do 31.12.2014. godine)

- pod rbr. 10.2.2. - unosi se doprinos za zdravstveno osiguranje (rbr. 10.1. x12,3% za period od 1.1. do 31.7. i 10,3% za period od 1.8. do 31.12.2014.godine)

- pod rbr. 10.2.3. - unosi se doprinos za osiguranje za sluèaj nezaposlenosti(rbr. 10.1. x 1,5%)


· pod rbr. 10.3. - unosi se iznos uplaæene akontacije doprinosa

- pod rbr. 10.3.1. - iznos doprinosa za PIO

- pod rbr. 10.3.2. - iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje

- pod rbr. 10.3.3. - iznos doprinosa za osiguranje za sluèaj nezaposlenosti

· pod rbr. 10.4. - unosi se iznos doprinosa za uplatu (rbr. 10.2.-10.3)

- pod rbr. 10.4.1. - unosi se doprinos za PIO (rbr. 10.2.1. - 10.3.1)

- pod rbr. 10.4.2. - unosi se doprinos za zdravstveno osiguranje (rbr. 10.2.2.- 10.3.2)

- pod rbr. 10.4.3. - unosi se doprinos za osiguranje za sluèaj nezapo-slenosti (rbr. 10.2.3. - 10.3.3.)

· pod rbr. 10.5. - Više plaæeni doprinosi (rbr. 10.3. - 10.2)

- pod rbr. 10.5.1. - unosi se doprinos za PIO (rbr. 10.3.1. - 10.2.1)

- pod rbr. 10.5.2. - unosi se doprinos za zdravstveno osiguranje (rbr. 10.3.2.- 10.2.2)

- pod rbr. 10.5.3. - unosi se doprinos za osiguranje za sluèaj nezapo-slenosti (rbr. 10.3.3. - 10.2.3).

11. Podaci od znaèaja za utvrðivanje visine akontacije poreza i doprinosa:

Kod popunjavanja ovog dela PPDG-1S, obveznik utvrðuje visinu meseèneakontacije kao jednu dvanaestinu konaèno obraèunatog poreza (bez kapitalnih dobitaka)ukoliko mu je poreski period cela kalendarska godina, odnosno onoliko meseci koliko jeobavljao delatnost u 2014. godini (podatak iskazan u poreskoj prijavi za prethodnugodinu ili prethodni poreski period). To znaèi da akontaciju za 2015. godinu preduzetnikutvrðuje na osnovu podataka kao konaènih za 2014. godinu.

Dakle, meseènu akontaciju za 2015. godinu preduzetnik utvrðuje tako što podataksa rbr. 50. Obrasca PB 2 pomono�i stopom od 10% (stopa poreza). Od dobijenogiznosa oduzima iznos neiskorišæenog poreskog kredita po osnovu ulaganja u osnovnasredstva i dr. ulaganja u skladu sa ZPDG, pa dobijenu razliku podeli sa 12 ili sa brojemmeseci poreskog perioda, kako sledi:

· pod rbr. 11.1. - unosi se obraèunati porez (podatak sa rbr. 50. Obrasca PB 2x stopa poreza na prihod od samostalne delatnosti - 10%)

· pod rbr. 11.2. - unosi se neiskorišæeni deo poreskog kredita (ukupno)

- pod rbr. 11.2.1. - unosi se za ulaganja u osnovna sredstva (rbr. 15.Obrasca PK 2, a najviše do iznosa propisanog èlanom 48. st. 1. i 3. Zakonao porezu na dobit pravnih lica)

- pod rbr. 11.2.2. - unosi se za ulaganje u osnovna sredstva (rbr. 13.Obrasca PK 3)

· pod rbr. 11.3. - umanjenje obraèunatog poreza (rbr. 6. Obrasca SU 1)

· pod rbr. 11.4. - umanjenje obraèunatog poreza (rbr. 6. Obrasca SU 3)

· pod rbr. 11.5. - unosi se ukupan iznos akontacija poreza (rbr. 11.1. - 11.2. -11.3. - 11.4.)

· pod rbr. 11.6. - unosi se meseèni iznos akontacija poreza (rbr. 11.5. : 12,odnosno brojem meseci poreskog perioda)

· pod rbr. 11.7. - unosi se osnovica doprinosa - oporeziva dobit (rbr. 47.Obrasca PB 2, ali ne ni�a od najni�e ni viša od najviše osnovice doprinosasaglasno zakonu) - samo oni koji se nisu opredelili za liènu zaradu.


· pod rbr. 11.8. - unosi se ukupan iznos akontacije doprinosa (rbr. 11.8.1. +11.8.2. + 11.8.3):

- pod rbr. 11.8.1. - unosi se doprinos za PIO (rbr. 11.7. x 26%) - samo onikoji se nisu opredelili za liènu zaradu,

- p od rbr. 11.8.2. - unosi se doprinos za zdravstveno osiguranje (rbr. 11.7. x10,3%) - samo oni koji se nisu opredelili za liènu zaradu,

- pod rbr. 11.8.3. - unosi se doprinos za osiguranje za sluèajnezaposlenosti (rbr. 11.7. x 1,5%) - samo oni koji se nisu opredelili zaliènu zaradu.

· pod rbr. 11.9. - unosi se meseèni iznos akontacija doprinosa (rbr. 11.8. : 12/odnosno brojem meseci poreskog perioda) - samo oni koji se nisuopredelili za liènu zaradu:

- pod rbr. 11.9.1. - unosi se doprinos za PIO (rbr. 11.8.1. : 12/ odnosnobrojem meseci poreskog perioda) - samo oni koji se nisu opredelili zaliènu zaradu,

- pod rbr. 11.9.2. - unosi se doprinos za zdravstveno osiguranje (rbr. 11.8.2.: 12/ odnosno brojem meseci poreskog perioda) - samo oni koji se nisuopredelili za liènu zaradu,

- pod rbr. 11.9.3. - unosi se doprinos za osiguranje za sluèaj nezaposlenosti(rbr. 11.8.3. : 12/ odnosno brojem meseci poreskog perioda) - samo onikoji se nisu opredelili za liènu zaradu.

12. Podaci od znaèaja za izmenu meseène akontacije - samo kada obveznik utoku godine menja iznos akontacije, što æe biti tema jednog od brojeva utoku godine.

13. Posebni podaci:

· pod rbr. 13.1. - unosi se broj zaposlenih radnika u vreme podnošenja prijave

· pod rbr. 13.2. - unose se podaci o poslovnom prostoru:

- pod rbr. 13.2.1. - unose se podaci o površini poslovnog prostora - sedišteradnje

- pod rbr. 13.2.2. - unose se podaci o površini poslovnog prostora -izdvojene poslovne jedinice u _________,





· pod rbr. 13.3. - unose se podaci o vrednosti osnovnih sredstava:

- pod rbr. 13.3.1. - unosi se ukupna vrednost osnovnih sredstava.

Ljiljana Simiæ


Documents

IVANJE OPOREZIVE DOBITI i SASTAVLJANJE PORESKOG …ipcpropisi.rs/assets/obrasci/6679-190.pdf · utvrðivanja amortizacije za poreske svrhe ("Službeni glasnik RS", br. 116/2004 i