11/8/2013

1

MajaMaja SaviSaviććFilološki fakultet u BeograduFilološki fakultet u Beogradu

SSociokulturnaociokulturna teorijateorija VigotskogVigotskog

Sociokulturna t.Sociokulturna t.

Lav Vigotski (1896 – 1934)

Ističe značaj socijalnog konteksta za razvoj psihičkihfunkcija

11/8/2013

2

SociokulturnaSociokulturna teorijateorija

Socijalna interakcija kao izvor razvoja; socijalno učenje vodikognitivni razvoj

Pristup “spolja-ka-unutra”, tj. socio i kulturalni faktori imajuvažan formativni uticaj na više mentalne f. čoveka i izvor surazvoja, kako filogenetskog, tako i ontogenetskog

Svi ljudi imaju istu strukturu uma, ali su njegovi sadržaji iprocesi, način organizacije, kulturno uslovljeni

Odlika čoveka je da posreduje svoje aktivnosti i delatnosti

VIŠE / NIŽE MENTALNE FUNKCIJE

Niže (primitivne, prirodne) m. f. biološkog porekla, nisu specifičnoljudske, poseduju ih i životinje (reaktivna pažnja, asocijativna memorija,SM inteligencija, elementarna osećanja)

Više m. f. odlikuju samo čoveka, posredovane su znacima, organizovanepomoću njih (namerna pažnja, namerno pamćenje, simboličkomišljenje, jezik, složene emocije) pošto su znaci arbitrarni i u velikoj meri zavisni od socijalnih faktora koji

utiči na njihov nastanak i preobražavanje, i same više m. f. su socijalnogporekla i rezultat kulturno-istorijskog razvoja čoveka

prenose se na sledeće generacije učenjem i podučavanjem nastaju i razvijaju se u ontogenezi kroz interakciju sa okruženjem, nisu

genetski programirane, mada imaju biološku osnovu

SociokulturnaSociokulturna teorijateorija

11/8/2013

3

Razvoj je pretvaranje spoljnih socijalnih odnosa u mentalne funkcije

Osnovni zakon psihičkog razvoja: Svaka viša m. f. se tokom kulturnograzvoja deteta pojavljuje dva puta: prvo na socijalnom(interpersonalnom planu), a kasnije na individualnom(intrapersonalnom) planu

Pretvaranje se odvija posredstvom oruđa i znakova, među kojima govorima posebnu ulogu Kulturna oruđa (materijalna i simbolička) proizvodi koji uče decu šta je važno u njihovoj kulturi i očekivanjima u njihovoj

kulturi (npr. pismo, knjige, računari, vrednosti, norme, običaji)

SociokulturnaSociokulturna teorijateorija

JJezikezik uu teorijiteoriji VVigotskogigotskog

Govor – viša m. f. od izuzetnog značaja za mentalni razvoj iorganizaciju psihe kao i učvršćivanje i prenošenje kolektivnogiskustva

Egocentrični govor Pijaže: manifestacija saznajne egocentričnosti deteta i nedovoljne

socijalizovanosti Vigotski: prelazna etapa u internalizaciji govora do nivoa misli Govor prvo služi za regulaciju tuđeg ponašanja, a sa

internalizacijom služi za regulaciju sopstvenog ponašanja

Socijalni govor => unutrašnji govor => mišljenje

11/8/2013

4

Zona narednogZona narednog razvoja (ZNR)razvoja (ZNR) Prostor između onoga što dete zna i ume (zona aktuelnog razvoja) i

onoga što bi moglo uz podršku odraslog

“...ono što je zona narednog razvoja danas biće zona aktuelnog razvojasutra, tj. ono što dete danas može da uradi uz nečiju pomoć, sutraće moći da uradi samo”

Zajednička aktivnost dete-odrasli

ne možeda reši problem

ne možeda reši problem

ZNRRešava problem

uz pomoć odraslog

ZNRRešava problem

uz pomoć odraslog

Rešava problemsamostalno

Rešava problemsamostalno

Pijaže Vigotski

Kognitivne sposobnosti i razvojuniverzalni u svim kulturama

Kognitivni konstruktivizam(individualna gradnja znanja)

Učenje i razvoj nezavisni; razvojpretpostavka učenju

Kognicija prethodi razvojujezika; egocentrični govornema veliku ulogu i nestaje srazvojem socijalnog govora

Kognitivne sposobnosti i razvojspecifični za svaku kulturu

Socijalni konstruktivizam(interakcija odrasli-dete)

Učenje dovodi do razvoja iprethodi mu

Jezik je ključan za kognitivnirazvoj; privatni (unutrašnji)govor pretvara se u misao

Brković, A., 2011.

11/8/2013

5

Teorija obrade informacijaTeorija obrade informacija

(TOI)(TOI)

Teorija obrade informacijaTeorija obrade informacija

kompjuter kao model da se opiše kako mozak funkcioniše

Kako se informacije opažaju, skladište, pobuđuju i koristeza rešavanje problema

11/8/2013

6

Teorija obrade informacijaTeorija obrade informacija

Razvoj kao poboljšanje kogn. sistema za obraduinformacija Operiše se većom količinom informacija Veća sistematičnost u procesu prijema i kodiranja

informacija Povećava se broj i efikasnost strategija u rešavanju

problema Znanje o svetu je sve veće i kompleksnije Razvija se sposobnost svesne kontrole i upravljanja

vlastitim kogn. procesima

Komponente sistema obrade informacija

Memorija – domen u kojem su privremeno ili trajno skladišteinformacije

stimulusstimulus čuločulo čulnamemorija

čulnamemorija

operativnamemorijaoperativnamemorija

dugotrajnamemorija

dugotrajnamemorija

11/8/2013

7

PažnjaPažnja

usmeravanje mentalne aktivnosti na određeni sadržaj izanemarivanje ostalih sadržaja koje registruju naša čula

Sa uzrastom se povećava vreme tokom koga se pažnja možezadržati na određenom sadržaju U vezi sa mijelinizacijom u CNS, posebno retikularnoj formaciji

Hiperaktivni poremećaj (ADHD – attention deficit hyperactivitydisorder)

Čulna memorijaČulna memorija

Karakteristike čulne m. zadržava se celokupan materijal, deo prosleđuje na dalju

obradu zadržavanje kratkotrajno materijal je neosmišljen

11/8/2013

8

OperativnaOperativna memorijamemorija

poseban memorijski domen zadužen za privremenoskladištenje i operisanje informacijama koje su u datomtrenutku predmet naše pažnje

Primarna memorija Trenutna memorija Kanal odluke Kratkotrajna memorija (short-term memory) Radna memorija

OperativnaOperativna memorijamemorija

Zadržavanje privremeno Potrebno obnavljanje Ukoliko je obnavljanje prekinuto ili onemogućeno info. se

gubi Postoji i direktno prosleđivanje u dugotrajnu memoriju

info. se zadržava do 1min U proseku moguće operisati sa 7 +/- 2 jedinice

11/8/2013

9

Dugoročno pamćenjeDugoročno pamćenje

Sposobnost pamćenja nekih utisaka još u periodu fetusa

Tehnike za ispitivanje pamćenja kod novorođenčadi Habituacija Instrumentalno (operantno) učenje Odložena imitacija

Hipokampus, prefrontalni i temporalni režanj

11/8/2013

10

Organizacija DM

Dostupna svesnom prisećanju

Činjenično znanje – znanje onečemu

Nije dostupno svesnom prisećanju

Npr. znanje kako se obavljaodređena operacija

Šta sam jutrosdoručkovala?

Koji je glavni gradFrancuske?

Kako voziti bicikl

11/8/2013

11

AmnezijaAmnezija detinjstvadetinjstva

Nedostupnost sećanja iz ranog detinjstva

Vrlo mali broj sećanja pre 4. godine

Skoro bez ijednog sećanja na period pre 2 godine

Objašnjenja: Nezrelost moždanih struktura Nepostojanje jasne svesti o sebi Nerazvijene verbalne sposobnosti

Promene u pamćenjuPromene u pamćenju 4 faktora koja dovode do promena u pamćenju na prelazu

iz ranog u srednje detinjstvo (6-7 god):

1. Povećanje kapaciteta pamćenja

2. Razvoj strategija zapamćivanja pomoću kojih seinformacije prebacuju u DM

1. ponavljanje2. semantička organizacija - grupisanja i organizovanje informacija u

formu koja ih čini smislenijim i lakšim za pamćenje3. elaboracija - dodatno osmišljavanje informacija njihovim

povezivanjem sa info iz DM

11/8/2013

12

Promene u pamćenjuPromene u pamćenju

3. Razvoj baze znanja kao osnove u koju se uklapaju noveinformacije

Baza znanja – količina i organizacija uskladištenih info

4. Razvoj metakognicije – znanje o sopstvenim kognitivnimprocesima

1. Znanje o sebi – o sopstvenim kogn. mogućnostima i ograničenjima2. Znanje o zadatku – o tipu zadatka (npr. nov, poznat, lak, težak)3. Znanje o strategijama – svest o upotrebi određene strategije i o

njenoj efikasnosti

Autobiografska memorija kod odraslih

Uspomene se gube relativno sporo Najbolje se pamte emocionalno zasićeni događaji Najviše se pamte događaji iz ranog zrelog perioda (20 –

30g) i iz neposredne prošlosti