Nove biciklističke staze u Bačkim

vinogradima i Kelebiji

NOVE

Godina II • Broj 124 • 19. jul 2019. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

str 4

str

10

Komunalije

str 6

Grad

str 7

Nežno sa kraljicom voća

U Velebitu obeležen rođendan

Nikole Tesle str 9

Zahtev opozicije nije prošao u Skupštini gradaGrad

Priključcima do čistijeg

Palića i Ludaša!Kultura

str 2

O d l u k a o D a n i l u K i š u o s t a j e n a s n a z i

UmeTNosT U zLatu ravNice

NOVEgrad2 Broj 12419. jul 2019.

Odluka odborni-

ka Skupštine gra-

da da priznanje

Počasni građa-

nin posthumno

dodele književ-

niku Danilu Kišu

ostaje na snazi,

uprkos zahtevu

opozicionog Po-

kreta za građan-

sku Suboticu da

se ista poništi, re-

zultat je održane

24. sednice grad-

ske Skupštine

održane prethod-

nog četvrtka.

Pored ove tačke, pred odbor-nicima našlo se još šest tačaka, a rezultat zasedanja je donošenje Odluke o izradi izmene i dopu-ne dela Plana detaljne regulaci-je za deo Mesne zajednice „Pro-zivka“, kao i Odluka o postavlja-nju spomenika atletičaru Đuru Stantiću. Odbornici su, između ostalog, većinom glasova usvojili i Rešenje o donošenju Programa zaštite, uređenja i korišćenja po-ljoprivrednog zemljišta na teri-toriji grada Subotice i Rešenje o davanju saglasnosti na Program o izmeni i dopuni Programa po-slovanja društva sa ograniče-nom odgovornošću za upravlja-nje razvojem turističkog prosto-ra „Park Palić“ za 2019. godinu.

Najveću pažnju privukla je poslednja tačka, koja se odnosi-la na zahtev za poništenje Odlu-ke o dodeli zvanja Počasni građa-nin. Tokom rasprave o ovoj tač-ki, član Gradskog veća za sport i omladinu Nemanja Simović, istakao je da vlast nema nameru da izda knjigu sa delima Danila Kiša pa da im je potrebna sagla-snost. Simović je podsetio da je inicijativa o dodeli priznanja Da-nilu Kišu postojala i ranije, ali da se ona završila neslavno.

„Prethodni sazivi gradske vla-sti želeli da jedna ulica nosi ime Danila Kiša, ali je jedan član

komisije koja je o tome odlučiva-la bio protiv tvrdeći da je Kiš bio plagijator. Komisija je to prihva-tila zdravo za gotovo i predlog je odbijen, te je dvadesetak naših sugrađana, revoltiranih ovom odlukom, kod spomenika Danilu Kišu napravilo živu ulicu. Njima je tada obećano da će trg dobiti Kišovo ime, ali ni to nije urađe-no. Žao mi je što je jedna dobra, zdrava i potrebna inicijativa is-politizovana. Ne želimo da izda-mo knjigu sa delima Danila Kiša pa nam je potrebna saglasnost, već želimo da dodelom zva-nja Počasni građanin da se odu-žimo velikom književniku koji je rođen u našem gradu.“ rekao je Nemanja Simović, član Grad-skog veća za sport i omladinu.

Tokom svog obraćanja sa go-vornice, Simović je između osta-log pročitao i saglasnost nadlež-nog Ministarstva državne upra-ve i lokalne samouprave u kome

piše da se dopisom Skup-ština grada Subotice obratila Ministarstvu dr-žavne uprave i lokalne sa-mouprave sa zahtevom radi dobijanja saglasno-sti na dodeljivanje nazi-va Počasni građanin gra-da Subotice književniku Danilu Kišu.

„Imajući u vidu da je članom 93, stav 1, Zako-na o lokalnoj samoupra-vi utvrđeno da Skupštin-ska jedinica lokalne sa-mouprave odlučuje o do-deljivanju zvanja Poča-sni građanin osobi čiji su rad i dostignuća od po-sebnog značaja za opšti-nu uz prethodnu sagla-snost Ministarstva nad-ležnog za poslovanje lo-kalne samouprave, a uzi-majući u obzir obrazlože-nje, dostavljene priloge

i biografiju predlože-ne ličnosti ovo Mini-starstvo po svojoj nad-ležnosti daje saglasnost Skupštini grada Suboti-ce za dodelu zvanja Po-časni građanin književ-niku Danilu Kišu“, na-vodi se u dopisu Mi-nistarstva  držav-ne uprave i lokalne samouprave.

Ni Savez vojvođan-skih Mađara ne me-nja svoj stav. Odbornici SVM smatraju da knji-ževnik Danilo Kiš zaslu-žuje dobijanje ovog pri-znanja, kao i da su pred-stavnici opozicije zame-nili teze. Kako je ista-kao Janoš Nagel, pred-sednik odborničke gru-pe SVM, prilikom do-nošenja ovakve Odluke nije važno ko je predla-gač već da li predložena

osoba zaslužuje tu nagradu.„Bilo ko ima pravo da predloži

nekoga da bude počasni građanin Subotice, a mi ovde u Skupšti-ni treba da ocenimo, da li predlo-žena osoba to priznanje zaslužu-je ili ne. Mi u Savezu vojvođan-skih Mađara smatramo da Dani-lo Kiš, svojim delom, svojim li-kom i delatnošću zaista zaslužu-je tu nagradu, nažalost posthu-mno da bude proglašen za građa-nina Subotice.“ kratko je proko-mentarisao Janoš Nagel, pred-sednik odborničke grupe SVM u Skupštini grada.

Na kraju polemike koja je tra-jala oko sat vremena, predlog opozicije o poništenju nije izgla-san – protiv je bilo 39 odbornika, a za sedmoro.

B. Nikolićfoto: www.subotica.com

Zahtev opozicije nije prošao u Skupštini grada

Odluka o Danilu Kišu ostaje na snazi

Nemanja Simović

NOVE grad 3Broj 12419. jul 2019.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs),

Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859(urednik@subotickenovine.rs);

Redakcija - novinari: tel: 553-042;Nada Harminc Karanović , Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,

Karikaturista:Milenko Kosanović

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Štamparija Borba” A.D. Kosovska 26, Beograd

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

U prošloj kolumni,pisao sam o rupama na putu a sad su došle na red i rupe u zakonu.

U Antičkoj Grčkoj arhonti su bili naj-viši javni funkcioneri koji su činili glav-ni gradski magistrat. Nešto slično kao da-nas Kabinet Gradonačelnika. Pre nego što bi neko bio izabran za arhonta, morao je da prođe kroz strogu kontrolu podobnosti za tu funkciju. Najvažnije je bilo da je po-šten i da neće krasti narodnu muku. Zatim bi tokom mandata obavezno bio periodič-no proveravan, da bi na kraju, posle zavr-šetka funkcije prošao kroz još jednu strogu kontrolu, da li je domaćinski upravljao jav-nim fi nasijama(narodnim novcem) kako se ne daj Bože ne bi dogodilo, da je nešto od narodnog bogastva završilo u arhontinom džepu. Eto, još pre hiljadu godina stari Grci su znali da vlast kvari ljude i da od poštenih arhonta može da napravi državne lopove.

U novom Nacrtu zakona o utvđivanju po-rekla imovine, koga čekamo već dve deceni-je, Srbija za svoje arhonte(funkcionere)ova-kvu strogu proveru nije predvidela. Ne da neće biti stroge kontrole, već i oni koji budu došli na red provere, moći će lako da se pro-vuku kroz „rupe“ u zakonu.

Najviše pljačke državne imovine desile su se početkom dvehiljadite godine, kada je krenula „divlja“ privatizacija fabrika, a Na-crt zakona, aktere tih pljački je abolirao.Za-kon predviđa ispitivanje porekla imovine od 2007.godine, a do tada ko je „jamio, ja-mio je“.

Druga velika „rupa“ u Nacrtu zakona o ispitivanju porekla imovine je ta što nigde nije predviđeno da je provera svih funkcio-nera na vlasti – obavezna. Sve ostaje, kao i do sada. Ko će se naći na spisku za proveru imovine, odlučivaće direktor Poreske upra-ve, koga postavlja Vlada Srbije na predlog ministra fi nasija. Govoreći iz prakse, po ovom zakonu kao „bos po trnju“ može da prođe jedino opozicija, jer zašto bi načelni-ci Poreskih uprava, progonili svoje istomi-šljenike na vlasti. Lično znam neke držav-ne službenike i funkcionere koji pored dr-žavnog posla imaju i svoje privatne imperi-je, a kada im pogledate knjige ispada da su goli ko „crkveni miševi“. Svaki pokušaj da

se ovakvi uteraju u pravni sistem, završa-vao se sa državnim debaklom. Ništa ne ga-rantuje da tako neće biti i ubuduće. Pore-ski službenici i do sada su, unakrsnim ispiti-vanjem, mogli da od pojedinaca oduzimaju nezakonito stečenu imovinu bez čekanja da se Zakon o poreklu imovine usvoji. Nekad se govorilo, kad neki problem ne želiš da re-šiš, formiraj radnu grupu. Sada izgleda važi, kad hoćeš da sakriješ neki problm-donesi zakon. Teoretski, sve će biti čisto a u životu, krade se na sve strane. Kod starih Atinjana, to tako nije moglo. Svi arhonti, koji su blizu državne kase, morali su na proveru.

U jednom od prošlih brojeva, verovat-no se sećate, pisao sam o onom mom dru-gu, kome je đed u nasledstvo ostavio karak-ter da uvek bude uz vlast. Čovek ima Meša-onu stočne hrane, a počeo da mi se žali da muku muči da nađe „univerzalne novinare“ za posao. Kad je bila ona privatizacija lokal-nih novina, mog druga pozovu iz stranke na vlasti i praktično narede da mora na tende-ru da kupi novine.

-Otimao sam se u početku, koliko sam mogao da ja ne znam taj posao, ali kad sam čuo da novine imaju trista kvadrata svog poslovnog prostora, ipak sam se predomi-slio. Velim,- nastavlja priču moj drug,- ako ono malo zaposlenih sabijem u jednu pro-storiju a sve ostalo izdam u zakup, sigur-no će mi se isplatiti. I sve je išlo kako treba dok se novinari nisu pobunili. Jedan se ža-lio na nehumane uslove rada, drugi je hteo da „ujeda“ ruku koja ga hrani, treći je od-bio da piše o uspesima gradonačelnika. Svi su me napustili, jer nisu hteli da rade onako kako meni odgovara. A ja kao novi vlasnik potpisao ugovor da ću nastaviti sa izdava-njem novina“.

I tako se moj drug iz vlasti, našao u ve-likom problemu. Trebaju mu „univerzalni novinari“ koji će da pišu samo o uspesima, raznose novine po kancelarijama u opštini, primaju oglase, čiste redakciju i po potrebi skuvaju kafu i operu šolje.

-Ima li takvih za mene u Subotici, burazeru?

-Nema,-velim. Svi “univerzalni” su i kod nas na ceni i imaju siguran posao.

Ni prvi, a vero-vatno ni posled-nji put o kontej-nerima u ulici Pe-tra Drapšina, na uglu kod ruševina Hajzlerovog ku-patila. Snimak je nedelja, 14. juli, slika takva kakvu vidite, malo je reći ružna za cen-tar grada. U čemu je problem, ukratko za one čitaoce koji ne znaju. Kontejner postav-ljen na ovom mestu u cilju poboljšanja gradske higijene, pokazao se problematičnim, jer bi se vrlo brzo napunio, a zatim bi se oko njega formirala prava pravcata divlja deponija smeća. Razlog je taj što su građani u okolini stekli naviku da svoje kućno smeće ovde donose, a isto tako i korisnici lokala i poslovnih prostora koji bi, po zakonu, morali da imaju svoje posude za smeće i prostore u kojima ih drže do pražnjenja koje obavlja Javno komunalno preduzeće. Da li ih neki nemaju, kao ni prostor za njih (a dobili su dozvolu za rad!) ili neki imaju a neće da ih koriste, pitanje je od sekundarnog značaja. Ili primarmnog, kako se uzme. Kao i kod građana koji su od „Čistoće i zelenila“ u međuvremenu svi dobili kante za smeće, a samo deseti deo ih koristi, jer je većini komotnije da đubre iznese na ulicu umesto da ga drži u svojim kantama u dvorištu.

„Čistoća“ se našla pred problemom i, vrlo racionalno pokušala da ga reši – pošto svi imaju, ili treba da imaju, posude za smeće, kontejner ovde nije potreban – ako se ukloni, prestaće i navika da se ovaj ćošak zatrpava otpadom! Ali, kada su to učinili, inspekcija im je naložila da kontejner vrate. Onda su ga „pojačali“ sa još jed-nim, odredili su jednog radnika svaki dan da obiđe ovu lokaciju i vidi kakvo je stanje i prtešli su na dnevno pražnjenje kontejnera. U rezultat možete i sami da se uverite, kako to izgleda nedeljom, kada se smeće ne odnosi.

Neki kažu: potrebno je više kontejnera! Koliko? Pet? Deset? Ne. Potrebno je upravo suprotno – kontejnere skloniti da bi se građa-ni naterali da koriste svoje kante, a lokale koji ne žele ili, kako neki tvrde, ne mogu da imaju posude za smeće – zatvoriti dok taj pro-blem ne reše! Previše? Onda kao rešenje ostaje samo da se na me-stu Hajzlerovog kupatila otvori deponija otpadaka! Baš prikladno za centar grada. MR

Foto + rečU RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

a r H O N t iNi prvi ni poslednji

Kosanović

NOVEgrad4 Broj 12419. jul 2019.

U petak, 12. jula 2019. go-dine u Gradskoj kući u Su-botici potpisan je ugovor o izvođenju radova na iz-gradnji biciklističkih staza u okviru projekta „Opti-Bi-ke“ (Optimizacija saobra-ćaja u pograničnoj zoni – planiranje i izgradnja bici-klističkih staza).

Nakon postupka javne nabav-ke, ugovor je dodeljen preduzeću PTP DUBRAVA doo iz Bajmoka, a vrednost radova, bez PDV-a je 64.809.523,05 dinara.

Projekatom „Opti-Bike“ koji se realizuje u okviru Interreg-IPA programa prekogranične sa-radnje Mađarska-Srbija, u Subo-tici će biti izgrađeno 7,9 kilome-tara biciklističkih staza u naselji-ma Bački Vinogradi i Kelebija.

Prema informacijama oda-branog izvođača radova, izgrad-nja biciklističkih staza u Suboti-ci, u okviru projekta „Opti-Bike“, treba da počne do kraja jula ove godine, dok je završetak radova planiran za kraj septembra 2019. godine.

- Za našu pograničnu regi-ju od posebne je važnosti razvoj saobraćaja koji doprinosi oču-vanju okoline, s ciljem da se ov-dašnjem stanovništvu obezbedi život u čistom okruženju i odr-živom razvoju. Naš je opštepri-hvaćeni cilj je da se navike puto-vanja prilagode ekološkim nači-nima saobraćaja i da rezultiraju inteligentnim načinima saobra-ćaja.- istakao je mr Akoš Uj-helj, menadžer projekta „Opti-Bike“

Povećanje udela biciklistič-kog saobraćaja doprinosi pobolj-šanju kvaliteta života, a zame-nom pojedinih oblika motorizo-vanog saobraćaja mogu se sma-njiti gužve u saobraćaju i pobolj-šati kvalitet vazduha. Redovna fi-zička aktivnost, zahvaljujući sva-kodnevnoj vožnji biciklom, do-prinosi i očuvanju zdravlja. Bi-cikl se javlja kao alternativa vo-žnji automobilom na kraćim re-lacijama, dok se kod većih raz-daljina uloga bicikla ostvaruje u kombinaciji sa javnim prevozom. Osnova u širenju navike korišće-nja bicikla jeste svestan pristup i

stvaranje uslova za bezbedan sa-obraćaj biciklista.

Savremeni razvojni proje-kat naše regije u službi bici-klista jeste projekat OPTI-BI-KE, koji se realizuje u okviru In-terreg-IPA Programa prekogra-nične saradnje Mađarska-Srbija (HUSRB/1602). Glavni cilj pro-jekta je optimizacija saobraćaja u pograničnoj zoni planiranjem i izgradnjom biciklističkih sta-za. Važno je da taj vid saobraćaja bude ne samo omiljena već i bez-bedna alternativa u saobraćaju za sve. Ova investicija doprino-si i prevenciji saobraćajnih nez-goda, a samim tim i povećanju bezbednosti u saobraćaju, pove-ćanju broja turista koji saobraća-ju biciklom, kao i jačanju svesti o zdravom načinu života i ekološ-kog shvatanja.

Grad Subotica je nosilac pro-jekta OPTI-BIKE, dok su lokalna samouprava opštine Ašothalom i lokalna samouprava grada Tom-pa partnerska naselja u realizaci-ji investicije.U Subotici će, osim postojećih 37,4 km biciklistič-kih staza, do kraja projekta u dve

faze biti izgrađeno još 7,9 km. U prvoj fazi 3 km biciklističke staze vodiće do graničnog prelaza Ke-lebija, i priključiće se na postoje-ću koja vodi pored puta Edvarda Kardelja.U drugoj fazi, biće iz-građena biciklistička staza u du-žini od 4,9 km koja će za bicikli-stički saobraćaj povezati naselja Bački Vinogradi i Ašothalom. Do kraja projekta u Tompi će biti iz-građena biciklistička staza u du-žini od 3,2 km, a u Ašothalomu

6,9 km. Važno je napomenuti da će u okviru projekta biti izrađena planska dokumentacija za mre-žu biciklističkih staza u Subotici ukupne dužine 22 km, a u Tom-pi za 4,9 km.

Investicija će biti realizova-na u periodu od 1. oktobra 2017. do 30. septembra 2019. Uku-pna vrednost projekta iznosi 2.566.612,65 evra, od toga dopri-nos EU iznosi 2.181.620,74 evra.

L. Marjanov

Ugovor o energetskoj sa-naciji zgrada Službe „Otvo-rena zaštita“ i Gerontološ-kog kluba „Centar II“ , sve-čano je uručen Gerontološ-kom centru Subotica. Pro-jekat vrednosti 15 miliona dinara podrazumeva zame-nu komplentne PVC stolari-je, krovnih pokrivača i po-stojeće rasvete LED rasve-tom, a radovi će se izvodi-ti i na termoizolaciji objek-ta, kao i uvođenju toplotnih pumpi čime će se rešiti pro-blem grejanja.

Sredstva za ovaj projekat obezbeđena su kroz zajednič-ku saradnju Ministarstva rudar-stva i energetike i Grada Suboti-ce u odnosu 70-30 odsto, a do-bru saradnju resornog ministar-stva i lokalne samouprave po-hvalio je i državni sekretar Stevi-ca Deđanski, dodavši pritom da je na konkurs koji je trajao me-sec dana bilo prijavljeno pre-ko 60 opština i gradova, što je značajan napredak u odnosu na prethodne godine.

„U periodu od 2014. do 2017. godine, urađeno je samo 39 obje-kata u lokalnim samoupravama, čime je ostvarena ušteda energije za oko 9,4 miliona kilovat časova godišnje, dok je emisija ugljen-dioksida smanjena za oko 1800 tona. Trenutno je u toku reali-zacija budžetskog fonda iz 2018. godine, kada je 14 projekata do-bilo sredstva, a procenjena ušte-da energije iznosi oko 2,3 miliona

kilovat časova godišnje, dok će se emisija ugljen-dioksida smanji-ti za oko 1200 tona. Ove godine smo imali tri puta veći budžet-ski fond nego prošle godine, što pokazuje da su i lokalne samou-prave postale svesne da treba za-jednički da radimo na unapre-đennju energetske efikasnosti, a Grad Subotica svakako jeste jed-na od njih“ rekao je prof. dr. Stevica  Deđanski  državni se-kretar u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Na globalnom nivou, projekti energetske efikasnosti su izuzet-no zastupljeni i za realizaciju istih

novca ima. Slična situacija je i u našoj zemlji, međutim nedostaju kvalitetni projekti koji bi značaj-no promenili energetsku sliku. Uz nedostatak kvalitetnih proje-kata, mana je i nedostatak ener-getskih menadžera u opštinama i gradovima, a statistika kaže da od 180 lokalnih samouprava sve-ga 1/3 ima registrovanog ener-getskog menadžera, neophodnog za pokretanje projekata. Suboti-ca je na vreme prepoznala ovaj značaj a zanimljivost je da je naš grad jedna od 9 lokalnih samo-uprava u Pokrajini koja se može pohvaliti tom činjenicom, što je

istakao i Slavoljub Arsenije-vić, pomoćnik pokrajinskog se-kretara za energetiku, građevi-narstvo i saobraćaj

„Zahvaljujući tome, ne posto-ji nijedan konkurs koji je ras-pisan, a da Gerontološki cen-tar nije imao svoj predlog za po-vlačenje sredstava. Međutim, ne radi se samo o tome da se kon-stantno konkuriše, nego da se za svaki od tih projekata uradi pre-gled, izveštaj i opravdaju sred-stva. Gerontološki centar već 10 godina konstantno povlači sred-stva, realizuje, opravda, povlači nova sredstva i nisam siguran da

li imaju još objekata za koje bi mogli da konkurišu u narednom periodu“

Jedan od pionira u realizaci-ji energetskih projekata među ustanovama u Srbiji je Geronto-loški centar Subotica. Svoj prvi projekat realizovali su davne 2001. godine i zaključno sa po-slednjih danom 2018. godine, Gerontološki centar Subotica je uspešno realizovao brojne ener-getske projekte u vrednosti od 99,5 miliona dinara, i kako isti-ču, svaki dinar su uspešno oprav-dali i svaki dinar im se isplatio u smanjenju troškova.

„Realizovani projekti pokriva-li su sve aspekte energetske efi-kasnosti, od pasivnih mera kao što su termoizolacija fasade, krovova, prozora, podova, pre-ko projekata koju su bili usme-reni na tranziciju prema savre-menim energentima, počevši od gasifikacije prema uvođenju ob-novljivih izvora energije, poput agropeleta i solarne energije, pa sve do uvođenja štedljive rasve-te i instalacije toplotnih pum-pi. Trenutno realizujemo neko-liko projekata vrednosti više od 16 miliona dinara, a sa prethod-nih 99,5 miliona dinara, to čini više od 115 miliona dinara koje je naša ustanova povukla za 18 go-dina apliciranja na projekte, što je rezultat na koji smo izuzet-no ponosni.“ objašnjava dr. Ne-nad  Ivanišević, direktor Ge-rontološkog centra.

B. Nikolić

Potpisan ugovor o izvođenju radova na izgradnji biciklističkih staza

Nove biciklističke staze u Bačkim vinogradima i Kelebiji

Vrednost radova 15 miliona dinara

uručen ugovor o energetskoj sanaciji dva objekta Gerontološkog centra

Nataša Aleksić, Slavoljub Arsenijević, prof. dr Stevica Deđanski i dr Nenad Ivanišević

NOVE grad 5Broj 12419. jul 2019.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

U sredu, 10. jula, šef

Delegacije Evropske

unije ambasador Sem

Fabrici, pomoćnik mi-

nistra zaštite životne

sredine Filip Abramo-

vić i predstavnica Mi-

nistarstva za evropske

integracije Aleksan-

dra Radinović učestvo-

vali su u jednodnevnoj

manifestaciji „EU zele-

ni dan u Subotici“, kao

deo kampanje zaštite

životne sredine.

Na početku posete, obišli su Regional-ni centar za upravljanje otpadom, savre-meno postrojenje izgrađeno u skladu sa evropskim standardima koje će omogući-ti da građani Subotice i šest okolnih op-ština (Senta, Kanjiža, Bačka Topola, Mali Iđoš, Čoka i Novi Kneževac) imaju zdra-viju životnu sredinu. Izgradnja postroje-nja koje je u fazi testiranja, koštala je 24 miliona evra, od čega je 20,3 miliona evra donacija Evropske unije, a preostala sred-stva obezbeđena su iz republičkog i lokal-nog budžeta.

“U okviru kampanje, obilazimo Srbi-ju kako bismo podigli svest o potrebi za-štite životne sredine. Veoma mi je drago što sam u Subotici. Moto naše kampanje jeste ’pogledaj oko sebe i pokreni se’ i mi smo danas upravo ovde u akciji. Obilazi-mo Regionalni centar za upravljanje otpa-dom. Impresioniran sam veličinom, ka-pacitetom i tehnologijom Centra koji za-dovoljava potrebe 250.000 ljudi - stanov-nika grada Subotice i šest okolnih opšti-na”, rekao je Sem Fabrici nakon obila-ska Centra.

Fabrici je istakao da je pregovaračko poglavlje 27, koje se bavi oblašću zaštite životne sredine, veoma bitno za pristupa-nje Evropskoj uniji, kao i da se 70 odsto zakona u toj oblasti sprovodi na lokalnom nivou.

“Ovo je jedan od regionalnih centara koji su planirani na teritoriji Republike Srbije. Biće ih 23 ili 24 po novoj strategi-ji. Njihova izgradnja i opremanje su u ra-zličitim fazama. Mi smo se, kao Ministar-stvo, uključili u njihovo formiranje tako što pružamo svu tehničku, stručnu i finan-sijsku pomoć”, istakao je Filip Abramo-vić, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Srbije.

Italijanski ambasador Karlo Lo Kašo, koji je takođe prisustvao obilasku, rekao je da je postrojenje gradila italijanska kompanija IPI i da će projekat omogućiti

opštinama ne samo da bolje upravljaju otpadom, već će samim tim biti poboljšan i život njihovih građana. Ambasador je na-glasio da je Italija najprisutniji partner Sr-bije u ovoj oblasti, kao i da će u septembru italijanski ministar zaštite životne sredine doći u posetu ministru Goranu Triva-nu, kako bi zajedno potpisali memoran-dum o ekološkoj saradnji.

„Izuzetno nam je drago što su ovde pre-dstavnici Ministarstva za zažtitu životne sredine i Ministarstva za evropske inte-gracije, jer smo svi na neki način akteri na ovom projektu. Dočekali smo da obiđemo regionalnu deponiju i videli fazu testi-ranja. Čeka nas dug put realizacije, za šta moramo menjati svest o zaštiti sredine, a stvoreni su svi preduslovi da krenemo tim putem“, rekla je zamenica gradonačelnika Subotice Timea Horvat. Ona je doda-la da to nije jedini EU projekat u Subotici u oblasti životne sredine, pomenuvši po-strojenje za pročišćavanje otpadnih voda i projekat zaštite biodiverziteta i voda jeze-ra Ludaš i Palić.

Direktorka preduzeća Regionalna de-ponija Čila Goli smatra da građani mogu dosta da pomognu kako bi živeli u zdravi-joj sredini.

„Od 2015. godine izgrađena su tri centra za sakupljanje otpada - u Malom Iđošu, Čoki i Novom Kneževcu, koji će služiti građanima da samoinicijativno mogu da predaju otpad, u Bačkoj Topoli, Senti i Kanjiži izgrađene su transfer sta-nice gde će šest lokalnih samoprava pre-davati otpad, koji potom dolazi do cen-tralne Regionalne deponije u Subotici“, rekla je Čila Goli.

Nakon obliaska Regionalne deponije, gradonačelnik Subotice Bogdan Laban primio je, u Zelenoj sali Gradske kuće, ambasadora Fabricija i tom prilikom ga upoznao sa kapitalnim projektima koji se realizuju u Subotici.

Na panel diskusiji o učešću lokalnih

aktera u unapređenju životne sredi-ne održanoj na Otvorenom univerzitetu Subotica, Fabrici je istakao da je izuzet-no važno da građani vide da EU radi sa nacionalnim i lokalnim vlastima u zaštiti životne sredine, kao i da je važno čuti što građani misle o projektima i kako su dop-rineli isitim, jer su „projekti na kraju dana posvećeni upravo njima“.

Šef Delegacije EU obišao je područje na kome se sprovodi EU projekat „Panno-nEagle – Zaštita orla krstaša u Panonskoj niziji“, u blizini Srpskog Krstura. U okvi-ru tog projekta koji je počeo 2016. godine sprovodi se zaštita poslednjeg gnezdećeg para orlova krstaša u Srbiji. Predstavni-ci Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije, koje učestvuje u projektu, predst-avili su aktivnost na zaštiti orlova, a po-tom je organizovano posmatranje ptica. Područje je deo Speijalmog rezervata pri-rode „Pašnjaci velike droplje“.

Fabrici je rekao da je projekat koji omogućuje zaštitu orla krstaša vredan 3,5 miliona evra. Prema njegovim rečima, ovaj primer pokazuje koliko je napora i energije potrebno od strane ove nevladine organizacije, volontera i drugih učesnika.

„Bitno je napomenuti da rezervati pri-rode moraju da se čuvaju, a ne samo da se uspostave. Zato su aktivnosti Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije ključne, ali ponoviću da je bitna saradnja svih, kako centralne vlasti, tako i lokalne i građana kako bi se omogućilo da ovakvi rezervati prirode opstanu“, rekao je ama-sador Fabrici.

„Kod svih ugroženih vrsta najveći pro-blem je gubitak staništa. Izgubili smo do-sta otvorenih prostranstava gde je bilo bogatstvo plena za orla. Njima je potreb-na široka krošnja koja je dovoljno preg-ledna i izolovana. To su obično stara sta-bla, a najčešće hrast, a na kraju kraje-va kod nas je i dobio ime krstaš jer je sle-tao na stare hrastove koji su bili obeleženi

krstom i smatrani svetinjom. Zahteva dakle specifične uslove staništa da bi mo-gao da opstane“, rekla je Milica Mišović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i naglasila da svakodnevno ekipa od dva člana motre na orlove, beleže svaku njihovu aktivnost, kao i da uvek reaguju na svako potencijalno uznemiravanje.

Subotica je treći grad u Srbiji u kome se organizuje jednodnevni obilazak po-strojenja izgrađenih uz podršku EU i predstavljanje projekata u oblasti zaštite životne sredine, nakon Užica i Šapca.

Kampanju zaštite životne sredine orga-nizuju Delegacija Evropske unije u Repu-blici Srbiji i Ministarstvo za evropske in-tegracije u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine a sprovodi proje-kat za jačanje vidljivosti i komunikacio-nih aktivnosti IPA programa. Kampanja „Pogledaj oko sebe. Pokreni se!“ počela je 12. juna i trajaće do polovine jula, s ciljem podizanja svesti o značaju zaštite sredine. Od 0d 2001.godine, Evropska unija doni-rala je Srbiji 402 miliona evra za zaštitu životne sredine.

L. Marjanov

Održana manifestacija „EU zeleni dan u Subotici“

Podizanje svesti o potrebi zaštite životne sredine

komunalije6 Broj 12419. jul 2019.

NOVE

Sredstva koja je

za izgradnju ka-

nalizacione mre-

že na Paliću još

2015. donirala

Nemačka razvoj-

na banka (KfW),

konačno će biti

realizovana. U

naselju i turistič-

kom delu računa

se na oko 500 pri-

ključaka, čime će

se značajno sma-

njiti zagađivanje

Ludaša. Crpna

stanica će se gra-

diti nakon druge

javne nabavke, u

okviru ovog pro-

grama a prva pri-

ključenja očekuju

se krajem godine

Sudbina Ludaškog jeze-ra, kao vlažnog staništa pti-ca međunarodnog značaja, zaštićenog Ramsarskom kon-vencijom, uveliko je zavisna od dešavanja na Paliću, jer ovo na-selje nema odgovarajuću kana-lizaciju niti prečišćavanje, pa se otpadna voda preko Bege kana-la uliva u Ludaš. Ovo je bio ra-zlog da je Nemačka razvojna banka (KfW) 2015. godine opre-delila donaciju vrednu 6,5 milio-na evra za sanaciju Palićkog jeze-ra, čime će se, posredno i nepos-redno, rešiti i problemi susednog jezera, koje je na svetskoj listi zaštićenih područja, a sam Palić steći će uslove da ima čistu vodu i u Četvrtom, turističkom i stam-benom sektoru.

Ono što je značajno jeste da je u konkurenciji za KfW sreds-tva bilo nekoliko gradova u Sr-biji, ali je za to da kompletan iz-nos sredstava bude dodeljen Su-botici, odlučujuće bilo to što su Subotičani imali spremnu doku-mentaciju i definisani cilj u oblas-ti zaštite životne sredine i uspos-tavljanje biodiverziteta jezera. Tako je, posle ispunjavanja niza zahtevnih uslova za dobijanje bespovratnih sredstava, Grad u novembru 2017. godine potpisao

ugovor sa KfW bankom pošto su zadovoljeni i dodatni preduslo-vi – eksproprijacija zemljišta i proglašenje javnog interesa za obalne, zaštitne pojaseve, kako se sa poljoprivrednih parcela ne bi herbicidi i pesticidi slivali u je-zero, između ostalog.

Prvi i najvažniji zahtev dona-tora bio je da se najmanje 700 domaćinstava na Paliću izjasni, i to pismeno potvrdi, da su sprem-ni da uvedu priključke, nakon što glavna mreža bude izgrađena, što je i ispunjeno pre više od dve godine. Prošle godine izabran je konsultant koji je obavljati na-dzor nad radovima, austrijska konsultantska kuća „Poš i par-tneri“, a sada je okončana i jav-na nabavka i posao je dobila fir-ma „Graditelj NS“ iz Novog Sada, koja već ima iskustva i stekla je dobar renome u izvođenju rado-va u Subotici.

Radovi, najverovatnije, u avgustu

„Ugovor sa izvođačem radova je potpisan 3. jula, nakon čega je na osnovu međunarodnih, „fidik“ uslova, potrebno oko 45 dana da ga uvedemo u posao, uključujući i bankarske garancije i sve što

treba da se dostavi, tako da bi radovi mogli da počnu najrani-je u avgustu.Očekujemo da to bude polovinom ili do kraja me-seca, ali postoje i mogućnosti po-meranja datuma“, kaže inženjer Čaba Šanta, direktor investici-ja i razvoja u Javnom komunal-nom preduzeću „Vodovod i ka-nalizacija“, mada ne veruje da bi trebalo više da bude značajnijih odlaganja.

Za izgradnju kanalizacione mreže na Paliću ugovoreno je 2,6 miliona evra za 15 kilometa-ra gravitacione kanalizacije, od 26 kilometara projektovane. Us-lov jeste bio 700 priključaka, ali se u „Vodovodu i kanalizaciji“ nadaju da će donator uzeti u obzir dužinu mreže koja će moći na osnovu finan-sijske ponude da se izve-de, tako da će broj mogućih priključaka biti oko 500. Preostalo je, za ove svrhe, još 1,9 miliona evra, tako da će se pokušati sukcesiv-no da se mreža produži bar do 20 kilometara. Očekuje se i dodatna ušteda od oko 200.000 evra pošto nije prihvaćen projekat crp-ne stanice sa mehaničkim prečišćavanjem, kao i da se i ona takođe usmere u gra-vitacionu kanalizaciju.

„U ovom postupku gradiće se ujedno i potisni vod dužine pet kilometara, a crpna stanica nakon dru-ge javne nabavke, u okviru ovog programa. Bez obzira koliko će konačno da bude kilometara nove kanalizaci-je, ovo je jedna od najvećih investicija u ovoj oblasti de-cenijama unazad u Suboti-ci. Umesto dosadašnjih oko 30 odsto pokrivenosti Palića ka-nalizacionom mrežom, ona će dostići 50 a možda i do 60 ods-to i to će biti ogroman napredak od velikog značaja za biodiverzi-tet jezera, zaštitu životne sredine, poboljšanje uslova stanovanja i ra-zvoj turizma“, kaže Čaba Šanta.

Rokovi i cene priključaka

Izvođač radova, „Graditelj NS“, potpisivanjem ugovora dobio je rok od osam meseci da završi po-sao, što je prilično kratko vre-me i njegovo ispunjenje u velikoj meri će zavisiti od toga kakva će

biti naredna zima i kretanja ni-voa podzemnih voda, s akojima se treba izboriti na Paliću. Po-sao će, kažu u „Vodovodu i kana-lizaciji“, zahtevati bar šest radnih grupa koje će biti angažovane na terenu i korišćenje odgovarajuće

mehanizacije. „Bez obzira da li će rok biti is-

punjen ili nešto prekoračen, mi-slimo da će prva priključenja na uličnu kanalizaciju moći da kre-nu krajem godine. Još ranije smo obećali građanima popust na cenu u slučaju isplate u jednom iznosu ili otplatu na 24 meseca i toga ćemo se držati“, kaže inže-njer Šanta.

Koje će ulice i delovi Pali-ća dobiti kanalizacionu mrežu, opredeljuje se na osnovu tehnič-kih kriterijuma, ali je izvesno da će to biti prvenstveno stambeno i turističko područje i sve će za-visiti od toga koliko će sredstava

još moći da se preusmeri, ali je takođe izvesno da jedan deo od onih 700 koji su potpisali za pri-ključenje ovom prilikom neće ući u celosti u plan!

„Cilj nam je da bude što veći broj priključaka, ali kada kaže-

mo tehnički uslovi, to znači da ne može-mo realizovati neku uzvodnu deonicu koja nema svoju nizvodno izgrađenu kanaliza-ciju, mora da posto-ji kontinuitet. Kana-lizacione mreže neće biti građena u zona-ma van građevinskog reona ili van obuhva-ta naših projekata“, objašnjava direktor investicija i razvoja.

U „Vodovodu i ka-nalizaciji“ naglašava-ju da što više građa-na treba da shvati da je uvođenje kanaliza-cije u njihovom inte-resu, da njeno održa-vanje ima svoju cenu ali, takođe, ako je ste-pen priključenosti vi-sok, da se trošak uto-liko deli na veći broj korisnika!

Nema sumnje da je izgradnja kanalizacio-

ne mreže na Paliću i njeno spaja-nje sa gradskim prečistačem, ve-oma značajan koraka za ukupnu sanaciju jezera i dobijanje odgo-vora na pitanje kada ćemo pono-vo moći da se kupamo u njemu. Uz ovo, svakako, treba navesti, iz programa koji se finansira bes-povratnom donacijom KfW ban-ke, podizanje zelenih zaštitnih pojaseva između poljoprivred-nog zemljišta i voda Palića i Lu-daša, povećanje efikasnosti rada prečistača, smanjenje invazivnih vrsta ribe u vodi i druge zahva-te predviđene iz sredstava KfW banke.

M.Radojčin

Uskoro kreće izgradnja kanalizacije na Paliću

Priključcima do čistijeg Palića i Ludaša!

Obavezno priključenje?Priključenje na gradsku

kanalizaciju, tamo gde ona postoji, obavezno je u po-jedinim gradovima u Srbi-ji, kao što su Beograd, Novi Sad i još neki, i pravna mo-gućnost postoji da lokalna vlast to propiše. To bi bilo ne samo u interesu zaštite život-ne sredine, kao što je to slu-čaj na Paliću, nego i iskori-šćenosti i efikasnijeg funkci-onisanja kanalizacione mre-že. U slučaju malog odziva za priključke, čitavo milionsko ulaganje nema previše smi-sla! Izmena Odluke o kana-lizaciji nije samo pravno pi-tanje, nego i ko će je i kako sprovoditi i kako kazniti one koji se o nju ogluše? Jer, ako onaj ko bude primoran na priključenje odbije da plaća troškove odvođenja otpad-ne vode, kao jednu od mera Javno komunalno preduzeće mora da primeni – isključe-nje iz sistema.

Čaba Šanta: Na Paliću će biti oko 500 novih priključaka

Izgradnja kanalizacije znači novi život kako za Palić tako i za Ludaš

NOVE grad 7Broj 12419. jul 2019.

Sa blizu 100 hek-

tara, Subotičani

će ovog leta ubra-

ti 1.000 tona kaj-

sija, koje su ove

godine dobro ro-

dile a kavlitet je

zadovoljavajući.

Kad dobro rodi,

onda su i otkupne

cene male zbog

velike potražnje

i izostanka izvo-

za kajsija u Rusi-

ju. U Vinariji „Di

Bonus“ zaposleni

beru kajsije i ceo

ovogodišnji rod

otićiće u rakiju.

Proizvođači kajsija nikako da budu zadovoljni. Kad dobro rodi, kao ove godine, onda su cene niske, a kad su cene kajsija do-bre kao prošle godine, onda mraz prepolovi rod. Lane se u ovo vre-me na pijacama kajsija prodava-la za 130-150 dinara kilogram, a sada je cena skoro prepolovl-jena. Uzrok niskoj ceni kajsija, nije samo velika ponuda, već i

privremena zabrana izvoza kajsi-ja u Rusiju zbog prošlogodišnjeg virusa „monilija“ koja napada ovo koštunjavo voće. Istina, Rusi su početkom juna odobrili izvoz kajsija, ali naši izvoznici se nisu snašli i došlo je do ozbiljnog zas-toja otkupa. To najbolje odgo-vara nakupcima, koji za kajsi-ju nude od 30 do 40 dinara kilo-gram i proizvođači su prinuđeni da prihvate i ovu cenu da im rod ne bi propao. Mnogi se opre-deljuju da sav ovogodišnji rod završi u destilaciji i proizvodn-ji rakije kajsijevače, kao što je slučaj sa subotičkom Vinarijom „Di Bonis“.

-Ranijih godina, prodavao sam konzumnu kajsiju i imao čiste gubitke,- kaže Laslo Boni, vlasnik Vinarije „Di Bonus“. Ve-like količine kajsija su mi propa-le, čekajući kupca a i ono što sam prodao imao sam velikih pro-blema da naplatim. Od tada ce-lokupan rod kajsija preradim u svojim destilacijama. To je si-guran posao i bez nekog velikog rizika, jer kajsijevača u stakle-

nim flašama može da čeka kup-ce i bolju cenu, što nije slučaj sa kajsijom“.

Malo ko zna, da se subotičko-horgoška peščara po broju voćnjaka pod kajsijama nalazi na čevrtom mestu u Srbiji. Najveći proizvođači kajsije ili kako je u narodu zovu „kraljice voća“ na-laze se u opštini Grocka, za-tim dolazi Čačak i Smederevo a na četvrtom mestu je Subotica. Sa blizu 100 hektara voćnjaka, Subotičani će ovog leta ubrati skoro 1.000 tona kajsije. Najveći deo ovog roda završiće u rakiji.

-Rod je ove godine dobar a i kvalitet kajsije,- kaže Boni. Nešto manje ima šećera u plodu, zbog

obilnih kiša i ka-jsija se ove godi-ne zbog tog viška vode brzo kva-ri. Zato je važno da se rod na vre-me ubere. Ovaj važan posao ne možemo prepus-titi slučaju, hoće li nam se neko ja-viti sa Biroa rada da bere kajsije. To rešavamo sa svojim radnici-ma zaposlenim u vinariji ili nam u berbi pomaže ro-dbina. Pre dve godine, kada je kao ove dobro ro-dila kajsija, bili smo primorani da angažujemo rad-nu snagu sa stra-ne i od toga imali znatno veću štetu nego korist. Kajsija jeste „kraljica voća“ ali je treba zna-ti brati. Samo na jednom stablu obično se nađu, zrele, poluzrele,

nezrele i kajsije koje popadaju na zemlju. One poluzrele, nezrele ili oštećene, ne smeju se naći u ka-zanima za rakiju. Nestručni be-rači, brali su sve što im dođe pod ruku i kupili oštećene kajsije sa zemlje, samo da bi „ubili“ satni-cu ili napunili gajbu. Naši radni-ci su morali to ponovo da klasi-fikuju i od jednog napravili smo dva posla“.

Vinarija „Di Boni“ uvela je ovog leta i jednu novinu kod bra-nja kajsija. Pozvala je domaći-ce i penzionere u berbu, s tim da se dnevnica plaćala u robi – kajsijama.

-Pružila nam se idealna pri-lika da ove godine obezbedimo

po povoljnim uslovima kajsije za pravljanje džema,- kaže Eržika Sabo, domaćica koja se odazvala pozivu Vinarije za berbu. Ono što u toku dana uberemo, pola smo

nosili kući. To nam se isplatilo, jer da smo kajsije prve klase, kakve smo doneli kući, kupovali na pi-jaci, morali bi kilogram da plaća-mo 100 do 120 dinara. Ovako, sve nam je ispalo povoljnije, a i rad u voćnjaku nam je dobro došao kao rekreacija“.

U voćnjacima Vinarije „Di Bo-nis“ zatekli smo i berače kajsija Il-diku Mađar i Jasnu Temunović.

-Svaki berač ima neku svoju tehniku branja kajsija,- kaže Ildiko Mađar. Najvažnije u ovom poslu je da imate volju za ovaj rad. Ovo je više rutinski posao koji mnogima brzo dosadi. A treba i znati kako se bere kajsija. Ona traži nežnu ruku i sa njom treba pažljivo. Vidite samo

na ovoj grani, ima zrelih, prezrelih i nezrelih plodova. Prvo se beru ove zrele i prezrele kajsije i one se ne smeju previše stiskati, jer su ove godine pune vode i brzo tru-nu. Na jedno stablo moramo i pet, šest puta doći dok ne oberemo rod. Nama beračima najviše smetaju vrućine, zato smo ovih dana već u 6 sati u voćnjacima. Pravimo i pa-uzu u podne kad je najtoplije, ade-kvatno se obučemo i pijemo u toku berbe dosta tečnosti“.

I Jasna Temunović, koja je zapo-slena u Vinariji „Di Bonus“ već ne-koliko godina u sezoni bere kajsije.

-Koliko nije dobro pokupiti sa zemlje i staviti u gajbu trulu, toli-ko je šteta i ubrati nezrelu kajsiju,- kaže Temunović. Oštećeni plodo-vi se ne smeju naći u kazanima za rakiju. To je i opravdan razlog što nemamo poverenja da nam kajsi-je beru nezaposleni sa Biroa rada, jer iz iskustva, njima je najvažni-je da „ubiju“ satnicu i napune gaj-bu, a ne da se kvalitetno obavi ber-ba. Neke godine smo angažovali radnike sa strane i morali smo mi zapsoleni skoro sve gajbe ponovo da prebiramo i odvajamo trule od zdravih kajsija“.

M.Mitrić

U subotičkim voćnjacima berba odličnog roda kajsija privodi se kraju

Nežno sa kraljicom voća

RakijeSubotička vinarija „Di Bo-

nus“ na Međunarodmom fe-stivalu rakije od voća u ma-đarskom gradu Đuli, za kva-litet rakija, među kojima je i kajsijevača, tri puta je uza-stopno osvajala zlatnu meda-lju i najveće priznanje Svet-ski kup za najbolju rakiju.

-Za proizvodnju raki-je svetskog kvaliteta, sve je važno, pogotovu berba,- kaže Laslo Boni. U kazanima za preradu može da se nađe samo zrela i zdrava kajsija, zato berbi ovog voća pridaje-mo veliku pažnju“.

Subotičke rakije ovog proizvođača, izvoze se u Mađarsku, Nemačku i Bel-giju a u Vinariji „Di Bonus“ ove godine će prvi put kre-nuti i proizvodnja „džina“ koji je sve više tražen na evropskom tržištu.

Otkup

Najveći proizvođači kajsi-ja u svetu su Turska i Iran, dok u Evropi primat drži Ita-lija i Francuska. U Srbiji se pod zasadima kajsija nalazi 5.500 hektara i ove godine biće ubran rod od 50 hiljada tona. U Srbiji je proizvodnja ovog voća dobro organizova-na ali ne i otkup, gde glav-nu reč i dalje vode natkup-ci. U zemlji nedostaju i pre-radni pogoni za proizvodnju džema od kajsija i pogoni za sušenje ovog voća koje je sve više traženo u Evropi.

Ildiko Mađar

Laslo Boni, vlasnik Vinarije „Di Bonus“

NOVEZanimanje: dobar izbor - siguran uspeh8 Broj 12419. jul 2019.

Biljana Damjanović, naša sugrađanka, radi već 24 godine kao ginekološko akušerska se-stra, u Opštoj bolnici Subotica. Svoje bogato radno iskustvo, i kako to izgleda raditi kao babi-ca, podelila je sa nama. Biljana pre svega, izuzetno voli svoj po-ziv, radi ga veoma predano, ali kako i sama kaže, ta profesija svoje korene vuče u želji i odluci da se bavite njom.

Božanstven je osećaj, kada na svet donosite

novi život

Biljana kao babica radi u stru-ci preko dve decenije, a kada je birala poziv kojim će se bavi-ti već je osećala želju, oduvek je htela da upiše medicinsku stru-ku, i bila je opčinjena bebama.

- Nepogrešivo sam oseća-la da želim biti babica, da bu-dem uvek uz majke a posebno uz ta mala stvorenja, bebice.

Mada iskreno, na početku ni-sam ni razmišljala, a ni znala šta me čeka, jer je posao napo-ran i zahtevan, stresan, ali isto-vremeno za mene, i najlepši na svetu. Znate, božanstven je ose-ćaj kada znate da na svet dono-site novi život, odnosno, kada prisustvujete i pomažete u tom činu - ispričala nam je Biljana.

Govoreći o svojoj profesi-ji, Biljana je rekla i da je taj po-ziv specifičan, jer se “nosi kući”. U tome i leži “tajna” pojma, biti dobra babica.

- To je na neki način moj ži-vot, mnogo stvari nosim kući. Pojam babica je veoma širok, od toga da je babica neko ko vam daje podršku pre porođa-ja, tokom njega, nakon njega a brine o vama i vašoj bebi, pa do

toga, da je babica neko, ko vam pomaže da što bezbolnije pro-đete taj proces, jer je to pored velike radosti života, i izuzetno veliki napor i za majku i bebu. Za mamu posebno, jer ona pro-lazi jedan kompleksan proces tokom porođaja i nakon njega. Za nju je otvoreno praktično novo poglavlje života, gde ona dobija potpuno novu i drugači-ju ulogu - ulogu majke. Babica

u tom smislu ima edukativnu i psihološku ulogu takođe, ona je posebno bitna u prvim danima, da bude majci i bebi pri ruci - kaže Biljana.

Pravilo godina je, da nema pravila

Obzirom da nisu retke po-jave, da žene rađaju i u kasni-jim godinama, pitali smo Bilja-nu, kakva su iskustva iz prakse, i da li godine mogu imati utica-ja, kada se žene u kasnijim godi-nama opredeljuju da rode.

- Mogu reći iz svog iskustva da je u odnosu na pre 5 godi-na manje porođaja, naprosto se svest o rađanju izmenila. Že-nice se odlučuju na jedno, even-tualno dvoje dece i tu staju. Me-

đutim, sam porođaj nema veze koliko imate godina, bitna je svest da želite imati bebu, i od-luka. Način i stil porođaja je isti i kod ženice koja ima 20, i one sa 40 godina, jer je bitno kako je ona pripremljena za porođaj i kako on krene. Dakle godine nemaju neku bitnu ulogu, i pra-vilo je da nema pravila - objaš-njava Biljana.

Ona kao veoma važnim ističe

psihološki momenat prilikom porođaja jer je babica ponajviše tu da pored lekara, pruži dozu smirenosti porodilji, da ona bude što mirnija, kako bi manje osetila bol.

- Tu je bitno da buduća mama sluša lekara, odnosno babicu, jer su one u najvećem broju slučajeva same uz majku, tako mama olakšava porođaj i babici, i sebi i bebi. Merimo vitalne parametre, nadgleda-

mo stanje pre porođaja, babica kada se žena oseća izgubljeno, je ta, koja će vam pružiti psiho-lošku podršku i daće vam sna-gu da prođete kroz sve to. Tu je ističe njena psihološka uloga najviše - kaže naša sagovornica.

U svojoj dugogodišnjoj prak-si, Biljana se kako kaže, susreta-la sa raznim i srećnim i bolnim slučajevima.

- Najteže je naravno kada

izgubimo bebu na porođaju ili kada se rodi beba koja nije zdrava, ali to nisu bili česti slu-čajevi. To su momenti koje no-simo kući sa sobom, jer svaka babica voli kada je sve u redu, kada se sve dobro završi, to vam je kao da ste sami na tom porođajnom stolu, infiltrira-te sve to u sebe. U mom dužem radnom veku, recimo doživela sam da jedna majka dok se po-rađala umro joj je muž, a rodi-la je prevremeno rođenu bebu. Da bi joj olakšali ionako kom-plikovan porošaj, nismo joj re-kli za smrt muža, porodila se, dali smo joj maksimalnu po-dršku, i tek onda rekli. Poruka je da se jedan život ugasio, a je-dan eto došao na svet. I kada odemo kući, a žena se ne poro-di, zovemo da pitamo da li jeste i da li je sve u redu, to su dubin-ske stvari našeg poziva- kaže Biljana.

A. Šiška

Biljana Damjanović, babica u Opštoj bolnici Subotica, iznosi za naš list svoja iskustva u radu sa porodiljama i malim bebama

Posao sa mnogo ljubavi i strpljenja

Ovu rubriku podržava grad Subotica

Posao babice je veoma odgovoran, stresan, ali je i izuzet-

no lep poziv. O dugogodišnjim iskustvima u svom radu,

pre svega lepim momentima kada na svet donosite jedan

novi život, za naš list, govorila jeBiljana Damjanović, ba-

bica u Opštoj bolnici Subotica.

Posao babiceAkušer-babica učestvuje

u zbrinjavanju žena pre, tokom i posle porođaja, neguju novorođenčad, te pružaju podršku i daju obaveštenja, za koja su ovlaštene, članovima poro-dice, pogotovo budućem ocu. Neke akušer-babice rade na ginekološkim odeljenji-ma gde leže žene sa bolesti-ma reproduktivnog sistema. Od trenutka prijema trud-nice na porođajno odeljenje akušer-babica čini sve kako bi se buduća majka osećala dobro i sigurno. Upoznaje je s osobljem i odeljenjem te joj objašnjava šta će se i kada raditi. Ona je celo vreme uz trudnicu.

Samo predano i srcem, možete

biti babica

Buduće majke koje se dvoume da li žele potoms-tvo, Biljana Damjanović, ba-bica savetuje da pre odluke dobro razmisle da li žele decu. Kaže da tu nema neke filozofije oko godina kada se rađa, ali je bolje kada je majka mlađa, izdržljivija je, zdravija, snažnija. Ipak, kaže Biljana, ako vam život odre-di da rodite dete u kasnijim godinama, uz redovne kon-trole, savete, sve to može da prođe normalno. Isto tako,budućim devojkama koje razmišljaju da budu ba-bice, savetuje da takođe prvo razmisle o tome da li vole taj poziv, jer samo predane, mogu tako profesionalno i sa srcem da ga obavljaju. Ovaj posao jeste zahtevan, odgo-voran, ali je i lep, ukoliko ga volite i radite srcem. Stresan je ali je najlepši na svetu, jer donosite živote na ovaj svet, kaže Biljana.

NOVE društvo 9Broj 12419. jul 2019.

U organizaciji Klaste-

ra puteva kulture, koji

umrežava preko 40 in-

stitucija kulture, turi-

stičkih organizacija i

agencija, privrednika

i fakulteta, a povodom

obeležavanja rođen-

dana velikog naučni-

ka Nikole Tesle, u su-

botu 13. jula u ličkom

selu nadomak Suboti-

ce – Velebitu proslav-

ljena je manifestacija

„Tesla dani 2019“.

Ličko selo Velebit, nadomak Suboti-ce, kao svoj dan obeležio je rođendan Ni-kole Tesle, što predstavlja emotivnu vezu

sa nekadašnjim zavičajem ovdašnjih sta-novnika. Prilikom proslave, posetioci su imali priliku da probaju pravi lički doru-čak (police, basa, sir škripavac, uštipci, palenta sa kiselim mlekom...) i lički ru-čak (kupus i meso, pogača, kuvani krom-pir, uštipci), prošetali su stazom zdrav-lja pored akumulacionog jezera Velebit i obišli Kapetanski rit – ribnjak i stanište velikog broja ptica. Nezaobilazna je bila i poseta Zavičajnoj kući „Ćemer“ sa druže-njem uz ličko prelo, priče druge genera-cije osnivača sela i prezentacija vezenih peškira kao suvenira Zavičajne kuće „Će-mer“, deo su svakog Dana sela.

U Zavičajnoj kući „Ćemer“ , svi zain-teresovani su se upoznali sa istorijatom sela, sa tim ko su njegovi osnivači i kako se meštani bore da očuvaju tradiciju i se-ćanje na zavičaj - Liku.

Doprinos kvalitetu obeležavanja go-dišnjice rođenja Nikole Tesle kroz Pro-jekat „Putevi kulture-putevi Nikole Te-sle“ u organizaciji MZ Velebit, organi-zovano je kulturno – umetničko druže-nje sa KUD „Banat“ iz Deske-Republika Mađarska.

Manifestacija predstavlja deo rute „Putevima Tesle“ koju je Institut za kul-turne rute Saveta Europe uvrstio među nekoliko puteva kulture koji bi mogli da budu značajni za Dunavski region.

Tim povodom Manuela Graf, pred-sednica UO Klastera puteva kulture, isti-če da bi manifestacija „Putevima Tesle“ mogla uskoro da postane prva sertifiko-vana ruta Saveta Evrope posvećena jed-nom inovatoru i naučniku“.

Tokom jula 2019. godine, zanimljivim izložbama, eksperimentima, predavanji-ma, obilascima, kao i raznim drugim de-šavanjima inspirisanim Nikolom Teslom i njegovim životom, vremenom elektrifi-kacije i industrijalizacije, biće na ruti Pu-tevima Tesle u Srbiji, Hrvatskoj i SAD proslavljen 10. jul, rođendan velikog ino-vatora i naučnika.

Ovogodišnja manifestacija Tesla dani, šesta po redu, protekla je u znaku umre-žavanja i međunarodne saradnje, kako bi ruta Putevima Tesle postala zvanična ruta Saveta Evrope. Takođe, manifesta-cija u Srbiji je i u znaku jubileja - 120 godina od početka izgradnje prve hidroe-lektrane prema Teslinim principima, reč je o maloj hidroelektrani “Pod gradom” kod Užica.

L. Marjanov

Proteklog vikenda, Vodice na Aleksandrovim salašima bile pre-pune posetioca na manifestaciji “Dani Nikole Tesle”, koju je tradi-cionalno, a po 6. put, organizovalo Udruženje Ličana “Lika” Subotica. Organizatori, učesnici, i posetio-ci uživali u inovacijama, druženju, pesmama, vojničkom pasulju i bro-jnim drugim sadržajima. Ove godi-ne, manifestacija “Dani Nikole Tes-le” masovnija nego ikada, posetilo je preko hiljadu ljudi.

Udruženje Ličana “Lika” Subotica je

po 6. put u subotu, 13. jula, na Vodicama, održalo sada već tradicionalnu manifes-taciju “Dani Nikole Tesle” . Organizatori kažu da je manifestacija bila najmasovni-ja u proteklih 6 godina, koliko se održava, ali i najbogatija edukativnim, kulturno umetničkim i sportskim sadržajima.

Inovacije, rukotvorine, zabava

U Udruženju Ličana “Lika” Suboti-ca kažu da su “Dani Nikole Tesle” orga-nizovani povodom Dana rođenja našeg velikog naučnika Nikole Tesle i Dana Udružanja.

- Ove godine imali smo učešće inovatora na temu dela i rada Nikole Tesle iz Subotice, Bečeja, učestvovala je Visoka tehnička škola iz Su-botice, Savez pronalazača Su-botice i Čelareva, “Medik infond” iz Inđije i drugi. Izlaganje ruko-tvorina odeće, slamarica i sve-ga od prirodnih materijala bili su kuriozitet, a ra-dovi su bili po-red naših tradi-cionalnih nošnji kapa iz Like, i iz Subotice, Bačke Topole, Čelareva, Bečeja, Novog Sada, Sombora. Prvi put smo u Subotici imali priliku da ugostimo među kulturno umetničkim društvima i Udruženje “Nikola Tesla” iz Beograda, koje je jedino Udruženje, koje ima pravo da nosi potpis ime - Nikole Tesle. Imali smo i krilo Društva Slovenaca iz Subotice, Novog Sada, Subotice. Za najmlađe smo obezbedili mađioničara, deca su uživala, a ujedno smo obezbedili i sportska takmičenja za odrasle i decu, u discipli-nama - boćanje, bacanje kamena s rame-na i druge za odrasle, a za decu smo obe-zbedili nošenje jajeta u kašiki i skakanje u vreći - kaže Miloš Borjan, predsednik Udruženja Ličana “Lika” Subotica.

Jeli se kuvani pasulj i ovčiji paprikaš

Vojska Srbije obezbedila kuvala je be-splatno vojnički pasulj, preko hiljadu porcija je podeljeno, a ovaj put donarane

su i socijalno ugrožene porodice. Za pose-tioce je bio služen i ovčiji paprikaš, kažu organizatori.

- Napomenuću i učešće predstavnika subotičkog Crvenog krsta, koji su pokazi-vali deci neke od svojih aktivnosti kao što su zavijanje, pružanje prve pomoći deci i odraslima. U okviru kulturno umetničkog programa, svirale su se krajiške i druge pesme, najviše je bilo ljudi iz Subotice ali i sa strane Bečeja, Sombora, Novog Sada,

preko hiljadu učesnika, što je zaista mno-go. Ispred Gradske Uprave bio je prisu-tan pomoćnik gradonačelnika za privre-du i turizam Srđan Samardžić koji je u ime gradonačelnika i u svoje ime podr-žao našu manifestaciju.Mi kao Udruže-nje, inače imamo odličnu saradnju i po-dršku Grada - istakao je Borjan.

U okviru manifestacije, ocenjeni su i najbolji likovni i literarni radovi na temu rada o deča naučnika Nikole Tesle i Miha-jla Pupina. Najbolji literarni rad je “Dru-garstvo Tesle i Pupina” Maše Praštalo iz Subotice, a najbolji likovni rad je rad Je-lene Vujadinović iz Bačkog Gradačca - “Teslin rodni kraj - Lika”.

Udruženje Ličana “Lika” Subotica ima preko 300 članova, osnovano je pre 6 go-dina, ima svoju kancelariju u Branislava Nušića 2, preko puta Gradske biblioteke. Takođe za sve zainteresovane, postoji i stranica www.likasubotica.rs, i fb stranica Udruženje. Lika.Subotica - na ćirilici.

A. Šiška

Putevima Tesle

Na Vodicama, održana tradicionalna manifestacija Dani Nikole Tesle u organizaciji Udruženja Ličana Lika Subotica

Bista Nikole Tesle uskoro ispred Nove opštine

Mali živi muzeji Manifestacija Tesla dani je deo

međunarodne rute Putevima Tesle, koja u Srbiji obuhvata sam Muzej Ni-kole Tesle, Beograd iz ugla Nikole Te-sle – sve ono što je Tesla video i obi-šao kada je 1892. godine posetio Be-ograd, Negotin kao rodni grad Đorđa Stanojevića, i deset malih starih hi-droelektrana Elektroprivrede Srbije, koje su pravi mali živi muzeji, a na-stale su mahom zahvaljujući velikom prijateljstvu i saradnji Tesle i Stanoje-vića. Na Putevima Tesle je još i Muzej Jovana Jovanovića Zmaja u Sremskoj Kamenici, Teslinog omiljenog pesni-ka, zatim manastir Šišatovac odakle potiče Teslina ljubav prema golubovi-ma, kao i Zavičajni kompleks Mihajla Idvorskog Pupina, Teslinog savreme-nika, prijatelja i donekle rivala.

Ličko selo Velebit nadomak Subotice kao svoj dan obeležio je rođendan Nikole Tesle

Nikola Tesla uskoro ispred Nove opštine

Za naš list, iz Udruženja Ličana “Lika” Subotica, ekskluzivno su na-javili svoje planove. Jedan od njih je da se uskoro u Subotici, ispred zgrade Nove opštine, izradi spomen obelež-je Nikole Tesle. Kako kažu, za tu ideju postoji podrška Grada, i ljudi koji su radi da pomognu sredstvima. Tako-đe, Ličani žele i da naprave pokretnu ličku kapu, od 9 metara, koja će sim-bolično, po potrebi, biti montirana na manifestacijama koje će ubuduće or-ganizovati to Udruženje.

NOVEtradicija10 Broj 12419. jul 2019.

Godišnjim koncertom, održanim u ne-delju, 14. jula, u Kulturno-umetničkom društvu „Aleksandrovo” okončali su prvi deo sezone. Okupljenima na sceni „Ja-dran” predstavili su se sa sedamanest ta-čaka, među kojima je bilo trinaest folklor-nih koreografija i četiri muzičke.

– U proteklih pola godine smo dosta uradili, a među najznačajnijim nastu-pima je gostovanje na „Vidovdanskom saboru” gde smo osvojili prvo mestu za najlepši par, predstavljen u bunjevačkoj

nošnji, a drugo u pevanju. Koncertom zaključujemo ovaj deo godine, idemo na mali odmor, a potom se vraćamo u salu da se pripremimo za Dužijancu. Što se drugog dela godine tiče, centralni do-gađaj je devetnaesti festival „Vojvodi-na kroz pesmu i igru” koji se odvija u na-šoj organizaciji – ističe Tihomir Vrba-nović, predsednik KUD „Aleksandrovo” i najavljuje da predstoji i rešavanje dugo-godišnjeg problema – saniranje prosto-rija Društva koje se nalaze u rodnoj kući

Jovana Pačua u Aleksandrovu, inače za-štićenom kulturnom dobru.

I na koncertu je bilo jasno da folklor povezuje sve generacija sa tradicijom, ali i da se u jednom društvu svi ponašaju kao članovi iste porodice.

– U folkloru sam već devetnaest godi-na i taj period je obeležen sa mnogo na-stupa, upoznavanjem tradicije, ali i sa nizom putovanja i vrednim druženjem za ceo život – ističe Maja Skenderović, a Nikola Rogović nastavlja:

– Sa sedam godina sam krenuo na fol-klor, i to mi je u krvi. Prestajao sam ne-koliko puta zbog drugih obaveza, ali sam se uvek vraćao.

Na probama je uz majku bukvalno odrastala i Dunja Takač koja, iako se to po godinama ne bi moglo naslutiti, ima već zavidan foklorni staž.

– Lepo je biti član jednog ovakvog fo-klornog društva. Učimo stalno nešto novo, putujemo, takmičimo se, a pre sve-ga lepo družimo!

N. S.

Godišnji koncert Kulturno-umetničkog društva „Aleksandrovo”

Okončali prvi deo sezone

Protekle nedelje je nastavljen obiman program u okviru obe-ležavanja nacionalnog prazni-ka Bunjevaca „Dana Dužijance”, a vreme je bilo ispunjeno radom na izradi perlica, venaca i kru-na od žita, kroz slamarske radi-onice u Bajmoku, Aleksandrovu i Subotici.

Bunjevački kulturni centar „Bajmok” je već treću godinu uključen u Dužijancu kroz sla-marske radionice.

– Prvo smo čistili slamu, po-tom radili na pripremi i pletenju venaca od žita za krunu i fijake-re, a zatim i na perlicama koji-ma će biti okićeni gosti i učesnici Dužijance. Uz naše članove po-mogli su nam i gosti iz BKC „Le-meški Bunjevci”, KUD „Bunjev-ka”, NIU „Bunjevački informa-tivni centar”... Radimo sve u ci-lju da našu Dužijancu, 15. avgu-sta, dočekamo u pravom svetlu – obaveštava nas Branko Po-kornić, počasni predsednik BKC „Bajmok”, u čijem se dvorištu i okupilo tridesetak ljubitelja bu-njevače tradicije svih generacija.

Među njima je po prvi put i Marija Beretić. Zadatak je bio da se žitno klasje, nakon obavlje-nog risa, očisti.

– Nalazim se među pomaga-čima, dok oni, koji imaju više iskustva, pletu vence, prave per-lice... Nije teško, pogotovo kada se radi u društvu. Nisam ima-la do sada prilike da radim sa slamom, ali sam uvek uživala

u pogledu na prelepe umetnič-ke slike koje vredni ljudi prave – dodaje naša sagovornica.

Deo radova obavili su i naj-mlađi, kroz radionice koje BKC „Bajmok” realizuje u saradnji sa Osnovnom školom „Vuk Karad-žić” u Bajmoku.

– Ovo je druga godina kako organizujemo radionice, a ima-mo oko 25 dece, i to ne samo onih koji u školi uče bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture. Trudimo se da napra-vimo perlice za Dužijancu, a ra-dimo i druge stvari, čestitke, sli-ke... Deca su vredna, brzo uče, a pre svega su maštovita, pa im u ovakvom radu i brzo prođe ras-pust. Ono što pravimo završi i na prodajnim izložbama, a sred-stva ostaju školi za plaćanje izle-ta i ekskurzija za učenike koji to ne mogu da priušte – javlja Sve-tlana Mormer koja radi kao mentor na radionici, ali i predaje bunjevački u ovoj školi.

Da je rad zanimljiv, ali i da nije tako težak, potvrđuje i Lena Crnković koja je drugu godinu deo ovog projekta.

– Na ovoj radionici sam pra-vila cvetove, ukrašavala ih i za-vršavala pletenice. Kada god nešto ne znam da uradim i za-stanem, tu su mentori koji poka-zuju kako treba nešto da se ura-di. Htela sam da naučim nešto novo, da vidim šta se sve može napraviti od slame, pa sam zato i prošle godine krenula na

radionicu. Bilo mi je zabavno, pa sam, eto, tu ponovo.

Kako su loši vremenski uslo-vi, a pre svega mnogo padavina, uticali da slama bude prilično neugledna i tamna, u Etno kući „Kuntić” u Subotici, članovi Kul-turno-umetničkog društva „Bu-njevka” su nastavili rad na slami i ispletenim žitnim vencima.

– Kada smo završili radioni-cu u Bajmoku, a pogotovo kada smo uporedili vence od ove i prošle i pretprošle godine, vide-li smo koliko su padavine utica-le na to da slama potamni. Ni-smo želeli da tako kitimo binu, fijakere, učesnike i goste, pa smo se potrudili da izgled slame po-pravimo. Verujem da će i svi oni koji prave umetničke radove od slame imati problem ako su

čekali kraj risa da pokupe slamu za svoje radove, jer je ona, jed-nostavno, zbog vremenskih pri-lika takva kakva jeste – ističe Kata  Kuntić i najavljuje novo okupljanje:

– Za 27. jul smo zakazali 20. izložbu posvećenu Dužijan-ci, biće tu nekih postojećih, ali i novih eksponata. U saradnji sa Udruženjem građana „Bunje-vačka kasina” ćemo da pravi-mo i muzičko veče, a pokušaće-mo zajedno i da obnovimo obi-čaj da se naša druženja završa-vaju skupljanjem ljudi u kolo – dodaje predsednica KUD „Bu-njevka”, ali i predsednica Odbo-ra za kulturu Bunjevačkom naci-onalnom savetu.

U program obeležavanja Du-žijance, kroz treću „Koloniju

slamarstva” uključeno je i Kultur-no-umetničko društvo „Aleksan-drovo”. Marija Cerna je jedna od iskusnih slamarki koja svoje znanje rado deli sa mladima.

– Ovo je naša interna kolo-nija, za članove KUD „Aleksan-drovo”. Pripremamo sve što je potrebno za Dužijancu, a isto-vremeno uvodimo naše mlade u slamarstvo. Neko uči brže, neko sporije, ali se osnovne tehnike, dovoljne za pravljenje slika od slame, uz intenzivan rad mogu savladati za 2-3 meseca. Narav-no, dalje sve zavisi od uporno-sti, smisla... – kaže Marija Cer-na koja se slamarstvom bavi već više od dvadeset godina, a ima i niz nagrađenih radova – umet-ničkih slika od slame.

Da se osnove zaista i brzo uče potvrdile su i Katarina  Čam-prag i Danijela Budimčević. Niz godina se bave folklorom KUD „Aleksandrovo”, a sada su odlučile da svoju ljubav pre-ma tradiciji obogate i na drugim poljima.

– Kada idemo na neke turne-je, sa nama su i slamarke, ili po-nesemo njihove radove. Nema mnogo društava i slamarsku sekciju, pa koristimo priliku da nešto novo naučimo. Poče-tak bude malo težak, pogotovo za onog ko nije navikao da radi ovako „pipkave” poslove, ali je zanimljivo.

N. S.

Nastavljen obiman program u okviru obeležavanja Dužijance

radionice posvećene slamarstvu

NOVE grad 11Broj 12419. jul 2019.

Pripadnici MUP-a u Subotici zaplenili su cigarete različitih marki

Nedozvoljen promet akciznih proizvoda.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici zaple-

nili su 11.540 paklica cigareta različitih marki i uhapsili G. H. (1966) i T. K. (1968) iz Subotice, zbog postojanja osnova sum-nje da su izvršili krivično delo nedozvoljen promet akciznih proizvoda.

Policija je deo cigareta, vrednih oko 2.600.000 dinara, pro-našla u garaži T. K. Drugi deo pronađen je u automobilu mar-ke “pežo”, u vlasništvo G. H., i “renou” u vlasništvu T. K., zau-stavljenim tokom vožnje na području Subotice. U “pežou” su bile skrivene u pregradama iza volana, dok su u “renou” bile u poseb-no izrađenim šupljinama u podu.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Osnovnom tužilaštvu u Subotici.

L. M.

U periodu od 08. do 14. jula 2019. godine na području Policijske uprave u Subotici

Sedamnaest saobraćajnih nezgoda U periodu od 08. do 14. jula 2019. godine na području Poli-

cijske uprave u Subotici dogodilo se 17 saobraćajnih nezgoda. U 10 saobraćajnih nezgoda četiri osobe su teže povređene, osam osoba je lakše povređeno dok je u sedam saobraćajnih nezgo-da pričinjena samo materijalna šteta.U navedenom periodu, po-licija je podnela 62 zahteva za pokretanje prekršajnog postup-ka, izdato je 409 prekršajnih naloga i iz saobraćaja je isključe-no 26 vozača od kojih je za 10 vozača određena mera zadržava-nja zbog teške ili potpune alkoholisanosti.U toku protekle nede-lje, pripadnici Odeljenja za vanredne situacije u Subotici ima-li su 17 intervencija.

L. M.

Obaveštenje za javnost

Privremena saobraćajna signalizacija

Rešenjem Sekretarijata za komunalne poslove, energetiku i saobraćaj data

je saglasnost za postavljanje privremene saobraćajne signali-zacije za delimičnu obustavu saobraćaja radi početka realizaci-je projekta „Rekonstrukcija i dogradnja kolovoza u ulici Maksi-ma Gorkog, od raskrsnice sa ulicom Braće Radić do raskrsnice sa ulicom Matije Gupca u Subotici sa izgradnjom sistema video-nadzora (I faza)“. Radovi na rekonstrukciji i dogradnji kolovo-za u ulici Maksima Gorkog u Subotici, na raskrsnicama sa uli-com Braće Radić i Štrosmajerovom počinju 15. jula 2019. godine i trajaće do 25. decembra 2019. godine. Projektom privremene saobraćajne signalizacije je predviđeno da od četiri saobraćajne trake u svakoj fazi dve saobraćajne trake budu zatvorene, a dve otvorene za saobraćaj. L. M.

Na petoj sednici Odbora Sek-tora poljoprivrede RPK Sever-nobačkog upravnog okruga raz-matrano je pitanje cene košta-nja proizvodnje pšenice roda 2018/2019, na osnovu kojeg su donete sledeće odluke:

-Utvrđuje se cena koštanja pšenice ovogodišnjeg roda u ras-ponu od 19,1 din/kg do 26,3 din/kg, a sve u zavisnosti od visine eventualnih prinosa koji će se kretati u rasponu od 4,0 do 5,5 t/ha;-Zahteva se da Udruženje za biljnu proizvodnju i preradu poljoprivrednih proizvoda, pri PKS, navedenu kalkulaciju cene koštanja pšenice priloži ostalim sektorima koji imaju uticaja na formiranje cena po kojima će se realizovati ovogodišnji rod pše-nice u Srbiji;-Predlaže se da PKS organizuje sastanke proizvođača i prerađivača pšenice kako bi se

utvrdila što realnija cena pšenice ovogodišnjeg roda;-Zbog naja-va da će tržišna cena pšenice biti niža od navedenih iznosa cene koštanja, zahteva se da PKS, pu-tem svojih predstavnika traži od Vlade RS detaljnu kontrolu onih koji će biti kupci na tržištu pše-nice, kako bi se razbili eventual-ni kartelski lobiji oko formiranja cena pšenice;

Prema kalkulaciji izrađenoj u PKS – RPK Severnobačkog upravnog okruga, cena koštanja proizvodnje pšenice, po jednom hektaru, iznosi 105.120,0 dina-ra. Ova cena podrazumeva i troš-kove fiskalne prirode, poput po-reza, naknada kao i sve nužnijeg osiguranja useva. Ukoliko proi-zvođač ima i obaveze po osnovu zakupa državnog poljoprivred-nog zemljišta i prema kreditori-ma, tada je iluzorno očekivati da

bi cena koštanja mogla biti ma-nja od 136.320,0 dinara po ha.

Krucijalno u čitavoj priči oko utvrđivanja cene koštanja proi-zvodnje pšenice je da ona ne po-drazumeva akumulaciju, odno-sno predstavlja cenu kojom pro-izvođač samo izmiruje troškove nastale tokom proizvodnje. Ne-ophodno je da u tržišnu cenu jed-nog kg pšenice bude ukalkulisa-no i 2 dinara namenjeno za aku-mulaciju. To je apsolutni mini-mum kojim bi proizvođač mo-gao da otpočne novu proizvod-nju. Ostvarujući cenu od 19,1 din/kg, koja je formirana uz oče-kivani prosečan prinos pšeni-ce od 5.500 kg/ha, poljoprivred-ni proizvođač neće biti u moguć-nosti da ima finansijska sredstva za proizvodnju u narednom se-tvenom ciklusu.

L. M.

Održana sednica Odbora Sektora poljoprivrede RPK Severnobačkog upravnog okruga

cena koštanja proizvodnje pšenice 19,1 din/kg

Prijava kandidata na dobrovoljno služenje vojnog

roka Ministarstvo odbrane je raspi-

salo Javni oglas za 2019. godinu, za prijavu kandidata na dobrovolj-no služenje vojnog roka sa oruž-jem i kurs za rezervne oficire Voj-ske Srbije. Na dobrovoljno služe-nje vojnog roka sa oružjem u Voj-sci Srbije mogu se prijaviti kandi-dati muškog pola koji u 2019. na-vršavaju od 19 do 30 godina živo-ta. Javni oglas za prijavu kandida-ta na dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem u Vojsci Srbije u 2019. godini je stalno otvoren.”

Sve dodatne informacije u vezi sa dobrovoljnim služenjem voj-nog roka sa oružjem mogu se do-biti u Centru Ministarstva odbra-ne za lokalnu samoupravu Subo-tica, Subotica, Park Ferenca Raj-hla br.1, tel. 024-521-443 ili 024-552-878.

L. M.

Najava tretmana suzbijanja odraslih

komaracaU skladu sa Ovirnim sporazumom o javnoj nabavci usluge

- suzbijanje komaraca na teritoriji Grada Subotice i datom Sa-glasnosti za vršenje adulticidnog tretmana iz vazduha i sa ze-mlje od 12.7.2019. godine, preduzeće „Oris“ d.o.o. iz Sombora, obaveštava građane da će sprovesti tretman suzbijanja odra-slih komaraca sa zemlje u periodu od 15.7.2019. do 25.7.2019. godine. Tretman odraslih komaraca će se izvršiti u vremenu od 18:00 do 23:00 časa prvog dana u okviru navedenog termina sa povoljnim meterološkim uslovima, u odsustvu padavina, ve-tra i bez ekstremno visokih temperatura vazduha. Tretman će se vršiti na teritoriji sledećih mesnih zajednica: Centar 1, Cen-tar 2, Centar 3, Prozivka, Bajnat, Dudova Šuma, Novi Grad, Kertvaroš, Mali Radanovac i Palić.

Tretman sa zemlje će se vršiti ULV tehnikom, preparatom na bazi aktivne materije deltametrin. Preparati je toksičan za pčele, pa se mole pčelari da svoje košnice zatvore ili uklone na udaljenost od najmanje 5 km od mesta vršenja tretmana. Dej-stvo navedenih preparata traje 3 dana. Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman dostupne su na fejsbuk i internet strani-ci (www.oris.rs) preduzeća „Oris“ doo Sombor. Telefon za sve dodatne informacije je: 025/515 50 55.

Šef službe za komunalne posloveGoran Išpanović

NOVEzdravstvo/društvo12 Broj 12419. jul 2019.

Milena Gavrilović, dr stomatologije

Cirkularni karijes

Cirkularni karijes je vrsta kari-

jesa mlečnih zuba koji je ime do-bio po specifičnom kružnom ši-renju oko krunice zuba. Javlja se već u drugoj godini života, nepo-sredno nakon nicanja mlečnih zuba. Počinje na spoljašnjoj povr-šini gornjih sekutića, u vratnom delu zuba tj. bliže desnima. Prve promene izgledaju kao prljavoze-lenkaste mrlje a ispod njih se de-šava proces demineralizacije gle-đi koji brzo zahvata i dentin i po-činje da se širi kružno oko zuba. Često dolazi do preloma krunice pa u vilici ostaje samo koren.

Glavni uzrok ovoj pojavi je česta upotreba ugljenih hidrata u ishra-ni deteta, često konzumiranje napitaka zaslađenih šećerom ili me-dom, uspavljivanje deteta flašicom u kojoj je zaslađeni napitak i od-stustvo oralne higijene. Napredovanje karijesa cirkularno oko zuba se objašnjava lošijom mineralizacijom vratnog dela krunice nepo-sredno nakon nicanja.

Terapija cirkularnog karijesa zavisi od stepena destrukcije tvrdih zubnih tkiva. Prvi korak i osnova lečenja je uobročavanje ishrane de-teta, to jest svođenje obroka na 3 glavna i 2 užine. Između ovih 5 obroka dete ne treba da konzumira ništa osim vode. Potrebno je iz-baciti zaslađene napitke iz upotrebe, kao i bombone i druge slatkiše koji se jedu polako. Zube detetu treba prati ujutru pre jela i uveče pre spavanja. Konzervativno treba zbrinuti sve zube na kojima je moguće obezbediti retenciju za ispun. Gangrenozni i potpuno razoreni zubi su indikovani za vađenje.

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

Ambrozija ima i lekovita svojstva

Poznato je da abrozija slovi samo za korov koji građanima zadaje ve-like zdravstvene probleme. Zabri-njavajući je podatak da svaki četvr-ti stanovnik Zemlje pati od polenske alergije, a svaki osmi je aler-gičan na polen ambrozije. Međutim, ono št je manje poznato je da ambrozija ima i lekovitih svojstava. U zapadnoj literaturi navodi se upotreba ambrozije za proizvodnju ulja, tinkture, masti i čaja. Lekovita je cela biljka u cvatu i koren. Koristi se kao prirodni anti-septik, antibakterik, antipiretik (protiv povišene temperature, sti-mulans i protuotrov). Kod bolesti ili ozleda kože naprimer, raznih koznih osipa, opekotina, modrica, uboda komaraca (zgnječite svež list i stavite na obolelo mesto). Svež sok leči razne infekcije stopa-la. Kod reume stavite usitnjene sveže listove kao oblog na bolno mesto. Ambrozija pomaže kod grčeva želuca, creva i materice, gde reguliše neredovne menstruacije. Kod upale pluća i kašlja olakša-va tegobe. Blagotvoran je za ceo respiratorni trakt (sprečava teško disanje i napad astme.Zvuči pomalo paradoksalno, ali polen am-brozije se koristi i za antialergijske tretmane u zimskim mesecima. Nakon srčanog udara blagotvorno deluje čaj od ambrozije. Čaj od ambrozije : u 2 dl prokuvane vode, stavite jednu kašiku suvih li-stova ambrozije. Pustite da stoji pola saata i procedite. Pijte dve do tri šolje čaja dnevno.

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE

Nedavno je prilikom dobi-janja akreditacije, u Opštoj bolnici Subotica, najavljeno da će bolnica u narednom pe-riodu biti kompletno rekon-struisana u modernu zdrav-stvenu ustanovu. Tada je ta-kođe rečeno, da će novi, mo-derni aparati u cilju još bo-lje zdravstvene brige o paci-jentima, pristizati u tu usta-novu dinamičnijim tempom. U tom smislu, Vlada AP Voj-vodine i Pokrajinski sekreta-rijat za zdravstvo, obezbedi-li su sredstva Opštoj bolnici Subotica, za nabavku četiri nova sterilizatora.

U Upravi Opšte bolnice Suboti-

ca potvrđeno nam je da je još je-dan kontigent najsavremenije opreme stigao u bolnicu, zahvalju-ći sredstvima Pokrajinske Vlade. Reč je o nekoliko sterilizatora, mo-nitora, respiratora, kao i o jednom operacionom mikroskopu, a u na-rednim danima očekuje se još no-vih aparata. Sterilizatori „Stericell SC 55” BMT medical Technology,

koje je ta ustanova dobila, name-njeni za sterilizaciju suvom toplo-tom do 250° C, radne zapremine 60 litara.

Kako je objašnjeno, steriliza-cija je postupak kojim se uništa-vaju svi mikroorganizmi i bakte-rijske spore, i u bolničkim uslovi-ma predstavlja osnovni preduslov za apsolutnu sigurnost i bezbed-nost izvođenja hirurških zahvata i sprečavanja nastanka bolničkih infekcija.

- Izuzetno smo zadovoljni, jer će se novom aparaturom, nivo zdravstvene zaštite i brige o pa-cijentima, podići na još viši nivo, a radimo i na edukaciji osoblja, koje je potpuno obučeno za ruko-vanje novom opremom - kažu u Upravi bolnice.

Dva najsavremenija monito-ra za praćenje vitalnih funcija, kao i dva respiratora smešteni su na odeljenje kardiologije. Uređa-ji najnaprednije tehnologije pru-žiće više informacija o stanju paci-jenta i omogućiće lekarima da pra-vovremeno reaguju, što je u nekim slučajevima vrlo važno, pogotovo

kada se radi o pacijentima sa teš-kim stanjem.

Istovremeno, i na odelenju of-tamologije je došlo do novina. Za-menjen je operacioni mikroskop star čak 30 godina, novim, koji je poslednja reč tehnike u svetu, a za-hvaljujući kom je operisano već 10 pacijenata.

U okviru kontigenta nove opre-me, stigao je i nov monitor, na ode-lenje neonatologije, koji će obez-bediti daleko kvalitetnije lečenje i negu novorođenčadi koja zahteva-ju zbrinjavanje u inkubatorima.

Četiri nova sterilizatora već su u funkciji na odeljenjima urologi-je, ortopedije i genekologije i aku-šerstva, a omogućiće bezbedniji operativni i postoperativni postu-pak za pacijente. Stari sterilizato-ri na tim odelenjima koji su bili od pre 30 godina, sada su zamenjeni novim.

Ukupna vrednost dela opreme koji je stigao u subotičku bolnicu je oko 52 miliona dinara, a kuplje-ni su zahvaljujući podršci Pokra-jinske vlade.

A. Šiška

U vestibilu Grad-

ske kuće, 15. jula,

otvorena je izlož-

ba slika u tehni-

ci slame Udruže-

nja „LUSA” Su-

botica. Izložbu je

otvorila Valerija

Besedeš,etnolog.

Izložene slike su nastale na 24. sazivu kolonije „LUSA” koji se održao od 13. do 15 juna u Suboti-ci u prostorijama Gradskog udru-ženja penzionera. Tema koja pre-ovlađuje na slikama su subotički salaši i život koji se odvija u okri-lju salaša. Slike imaju starinske nazive: „Majkin salaš”Olge Kiš, „Poljski radovi” Gabriele Gmi-jović, „Guske” Bosiljke Bekić, „Moja vizija salaša” Rozalije Tot Kiš, „Cura na bunaru” Jelene Be-dalov, „Čuvar salaša” Marije Hor-vat, „Smiraj dana” Ane Jaramazo-vić, „Jutro” Eve Aroksalaši, „Je-senji plodovi” Jadranke Vučetić, „Suncokreti” Gabriele Sarapka.

Na ovogodišnjem sazivu svo-je učešće je ovekovečio i gost

- slikar Rudolf Sedlar iz Čanta-vira. Slikao je u tehnici ulje na platnu a slika nosi naziv „Sparno leto na šoru”.

Na izložbi su predstavljene i čuvene kolektivne slike Udruže-nja, velikog formata čiji su na-zivi „Reka Štrosmajerove ulice” i „Subotička sinagoga”. Slike su nastale u saradnji sa arhitektom Gaborom Demeterom i to je svo-jevrsni omaž nedavno preminu-lom arhitekti, kako je primetila Valerija Besedeš.

Pored navedenih, izložene su i slike značajnih subotičkih gra-đevina - Gradska kuća, Gradska biblioteka, Katedrala, Gimnazija, Rajhlova palata, Željeznička sta-nica, Pravoslavna crkva u Zmaj Jovinoj ulici, zatim građevine na Paliću - Vodotoranj, Velika

terasa, vila Lujza, Ženski štrand, muzički paviljon. Usvom govo-ru prilikom otvaranja ove izlož-be, Valerija Besedeš je istakla da izložene slike predstavljaju pri-kaz kulturne baštine Subotice - od salaša do gradske arhitektu-re. U početku su to bili salaši da bi se tokom vremena išlo ka slo-ženijim formama, do palata. Me-đutim, ostaje žal što je salaša sve manje, još će samo ostati oslika-ni na slikama umetnika.

U okviru ove izložbe nalazi se i „Monografija LUSE” - sažeti pri-kaz rada ovog udruženja od 1991. do 2016. godine u trajanju od 25 godina.

Izložba će biti otvorena za po-setioce od 9 do 18 časova svakog dana sve do 22. jula.

A. Šiška

Opšta bolnica Subotica dobila nove, najsavremenije aparate

Kvalitetnija briga o pacijentima

Udruženje slamarki Lusa postavilo izložbu radova u Vestibilu Gradske kuće

Subotički salaši u tehnici slame

NOVE grad 13Broj 12419. jul 2019.

Kroz Suboticu od petka do petkaU periodu od 19.

jula do 25. jula

Subotica nudi ra-

znolik i bogat pro-

gram, te će Su-

botičani moći da

uživaju u različi-

tim i zanimljivim

dešavanjima.

Petak, 19. julU InfostudHub-a sa počekom

u 17 časova pa sve do ponoći, održaće se Veče društvenih igara koje IsfostudHub u saradnji sa klubom igara „Collected Compa-ny“ po prvi put organizuje. Ovom prlikom učesnici će moći da igra-ju različite društvene, zabavne, edukativne i timske igre. Na ras-polaganju će biti više od petnaest različitih igara među kojima su Talisman, Small World, Kingdo-mino, Zombicide i mnoge druge. Ovaj događaj otvoren je za sve posetioce, svih uzrasta.

U Tavankutu, prostorije “Bu-njevke”, u organizaciji Bunjevač-kog kulturnog centra “Tavankut”,

u 19. časova održaće se “Izložba tradicionalnog kruva-somuna”. Program je u okviru obeležava-nja nacionalnog praznika Bunje-vaca- “Dan Dužijance”.

Na Gradskom bazenu u Dudo-voj šumi, u 19 i 30 časova, održa-će se igre pod nazivom “City Ga-mes”, a Subotica će i ove godi-ne biti domaćin ovih igara. Naš grad će i ove godine predstavlja-ti ekipa Sportskog saveza Suboti-ce koja je na nedavno održanim Međunarodnim igrama na Zla-tiboru (kao najava ovogodišnjih Igara) zauzela treće mesto. Ulaz je besplatan.

Subota, 20. julGradski stadion u Subotici,

18. časova, Prvo kolo Super lige

Srbije u fudbalu, Spartak Ždrep-čeva krv-Rad.

Likovna kolonija „Obojeni to-novi“ tradicionalno će se održa-ti i ove godine na Paliću u Veli-kom parku u 19 časova, a trajaće sve do petka.

Nedelja, 21. julNa Velikoj terasi na Paliću, sa

početkom u 17 časova, u okviru projekta Colourful Cooperation koji se fi nansira kroz Interreg-IPA program prekogranične sa-radnje Mađarska-Srbija, održaće se Pannon Bazaar, trodnevni fes-tival lokalne kulture i organskih proizvođača, a trajaće do utorka, 23. jula. Festival nudi bogat pro-gram ispunjen radionicama, koncertima, performansima i sa-jmom lokalnih proizvođača. Za-datak ovog trodnevnog događaja je da predstavi lokalne kultur-ne delatnike i njihove programe, kao i male lokalne proizvođače organskih proizvoda ali i krea-tivne preduzetnike, da poveže učesnike te podstakne na sa-radnju kao i da obogati kulturnu ponudu Palića. Učešće na svim programima je besplatno.

U okviru Pannon Bazaara, u dvorištu bioskopa Abazija, sa početkom u 23 časa, održaće se koncert grupe Etnokor.

Ponedeljak, 22. julU okviru Pannon Bazaara, u

dvorištu Bioskopa Abazija, sa početkom u 23 časa, održaće se

koncert pod nazivom Pa-nnon expre-ss: Gyass band čiji sa-stav čine tri rođena brata Kurina, Mi-hael (cimba-lo i gitara), Janoš (kla-vir, viola) i Ferenc (kon-trabas, bas-gitara). U sa-stavu benda je još i Goran Evetović koji

će nastupiti na bubnjevima.

Utorak, 23. julU okviru Pannon Bazaara, u

dvorištu Bioskopa Abazija, sa

početkom u 23 časa, održaće se koncert pod nazivom Transpa-nnon Etno Music Night.

Sreda, 24. julU okviru Pannon Bazaara, u

dvorištu Bioskopa Abazija, u 23 časa održaće se koncert pod nazi-vom Pannon jazz night: Four Fat Horses.

Četvrtak, 25. julU bioskopu Abazija, u 20 i

30 časova, prikazaće se film „The Man from Mo’Wax“ koji govori o turbuletnom i uz-budljivom životu DJ zvez-de pod imenom James Lave-lle koji će biti prisutan na sa-moj projekciji i koji će nastu-piti na ovogodišnjem Sum-mer3p festivalu. Prikaziva-nje filma o njegovom životu u okviru Festivala evropskog filma Palić i njegov nastup na Summer3p festivalu rezultat je saradnje ove dve manife-

stacije. Ulaz na projekciju fil-ma je besplatan.

J. T.

• Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • 

Stomatološkaordinacija

beljenje zuba, bezmetalna cirkon kruna, mostovi, proteze

- dermarolleri, mezoterapija lica, hijaluronski fi leri

ESTETSKA STOMATOLOGIJA

ANTI-AGEING TRETMANI LICA

Subotica, Partizanskih baza br. 8tel: 024/544/335; 062/151-72-11 www.dentala.rs

TREBA ZNATI MLADOM STABLU PRIĆI Posle dugotrajnih hororskih nastupa, koji, “frtalj” veka, s’ TRIMERIMA traju, od ovih će dana, utihnut

vapaji, jer sad kosci, mlada stabla, ko sebe čuvaju!Na ovaj način i ovim putem, daje se na znanje i ravnanje, da se sa TRIMER KOSILICAMA bez inovi-

ranja i bez zaštitne opreme, može postići košenje trave, bez povređivanja mladih stablašića. Naime stvar je u tome, da postojeći oklop, predviđen za zaštitu kosca, istovremeno posluži za zaštitu od povreda i mla-dih stabala. Da bi se ova dvostruka uloga oklopa i ostvarila, košenje trave treba izvoditi na taj način, što će se prema stablima prilaziti sa zadnjim delom kosilice, tj. sa zaštitnim oklopom ( tako reći “rikvercom”), a pri tom zahvatu će stabla biti dodirivana, “grljena” sa spoljnim zadnjim delom oklopa, a ne kao do sada, sa hororski pretećim reznim strunama, sa prednje strane kosilice.

Ovakav postupak zahteva savesne i dobro utrenirane kosce, kakve sam ugeldao 09.07.2019. u 12:15h u Subotici u ulici Evgenija Kumičića, na potezu od br. 11-17. Kada su završili košenje trave i kada sam gla-sno primetio da su im trimer kosilice bez zaštite za stabla, jednog od njih sam tako razumeo, da oni sa ta-kvim kosilicama umeju zaštiti i sebe i stabla. To se potvrdilo, jer su posle košenja trave sva mlada stabla ostala ne povređena, sa potpuno pokošenom travom, uz svako mlado stablo.

Gore opisani postupak je predpostavka! Ovim viđenjem stanja na terenu, možda će se ugledati i “sve-tlo na kraju tunela”.

Đorđe Suvajdžić u Subotici, 10.07.2019.

Program Festivala evropskog fi lma

Na Letnjoj pozornici u okviru festivala prikazaće se sledeći fi lmovi:

Subota, 20. jul fi lm „Slava i bol“ sa početkom u 21 čas. Nede-lja, 21. jul „Jadnici“ u 21 čas, „Neću da budem luzerka“ u 23 časa. Ponedeljak 22. jul „Oleg“ u 21 čas, „Ljubav na mrežama“ u 23 časa. Utorak, 23. jul „Žao nam je što smo vas propustili“ u 21 čas, „Okovan“ u 23 časa. Sreda, 24. jul „Trezor“ u 21 čas, „Bog posto-ji, ime mu je Petrunija“ u 23 časa. Četvrtak, 25. jul „Ajvar“ u 21 čas, „Delo bez autora“ u 23 časa. Petak, 26. jul „Mladi Ahmed“ u 21 čas.

BioskopiAleksandar LifkaAnimirani fi lm „Kralj lavova“ prikazaće se u petak sa počet-

kom u 17 časova, u subotu osim ovog termina i u nedelju fi lm će biti prikazan i od 11 časova. U petak i subotu u 19 časova biće pri-kazan fi lm „Projekat kolibri“, dok će se fi lm „Čelično nebo 2“ sa početkom u 21 čas prikazivati od petka do srede.

EurocinemaProgram Festivala evropskog fi lma Palić tradicionalno čini

selekcija „Novi mađarski fi lm“ u okviru koje će se sa početkom u 17 časova u nedelju prikazati fi lm „Loše pesme“, u ponedeljak fi lm „Trupa“, u utorak fi lm „Nakon svega, mrtvi opet pevaju“, u sredu fi lm „Glas gospodara“, u četvrtak fi lm „Bartok“, u petak fi lm „Do sada“, „Šibice“ i fi lm „Nas dvoje“.

Likovna kolonija Obojeni Tonovi

NOVEistorija14 Broj 12419. jul 2019.

Kada je padom

Budima pod vlast

Habsburgova-

ca 1686. uzdrma-

na turska vlast u

Ugarskoj, Suboti-

ca je posle gotovo

jedan i po vek duge

turske okupacije

(1542–1686) doži-

vela slobodu. Slo-

bodu su joj do-

neli preci današ-

njih Bunjevaca,

koje izvori nazi-

vaju Dalmatinci-

ma (Dalmatae) i

Racima (Rätzen).

Po izbijanju ku-

ručkog ustanka

1703. ovaj narod

je odlučno stao

na stranu austrij-

skog cara, spre-

man da za njega

da krv i život (san-

gvinem et vitam).

Posle Velikog bečkog rata (1683–1699), koji je Ugarskoj doneo veliku pustoš, usledio je novi rat ništa manje razorniji od prethodnog, koji je kod sta-rih Bunjevaca poznat pod ime-nom kurucšag (mađ. kurucság). Naime, početkom 1703. izbio je antiaustrijski ustanak u gornjoj Ugarskoj, na čijem se čelu na-šao erdeljski knez Ferenc II Ra-koci (1676–1735.), sin Ferenca I Rakocija i Jelene Zrinjski, ćerke Petra Zrinjskog, jednog od pred-vodnika tzv. Zavere Zrinjskog i Frankopana. Za kratko vreme cela Ugarska je postala popri-šte ogorčenih borbi između usta-ničkih snaga (kuruca) i pristalica Bečkog dvora (labanaca). Među labancima su se istakli Subotiča-ni pod svojim kapetanom Lukom Sučićem.

Usled oskudice i raspršeno-sti relevantnih izvora, teško je i

u osnovnim crta-ma rasvetliti ulo-gu Subotice u ku-rucšagu. Među-tim, pouzdano se zna da je tih rat-nih godina Subo-tica teško strada-la ne samo od ku-ruca, nego i od carskih snaga. Za razliku od nekih drugih gradova u Ugarskoj, poput Halaša i Segedina, čije stanovništvo se držalo oportu-no, iščekujući is-hod borbi, Subo-tičani su, uprkos svim iskušenjima, od samog počet-ka borbi bili jasno opredeljeni, zbog čega su trpeli veli-ke nevolje. Najbo-lju polaznu osno-vu za istraživa-nje uloge Suboti-čana u kurucšagu predstavlja spis Stipana Vojnića iz 1716. pod naslo-vom Od gne. 1716. stosu nasi didovi i stricsevi na cza-revoj slusbi bili kao Militari Voj-nits Familija. Na-ime, ovaj spis na-vodi glavne bitke i opsade iz Velikog bečkog rata, kuru-cšaga i Austrijsko-turskog rata 1716-1718. u kojima su učestvovali pri-padnici porodice Vojnić.

Prva poznata bitka u kojoj su Subotičani imali značajnu ulo-gu odigrala se kod Halaša (danas Kiskunhalas) 5. oktobra 1703. Završena je ubedljivom pobedom labanaca. Među ranjenima su bili stričevi Stipana Vojnića: Jo-sip (Jokan) i Nikola. Posle bitke, komandant Segedinske tvrđave baron Johan Fridrih Globic (Glo-bitz) je 8. oktobra stanovnicima Halaša uputio prekor zato što su za vreme bitke sa vilama, kosama i ostalim oružjem ostali u svojim domovima, čekajući njen ishod. U nastojanju da se predstavi kao velikodušni pobednik, podsetio je da je naredio kapetanu Luki Sučiću da zabrani pljačku svojim vojnicima.

Kako pokazuju sačuvani izvo-ri, koje je otkrio srpski akade-mik Slavko Gavrilović, austri-jske vlasti su se mnogo oslanja-le na Subotičane. Princ Eugen Savojski je 15. decembra 1703. iz Požuna pisao vođama labanačkih snaga: komandantu Aradske tvrđave Georgu Vilhelmu Lefe-lholcu (Löffelholz), komandantu Segedinske tvrđave Johanu Fri-drihu Globicu i podvojvodi Ra-cke milicije Jovanu Monaster-liji, zahtevajući da mu odmah

pošalju 1.000 dobrih rackih kon-janika (wohlberittene Räytzen) na čelu sa dvojicom kapetana iz Subotice i Sombora, Lukom Sučićem i Đurom Markovićem, koji bi marširali i noću i danju. Kako pokazuje jedno anonim-no pismo datirano u Beču 29. decembra 1703, tih decembar-skih dana se očekivalo da iz Bu-dima dođe u Požun 1.000 rackih konjanika i priključi se snagama princa Eugena.

Druga poznata bitka u ko-joj su Subotičani uzeli učešće zabeležena je kod mesta Veženj kod Solnoka 18. aprila 1705. Tom prilikom su „Raci” zadali težak poraz kurucima. Od pozna-tih učesnika ove bitke bio je Ni-kola Vojnić, stric Stipana Vojni-ća. Koliko je bio težak poraz koji su kuruci pretrpeli od „Raca“, svedoči pismo kuručkog kapeta-na Danijela Gundelfingera od 25. jula 1706. generalu Šandoru Ka-roljiju. Naime, Gundelfinger piše Karoljiju da su u proleće 1705. „Raci” rasturili tri njegove kom-panije, da je izgubio svoje najbo-lje oficire. Zato traži da se za ma-jora njegove formacije postavi Krištov Štesel (Steöszel).

Čini se da su Subotičani uče-stvovali i u napadu na Kečkemet 3. aprila 1707. O tome svedoči

sledeći zapis iz Kućne istorije franjevačkog samostana u Keč-kemetu, kojeg prenosi u svojoj Razpravi Ivan Antunović: „Ljudi su bunom Rakocijevom na dvie strane, na Labance i Kuruce raz-dieljeni bili, te je u Szegedinu i Kečkemetu veliko haranje poči-njeno. Kralju vazda vierni Raci i Dalmatinci, dobiv od zapovjed-nika szegedinskoga vlast, poči-niše u okolici Szegedina i Kečke-meta na Magjarih Rakocijevimi privrženicih velike grozote. Oni su oplienili stanovnike, pa su ne samo one, koji se protiviše, već i nedužne okrutno umarili.“

Dalji događaji zatiču Suboti-čane daleko od njihovog zaviča-ja. Pisma generala Globica Dvor-skom ratnom savetu koja su za-vedena u ulazni (ekspedicioni) protokol septembra i oktobra 1707. takođe rasvetljavaju ulogu Subotičana u kurucšagu. Iz jed-nog pisma se doznaje da su se kapetani iz Sombora i Subotice žalili vojnim vlastima zbog uzi-manja desetine, a iz drugog pak da su Somborci i Subotičani na-pustili svoje zastave, otkazali po-slušnost svojim oficirima i odbi-li da idu u Erdelj. Međutim, kako izvori pokazuju, ovaj pohod u Er-delj je ipak realizovan. Pod Veli-kim Varadom (danas Oradea u

Rumuniji) borili su se i zadobili rane Jo-kan i Nikola, stričevi Stipana Vojnića. Ge-neral Žan Luj Rabu-tin de Bisi je sa svo-jim snagama u jesen 1706. prodro iz Er-delja u Gornju Ugar-sku i od 1. do 10. ok-tobra bezuspešno opsedao Kašu (da-nas Košice u Slo-vačkoj). Pod Kašom je zabeležen i Jokan Vojnić, stric Stipana Vojnića. Pošto nije uspeo osvojiti spo-menuti grad, Rabu-tin se vratio preko Tokaja i Debrecina u Budim. Pre toga je poslao jedan deo svoje vojske nazad u Erdelj.

Dok su subotič-ki graničari bili za-uzeti borbama u tu-đini, njihovi domovi stradali su od kuru-ca. Izložena nečuve-nom kuručkom tero-ru, Subotica je, kako prenose samostanski izvori, potpuno opu-stela. Nezaštićeno stanovništvo je bilo prisiljeno da se iseli (incolae Sabatkienses omnes exulare coacti sunt). Žitelji su se sa franjevcem Josipom Kovačem sklonili u

Petrovaradin, gde su ostali 7 godina dok nije

ponovo nastao mir (1711). Kroz iste nevolje su prolazili i Sombor-ci. Pred kuručkim terorom skla-njali su se u južnu Bačku i Srem (Petrovaradin i Ilok). Somborski hroničar Milenko Beljanski pre-nosi da je 1706. ili 1708. Janoš Bo-ćan (Bottyán) – isti onaj koman-dant koji je izdao somborskom ka-petanu Duji Markoviću svedočan-stvo o njegovom dobrom držanju – pogubio 70 ljudi pred franjevač-kim samostanom u Somboru. U pomoć ugroženom Somboru doš-li su „šijaci“ iz Sombora.

Prve decenije u istoriji Subo-tice nakon oslobođenja od turske vlasti ispunjene su ratnim doga-đajima. Jedan od retkih izvora koji rasvetljava tadašnju situaci-ju predstavlja svedočanstvo Sti-pana Vojnića iz 1716. Nažalost, direktnim uvidom u fond Vojni-ći od Bajše Istorijskog arhiva Su-botica ustanovljeno je da je origi-nal ovog dokumenta nestao. Da je zaista bio sačuvan u originalu, pokazuje njegov faksimil kojeg su objavile Subotičke novine od 3. aprila 1987. Srećom, subotič-ki arhivist Gašpar Ulmer je obja-vio njegov sadržaj u časopisu Ru-kovet 27/6 1981 (str. 712-716) i tako spasio jedan važan segment u istoriji Subotice od zaborava.

Vladimir Nimčević

O ulozi Subotičana u kuručkom ratu (1703-1711)

za cara krv i život

Racki konjanik

NOVE ljudi 15Broj 12419. jul 2019.

Muzikom se počela bavi-ti sasvim spontano. Njen tale-nat prepoznat je još u osnovnoj školi od kada je aktivan član hora. Od srednje škole krenula je njena prva muzička saradnja sa Maska bendom, sa kojim je sarađivala više od godinu dana, gde je stekla najbolje prijatelje koji su to i ostali do današnjeg dana. U međuvremenu, oko go-dinu dana, sarađivala je sa Ne-nadom Došenovićem-Besnim. Kroz saradnju sa svim ovim ljudima doživela je prelepa iskustva. U ozbiljnijim muzič-kim vodama Mia je od decem-bra prošle godine, kada je iza-šao spot za njenu prvu autor-sku pesmu „Opet s tobom“.

- Prva pesma je zaista super prošla. Dobro smo je promovi-sali. Ja sam napisala tekst, mu-zika je bila moja, snimali smo u Kesler Studiju, a za aranžman je zaslužan Danijel Davčik. Iskustva su bila neviđena. Do-bila sam veliku podršku od Su-botičana koji su uspeli u muzici i koji su poznati u celoj Srbiji – kaže Mia Vuković.

Pesma „Opet s tobom“ je laga-na pesma sa prelepim tekstom, harmonijom i aranžmanom.

Želja za nečim drugačijim

Međutim, Mia je želela da pomeri svoje granice i proba nešto drugačije.

- Desila se promena u mom izvođenju, u izvođenju drugog žanra, ako mogu tako da ka-žem. Zapravo sam tu presekla i želela sam da pređem u malo drugačiji pravac, brži pravac. Želela sam nešto ekstremnije, želela sam da pomerim svoje granice. Znala sam da to mogu i uradila sam to. Tako je na-stala moja druga pesma Men-ta. Napisala sam tekst, nazvala sam Stefana Ostojića i rekla mu da dolazim do njega da vidimo šta možemo da uradimo. Bila sam svesna težine svega ovoga i nisam bila sigurna da ću us-peti ali desilo se to da smo našli matricu koja se tačno poklopila sa tekstom. Pesmu smo snimi-li u studiju za jedan dan, brzo i efikasno, doradili smo korek-cije koje treba da se urade kod glasa i matrice. Zakazali smo snimanje spota. Bili smo zaista brzi i sve je na kraju ispalo od-lično, zahvalna sam Stefanu do neba – ističe Mia.

Za spot pesme „Menta“ koji je izašao 12. jula, zaslužni su Play Video Production, Popov Mihajlo i Alen dizajn kao i Ste-fan Big-G Ostojić studio. Pe-sma se može pogledati na Ju-tjub kanalu Mie Vuković.

- Moram da kažem da sam se dobro prilagodila uslovima i prvog i drugog snimanja spota, zato što su to dve totalno dru-gačije priče, skroz je drugi žanr.

Čini mi se da sam sa prvom pe-smom uspela da obradujem i stariju generaciju a sa dru-gom i mlađu. Međutim, samo snimanje spota je zaista zah-tevno i zahteva mnogo energi-je, ali kada ga pogledaš osećaj je neopisiv. Setiš se snimanja u studiju i vidiš svu onu ener-giju koja je uložena, sve svoje ideje i zamisli koje su nekada bile samo na papiru, a sada je to jednostavno umetnost. Izu-zetno sam srećna i ponosna na sam projekat.

Pre svega-biti svoj

Želja joj je da nastavi da stvara autorske tekstove jer je oni opisuju onakvu kakva je-ste, a na taj način pokazuje šta može i koliko može.

- To je moj način da pokažem da želim da živim umetnost i to mi je na prvom mestu. Kada pišem tekst trudim se da ima

dosta složeniju strukturu, da to nije neki prost tekst i da nema prostih reči. Želim da ljudi u mojoj okolini to prepoznaju, da

me razumeju ako mogu, ako ne i to je sasvim u redu. Ali vole-la bih da pokušaju da razumeju nas koji smo drugačiji i da po-lako to prihvate. Mislim da sam autentična i drugačija po svojoj

energiji. Trudim se da održa-vam tu energiju i da je gradim. Svako ima svoju energiju, svoju ličnost koju predstavlja. Želim

da budem svoja, da me ljudi prepoznaju po mom glasu, ne želim da moj glas liči na nečiji drugi, već da bude prepoznat-ljiv. Nisam komercijalna niti se trudim da budem. Pokreće me

muzika i stvaranje, naravno tu je i ljubav i ljubav koja mi ge-neralno daje dodatnu energiju i maksimalnu podršku.

Mia je napisala mnogo pe-sama, neke su već snimljene, neke su u realizaciji, a neke su još uvek na papiru na kojem će možda zauvek i ostati. Ima u planu da nastavi da se ozbilj-no bavi muzikom sa čvrstom željom da uspe u tome. Želi da utiče na sve one koji imaju kva-litetne glasove i koji stvara-ju kvalitetnu muziku da počnu da se javljaju. Želi da ljudi pre-poznaju kvalitetnu muziku, da se spoji nešto novo i dobro, da se to gleda i sluša i da to tra-je, da ne bude zaboravljeno, jer kako kaže, komercijalna muzi-ka ima rok trajanja, ona jedno-stavno dođe i prođe. Mia Vuko-vić voli umetnost, stvara umet-nost i živi umetnost.

J. Tonković

Mia Vuković, velika ljubiteljka umetnosti koja stvara i živi umetnost

Mia vuković: Želim da živim umetnost

Nastupi na svadbamaMia Vuković jedna je od prvih koja je sa svojim bendom uspe-

la da u svom stilu nastupa na svadbama.-Uspela sam da proguram taj smireniji stil sa Ex-Yu reper-

toarom, reportoarom Goce Tržan, Aleksandre Radović, Runde-ka itd. Na početku, kada gosti dolaze sviramo 2,3 sata, takođe i pred tortu. Ljudi su oduševljeni i iznenađeni jer očekuju na-rodnu muziku. Naravno da kasnije bude narodna muzika ali jed-na od ogromnih želja mi je bila da ljudima predstavim da se na svadbama ne mora slušati isključivo narodna muzika, da sve to može da bude i malo drugačije. Izuzetno mi je drago što sam po-stigla taj cilj

Mlada Subotičanka Mia Vuković u muzičkim vodama više je od pet godina. Kao pasioni-

rana ljubiteljka umetnosti, teži da umetnost predstavi na svoj, autentičan način. Sa samo

dvadeset godina, iza sebe ima dve snimljene autorske pesme „Opet s tobom“ i „Menta“,

kao i muzičke spotove za istoimene pesme. Od prve godine srednje škole do današnjeg

dana, član je hora pod dirigentskom palicom Maćaš Murenjija, profesora muzike. Sa Mia

Vuković bendom nastupa u subotičkim kafeima Bodiš & Porto, The Code, Borsalino kao i

na Terasi Muški štrand na Paliću, gde se na repertoaru, osim njenih autorskih pesama,

nalaze i Ex-Yu rok pesme, kao i pesme domaćih i stranih izvođača.

NOVEkultura16 Broj 12419. jul 2019.

Ovogodišnje, dvade-

set šesto izdanje Fe-

stivala evropskog

filma Palić, održa-

će se od 20. do 26.

jula na Paliću i u Su-

botici, u organizaciji

Otvorenog univerzi-

teta Subotica. Festi-

val se tradicionalno

održava na više lo-

kacija među kojima

su jedinstvena Let-

nja pozornica na Pa-

liću kao i bioskopi

Eurocinema, Abazi-

ja i Lifka.

Glavni program ovogodiš-njeg izdanja Festivala , po izbo-ru selektora Nenada Dukića, ka-rakteriše dobar balans izmedju novih filmova renomiranih auto-ra i, s druge strane, filmova mla-dih reditelja.

Osim tri filma, koji će biti pri-kazani van takmičarske konku-rencije, za nagrade Zlatni to-ranj za najbolji film festiva-la, Palićki toranj za najbolju re-žiju i Specijalnu nagradu žiri-ja, takmičiće se 9 dugometraž-nih igranih filmova. Filmove će ocenjivati petočlani međuna-rodni žiri u sastavu Tom Burke, Aleš Pavlin, Syllas Tzoumerkas, Lawrence Tooley i Marta Bereš. Glavni takmičarski program će biti prikazan na Letnjoj pozorni-ci na Paliću, i reprizno u biosko-pu EuroCinema u Subotici.

Francuski film „Jadnici“ (Ladj Ly), dobitnik je Velike na-grade žirija u Kanu 2019. Film je zasnovan na istoimenom krat-kom filmu, i nudi provokativni uvid u tenzije koje vladaju izme-đu lokalnog stanovništva i polici-je u toku nemira u predgrađima Pariza 2015. godine.

Svetsku premijeru na 26. Fe-stivalu evropskog filma Palić imaće domaće filmsko ostvare-nje „Ajvar“ rediteljke Ana Ma-rie Rossi. Vida (Nataša Ninko-vić) i Bane (Sergej Trifunović) su bračni par koji već duže vre-me živi u Skandinaviji. Imaju uspešne karijere, dovoljno nov-ca za pristojan život i psa, ali ne-maju decu. Bane u Beogradu ima

mladu ljubavnicu, za koju je Vida saznala i o tome ćuti.

Publika će u okviru Glav-ne takmičarske selekcije biti u prilici da pogleda i najbol-ji slovenački film u 2018. godi-ni „Neću da budem luzerka“ rediteljke Urše Menart. Reč je o komediji koja prati život mileni-jalke Špele, istoričarke umetnos-ti, u pokušaju da se osamostali i odraste.

Litvanski film „Oleg“ redite-lja Jurisa Kursietisa prikazan je u okviru programa „15 dana au-tora“ u Kanu 2019. godine, i go-vori o mladiću koji se bori za preživljanje, odlazeći na ilegalan rad u Brisel.

Francuski film „Šta verujete“ (Safy Nebbou), prikazan je u pro-gramu „Panorama“ ovogodišnjeg Berlinala. Glavna uloga povere-na je izvrsnoj Žilijet Binoš, koja glumi pedesetogodišnju razvede-nu učiteljicu Klaru.

Izraelsko-nemački film „Oko-van“ u režiji Eynayim Sheli, još jedan je u nizu filmova prikaza-nih na ovogodišnjem Berlinalu. Film govori o nadmenom polica-jcu, koji posesivnost izjednačava

sa ljubavlju, i kome se ruši moćan, ali često neugodan svet mačoizma.

Mađarski film „Trezor“ (Pe-ter Bergendy) dobio je 8 mađarskih nacionalnih nagra-da i jedno je od izvanrednih os-tvarenja na programu Glavnog takmičarskog programa festiva-la. Govori o kraju mađarske revo-lucije 1956, kada policija unajml-juje osuđenog pljačkaša da obije trezor Ministarstva unutrašnjih poslova.

Film „Bog postoji, ime mu je Petrunija” rediteljke Teone Mitevske dolazi iz Severne Make-donije, a svoju premijeru imao je u okviru Glavnog programa Ber-linala 2019. Makedonka pokreće haos svojim upadom na tradi-cionalnu ceremoniju namenjenu isključivo muškarcima.

Nemački film „Delo bez autora” (Florian Henckel von

Donnersmarck) inspirisan je stvarnim događajima i govo-ri o mladom studentu slikarstva Kurtu koji se zaljubljuje u kole-ginicu Eli, čiji se otac, poznati doktor i profesor Seband, protivi njenom izboru i čini sve da uništi ćerkinu vezu.

Van konkurencije biće pri-kazana tri filma eminentnih

svetskih i evropskih reditelja Pe-dra Alomodovara, Kena Louča i braće Darden.

Drama „Tuga i slava“ Pe-dra Almodovara svečano će otvo-riti festival, van konkurencije. Film prati priču mladog reditel-ja koji preispituje sve izbore koje je donosio u životu dok mu se svet ruši, a sadašnjost i prošlost prepliću. Glavni glumac, Anto-nio Banderas, dobio je nagradu za najbolju mušku ulogu u fil-mu na ovogodišnjem Kanskom festivalu.

Festival će svečano biti za-tvoren belgijskim filmom, van konkurencije, „Mladi Ahmed“ braće Darden. Film govori o ra-dikalizaciji belgijskog tinejdžera koja ga vodi u njegov lični džihad. Ova filmska priča rediteljskog dvojca ovenčana je nagradom za najbolju režiju u Kanu.Takmičarski  program 

„Paralele i sudari“ posvećen je dugometražnim igranim i dokumentarnim filmovima iz ze-malja nekadašnjeg geopolitičkog istoka Evrope, koji se bave pitan-jima tranzicije društva i sistema, međuetničkim odnosima, pitan-jima identiteta i potreba za mi-rom i suživotom, tolerancijom u najširem smislu. Selektor pro-

grama je britanski filmski kritičar Nil Jang, a kvali-tet izabranih fil-mova vrednuje tročlani žiri kriti-ke u sastavu Nick Pinkerton, Kieron Corless i Vesna Perić. Filmovi iz ove selekcije biće prikazivani u sali obnovljenog bio-skopa Abazija na Paliću.

Mađarski film reditelja Milora-da Krstića „Ru-ben Brandt ko-lekcionar“ go-vori o psihotera-peutu koji sanja

umetnička dela, i koji angažuje svoje pacijente da ih ukradu iz svetskih muzeja u nadi da će noćne more prestati kada ih on bude posedovao. Poljski filma „Sveštenstvo“ nagrađivanog reditelja Wojteka Smarzowskog pruža unutrašnji pogled na Katoličku crkvu kroz ispreplita-ne priče trojice sveštenika. Bu-garski film „Irina“ (Nadejda Koseva) prati priču žene koja u želji da prehrani svoju porodicu zarobljenu u siromaštvu, postaje surogat majka. Film „Brushal-ter“ (Veit Helmer) donosi priču o vozaču vozova Nurlana, koga igra Predrag Miki Manojlović, a koji poslednji put pre penzio-nisanja putuje za Baku kako bi svoj usamljenički život obojio avanturističkim putovanjem. Li-tvanski film „Preživeli leto“ (re-diteljke Marije Kavtaradzė) go-vori o mladoj ambicioznoj

psihološkinji koja preuzima odgovornost transporta dvoje pacijenata do psihijatrijske us-tanove na moru. „Neka bude svetla“ slovačkog reditelja Ma-rka Škopa prati porodičnu priču četrdesetogodišnjeg Milana, oca troje dece, koji kao građevinac radi u Nemačkoj kako bi obezbe-dio svoju porodicu u Slovačkoj Albanski film „Zaboravljena planina“ (Ardit Sadiku) govori o Rikardu, čoveku koji se nakon što ga sin isteruje iz kuće, os-lanja na ljubaznost svoje ćerke Eme i njenog muža Lorenca koji mu nude kuću za stanovanje na „Prokletoj planini“. Film „Skan-dinavska tišina“ (Martti Hel-de) je psihološka drama sa ele-mentima trilera o ponovnom susretu dvoje ljudi koji ih pri-morava da otkriju pozadinu na-silnog čina koji se dogodio pre mnogo godina. Gruzijski film „Žetva“ (Misho Antadze) prika-zuje odnos između prirode i teh-nologije u gruzijskim predeli-ma u eri kripto-rudarstva. Dra-ma „Oštrim nožem“ (Teodor Kuhn) priča priču o čoveku koju je izgubio sina u neo-nacističkom napadu.

Na programu selekcije „Parale-le i sudari“ su i tri kratkometražna filma: „Zajednička  bašta“, film „Rana“ (Arthur Sukiasyan), „Razdvojeni“.

Francuski scenarista i re-ditelj Žan Šarl  I dobitnik  je nagrade Underground Spi-rit 26. Festivala evropskog fil-ma Palić, koja se dodeljuje za izuzetan rad na polju nezavi-snog filma, kao i za jedinstven pristup filmskom jeziku i auten-tičnu autorsku poetiku stvaranu izvan dominantnih tokova film-ske industrije.

Takođe, završne festivalske večeri biće dodeljena i Gorki list nagrada publike, za najbolji film po mišljenju publike u Glavnom takmičarskom programu, koja se ove godine dodeljuje četvrti put.

L. Marjanov

Predstavljen takmičarski program 26. Festivala evropskog filma Palić

Balans filmova renomiranih autora i mladih reditelja

Film ”Ajvar„

Film ”Jadnici„

NOVE grad 17Broj 12419. jul 2019.

Ns MAGAZIN

• ANKETA •

Muzički program 17.

Summer3p festivala,

koji se održava od 26.

do 28. jula na atrak-

tivnoj lokaciji Muš-

kog štranda kraj Pa-

lićkog jezera, ove go-

dine je posebno zani-

mljiv jer nas očekuje

nastup legendarnog

James Lavella, ali i

mladih zvezda elektro

scene, kao što je Matt

Sassari, uz nezaobila-

znu podršku lokalne

DJ reprezentacije.

Čuveni producent, DJ i muzi-čar, osnivač kultne i veoma uticaj-ne izdavačke kuće Mo’Wax, Ja-mes Lavelle, nastupiće kao najve-ća zvezda 17. Summer3p festivala

26. jula, a dan ranije biće održana u okviru 26. Festivala evropskog fil-ma Palić, u bioskopu Abazija pro-jekcija dokumentarnog filma “The Man From The Mo’Wax” upravo o životu i radu Lavella. Gostovanje eminentnog engleskog producen-ta, osnivača legendarnog projek-ta UNKLE, rezultat je saradnje Fe-stivala evropskog filma Palić i Sum-mer3p festivala.

UNKLE je Lavell osnovao 1992. godine, a čuveni debi album “Psyen-ce Fiction” objavljen je 1997. Rav-nopravni član benda tokom stvara-nja albuma (i turneje posle) bio je uticajni DJ Shadow, a na izdanju je gostovala All star ekipa u sastavu Thom Yorke (Radiohead), Mark Hollis (Talk Talk), Mike D (Beastie Boys), Kool G Rap, Jason Newsted (Metallica), Badly Drawn Boy and Richard Ashcroft (The Verve).

Iste večeri nastupiće jedan od najznačajnijih mađarskiha DJ-eva – Davko. Dávid Szabó aka Davko je već 13 godina na sceni, a sa naj-poznatijim mađarskim DJ-em Pe-tereom Maktom deo je kolektiva Truesound. Lokalna podrška prvog festivalskog dana biće Chrono aka Daltonist i Migazz.

U subotu 27. jula, cenjeni fran-cuski DJ Matt Sassari predstaviće svoju atraktivnu viziju techna i te-ch-housea. Matt je veoma rano po-čeo da se bavi produkcijom, sa 14 godina je već bio deo scene i po-sećivao lokalne klubove u rodnom

Marselju, a sa 18 godina je imao prve autorske radove. Prema sop-stvenim rečima na njega su najvi-še uticali Daft Punk, Dense & Pika i Paul Kalkbrenner. Matt Sassari je evropska DJ zvezda u usponu čije vreme tek dolazi. Iza njega je veliki broj izdanja, uspešnih singlova i re-mixa. Nakon Matta nastupiće Nick Reverse, italijanski DJ sa austra-lijskom adresom, osnivač brenda WeLove: izdavačke kuće, agencije i serijala uspešnih žurki. Iste večeri nastupiće kao lokalna podrška As-caloon i Hansol b2b No Else.

U smiraj Porodičnog dana, u ne-delju 28. jula, zabavu čitavoj poro-dici prirediće domaći DJ-evi Andy Dee i Neomodern a uvod će napra-viti kamerni ansambl Guarden Qu-artet iz Subotice.

Summer3p festival održava se od 2003. godine na Termalnim baze-nima i Muškom štrandu kraj jeze-ra Palić. Festival sa ponosom nosi EFFE etiketu za 2017/2018 i pri-pada grupi najboljih evropskih fe-stivala u svojoj kategoriji. Festi-val je 2015. godine dobio priznanje za izuzetan doprinos razvoju turiz-ma na Paliću, a od 2010. je uvršten u zvaničnu turističku ponudu Gra-da Subotice, Vojvodine i Republike Srbije.

Summer3p festival podržavaju: Grad Subotica, AP Vojvodina, Kan-celarija za mlade Subotica i Fonda-cija „Danilo Kiš“.

L. Marjanov

James Lavelle, Matt Sassari, Nick Reverse i još 12 izvođača na predstojećem 17. Summer3p festivalu

Počinje 17. Summer3p festival

Za leto najbitnije dobro društvo i odmor

Leto je najtoplije godišnje doba, ali mnogi-ma omiljeno. Leto je savršeno vreme za go-dišnje odmore, za putovanja i mnoge druge aktivnosti. Pitali smo naše sugrađane kako provode leto.

Marika Krpež, penzionerka- Provodim leto isto kao i sva druga go-

dišnja doba, jedino zimi zna da bude klizav put pa se malo bojim kada izlazim. Jednako sam aktivna, ali samo pre podne. Posle pod-ne ne volim, posebno zimi kada je već mrak posle tri sata. Volim da izađem napolje i sva-ki dan izlazim. Idem na pijacu a i rado se na-đem sa drugaricama u poslastičarnici Vreme-plov. Nekada sam leti putovala, ali više ne pu-tujem. Jako sam volela da putujem ali svemu dođe kraj.

Sara Kaufman- Leto provodim sjajno, imam dosta zani-

macija. Često idem na bazen pošto obožavam kupanje. Volim i da izlazim, leti je nekako živ-lje i to mi se dopada i uvek se radujem izlasku i druženju sa drugaricama. Evo upravo sam sa psom koga obožavam i sa njim provodim do-sta vremena, volim da se igram sa njim. Pla-niram u septembru da idem na more, najvero-vatnije u Hrvatsku.

Francika Rožnjik, penzionerka - Da Vam iskreno kažem, bolesna sam,

pa dosta vremena provodim kod kuće. Leti vreme provodim u svom dvorištu, odem i da pokupujem sve što mi treba i gledam da sve to završim do deset sati. Ostatak dana provodim unutra kada je jako toplo i tek oko šest sati iziđem napolje ponovo. Sada sam u gradu, došla nam je prijateljica iz Ka-nada i evo uživamo na klupi. Međutim vra-ća se za Kanadu pa smo došle da se oprosti-mo sa njom i da današnji dan provedemo u njenom društvu.

Marija Cerna, penzionerka- Leto uglavnom provodimo kući, u dvori-

štu sa unukama. Nedeljno dva puta, imam obi-čaj da odem i na druženje u Kulturno umet-ničko društvo Aleksandrovo. Juče je bio go-dišnji koncert i bilo je prelepo. Volim da pro-vodim vreme sa prijateljicama u gradu. Druži-mo se i uživamo. Ne idemo više na letovanje, zadnji put smo bili, pa, ima više od deset go-dina. Ali ja zaista volim da provodim vreme u gradu kada su neke manifestacije i kada se ne-što dešava, da pratim dešavanja u našem gra-du to me ispunjava.

Rozalija Kerekeš, penzionerka- Došla sam iz Kanade sa sinom i snajom

da posetim sestru koja živi u Subotici. Obišla sam prijatelje i jako mi je lepo prošla ova po-seta. Juče smo bili u Senti na druženju penzi-onera i tamo sam se takođe veoma lepo pro-vela. Odmor u Subotici iskoristila sam narav-no i da obiđem sam grad, pošto sam zadnji put bila tu pre pet godina. Sve u svemu, uži-vala sam ovde i jako mi je lepo, ali za par dana se vraćam za Kanadu.

Ištvan Pap, radnik u proizvodnji- Uglavnom leti idemo na letovanja, na

more. Ali pošto mi je žena trudna, ove godine ćemo da budemo sa bebom i nećemo ići na le-tovanje. Sledeće godine na leto sigurno ćemo ići sa bebom. Inače, leto provodim sa ženom, idemo na razna odmarališta, kupališta u Novi Sad i to je to.

J. Tonković

NOVE

Subotičani na XVII Internacionalnom festivalu folklora mladih “Primorsko 2019”

Predstavljanje Bunjevaca u inostranstvu

Bunjevački kulturni centar iz Subotice je i ove godine, na poziv Orga-

nizacionog odbora, učestvovao na jednom od najjačih festivala folklo-ra u Bugarskoj “Primorsko 2019” u gradu Primorsko, R. Bugarska. Na-stavljena je tako jedna uspešna tradicija predstavljanja Bunjevaca u inostranstvu.

Festival je trajao od 16. juna do 07. jula 2019. g. i bio je podeljen u tri grupe. Bunje-vački kulturni centar je učestvovao na festivalu od 23. do 30. juna - druga smena koja po pravilu okuplja i nabolje ansamble. Ovoga puta je na put krenula etno grupa „Kore-ni“, a solistkinja Milica Rukavina je ostavila sjajan utisak, kako na članove žirija, tako i na brojnu publiku.

Zahvaljujući ovom nastupu Milica je dobila i poziv da učestvuje na festivalu “Pro-đoh levač, prođoh Šumadiju”. Laureat festivala je Miroslav Vojnić Hajduk – Marača. Posebno treba naglasiti da su sa članovima BKC-a išli i predstavnici Bunjevaca iz R. Mađarske.

Miroslav Vojnić Hajduk - Marača

magazin/reklame18 Broj 12419. jul 2019.

Čuda se događajuTopla priča o laponskom dečaku veli-

kog srca.Tulo je prepametan dvanaestogodiš-

njak koga su za kratko vreme zadesile sil-ne tragedije − posle nesreće pri hvatanju irvasa morao je ponovo da nauči da hoda, a ostao je i bez voljenih roditelja. Sam bri-ne o mlađoj sestri Jani i trudi se da na-pravi velikog zmaja. U tome i uspeva, ali dešava mu se i nešto nezamisli-vo. Usred snežne oluje,

sa neba je skinuo zvezdu. Ali, to nije obič-na zvezda. Njeno ime je Akabar, ume da govori i ima misiju − hoće da svoja znanja i mudrosti prenese ovom odabranom de-čaku. Sve to može ljudima da pomogne da žive bolje i srećnije.

Zadivljujuća knjiga o savladavanju prepreka, nadi, neizmernoj hrabrosti i plemenitosti.

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce

Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fiskalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige „Molokai”

Ivana Poljaković, Subotica

Jasmina Sedlak, Subotica

Svetski bestseler # 1Og Mandino

Badi Kej

aKaBarOv Dar

(sleva na desno): Bojan Rukavina sa zastavom, dr Irina Janakijeva predsednik org. odbora, Marača u pozadini, Milica Rukavina i akademik Ivan Todorov, predsednik festivala

NOVE gastronomija 19Broj 12419. jul 2019.

kuvarSN kuvarkuvarSNSNKu

var

SuBO

tiČK

iH P

raBa

Ka

Gnezda punjena pečurkama

Potrebno je: 800 g šampinjona, so, biber, kašičica začina, malo margarina za prženje, peršunov list, jaje, pakovanje lisna-tog testa.

Priprema: rastanjiti lisnato testo na centimetar debljine i seći pravougaonike iste veličine, s tim što se polovini izvadi sre-dina. Slagati šuplji pravougaonik na puni, spajajući ih belance-tom, a gornju ivicu testa premazati žumancetom i ispeći. Kada su gnezda pečena pune se dinstanim pečurkama koje se eventualno zguste kašičicom gustina ako ostane previše vode u njima. Ovo testo se može seći i okruglo, ali je tada veći gubitak testa.

Punjene juneće rolnice

Potrebno je: 500 g junećih šnicli, šargare-pa, crni luk ili malo pra-ziluka, peršunovo lišće.

Priprema: junećih šnicle izlupati tučkom, posoliti i pobiberiti. Sva-ku šniclu fi lovati fi lom. Fil: sitno iseckati šarga-repu, malo crnog luka ili praziluka, peršunovog lista.Uviti rolni-ce i zakačiti sa čačkalicama ili metalnim kuvarskim iglama. Svaku rolnicu ispržiti sa svih strana, a onda na tiho dinstati uz dodava-nje belog vina. Kada su rolnice mekane izvaditi ih, pa u istoj šerpi sipati sok od paradajza i seckan beli luk.Vratiti rolnice i još malo sve zajedno prokuvati do željene gustine sosa. Služiti uz dodatak barenog pirinča ili krompir pirea.

Milka tortaPotrebno je za kore: 3 belanca, 3 kašike šećera, 50 g mle-

venih pečenih lešnika, 1/2 kašike brašna. Peći 4 kore, svaku po-sebno umutiti i peći.

Krem: 12 žu-manaca penasto izmutiti sa 100 g šećera. Tome dodati 3 kaši-ke brašna, 100 g šećera i 3 pu-dinga od vanile. Sve to ukuvati u litar mleka. Sku-vano podeliti na dva dela. U je-dan deo rasto-piti 200 g „Mil-ka” mlečne čokolade sa seckanim lešnicima, a u drugi deo 200 g bele „Milka” čokolade. Kada se ohladi, u svaki deo umutiti po 1/2 margarina (po 125 g).

Filuje se redom: kora – smeđi krem – žuti krem – slatka pa-vlaka i tako 3 reda (potrebna je litra umućene slatke pavla-ke), poslednjom korom poklopiti tortu i premazati sve slatkom pavlakom.

Napomena: slatku pavlaku mutite u malim količinama, da ne splasne, 3 po 3 dl. Nikako ceo litar odjednom. Kore se moraju mutiti i peći jedna po jedna pošto su to belanca, i dok se jedna peče pripremajte drugu, da belanca ne bi „pala”.

Subotičke novine preporučuju:

„Kad sam bio mlađan lovac ja....”, uz pesmu Zvonka Bogdana najbolje se spravlja ovo vrhunsko jelo od parčića buta od divljači koji su pi-kantno začinjeni i koji uz dodatak cr-venog vina čine je-dinstven doživljaj.

Potrebno za 5 osoba: 2 kg je-lenskog mesa od buta, 200 g crnog luka, 0,5 dcl crve-nog vina, 3 supene kašike slatke ale-ve paprike, 2 čena belog luka, kašika ulja, so, biljni začin, biber, lovorov list, no-kle, 50 g slanine, 1,5 l vode.

Priprema: meso se iseče na kocke, pa se zajedno sa lukom i malo ulja dinsta na laganoj vatri dok voda ne ispari. Doda se li-tar vode, začini, a posle izvesnog vremena i

slatka aleva paprika, beli luk i crveno vino. Sve se kuva 3 do 4 sata na laganoj vatri, dok meso ne omekša i perkelt bude u krat-kom saftu srednje gustine. Dok se perkelt kuva, pripremaju se nokle, a slanina ise-če na kockice i proprži, da bi se posula po noklama.

Potrebno je:malo margarina za prženje, peršunov list, jaje, pakovanje lisna-tog testa.

Priprema: seći pravougaonike iste veličine, s tim što se polovini izvadi sre-dina. Slagati šuplji pravougaonik na puni, spajajući ih belance-tom, a gornju ivicu testa premazati žumancetom i ispeći. Kada su gnezda pečena pune se dinstanim pečurkama koje se eventualno zguste kašičicom gustina ako ostane previše vode u njima. Ovo testo se može seći i okruglo, ali je tada veći gubitak testa.

Punjene juneće rolnice

Potrebno je:junećih šnicli, šargare-pa, crni luk ili malo pra-ziluka, peršunovo lišće.

Priprema:šnicle izlupati tučkom, posoliti i pobiberiti. Sva-ku šniclu fi lovati fi lom. Fil: sitno iseckati šarga-repu, malo crnog luka ili praziluka, peršunovog lista.Uviti rolni-ce i zakačiti sa čačkalicama ili metalnim kuvarskim iglama. Svaku rolnicu ispržiti sa svih strana, a onda na tiho dinstati uz dodava-nje belog vina. Kada su rolnice mekane izvaditi ih, pa u istoj šerpi sipati sok od paradajza i seckan beli luk.Vratiti rolnice i još malo sve zajedno prokuvati do željene gustine sosa. Služiti uz dodatak barenog pirinča ili krompir pirea.

Subotičke novine preporučuju:

Slana bajadera

Potrebno je: 500 g be-log pilećeg mesa (bez kosti-ju), 2 kašičice senfa, 300 g šunke, 300 g kačkavalja, 5 jaja, 1 pavlaka, majonez.

Priprema: obložiti pleh folijom. Istucati belo pileće meso i staviti na dno pleha. Premazati senfom. Preko toga narendati šunku i kač-kavalj (ostaviti malo kačka-valja za dekoraciju).

Umutiti 5 jaja sa pavla-kom i preliti preko toga ravnomerno. Peći oko 45 minuta. Prvih 15 minuta na 200, a ostalih pola sata na 150 stepeni. Ohladiti. Pre-vrnuti i premazati majone-zom i narendati kačkavalj.

Maštovita salata

Potrebno je: 1/4 glavi-ce svežeg kupusa (ako je veća ili 1/2 glavice, ako je manja) glavica crnog luka, 3 paprike iz turšije, 200 g sitnog sira, 2 kuvana jajeta, 2 kašičice sen-fa, 200 g majoneza, 1 pavla-ka, malo jabukovog sirćeta, so, malo narendanog kačka-valja (za dekoraciju).

Priprema: kupus iseckati, posoliti i zakiseliti jabuko-vim sirćetom, ali malo. Isec-kati crni luk, kuvana jaja, papriku iz turšije i ocediti je dobro. Pomešati isecka-ne sastojke sa oceđenim ku-pusom, sirom, senfom, pa-vlakom, majonezom i stavi-ti celu salatu u veću ili više manjih činija. Premazati tankim slojem majoneza i narendati malo kačkavalja.

Potrebno je: 800 g svinjskog karea bez kostiju, 2 dl pavlake, 4 čena belog luka, 2 kašike prezli, 1 dl mleka, 2 žumanceta, 0,5 dl ulja, mešavina začina, biber. Za knedle od sira: 300 g mladog sira, jaje, kašika margarina, 3 kašike griza, 1/2 veze peršuna, brašno po po-trebi, 150 g kečapa, so.

Priprema: svinjski kare iseći na šnicle, istanjiti tučkom za meso i začiniti po ukusu. Šnicle propržiti na vrelom ulju kako bi porume-nele, izvaditi iz masnoće i poslagati u nauljenu vatrostalnu činiju ili pekač. Posebno sjediniti pavlaku, sitno seckan beli luk, mleko, žu-manca i prezle, dodati začine po ukusu i dobro izmešati. Pripremlje-nom masom preliti šnicle i staviti u zagrejanu rernu na 200 stepeni da se zapeku.

Priprema knedli: mladi sir izgnječiti viljuškom, dodati jaje, margarin, griz, sitno naseckan peršun i soli po ukusu, pa dobro iz-mešati. Zatim postepeno dodavati brašno i mešati sve vreme kako bi se dobilo mekše testo. Od pripremljene mase kašikom vaditi kned-le i spustati u slanu ključalu vodu. Kada isplivaju na površinu, kuva-ti ih još 5 minuta.

Savet: u ključalu vodu spustite prvo jednu knedlu, pa ako se ras-padne, u masu za knedle dodajte malo griza ili brašna.

ČarolijaPotrebno je za koru: 5 jaja, 5 kašike brašna, 5 kašike šećera,

1/2 praška za pecivo,2 kašike kakaoa. Za prelivanje kore: 2 dl vode, 100 g šećera, korica limuna ili malo ruma. Za fi l: 7 dl mleka, 2 pudinga od vanile, 200 g kokosa, 250 g margarina. Za glazuru: 100 g čokolade, malo maslaca.

Priprema: umutiti jaja, zatim dodati šećer, brašno, prašak za pe-civo, kakao, još malo mutimo, zatim izliti u tepsiju i staviti u rernu da se peče na 220 stepeni, nekih 20 minuta.

Za to vreme, dok se kora peče, pripremiti preliv od vode, šećera i limunove korice.Kada je kora pečena, izvaditi i zaliti sa prelivom, po-kriti i ostaviti da se prohladi.Skuvati 2 pudinga u 7 dl mleka, da bude čvršći, dodati margarin i kokos, promešati dobro i staviti na koru. Na kraju napraviti fi nu glazuru od čokolade.

Prelivene šnicle sa knedlama

Perkelt od jelena

NOVEčitulje/pomeni20 Broj 12419. jul 2019.

Dana 19.07.2019. godine navršilo se 40 dana od kada sam ostao bez tebe, voljeni moj deda.

JOVAN MARKOVIĆ1945-2019.

Četrdeset dugih i tužnih dana bez tebe deda moj...

Nedostaješ svaki dan sve više...Toliko toga bih ti rekao, mnogo toga sa tobom

podelio ali nema te.Do našeg susreta, čuvaj me i čekaj...Volim te deda.Tvoj Dario. (PF-98)

Dana 19.07.2019. godine navršilo se 40 dana od kada nas je iznenada napustio naš voljeni suprug, otac i deda

JOVAN MARKOVIĆ1945-2019.

Da je ljubav mogla da te sačuva, živeo bi večno.Nemoćna da izmenim bolnu stvarnost, ostajem

da te sa ljubavlju nosim u svom srcu.Supruga Ljiljana. (PF-99)

Dana 19.07.2019. godine navršilo se tužnih 40 dana od kada sam ostala bez tebe, voljeni moj oče

JOVAN MARKOVIĆ1945-2019.

Tata,na nebu mi napiši,jer jako se bojim...Daj mi do znanja,da još negde postojiš...Da me čuvaši iza mene stojiš...Volim te anđele moj, milo moje, nikada

prežaljeno.Tvoja Vesna. (PF-100)

Poslednji pozdrav voljenoj supruzi, majci, baki, prabaki, tašti i svekrvi

Dr VERONIKA PRIBOJRođena: Kovačić

1942-2019.Tvoja dobrota koja Te krasila, uvek će biti sa

nama! U tišini večnog mira neka Te prati naša ljubav

jača od vremena i zaborava. Tvoji najmiliji. (PF-95)

Svojim postojanjem zasadila si veliku ljubav u naša srca.

DŽAMASTAGIĆ LEILA MARIA

2015-2019.„...moje lane nije smrtno,

za rastankom preti,moja druga, moja tuga,

ne može umreti...“ J. J. ZmajPorodice; Džamastagić, Craig, Milodanović,

Zolnajić i Vuletić (P-449)

Vreme prolazi a tuga nam ostaje i sve više nam nedostaje naša posebna, nadarena, radoznala, svo-ja, željna novih saznanja, inspiracija za život, vatro-met ideja

LEILA MARIA03.09.2015.-05.06.2019.

Svaki trenutak sa njom bio je mala priča iz života sa iskonskom porukom čiste i dobre duše.

Mama i tata (P-451)

Draga naša Mama, baka, prabaka, tašta, svekr-va, sestra i prijateljica

JUSTINA TIKVICKIrođena: Goda

1942-2019.

preminula je 7. jula 2019. godine. Sahrana je obavljena 9. jula 2019. godine na Bajskom gro-blju. S ljubavlju, poštovanjem i tugom ostaje nam u večnom sećanju.

Njeni najmiliji (P-446)

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je pone-deljkom i utorkom od 8 do 16

časova, i sredom od 8 do 13 časova (zaključenje broja),

četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj).

Tel. 553-805. Maksima Gorkog 8. na

spratu

Radno vreme za prijem

čitulja i ma-lih oglasa je

ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, (zaključenje

broja), sredom,

četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj). Tel. 553-805. Maksima

Gorkog 8. na spratu

Poslednji pozdrav našem voljenom.

TIBOR BALOG 1945-2019.

Zahvaljuljemo svima koji su bili uz nas u najte-žim trenucima.

Počivaj u miru dušo napaćena!

Njegovi najmiliji. (PF-94)

SEĆANJENavršava se četrdeset dana kako nas je napusti-

la naša voljena.

BOŽICA RAFAILOVIĆ 1937-2019.

Pomen će se održati dana 20. jula 2019. go-dine u 11 časova na Pravoslavnom groblju u Aleksandrovu.

Tvoji najmiliji. (PF-96)

Dana 18. jula 2019. godine navršilo se pet tužnih godina kako nije sa nama voljeni.

JOSIP KOVAČIĆ– Braco –

1947-2014.

S ljubavlju i poštovanjem ćemo čuvati uspome-nu na Tebe!

Ožalošćena porodica. (PF-97)

SEĆANJEDana 20.07.2019. godine navršava se dve godine

kako nas je napustila naša voljena

ERŽEBET POPOVrođena Baranjai

1959-2017.

Ostaće nam u večnom sećanju.

Njeni najmiliji (P-450)

NOVE

RAZNO- „GORENJE SERVIS ENER-

GIJA”! Servisiramo belu tehni-ku od svih proizvođača,- Origi-nalni rezervni delovi, Ivana An-tunovića 141. Tel. 546- 206 ili 063/1546- 206 (P-100)

- ROLOMONT roletne AL i PVC, venecijaneri, trakaste za-vese, harmo/garažna vrata, ko-marnici, panelne zavese, tende.- Miloša Obilića 19. Tel. 571- 299 ili 063/551- 299 (P-101)

- BUŠIMO BUNARE sa ili bez ispiranja do 150m dubine. Tel. 063/8432-465 ili 060/0532-468 (P-102)

-Prodajemo razrađenu uramljivačku radionicu sa veli-kom zalihom lajsni i dobro uho-danu prodavnicu. Istim se pro-daju sve zalihe i inventar. Proda-vnica egzistira dve decnije. Pro-dajni prostor nije vlasništvo. Tel. 064/45-999-37 (1-124)

-Stari bračni par traži kuću za besplatno stanovanje, koju bi čuvali i održavali. Tel. 064/361-77-31 (2-124)

KUĆE I PLACEVI-Subotica-Veliki Radano-

vac. Prodaje se 3 sobna kuća, 120m², kupatilo, gradski vodo-vod, bušeni bunar, grejanje-gas, kaljeva peć, čvrsto gorivo, bašta i dvorište, nusprostorije, garaža, legalizovano, namešteno, tele-fon, kablovska. Cena: 28000€ Tel.063/525-102 (3-124)

-Prodajem kuću sa pomoćnim objektima, na placu od 3 motike,

Donji Tavankut, Tel-064/18-38-710 (4-124)

-Prodajem salaš, avliju i 2,7 jutra zemlje Đurđin, Poljaković Tel. 064/120-28-56 (5-124)

-Prodajem kuću sa 1 motikom placa , sa stujom i vodom, legalizova-na, vlasnik. Tel.024/535-213 (6-124)

-Prodajem staru kuću, 3 mo-tike placa, Subotica, Višnjička 16. Tel. 063/555-384 (7-124)

-Prodajem plac na Pelješcu u Hrvatskoj, udaljen 100m od mora i 500m od grada Stona. Cena po dogovoru, može i zame-na. Tel. 060/05-23-316 (8-124)

PRODAJA I IZDAVANJE

STANOVA-Menjam jednosoban stan,

kod ekonomskog fakulteta, za dvorišni ili manju garsonjeru može i prodaja. Tel. 061/21-96-512 (9-124)

-Prodajem dvosoban stan 52m² cg i svi priključci u ulici B. Radića, toplo prizemlje, po-godan za starije ili kancelarije. Tel.064/16-114-83 (10-124)

-Hitno prodajem dvosoban stan 64m², cena 57000€ Beo-grad- Zvezdara Tel. 060/14-44-519 (11-124)

POSLOVNI PROSTOR

-Izdaje se fast food pizze-ria, kompletno namešten, preko puta Lidla u radu sa baštom. Tel. 069/30-52-557 (12-124)

GARAŽE-Prodajem garažu na uglu Pe-

trinjske i Višegradske ulice. Cena 2750€ Tel. 541-150 (13-124)

KUPOPRODAJA-Prodajem dobro očuvane

tambure: „Prim“ izrada Kudlik oko 30-tih godina prošlog veka i „Bas prim“ izrada Habenjak 40-tih godina prošlog veka. Infor-macije na telefom 064/22-96-236 (14-124)

-Prodajem korišćene crepo-ve i ne korišćene stare cigle. Tel. 064/04-11-842 (15-124)

-Otkupljujem originalne umetničke slike uz stručnu i real-nu procenu vrednosti. Interesova-ti se od 9-17h od ponedeljka do su-bote Tel. 065/58-33-665 (16-124)

-Kupujem ordenje, me-dalje i stare sportske značke. Tel.064/615- 59-82 (17-124)

-Prodajem električnu pilu „Power plus-14“ 6450, 2000W, Belgium, skoro nova. Cena: 55€ Tel. 065/35-30-825 (18-124)

-Prodaje se kotlarka sa ležištem, satelitska antena, kris-tal, gobleni, pivska ambalaža, to-plotna pumpa. Tel. 063/567-919 (19-124)

-Prodajem veliki kauč i usisi-vač. Cena povoljna. Tel. 061/284-21-25 (20-124)

-Prodaju se auto delovi za „Ladu“ i dva teniska reketa „Vil-son“, sve novo. Tel. 064/12-40-315 (21-124)

čitulje/pomeni/oglasi 21Broj 12419. jul 2019.

- Prodajem ili izda-jem opremljen prostor zadom za negu starih lica sa kompletnom dokumentacijom. Tel. 065/842-94-90

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

"

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 12419. jul 2019.

Mali oglasi

- TRAŽIMO RADNI-KE: hitno potrebni kuva-ri-ce, konobari-ce, pomoć-ne radnice, geronto doma-ćice sa pasošima EU. Tel. 064/700- 7106 (P-50)

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

Na osnovu člana 63. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US 132/14, 145/14, 83/18 i 31/2019) i čla-na 91.Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izra-de dokumenata Prostornog i urbanističkog planiranja („Službeni glasnik RS,“ broj 32/2019), Sekretarijat za  građevinarstvo  Gradske  uprave  Grada  Su-botice oglašava:

JAVNU PREZENTACIJUURBANISTIČKOG PROJEKTA

UREĐENJA RADNOG PROSTORA ZA SKLA-DIŠTENJE I PROIZVODNJU U SUBOTICI, ka-tastarska parcela broj 43090 k.o. Donji grad

(naručilac projekta Kokai Erik)

Zainteresovana pravna i fizička lica mogu iz-vršiti uvid i dobiti informacije o Urbanističkom projek-tu od 26.jula do 01. avgusta 2019.godine, svakog radnog dana od 8 do 15 časova, u Sekretarijatu za gra-đevinarstvo, Stara gradska kuća, Trg Slobode 1, kan-celarija br. 204.

Urbanistički projekat se može pogledati i na zvaničnoj internet stranici Grada Subotice www.subo-tica.rs u rubrici Građevinarstvo - Javni uvid.

Stručni obrađivač predmetnog Urbanistič-kog projekta je Projektni biro „IN“ Novi Kneževac.

Primedbe i sugestije na planirana rešenja u toku javnog uvida, mogu se u pisanoj formi dostaviti Sekre-tarijatu za građevinarstvo (Uslužni centar, šalter 8 ili 9), od 26.jula do 01. avgusta 2019.godine.

Lice ovlašćeno za davanje potrebnih obaveštenja o javnoj prezentaciji je Katarina Buljovčić.

Sve primedbe prispele u Zakonskom roku će biti dostavljene Komisiji za planove.

Na osnovu člana 63. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US 132/14, 145/14, 83/18 i 31/2019) i čla-na 91.Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izra-de dokumenata Prostornog i urbanističkog planiranja („Službeni glasnik RS,“ broj 32/2019), Sekretarijat za  građevinarstvo  Gradske  uprave  Grada  Su-botice oglašava:

J A V N U P R E Z E N T A C I J UURBANISTIČKIH PROJEKATA

ZA REKONSTRUKCIJU GRADSKOG STADI-ONA U SUBOTICI NA K. P. BR. 11030 K.O. DO-NJI GRAD SA URBANISTIČKO ARHITEKTON-SKOM RAZRADOM

(naručilac projekta Grad Subotica) ZA IZGRADNJU KOMPLEKSA FARME SVINJA

SA PRATEĆIM SADRŽAJIMA ZA POTREBE URBA-NISTIČKO-ARHITEKTONSKE RAZRADE LOKACI-JE NA K.P. BR. 3653 K.O. BIKOVO

(naručilac projekta Sineš Saša) ZA IZGRADNJU STAJE ZA KRAVE NA POSTOJE-

ĆEM KOMPLEKSU NA K.P. BR. 4751 K.O. TAVAN-KUT ZA POTREBE URBANISTIČKO – ARHITEK-TONSKE RAZRADE LOKACIJE

(naručilac projekta Pokornić Stipan i Marina) ZA IZGRADNJU POSLOVNO –STAMBENOG VI-

ŠEPORODIČNOG I POMOĆNOG OBJEKTA NA SOM-BORSKOM PUTU BR. 50 NA K.P. BR. 4957/3 I 4957/4 K.O. STARI GRAD U SUBOTICI SA URBANISTIČKO-ARHITEKTONSKOM RAZRADOM LOKACIJE

(naručilac projekta „VENEX COLOR“ d.o.o.)

Zainteresovana pravna i fizička lica mogu izvrši-ti uvid i dobiti informacije o Urbanističkim projekti-ma od 26.jula do 01. avgusta 2019.godine, svakog radnog dana od 8 do 15 časova, u Sekretarijatu za gra-đevinarstvo, Stara gradska kuća, Trg Slobode 1, kan-celarija br. 204.

Urbanistički projekti se mogu pogledati i na zvanič-noj internet stranici Grada Subotice www.subotica.rs u rubrici Građevinarstvo - Javni uvid.

Stručni obrađivač Urbanističkih projekata je Javno preduzeće za upravljanje putevima, urbanistič-ko planiranje i stanovanje, Subotica.

Primedbe i sugestije na planirana rešenja u toku javnog uvida, mogu se u pisanoj formi dostaviti Sekre-tarijatu za građevinarstvo (Uslužni centar, šalter 8 ili 9), od 26.jula do 01. avgusta 2019.godine.

Lice ovlašćeno za davanje potrebnih obaveštenja o javnoj prezentaciji je Katarina Buljovčić.

Sve primedbe prispele u Zakonskom roku će biti do-stavljene Komisiji za planove.

Dana 18.07.2019. godine navršilo se 5 tužnih go-dina od kada nije sa nama naš dragi

TOMA GABRIĆ1939-2014.

Vreme prolazi, ali tuga za tobom ostaje večno. Mnogo nam nedostaješ.

Tvoji najmiliji (P-447)

Navršilo se 10 najtužnijih godina bez tebe mila majčice.

SLAVICA CVIJANOV rođena: Horvat

16.07.2009.-16.07.2019.

ćerke Nataša i Sandra sa porodicama. (PF-101)

Poslednji pozdrav voljenom suprugu i tati.

TOMICA VUJKOVIĆ BUKVIN1972-2019.

S bolom javljamo da je naš voljeni suprug i tata iznenada preminuo.

Neka ga anđeli čuvaju!Ožalošćene: supruga Jasminka i ćerka Dajana

(P-448)

Bolnim srcem javljamo da je 14. jula 2019. go-dine posle duge i teške bolesti preminuo naš volje-ni otac, dida i tast

KOLMAN TUMBAS1952-2019.

Zahvaljujemo se svima koji su bili uz nas u teš-kim trenucima.

S ljubavlju se opraštamo od tebe. Hvala za sve što si nam pružio i sve što si učinio za nas. Uvek ćemo te nositi u srcima!

Ćerka Karolina, zet Ivica, unučad Filip, Dario i Ivana (P-452)

enigmatika22 Broj 12419. jul 2019.

NOVE

NOVE reklame 23Broj 12419. jul 2019.

NOVEreklame24 Broj 12419. jul 2019.

LIBER BLUE GROUP

DA VAM KUĆA BLISTA HOME+ DESETKA JE ČISTA!

NOVO NA TRŽIŠTU

Liber Blue Group DOO, Isidore Sekulić 10, 24000 Subotica, Srbija Tel.: +381 24 510 500 - www.libergroup.rs - offi ce@libergroup.rs

Dish Home - JabukaTečnost zelene boje, prijatnog mi-

risa jabuke. Koristi se za ručno pra-nje svih tipova posuđa. Ima veliku

snagu odmašćivanja i stvara veliku količinu pene. pH 6-7

Pakovanje: 500ml, 1l

Dish Home – Limun

Osvežavajućeg mirisa limuna,

žute boje. Pogodan za pranje pribora za jelo, čaša kao i svih perivih povr-šina gde je potreb-

no snažno delovanje čišćenja i od-stranjivanja masnoća. pH 6-7

Pakovanje: 500ml, 1l.

Shine homeSredstvo za čišće-

nje sanitarija, plave boje, prijatnog mi-risa. Redovno kori-šćenje sprečava go-milanje kamenca od tvrde vode, ostatke

sapuna i prljavštine. Stvara visok sjaj bez

ogrebotina. Pakovanje: 750ml.

Profesionalna hemija - Horeca

premiumMaksimalna efi kasnost naših pro-izvoda ne nude samo profesional-nim korisnicima najbolje rezultate. Sa manjim fi nansijskim troškom se

postigne više!

Tečni sapun

Idealan za pra-nje ruku, pri-jatnog mirisa.

Uklanja nečisto-će, nežan prema

rukama. Pakovanje:

500ml, dopu-na 1l

Window home

Tečno sredstvo pla-ve boje, izuzetno prijatnog mirisa

otklanja nečistoće bez tragova čišće-

nja ostavljajući po-vršine čiste i sjajne.

Pakovanje: 750ml, dopuna 750ml.

Tečnost zelene boje, prijatnog mi-risa jabuke. Koristi se za ručno pra-nje svih tipova posuđa. Ima veliku

snagu odmašćivanja i stvara veliku

Dish Home Dish Home – Limun

Osvežavajućeg mirisa limuna,

žute boje. Pogodan za pranje pribora za jelo, čaša kao i svih perivih povr-šina gde je potreb-

no snažno delovanje čišćenja i od-

Dish Home

žute boje. Pogodan

Pakovanje:

Shine homeSredstvo za čišće-

nje sanitarija, plave boje, prijatnog mi-risa. Redovno kori-šćenje sprečava go-milanje kamenca od tvrde vode, ostatke

sapuna i prljavštine. Stvara visok sjaj bez

Pakovanje: 750ml.

Uklanja nečisto-će, nežan prema

Profesionalna

Maksimalna efi kasnost naših pro-izvoda ne nude samo profesional-nim korisnicima najbolje rezultate. Sa manjim fi nansijskim troškom se

NOVE reklame 25Broj 12419. jul 2019.

NOVEsport26 Broj 12419. jul 2019.

Nakon uspešne „Subotičke milje” u Konjičkom klubu Bač-ka teku poslednje pripreme za još veći kasački spektakl, pravi praznik konjičkog sporta sever-ne Bačke – „Dužijancu”. Reč je o tradicionalnim kasačkim trka-ma, a koliko su one važne svedo-či i podatak da je kasački praznik trajati dva dana, u subotu i nede-lju, 27. i 28. jula.

– Potrudili smo se da i ove godine pripremimo dvodnevni program za sve ljubitelje ovog sporta, ne samo u Subotici, nego u celom regionu. Nedelja će, na-ravno, okupiti najbolje kasače iz Srbije. Tada će biti održane prvo dve kvalifikacione trke za „Duži-jancu”, a potom i finalno takmi-čenje koje će otkriti ovogodiš-njeg pobednika i osvajača tra-dicionalnog žitnog venca. Osim „Dužijance”, biće tu još nekoli-ko kvalitetnih trka, ali i tradi-cionalni program, poput defilea učesnika, uz goste sa ergele „Ke-lebija”, mažoretkinje... Dobar program će biti i u subotu, toga

dana planiramo osam trka, u okviru kojih će biti i kvalifikaci-je za „Derbi”. Ono što će svakako biti zanimljivo su i trke dvopre-ga koje smo davno imali prilike da gledamo u Subotici – najav-ljuje Miodrag Zagorac, pred-sednik Konjičkog kluba Bačka.

Kao i proteklih godina, „Du-žijanca” će imati međunarodni karakter.

– I ove godine priprema-mo dve trke u kojima će doći do „okršaja” vozača kasačkih grla iz Slovenije i Srbije. Inače, iz Slovenije su nam se već najavi-li brojni gosti koji će, kao i pret-hodne godine, doći da uživaju u kasačkom nadmetanju u Suboti-ci – dodaje Zagorac.

Program u subotu počinje u 15 sati, a u nedelju, od 13 sati.

Konjički klub „Vra-nac” iz Srbobrana u su-botu, 13. jula, bio je or-ganizator prvog trkač-kog dana ove godine pod nazivom „Petrovdan”.

Trka dana je bila 15. izdanje Petrovdan-ske trke na distanci od 2.100 m. Pobedu je od-neo Velvet Dancer sa Branislavom Muki-ćem sa Palića na sulka-ma. To je Mukićev če-tvrti trijumf u ovoj trci dok je vlasnicima grla, porodici Tasić iz Niša, ovo treći trijumf.

Trinaesto izdanje trke posvećene dr La-zaru  Pankoviću pri-palo je grlu Alfa Va-renne i vozaču Stani  Pejić Tukuljac iz Tavankuta. Pobe-dom u ovoj trci upisala se u ana-le kao jedina dama vozač koja je trijumfovala.

Peto nadmetanje trke „Dušan Ćosin” pripalo je grlu Serial Ki-ller NP i vozaču Bojanu Keče-noviću iz Subotice.

Rezultati, prva  kasačka trka „Dominik Locquene-ux”: Estrella de Launi (V. Pri-bić) 1:22,8, Volly de Ranes (M. Prišić) 1:24,3, Eugenie du Citrus (G. Matković) 1:24,9, druga ka-sačka  trka,  „Thierry  Duval-destin”: Datcha du Vivier (B. Skenderobić) 1:21,7, Bellle Mar-guerite (V. Pribić) 1:21,8, Auda-cieuse Lorme (A. Anđal) 1:22,4,

Anna Milau (M. Pantić) 1:22,6, treća  kasačka  trka,  „Demax doo”: Jagersro (B. Kečenović) 1:23,6, Ian Janis AT (B. Sken-derović) 1:23,8, Lili JH (S. Voj-nović) 1:24,7, Leibniz AT (J. Ne-met) 1:25,0, četvrta  kasačka trka, „Sebagrag”: Dream Cat-cher (V. Pribić) 1:22,7, Atus Love (Z. Ilić) 1:22,9, Idril Sugar (S. Sič) 1:22,9, Ajdre Srećo (N. Ma-šić) 1:24,0, peta kasačka trka, „Scom  doo-Feketić”: Hunga-ria Oaks (B. Kečenović) 1:21,6, Doli SG (S. Grujić) 1:22,2, Amar Bharati (P. Knekt) 1:24,1, Alja-ska H (S. Pivnički) 1:24,6, šesta kasačka trka, Memorijal „Dr Lazar Panković”: Alfa Varenne (S. Pejić Tukuljac) 1:20,7, Kinder

Star (A. Topalov) 1:20,9, If AT (Ž. Vujanović) 1:21,3, Saphir AT (J. Gabrić) 1:21,4, sedma  kasač-ka trka, Memorijal „Dušan Ćosin”: Serial Killer NP (B. Ke-čenović) 1:20,3, Ivan Turgenev AT (D. Petrović) 1:20,5, Lejla SP (B. Kečenović) 1:20,6, Bonapar-ta (J. Gabrić) 1:20,9, osma ka-sačka  trka,  „XV  petrovdan-ska trka”: Velvet Dancer (B. Mukić) 1:18,9, Grumetti (A. An-đal)) 1:19,0, Nadir Three (A. Hor-vatski) 1:19,2, Donato Luca (M. Pantić) 1:19,3, deveta kasačka trka,  „Cvećara  Goca”: Ness Royal (D. Katanić) 1:24,0, Dou-ble Trouble (R. Pavkov) 1:24,2, Marino (B. Kečenović) 1:24,3, Čarli BL (L. Bajić) 1:24,4.

U Konjičkom klubu Bačka su u toku završne pripreme pred veliki spektakl

Dužijanca – praznik kasača na severu Bačke

Konjičke kasačke trke u Srbobranu

Mukiću „Petrovdanska trka”

Finiš prošlogodišnje trke: Pablo Yet (D. Katanić) i Rincope Jet (A. Vereb)

Velvet Dancer i Branislav Mukić

Konjičke kasačke trke u Ruskom Krsturu

Uncia dobila trku danaKonjički klub „Rusin” iz Ruskog Krstura bio je organizator kasačkih

trka u nedelju 14. jula.Do prvog trijumfa u Srbiji u trci dana pod nazivom „Konjički klub Ru-

sin” došla je Uncia sa vozačem Milanom Tasićem iz Niša.Rezultati, prva  kasačka  trka, „Dani krsturske paprike”:

Vandal Crown (I. Karapandža) 1:25,4, Lena H Jet (R. Seke) 1:26,5, Fani PZ (J. Plančak) 1:29,2, Atletico (T. Hegediš) 1:33,2, druga kasačka trka, „Skupština opština Kula”: Double Trouble (R. Pavkov) 1:25,1, Palestina (J. Popin) 1:25,6, Let It Be (M. Oračić) 1:26,2, Wihor ŽM (J. Plančak) 1:27,2, treća kasačka trka, „Kr-sturske zanatlije i privrednici”: Moon (B. Kečenović) 1:22,5, Glenda (M. Oračić) 1:22,9, Liktor Crown (M. Merković) 1:23,3, Lili JH (S. Vojnović) 1:26,7, četvrta kasačka  trka: Atena (A. Seke) 1:25,2, Triumph Oaks (A. Dimitrijević) 1:25,6, Severino (M. Prišić) 1:26,0, Dalton (L. Roža) 1:26,4, peta kasačka  trka,  „Konjički klub Rusin”: Uncia (M. Tasić) 1:20,7, Hungaria Oaks (B. Kečeno-vić) 1:21,4, Jimmy Oaks (M. Golubović) 1:21,9, Kincsem DL (S. Pa-roški) 1:22,6.

Konjičke trke u Beogradu

Rite Key osvojilo „Čukaricu”

Sportsko udruženje beogradskog galopa i kasa zajedno sa JP „Hipo-drom Beograd” organizovali su u nedelju 14. jula četvrti trkački dan.

Na programu je bilo osam trka, pet galopskih i tri kasačke. Trka dana za galopere je bilo 97. izdanje „Citroen Derby-a” a kod kasača trka Čuka-rica. Trijumf u trci „Čukarica” po prvi put postiže Zoran Živojinović iz Cerovca sa grlom Rite Key. To je njihova treća pobeda u Beogradu od ukupno jedanaest u karijeri.

Rezultati, prva  kasačka  trka,  „Fire  Iron”: I Topčider (L. Si-mić) 1:25,1, Poloneza (B. Miloradović) 1:25,8, Elpenor AT (D. Stojko-vić) 1:26,1, Fantom Glory (M. Živančević) 1:26,8, druga kasačka trka, „Merrie Victory”: Spinal Tap AT (B. Skenderović) 1:21,1, Islan AT (M. Nenadović) 1:21,4, Mosaique Mar (D. Simić) 1:23,1, Liria (D. Đuričić) 1:23,5, treća  kasačka  trka,  „Čukarica”: Rite Key (Z. Živojinović) 1:20,7, White Lady (B. Skenderović) 1:20,8, Quick Viervil (V. Bjelogrlić) 1:20,9, Cangnam Style (J. Ostojić) 1:21,5,

Konjičke kasačke trke u Lozoviku

U čast PetrovrdanaKonjički klub „Lozovik” je u petak, 12. jula, bio domaćin kasačkog su-

sreta pod nazivom „Petrovdan”, a trka dana pripala je grlu Ironwill i vozaču Dejanu Petroviću.

Rezultati, prva kasačka  trka „Riverstone”: Maradona Mar (D. Simić) 1:22,9, Miracle Mar (Lj. Birtašević) 1:23,1, Quick Road (A. Ra-dovanović) 1:23,2, Maks (N. Đorđević) 1:24,1, druga kasačka  trka, „JKP Miloš Mitrović”: Ericsson (G. Stamenković) 1:20,9, Mini Ha-mmer (J. Ostojić) 1:21,6, Dimiskija Love (S. Vićentijević) 1:22,2, Luk-semburg AT (G. Galić) 1:22,6, treća  kasačka  trka,  „Vujica doo”: Gloden (Z. Živojinović) 1:18,8, Emil Zola AT (D. Petrović), Holidej S (J. Ostojić) 1:19,5, Igali (D. Simić) 1:20,7, četvrta kasačka trka, „Pierre Levesque”: Filante de Digeon (N. Đorđević) 1:24,2, Etoile de Belfon-ds (D. Đuričić) 1:22,7, Dona (A. Radovanović) 1:24,0, Cybele de Tedd (A. Bogdanović) 1:23,3, peta kasačka trka, „MZ Lozovik”: Jimmy Oaks (M. Tasić) 1:18,1, Clair de Lune (M. Pantić) 1:18,3, Jeger Sweep (M. Dimitrijević) 1:19,1, šesta kasačka trka, „Opština Velika Pla-na”: Ironwill (D. Petrović) 1:18,3, Artiste (V. Bjelogrlić) 1:19,5, Uncia (M. Tasić) 1:20,3.

Konjičke kasačke trke u Despotovu

Okupljanje u nedeljuKonjički klub iz Despotova u nedelju, 21. jula, biće organizator kasač-

kih nadmetanja. Na programu je osam trka u kojima je učešće najavilo 83 grla iz osamnaest konjičkih klubova.

Trka dana je osamnaesto izdanje trke posvećene profesoru i doktoru Nikoli Pejiću koji je bio autor nekoliko knjiga o konjarstvu. Prijavljeno je šest grla, pola učesnika je domaćeg odgoja a drugu polovinu čine grla odgojena u Italiji, Francuskoj i Mađarskoj. Nastupiće grla Serial Ki-ller NP, Uncia, Estrella de Launi, Isaac Newton AT, Arsen Lu-pin i Bonaparta.

Kasački program počinje u 15 sati.

NOVE 27Broj 12419. jul 2019. sport

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

Najvrednija priznanja na tradicionalnom tur-niru „Vojvođanska zlat-na rukavica”, namenje-na najboljem mladom bokseru i bokserki, ove godine odlaze u Rusiju i Italiju. Naime, repre-zentativac Rusije Bo-ris Karibian i repre-zentativka Italije Mar-tina la Piana, ocenje-ni su od strane stručnog žirija kao najvredniji ta-kmičari na 37. izdanju nadmetanja u Suboticu. Oni su se najviše istakli među nešto više od 200 takmičara iz 22 države sveta.

Najbolji domaći takmi-čari bili su Omer Ame-tović kod juniora, odnosno Da-jana Grmuša kod juniorki. Naj-bolji strani bokseri bili su Mari-ja Gladkova (Kazahstan) i Ga-brijel  Veočić (Hrvatska), naj-boljij tehničari Nune Asatrian (Rusija) i Ramazan Dadaev

(Rusija), a najborbeniji paro-vi Ksenia  Olifirenko (Rusija) – Lipakshi (Indija), odnosno Azamat Bektaš (Kazahstan) – Vijaydeep (Indija). Najbolji su-dija bio je Mihail Ion iz Rumu-nije, a njbolji domaći sudija Ra-diša Sarić.

Ametović nije bez ra-zloga izabran za najbo-ljeg domaćeg takmiča-ra. Jedini je od dvadese-tak reprezentativaca Sr-bije stigao do finala, ali i do zlatne medalje.

– Imao sam u finalu teško borbu protiv riva-la iz Indije. Imao je do-bar tempo, malo se pr-ljaviije borio, ali sam i ja imao motiv. Ostao sam jedini iz Srbije u fi-nalu i borbio sam se za moje drugare i celu re-prezentaciju. Prvi put sam imao priliku da na-stupim na ovakom ta-kmičenju, po godinama to mogu i naredne godi-ne i sada sam tek moti-

visan da se još bolje spremim i da stignem do najvrednijeg pri-znanja – zlatne rukavice – ista-kao je Ametović.

Takmičenje u Subotici orga-nizovali su Boks klub Spartak, Bokserski savez Srbije i Bokser-ski savez Vojvodine, uz podršku lokalne samouprave, a bila je to, kako su potvrdili i sami učesnici, odlična provera pred Prvenstvo Evropske konfederacije za mlade koje će biti održano u Sofiji od 2. do 11. septembra.

– Ovo je sigurno jedan od najjačih turnira u Evropi, što su potvrdili i učesnici. Dobar je termin, poslednja je to provera pred predstojeće velike nastu-pe, Prvenstvo Evrope i Prven-stvo sveta. I naši reprezenta-tivci su imali priliku da u pra-vo vreme imaju odlične borbe i da provere gde se nalaze u od-nosu na neke od najboljih svet-skih boksera u ovoj kategoriji – potvrdio je Milan Piperski, selektor Srbije.

Reprezentacija Srbije u parastreličarstvu učestvovala je na Evropskom kupu u Češ-koj, a među takmičarima koji su se od 7. do 13. jula borili za što bolje rezultate bio je i Su-botičanin Veselin Uzelac, inače član Parastreličarskog kluba Veteran.

U kategoriji kompaund ostvario je odličan rezultat od 669 poena (za 19 više od norme za paraolimpijadu). Usledio je lični rekord u šše-snaestini finala, gde je savla-dao Ričarda Bruketa iz Sjedi-njenih Američkih država, a u osmini finala savladao ga je Ben Tompson (SAD), inače prvi na svetskoj rang-listi u ovoj disciplini.

U ekipnom delu takmi-čenja, Uzelac je, zajedno sa Dejanom Bačkom, stigao do četvrtfinala.

Kako ističu iz PSK Veteran, re-zultat je značajan, na klupskom,

gradskom, ali i republičkom ni-vou, jer je Uzelac pokazao da je kadar da nadmaši normu za

paraolimpijske igre, tako da bi mogao biti prvi predstavnik Srbije na ovom značajnom takmičenju.

Okončano 37. izdanje „Vojvođanske zlatne rukavice”

rukavica u rusiju i italiju

Evropski kup u parastreličarstvu

Uzelac u reprezentaciji

Razvoj boksaNenad Borovčanin, predsednik Bokserskog saveza Srbije,

potvrdio je da je i ovaj turnir jedan od dokaza da se stanje u na-šem boksu popravlja.

– Konkurencija u Subotici nikada nije bila jača, a sve je bilo i organizaciono na vrhunskom nivou. Subotica i Spartak su se odlično pokazali i dokazali da se sport vraća na velika vra-ta. Nadam se da će sledeće godine biti i Subotičana u finalu, a osvojena zlatna medalja ove godine je velika stvar, pogotovo ako se zna da se relativno od nedavno ovaj sport može pohva-liti normalnim uslovima za rad. Naše reprezentativne selekcije su imale redovne pripreme, radimo stalno na edukaciji trenera, i uz kontinuitet pravog rada možemo očekivati i seniorske me-dalje za godinu-dve – ističe Borovčanin, a sportski direktor re-prezentacije Srbije Tomislav Antelj nastavlja:

– Zlatna medalja Ametovića je dobra za naš boks. Konkuren-cija je bila izuzetna, a uveren sa da ćemo neke od ovih boraca gledati na budućim olimpijskim igrama.

Omer Ametović

Reprezentacija Srbije i Veselin Uzelac (drugi sleva)

Plivačko takmičenje u Vrbasu

Bjelica kupU organizaciji Plivačkog kluba Bjelica iz Vrbasa održano je me-

đunarodno takmičenje „Bjelica kup 2019”. Nastupilo je gotovo 400 učesnika iz 24 kluba BiH, Hrvatske, Mađarske i Srbije. Plivački klub Spartak je ostvario zapažen uspeh, osvojeno je ukupno 18 medalja.

Medalje su osvojili: Leon Hemi - tri zlatne, u disciplinama 50 kraul, 50 leđno i 50 delfin, Lili Kuti - zlatna na 50 leđno i srebrna na 50 kraul, Anja Zubelić - zlatna na 50 prsno, Aleksa Ristić - dve srebrne, u disciplinama 50 kraul i 50 prsno, Vanja Macanko - sre-brna na 50 prsno, Miša Novović - zlatna na 50 delfin, dve srebr-ne medalje na 50 kraul i 50 leđno, dok je na 50 prsno bila bronzana, Jana Mut - zlatna na 50 kraul, i dva puta srebrna, na 50 prsno i 50 delfin, Petra Botka - srebrna na 50 prsno, Teodora Der - srebrna na 50 kraul, Ivana Vukomanović - bronzana na 50 leđno.

Prvenstvo Mađarske u plivanju za pionire

Dve medalje za BoršošaPlivač Spartaka iz Subotice Boris Boršoš nastupio je, kao poja-

čanje ekipe HSUVC iz Hodmezevašarhelja, na Prvenstvu Mađarske za pionire, od 10. do 13. jula u Debrecenu.

Nastup je okončao sa dve medalje. U štafeti 4x200 metara slobod-no bio je drugi, a u štafeti 4x100 metara slobodno treći.

Plivački maraton na jezeru Velebit

Prvenstvo VojvodineU subotu, 12. jula, u organizaciji Plivačkog kluba Kanjiža i Saveza

za daljinsko maratonsko i masters plivanje Srbije, održan je plivački maraton na jezeru Velebit kod Kanjiže. Dužina staze su bile 2 km i 5 km, odnosno, bila je to distanca Prvenstva Vojvodine.

Petoro takmičara iz Subotice je učestvovalo u trci na 2 km, a prva mesta u starosnim kategorijama osvojili su Kristina Čajkaš, Petar Čajkaš, Ana Vukičević, Marta Talpai i Ištvan Priboj.

U trci na 5 km učešće je uzelo četvoro takmičara iz Subotice. Bo-rislav Fermanović je u ukupnom plasmanu bio četvrti, u muškoj kategoriji je bio drugi, a u svojoj uzrasnoj kategoriji prvi, dok je Filip Zavišić u apsolutnom poretki bio šesti, u kategoriji muškaraca treći, dok je u svojoj uzrasnoj kategoriji prvi. Mirna Vidaković je u svojoj uzrasnoj kategoriji bila prva, a Bojana Fermanović druga.

Danas je na programu zanimljivo sportsko takmičenje

City games u Subotici

D a n a s , u petak, 19. jula, u Su-botici će biti održano ta-kmičenje u okviru City games ka-ravana. Reč je o već do-bro pozna-tom takmi-čenju koje se pravi po uzoru na nekadašnje „Igre bez granica”, a organiza-tori obećavaju zanimljive discipline koje iziskuju dobru fizičku pripremljenost učenika, ali i spremnost da se dokažu u raznim disciplinama.

Takmičenje će biti održano na bazenu u Dudovoj šumi, poči-nje u 19,30 sati, a ulaz je besplatan. Boje Subotice će braniti eki-pa Sportskog saveza Subotice koja je dobru formu najavila na nedavno održanom Međunarodnom kupu na Zlatiboru kada je u jakoj konkurenciji osvojeno treće mesto.

Na takmičenju u Subotici nastupiće šest ekipa, a dve najbo-lje stiču pravo nastupa na polufinalnom nadmetanju u Somboru koje otvara dalje put na završno takmičenje u Srbiji.

NOVEsport28 Broj 12419. jul 2019.

Dobri rezultati Muš-kog odbojkaškog kluba Spartak po-slednjih sezona „idu na dušu” i mladom treneru Igoru  Ža-kiću. Nakon turbu-lentnih godina i če-stih promena trene-ra, Žakić je rastao sa ekipom, Golubo-vi su od povratka u domaću elitu među najboljim klubovima Super lige, a prizna-nje je nedavno sti-glo i za Žakića – po-stao je deo stručnog štaba seniorske re-prezentacije Srbije koju predvodi Niko-la Grbić.

– Iskreno, nisam očekivao ne-što tako. Bilo je, istina, priča oko angažmana za kadetsku i juni-orsku reprezentaciju, ali o se-niorima nije bilo reči. Bio je već oformljen stručni štab, dobro je funkcionisao, ali je Nikola Grbić hteo da ga malo osveži, da proba da sa novom energijom izvuče iz momaka još malo više, pogotovo jer je bila ideja da se u Ligi na-cija proba više novih igrača, pre svega iz domaćeg takmičenja – priča Žakić, a potom otkriva da je razgovor bio veoma kratak:

– Nikola Grbić me je pitao da li želim da budem u seniorskoj reprezentaciji i da li mi treba vremena da razmislim. U istom

momentu sam rekao da i ne, odn-sono da želim da budem u njego-vom stručnom štabu i da mi ne

treba prostor za razmišljanje.Od tog momenta pa do počet-

ka rada u državnom timu prošla su tri meseca, odnosno drugi deo

Super lige Srbije, a i taj period je bio ispunjen razgovorima i dogo-vorima oko budućeg rada. Prvi

angažman bio je u okviru pripre-ma za Ligu nacija.

– Ovo takmičenje je donelo priliku da bez velikog rezultat-

skog imperativa šansu dobiju neki mlađi igrači. Sme-na generacija je sastavni deo spor-ta, a potrebno je videti na koga se može računati u nekom narednom ciklusu. Momci su opravdali oče-kivanja, nekoli-ko njih se baš ista-klo. Što se rezulta-ta tiče, jedanaesto mesto i nije toliko loše ako se uzme u obzir da smo od početka do kraja faktički nastupali sa drugom posta-vom. Do četvrtog vikenda smo bili i

u konkurenciji za finalni turnir, ali su se tada ostale reprezenta-cije kompletirale, a mi smo osta-li pri ideji da razigravamo mla-đe igrače koji će uskoro moći da pariraju najjačim rivalima.

Žakić ističe da nakon prvog ci-klusa rada sa seniorskim timom ima samo mesta za zadovoljstvo.

– Tako sam zaključio i u raz-govoru sa selektorom. Prven-stveno sam u reprezentaciji da učim i da budem spona ivzme-đu selektora i igrača, pogotovo što se tiče rada sa mlađim igra-čima. Mislim da sam uradio ono što se od mene očekivalo.

Uz Nikolu Grbića, Žakić je imao priliku da sarađuje i sa drugim odbojkaškim trenerima. Mnogo je naučio od Tomaza Totola, Bojana Janjića, prof. dr Vladmira Koprivice...

– Celo ovo iskustvo je jed-no pravo trenersko blago, sači-njeno od spoja razlitičih škola. Totolo je svoj ceo život praktič-no u reprezentaciji Italije, a po-slednjih sedam godina je u Ze-nitu iz Kazanja, najboljem klu-bu na svetu. Grbić je kroz svoju karijeru prošao sijaset klubova,

sarađivao je i učio od velikih stručnjaka, Janjić takođe. Isku-stva sa prof. Koprivicom su fan-tastična, znanje vezano za fizič-ku pripremu i tempiranje forme drži u malom prstu.

Leto je za našeg sagovornika bilo ispunjeno obavezama, a rad u reprezentaciji nastavljen je i nakon Lige nacija.

– Seniorska reprezentacija Srbije se u međuvremenu kom-pletirala, čekamo još samo da

Podraščanin krene da radim pu-nim tempom. Odradili smo do-bar bazični deo na Palama, sva-kog dana po 5-6 sati smo provo-dili u sali i to treba da da rezul-tata. Ostaje nam da se dalje pri-premamo u Beogradu, 24. i 25. jula igramo dve prijateljske uta-kmice sa selekcijom Bugarske, a od 31. jula smo u Krakovu u Poljskoj, gde nam predstoje du-eli protiv selekcije domaćina, ali i SAD-a i Finske.

Turnir u Poljskoj biće posled-nja provera pred interkontinen-talne kvalifikacije za Olimpijske igre.

– Kvalifikacioni turnir je u Bariju u Italiji, od 9. do 11. av-gusta, a sa nama u grupi su još selekcije Kameruna, Australije i Italije. Ako sve bude prema oče-kivanjima, o pobedniku grupe, ali i putniku na Olimpijadu od-lučivaće poslednji meč, odnosno duel Srbije i Italije.

Odbojkaški trener Igor Žakić stiče vredno iskustvo u seniorskoj reprezentaciji Srbije

Osveženje u državnom timu

Spartak počinje krajem julaKako ističe Žakić, pripreme u Muškom odbojkaškom klubu Spartak počinju 29. jula.– Plan je da se tada okupimo, kako bismo imali devetonedeljni ciklus do početka Super lige. Veći

deo priprema Spartaka ću morati da propustim, ali imam apsolutno poverenje u momke koji će voditi pripreme.

Uz dosadašnjeg pomoćnog trenera Stefana Lakovića, završne treninge Spartaka pre odmora vodio je i Uroš Kecman, a doskorašnji kapiten Golubova će od naredne sezone ostati na klupi, od-nosno u stručnom štabu.

– Kecman je okončao igračku karijeru. Dugo je u Spartaku, prošao je svašta, od ispadanja i ula-ska u Super ligu, četiri baraža sa svim mogućim scenarijima... Dosta to uzme od igrača. Seli smo, razgovarali, i zajednički zaključak je bio da ostane u Spartaku, ali kao pomoćni trener – nastav-lja Žakić.

Što se igračkog kadra tiče, gotovo je sigurno da u Spartaku više neće nastupati srednji bloker Đor-đe Ilić koji je dobio šansu u Ligi nacija.

– Ilić je pronašao klub u Super ligi Nemačke i već je potpisao predugovor. Mario Medan je oti-šao u hrvatskog prvaka, ekipu Kaštele. Veselinović je na otvorenom ugovoru do 15. avgusta, želeo bi da ide, ali ne po svaku cenu, a ako ostane u Srbiji, obostrana je želja da ostane u Spartaku, zbog rada, grada i svega ostalog. Što se dolazak tiče, sa nama je Marko Radosavljević, primač iz Novog Pazara, ima iskustva po superligaškom stažu, a opet sa 24 godine se uklapa u generaciju u Spar-taku. Na četiri godine je stigao mladi dizač Nikola Tonić, a još smo u pregovorima sa igračima na poziciji srednjeg blokera.

Već se od ranije zna da je Spartak odustao od mesta u evropskom takmičenju.– Problem su finansije. Igrački i infrastrukturno možemo da igramo nivo evropskih takmičenja

kao što je Čelendž kup, ali smo u opasnosti da nas jedno kolo Evrope može koštati kao pola sezone u Super ligi Srbije. Ako se zna da je od svih klubova u Srbiji, u muškoj i ženskoj Super ligi, samo Voj-vodina ostala u evropskom takmičenju, onda je jasna i naša situacija.

Odbojkaška sreća

Uz napredak u karije-ri, Igor Žakić će leto pamti-ti i po drugim lepim stvari-ma. Naime, kratku pauzu od obaveza je iskoristio za ven-čanje, pravo odbojkaško. Naime, izabranica njegovog srca je Emilija Antansi-jević, prvotimka Jedinstva iz Stare Pazove i srpska re-pezentativka, a ne tako dav-no i odbojkašica Spartaka iz Subotice.

Igor Žakić (drugi sleva) u reprezentaciji Srbije tokom gostovanja u Kanadi u Ligi nacija

Veliko iskustvo u stručnom štabu Nikole Grbića

NOVE sport 29Broj 12419. jul 2019.

Kratke dane odmo-ra između dve ko-šarkaške sezone u Subotici je proveo i Milivoj Dokma-nović, nekada ko-šarkaš Spartaka, dobro poznat malo starijim ljubiteljima igre pod obručima, a sada košarkaški tre-ner. Proteklu sezo-nu okončao je u Ma-đarskoj, gde je i pro-veo dobar deo igrač-ke karijere.

– Iza mene je dobra sezona u Budimpešti. Radio sam kao po-moćni trener u ekipi Ujpešta, kao saradnik Stevi Čupiću, u Pr-voj „B” ligi, a vodio sam i selek-ciju do 20 godina – kratko govo-ri Dokmanović u nedavno okon-čanoj sezoni.

Razgovor o košarci otkri-va da je upravo rad sa mladima nešto što zaokuplja subotičkog trenera.

– Najviše sam u trenerskoj karijeri radio sa mlađim selek-cijama, od 8 do 20 godina. Ovim poslom se bavim odavno. Još

dok sam igrao za Spartak, po-četkom osamdesetih godina sam trenirao juniore Spartaka, a po-tom sam vodio Palić. U Eđšegu iz Bačke Topole sam bio igrač i trener, a zatim sam igrao kao profesionalac u Solnoku, Šopro-nu i Segedinu. Zatim sam karije-ru nastavio u Austriji, gde sam, uz igranje, bio i trener. U Au-striji sam proveo petnaest go-dina, a potom ponovo prela-zim u Mađarsku. Ponovo je tu bilo rada sa mlađim kategori-jama, bio sam u stručnom štabu Kečkemeta u Prvoj ligi, potom u

Oroslanju, a zatim sam, na po-ziv Steve, prešao u Ujpešt. Sa Stevom se dugo znam, bili smo u kontaktu, a sada smo i radili zajedno. Sezona je bila uspešna, uprkos određenim problemima, a videćemo šta će biti dalje.

U trenerskom radu bilo je us-peha koji se mere utakmicama, medaljama, prvih, drugih i trećih mesa, u Austriji je, kroz saradnju sa Nikšom Bavčevićem, bio u stručnom štabu Obervarta, koji je u sezoni 1998/99 stigao do če-tvrtfinala evropskog takmičenja Saporta kupa, nakon osvojenog trećeg mesta u Prvoj ligi Austri-

je, ali i osvojenog Kupa Austri-je. No, najveći uspesi se, ipak, ne mere medaljama.

– Rad sa mladima je najveća nagrada. Naučen sam tako da mlade treniram, ali i da ih vas-pitavam. Današnji sport ide u pravcu biznisa i stvaranja gla-dijatora, a malo ko brine o uku-pnom razvoju te dece. Naš regi-on, mislim tu na Srbiju, Mađar-sku i Austriju ima talenata, ali ih treba pronaći i raditi sa nji-ma na pravi način. Danas ste dobar trener ako imate rezul-tat, a do rezultata se u mlađim

kategorijama može doći ako imate jed-nog ili dva domi-nantna igrača koji su, na primer, sa-zreli ranije od ge-neracije. Treneri često zaborave da je jako važno da se stvori komple-tan igrač, da mu se razvijaju svi ele-menti, tehnika i da se razvija kao lič-nost. Kada se to zanemari, dobije-mo košarkaške „in-valide” koji ne zna-ju sve osnovne ele-mente. Problem je i to što se danas ra-zvijaju „roboti”, a ne igrači. Roboti, međutim, ne igraju košarku, a košarke treba da se igramo. Kod mene, na primer, nema dileme, i da-lje se igram košarke, a to mno-gi zaborave.

Košarke se može igrati samo onaj ko se iskreno zaljubio u nju. A koja je ljubav iskrenija od dečije.

– Kad smo bili klinci inteziv-no smo se družili i stalno smo „visili” na basketu. Ako nas je neko tražio, nije bilo mnogo di-lema – bili smo na nekom od te-rena. Sećam se da je trener mla-đih kategorija u Spartaku obi-lazio terene, pa je tako pozvao mene i moje drugare na trenin-

ge. Sećam se, bilo nas je četrde-setak na prvom treningu. Neko je, naravno, i odustao, a ja sam bio jedan od onih koji su se „za-razili” košarkom, te, sada već davne 1975. godine.

Igračka karijera razvijala se kroz kadetske i juniorske nastu-pe, ali i igre u letnjim ligama pro-tiv seniorskih ekipa, najčešće na betonu. Mic po mic, talentovana generacija je ostvarila jedan veli-ki uspeh.

– U sezoni 1983/84 Spartak je ostvario plasman u Prvu „B” ligu. Za to vreme smo ostvarili

veliki uspeh. Igrali smo u jakoj ligi nekadašnje Jugoslavije pro-tiv ekipa u kojima su bili igrači koji su „kucali” na vrata repre-zentacije. Bila je to ekipa u kojoj su bili Mikloš Sakal, Zoran Kme-zić, Rajko Toroman, Milovan Ba-

bović, Branko Zorić, Dragoslav Čamprag, Milun Klisura, Slobo-dan Jaramazović, Srećko Seku-lović, Dragan Vuksanović, Emil Čabarkapa, trener Luka Gavri-lović. U tom periodu sa služio i vojsku, bio sam zajedno sa igra-čem iz Spartaka Goranom Ba-njaninom. Nastupali smo za eki-pu Garnizona JNA iz Tuzle, a u Kupu Jugoslavije smo zaustav-ljeni od prvoligaša, ekipe Slobo-de koju je vodio pokojni Džako-vić. To je jedno zaista lepo vre-me koje će ostati u sećanju. Naj-lepši momentu su vezani za ula-zak u Prvu „B” ligu i za naše dru-ženje. Lepe uspomene me vežu i za Mađarsku, a najlepše godine sam proveo u Šopronu u Prvoj

„A” ligi. Pratilo nas je po 3.000 gledalaca, na tribinama su bile zastave Jugoslavije, kao podrš-ka, uz redovna skandiranja. Bilo je to neverovatno.

Dokmanović je bio ljubimac publike u Mađarskoj, ali i drugim

ekipama u koji-ma je igrao. Ra-zlog za to treba, pre svega, tražiti u načinu igre.

– Sve sam stekao radom i upornošću, a ta-kav sam bio na terenu. U odbra-ni sam bio „pija-vica”, koga sam čuvao, teško je dolazio do koša. Bio sam maksi-malno požrtvo-van, a uz to je bilo i 5-10, pa i 15 poena. Mogu reći da sam so-lidno igrao.

Uz Milivoja je u ekipi Ujpešta do 20 godina bio i njegov sin Mi-lan (2001. godi-šte). Sa visinom od 205 cm, i sa košarkaškog ge-

netikom, odavno se nazire i nje-govo mesto pod obručima.

– U mlađim selekcijama igrao je za Falco iz Sombothe-lja, a proteklu sezonu je bio u se-lekciju Ujpešta do 20 godina. Uz to je bio i reprezentativac Ma-đarske u mlađim kategorijama. Ima sada šanse da nastavi kari-jeru u „A” ligi, možda i u Italiji, videćemo. Timski je igrač, kao i ja, i takođe se igra košarke. Tim-ski igrači su, pogotovo danas, manje-više u senci. Svi gledaju uzore u NBA ligi, svi jure poje-dinačnu statistiku, a lepota ko-šarke je upravo u timskoj igri. Takođe, interesuje ga i trenerski posao, pa je školovanje nastavio u tom smeru.

Milivoj Dokmanović trenersku košarkašku karijeru gradi u Mađarskoj

Još uvek se igram košarke

Spreman da pomogne

Rad u Mađarskoj bio je preporuka za Dokmanovića i za saradnju sa ženskom ko-šarkaškom reprezentacijom Srbije.

– Imao sam čast da bu-dem ataše ženske reprezen-tacije Sribje na Prvenstvu Evrope u Mađarskoj 2015. godine, kada su naše de-vojke osvojile zlatnu meda-lju. Praktično sam se brinuo o njima tokom Prvenstva i upoznao Marinu Maljko-vić i stručni štab, igrači-ce, rukovodstvo Košarkaš-kog saveza Srbije na čelu sa tadasnjim predsednikom Đilasom...

Milivoj Dokmanović i Steva Ćupić sa ekipom Ujpešta

Košarkaški geni: Milan i Milivoj Dokmanović

NOVEsport30 Broj 12419. jul 2019.

Nova sezona u Super ligi Sr-bije za fudbalere počinje u subo-tu. Spartak će 20. jula, od 18 sati, na Gradskom stadionu u Subotici, dočekati ekipu Rada iz Beograda. U premijernoj borbi za prve bodo-ve u novoj sezoni Golubovi se uz-daju u prednost domaćeg terena, a pre svega u ostvareni rad u prote-klom delu priprema.

Naime, Spartak je za novu sezo-nu brusio formu u tri faze. Poče-lo je sve u Subotici, potom se eki-pe preselila na dve nedelje na Zla-tibor, a završnica je urađena po-novo na severu Bačke. Po povrta-ku sa planinske baze na Zlatiboru Vladimir  Gaćinović, šef struč-nog štaba u Subotici, bio je zado-voljan onim što je urađeno.

– Tokom rada na Zlatibo-ru odigrano je i osam kontrol-nih utakmica na kojima su mom-ci odigrali izuzetno dobro, takmi-čarski, na kojima smo primili smo samo tri gola. Igrali smo napa-dački, kompaktno i iz meča u meč pružali sve bolje partije. Posled-nja utakmica protiv Zlatibora je bila na slabijem nivou, ali sasvim opravdano jer je bio poslednji, če-trnaesti dan priprema i primetan je bio umor kod igrača. Kada se sve sagleda, možemo biti zadov-ljini – istakao je Gaćinović.

Kako to uvek i biva, kadrovska situacija još nije jasna. Odlasci i dolasci su još uvek mogući, a tu su i povrede koje kroje sastav.

– Raduje nas što se Tufegdžić vratio posle duže pauze i što je već u trenažnom procesu. On je pro-pustio sve kontrolne mečeve, ali verujem da će to brzo nadomestiti i da će biti spreman za start šam-pionata. Malo nam pravi problem što je sad Denković odsutan. I nje-ga je povreda omela da pripre-me na Zlatiboru odradi do kraja. Malo nas je zatekao odlazak Glav-čića jer nam je svaki igrač veoma bitan, ali koga nema, bez njega se mora. Navikli smo mi na ovakve situacije, ali to ne treba mnogo

da nas zabrinjava. Igrači koji su tu sigurno će dobro odgovoriti na zadatke i ono što se od njih očeku-ju. Dobro se pokazao novajlija iz Japana Jamamoto Šo koji se na-metnuo poslednje dve utakmice odigrane na Zlatiboru. Tu je i Vi-daković koji je vrlo mlad, ali na-preduje i sve je bolji. Možda ode još neko, nikad se ne zna. Prelazni rok traje do kraja avgusta.

Premijerna borba za bodove donosi okršaj protiv Rada. Dve ekipe su odigrale nedavno prija-teljski meč, ali, naravno, on teško može biti pravi pokazatelj odnosa snaga u Super ligi.

– U prvom kolu dočekujemo protivnika s kojim smo imali pri-liku da odmerimo snage u okvi-ru priprema na Zlatiboru. Pro-tiv ekipe sa Banjice igrao je drugi tim i zabeležio pobedu, ali taj meč je jedno, a prvenstveni je sasvim drugo. S obzirom na važnost i te-žinu koju nosi svaka takmičarska utakmica sigurno da će biti sve drugačije u potpunosti. Potrudi-ćemo se da dobrog protivnika do-čekamo spremno i prikažemo što bolju igru koju treba da isprati i pozitivan rezultat – zaključio je Gaćinović.

U Spartaku priveli kraju pripreme, spremni za Super ligu Srbije

u subotu „kreće lopta”

Nikolić ponovo Golub?

Nemanja  Nikolić je prošle sezone iz Spartaka oti-šao u Partizan. Iz tabora crno-belih stižu informacije da tre-ner Savo  Milošević ne ra-čuna na Nikolića, a to je pod-grejalo nade da bi napadač mogao ponovo u Subotici, na pozajmicu.

– Nikolić je sjajan igrač i zna da ga u Subotici svi cene jer je ostavio sjajan utisak u svakom pogledu tokom bo-ravka i igranja u Spartaku i želja svih nas je da se vrati, a mislim da je i njegova. Za njega u ovom momentu bilo bolje da stiče samopouzda-nje igrajući nego samo treni-rajući jer je tamo van takmi-čarske ekipe. Naša želja je to, ali to ne zavisi od nas, a vero-vatno ni od njega. Videćemo kako će se stvari izdešavati, ali bih voleo da se vrati i pro-vede ovde jedan period pre nego što ode u inostranstvo – kometnariše Gaćinović.

Fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi imali generalnu probu

Sedam golovaza najavu

U okviru završne faze priprema za novu sezonu u Super ligi Srbije fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi su odigrali poslednji prijateljski meč, takozvanu generalnu probu. Pred domaćom publikom su sa 4:3 (3:2) sa-vladali ekipu Zvijezde 09 iz Bijeljine, člana Premijer lige Bosne i Herce-govine. Ostaje utisak da je Spartak bio dobar u ofanzivi, da su Golubovi propustili još nekoliko dobrih prilika, ali i da dosta izmenjena zadnja li-nija mora još bolje da se uigra.

Nakon nekoliko uvodnih minuta Spartak je zagospodario terenom, a do prvog gola Golubovi su stigli već u 8. minutu. Dobro je sa distance na-nišanio Branimir Jočić, pa se tako, u ranoj fazi meča, zatresla mreža gostiju. Samo nekoliko minuta kasnije Subotičani su mogli da duplira-ju prednost. U odličnoj prilici se našao Stefan Šormaz, ali do promene rezultata nije došlo. Nastavio je Spartak sa napadima, a upornost Stefa-na Miloševića, kapitena Golubova, isplatila se u vidu lepe asistencije Marčiću koji glavom, sa peterca lako matira golmana gostujuće ekipe.

Nakon još jedne propuštene prilike za Spartak, do gola je mogao Srećković, pogađaju i gosti, u 36. minutu agilni internacionalac Bađi smanjuje prednost Subotičana. Što je Srećković promašio u 31. minu-tu, popravio je u 38., a Spartak je vodio sa 3:1. Još jednu dobru priliku za domaće imao je Dunđerski, njegov pokušaj zaustavila je prečka, dok je sa druge strane precizniji bio Predragović.

I u drugom delu meča Spartak je bio bolji rival, ofanzivniji, ali su Go-lubovi i dalje bili nedovoljno efikasni. Prilike su imali Mladenović, Šormaz i Srećković, sve do 65. minuta kada je Šormaz konačno us-peo da pronađe rešenje za odbranu gostiju i da se upiše u listu strelaca. Goleadu je nastavio Predragović, koji je u 87. minutu realizovao pe-nal, skrivljen nad Maleleom, od strane Jočića. Do kraja meča prome-ne rezultata nije bilo.

Spartak Ždrepčeva krv: Ostojić, Dunđerski  (Cucin), Otašević, Tekijaški (Jović), Milošević (Rakić), Jočić, Marčić, Mladeno-vić,  Jamamoto  (Tufegdžić),  Srećković  (Vidaković),  Šormaz (Tripković).

Zvijezda 09: Dejanović  (Manojlović),  Predragović,  Đelmić (Malela),  Mehmetagić,  Marković  (Tojčić),  Matić  (Živković)(Asentić), Janković, Augusto, Lukas (Parmaković), Bađi (Ra-kić), Vojnović.

Kada je Marčić dobro naciljao, Dejanović je bio nemoćan

Pred prvi takmičarski izazov u novoj sezoni i Super ligi Srbi-je Vladimir  Otašević, iskusni štoper Spartak Ždrepčeve krvi, najvljuje dobro izdanje i prve bo-dove u meču protiv Rada.

– U goste nam dolazi kvalitet-na ekipa koja u svojim redovi-ma ima nekoliko odličnih igra-ča. Neće biti lako protiv njih, ali smo spremni da naš kvalitet po-tvrdimo već u prvom meču. Na-damo se dobrom rezultatu, jer je uvek lakše igrati kada se već na startu osvoje bodovi – ističe Otašević.

Dosta promena bilo je u za-dnjoj liniji Subotičana. U timu

više nije Dejan Kerkez, nema ni Glavčića,  Đorđevića,  Ra-dovanovića... Tekijaški je sa pozicije beka prekomandovan na štopera...

– Uvek je tako tokom prela-znog roka. Promene u ekipi su neminovne. Momci koji su došli brzo su se uklopili i sigurno da će potvrditi epitet pojačanja tokom borbe za bodove. Mladi igra-či željni su dokazivanja i maksi-malno se trude da ukazano po-verenje iskoriste i da odigraju što bolje. Vremenom će pokaza-ti da su s pravom stigli do prvog tima – smatra Otašević.

Ono u čega se Golubovi uzdaju

su dobre pri-preme, ali i vrlo dobri rezulta-ti na prijatelj-skim utakmi-cama. Te po-bede, naravno, ne znače još ni-šta, ali svaka-ko je lepše ući u takmičarski ciklus nakon serije dobrih utakmica.

– Pripre-me su pro-tekle odlič-no. Malo smo

imali problema zbog povre-da pojedinih igrača, ali i oni su nam se sada priključili i svi smo u trenažnom proce-su što mnogo znači da start dočekamo kompletni. To-kom priprema na Zlatiboru odigrali smo nekoliko me-čeva protiv dobrih i kvali-tetnih rivala. Prikazanom igrom i učinkom smo za-dovoljni, mada uvek može bolje. Utakmica protiv Zvi-jezde je bila itekako dobra. Igra, ali i efikasnost mno-go nam znači zbog samo-pouzdanja mladih igrača u timu. Mogli smo i ubedljivi-ji biti protiv ekipe iz Bijelji-ne, ali ne treba to da nas op-terećuje sada. Najvažnije je da start prvenstva dočeka-mo bez povreda i da odmah počnemo osvajati bodove.

Iskusni štoper Subotičana čeka novu sezonu u plavo-belom dresu

Početni bodovi za samopouzdanje

Vladimir Otašević (desno)

NOVE sport 31Broj 12419. jul 2019.

Prvo kolo, 20. jul: CRVENA ZVEZDA - JAVOR MATIS RADNIČKI N. - PROLETER VOŽDOVAC - TSC MLADOST - RADNIK SPARTAK ŽK - RAD ČUKARIČKI - NAPREDAK VOJVODINA - MAČVA INĐIJA - PARTIZAN

2. kolo, 27.jul: JAVOR MATIS - PARTIZAN MAČVA - INĐIJA NAPREDAK - VOJVODINA RAD - ČUKARIČKI RADNIK - SPARTAK ŽK TSC - MLADOST PROLETER - VOŽDOVAC CRVENA ZVEZDA - RADNIČKI N.

3. kolo, 3. avgust:_RADNIČKI N. - JAVOR MATIS VOŽDOVAC - CRVENA ZVEZDA MLADOST - PROLETER SPARTAK ŽK - TSC ČUKARIČKI - RADNIK VOJVODINA - RAD INĐIJA - NAPREDAK PARTIZAN - MAČVA

4. kolo, 10. avgust: JAVOR MATIS - MAČVA NAPREDAK - PARTIZAN RAD - INĐIJA RADNIK - VOJVODINA TSC - ČUKARIČKI PROLETER - SPARTAK ŽK CRVENA ZVEZDA - MLADOST RADNIČKI N. - VOŽDOVAC

5. kolo, 17. avgustVOŽDOVAC - JAVOR MATIS MLADOST - RADNIČKI N. SPARTAK  ŽK  -  CRVENA ZVEZDA ČUKARIČKI - PROLETER VOJVODINA - TSC INĐIJA - RADNIK PARTIZAN - RAD MAČVA - NAPREDAK

6. kolo, 24. avgust: JAVOR MATIS - NAPREDAK RAD - MAČVA RADNIK - PARTIZAN TSC - INĐIJA PROLETER - VOJVODINA CRVENA ZVEZDA - ČUKARIČKI RADNIČKI N. - SPARTAK ŽK VOŽDOVAC - MLADOST

7. kolo, 31. avgust:MLADOST - JAVOR MATIS SPARTAK ŽK - VOŽDOVAC ČUKARIČKI - RADNIČKI N. VOJVODINA - CRVENA ZVEZDA INĐIJA - PROLETER PARTIZAN - TSC MAČVA - RADNIK NAPREDAK - RAD

8. kolo, 14. septembar: JAVOR MATIS - RAD RADNIK - NAPREDAK TSC - MAČVA PROLETER - PARTIZAN CRVENA ZVEZDA - INĐIJA RADNIČKI N. - VOJVODINA VOŽDOVAC - ČUKARIČKI MLADOST - SPARTAK ŽK 

9. kolo, 21. septembar:

SPARTAK ŽK - JAVOR MATIS 

ČUKARIČKI - MLADOST

VOJVODINA - VOŽDOVAC

INĐIJA - RADNIČKI N.

PARTIZAN - CRVENA ZVEZDA

MAČVA - PROLETER

NAPREDAK - TSC

RAD - RADNIK

10. kolo, 29. septembar:

JAVOR MATIS - RADNIK

TSC - RAD

PROLETER - NAPREDAK

CRVENA ZVEZDA - MAČVA

RADNIČKI N. - PARTIZAN

VOŽDOVAC - INĐIJA

MLADOST - VOJVODINA

SPARTAK ŽK - ČUKARIČKI 

11. kolo, 5. oktobar:

ČUKARIČKI - JAVOR MATIS

VOJVODINA - SPARTAK ŽK 

INĐIJA - MLADOST

PARTIZAN - VOŽDOVAC

MAČVA - RADNIČKI N.

NAPREDAK - CRVENA ZVEZDA

RAD - PROLETER

RADNIK - TSC

12. kolo, 19. oktobar:

JAVOR MATIS - TSC

PROLETER - RADNIK

CRVENA ZVEZDA - RAD

RADNIČKI N. - NAPREDAK

VOŽDOVAC - MAČVA

MLADOST - PARTIZAN

SPARTAK ŽK - INĐIJA 

ČUKARIČKI - VOJVODINA

13. kolo, 26. oktobar:

VOJVODINA - JAVOR MATIS

INĐIJA - ČUKARIČKI

PARTIZAN - SPARTAK ŽK 

MAČVA - MLADOST

NAPREDAK - VOŽDOVAC

RAD - RADNIČKI N.

RADNIK - CRVENA ZVEZDA

TSC - PROLETER

14. kolo, 30. oktobar:

JAVOR MATIS - PROLETER

CRVENA ZVEZDA - TSC

RADNIČKI N. - RADNIK

VOŽDOVAC - RAD

MLADOST - NAPREDAK

SPARTAK ŽK - MAČVA 

ČUKARIČKI - PARTIZAN

VOJVODINA - INĐIJA

15. kolo, 3. novembar:

INĐIJA - JAVOR MATIS

PARTIZAN - VOJVODINA

MAČVA - ČUKARIČKI

NAPREDAK - SPARTAK ŽK 

RAD - MLADOST

RADNIK - VOŽDOVAC

TSC - RADNIČKI N.

PROLETER - CRVENA ZVEZDA

Nakon završenog prvog dela takmi-

čenja, u 2019. godini kreće odmah

i drugi deo Super lige Srbije, pa će

tako do kraja kalendarske godine

biti odigrano još šest kola, zaključ-

no je na programu 14. decembra.

Raspored jesenjeg dela Super lige Srbije

Potpisivanjem ugovora o po-slovno-tehničkoj saradnji ozvani-čena je saradnja Fudbalskog klu-ba Spartak Ždrepčeva krv i Coer-ver coaching akademije. Ona će se ogledati kroz saradnju u pionir-sko-omladinskoj školi Golubova, a sve sa ciljem da se fudbalskim ta-lentima i njihovim trenerima pru-ži podrška na putu razvoja, odno-sno na putu do prvog tima.Nebojša  Vučković, glavni

trener u Spartakovoj školi fudba-la ističe da će saradnja podići nivo rada.

– Reč je procesima i progra-mima za dugorični period, a tako nešto je potrebno celoj našoj ško-li fudbala u cilju poboljšanja rada svakog pojedinca i rada ukupno.

Direktor omladinske škole Spartaka Ivica  Francišković je naglasio da je primećen problem u radu sa najmlađim fudbalerima.

– Sa njima i rade treneri koji su početnici, a ovo je prilika da njima, ali i svima ostalima u ško-li, pružimo šansu da unapređuju sebe i svoj rad. Saradnja je lako ostvarena, a biće sigurno dugo-ročna i uspešna.

Ugovor u ime Coerver cocahing akademije potpisao je Renato Pi-rša, tehnički direktor ove organi-zacije na nivou Srbije.

– Ovo je svetski metod broj 1 za obuku i razvoj mladih igrača i edukaciju trenera. Postoji već 35 godina, a licence su proširene u 45 zemalja, između ostalog u fud-balskim savezima Francuske, Ne-mačke, Japana, Austrije..., ali i

klubovima poput Mančester Siti-ja, Benfike, Bajerna, Milana, Ren-džersa... U Srbiji smo šest godina, a Spartak je imati kompletnu sa-radnju od najmlađih fudbalera do omladinaca. Treba znati da naša saradnja nije sprint, nego mara-ton, sa ciljem da u narednim godi-nama što veći broj igrača iz škole fudbala dođe do prvog tima Spa-taka – izajavio je Pirša.

U cilju postizanja što bolje for-me za početak sezone u Srpskoj ligi, grupa „Vojvodina”, u Fudbal-skom klubu Bačka 1901 su odlučili da deo priprema provedu i na Zla-tiboru. Tako je crveno-bela ekspe-dicija od 31 člana stigla na visin-ske pripreme koje, kako stižu ve-sti, prolaze u planiranom ritmu.

Crveno-beli su na početku pri-prema najavili visoke ambicije. Potvrdili su to i otkivanjem ime-na igrača koje su angažovali, a uz

dobar rad i pristup kao u drugom delu protekle sezone, od Bačke se može očekivati mnogo.

Na Zlatiboru se nalaze igra-či Nikola Studen, Oliver Jo-vanović,  Luka  Đurović,  Bo-jan Bjedov, Nikola Masalu-šić,  Ognjen  Drašković,  Saša Kiš, Davor Rajkovača, Andri-ja Milić, Strahinja Lukić, Mla-den Molnar, Sava Todić, Ma-teja Nenadović, Miloš Manoj-lović, Mladen Šušnjar, Đorđe 

Glišović,  Luka  Bijelović,  Ne-bojša Mezei, Novak Vujoše-vić,  Nemanja  Stanković,  Mi-lan Lučić, Marko Anđić, Alek-sandar Nosković, Mihajlo Ka-luđerović,  Viktor  Milovano-vić i Stefan Ilijin, kao i struč-ni štab u kojem su Savo Paviće-vić, prvi trener, i Dejan Srdić, pomoćni trener, lekar dr Nikola Bačuljkov, sportski direktor Ra-dovan Šimun i sekretar Moni-ka Juhas.

Ostvarena saradnja FK Spartak ŽK i Coerver coaching akademije

Lakši put do prvog tima

Fudbaleri Bačke 1901 sprovode deo priprema i na Zlatiboru

Visoke ambicije u Srpskoj ligi

Nebojša Vučković, Ivica Francišković i Renato Pirša

Prvenstvo Srbije u basketu

Takmičenje u nedelju

Jedan od turnira Prvenstva Srbije u basketu 3x3 biće odr-žan u Subotici, u nedelju, 21. jula, a takmičenje se održava u kategorijama juniora i seniora.

Reč je o takmičenju koje će po drugi put biti održano u Subotici, a utakmice će biti igrane na specijal-nim terenima u centru Subotice.

U kalendaru Prvenstva Sr-bije su 33 turnira, a pobednici nastupa u Subotici dobiće šan-su da se bore na završnom tur-niru u Subotici.

Takmičenje počinje u 11 sati, a prijave se mogu izvrštiti na zvaničnoj stranici FIBA 3x3, ili na telefon 063/16-55-361.

Nagradni fond za turnir u Subotici je 120.000 dina-ra, a kotizacije za 5.000 dina-ra po ekipi u seniorskoj, odno-sno 2.000 dinara u juniorskoj konkurenciji.

Milana  Rajlić, najbolji poenter Ženskog odbojkaš-kog kluba Spartak i jedna od najboljih prvotimki Golubi-ca proteklih sezona promenila je sredi-nu. Subotica osta-je iza Rajlićeve, a nova destinacija u kojoj će se boriti je Lajkovac, odnosno ekipa Železničara.

Ekipa Železniča-ra poslednjih sezo-na igra sve ozbilj-niju ulogu u doma-ćoj ženskoj odboj-ci, a prošla sezone bila je daleko naj-supešnija, osvojene su obe domaće titu-le, i u Super ligi i u Kupu Srbije.

Ženski odbojkaški klub Spartak ostao bez najboljeg poentera

Rajlićeva u Lajkovcu

NOVEreklame32 Broj 12419. jul 2019.

060/052-44-13

Multislajsni skener (MSCT) predstavlja modernu dijagno-stičku metodu slojevitog sni-manja tela. Predstavlja nein-vazivnu dijagnostičku meto-da, a pregledi su bezbolni, jed-nostavni i brzi. Mogu se ura-diti odmah kad je potrebno, u nekim slučajevima i bez poseb-ne pripreme. Slike slojeva po-jedinih organa nastaju tako što se X zraci pretvaraju u svetlo-sne ili električne impulse po-moću detektora zračenja. Kom-pjuterskom obradom se kre-ira slika preseka u tri dimen-zije i dobija detaljan anatom-ski prikaz. Multislajsni skener detektuje zračenje iz dva foku-sa dajući submilimetarske pre-seke. U isto vreme vrši se sni-manje kostiju, mekih tkiva i krvnih sudova . Sa optimal-nom kombinacijom precizno-sti i nisko-doznog pregleda,

Somatom.g.Now nudi inova-tivna rešenja i širok spektar primene različitih medicinskih specijalnosti. Veliki klinički značaj ima u onkologiji, neuro-logiji, ortopediji, angiografiji i gastroenterologiji.

Može da otkrije infekcije, tumore, proširenja krvnih su-dova (aneurizme), krvarenja, tromboze, patološke kolekci-je tečnosti, deformitete, her-nije, upale, evaluaciju povre-da.Visoka prostorna rezolu-cija omogućava preglede ve-oma malih koštanih struktu-ra. Optimizuje kvallitet sli-ke na granicama između me-kih tkiva i vazduha što je be-nefit kod pregleda pluća i de-belog creva. Takođe reduku-je smetnje i poboljšava kvali-tet slike u koštanim struktura-ma, što je značajno kod orto-pedskih pregleda. Integrisana

kamera konstantno drži paci-jenta pod nadzorom sa uglom nadgledanja 90 stepeni.

Redukovano zračenje omo-gućeno je naprednom rekon-strukcijom. Pruža odličan kva-litet slike za veoma niske doze zračenja. Automatizovano po-dešava dozu zračenja u odno-su na veličinu pacijenta, sta-rosnu dob i težinu. Pogodan je

za snimanje dece. Primenjuje se pedijatrijski protokol sa ši-rokim spektrom podešavanja za optimizaciju zračenja, pri-lagođenog starosnoj dobi i te-žini dece.

Najnoviji Simensov Soma-tom Go.Now na raspolaga-nju je u Poliklinici Kuća zdrav-lja. MSCT integriše komplek-sne preglede u dnevnu praksu

snimanjem i dobijanjem de-taljnog opisa:

-Mozga-Kičme i kičmenog stuba-Pluća i grudnog koša -Abdomena (trbušna

šupljina:jetra, pankreas, žuč-na kesa i žučni putevi, nadbu-brežna žlezda, slezina i urinar-ni trakt).

-Angiografija-kontrastno snimanje krvnih sudova i or-gana .

MSCT endoskopski pri-kaz simulira prikaz unutrašnje anatomije bez invazivnih me-toda i simulira pregled unu-tar šupljikavih struktura. Takvi pregledi su:

-virtuelna bronhoskopija (bronhografija) i

-virtuelna kolonoskopija (kolonografija)

-Specijalni MSCT protokoli za pregled dece.

MuLtiSLaJSNi SKeNer (MSct) medicinskoj dijagnostici