9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

NOVE

Godina IV • Broj 156 • 6. mart 2020. • Cena: 40 dinara

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

ÉVE A POLGÁROK EGÉSZSÉGÉNEK SZOLGÁLATÁBAN15Nikole Kujundžića br. 6

str

4-5

str 7

str 9

Subotica dobila 22 miliona za vrtiće, igrališta i Centar za VTOSubotica dobila 22 miliona za vrtiće, igrališta i Centar za VTOVeliko istraživanje Novih subotičkih novina

Kako su decu sa igrališta zarobile igraonice

Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade za Nove subotičke novine govori o planovima i izborima

Bojkot je propao. Pobediće Vučićeva politika rada, investicijai boljeg životaGrađani vide ciljeve, vide budućnost i vide ko je sposoban da ih predvodi u toj budućnosti i da te ciljeve realizuje. Dakle, to je važno, to će značiti

da ćemo imati sve veći broj zaposlenih, punije kućne budžete i sigurniji život za sve građane

2

NOVE

6. 3. 2020.

Subotičani dobijaju mnogo bolje uslove za lečenje. Dosad nefukn-cionalna i loše snabdevena grads-ka apoteka naći će novog vlasni-ka, koji će biti obavezan da sve apoteke u gradu savremeno uredi i opremi najsavremenijim lekovima. Odbornici Skupština grada doneli su Odluku o pokretanju postupka za realizaciju javno-privatnog part-nerstva sa elementima koncesije.

REŠENJE U PRAVO VREME. Prema rečima Nemanje Simovića člana Gradskog veća, Apoteka Subotica čiji je osnivač grad, nalazi se u teškoj finansijskog situaciji, budući da je dug prema dobavl-jačima blizu 200 miliona dinara. Stoga u Gradskoj upravi smatraju da je javno-privatno partnerstvo sa elementima koncesije dobro rešenje jer će doneti benefite ovoj zdravstvenoj ustanovi.

- Apoteke Subotica su u izuzetno teškoj situaciji i njihov dug iznosi između 180 i 200 miliona dinara, a Grad je jemac za njih i već u pismenoj i usmenoj formi dobijamo pitanja dobavljača da li ćemo nešto preduzeti kako bi se nagomilani dugovi regulisali. Upravo iz tih

razloga ulazimo u javno-privatno partnerstvo, kako bi pomogli sub-otičkim apotekama. Tržišna utak-mica između državnih i privatnih apoteka nije ravnomerna. Državne apoteke imaju centralizovanu javnu nabavku, a sa druge strane, i privatne apoteke izdaju lekove na recepte i vrlo teško subotičke apo-teke mogu da opstanu na tržištu. Da sada nismo povukli ove poteze dug bi se vrlo brzo nagomilao do te mere da ne bismo ni mogli da nađemo zainteresovanu stranu koja bi bila partner Gradskoj upravi u zajedničkoj želi da spasemo apoteke - rekao je Simović.

IZABRAN NOVI OMBUDS-MAN. Na 27. sednici Skupštine grada doneta su rešenja o davanju saglasnosti na program poslovan-ja 13 javnih i javno komunalnih preduzeća za 2020. godinu. Među 50 tačaka dnevnog reda, doneta je Odluka o usvajanju Lokalnog akcionog plana zapošljavanja za 2020. godinu, Odluka o mreži dečjih vrtića u ustanovama na teritoriji grada Subotice i Odluka o ostvarivanju prava na sufinan-siranje troškova za biomedicinski potpomognuto oplođenje za prvo i drugo dete.

Donete su i odluke o davanju saglasnosti na programe poslo-vanja javnih preduzeća. Usvojni je i Plan generalne regulacije za zonu „Mali Bajmok” i delove zona „Novo Selo”, „Gat” i „Ker, kao i izrada Plana detaljne regulacije za deo prostora između postojeće i plan-irane trase železničke pruge Beo-grad - Subotica u Aleksandrovu. Odbornici su izglasali i Odluku o izradi Izmene dela Plana detaljne regulacije za deo obalnog pojasa Palićkog jezera (zapadna i južna obala IV sektora i obala III sektora) na Paliću i Odluku o izradi Plana detaljne regulacije za uređenje i izgradnju verskih kompleksa i komercijalnih sadržaja pored Senćanskog puta. Usvojena je i Odluka o izmenama i dopunama Odluke o Gradskoj upravi grada Subotice, kao i Odluka o izmena-

ma i dopunama Odluke o oblicima i načinu ostvarivanja saradnje Komunalne policije i gradskih ins-pekcijskih službi. Donet je i Zakl-jučak o usvajanju Godišnjeg plana rada Gradskog štaba za vanredne situacije za 2020. godinu, a takođe doneto je i Rešenje o davanju saglasnosti na Program poslovan-ja Fondacije za pomoć pri lečenju teško obolele dece i omladine sa finansijskim pokazateljima za 2020. godinu. Na skupštinskom zasedanju Erika Tot Salai imeno-vana je za novog ombudsmana umesto Zlatka Marosiuka koji je otišao u penziju.

Aktuelno

Grad Subotica i Senta zaključili su Ugovor o geodetskim uslugama za legalizaciju nelegalnih objekata, na teritoriji Subotice i Senta

U Plavoj sali Gradske kuće, Zagor-ka Panić, menadžer Projekta „Samo pravno zaokružena javna svojina je dobra javna svojina” i Marta Var-ga Petrić, direktor firme „Prostor”

iz Ade, zaključili su ugovor o geodetskim uslugama i pripre-mi projektno-tehničke doku-mentacije za proces legalizacije nelegalnih objekata, na terito-riji Grada Subotice i Opštine Senta, u okviru programa „Exc-hange 5”.

Vrednost Ugovora je 17,8 miliona di-nara i to je najveća sprovedena javna nabavka. Posao je dobila firma „Prostor Ada”, a rok za izradu geodetskih i projek-tno-tehničkih usluga je tri meseca.

- Projekat je obuhvatio i nelegalne objekte Grada Subotice i opštine Senta, ukupno 136 objekata za obe lokalne samouprave. Grad Su-botica je već od 240 objekata uspeo da legalizu-je oko 50-tak, a ostatak će biti pokriven upravo ovim Ugovorom - rekla je Zagorka Panić.

Samo pravno zaokružena javna svojina je dobra svojina

Autor: A.Šiška

Zagorka Panić i Marta Varga Petrić

Na Skupštini Grada doneta Odluka o javno-pri-vatnom partnerstvu za Apoteke Subotica

Grad štedi Grad štedi 200 miliona, 200 miliona, Subotičanima bolji Subotičanima bolji uslovi lečenjauslovi lečenja

Autor: B.Nikolić

Dosad nefukncionalna i loše snabdevena gradska apoteka naći će novog vlasnika, koji će biti obavezan da sve apoteke u gradu savre-meno uredi i opremi najsavremenijim lekovima

Skupština gra-da dala je sagla-snost na Program poslovanja Fon-dacije za pomoć pri lečenju teš-ko obolele dece i omladine

Nemanja Simović

Marta Var-ga Petrić je istakla, da ovim po-slom legali-zuju 70-ak objekata

3

NOVE

6. 3. 2020.

Aktuelno

Kroz selekciju radova na izložbi će se pred-staviti najznačajnija ostvarenja iz zbirki slikarstva, skulpture, keramike, grafike i novih medija

Dela žena, umetnica u kolekciji Galerije

U Savremenoj ga-leriji Subotica, izložba Umetnice: dela žen-skih autora u kolekciji Savremene galerije Subotica, otvara se 11. marta, u 18 časova.

Kustos izložbe Tama-ra Kucor, kaže da veliki deo kolekcije SGSU, koji broji oko 1400 umetničkih dela, obu-hvataju dela umetnica.

-Izložba nudi slojevit uvid u strukturu fonda Galerije, pregled ra-zvoja umetničkih ideja, i ukazuje na doprinose zastupljenih umetnica i njihovih ostvarenja.

Fond Savremene ga-lerijije baštini dela zna-čajnih umetnica, čije je delovanje obeležilo domaću i regionalnu umetničku scenu dru-ge polovine XX veka, kao što su: Olga Jan-čić, Bogdanka Pozna-nović, Mirjana Šipoš, Ankica Oprešnik, Mir-jana Isaković, Breda Beban, i mnoge druge. Galerija čuva dela i da-lje aktivnih savremenih vizuelnih umetnica čija ostvarenja će publika biti u prilici da vidi na izložbi.

Dobra muzika 21. veka, u Omla-dinskom klubu „Skladište”• U okviru muzičkog serijala, „Iza scene” , mladi subotički muzičari Olga Čegar i Pavle Zvekić, govoriće o svojim istraživanjima u oblasti muzike

Fondacija Danilo Kiš, u Omladinskom klubu „Skla-dište”, u subotu, 14. marta, u 19.30 časova organizuje, u okviru muzičkog serijala „Iza scene”, susret sa mla-dim muzičarima Olgom Čegar i Pavlom Zvekićem,

koji će govoriti o svom doživljaju i istraživanjima u oblasti muzike.

Ružica Inić, diplomirani muzičar i Armand Mesa-roš saradnici su progra-ma, a Olga Čegar i Pavle Zvekić (synth-pop duo „Guštenice”) sviraće, pe-vati i pričati o dobroj muzici 21.veka.

Subotički muzičari govori-će o načinima dolaženja do nove uzbudljive muzike, u vremenu beskrajno isprepli-tanih informacija. Danas je gotovo besmisleno, na bilo koji način, kategorizovati umetnika, ma koja to umet-nost bila. To je veoma lako uočljivo u muzici. Novi izvo-đači su odavno utemeljene muzičke pravce svojim izra-žajem razgranali na mnogo podžanrova i time pokrenuli nezaustavljiv talas popular-ne muzike, vredne pažnje.

Muzički serijal „Iza scene”, u organizaciji Fondacije za omladinsku kulturu i stva-ralaštvo „Danilo Kiš”, zami-

šljen je kao ciklus razgovora o muzici sa muzičarima iz Subotice i drugih gradova, sa ciljem bližeg upoznava-nja, pre svega mladih, sa elementima muzike, prav-cima, žanrovima, trend-ovi-ma u muzici, muzičarima, bendovima, istorijom i teo-rijom muzike, muzičkom in-dustrijom, muzikoterapijom i mnogim drugim nesluće-nim dimenzijama te magič-ne grane umetnosti.

Iza scene

„Danilo Kiš”

СИР: Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-

3655=Nove subotičke novine

COBISS.SR-ID 22996660

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINA U PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara+poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara+poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara+poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO2.080 dinara+poštanski troškovi

IMPRESUMIzdavač:

NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.

Društvo za novinsko-izdavačku delatnostSubotica, Maksima

Gorkog 8Tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947PIB: 109859609

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

Direktor, glavni i odgovorni urednik:

Vlado Tomić dipl. Ecc.Tel: 553-914

(direktor@subotickenovine.rs)

Zamenik gl. i odg. urednika:

Nada Harminc Karanović

(urednik@subotickenovine.rs)Tel: 552-042

Tehnički urednikRobert Kiš

(tehnicki@gmail.com)

Redakcija-novinari:Tel: 553-042

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola

Stantić, Milutin Mitrić, Bojan Nikolić

Karikaturista:Milenko Kosanović

DIZAJN

Bulevar Mihajla Pupina 15065/379 33 90

office@olorinpress.rs

Marketing:Tel: 553-914

e-mail: marketing@subo-tickenovine.rs

Oglasi i čitulje:Tel: 553-805

(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa:,,Štamparija Borba’’ A.D. Kosovska 26, Beograd

Nikola Marinković, izvršni urednik Catena Mundi dr Aleksandar Raković, autor knjige „Crnogorski separatizam” govoriće na tribini SKC-a, o delu koje je prva celovita studija o razvoju i nastanku savremenog Montenegra i rasrbljavanja „Srp-ske Sparte”

Srpski kulturni centar Sveti Sava, Zadužbina Dušana Radića, u četvrtak, 12. marta, u 19. časova organizuje tribinu na kojoj će biti predstavljena knjiga Aleksandra Ra-kovića „Crnogorski sepa-ratizam”.

Gosti tribine su gpsti Nikola Marin-ković, izvršni urednik Catena Mundi dr Aleksandar Raković, autor knjige.

Knjiga Aleksandra Rakovića „Crnogorski separatizam” je prva celovita studija o razvoju i nastanku savremenog Montenegra i rasrblja-vanja „Srpske Sparte” i ko stoji iza projekta rasrblja-vanja Crne Gore?

-Crnogorski separatizam iz srp-stva je proces koji traje, a ishod je neizvestan. Srpsko pitanje u Crnoj Gori je svesrpskpo pitanje i ne mogu ga rešavati samo Srbi iz Crne Gore, koji su danas izloženi segregaciji. Republika Srbija, Repu-

blika Srpska i Srpska pravoslavna crkva, moraju da učine sve, kako bi odbranile Srbe u Crnoj Gori. Nužan je zajednički rad na povratku srpske državnosti Crne Gore. Srpska isto-riografija, kao i druge naše društve-no-humanističke nauke, sa-mo su se uzgredno bavile konvertitskim identitetima, koji su se pokazali vrlo razornim po srpstvo. Takva politička korektnost, koja se kosi s tragao-cem za odgovorima, nije urodila plodom. Po-treban je stoga angažo-vaniji pristup - kaže autor knjige Aleksandar Raković.

Savremeni Montenegro i Savremeni Montenegro i rasrbljavanja „Srpske Sparte”rasrbljavanja „Srpske Sparte”

Autor: N. H. K.

Autor: N. H. K.

Autor: N. Harminc

Synth-pop duo „Gu-štenice”, muzičari

Olga Čegar i Pavle Zvekić sviraće, pevati i pričati o dobroj muzici 21.veka

4

NOVE

6. 3. 2020.

Intervju

Za četiri godi-ne u Vojvodini je urađeno više nego što je ura-đeno od 2000. do 2016. godine. Kada se gleda period od naše četi-ri godine i kada gledamo period do 2016, možemo da kažemo da smo prvo ojačali budžet, imamo gotovo 20 milijardi više nego što smo zatekli 2016. U vođenju investicija po-stupali smo u odnosu na program koji smo po-stavili, a ne u odnosu na lične poglede lokalnih, regionalnih moćnika ili članova Vlade. - kaže u in-tervjuu za Nove subotičke novine predsednik Pokra-jinske vlade Igor Mirović.

SNS na izbore ide samostal-no. Pošto su budžeti Pokrajine, ali i grada Subotice, najveći u istoriji, očekujete li da budžet kao politički plen može pred-stavljati mamac za jedan broj stranaka da naprave savez pro-tiv SNS-a?

- Nažalost, postoje politič-ke stranke i političari koji u budžetu vide plen, i zato su i bili zapanjeni kada sam postavio program kao vodilju rada Pokra-jinske vlade i mi danas, analizi-rajući program Pokrajinske vla-de koji su podržali pokrajinski poslanici u junu 2016. godine, možemo da kažemo da budžet ne samo da nije bio plen nego je budžet bio u funkciji realizaci-je programa. Potreba građana je bila da imaju bolju i kvalitetni-ju bolnicu, renoviranu i rekon-struisanu školu. I jedan od naj-važnijih pravaca će biti da na izborima ne pobede one politič-ke stranke koje budžet doživlja-vaju kao plen, a da pobedi Srp-ska napredna stranka, da pobedi politika predsednika Aleksandra Vučića, politika rada, zapošlja-vanja, investiranja i politika koja budžet vidi kao sredstvo za reša-vanje problema građana.

Demokratska stranka i sve partije koje su iz nje izrasle i koje su se udružile u Savez za Srbiju, najavljuju da će boj-kotovati izbore. Očekujete li da će se bojkot sprovoditi kako bi se organizovali masov-ni protesti posle izbora, zbog navodne krađe glasova?

- Bojkot izbora je doživeo krah. Razlog za to pre svega leži u činjenici da je politika koju je vodila Srpska napredna stran-ka ostvarila većinu planiranih rezultata i da građani očekuju nastavak realizacije velikih pro-jekata, povećanje zarada, po-većanje penzija. Građani oče-kuju da se nastavi sa ozbiljnim radom, a to znači rast ukupne ekonomije, sve veći broj fabrika, pad nezaposlenosti u čitavoj ze-mlji. Radi ilustracije, kada je reč o broju nezaposlenih u Vojvodi-ni, na današnji dan nalazimo se na nivou iz 1989. godine. Slede-ći cilj mora biti da dostignemo gotovo punu zaposlenost - to je poslednji put bilo u Vojvodi-ni 1979. godine - tada smo imali oko 45.000 nezaposlenih. I sada građani vide ciljeve, vide buduć-nost i vide ko je sposoban da ih predvodi u toj budućnosti i da te ciljeve realizuje. Dakle, to je važ-no, to će značiti da ćemo imati sve veći broj zaposlenih, punije kućne budžete i sigurniji život za sve građane.

Kako komentarišete stav jednog broja političkih stra-naka da su izbori po istim za-konima regularni samo kad su na vlasti, odnosno da su pokra-deni kad su opozicija?

- Brojni su argumenti protiv bojkota. Brojni su argumenti i protiv najava o krađi izbora. Po istim principima i po istom zako-nu su se izbori odvijali od 2000. do 2016. godine i kad god je De-mokratska stranka pobeđivala, nije se ljutila. Moraju da shvate da danas gube zato što nemaju politiku, danas gube zato što ve-oma često iznose laži, da danas gube zato što su nejedinstveni, da danas gube zato što obma-njuju građane u javnom govoru i na društvenim mrežama. Kada to isprave i kada otklone sve ne-dostatke, možda će dobiti i neki

glas više. Tu ne pomaže izborni sistem, niti pomažu neka nova pravila.

Može li Srbiju uzdrmati po-stizborna kriza koju najavljuje opozcija?

- Uveren sam da ne može zato što će izbori biti sprovedeni u skladu sa zakonom, zato što je tokom poslednjih nekoliko mese-ci, uz međunarodne posrednike, promenjen čitav niz odredbi koje treba da dodatno ojačaju izbor-ni proces, da povećaju transpa-rentnost tog procesa. I drugo, za postizbornu krizu treba da po-stoji postizborna snaga koja bi to vodila. Ne vidim u liderima dela opozicije koji bojkotuju izbore tu snagu. To su isti oni ljudi koji su najodgovorniji za sunovrat Srbi-je od 2000. do 2012. godine. Ne verujem da će građani ulaziti u avanturu i njima u bilo kojoj for-mi ukazati svoje poverenje.

Dugo ste najavljivali Fruško-gorski koridor, ali već tri godi-ne od tog posla nema ništa. Taj projekat su najavljivali i vaši prethodnici iz Demokratske srtranke, ali oni sem jednog studentskog diplomskog rada iz šezedestih godina, nisu ima-li nijedan dokument. Da li ste vi uradili nešto više?

- Uradili smo mnogo više jer smo završili projektnu doku-mentaciju, u toku je ekspropri-jacija na trasi od Rume do Iriga i sada se taj ceo posao nalazi u rukama nadležnog ministarstva i u rukama Vlade Republike Sr-bije. Da li će i kada oni ugovo-riti taj posao sa odgovarajućim kompanijama - to jeste pitanje, i to je pre svega pitanje za njih, naša uloga je da zahtevamo da se taj posao ugovori što pre da bismo dobili 40 kilometara puta, ekonomski isplativog, važnog za razvoj Rume, Iriga, Novog Sada, za rasterećenje saobraćaja, za re-šavanje problema u Petrovara-dinu, za brži transport, za sma-njivanje troškova i za nastavak povezivanja te trase sa trasom od Rume do Šapca i kasnije do Loznice. Prema tome, poveza-će se Vojvodina sa Hrvatskom, sa Republikom Srpskom, sa Bo-snom i Hercegovinom, nemerljiv je značaj toga, ali je odluka na Vladi Republike Srbije. Sve smo učinili da pripremimo osnovu da se ta odluka donese.

Loše zdravstvo i očajni uslo-vi lečenja bili su dugi niz go-dina najveći problem građana Vojvodine. Trgovalo se listama čekanja, koje su novinari nazi-vali listama smrti. Šta ste ura-dili da se to stanje promeni?

- Obnovili smo kompletnu di-jagnostiku u Kliničkom centru Vojvodine, regionalnim bolnica-ma širom Vojvodine i na sva tri instituta u Sremskoj Kamenici. U Subotici sada imamo angio-sa-lu, a nismo je imali, imamo obu-čene ljude koji saniraju posledice srčanog udara u veoma kratkom roku, imamo stari i novi magnet koji je u funkciji i mnogo toga drugog. Završili smo i projektnu dokumentaciju za rekonstrukci-ju subotičke bolnice i očekuje-mo da taj posao u ovoj ili nared-noj godini sprovede Kancelarija za javna ulaganja. Slično je i na drugim klinikama, u ovoj godini smo već pripremili rekonstruk-ciju bolnice u Somboru, u Senti, Specijalne psihijatrijske bolnice u Kovinu, u toku je rekonstrukci-ja Interne klinike u Novom Sadu i Klinike za neurologiju i neurop-sihijatriju, a pripremamo i veli-

ki projekat, radovi će početi u drugoj polovini ove godine, a to je izgradnja Kamenice 3, sva tri instituta dobiće dodatni prostor za svoje pacijente. To je samo u ovoj godini. A kada pogledamo četiri godine unazad, videćemo da su liste čekanja smanjene, da imamo nove akceleratore, nove CT-e, nove magnete, poseban magnet za decu. Da su tako ra-dili u onom periodu od 2000. do 2016, mi bismo danas imali ma-nje posla. Svejedno, obavili smo veliki posao, ali ćemo i u buduć-nosti nastaviti da ga radimo.

Nasledili ste mnoge afere i kriminalne poslove iz vre-mena vladavine Demokratske stranke. Međutim, gotovo nije-dan nije procesuiran pred pra-vosudnim organima, a neki su završeni vrlo blagim kaznama. Šta je uzrok tome?

- Nažalost, i pored velikih pro-mena u gotovo svim oblastima života i rada od 2012. do danas, u oblasti pravosuđa i dalje smo na trulim temeljima reforme pravo-suđa iz 2008/2009. godine. Ta reforma prouzrokovala je izbor mnogih ljudi koji nisu savesni, profesionalni ni odgovorni da u okvirima zakona, kroz pravosud-nu proceduru obelodane i utvr-de činjenice o događajima koji su javnosti poznati.

Neverovatne stvari su se deša-vale od 2004. do 2016. u Pokra-jinskoj vladi. Nestalo je netra-gom, prema našoj analizi, više od 300 miliona evra sa veoma preci-znim ugovorima, veoma jasnim policijskim prijavama i često ve-oma jasnim određenjem tužilaš-tva po tom pitanju. Zašto to do kraja sudovi nisu procesuirali, mislim da odgovor leži u nepro-fesionalnosti, neodgovornosti i neznanju pojedinih nosilaca pra-vosudne vlasti.

Primera je mnogo. Mišković, Pokrajinski fond za kapitalna ulaganja, Pokrajinski fond za razvoj novih tehnologija, Ra-zvojna banka Vojvodine. Kako građani mogu verovati da se si-stem popravlja ako krivci uvek ostaju nekažnjeni?

- U Razvojnoj banci Vojvodi-ne, prema nalazu stručnih ljudi iz policije i tužilaštva, a to po-

Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade za Nove subotičke novine govore o planovima i izborima

Bojkot je propao, pobediće Vučićeva Bojkot je propao, pobediće Vučićeva politika rada, investicija i boljeg životapolitika rada, investicija i boljeg životaGrađani vide ciljeve, vide budućnost i vide ko je sposoban da ih predvodi u toj budućnosti i da te ciljeve realizuje. Dakle, to je važno, to će značiti da ćemo imati sve veći broj zaposlenih, punije kućne budžete i sigurniji život za sve građane

Očekujem da u ovoj godini počne izgradnja pruge od Novog Sada do Subotice i onda će svi gradovi na toj trasi - Suboti-ca, Bačka Topola, Vrbas, Novi Sad, Inđija, Sremski Karlovci, Stara Pazova, Beograd - omogućiti da du-plo brže stignemo od Subotice do Novog Sada i Beograda.

Autor: Milica Trifunov

5

NOVE

6. 3. 2020.

Intervjutvrđuje i obim zaduživanja za pokriće gubitaka, nestalo je 150 miliona evra. U Upravi za kapi-talna ulaganja, odnosno ranije u Fondu za kapitalna ulaganja, sporno je deset ugovora. Radi ilustracije, 270 miliona dinara je nestalo prema nalazu ovlašćenog veštaka prilikom rekonstrukcije Klinike za ginekologiju i akušer-stvo u Novom Sadu, 50 miliona dinara je nestalo prema nalazu veštaka prilikom rekonstrukci-je objekta ,,Hertelendi”, oko 3,9 milijardi dinara potrošeno je, ve-ćina od toga je i nestala preko ra-čuna takozvanog Fonda za nove tehnologije. Nema odgovora na ta pitanja, nažalost. Potencira-li smo ih, otvarali, komunicirali sa nadležnim službama, ali ko-načnog odgovora u smislu pra-vosnažnih presuda i utvrđivanja krivice - nema. Policija je podnela 104 krivične prijave u odnosu na dodeljena sredstva preko tako-zvanog Fonda za nove tehnolo-gije. Dve ili tri prijave su završile na sudu, što znači da ili policija nije stručno obradila pojedine slučajeve, u šta sumnjam, ili je tužilaštvo nedovoljno efikasno, ili je ono što zaista mislim da je-ste - pravosuđe ne radi svoj po-sao.

Fajnenšel tajms ocenio je da je Srbija evropski rekorder po privlačenju direktnih stranih investicija. Po mnogim merili-ma Subotica se nalazi u vrhu srpske privrede. Očekujete li da će izgradnja brze pruge još više ubrzati njenu ekonomsku poziciju?

- Da, izgradnja brze pruge na-preduje u skladu sa ugovorom na pravcu od Novog Sada do Beo-grada. Očekujem da u ovoj godi-ni počne izgradnja pruge od No-vog Sada do Subotice i onda će praktično svi gradovi na toj trasi - Subotica, Bačka Topola, Vrbas, Novi Sad, Inđija, Sremski Karlov-ci, Stara Pazova, Beograd - dobiti jednu dodatnu saobraćajnu žilu koja će omogućiti mnogo bržu, jeftiniju komunikaciju, putovaće se za gotovo upola kraće vreme nego sada od Subotice do No-vog Sada i Beograda. Ući ćemo u novu mobilnost zaposlenih, stu-denata, sportista, mladih i to će značajno pomoći Subotici. Subo-tica postaje sve važniji regionalni centar, ne samo zbog izgradnje ipsilon-kraka i brze pruge, već i zbog toga što brojne kompanije

posluju u Subotici i sada je već teško pronaći ljude koji bi radili u novim kompanijama u tom gradu jer Subotica prednjači po stepenu zaposlenosti u celoj Vojvodini.

Svetski mediji Suboticu svr-stavaju u turistički najzani-mljivije destinacije Evrope. Smatrate li da će završetak gradnje Akva-parka „Palić„ još više ubrzati razvoj grada?

- Sigurno, ja sam jedan od ini-cijatora izgradnje Akva-parka „Palić„ jer smo godinama go-vorili o novom, kvalitetnom sa-držaju na Paliću koji treba da privuče goste iz zemlje i ino-stranstva. I ne samo to, uložili smo u rekonstrukciju Velike te-rase, u rekonstrukciju staza, jav-nih površina na Palićkom jezeru. U pripremi je izgradnja bicikli-stičke i pešačke staze oko jezera, radili smo puno zajedno sa lokal-nom upravom na izgradnji kana-lizacione mreže u samom nase-lju Palić, više od 600 kuća će biti priključeno na mrežu i time će se zaštititi samo jezero, a mnogo je uloženo i kada je reč o regional-nom sistemu Adorjan Palić, koji treba da prepumpava vodu na toj lokaciji. Sve u svemu, stvaraju se uslovi za razvoj Palića kao zna-čajnije turističke destinacije u budućnosti. Ostaje da se na jed-noj od najvažnijih lokacija u zoni Palića izgradi elitni hotel koji bi dodatno doprineo vrednovanju Palića kao turističke destinacije.

Poreklom ste Crnogorac. Kako gledate na spor Mila Đu-kanovića i Srpske pravoslavne crkve?

- Poreklom sam Srbin iz Crne Gore i podržavam i javno i na sve druge načine Srpsku pravoslavnu crkvu, koja praktično vodi pro-teste onih koji su nezadovoljni ne samo Zakonom o slobodi ve-roispovesti, koji je u Crnoj Gori predvideo otimanje imovine naše crkve, već predvodi ljude koji su nezadovoljni zatiranjem svog jezika, srpskog jezika. Pod-setiću vas da u Crnoj Gori goto-vo polovina stanovništva govori srpskim jezikom. Od 70% pravo-slavnog stanovništva, a to je po-kazatelj sa popisa iz 2011. godine, polovina se izjašnjava kao Srbi, a još dodatna trećina, koji se izjaš-njavaju kao Crnogorci, deklari-šu se kao Crnogorci koji govore srpskim jezikom, poštuju svoju Srpsku pravoslavnu crkvu, pišu ćirilicom, vole svoje ćirilično pi-smo. Sva prava u dužem periodu negira vlast u Crnoj Gori i pro-tiv toga su ustali građani Crne Gore. Zašto vlast ne ulazi u dija-log sa svojim građanima, pitanje je za vlast u Crnoj Gori i ozna-čava kratkovidost i nedoslednost same vlasti.

Postoji li opasnost da para-lelno s crnogorskim, kosov-skim, i pitanjem Republike Srpske, ponovo bude aktueli-zovano i vojvođansko pitanje?

- Uveren sam da ne postoji jer smo politikom koju smo vodili

Vojvodinu vratili svojim kore-nima. Danas se širom Vojvodine vijori i tradicionalna zastava na-stala u maju 1848. godine, danas se govori o Vojvodini Svetozara Miletića, Jaše Tomića, Milice To-mić. Danas slavimo važne da-tume iz srpske istorije Voj-vodine. Postojala je i ideja o građanskom konceptu Vojvodine slično ovom građanskom konceptu Crne Gore. U toj ideji svi bi bili ravnopravni osim Srba jer bi Srbi bili građani, a nacionalne manjine bi u Vojvodi-ni bile Mađari, Slovaci, Rusini, Hrvati. Taj kon-cept jednostavno nije mogao da zaživi jer Srbi žele da budu Srbi, Mađa-ri žele da budu Mađari, a zajednički život moguć je uz poštovanje, uz nepre-stani dijalog o pravima i većinskog i manjinskih na-roda i mi smo taj dijalog u protekle četiri godine vodili veoma uspešno.

Subotica postaje sve važniji regio-nalni centar. Ne samo zbog izgrad-nje ipsilon kraka. Subotica prednja-či po stepenu za-poslenosti u čita-voj Vojvodini

6

NOVE

6. 3. 2020.

Društvo

Subotičani imaju dosta muka sa liftovima u vi-šespratnicama. Polovini liftova, od 250, koliko ih ima u gradu, istekao je već davno vek trajanja, a novi hi-draulični liftovi koji se montiraju u novim zgradama se često kvare i dosta su nebezbedni.

Po istrajnosti su se najbolje pokazali električni liftovi „Daka” i nekadaš-njeg „Rade Končar” koji su jednostavni za održavanje i puno su bez-bedniji za stanare u odnosu na ove nove hidraulične liftove koji nemaju svoje kućice

Autor: M.Mitrić

stanova liftove uvoze sa svih strana što jevtinije, da bi u gradnji stanova imali što veću zaradu.

- Od novih liftova u višespratnicama, skoro 95 odsto su hidraulični liftovi bez lift kućice. Investitori stanova, narav-no gledaju svoju računicu, da ugrade jevtiniji lift koji će izdržati do kraja ga-rantnog roka, dakle dve godine, a po-sle što će se kvariti, nije ih briga. Ovi hidraulik liftovi uvezeni su iz Grčke i Turske, namenjeni su za kuće do naj-više dva sprata, a kod nas se ugrađuju u zgrade sa 5 i 7 spratova, gde živi 50 stanara. U većini članica EU zabranje-na je montaža tih liftova u zgradama, zbog kancerogenog ulja, koji se nalazi u hidrauliku. Oni imaju još jednu manu. Predviđeni su za zgrade u mediteran-skim zemljama sa blagom i umerenom klimom. Zato kod nas zimi idu sporo, zbog hladnog ulja u hidrauliku, a leti prokliza-vaju i idu i nekontrolisano - kaže Denis Suzić, vlasnik firme i majstor koji već 30 godina radi na održavanju subotičkih liftova.

MEHANIKA ISPRED ELEKTRONIKE. Od 250 liftova u gradu, njih 150 je staro preko 40 godina i oni su po standardima davno trebalo da budu zamenjeni, ali posle remonta, oni još uvek dobro rade. Po istrajnosti su se najbolje pokazali električni liftovi „Daka” i nekadašnjeg preduzeća „Rade Končar”, koji su jednostavni za održa-vanje i puno su bezbedniji za stanare, u odnosu na ove nove hidraulične liftove, koji nemaju svoje kućice.

- Što su liftovi komplikovaniji sa puno delova i elektronike, oni se i brže kva-re. Iako su stari, mehanički liftovi bolje rade i bezbedniji su od ovih novih hi-drauličnih sastavljeni od plastike i alu-minijuma. I što je najvažnije, održava-nje je puno jevtinije. Pokazaću vam to na primeru Hotela „Patrije”. Oni su u vreme renoviranja hotela, montirali dva savremena hidraulična lifta i osta-

vili su jedan stari električni „Daka” lift. Za održavanje hidrauličnih liftova me-sečno po liftu troše 300 evra, a za odr-žavanje starog mehaničkog svega 3 do 5 hiljada dinara. Za remont hidraulič-nog lifta, na svakih pet godina, što je zakonska obaveza, a to je promena ulja i remont semeringa na hidrauliku, ko-šta 480.000 dinara(4.000 evra). I što je

najvažnije, zaposleni u hotelu radije koriste stari lift, jer je bezbedniji

od novih.ODBROJAN BROJ VO-

ŽNJI. U jednoj od tek izgrađe-nih zgrada na Prozivci, stanari su posle samo godinu dana od

useljenja imali problem sa no-vim hidrauličnim liftom. Lo-kalni majstori nisu umeli da otklone kvar, pa su pozvani stručnjaci za montažu tih lif-

tova iz Beograda.- Ovaj naš lift radio je uz ono

obavezno „pomozi Bože”- kaže Ilona Farkaš sa Prozivke. Radovali smo se što imamo nov lift, ali je on stao, posle samo godinu dana rada. Morali smo da zovemo majstore iz Beograda. Dođu, poprave, dobro naplate i odu. Isti kvar se kasnije pojavljivao sve češće, a mi sve više plaćali, dok jedan naš stanar, inače programer, nije otkrio da lift ima brojač vožnji i da je bio tačno programiran kad treba da stane. Resetovali smo program i od tada lift radi dobro i bez majstora.

Stari, me-hanič-ki liftovi bezbed-niji su, jer su građeni od čelika i gvozđa, a uvozni su puni plastike i elektroni-ke i često se kvare

NAJSTARIJI LIFTOVIPrvi lift u Subotici postavljen je 1899. godine, u

zgradi na Senćanskom putu na mestu današnjeg Suda. Među najstarijim liftovima u Evropi, proizve-den 1913. godine je lift u Branislava Nušića broj 2, ali nije u funkciji, iako je potpuno očuvan, „zaglavljen je na trećem spratu

Apsurd je da električni liftovi sa kući-štem, stari i preko 45 godina bolje rade i sigurniji su od modernih hidrauličnih liftova. Pošto u Srbiji ne postoji fabrika za izradu domaćih liftova, pre petnaestak godina zatvorena je naša jedina fabika „David Pajić - Daka”, investitori novih

Jugoslovenski Jugoslovenski liftovi bolji od liftovi bolji od turskih i kineskihturskih i kineskih

Dok stignu rezervni

delovi, lift u kvaru

Lift iz 1913. u

Nušićevoj br.2.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Veliko istraživanje Novih subotičkih novina o bezbednosti građana u višespratnicama

liftova je staro preko 40 godina

150

liftova ukupno ima u svim subotičkim zgradama

odsto liftova u višespratni-cama su novi

hidraulični liftovi

250 95Denis Suzić,majstor za održavanje liftova

7

NOVE

6. 3. 2020.

U subotičkim igraonicama deca provo-de kvalitetno dosta vre-mena, defektolozi osmi-šljavaju igre i animiraju decu da ne koriste tele-fone i računare. Objaš-njavaju i roditeljima, da deca zdravije provode vreme u igraonicama, posebno kada su igrali-šta prazna, tokom lošeg vremena.

Pedijatri ističu, da deca mnogo vremena sede ispred kompjutera ili igraju igrice telefonom.

-Sedenje za kompjuterom i život u virtuelnom svetu, ostavljaju ozbiljne posledi-ce po psihički i fizički razvoj mališana. Društvene mre-že i mobilni telefon, kom-pjuterske igrice, na žalost, postale su najvažnija dečja igra, isključena je socijaliza-cija i kolektivna uloga deči-jih igara, a dete je upućeno na asocijalni način života. Posledice su sve češće go-vorne teškoće i problemi u komunikaciji - kaže dr Josi-pa Krajninger Parčetić, spe-cijalista pedijatar iz Službe za zdravstvenu zaštitu žena i dece Doma zdravlja Subo-tica.

Posledice. Takva deca su često nervoznija i agresiv-nija, a zbog dugog sedenja i lošeg držanja tela, pred ra-čunarom, steknu i deformi-tete kičme.

- Svakodnevnim, više-česovnim boravkom pred kompjuterom, može doći i do razvoja takozvanog sin-droma kompjuterskog vida, koji se manifestuju oteža-nim fokusiranjem, pore-mećajima u percepciji boja, osetljivošću na svetlost, te suvoćom, crvenilom, svra-bom, peckanjem i suzenjem očiju, pa i glavoboljom. Ro-ditelji bi trebalo da se zabri-nu i obavezno jave oftalmo-logu, pojavom tih simptoma, upozorava dr Krajninger

Parčetić.

U igraonici „Abrakadabra” defektolozi kažu da je dečja igra bolja od računara.

- Negujemo igru sa vrš-njacima i sa roditeljima. Igra nam je najdragoceniji razvojni podsticaj, umesto računara i telefona. Za men-talno i fizičko zdravlje dete-ta, važno je da ono prođe sve faze igre, od one gde je naj-draža igračka majčino lice, glas i ruke do igre igračka-ma i saradničke igre sa dru-gima. Deci treba stvoriti uslove za igru i biti im par-tner u igri. Deca u igraonici biraju neku od fizičkih, ener-getskih, istraživačkih, fikcij-skih, kreativnih, konstruk-

tivnih igara. Vole i grupne aktivnosti, u malim radio-nicama (likovna, lutkarska, muzička) u koje su uključeni ponekad i roditelji, objašnja-va Vesna Gavrić, defektolog u igraonici „Abrakadabra”.

Defektolozi primećuju, da igra gubi bitku sa magnet-skom privlačnošću„ čarob-nih” ekrana, koji lako opčine dečju pažnju.

-Pošto deca nisu svesna posledica gledanja u telefo-ne i računar, objašnjavamo roditeljima šta se dešava u mozgu i telu njihovog deteta ako, umesto da trči i skače, satima gleda igrice, kaže Ve-sna Gavrić.

V.M. otac dva sina iz Subo-tice, od 6 i 10 godina, kaže da se trudi da svoju decu, kada je lepo vreme odvede na igralište, što nije uvek moguće.

- Deca mi provode najvi-še vremena sa bratovljevom decom, ili ih odvedem u igraonicu, gde animato-ri isključuju računare, a uvode igre i zanimacije.

Radmila Pakaški, pro-svetni radnik u penziji u Su-botici, kaže da su deca danas veoma zavisna od računara i telefona.

- Imam sedmoro unuka, već su zavisni od laptopa i telefona, ali kad su kod mene, vodim na igrali-šte, u šetnju, jer rodi-

telji rade po čitav dan. U igraonicama anima-tori zabavljaju decu, a najčešće idemo u „Ču-desnu šumu” i „Smajly”. Preko leta idu na igra-lište, treniraju košar-

ku i fudbal, ali zimi su igra-

lišta pra-zna.

DruštvoDeca i omladina sve više vremena provode pred računarom i telefonom

Dečje igre gube bitku sa Dečje igre gube bitku sa „čarobnim” ekranom„čarobnim” ekranomUticaj računara i telefona na decu i omladinu, digitalizacija u dečjem svetu, već je alarmantan problem • Sindrom kompjuter-skog vida, otežano fokusiranje, crvenilo očiju, pa i glavobolja, samo su neke od posledica zavisnosti dece od računara, pa pedija-tri i defektolozi kažu da je igra deci veliki razvojni podsticaj

Defektolozi akcenat stav-ljaju na igru, upozoravaju,

da igra gubi bitku sa magnetskom privlačnošću ča-robnih ekrana, koji lako opčine dečju pažnju

Tokom leta veći broj dece je na igralištima,

treniraju fud-bal, košarku ili se igraju u parko-vima, ali zimi su igrališta prazna!

Klikeri „zdravi-ji” od računaraLekari kažu da je potrebno ograničiti boravak deteta pred kompjuterom ili te-lefonom, prema uzrastu. Kompjuter, koji koristi dete, treba da ima optimalnu osvetljenost, da ne ugroze vid. Važno je da se dete bavi sportom, ili bar da igra kli-kere sa vršnjacima.

Igra je deci najveći razvojni podsticaj

Autor: A. Šiška

8

NOVE

6. 3. 2020.

Intervju

Povodom predstojećih izbora Nove subotičke novine razgovarale su na tu temu sa načel-nikom Severnobačkog upravnog okruga Dragim Vuč-kovićem. Pored izbora Vučko-vić je govorio i o novostima u radu SBO kao i o napretku našeg okruga.

Gospodine Vučkoviću, koje su sve novosti u radu Severnobačkog upravnog okruga?

- Za građane je važno da znaju da je u Severnobačkom upravnom okrugu prošle godine počeo da radi program za elektronsku pisarnicu. Digital-na pisarnica je značajna jer je čitav proces vezan za digitalizaciju javne uprave i to je jedan od načina da se državna uprava preoblikuje u javnu ad-ministraciju. U sklopu toga sva-ko od građana ima mogućnost da na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave prepozna linko-ve koji su vezani za rad inspekcija a to je einspektor. Tu je i sve ostalo što se vezuje kada se donose novi zako-ni ili nove uredbe. Znači, svaki po-jedi-nac, građanin, svako udruženje, grupacija ljudi, može da učestvuje u izradi zakonske doku-mentacije, da uloži svoje primedbe i da prati pro-cedure. To je jedan vid javne raspra-ve koji građanima omogućava nepo-srednu konekciju sa ministarstvima odnosno Vladom Republike Srbi-je koja je predlagač zakona a potom i sa

Skupštinom Republike Srbije. Isto-vremeno mnoga minis-tarstva čije inspekcije deluju na teritoriji SBO javno objavljuju programe nadzora i svaka zainteresovana strana (građa-ni, privrednici, preduzetnici, poljo-privrednici…) mogu prepoznati koje vrste nadzora će se raditi, u kojem području i tako mogu da participi-raju inspekcijama. Zbog čega? Zato što Zakon o inspekcijskom nadzoru pre svega daje podršku privrednim subjektima i građanima, ide se logi-kom podrške, ide se logikom i pro-cedurama za preventivno delovanje za savetodavno delovanje a ne nužno da se ide na način da se kazni odre-đeni pojedinac. Mislim da sam okrug može biti zadovoljan sa brojem ot-krivenih situacija gde zaposleni nisu imali ugovor o radu, ne ulazeći u ra-zloge zbog čega nisu imali, i to je sve rađeno u sklopu strateške orijentaci-je Vlade Republike Srbije za suzbija-nje sive ekonomije. Takođe aktuelna je i kontrola i nadzor iz oblasti za-štite zdravlja i bezbednosti na radu a upućejemo i apel građanima da ne pale strnjike i delove njiva što može izazvati loše posledice na okolinu.

Od momenta kada ste došli na mesto načelnika SBO pa do danas, koliki je napredak okruga pre-ma vašem mišljenju?

- Mislim da veći broj građana pre-poznaje prisustvo Vlade Republike Srbije na terenu za razliku od perio-da kada sam imenovan na ovu pozi-ciju. Tada u tim danima, mislim da je izuzetno mali broj ljudi znao da postoji okrug, da postoji lice Vlade Republike Srbije na terenu. Način na koji smo pristupili radu okru-ga i promene koje smo uveli, vra-tio se ugled ovoj važnoj instituciji. Tu bih naglasio i dobru saradnju sa lokalnim samoupravama i ono što je unapređeno jeste pristupačnost svih inspekcija i njihov rad koji bo-lje funkcioniše nego pre. Ključno je da je počeo proces preob-likova-nja državne uprave u administra-ciju. Dakle prelazimo iz birokrat-skog u administrativni i mislim da je taj proces vidljiv. To predstavlja i osnovni cilj upravljanja u okrugu ali i osnovni cilj aktuelne Vlade Srbije. Okruzi su aktivno uključeni, koor-

diniraju radom državnih organa, a urađena je ozbiljna analiza o inspek-cijama.

Raspisani su izbori za nedelju 26. aprila, na tri nivoa vlasti bira-ćemo nove predstavnike u Skup-šti-ni. Kako vi vidite predstojeće izbore?

- Javnost je trenutno suočena ne-kim pokušajima da se ne pristupi onome što je ustavno pravo svakog građanina Srbije a to je da se izja-sni svojom voljom kojim putem želi da se dalje stvari razvijaju. Bojkot za nas u Srpskoj naprednoj stranci ne postoji. To su izmišljene teme. Čemu bojkot služi? Zaključak je vrlo jed-nostavan. Cilj je nasilno urušavanje instituta izbora i urušavanje institu-cija Republike Srbije, AP Vojvodine i lokalne samouprave. Stoga apelu-jem na građane da izađu na izbore, da iskažu svoju volju i da kažu na koji način i u kom pravcu žele da se stva-ri dalje odvijaju. To je njihovo pravo

i smatram da niko nema madnat da im to uskrati. Gradski odbor SNS-a u punom kapacitetu izlazi na pred-stojeće izbore, na kojima ćemo izme-riti naš dosadašnji rad i videćemo da li građani podržavaju sve što smo do sada uradili za Suboticu ili žele ne-što drugačije. Subotica je bolje me-sto za život nego pre četiri ili pre osam godina. To je doprinos SNS-a na čelu sa gradonačelnikom Bogda-nom Labanom, koji je mnogo uradio za naš grad. Samo onaj ko neće da vidi, taj ne vidi promene na bolje. Što se same stranke tiče, nama predstoji intezi-van rad u narednom periodu, želimo da komuniciramo sa građa-nima i na tome rade naši aktivisti. Cilj nam je da neposredno čujemo stav građana i njihovo mišljenje, da ih pozovemo da izađu na izbore i da im ponudimo politiku rada, investi-cija i boljeg života. Mi nismo stranka koja obećava, mi smo stranka koja se obavezuje.

Dragi Vučković načelnik Severnobačkog okruga

Uradili smo mnogo, obavezujemo Uradili smo mnogo, obavezujemo se da ćemo uraditi još više!se da ćemo uraditi još više!Subotica je bolje mesto za život, nego pre četiri ili pre osam godina. To je doprinos SNS-a na čelu sa gradonačelnikom Bogdanom Labanom, koji je mnogo uradio za naš grad

Gradski odbor SNS-a u punom kapacitetu izlazi na predstoje-će izbore, na kojima ćemo izmeriti naš dosadašnji rad i vi-dećemo da li građani podržavaju sve što smo do sada uradili za Suboticu

Autor: B. Nikolić

9

NOVE

6. 3. 2020.

Visoka tehnička škola strukov-nih studija i Učiteljski fa-kultet na ma-đarskom nastavnom jeziku sutra, 7. marta, organizuju Dan otvorenih vrata.

Đaci vojvođanskih srednjih škola, njihovi roditelji i svi za-interesovani moći će u obe in-stitucije da se upoznaju sa svim što nude budućim studentima.

U Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija, od 10 časo-va će profesori, studenti, pred-

stavnici kompanija sa kojima škola sarađuje, predstaviti pro-gram, školu i projekte na koji-ma studenti rade. Srednjoškolci će moći pogledati laboratorije, a upoznaće se i sa prednostima rada u kompanijama koje sara-đuju sa školom.

Dan otvorenih vrata se u ško-li već četiri godine organizuje početkom marta, a ovo je prva godina kada će se đaci istoga dana moći upoznati sa pred-nostima studiranja na Učitelj-skom fakultetu, na mađarskom nastavnom jeziku.

Od 9 časova će biti svečano otvaranje i pozdrav dekana, a nakon toga slede interaktivne

radio-nice, gde će biti pred-stavljeni programi Učiteljskog fakulteta.

Pored dva osnovna smera, za učitelja i diplomiranog vas-pitača, od sledeće školske go-dine uvode se smerovi komu-

nikatora i domskog vaspitača. Prednost novih smerova je što za njih ima po-tražnje i na trži-štu rada.

Kako je na konferenciji za medije rekla član Gradskog veća za obrazovanje Nataša

Aleksić, Otvoreni dani su vrlo značajni za Suboticu, jer stu-denti koji dolaze da studiraju u našem gradu, čine da Subotica ne bude samo grad starih, već i više mladih studenata.

Društvo

Na VTŠ sutra će biti i predstavni-ci kompanija, to će biti svojevrsna berza poslova, koja će pokaza-ti da ima smisla studirati, jer se sa stečenim zna-njem može od-mah zaposliti

Subotica nastav-lja s realizacijom projekata koji unapređuju po-ložaj porodice i stvaraju bolje ži-vot-ne prilike za našu decuBodan Laban, gradonačelnik

Autor: M. Trifunov

Blizu 22 mili-ona dinara dobio je grad Subotica od Vlade Srbije za unapređenje polo-žaja porodice i dece. Novac koji je Subotici po treći put uzastopno dodeljen na konkursu Ministarstva za de-mo-grafiju biće iskorišćen za nabavku opreme za Centar za vantelesnu olodnju u subotičkoj bolni-ci, izgradnju deč-jih igrališta u udaljenim mesnim zajednicama, nabavku opreme za vr-tiće, nabavku mini-busa za potrebe prevoza dece

i podršku poljoprivredi kroz davanje bespovrat-nih sredstava porodič-nim gazdinstvima.

Uz milione iz republič-kog, Subotica u razvoj po-drške porodici i deci inve-stira i 4,8 miliona dinara iz sopstvenog budžeta.

- Subotica nastavlja s re-alizacijom projekata koji unapređuju položaj poro-dice i stvaraju bolje životne prilike za našu decu. Subo-tica nije periferija. Mi smo kapija Evropske unije. Mi smo grad perspektiva i ve-likih potencijala. Borićemo se za nove investicije, nova radna mesta, bolju poziciju na turističkoj mapi Evrope i bolje prilike za našu decu.

Naravno, mi u tome ni-smo sami. Niti to možemo uraditi sami. Predsednik Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka postavili su progres Srbije kao ključ-

ni prioritet. Uz podršku predsednika i Vlade Srbije Subotica će rasti i razvijati se - rekao je gradonačelnik Bogdan Laban.

On naglašava da je u oblasti pronatalitetne po-litike u Subotici mnogo urađeno.

- Uz veoma značajna sredstva koja država iz-dvaja za prvo, drugo, treće i četvrto rođeno dete i što je pokrajina uvela niz novih mera, grad Subotica iz sop-stvenog budžeta finansira četvrti pokušaj vantelesne oplodnje kaže Laban.

Kako je istakao Skupštine

grada je usvojila odluku ko-jom je starosna granica za četvrti pokušaj podignuta na 44 godine i omogućeno i finansiranje prvog poku-šaja veštačke oplodnje za drugo dete.

Na konkurs Ministar-stva za bespovratna sred-stva stigle su prijave iz 123 grada i opštine. Subotica je sredstva dobila treću godi-nu zaredom.

Najviše sredstava od ukuono 650 miliona opre-deljeno je za adaptaciju i sanaciju objekata predš-kolskih ustanova i igrali-šta.

Ulaganje u bolji položaj dece i porodice

Subotica dobila Subotica dobila 22 miliona za vrtiće, 22 miliona za vrtiće, dečja igrališta i dečja igrališta i vantelesnu oplodnjuvantelesnu oplodnjuMi smo grad perspektiva i velikih potencijala. Borićemo se za nove investicije, nova radna mesta, bolju poziciju na turističkoj mapi Evrope i bolje prilike za našu decu

Sutra Dan otvorenih vrata u Visokoj tehničkoj školi i Učiteljskom fakultetu

Ima smisla studirati, na berzi odmah nude zaposlenjaIma smisla studirati, na berzi odmah nude zaposlenjaPored dva osnovna smera, za učitelja i diplomiranog vaspitača, od sledeće školske godine uvode se smerovi komunikatora i domskog vaspitača

Autor: Nela Skenderović

Josip Ivanović i Zoran Milošević: Učiteljski fakultet postao član Novosadskog univerziteta

10

NOVE

6. 3. 2020.

ObrazovanjeKoalicioni sporazum SNS i PSS BK

Koncert muzi-čara iz Sankt Peterburga

Srpska napredna stran-ka i Pokret Snaga Srbije - BK potpisivanjem koali-cionog sporazuma pot-vr-dili su zajednički izlazak na parlamentarne, pokra-jinske i lokalne izbore za-kazane za 26. april.

Potpis na dokument o učešću PSS - BK na iz-bornoj listi „Aleksandar Vučić - za našu decu” stavili su Nebojša Stefa-nović, član Predsedništva SNS i Dragomir J. Karić, zamenik predsednika i zastupnik PSS - BK, čime je nastavljena uspešna saradnja.

Članovi PSS - BK pot-pisali su i izjave da pri-hvataju kandidaturu za poslanike u Narodnoj skupštini Srbije na izbor-noj listi „Aleksandar Vučić - za našu decu”.

U koncertnoj sali mu-zičke škole, u organizaciji Drustva srpsko-ruskog prijateljstva Sv.A.Nevski, 5. marta održan je kon-cert muzičara iz Sankt Peterburga (klavir i vio-lina). Posetioci su imali priliku da uživaju u muzici Čajkovskog, Rahmani-nova, Koriljantoa i drugih kompozitora.

►►

Autor: N. H. K.

Jedno od najvećih takmičenja u regionu za solo pevače održava se svake druge godine, a u međunarodnom žiriju su eminentni muzički stručnjaci, direktori opera, opereta, filharmonija iz Mađarske, Flori-de u SAD, Hrvatske i Srbije.

Tamara Marković, šef Odseka za solo pevanje u Muzičkoj školi u Subotici, izabrana je za člana žirija pre-stižnog internacionalnog takmičenja „Jožef Šimandi” koje će u aprilu 11. put biti od-ržano u Segedinu

Autor: V. B. K.

U Subotici je Tamara Marković izabrana za člana tako prestižnog žirija.

Bila je pomoćnica direktora Muzičke škole, se-dam godina predaje solo pevanje, a početak nje-ne karijere u Subotici obeležio je 2013. godine IPA projekat prekogranične saradnje sa segedinskom muzičkom školom.

Markovićeva je 20 godina bila i solista opere, ži-vela je u inostranstvu 16 godina i iskustvo koje ima na sceni rado prenosi učenicima. Gostovala je u Ja-panu, Argentini i zahvaljujući solo pevanju posetila je daleke destinacije.

- Poziv da budem u žiriju ovog takmičenja u Ma-đarskoj je zaista veliko priznanje i izuzetna čast. Radujem se što će i moja učenici Anja Galešev iz Novog Kneževca moći da se predstavi na tom ta-kmičenju. Već u prvom azredu srednje muzičke škole Anja je osvojila republičku nagradu- kaže Tamara Marković.

Takmičenje u Segedinu iz godine u godinu raste, a u tamošnjoj akademiji se školuju i bivši učenici profesorke Marković. Bariton, za koji svi veruju da će napraviti veliku karijeru, je Kevin Pančić, student druge godine na Mu-zičkoj akademiji. Na prvoj godini stu-dira Ester Čuzdi, rodom iz Padeja, ta-kođe bivša učenica Tamare Marković.

Finale ovog takmičenja je 26. apri-la u operi u Segedinu, na velikoj sceni sa orkestrom. Tada će biti dodeljene diplome, a pored velikih novčanih na-grada biće dodeljene i ekstra nagrade. Takmičenje će biti održano u novom kompleksu „Agora”.

- Verovatno da su bivši đaci bili od-lična preporuka za mene i moj rad. Svi solo pevači u Mađar-skoj govore nemački i to je moja velika sreća jer sam osam godina živela u Berlinu, pa

ne govorim mađarski. Priznanje je za mene, jer su pozvali u žiri nekoga ko ne govori njihov maternji jezik - kaže Tamara Marković.

Za Muzičku školu u Subotici kaže da je jedna od najvažnijih kulturnih ustanova u oblasti muzike u gradu. Pokriva gotovo sve muzičke događaje, a profesori su izuzetni muzičari.

- Na Odseku radim sa Evom Herodek koja ima isto izvanredne učenike. Lepo sarađujemo i 1. apri-la ćemo imati promotivni javni čas. Predstavićemo naše đake iz Niže muzičke škole i promovisaćemo upis. Deca koja su završila neki drugi instrument ili nikada nisu pohađala našu školu, a žele da uče pevanje mogu da se jave u junu i upišu u prvi razred Osnovne muzičke škole, kaže Tamara.

Smatra da je sistem školovanja u Srbiji jako do-bar. Volela bi da njeni učenici nastave školovanje i u našoj zemlji, a ako budu želeli mogu otići na master studije u inostranstvo ili da van naših grani-ca gra-de karijeru. Podseća da je Muzička škola osnovana 1868. godine i da je tada imala tri od-seka, a to su bili solo pevanje, violina i violončelo. I do danas je odsek za solo pevanje ostao snažan.

- Imamo soliste kakvi su Saša Štulić i Dušan Svi-lar i sada imam mladog trubača koji odlično peva, Matej Colić. Proslavili su nas muški glaso-vi, ali imamo i ogromnu sreću što je i naša direktorka Dragana Nikolić završila solo pevanje u Srednjoj školi paralelno sa Od-sekom za teoriju. Naš diri-gent Čaba Paško je školovan i u Gra-cu. Kada je ovde osnovao Odsek za katoličku crkvenu muziku, u plan i program je stavio solo pevanje. Na taj način smo dobi-li odličnu decu koja su svi-rala orgulje, pevala gregorijanske ko-rale, dirigovala, bili su izvanred-ni i kompletni muzičari.

Školovanje u Srbiji je dobro, kruna su naši učenici

Proslavili su nas muški glasovi, ali

imamo i ogromnu sreću što je i naša

direktorka Draga-na Nikolić završila

solo pevanje, naš dirigent Čaba Paš-

ko je školovan i u Gracu

Priznanje za profesorku Tamaru Marković

Autorski projekat Tamare Marković je „Večeri kamer-ne muzike”. Jednom go-dišnje se održava koncert kamerne muzike, ali se za sedam godina taj koncert afirmisao, kamerne gru-pe su se razvile i deca se i sama udružuju.

Povezujemo region jer bez toga ne može da se ide na-pred,a sistem školovanja u Srbiji je jako do-bar, kaže Tamara Mar-ković

Koncert klase 2018. - Čoka

11

NOVE

6. 3. 2020.

Zdravstvo

Dr Zorica V. Dragaš, lekar socijalne medicine u subotičkom ZZJZ

Uloga vitamina DVitamin D je neophodan

za pravilan rast kostiju i zuba kao i za dobar rad mi-šića, nervnog i imunološkog sistema. Vitamin D obezbe-đuje apsorpciju kalcijuma i fosfora iz creva i obezbe-đuje normalan nivo ovih mi-nerala koji su neophodni za izgradnju kostiju, kao i za njihov rast. Deca moraju da unose dovoljno vitamina D da bi se sprečio rahitis i zato se bebama daje uljani rastvor ovog vitamina. Značajnu ulogu vita-min D ima u održava-nju dobrog imuniteta, a dobar imuni odgovor je važan u borbi protiv infekcija. Sprovedena su brojna istraživanja, a jedna studija na tu temu obuhvatila je 19000 ljudi i njome je dokaza-no da ovaj vitamin na više nivoa poboljšava naš imunitet. Dokazano je da većina ljudi koji boluju od autoimunih bolesti kao što je reumatoidni artri-tis, lupus, multipla skleroza i mnoge druge imaju nedostatak ovog vitamina, a nadoknađivanje vi-tamina D usporava dalje napredovanje, odnosno progresiju bolesti. Proučava se njegova uloga u borbi protiv raka.

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

Lekovita bundeva

Semenke bundeve po-seduju dosta ulja, etarskih ulja, vitamina E, selena, cin-ka , belančevine.Njene se-menke ispoljavaju lekovito delovanje na mokraćnu be-šiku. Jačaju zid bešike, vr-šeći njegovu adstringenciju (zatezanje zida). Pro-vereno je da semenke povećavaju količinu izlučene mokraće,re-laksirajući sfinkterni mišić bešike (regulator kontrolisanja mokre-nja).Ovo je od posebne važnosti kod starijih muš-karaca kod kojih su veoma česti znači benignog uvećanja prostate. Kod benignog uvećanja pro-state važnu ulogu u terapiji igraju steroli, kojih ima dosta u ulju semenke, smanjujući otoke iritiranog tkiva prostate, uz relaksaciju njene glatke musku-lature. Ulje semenki ispoljava lekovito delovanje kod pojave glista. I to višestruko intenzivnije nego samo integralno seme. Sočni deo ploda bundeve, odnosno pravljenjem kompota od njega, ublažava nagone za povraćanjem trudnica, posebno u pr-vim mesecima trudnoće.

Savetima lekara do boljeg zdravlja

U subotičkom Zavodu za javno zdrav-lje ne raspo-lažu preci-znim podatcima, koliko osoba ima dijagnozu ne-kih od retkih bolesti, ali kažu da su to uglavnom sporadični slučajevi koji su ipak registrovani.

- Retke bolesti su često životno ugrožavajuće, hro-nične, progresivne i zna-čajno narušavaju kvalitet života obolelih i njihovih porodica. Često se oboleli sreću sa stigmatizacijom, izolacijom i diskriminaci-jom. Kvalitet života osoba sa retkim bolestima i nji-hovih porodica ne zavisi samo od težine bolesti i do-stupnosti lečenja, već i od

adekvatne psihosocijalne i šire društvene podrške. Neophodno je da se obole-li od retkih bolesti prepo-znaju kao prioritet politike javnog zdravlja na nacio-nalnom i međunarodnom nivou. Na taj način će biti omogućen veći broj istra-živanja o retkim bolestima i razvoj lekova siročića. U Severnobačkom okrugu nisu zabeležene retke bo-lesti izuzev u pojedinač-nim slučajevima poput de-teta leptira i sličnih - rekla je dr Zorica V. Dragaš, le-kar socijalne medicine u su-botičkom Zavodu za javno zdravlje.

Đorđe Hinić, direktor Nacionalne organizacije za retke bolesti NORBS iz Beograda kaže, takođe po-tvrđuje da nema preciznih podataka o specifičnim retkim bolestima koje su najčešće u Srbiji, jer u Sr-biji još uvek nema Nacio-nalnog Registra za njihovu evidenciju. Hinić kaže da se na Nacionalnom Progra-mu za retke bolesti radilo proteklih pet godina, te da

on krovni dokument u si-stemskom smislu za retke bolesti. Do kraja godine se očekuje njegova zakonska implementacija uz sarad-nju sa Institutom „Batut”, Ministarstvom zdravlja i ostalim relevantnim insti-tucijama.

- Registar bi omogućio tačnu evidenciju koje su najčešće retke bolesti kod nas, što bi nadalje omogu-ćilo pomoć u lečenju, soci-jalnoj pomoći, nezi i dru-gim različitim uslugama. U NORBS-u interno registru-jemo oko 350 dijagnoza ret-kih bolesti, a u sklopu Sa-veza imamo 30 Udruženja poput Udruženja mišićne atrofije, plućne hiperten-zije i drugih. Naš cilj je da zastupamo sve retke bole-sti podjednako i borimo se da se za njih čuje i pomogne tim ljudima - kaže Hinić.

Povodom Međunarodnog Dana retkih bolesti

U Srbiji ima oko U Srbiji ima oko 350 dijagnoza 350 dijagnoza retkih bolestiretkih bolestiOd retkih bolesti u Srbiji boluje oko pola miliona ljudi, što je pri-bližno 6 odsto stanovništva, a među njima je najviše dece, 80 odsto. Registruje se oko 350 dijagnoza retkih bolesti od kojih su mnoge često životno ugrožavajuće

Nedostaju i šifreU Međunarodnoj klasifika-ciji bolesti MKB-10, koja je u upotrebi u Srbiji, takođe nema ni odgovarajućih šifri za većinu retkih bolesti. Zbog nedostatka odgovara-jućeg klasifikacije i šifrira-nja, mnoge retke bolesti u zdravstvenom sistemu ostaju neprepoznate. Ret-ka bolest podrazumeva svaku bolest koja se javlja kod manje od 1 od 2.000 građana, ali se jedan broj retkih bolesti javlja i kod 1 u nekoliko stotina hiljada ili miliona ljudi.

Autor: A. Šiška

Duže izlaganje sun-cu neće dovesti do

hipervitaminoze D, jer organizam ograničava količinu ovog vitamina koji sam proizvodi.

Nuspojave nisu primećene kod

primene bundeve i nje-nih semenki.

Nacionalni Registar se očekuje se do kraja godine

12

NOVE

6. 3. 2020.

Poljoprivreda

Minstarstvo poljo-privrede najavilo je subvencije za ora-nice i gorivo za po-ljoprivrednike koji obrađuju zemlju i žive od nje. U svim filijalama Uprave za trezor, od 1.marta poljoprivrednici mogu da se prijave za državne subvenci-je, koje se ratarima daju za zemlju i gorivo.

Iz Minstarstva poljoprivrede je obe-ćano, da će novac za subvencije biti uplaćen na račun ratara za sedam dana, od podnošenja zahteva. Kao i prošle godine, iznos subvencija ostao je isti: 1.200 dinara po hektaru i 20 di-nara po litri goriva. Za maksimalno 20 hektara oranica, seljacima će biti ispla-ćeno 24.000 dinara subvencija i isto toliko za nabavku dizel goriva. Samo za subvencije po hektaru i za gorivo, država će isplatiti poljoprivrednicima gotovo 10 milijardi dinara. Kada se sa-beru sva davanja u poljoprivredi, drža-va će ove godine samo subotičkim se-ljacima isplatiti preko 10 miliona evra subvencija.

Ministar poljoprivrede Branislav Ne-dimović, obilazeći nedavno subotičke stočare, istakao je da su poljoprivred-

nici severa Bačke najaktivniji u podno-šenju zahteva za dobijanje subvencija.

-Prošle godine, svaki 20 zahtev za subvencije bio je sa terotorije Grada Subotice i tako su seljaci ovog kraja, u 2019. godini dobili državne pomoći od 8. miliona evra- rekao je Nedimo-vić. -Znamo da su subvencije kod nas dosta skromne, u odnosu na okruženje i kako bude rastao budžet Ministar-stva poljoprivrede, rašće i podsticaji u ovoj oblasti. Najvažnije je da ono što država daje, bude pravedno podeljeno. Kroz izmene našeg zakonodavnog si-stema u oblasti poljoprivrede, pokuša-ćemo da definišemo, ko je to poljopri-vredni proizvođač, da li je to vlasnik zemlje ili onaj koji je obrađuje.

Subotički ratari pozdravljaju napore vlade da se maksimalno pomogne po-ljoprivrednicima. Za Miroslava Kiša, poljoprivrednika iz Subotice koji obra-đuje preko 100 hektara zemlje i godiš-nje na gorivo potroši preko milion di-nara, subvencija neće mnogo značiti, ali podržava najavu Branislava Nedi-mović, ministra poljoprivrede da se naprave takvi kriterijumi da subven-cije dobiju samo oni koji rade zemlju i žive od nje.

-Država treba da reši da samo poljo-privrednici mogu da budu korisnici dr-žavnih subvencija- kaže Kiš. -Kod nas se svako ko registruje više od pola hek-tara, smatra zemljoradnikom, a on je advokat, lekar ili direktor banke. Zbog nedefinisanja ko je poljopprivivrednik, mi trenutno u Srbiji imamo 600.000 registrovanih poljoprivrednih gazdin-stava, od kojih je svega 340 aktivno, a

pola od toga ne obrađuje zemlju, već je daju u zakup. I oni se redovno prijav-ljuju za subvencije, a niti rade zemlju, niti troše gorivo.

U toku je i poziv za odobravanje sub-vencija za nabavku traktora i druge po-ljoprivredne mehanizacije koji traje do 31. maja ove godine. Dosada se na ovaj konkurs javilo 800 poljoprivrednika od kojih je 40 iz Subotice i okoline i prve isplate subvencija za traktore po-činju iduće nedelje.

Da bi se koliko-toliko obnovila poljo-privredna mehanizacija, prosečna sta-ros traktora u Srbiji je 19 godina, sub-vencije za ove namene iznose 50 odsto nepovratnih sredstava od vrednosti kupljenog traktora. Najviši ukupni iznos subvencija koji korisnik može da ostvari je 800.000 dinara.

Autor: M.Mitrić

Od početka marta, poljoprivrednici mogu da se prijave za ovogodišnje subvencije za zemlju i gorivo, a oko 40 ratara iz Subotice konkurisalo je za sredstva za nabavku trak-tora i priključnih mašina. Država će potrošiti 10 milijardi dinara za nadoknade subotič-kim paorima, a paori sa severa Bačke podneli su svaki 20. zahtev za subvencije

Od države, naknade za nabavku traktora i priključnih mašina dobiće 40 subotičkih paora

Subotičkim poljoprivrednicima Subotičkim poljoprivrednicima 10 miliona evra subvencije10 miliona evra subvencije

800 poljoprivrednika, od kojih je 40 iz Subotice i okoline, dobiće prve isplate subvencija, već naredne nedelje

Jurij Bubalo održao je više zanimljivim pre-davanja o Tiboru Sekelju

O životu i delu Tibora Sekelja u Argentini

Zabrane pose-ta u bolnici na snazi i ovenedelje

Istraživač i vrstan poznavalac perioda života Tibora Sekelja u Argentini, Roberto Sartor govorio je o zanimljivim momentima u Sekeljevim delima, na tribini na Otvo-renom univerzitetu, 29 februara.

Profesor filozofije i sociologije Juraj Bubalo objavio je nekoliko knjiga o putovanjima po svetu, a osim o vlastitim isku-stvima s putovanja piše o delima i životima velikih putnika i istraživača.

U Opštoj bolnici Suboti-ca saznajemo da su zbog sezonskog gripa i respi-ratornih infekcija odlučili da zabrane poseta paci-jentima koji se nalaze u toj ustanovi na stacionar-nom lečenju traju i ove nedelje.

U Upravi bolnice tvrde da je takva Odluka i dal-je na snazi, jer još uvek nije prošao talas gripa i respiratornih infekcija. Da li će od ponedeljka, 9. marta ponovo biti doz-voljene posete pacijen-tima, Uprava bolnice u Subotici, doneće Odluku naknadno.

Autor: A. Šiška

Autor: N.Harminc

hiljada registrova-nih poljoprivrednih gazdinstava ima u Srbiji, od kojih je 340 aktivno

600

Ministar Nadimović obilazi subotičke ratareMinistar Nadimović obilazi subotičke ratare

Tibor Sekelj i Đurković

13

NOVE

6. 3. 2020.

Od 24. februara do 1. marta 2020. godine na području Policijske uprave u Subotici

Sedam osoba lakše povređeno, izdato 412 prekršajnih naloga

U periodu od 24. februara do 01. mar-

ta 2020. godine na području Policijske uprave u Subotici dogodilo se osam saobraćajnih nezgoda. U četiri saobra-ćajne nezgode sedam osoba je lakše povređeno dok je u četiri saobraćajne nezgode pričinjena samo materijalna šteta.

U navedenom periodu, policija je pod-nela 65 zahteva za pokretanje prekršaj-nog postupka, izdato je 412 prekršajnih naloga i iz saobraćaja je isključeno devet vozača od kojih je za dva vozača određe-na mera zadržavanja zbog teške ili pot-pune alkoholisanosti.

U toku protekle nedelje, pripadnici Ode-ljenja za vanredne situacije u Subotici imali su 21 intervenciju.

Hronika

Autor: N. Harminc

Autor: V. B. K.

Više stotina Subotičana u subotu 29. februara sa gradskog trga poslalo je poruku da se osećaju nebezbed-no zbog ilegalnih migranata

Nakon protestne šetnje, pročitano je otvo-reno pismo sa porukom da se moraju pre-duzeti konkretne mere radi bolje bezbednosti lokalnog stanovništva.

Saša Demić, u ime neformalnog UG „Udru-ženi građani Subotice”, izjavio je da učesnici protesta nemaju nikakvu političku pozadinu i nisu članovi nijedne stranke.

- Naša deca ne mogu da idu sama u školu, jer se dešava da ih napadaju i provociraju mi-granti, te tražimo od vlasti da migrante stavi u migracione centre, da ih pregledaju zdrav-stveno i da ne lutaju našim ulicama bez kon-trole. Građanima koji imaju vikendice, upada-ju na imanja, kradu hranu iz ostava, obijaju kuće, pa ljudi sve više strahuju za decu i sta-rije. Ne tražimo ništa, osim da opštinska, po-

krajinska i republička vlast učine nešto i zašti-te građane - rekao je na skupu Saša Demić.

U otvorenom pismu poručili su da zbog gru-pa ilegalnih migranata raste zabrinutost.

- Tražimo da se ograniči kretanje tih grupa u gradu i okolini i evidentira ko su i odakle su došli, da dobiju privremeni smeštaj. Građa-nima Subotice ne predstavlja problem prisu-stvo migranata u kolektivnom smeštaju, već grupe koje se nekontrolisano kreću po našem gradu - navodi se u otvorenom pismu.

Pokušaji migra-nata da se skri-veni u tovarima robe ilegalno prebace preko granice ka EU, svakod-nevno se dešavaju na gotovo svim prelazima ka EU.Od Nove godine sprečen ilegalni prelaz 260 migranata, a kriju se svuda, u jabukama, narandžama, bananama, šasijama automobila

Zahvaljujući skenerima najnovije generacije, srpski

carinici su od početka ove godine osujetili preko 260 takvih pokušaja, od čega je na granici sa Mađarskom otkriveno 146 ilegalnih ile-galnih migranata

-U očajničkom pokuša-ju da se domognu neke od evropskih zemalja, migran-ti često rizikuju i sopstvene živote. Upravo sa takvom situacijom susreli su se ca-rinski i policijski službeni-ci 27. februara 2020. godine na prelazu Kelebija, kada su iz skučenog prostora speci-jalno dograđenog „bunke-ra” na putničkom kombiju

izvukli četvoricu muškara-ca, kažu iz Uprave carina.

Migranti su otkriveni kada je za kontrolu na izla-zu iz zemlje došao na red kombi „mercedes benc” belgijske registracije.

Njime su putovala dvojica belgijskih državljana arap-skog porekla, 36-godišnji vozač i njegov 21-godišnji saputnik, koji su rekli da osim ličnih stvari nemaju ništa da prijave za carinje-nje.

Vozilo je ipak upućeno na kontrolu mobilnim skene-rom, kada je bilo jasno da

na zadnjem delu kombija postoji specijalno dograđe-ni „bunker”, u kome su uo-čene četiri ljudske siluete.

Nakon fizičkog otvaranja pregrade, u skučenom pro-storu su pronađena četvori-ca poluonesvešćenih migra-nata, bez bilo kakvih ličnih dokumenata kod sebe, koji su rekli da su iz Sirije.

Samo tokom protekle ne-delje na prelazu Horgoš ot-krivena su 32 migranta, koji su skriveni među svežim voćem, automobilskim i kamionskim gumama, hra-nom za pse i mačke, alumi-

nijumskim profilima i dru-gom robom u kamionskim tovarima pokušavali da se domognu Mađarske, odno-sno EU.

Otkrivani su u hermetič-ki zatvorenim i aktivnim hladnjačama, duplim kro-vovima ili podovima kom-bija i automobila, a bilo je i onih koje su carinici pro-nalazili dok su visili ispod kamionske šasije.

Protest protiv ilegalnih migranata u Subotici

Tokom protekle nedelje na prelazu Horgoš otkrivena su 32 migranta

Migranti u specijalnomMigranti u specijalnom„bunkeru” kombija„bunkeru” kombija

Migranti su ot-kriveni kada do-šao na red kombi „mercedes benc” belgijske registra-cije i upućen na kontrolu mobil-nim skenerom

Autor: N. Harminc

14

NOVE

6. 3. 2020.

Društvo

Skuplje taksi usluge za 15 odsto

Usluge taksi prevoza u Subotici poskupele su za 15 odsto, krajem februara, sada je start 95 dinara, a pre-đeni kilometar 70 dinara

Novi cenovnik usluga taksi prevoza, Gradsko veće usvojilo je na sednici 13. februara, a primena novih cena počela je 23. februara.

Prema novom cenovniku u prvoj tarifi, od 6 do 22 časa, start košta 95, a pređeni kilometar 70 dinara, dok u „noćnoj” tarifi, u dane državnog praznika i nedeljom, start je 120, a kilometar 95 dinara. Sat vremena čeka-nja u prvoj tarifi košta 800, a u drugoj tarifi 1.000 dinara.

Poskupljenja. Rast cena taksi usluga iniciran je od strane taksi udruženja, koja poslednjih pet godina nisu menjala cenu svojih usluga u Subotici.

Kako ističe Ivan Ivković, zamenik predsednika Udruženja „Yu taksi”, cena goriva od 2016. godine po-većana je za oko 15 odsto, jer su i cene rezervnih de-lova za vozila poskupela, a i cene karata u gradskom javnom prevozu, u tom periodu su povećavane.

-Do promene cena došlo je, jer su taksisti to sa-moinicijativno tražili, pošto nisu menjane pet godina. Nova cena je realna, na bazi poskupljenja koja smo imali tokom pet poslednjih godina. U kreiranju nove cene, uzeta je u obzir cena goriva, amortizacija, troš-kovi poreza i doprinosa, znači statistička procena je prilagođena sa cenama u ostalim gradovima.

Baždarenje taksimetara. Članovi taksi udruženja koji do sada nisu baž-darili taksimetre, imaju obavezu da to urade do 15. marta. Novina je i da će ubuduće rad taksi udruženja kontrolisati i komunalna policija, čiji će pripadnici moći i u civilu da obave svo-ju dužnost.

Budućnost bunjevač-kog jezika zavisi samo od Bunjevaca rekao je dr Martin Henzelmann, sla-vista iz Nemačke, na naučnoj trbini „Značaj maternjeg je-zika i manjinskih jezika. Ču-veni nemački slavista, naučni saradnik Instituta za slavi-stiku Univerztiteta u Nemač-koj, rekao je da se bunjevački jezik može svrstati u grupu mikro-jezika, a nikako nije dijalekt nekog drugog jezika.

DOBRA PERSPEKTIVA. Bu-njevci imaju književnost, radili su na standardizaciji jezika, koji je najvažniji elemenat, a to su kri-terijumi po kojima i zaista imaju svoj jezik. Uz standardizaciju se radilo dosta na razvoju književ-nosti, izdavaštva. Perspektiva bunjevačkog zavisi od govornika, institucija, ali i države. Uz podat-ke, da je bunjevački jezik vidljiv, da Bunjevci imaju institucije, da se u školama uči bunjevački, da se na bunjevačkom pišu knjige i da je jezik standardizovan, možemo zaključiti da perspektive ima.

Dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke manjine i domaćin tribine, istakla je da se na stan-dardizaciji bunjevačkog jezika najviše radilo u proteklom peri-odu.

- Cilj nam je da dostignemo prava koja imaju ostale nacional-ne manjine. U toku je uvođenje bunjevačkog kao službenog jezi-ka, u šest teritorijalnih celina u Subotici, a u planu je da utičemo da se u tom smislu i promeni Sta-tut Subotice. Deca u školama uče svoj jezik, ne govor, to je važno, jer diskriminacija često kreće od jezika - kaže dr Suzana Skende-rović.

JEZIČKO PITANJE I MANJI-NE U EU. Dr Henzelman koji se bavi se manjinskim jezicima, jezi-kom u pravu i prevođenju i socio-lingvističkim temama predavanje je održao na srpskom jeziku.

Evropsku Povelju o regional-nim i manjinskim jezicima, pot-pisalo je i ratifikovalo 25 država član-ica Saveta Evrope, očekuje se da to učini još 8 država, a Srbija je potpisala i ratifikovala Povelju.

- Italija se plaši veće autonomi-je Južnog Tirola u kojem se pre-težno koristi nemački govorni je-zik, Makedonija jačanja albanske politike, Moldavija ne želi veći uticaj ruskog jezika. Neke države žele da spreče uticaj određenih manjina. Tako, u Bugarskoj su najveća manjina Turci, a činjeni-ca je da je Bugarska skoro 500 go-dina bila deo Otomaskog carstva - naveo je primere dr Henzelmann i zaključio da je pitanje manjina u Evropi vrlo složeno i ne postoji zajednički stav u vezi od-nosa pre-ma manjinskim jezicima.

ŠTOKAVSKI KORENI. Govo-reći o značaju bunjevačkog, on je rekao da je pripadnost Bun-jevaca - štokavska, a da su vidljivi kora-ci da se stvori bunjevačka pisana tradicija.

- To uključuje knjige, rečni-ke, časopise, online novine, so-ciolingvističke parametre. Od-govore na pitanja bunjevačke manjiine, ko treba da definiše upotrebu i ime jezika, ili kako se zakon odnosi prema kodifikaci-ji nekog jezika, treba prepustiti stručnjacima standardizacije je-zika. Bunjevci u Srbiji su napravili ogromne napore, izradili veliku količinu publikacija i na putu su da povećaju funkcionalnost jezi-

ka, koji se može standardizovati. Oni koji govore bunjevački jezik, sami od-lučuju o budućnosti svog maternjeg jezika - zaključio je dr Martin Henzelmann.

Centar za kulturu Bunjevaca obeležio Dan maternjeg jezi-ka naučnom tribinom na kojoj je govorio poznati nemački slavista dr Martin Hanzelman

Bunjevački nije Bunjevački nije dijalekt, nego dijalekt, nego originalni jezikoriginalni jezikGovoreći o značaju bunjevačkog, Hanzelman je rekao da je pri-padnost Bunjevaca - štokavska, a da su vidljivi koraci da se stvori bunjevačka pisana tradicija

Kosanović

država bi još trebalo da ratifikuje potpisanu Pove-lju, koju je Srbija potpisa-

la i ratifikovala

mart rok taksi udruženjima za

baždarenje taksimetara

država, članica Saveta Evrope potpisalo je i rati-fikovalo Evropsku Povelju

o regionalnim i manjin-skim jezicima

8

15

25

Autori: N. Stantić i N. Skenderović

Na bunjevačkoj ikavici, recitatorke su govorile stihove, a Nela Ivić je recito-vala pesmu „Onom koga se tiče”

Martin Henzelmann, slavista iz Nemačke

Dr Suzana Kujundžić Ostojić

Autor: B. Nikolić

15

NOVE

6. 3. 2020.

Kultura

Savremena književnost je u krizi. Akutelni pisci, upr-kos internetu, Fejsbuku, Instagramu i drugim čudi-ma savremene tehnike, ne mogu da pomrače slavu književni-ka 20 veka. Većina izdavača na liste obaveznih knjiga za pročitati retko stavlja savremene autore.

Marko Serdanović sa štanda Zenita jedan je od retkih izlagača sa Sajma koji je u nekoliko trenutaka odabrao naslo-ve koje nikako ne treba preskočiti.

- Za svaku policu u Srbiji je sledeća formula. Klasik koji treba ponovo pro-čitati - Konard i Srce tame. Nepoznat roman poznatog pisca - Stoner Džona Vilijamsa. Priča o siromašnom seljač-kom sinu koji postaje profesor knji-ževnosti. Za sve koji misle da u ino-stranstvu isključivo cvetaju ruže Niko i ništa u Parizu i Londonu Džorža Or-

vela. Obavezno štivo dok čekate u redu za pasoš. Sedma funkcija jezika Loran Bine roman u Ekovom maniru, moderan i zanimljiv. I moj lični favorit, ne samo za policu već i za pusto ostrvo, Edgar Alan Po Sabrane priče.

ŠTIVO ZA SVAKU POLICU. No-vosadski Prometej preporučuje svo-je istorijske edicije - Srpske vojvode u luksuznom povezu i Srbija 1914-1918. Godine Lazara, roman Lane Papić, pre-poručuju iz ove izdavačke kuće za sve ljubitelje istorijske beletristike. Skro-man sajamski popust može biti prilika za kupovinu izdanja iz hit edicije Popu-larna lingvistika - u kojima vodeći srp-ski lingvisti razrešavaju svakodnevne jezičke nedoumice.

Slavica Nestorović sa štanda Albrato-sa nema dilemu. Njeni favoriti za „sva-ku policu u Srbiji” su klasici Umberto Eko i Ivo Andrić. Iz ponude izdvaja Priče i kazivanja, aktuelnog kineskog predsednika Si Đipinga.

HANDKE I MIRA MARKOVIĆ. No-belovac Peter Hanke je očekivano jedan od traženijih pisaca na svim štandovi-ma. Novosti su objavile knjigu njegovih eseja Pravda za Srbiju i po rečima Jele-ne Jokić to im je najprodavaniji naslov na Sajmu.

- Naša preporuka za svaku policu u Srbiji je knjiga One su promenile Srbi-ju o znamentim ženama iz naše isto-rije.

Naslov koji i dalje izazva najviše kon-traverzi na štandu Novosti je i ove go-dine Bilo je to ovako Mire Marković.

Jedan od najvećih štandova ove godi-ne ima izdavačka kuća iz Sremskih Kar-lovaca Kairos. Milena Kosijer sa ovog

štanda za štivo svake porodice u Srbiji bira ove naslove.

- Kairos može da se pohvali edicijom najvažnijih srpskih pesnika u tvrdom povezu uz detaljne biografije pesnika i kontekst vremena u kom su pisali. Po-seban izdvački poduhvat je ponovno ob-javljivanje zaboravljenog hit romana Emilijana Glocara Od proleća do pro-leća sa početka XX veka. Istinita priča o selu koji je zbrisala poplava i našim naravima u dobru i u zlu - kaže Milena.

DOMINACIJA BIGZA I NOLITA. Najpopularniji izdavači na Sajmu su i dalje Bigz i Nolit. Štandovi sa korišće-nim knjigama su naposećeniji. Gužva oko njih ne jenjava. Svaštarnica iz Šap-ca nudi knjige, stripove i ploče. Marija Živanović kaže da je dobra cena jedan od razloga za veliko interesovanje.

- Na svakoj polici u Srbiji treba da stoje Pekić, Andrić i Crnjanski do dalj-njeg. Od savrenih pisaca, preporučila bih Mišela Ulebeka. Mislim da je on dobro „naslikao” savremenog čoveka.

Fondacija Karić nudi luksuzne mono-grafije dalekim zemljama i znamenitim ličnostima. Najviše pažnje privlači mo-nografija o Putinu, u velikom formatu, u boji na nekoliko stotina stranica. Bra-nislava Jovišević sa ovog štanda ističe dva obimna naslova Heroine Srbije i Spomenar večnim srp-skim prijatelji-ma.

PAVIĆ I MILANKOVIĆ. Mirko Ra-daković sa štanda Udruženja Krajiški privrednik i Udruženja za odbranu ći-rilice Dobrica Erić izdvaja Duhovo je-dinstvo Srba, akademika Vasilija Kre-stića i Deca u logorima NDH Danice Kaće Čolović.

Profesor Dragan Stanić, predesnik Matice srpske preporučuje zbornik ra-dova o prijemu i tumačenju romana Mi-lorada Pavića širom sveta koji obiluje fotografijama i intersantnim biograf-skim podacima.

Veso Ivanišević sa štanda Algoritam izdavaštva preporučuje najpoznati-je delo Mihajla Pupina Sa pašnjaka do naučenjaka i Plodve zemlje Knuta Ham-suna. Na susednom štandu Sezam book kratko kažu - Andrić i Markes.

Na štandu izdavača Ganeša postoji odgovor za globalno zagrevanje, Teori-ja klime Milutina Milankovića. Za lju-bitelje istorijografije tu je Kraljevstvo slovena Marva Orbina iz 1601.

Slobodan Roksandić autor je udžbe-nika o kulturi govora.

- Uz govorne vežbe i kodove kojim deca mogu da poslušaju pravilan izgo-vor na internetu, ova knjiga nudi reše-nje gorućeg problema sve lošijeg reč-nika i sve kasnijeg progovaranja dece - kaže Roksandić.

Predsednik Matice srpske preporuču-je zbornik radova o prijemu i tumačenju romana Milorada Pa-vića širom sveta koji obiluje fotografijama i intersantnim bio-grafskim podacima

Laza Kostić Milošu LatinovićuNagradu Laza Kostić dobio je Miloš Latinović za roman Etape noći. Zvezde ovogodišnjeg sajma su gosti Laguninog štanda. Jelena Bačić Alimpić (subota od 14 sati), autorka Devojke sa bi-sernom minđušom, Trejsi Ševalije (subota 16 sati) i Mirjana Bobić Mojsilović (nedelja od 17 sati).

Raport s lica mesta. Reporter Novih subotičkih novina na 26. Sajmu knjiga u Novom Sadu s piscima i izdavačima pravio spisak najboljih knjiga za čitanje

Preskočite savremenike, čitajte Preskočite savremenike, čitajte Andrića, Crnjanskog i PekićaAndrića, Crnjanskog i PekićaAktuelni pisci, uprkos internetu, Fejsbuku, Instagramu i drugim čudima savremene tehnike, ne mogu da pomrače slavu književnika 20 veka

Autor: Milica Trifunov

Prof Dragan StanićProf Dragan Stanić

Milena KosjerMilena KosjerJelena JokićJelena Jokić

16

NOVE

6. 3. 2020.

Reportaža

Od rane zore, na terenima mesne zajed-nice „Pe-ščara” i ove godine, vredne ruke takmi-čarskih ekipa pripemale su domaće i duvan čvarke, kako bi taj tradicionalni proizvod iz zapadne Srbije i Subotice bio spreman za takmičenje. Organizaciju manifestacije pored spon-zora pomogla je i lokalna samouprava, u čije ime uče-snike i posetioce je pozdra-vio Srđan Samardžić, član Gradskog veća zadužen za oblast turizma, investicija i međunarodne saradnje.

- Ove godine, imali smo naj-posećeniju „Čvarkijadu” do sada, učestvovalo je 67 ekipa, od toga jedna i iz Segedina, če-tiri iz Valjeva i dve iz Sremske Mitrovice, dakle manifestacija je imala i međunarodni karak-ter. Oborili smo rekord u od-nosu na prethodne tri mani-festacije jer je ove godine bilo preko 2.000 posetilaca. Zahva-ljujem se rukovodstvu mesne zajednice „Peščara”, Udruže-nju „Slobodan korak Peščara”, „Don Donu”, alatnici „Mišić”, „Big Čiku” iz Malog Iđoša, kao i gradonačelniku Bogdanu Laba-nu lično, koji je ove godine stao iza manifestacije i mnogo nam pomogao - rekao je Aleksandar Ranković, predsednik Organi-zacionog odbora 4. „Čvarkija-de” .

Manifestacija „Čvarkijada” i ove godine je imala takmičar-ski deo, u kojem su se ekipe ta-kmičile u pravljenju domaćih i duvan čvaraka. U konkurenci-ji duvan čvaraka prvo mesto je osvojila ekipa Peti puk iz Valje-va, drugo JKP „Voodovod” Va-ljevo i treće „Mesari” grad Va-ljevo.

U kategoriji domaćih čvara-ka, prvo mesto je osvojila ekipa „Zet, šuraci i ona” iz Subotice. Međutim, kako je Aleksandar Ranković i rekao po proglaše-nju pobednika, svi su pobedni-ci, jer je manifestacija oborila sve rekorde posećenosti.

Zoran Veljanović, predstav-nik jedne od 4 ekipe iz Valje-va, objasnio nam je recepturu spravljanja duvan čvaraka koji su u njegovo kraju, Valjevu, do-maći brend.

- Dolazimo svake godine. Ove godine smo napravili istu količinu duvan čvaraka kao i prošle godine, ali tražila se kesa čvaraka više. Subotičani-ma je još realtivno nepoznato kako se spremaju duvan čvar-ci. Recept i nije težak, poenta je da se kuvaju preko 8 sati sa dosta vode, od velikih koma-da mesa, te na kraju postanu kao duvan. Prošle godine smo osvojili 1. mesto, a u Valjevu je to kod nas brend - kazao nam je Veljanović.

Luka Erkić, član ekipe „Ve-terani sa Prozivke” kaže da njegova ekipa na manifestaciji učestvuje 3. put.

- Zadovoljni smo organiza-cijom, druženjem. Pravimo domaće čvarke po našem re-ceptu, ali imamo i kuriozitet -čvarke sa biberom. Ustvari, ogradili smo kotlić gde smo ku-vali čvarke sa biber crepom. Mi

ne prodajemo čvarke, pravimo ih za sebe, iako se građani ras-pituju - objašnjava Erkić.

Živan Borkov bio je jedan od brojnih posetilaca „Čvarkija-de”.

- Prvi put sam ovde, čuo sam da je ovo jako dobro i jako lepo, a i volim čvarke. Ovakve manifestacije su jako dobre za građane, kao i „Pasuljijada” na Prozivci - kaže naš sugrađanin.

Autor: A. Šiška

Na tradicionalnoj 4. Čvarkijadi, čvarci razgrabljeni u (kilo)gramima

Subotička ekipa Subotička ekipa Zet, šuraci i ona, Zet, šuraci i ona, najbolji majstori najbolji majstori domaćih čvarakadomaćih čvarakaU mesnoj zajednici „Peščara” održana je tradicionalna 4. „Čvar-kijada”. Ove godine mani-festacija je imala rekordan broj ekipa u pravljenju čvaraka, ali i preko dve hiljade posetilaca

Peglani kulen i čips čvarci

Prateći sadržaji ovogo-dišnje „Čvarkijade” i ovo-ga puta privuklu su brojne posetioce. Posetioci su kupovali pored domaćih i duvan čvarke, čips čvarke, slaninu, sladak program, domaći peglani ku-len, šunku i druge mesne bač-ke i srpske specijalitete.

U konkurenciji du-van čvaraka sve pobede pripale su Valjevu, a najbolja ekipa je „Peti puk iz Valjeva, druga JKP „Voodovod” Valjevo i treća „Mesari” grad Valjevo.

Aleksandar Ranković

Pehari i medalje u rukama pobednika

Majstorstvo u pravljenju duvan čvaraka: tri pobede Valjevu

Oko dve hiljade posetilaca na Čvarkijadi

Pored domaćih u kazanima i biber-čvarci

Pobednički pehar subotičkoj ekipi

17

NOVE

6. 3. 2020.

U osnovnoj školi „Jovan Mikić” u sredu 4. marta, drugi put je odr-žana manifesta-cija povodom obeležavanja dana borbe protiv vršnjač-kog nasilja.

Dan ružičastih majica, pozna-tiji kao Pink Shirt Day, program je prevencije vršnjačkog nasilja, a obeležava se od 2007. Godine. U jednoj školi u Kanadi je tada vršnjačkom nasilju bio izložen dečak, koji je u školu došao u ružičastoj majici izražavajući tako podršku bolesnoj majci. Ružičaste majice, koje su soli-darno s dečakom počeli nositi njegovi školski drugovi, postale su prepoznatljiv simbol inicijati-ve i međunarodnog dana borbe protiv vršnjačkog nasilja.

-Ove godine škola „Jovan Mi-kić” raspisala je konkurs pod sloganom -„Tvoj drug te moli, ne vređaj, to boli ” i pozvala škole na teritoriji grada Subotice, da daju glas protiv vršnjačkog na-silja i glas za drugarstvo - kaže direktorka škole Marija Miloda-nović.

U obeležavanje tog dana uklju-čene su i druge škole, a stručni žiri je odabrao u takmičenju tri škole, koje su pripremile najbolji program.

-Najvažnije je da svi zajedno doprinesemo učenju dece, da se ponašaju tolerantno, da međuvršnjačke konflikte prevazilaze na primeren način, da razvijamo kod dece empatiju, da u tom duhu odrastaju, ističu prosvetari.

Moto obeleževanja dana borbe protiv vršnjačkog nasilja je „Tvoj drug te moli - ne vređaj, to boli” poruka je da drugima ne bi treba raditi ono, što ne bismo želeli da drugi nama rade.

Osim škole domaćina, u programu su učestvovali đaci osnovnih škola Ivan Go-ran Kovačić, Sečenji Ištvan, Sonja Marin-ković,Matija Gubec iz Tavankuta,Jovan Jo-vanović Zmaj i Vuk Karadžić, pridruživši se obeležavanju Dana ružičastih majica.

Učenica Mia Stanić iz 5b došla je da bodri učesnike u programu iz drugih škola. Ona kao i učenici sedmog razreda, Kosta Sto-

parić i Emili Golušin, kažu da u njiihovoj školi ponekad ima malo ver-balnih prepir-ki i vređanja, a tuče su jako retke. Učenici škole domaćina izveli su predstavu „Drug nije meta” o devojčici sa kojom niko nije želeo da se druži, ali su joj pomogle dru-garice koje su imale saosećanja prema njoj.

Narodnoj kuhinji doniran novirashladni uređajNarodna kuhinja je dobila novi ras-hladni uređaj, zahvaljujući donaciji i Crvenom krstu Srbije

U subotičkom Crvenom krstu, novi rashladni uređaj će poboljšati odlaganje i čuvanje sirovina, od kojih se svakodnevno pripremaju topli obroci za 1.200 korisni-ka.

- Ovakav rashladni uređaj nephodan je Narodnoj ku-hinji, do sada je imala na raspolaganju samo omanju rashladnu komoru, koja je zbog dotrajalosti crpil