Žene mogu da prijave poslodavce

Inspekciji rada!

NOVE

Godina II • Broj 126 • 2. avgust 2019. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

str 11

str

16-1

7

Društvo

str 14

Ljudi

str 15

Umetnost menja stvari u društvu

DA SUVI JAVOR

PROGOVORIstr 9

Veliki uspeh 26. Festivala evropskog filma Palić

Poljoprivreda

Ot vorena četiri nova odelenja

za bebeLjudi

str 6

P o č e l a k o n t r o l a u z u r p a c i j e

d r ž a v n o g z e m l j i š t a

FIlmOVI SU OGleDAlO VRemenA U kOJem nAStAJU!

NOVEkultura2 Broj 1262. avgust 2019.

• Zlatni toranj

najboljem filmu

„Jadnici” redite-

lja Lađ Lia, a Pa-

lićki toranj za

najbolju režiju fil-

mu „Oleg” Jurisa

Kursietisu!

Pobednici 26. Festivala evrop-skog filma Palić, a večeras će na Letnjoj pozornici biti uručene na-grade Palićkog festivala za najbo-lji film i najbolju režiju.

Nagrada „Zlatni toranj” za naj-bolji film dodeljena je filmu “Jad-nici” reditelja Lađ Lia, za uspešnu kombinaciju žanrovskog narativa sa živim istraživanjem problema, koji govore o obespravljenima u

Francuskoj, ali i širom sveta. Na-gradu je dodelio žiri Glavnog pro-grama Festivala Lawrence To-oley, Marta Bereš, Aleš Pavlin, Syllas Tzoumerkas i Tom Burke, uz obrazloženje dsa je „film snaž-na i briljantno snimljena drama socijalnih nemira, smeštena u et-ničko predgrađe jedne evropske prestonice, koja nosi univerzalni odjek“.

Palićki toranj za najbolju re-žiju, žiri Glavnog programa do-deljuje Jurisu Kursietisu, redite-lju filma “Oleg”, ocenjujući da re-ditelj majstorski prepliće brutal-nost i humanost, profano i sveto, beznađe i snažnu lepotu, kako bi nam prikazao organski tačan por-tret našeg vremena.

Specijalno priznanje 26. Festi-vala evropskog filma Palić žiri je dodelio reditelju Jaronu Šaniju i glumcu Eranu Naimu, za detaljan portret jedinstvenog antiheroja iz filma “Okovan” i Ani Mariji Rossi, rediteljki filma “Ajvar”, za bavlja-nje univerzalnom dilemom glo-balnog sveta kroz prizmu veze u

raspadanju.Debitantsko dugometražno

ostvarenje „Ajvar“ rediteljke Ane Marije Rossi, premijerno je si-noć prikazano pred publikom Pa-lićkog festivala, koja je ovacijama

pozdravila filmsku ekipu.„Meni ovaj festival znači inti-

mno, jer ga volim. Rade ga neki ljudi koje volim, to je festival na kome sam dobila svoju prvu na-gradu, za omnibus „Neke dru-ge priče“, pre devet godina. Pa-lić je ozbiljan festival, značajan u evropskim okvirima, što iz godine

u godinu sve više ljudi prepozna-je. Ove godine u takmičarskoj se-lekciji, gde su ozbiljni autori i žiri. Ovo nam je prva projekcija pred gledaocima, pa imamo sve razlo-ge za radovanje“, rekla je Ana Ma-

rija Rossi povodom premijere.Snimljen po scenariju Ane Ma-

rije Rossi i Maje Todorović, film prati priču bračnog para, Vide i Baneta, koji duže vreme žive u Stokholmu. Imaju uspešne ka-rijere, dovoljno novca za pristo-jan život i psa, ali nemaju decu. Vida sumnja da Bane u Beogradu

ima ljubavnicu, ali o tome ćuti. Dolaze za praznike u Srbiju, gde se u poznatom okruženju odvija uigrana koreografija koja se mnogo puta ponovila u njihovim gastarbajterskim životima. Tog Uskrsa, taj zid ćutanja se ruši.

U filmu igraju Nataša Ninkiović, Srgej Trifuno-vić, Miodrag Krstović, Gor-dan Kičić, Aleksandra Jan-ković, Vesna Čipčić, Ivana Šćepanović, Branka Petrić i drugi.

Međunarodni žiri kriti-ke, nakon pogledanog ta-

kmičarskog programa “Parale-le i sudari” dodelio je nagradu fil-mu “Žetva” reditelja Miše Antad-zea, “za koncepcijski rigoroznu ki-nematografsku genijalnost i lirski manir kojim nam pokazuje sušti-nu 21. veka, kroz konzistenciju tra-dicionalne analogne i ultramoder-ne digitalne kulture, povezujući lokalno i globalno u neobično sofi-sticiranom delu za reditelja kome je ovo prvi dugometražni film“.

Specijalno priznanje žirija kri-tike dodeljeno je glumici Marti-ni Apostolovoj, za glavnu ulogu u filmu “Irina” Nadejde Koseve, uz obrazloženje da „umetnost glume nije uvek u kontroli okruženja – ponekad je i u kontroli prostora, svega nekoliko centimetara izvan sopstvenog tela. U filmu koji go-vori o kontroli tela, Apostolova to pokazuje u sjajnom nastupu va-trene koncentracije“.

26.Festival evropskog filma Palić, održan je od 20. do 26. jula na Paliću i u Subotici. U okviru predfestivalskog programa i cen-tralnog dela manifestacije publi-ci je predstavljeno više od 130 fil-mova iz svih krajeva Evrope i to u više od 15 različitih selekcija i pro-gramskih celina, a koncerti, izlož-be, radionice i stručna predavanja bile su bogat prateći sadržaj.

N.H.K.

• Makedonska nacional-na zajednica u Subotici, u organizaciji Fondacije „Ma-kedonsko sunce“ obeležila je sinoć na Otvorenom uni-verzitetu najveći nacionalni praznik Makedonaca, Ilin-den, svečanom akademijom „Svi smo deca Ilindena“.

Fondacija „Makedonsko sun-

ce” organizuje obeležavanje naj-većeg nacionalnog praznika Ma-kedonaca Ilinden, a Nacional-na zajednica Makedonaca u Su-botici poziva sve građane da za-jedno obeleže praznik, svečanom akademijom.

„Ovim praznikom želimo da podsetimo na našu tradiciju i

poreklo, sa svim ljudima koji-ma je ovaj datum blizak i koji ga osećaju kao svoj. Naše je da se sećamo ponosnih predaka koji su, baštineći slobodarske tra-dicije naših naroda, ustali pro-tiv okupatora i otpočeli krvavu i junačku borbu za slobodu. Naš grad Subotica je jedna multina-cionalna, multikulturalna ali i interkulturalna zajednica, u ko-joj nacionalne zajednice ima-ju cilj da okupe svoje pripadni-ke, rade na očuvanju nacional-nog identiteta i da brinu o kul-turi, obrazovanju, informisa-nju, medijima, kao i o službe-noj upotrebi jezika i pisma, od-nosno o svim vitalnim segmen-tima zagarantovanim Ustavom,

sa ciljem da se očuva i neguje različitost”, kažu za Subotičke novine iz Fondacije Makedon-sko sunce.

Ističu da je Ilinden znača-jan ne samo za pripadnike ma-kedonske nacionalne zajednice, nego i za celokupno društvo, jer kao i ostale nacionalne zajednice u Vojvodini i makedonska pred-stavlja partnera u kreiranju otvo-renog i tolerantnog društva.

„Dan 2. avgust 1903. godine i borba protiv Osmanskog car-stva za autonomiju zaista je da-tum za pamćenje i nauk. Pogo-tovo danas, ovakvom svetu u kojem ponovo narasta neprav-da u raznim pojavnim oblicima. Iskreno želimo da se Makedonija

i u budućnosti razvija kao demo-kratska i prosperitetna zemlja, sa dobrim i prijateljskim odno-sima sa svim svojim susedima, a posebno sa Srbijom, kažu iz

Fondacije Makedonsko sunce, naglašavajući važnost promovi-sanja svih ljudskih i manjinskih prava.

N.H.K.

NAJBOLJI FILMOVI 26. FESTIVALA EVROPSKOG FILMA PALIĆ

Palićki Zlatni toranj „Jadnicima”

Fondacija „Makedonsko sunce” obeležava nacionalni praznik Makedonaca

Svi smo deca Ilindena

POSTFEST LETNJE POZORNICE: Najveći bioskopski hitovi na Paliću

Nakon završetka Festivala evropskog filma Palić, na Letnjoj pozornici je narednog dana nastavljen bogat filmski program. Od subote 27. jula do 31. jula, svake večeri na repertoaru je bio pri-kazan bioskopski hit, .

Prikazan je rusko-srpski hit Balkanska međa, reditelja Andre-ja Volgina. Ova akciona drama inspirisana je stvarnim događa-jem tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, a glavne uloge tumače Anton Pampušni, Milena Radulović, Miloš Biković i Aleksandar Radojičić.

Prikazani su filmovi Južni vetar, najgledaniji domaći film u poslednjih 20 godina, u kome je Miloš Biković tumačio glavnu ulogu, a Nebojša Glogovac odigrao poslednju rolu na velikom platnu.

Osvetnici: Kraj igre, poslednji deo Avengers sage iz Marvelo-vog superherojskog univerzuma, širom sveta u bioskopima je za-radio skoro 3 milijarde dolara, a u njemu glume najveće holivud-ske zvezde: Bri Larson, Skarlet Johanson, Robert Dauni Džuni-or, Kris Hemsvort, i mnogi drugi.

Prikazani su i najnoviji holivudski triler Otrovna ruža, sa dve holivudske legende – Morgan Frimen i Džon Travolta.

Scena iz filma Jadnici

Dodeljene glavne i specijalne nagrade: Radoslav Zelenović i Miljen Kreka Kljaković

NOVE grad 3Broj 1262. avgust 2019.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs),

Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859(urednik@subotickenovine.rs);

Redakcija - novinari: tel: 553-042;Nada Harminc Karanović , Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,

Karikaturista:Milenko Kosanović

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Štamparija Borba” A.D. Kosovska 26, Beograd

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

Još davno, Lenjin je rekao „upropastiće nas mangupi u našim redovima“. Da je bio u pravu pokazalo je vreme. Nije potrebno biti mnogo mudar da bi se zaključilo da se svaka stranka mora, pre svega, boriti protiv mangu-pa u svojim redovima. Kod nas je to kontra obrnuto. Svi bi da dokažu da su mangupi u re-dovima političkih protivnika. Ni traga od one naše stare izreke: „đubre se čisti ispred svoga praga“. Otužan je osećaj slušanje međusobnih optuživanja u čijim su redovima veći lopovi. Naše stranke se trude da svoje poštenje doka-žu tako što nalaze lopove u tuđim redovima. Tu se koristi druga stara izreka „drž’te lopo-va“. Lakše se drpa dok svi jure tamo nekog lo-pova u opoziciji. Zar nije svaka nova vlast od petog oktobra počinjala sa borbom protiv ko-rupcije, tvrdeći da je predhodna vlast mnogo krala. A ovo sa lopovlukom i krađama je kao sa korovom. Što ga više šišaš on bolje raste. Ma ne raste, nego buja. I svaka baba na sala-šu zna, da se u bašti trava ne kosi, nego kopa ili iz korena čupa.

Čim se promeni vlast, nova odmah kre-ne da ubeđuje narod kako je ona predhod-na mnogo krala. Kao, ako vam sada vlast ne valja, onda je dobro, jer je pre toga bilo još gore. Čist atak na zdrav razum. Šta bi sa onim velikim „lopovima“ Dinkićem i Đelićem. Ni-šta! Postali su savetnici novoj vlasti. Vidim ih „ruku pod ruku“ sa ovim što su „pošteni“. Ili, šta se desi sa „najvećim lopovom“ veka Boja-nom Pajtićem, koga je ova vlast prozivala da je „pokrao“ Razvojnu banku, Fond za kapital-na ulaganja i mnoge još vojvođanske fondove. Napustio čovek politiku, otišao za redovnog profesora Pravnog fakulteta u Novom Sadu i odjednom više nije „lopov“. Niko ga više ne spominje kao da nije ni živ. Nije više konku-rencija ovoj vlasti. Neki dan u nekom ćošku opozicionih novina, pročitah vest da je Bojan Pajtić dobio na sudu sve one iz vlasti, koji su ga prozivali da je „lopov“. Određena im je i novčana kazna. Ni jedne novine, koje su ovim lažima godinama punile svoje naslovne stra-ne, nisu objavile ovu vest. Tragična je zemlja u kojoj laž grmi na sve strane, a istina stidlji-vo negde u ćošku šapuće.

Neznam kako vi, ali ja više nemam živaca

da slušam koliko je Dragan Đilas ukrao dr-žavnih para. Negde proletos, kad sam išao u Crnu Goru, u Novoj Varoši,“uhvati“ me radar da 10 kilometara brže vozim u naseljenom mestu od dozvoljenog. Od Prekršajnog suda stigne mi da platim novčanu kaznu od 5.000 dinara, sa već popunjenim uplatnicama. Rok uplate 15 dana. Zaboravim mesec, dva na tu svoju obavezu, kad jednog dana u kafi ću na jutarnjoj kafi , dolaze dva policajca da me oba-veste da moram pet dana ići u zatvor, jer ni-sam platio neku svoju obavezu. Zamolio sam ih da me sačekaju, da skoknem do uplatnog mesta i da im donesem potvrdu o uplati. Eto, ja skoro zaglavih u zatvor, zbog duga državi od 5.000 dinara, a „Điki“ vele pokrao milione evra od države i „nikom ništa“ mirno šeta po Beogradu. Svaki dan o njemu se priča na tv-eu i piše po novinama. Čoveku ne fali „dlaka s glave“. Pa koga vi zajebavate?

Čuo sam da postoji razlika između lopova i poštenih ljudi koji kradu. O ovoj temi na svoj-stven način pisao je i akademik Matija Beć-ković u knjizi „O međuvremenu“. Ako ste ovu Bećkovićevu knjigu već čitali, vredi ponovo da čujete šta akademik misli o lopovima i pošte-nim ljudima koji kradu.

-Pošten čovek,nikada ne bi krao da ne mora da krade. Ovi pošteni kradu prema potrebi,a i u okviru porasta troškova života. Niko toli-ko ne mrzi lopove kao pošteni ljudi koji kra-du. Pošteni ljudi koji kradu pored toga rade i nešto drugo,a lopovi samo kradu. Razli-ka između pošteng čoveka koji krade i lopo-va je u tome,što pošten čovek ima svuda po nešto,a lopov nema nigde ništa. Pošten čo-vek koji krade kupuje skupe i prave stvari,a lopovi kradu ono što im dođe pod ruku. Naši organi gonjenja prave razliku između pošte-nih ljudi koji kradu,i lopova. Obično gone ove druge,ako pogreše – izvine se“.

Ako hoćemo da stvarno bude bolje, tre-balo bi da svaka stranka počne da čisti svo-ju avliju i progone svoje poštene članove koji kradu,kao i lopove u svojim redovima. To vre-me očigledno nije došlo, a kad će ne znamo. Do tada, neki će i dalje krasti, neki kraduc-kati, a narod nek se zadovolji pričom o borbi protiv korupcije. O tome vam pišem, narode!

Već smo pisali o bunaru, odnosno viktorija-česmi pod-no Majšanskog mosta, koja je postala stecište hodočasnika ubeđenih da je njegova voda maltene „sveta“, lekovita, isce-liteljska, sa dubine od sto (ide-mo na dvesto!) metara, mada dolazi iz gradske vodovodne mreže! Svejedno, kako smo i objasnili, ta voda i JESTE bo-lja, ali samo zato što se mnogo troši i onda je uvek SVEŽIJA od one koja stoji u cevovodi-ma, pa deluje da je „čudesna“.

Bunar je toliko popularan da čak i migranti, neke grupe koje se kriju tamo po okolini, dolaze da se KUPAJU, pa se evo, usred leta i suvih dana, okolo

napravila baruština sa nečim što liči na lokvanje, koliko se svakodnev-no ispumpava.

Upravo kada je načinjen ovaj snimak, zatekli smo čoveka koji je došao kombijem i doneo neutvrđeni broj velikih kanistera i vredno ih i strplji-vo punio. Na pitanje šta će mu ta voda iz gradskog vodovoda, i da li misli da će biti dobra za piće ako stoji u plastičnim balonima, naš sugrađanin je imao razložni odgovor: stanuje blizu gradskog prečistača i kada su ga gra-dili, nešto se dogodilo sa njegovim bunarom u dvorištu – umesto zdrave, hladne vode dolazi žuta, zamućena i bljutava, pa mu je ovo rešenje da se snabde vodom za piće.

Objašnjenje je razumljivo, za razliku od onih koji misle da je u pitanju „izvorska“ a ne gradska voda, ali to za širenje mita o „čudesnom bunaru“ očigledno nije od značaja. Kada je već tako, Grad i „Vodovod“ trebalo bi da pokažu razumevanja i sluha, pa urede ovo mesto da se oko njega ne šire baruštine i kaljuga i kote komarci. Moglo bi to fi no da se napravi, ne bi tre-balo ni nešto mnogo uložiti, malo da se sredi pristup i odvod vode – neki bazenčić da se baci dinar-dva u njega „za sreću“, pa onda pored bunara na-pravi i neka klupica za one koji čekaju, a u blizini namesti „sezonska pija-ca“ – neko ko prodaje voće, bostan preko leta ili vruće kestenje u jesen...Možda krenu i turisti, đavo će ga znati: Dragi gosti, posetite „čudesni bu-nar“ i napijte se vode kakve nigde nema (osim u gradskom vodovodu!)

M.R.

Foto + rečU RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

kAD POŠtenI kRADU

„Čudesni bunar“ postaje more (blata)

Kosanović

NOVEhronika/društvo4 Broj 1262. avgust 2019.

Редакција недељника Нове суботичке новине

расписује Конкурс :

5. САЛОН САВРЕМЕНЕ

СРПСКЕ КАРИКАТУРЕ – СУБОТИЦА 2019.

Право учешћа на Конкурсу имају карикатуристи и ликовни ствараоци старији од 18 година из Републике Србије.

ТЕМА : ЉУБАВ И ВИНОФормат радова А – 4, 300 дпи, ЈПГ, 2 МБ максимално.

Радови се шаљу до 1.СЕПТЕМБРА 2019.године на адресу:karikaturafest@gmail.com

Редакција,НОВЕ СУБОТИЧКЕ НОВИНЕ,Максима Горког 8.24000 СУБОТИЦА

Сваки аутор може послати до 5 оригиналних радова, који нису награђивани, у ликовној техници коју сами изаберу, рачунајући и електронску форму.

Жири који ће бити именован од стране организатора од приспелих радова одабраће радове за излагање и објављивање у Каталогу Салона и доделити награде и признања:

НАГРАДЕ НАГРАДА : трофеј и новчана награда у износу од 50.000,00 динара,

диплома и каталог,НАГРАДА : трофеј и новчана награда у износу од 30.000,00 динара,

диплома и каталог,НАГРАДА : трофеј и новчана награда у износу од 20.000,00 динара,

диплома и каталог.Проглашење добитника, уручење награда и отварање изложбе одржаће се

на Палићу 14 септембра 2019. Изложба ће након Палића бити отворена и у Суботици.

Награђивани аутори биће позвани на уручење награда и отварање Салона. Радови на приспели Конкурс се не враћају, већ остају у збирци Салона и Салон задржава право коpишћења без посебне накнаде ауторима.

После отварања изложбе аутори награђених радова радиће бесплатно портрете посетилаца.

SNS Saopštenje za javnost

Srpska Napredna stranka uputila je javnosti saopštenje koje objavljujemo u celosti.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Болесна мржња и умоболство, жеља за нечијом смрћу, позив на линч, вређање деце и осталих чланова породице нови је, досад невиђен а сада већ устаљен облик политичке борбе коју промовише СзС (Срамота за Србију).

Умрлица са сликом председника државе Александра Вучића која је данас осванула на друштвеним мрежама, само дан након увреда на рачун његове деце, прави је доказ свим грађанима Србије колику срамоту нам наносе примитивци који прете да свакодневним болесним наступима и изјавама обесмисле пристојну Србију за коју се Вучић залаже.

Градски одбор СНС у Суботици

Gradski ombudsman Zlatko Marosiuk

U toku prijave potraživanja bivših radnika „Solida”

U toku su prijavljivanja radnika koji od bivše fabrike obuće “Solid” potražuju za-

rade ili druge neisplaćene obaveze, kaže za Nove Subotičke zaštitnik građana Zlatko Marosiuk.

Kako saznajemo iz Kancelarije Zaštitnika građana, u toku je prijavljivanje bivših radnika fabrike obuće “Solid”, u stečaju, koji imaju potraživanja od fabrike u kojoj su bili zaposleni.

„Bivši radnici te fabrike, koji su radili od juna 2018. godine, do bilo kojeg kasnijeg perioda, a koji se nisu još prijavili Kancelariji zaštitnika građana, trebalo bi da to što pre urade. Svakodnevno je velika gužva, a do sada se zaštitniku građana obratilo oko 20.tak bivših radnika te fabrike”, kaže Zlatko Marosiuk, gradski ombudsman.

A.Š.

Policija uhapsila I.H.(1986), zbog sumnje za krivično delo krađe

Uhapšen zbog razbojničke krađe!

•Lopov ušao u kuću, odgurnuo vlasnicu koju je primetila razbojnika i

pobego. Policija ga kasnije našla i privela! Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici uhapsili su I. H. (1986) zbog

postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo razbojnička krađa, saopštila je si-noć suboticka policija.

Sumnja se da je on prošle nedelje iz kuće na periferiji Subotice, ukrao novac, nakon čega je prilikom bekstva, vlasnicu kuće, koja ga je uočila, u hodniku odgurnuo.

I. H. je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici.

N.H.K.

Od 22. do 28. jula 2019. godine na području Policijske uprave u Subotici

U pet saobraćajnih nesreća, povređeno 13 osoba!

U periodu od 22. do 28. jula 2019. godine na području Policijske uprave u Suboti-

ci dogodilo se 10 saobraćajnih nezgoda. U pet saobraćajnih nezgoda dve osobe su teže povređene i 11 osoba je lakše povređeno, dok je u pet saobraćajnih nezgoda pričinjena samo materijalna šteta.U navedenom periodu, policija je podnela 50 zahteva za pokre-tanje prekršajnog postupka, izdato je 611 prekršajnih naloga i iz saobraćaja je isključe-no 18 vozača od kojih je za 12 vozača određena mera zadržavanja zbog teške ili potpu-ne alkoholisanosti.

U toku protekle nedelje, pripadnici Odeljenja za vanredne situacije u Subotici ima-li su 22 intervencije.

N.H.K.

Policija uhapsila B.N. zbog razbojništa i teške krađe u pokušaju

Uhapšen zbog provale i krađe 98000 dinara!

•Uhapšen Subotičanin, zbog sumnje da je provalio u kuću na periferi-

ji i oteo 98000 dinara od starijeg bračnog para. Za dvojicom pomagača policija još traga!

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici uhapsili su B. N. (1990) iz

Subotice, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela razbojništvo i teš-ka krađa u pokušaju.

Sumnja se da su on i još dve osobe, za kojima policija intenzivno traga, u maju ove godine provalili u kuću na periferiji Subotice u kojoj živi stariji bračni par i, uz pretnje, od njih oteli 98.000 dinara.

Njih trojica se sumnjiče i da su u junu na području Sente, provalili u jednu kuću i po-kušali da otuđe novac.

B. N. je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom tužilaštvu u Subotici.

N.H.K.

Uhapšene dve osobe zbog krađe na salašu kod Subotice

Ukrali pištolj, policija uhapsila osumnjičene!

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici uhapsili su P. P. (1963) iz

okoline Novog Sada i Z. S. (1978) iz Subotice, zbog postojanja osnova sumnje da su iz-vršili krivično delo teška krađa.

Sumnja se da su oni provalili u kuću na salašu, u blizini Subotice, odakle su ukra-li pištolj, koji je policija pronašla.Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 ča-sova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici.

N.H.K.

NOVE intervju 5Broj 1262. avgust 2019.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Spuštena je zavesa na

još jedno izdanje Festi-

vala evropskog filma,

a o utiscima, prosto-

ru za napredak kao i

o unapređenju marke-

tinga festivala, razgo-

varali smo sa izvršnim

producentom festiva-

la i direktorom Otvo-

renog univerziteta Ili-

jom Tatićem.

U petak ste spustili zavesu na 26. Festival evropskog filma na Paliću, koji je ocenjen kao izuzetno uspe-šan. Kako je to vama izgledalo, iz ugla organizatora festivala?

Vidite, iz ugla organizatora uvek je teško doneti ocenu koliko je festival bio uspešan, jer smo svesni svih izazova koje organizacija nosi, nekih nepredviđenih i predviđenih stvari koje se dešavaju i koje u hodu morate da rešite. Sve u sve-mu, organizacija ovakvog obimnog do-gađaja je vrlo kompleksan posao, ali mi-slim da zaista svi mi iz organizacionog tima zajedno sa publikom koja je pose-tila festival u ovh sedam dana, možemo biti zadovoljni, jer je ovo sigurno najbo-lje do sada festivalsko izdanje. Ovu tvrd-nju mogu da argumentujem iz tri ugla. Programski deo festivala je bio najboga-tiji do sada, sa izuzetno kvalitetnim fil-movima i sa raznim sadržajima, tako-đe imali smo do sada najveći broj edu-kativnih aktivnosti sa dosta prijavljenih polaznika na iste, takođe u velikom bro-ju smo okupili renomirane profesore fil-ma, poznate reditelje i glumce, tako da za programski deo mogu dati vrlo viso-ku ocenu i stoga smatram da je ovogo-dišnji festival bio najuspešniji do sada. Drugi argument odnosi se na broj pu-blike i na njihovu pozitivnu reakciju na sam festival. Imali smo najveću posetu do sada, zaista prelepo je bilo videti pre-punu Letnju pozornicu, prelepo je vide-ti da se za vaš festival traži karta više i da publika uživa i gleda dva filma u jed-noj festivalskoj noći. Posebno moram iz-dvojiti šesto festivalsko veče, kada je pu-blika nakon svetske premijere domaćeg filma „Ajvar“, ostala do dva sata iza po-noći da isprati nemački film koji je tra-jao preko 3 sata, i to samo govori o po-svećenosti publike i o činjenici da viso-ko cene evropski film, film kao umetnost ali i da cene naš festival. Treća stvar koja je meni izuzetno bitna jeste da su gosti festivala izrazili svoje zadovoljstvo or-ganizacijom, festivalom, ambijentom i gostoprimstvom, iako smo imali odre-đene nedodastke ugostiteljskog tipa, na koje mi kao organizatori nismo mogli da utičemo.

Iz svega ovoga zaključujem da ste posebno ponosni na povratak publike na Letnju pozornicu i da

je za vas to najjači utisak sa upra-vo završenog festivala. Da li je to glavni utisak ili ste imali neki dru-gi koji bi ste izdvojili?

Možemo reći da je najjači utisak po-vratak publike. Mi smo prethodnih godi-na zaista imali impresivni broj gledala-ca za evropski film i posebno u ovo doba godine kada je sezona godišnjih odmo-ra, i to u Subotici, koja ruku na srce nije baš toliko veliki grad, da može da obez-bedi dovoljan broj ljudi. Međutim zaista je ove godine bilo prelepo videti da je to-kom tri festivalsk večeri, Letnja pozorni-ca bila prepuna, a da smo u ostale četiri festivalske večeri, takođe imali lepu po-setu. Ljudi su prepoznali jačinu progra-ma, kao i kvalitet filmova koji su se naš-li u glavnom takmičarskom programu, ali takođe smo i na ostalim projekcija-ma imali lep odziv publike. U budućno-sti moramo raditi da ostali programi be-leže još više publike, jer filmovi koje pri-kazujemo u okviru tih programa, nisu ništa manje kvalitetni od glavnog takmi-čarskog programa. Publika nas je zaista oduševila ove godine i moram istaći da mi imamo jedan kontinuitet dolaska lju-bitelja filma na ovaj festival kroz sve ove godine, stoga bih svakako pohvalio pu-bliku što dolazi u velikom broju i oni su najvažniji deo ovog festivala. Nama pri-činjavaju najveće zadovoljstvo jer svojim dolaskom brane čast Subotice, grada koji se oslanja na kulturu i umetnost. Želimo da i ubuduće kroz kvalitetne programe, održimo kontinuitet dolaska publike na našu manifestaciju, jer ponavljam, bez njih nema festivala.

Spomenuli ste da postoje situaci-je na koje vi kao organizator ne mo-žete da utičete, ali šta po vama mo-žete da učiniti da već naredne godi-ne imate kvalitetniji festival?

Mi možemo popraviti sve ono što je u

sklopu naših mogućnosti odnosno naših ovlašćenja. To nažalost ne utiče na in-frastrukturne stvari, a posebno na pa-lićko ugostiteljstvo.Ne želim da zvučim kao veliki kritičar, ali da bi Palić pokazao svoj pun sjaj i svoj kapacitet, da odgovori na dolazak veliki broj gostiju, neophod-no je značajno poboljšanje ugostiteljske usluge na obali jezera. Dakle ugostitelj-ski deo nije bio na neophodnom nivou prethodnih godina i naravno, mi bi voleli da se tu ostvari značaj napredak na zado-voljstvo svih. To se mora uraditi poesb-no jer nam dolaze značajna imena, koja Palić vide prvi put u životu i mi želimo da sa njega odu samo sa maksimalno po-zitivnim utiscima i da nas kroz te utiske predstave Evropi i svetu kao mesto koje treba posetiti. Druga stvar koju bih ista-kao jeste infrastruktura. Zaista je dosta toga urađeno zahvaljujući lokalnoj sa-moupravi i preduzeću Park Palić, napre-dak je vidljiv u odnosu na prethodne go-dine, za sada ide u dobrom pravcu i tu je veoma bitan kontinutet, da se ulaganja nastave u lokacije koje su bitne za odr-žavanje festivala. Tu pre svega mislim na završetak Velike terase, gde bi mogli da imamo jednu bioskopsku salu koju bi ko-ristili u vreme festivala za različite aktiv-nosti. Tako bi Palić zaokružio festivalsku celinu, i na jednom mestu bi imali veći-nu festivalskog programa, a za Suboticu bi vezivali reprizni deo programa. Otvo-reni univerzitet je u protekle tri decenije bio glavni pokretač i neko ko je uvek in-sistirao i sam ulagao, usput motivišuju-ći druge da ulažu i razvijaju infrastruktu-ru na Paliću vezanu za film odnosno pri-kazivačku delatnost, i mislim da smo u tome i uspeli. Danas imamo Letnju po-zornicu u novom ruhu, spašenu od pro-padanja, na kojoj se preko leta odvija-ju brojni zanimljivi programi u organi-zaciji Park Palića, takođe smo uspeli da

obnovimo naš bioskop, a i Abazija je za-sijala novim sjajem. Dakle, uspeli smo sve ove lokacije da zajedno renoviramo i stavimo ih u službu filma, stoga moramo istaći važnost infrastrukture za pravlje-nje i razvijanje ne samo festivala Evrop-skog filma, već i za organizaciju drugih događaja koji trebaju da obeleže kultur-nu ponudu Palića. Kulturni turizam da-nas ima ogroman značaj u svetu i ogro-mnu šansu za razvoj kod nas, i mi ako imamo dobar preduslov kao što je 26 godina evropskog filma na Paliću, kada imamo atraktivnu lokaciju, u tom sluča-ju na nama svima je da se udružimo, da više radimo i da tu šansu iskoristimo za dobro svih nas.

Promocija festivala u eri druš-tvenih mreža i influensera je izu-zetno važna. Koliko se radi na tom polju?

Ove godine započeli smo promociju našeg festivala u sklopu promocije Subo-tica i Palića kao turističke regije u sarad-nji sa Turističkom organizacijom grada i sa Park Palićom, i mislim da je to lepa i plodonosna saradnja, koja će nam već naredne godine obezbediti veći broj stra-nih novinara i profesionalaca koji prate kulturni turizam i koji će nas svojim pi-sanjem predstaviti na najbolji način pred domaćom i stranom javnosti. Mislim da će ovaj projekat dati rezultat i da ćemo za pet godina imati povećanje broja gostiju i turista koji će dolaziti na festival i na Palić. Takođe, od ove godine smo uveli novinu i na festival smo pozvali tzv. „in-fluensere“ odnosno ljude koji na druš-tvenim mrežama imaju veliki broj prati-laca. Njihov posao jeste da obilaze zani-mljive lokacije širom sveta, koje prezen-tuju kroz slike i video materijal i o kojima daju svoj sud. Ove godine u našoj orga-nizaciji, doveli smo jednog influensera iz Kine, koji ima oko deset miliona pratila-ca na društvenim mrežama, i koji je svo-ju posetu Subotici i Paliću iskoristio da svoje pratioce upozna sa našim gradom, našim festivalom, a potom je nastavio ka unutrašnjosti Srbije. Takođe smo imali i domaće novinare i domaće influensere koji su takođe obimno pisali o festivalu, gradu i Paliću, a u prilog nam ide i činje-nica da su gosti festivala, filmski stvara-oci i umetnici veoma aktivni na društve-nim mrežama , tako da su i oni promo-visali dodatno. Verujem da je sa Palića poslata jedna lepa slika, i mi ćemo u bu-dućnosti nastaviti sa konceptom promo-cije festivala i grada u cilju ostvarivanja još veće posete.

B. Nikolić

Ilija Tatić otvoreno o upravo završenom Festivalu evropskog filma Palić

Bez publike nema filmskog festivala

Foto: www.subotica.com

poljoprivreda6 Broj 1262. avgust 2019.

NOVE

•Oni koji bespravno kori-ste državno poljoprivredno zemljište treba da plate tro-struki iznos zakupa, ili će im se skinuti letina a prihod će ići u budžet Grada. Od oko 15.000 hektara, najveći deo je pod zakupom a Subo-tica sa uzurpacijom držav-nog zemljišta ima najmanje problema u Srbiji. Restitu-cija je u toku, tako da se po-vršine koje su u vlasništvu države stalno smanjuju

Skupština Grada usvojila je

11. jula Godišnji program zašti-te, uređenja i korišćenja poljo-privrednog zemljišta, a osnova-na je i petočlana radna grupa čiji je zadatak da organizuje kontro-lu i utvrdi da li je državno zemlji-šte, koje nije dato u zakup, even-tualno uzurpirano. To se najče-šće dešava kada najbliže komši-je koji se bave poljoprivrednom, poseju neku od kultura na ze-mlji koja se ne obrađuje, odno-sno „nema vlasnika“.

„Uzurpacija državnog zemlji-šta dešava se svugde u Srbiji, pa tako i u Subotici. O tome se, na-ravno, vodi računa i gradonačel-nik je i ove godine formirao rad-nu grupu radi kontrole. Primera radi, u 2017. godini bilo je više od 40 hektara uzurpirano, mi smo te useve skinuli i prodali a novac je ušao u gradski budžet. Prošle godine akcija je izostala jer je go-dišnji program bio usvojen tek u oktobru, tako da nismo imali vre-mena da bilo šta uradimo jer što se tiče pšenice i suncokreta oni su već bili skinuti sa njiva, jedi-no je još možda bilo nešto kuku-ruza. Ove godine biće dosta vre-mena za kontrolu“, izjavio je no-vinarima Šimon Ostrogonac, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu.

Oko 12.000 hektara držav-nog zemljišta je pod zakupom, a

od ostatka skoro 2000 hektara su većinom peskovite površine za čije korišćenje poljoprivred-nici nisu zainteresovani i nala-ze se većinom severno od Suboti-ce, blizu granice sa Mađarskom, od Tavankuta pa sve do Bačkih vinograda

„To su nekadašnji voćnjaci, delimično i danas se na tim po-vršinama nalaze zastareli voć-njaci, zarasli u korov. Od peska, nažalost, skoro 90 odsto je u par-logu, znači od Tavankuta, Buk-te u graničnom pojasu gde ima više od 100 hektara državnog ze-mljišta većina je zaparložena, za-tim Tresetište, Kelebija, na Pali-ću oko „Podruma“, Hajdukovo, pesak pored granice, Bački vi-nograd većim delom zapušteni“, kaže Šimon Ostrogonac.

Ko nelegalno zaseje – trostruko plaća!

Problem predstavlja i to što što mnogi vla-snici, kojima je vraće-no zemljište, još uvek nisu izvršili njegovu konverziju, pa se ono u katastru i dalje vodi kao državna imovina. Drugi razlog zašto oko 3000 hektara nije iz-dato u zakup je taj što je reč o sitnim parce-lama, a najviše ih ima pored autoputa koji prolazi od Čantavira do Bačkih vinograda i oko „ipsilon kraka“.

„Tu je teško obaviti uvid u parcele od pola ili četvrt jutra i doći do tač-nih podataka i tu je po-najviše državnog zemlji-šta koje je uzurpirano. Većinom su to komšije koje imaju pored te po-vršine zemlju pa misle da se to može obraditi bez

ikakvih prava“, kaže Ostrogonac.Na kontroli uzurpiranosti dr-

žavnog zemljišta radiće se za-jedni sa Republičkom poljopri-vrednom inspekcijom, a prvi koraci već su preduzeti zako što su poljočuvari obišli atar i sači-nili zapisnike.

„Već sada, znači, imamo, ta-čan spisak parcela da li je ne-što na njima zasejano ili sto-je u parlogu. Tamo gde posto-je suncokret i kukuruz, ukoliko saznamo ko je zasejao, mi ćemo ga obavestiti da treba da se javi i plati zakup u skladu sa zako-nom, koji ovde kod nas u prose-ku iznosi oko 200 evra po hek-taru, dakle 600 evra za hektar, i u tom slučaju može da skine prinos. Ukoliko ne, mi ćemo to uraditi po službenoj dužnosti. Ako republički inspektor utvr-di da je neko uzurpirao držav-no zemljište, on će mu izreći tri

godine pasivnog statu-sa, to jest da neće moći da uzima za to vreme državno zemljište u za-kup“, objašnjava Šimon Ostrogonac.

Na pitanje da li je do sada bilo otkrivenih uzurpatora, član Grad-skog veća kaže da se seća da je pre pet-šest godina na Stipićevu bila otkrivena jedna parcela od 40 hektara i da je ne-ovlašćeni korisnik pro-nađen baš kada je sa nje skidao suncokret. Slu-čaj je okončan sudskim postupkom. Do sada se niko nije sam javio da plati trostruki zakup.

„Kada je reč o uzur-paciji državnog zemlji-šta, u odnosu na čita-vu Srbiju u Subotici je možda najbolja situaci-ja. Veoma je malo neza-konito zasejanih držav-nih parcela, možda 10

do 20 hektara ukupno. Narav-no, ovde nisu uračunate povr-šine koje stoje u parlogu, zna-či najviše pesak, i za te parce-le se nadamo da ćemo ove godi-ne naći rešenje, jer će moći da se izdaju na dugoročni zakup od 20 do 30 godina. Njihova obra-da samo tako, uzimanjem na duže vreme, može da se isplati“, kaže Ostrogonac.

Zakup i za stočare

Ove godine novina je i to da je Ministarstvo poljoprivrede usvojilo izmenjeni Pravilnik o uslovima i postupku davanja u zakup i na korišćenje poljopri-vrednog zemljišta u državnoj svojini. Država će pokušati da pomiri interese ratara i stoča-ra, tako da će ovi poslednji moći zemljište da koriste isključivo za uzgajanje onih kultura koje

se koriste za ishranu domaćih životinja.

„Mi smo već četiri-pet godina unazad davali u zakup državno zemljište na godinu dana, zbog restitucije. Pošto bi ona treba-lo da se privodi kraju, otvara se mogućnost i za višegodišnji za-kup. Tražili smo od Ministar-stva poljoprivrede saglasnost da se u Subotici državno zemlji-šte izdaje na period od jedne do 0sam godina, zavisno od vrste stočarstva kojom se proizvođač bavi. Za pilićare bi to bilo go-dinu dana, a za ostale od tri do osam godina. To bi omogućilo malo ozbiljnije bavljenje povr-šinama, jer ovako ćemo upropa-stiti državno zemljište. Onaj ko ga bude koristio na duže vreme, imaće interes da vodi računa o kvalitetu zemljišta“, objašnjava Šimon Ostrogonac.

Površine koje se vode kao dr-žavno zemljište, upravo zbog postupka restitucije, smanju-ju se takoreći iz dana u dan, ali to ne znači da se njegov status menja i u katastru, a u njemu je, napominje Šimon Ostrogo-nac, i Trg Slobode u centru gra-da, upisan kao - poljoprivred-no zemljište! Autoput na ulazu u Katastarsku opštinu Čantavir, pa sve do izlaska iz nje, nije ka-tastarski regulisan, a problemi postoje i oko „ipsilon kraka“, pa i na samoj obilaznici!

„Oko „ipsilon kraka“ ima do-sta problematičnih situacija i dan danas, jer postoje površi-ne na sred puta koje su još uvek, na papiru, u privatnom vlasniš-tvu. Mi kao poljoprivreda ni-smo nadležni za rešavanje tih problema, kada će se to uredi-ti, ne mogu da kažem, jer vero-vatno bi neko trebalo da pokre-ne proces, a ne pokreće ga jer, zna se – sve to košta“, zaključu-je Šimon Ostrogonac.

M.Radojčin

Šimon Ostrogonac, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu

Počela kontrola uzurpacije državnog zemljišta

Šta kaže zakon -Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je dato u za-

kup ne može se dati u podzakup.-Ako pravno odnosno fizičko lice koristi poljoprivredno ze-

mljište u državnoj svojini bez pravnog osnova, odnosno suprot-no odredbama ovog zakona, dužno je da za korišćenje tog zemlji-šta plati trostruki iznos najviše prosečne postignute cene po hek-taru na teritoriji okruga na kojoj se nalazi poljoprivredno zemlji-šte koje se koristi bez pravnog osnova. Ako lice ne izvrši obavezu plaćanja, jedinica lokalne samouprave dužna je da skine usev na osnovu akta svog nadležnog organa.

-Ako poljoprivredni inspektor zapisnikom utvrdi da nepo-znato lice koristi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini bez pravnog osnova nadležni organ jedinice lokalne samouprave do-nosi odluku o skidanju useva.

-Skidanje i prodaju useva nadležni organ jedinice lokalne sa-mouprave vrši na teret lica koje koristi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini bez pravnog osnova, a ako se radi o nepozna-tom licu na teret jedinice lokalne samouprave. Sredstva ostvare-na od prodaje skinutog useva, po odbitku troškova skidanja use-va, raspoređuju se u skladu sa članom 71. ovog zakona.

Šimon Ostrogonac: Subotica u Srbiji ima najmanje problema sa uzurpacijom državnog zemljišta

Od oko 15.000 hektara državnog zemljišta, preko 12.000 je uzeto u zakup, a poljoprivrednici nisu zainteresovani za skoro 2000 hektara zaparloženog peska

NOVE intervju 7Broj 1262. avgust 2019.

•Radoslav Zele-

nović, direktor i

osnivač Festiva-

la evropskog fil-

ma Palić, ističe

novine zbog ko-

jih je ovogodišnje

izdanje Festiva-

la svrstao među

najbolje u pro-

gramskom smi-

slu, tokom svih

26. godina.

Pored linije u Glavnom progra-mu o kojoj smo ranije govorili - Al-modovar, Ken Louč i braća Dar-den, pojavila se još jedna linija – tri autorke „od Vardara pa do Tri-glava“ sa filmovima koji su bili pra-vo osveženje za naš Festival. Pose-bna priča je publika za koju mislim da je nikada nije bilo više nego sad, ističe Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić.

Na završnoj konferenci-ji Festivala reditelji evrop-skih filmova ocenili su da je palićka publika odnegovana da razume evropski film, a ta ocena je zasluga Vas i umet-nika koji četvrt veka brinu o Festivalu!

—Mi smo odnegovali publiku, gradeći Palićki Festival, da general-no razume film. Blažo Perović i ja smo 2003. godine odlučili da ovo bude isključivo Festival evropksog filma. Bilo je mnogo nedoumica i straha, mnogo upitanosti da li je to dobro, kada je Festival već dobar, ima već uspešnu koncepciju. Kada smo počeli 1992. godine, dogovori-li smo se da deset godina tragamao za najboljom koncepcijom Festi-vala, nacionalnom, internacional-nom, pa zajedničkim konceptom, da bismo pre 16 godina odlučili da to bude Festival evropskog filma. Mislim da ne postoji mnogo sredi-na u Srbiji, gde možete da napravi-te isključivo Festival evropskog fil-ma i da taj koncept funkcioniše. Pre neko veče, dve trećine Letnje po-zornice je imalo publiku, a u Beo-gradu desetak ljudi ne bi bilo u sali tokom te projekcije. To potvrđuje tezu koju ponavljam „pazite da život ne zapamtite po rizicima, koje niste prihvatili”. Mi smo taj ri-zik prihvatili i on se isplatio, i kul-minirao 2017. godine, kada je naš Palićki festival proglašen za naj-bolji filmski festival u Evropi. To je veliko, iako je ovde to tiho prošlo, niko nas nije zvao ni iz Ministars-tva ni Pokrajine, da vidimo kako dalje da unapređujemo Festival. Ipak, pre tri godine, bilo je ozbilno

pitanje održavanja Festivala, zbog pomanjkanja sredstava. Pokra-jinska vlada Mirovića je ipak in-tervenisala na pravi način, pomo-gla da Festival uđe u neke mirnije vode. Sada već treću godinu znamo sa koliko republičkih, pokrajinskih i lokalnih sredstava možemo da računamo, uz sredstva EU, što nam omogućava da već od septem-bra gradimo naredni festival.

Kako ocenjujete ovogodišnji Festival.

—Ovo je jedan od najboljih festi-vala koji je poslednjih godina krei-ran, što je omča oko vrata za nas, jer je potrebno naredne godine na-praviti tako dobar festival. Kad na-pravite filmsku smotru u kojoj je Ken Louč i druga velika reditel-jska i glumačka imena, ne možete naredne godine ispod tog nivoa, a gosti su bili svi akteri filma.

Mnoge danas poznate glu-mce i reditelje u evropskoj kinematogra-fiji, iznedrio je palićki Festival.

—To je najvažnije, jer i Festival i sve prateće programe organizujemo zbog publike. Ako nema podrške novinara i publike, ako novi-nari nemaju po-trebu da razgo-varaju sa ljudima iz Letonije, čitave Evrope, to nije do-bro. I vaše lokal-ne Subotičke no-vine su značajnu pažnju i prostor posvetile Festiva-lu. Prisetite se, mi smo ovde promi-visali na Festiva-lu neke mlade lju-de, recimo iz ru-munske kinematografije, koji su bili potpuni anonimusi kada su počeli da dolaze na Festival. Da-nas evropska kinematografija ne može da se zamisli bez njih. To su važne stvari koje se dogode između Festivala, a koje je iznedrio ovaj Festival.

Osnivač ste Festivala, više od četvrt veka brinete o kvali-tetu i sadržaju. Publika vas je identifikovala sa Festivalom, očekuje da i narednih četvrt veka budete čelnik manifes-tacije, koju sada prepoznaje i Evropa.

—Koga nema bez njega se može. Zadovoljan sam činjenicom da za ovih 25 godina u Subotici smo oformili tim ljudi koji može da radi Festival, osim Miše Dukića i nas koji se bavimo Festivalom. Ima-mo Otvoreni univerzitet, tu je Ilija Tatić, Renata, Eva i deo tima, bez kojeg nema Festivala. Ovakav fes-tival, brojem i kvalitetom filmova i svim programima, ali i sa toliko ljudi, ne može u svetu da se napra-vi za ovaj novac. A nama dovoljno, jer svi radimo više poslova, jer smo odani i predani Festivalu. I novina-ri funkcionišu kao deo porodice, a

za mene je sjajna činjenica što svi odu zadovoljni sa Festivala. Ove godine su opšteprihvaćene i zani-mljive odluke žirija. Desilo se još nešto, da pored programa Almo-dovar, Ken Louč i braća Darden, pojavio se još jedan novi program, tri mlade autorke, sa tri fantastična filma. Nazvao sam program „od Vardara, pa do Triglava“, jer su-filmovi bili pravo osveženje za naš Festival. Dugo nismo imali srpski film na programu, a meni je za-nimljivo bilo da sada imamo film koji je potpuno egal sa dešavanji-ma u evropskoj kinematografiji. To je velika srećna okolnost, kada sa pozornice koja „puca” od publike - na domaćem filmu, niko ne napu-sti film, već priredi ovacije na kra-ju. Kada pola Letnje pozornice do dva ujutro gleda nemački film tri sata i 7 minuta, tvrdim, da to može samo u Subotici i na Paliću. To što radimo sa palićkim festivalom, oz-

biljan je festivalski posao edukacije i promocije evropskog filma.

Rekli ste da Festival Palić ima kontakt sa vremenom u kojem se dešava.

—Festival na Paliću ima direk-tan kontakt sa vremenom u smi-slu filmova koji su nastali između dva festivala. Ti filmovi, i kad su iz EU i kad nisu, otvoreno i kritič-ki govore o vremenu u kojem živi-mo. Zato smo još jedan festival do-kumentarnog filma Eko dox, sta-vili u okvir Festivala, jer ti filmo-vi kritički govore o svemu što se u Evropi dešava. Filmovi su ogledalo vremena, u kojem su nastali. Kao i film i Festival je kolektivna umet-nost, ali teško je kod nas računa-ti na sredstva privrede i tu moguć-nost sprege državnog i privatnog. Sad je tako iako sa pokojnim Mi-trom Lazovićem smo imali sasvim drugačiju situaciju.

Pitanje koje Vam često po-stavljaju je, dokle ćete sa no-vim programima.

—Dok bude prostora, trudiće-mo se. Ideja je da se Festival pot-puno orijentiše na Palić. Svedok ste koliko se infrastruktura prome-nila na Paliću. Velika terasa koju

sam od prvog dana zamišljao kao festivalski centar, Abazija potpuno sređena, ali ostaje da se promene sedišta na Letnjoj pozornici. Radio sam zgradu Jugoslovenske kinote-ke koja je od 1846 godine zaštiće-ni spomenik kulture, sad sam na-pravio Centar za digitalizaciju gra-đe Srpske Akademije nauka, gde sam trenutno upravnik, zgrada u Knez Mihailovoj, takođe pod zašti-tom, sve je promenjeno. Pa Letnja pozornica u Nišu iz 15. veka, sto-lice su promenjene, Arena u Puli iz 2. veka, stolice su promenjene. Potrebno je uraditi sve zbog kon-fora i komoditeta publike. Imam svoju ideju i povodom toga, iako nas niko nije pozvao ni posle pro-glašenja Palićkog festivala najbo-ljim evropskim festivalom, da po-razgovaramo o tome kako dalje sa Festivalom, što je za mene dosta indikativno.

Svi velikani Praške škole već su ovenča-ni Lifkinom na-gradom.Koliko se Aleksandar Lifka vratio iz istorije, zahva-ljujući Vama i Festivalu.

—To je od sa-mih početaka bila moja ideja, kad sam ušao u Su-boticu, znao sam da moram da vra-tim Lifku. Prera-sli smo zatim na-gradu Aleksandar Lifka, dodelom Zlatnog i palić-kog tornja, sada 40 ljudi nosi tu nagradu, bez koje ne postoji evrop-ski film. Kad pre-listate te festival-ske novine, gde je

Janča, Ken Rasel, Ken Louč, Niki-ta Mihalkov, Milena Dravić, Emir Kusturica i mnogih velikana filma, shvatite da su oni svi došli na jedan mali Festival. To jeste naša zaslu-ga, jer su se odazvali našem pozivu. A kada dođu i shvate da se film od početka, od 1896. godine, pet godi-na nakon projekcije u Parizu, pri-mio na ovim prostorima i da je Li-fka bio čudo od prikazivača filma na ovim prostorima, shvatimo da je Subotica ponosan grad, spome-nik jednom pioniru filma. Da ništa drugo nisam uradio za ovaj Festi-val, meni je dovoljno.

Kako ste doživeli na Let-njoj pozornici ono velemaj-storstvo, kako ste rekli, Kre-kine scenografije.

—Kreka i ja se znamo dugo. Zaista mislim, ako neko zaslužu-je Oskara onda je to Miljen Kre-ka Kljaković. Sam mi je rekao, da su mu prilazili ljudi koji su potpu-no u čudu, da postoji takav čovek na ovim prostorima, a da o tome mi ne znamo ništa. To je još jed-na misija Festivala. Sada svi do-bro znaju ko je Kreka, za Rajka Gr-lića su saznali mnogo ranije, tako da je ta dimenzija Festivala ove

godine uradila potpuno i dobro taj deo posla.

Vas voli da sluša i publika i novinari, dok govorite o le-gendama filma i svojim pri-jateljima. Kako bi mogla da nosi naziv knjiga o tim ljudi-ma, ako biste je napisali.

—Najveći je problem naslov sa knjigama, još se mučim oko toga sa knjigom koju pišem, kako su nam otimali Kinoteku, dok sam još bio u televiziji, dok smo pratili kroz program kako nam se raspada Ju-goslavija. Nemojte sad još jednu knjigu da pišem. Ali ona je potreb-na zbog tih ljudi, ne zbog mene. Milena Dravić i Mira Banjac su to-kom osam godina, sve svoje entu-zijazme i slobodno profesionalno vreme posvetile ovom festivalu. Ne znam da li ćemo ikada moći da im se odužimo za to. Uvek mi je u gla-vi Milenina slika, kada ona na Pa-liću, dok idemo ka pozornici, kaže, meni nije dobro, vrti mi se u glavi. Izašli smo, naravno, glumica čim je stala na pozornicu, otrgla se i pred mikrofonom održala fantastičan govor. Vratila se, a u prolazu mi re-kla, vidiš, mogla sam dva ipo sata ovako da pričam, a to je nekoliko meseci pred smrt. Kasnije, u Maloj gostioni, zabeležio sam telefonom mali film, njenu igru sa Brajanom Koksom, što je ostalo kao fantasti-čan deo istorije ljudi koji su do po-slednjeg daha bili uz Festival. Bilo mi je potpuno nejasno kako je us-pela, jer je htela odustati od dola-ska na Palić, imala je ovde i veli-ku izložbu. Zato mislim da je Miša Mogorović u pravu, kada tvrdi da u Subotici mora da se napravi Muzej festivala. Takvi segmenti života Fe-stivala i legendi koje su ga održale, trebalo bi da budu sačuvane u tom Muzeju. Jer, četvrt veka festiva-la i 40 nagrađenih velikana, samo po jedna strana da se napiše o nji-ma, sklopila bi se istorija Festivala, ali i istorija filma tog perioda. Da me pitate sada, šta si mislio čoveče te 1992. godine. Sve se raspada, ja napustio televiziju, otišao u „crnu rupu” zvanu Jugoslovenska kino-teka, a na sve to Blaža Perović me ubedi da napravimo Međunarodni filmski festival Palić. Znate šta, pa to samo majka može da voli. Da li je to neka vrsta inata, da pokažemo da ne može sa nama baš tako. Već 1996. godine, prikazali smo hrvat-ski film „Kako je počeo rat na mom otoku”. Neki dan mi je Brešan bio u kući, na Kosmaju, podsetio da ne zna ko se više uplašio, on koji mi daje film, ili ja koji ga prikazujem. Takva su vremena bila. Sve je to istorija Festivala. Kad to radiš, nisi svestan, baš kao što je Milena re-kla tada, pa Rale oni će sve da nas pobiju. A nije znala da su dva sata pre dodele nagrade, meni došli da kažu, ne igraj se glavom, ne dode-ljujte nagradu. Nije bilo predviđe-no da ja dodeljujem nagradu, ali sam rekao, u redu, idemo zajedno. Kasnije mi je rekla, znaš šta Rale, još jednom smo pokazali, mi se njih ne bojimo. To je Festival!

Nada H. Karanović

Radoslav Zelenović, direktor i osnivač Festivala evropskog filma Palić

Filmovi su ogledalo vremena u kojem nastaju!

Foto: Jakov Simović

NOVEZanimanje: dobar izbor - siguran uspeh8 Broj 1262. avgust 2019.

- Što se tiče veština i oso-bina koje bi svaki nutricionis-ta trebalo da poseduje, izdvo-jila bih znanje iz oblasti he-mije i medicine, komunikativ-nosti, emocionalnu stabilnost i veštinu usmenog i pismenog izražavanja - istakla je Tanja Borenović, nutricionista

Koliko je posao nutri-cioniste odgovoran?

Nutricionista ima veli-ku odgovornost, obzirom da izrađuje planove prehrane koji mogu uticati na život klijenata. Osim toga, nutricionisti bri-nu i za osobe s poremećajima u ishrani pa im s puno empa-tije pomažu da normalizira-ju svoje ponašanje u prehrani. Sem toga, nutricionista mora da priđe svakoj osobi indivi-dualno pošto ekstremne navi-ke u konzumiranju hrane ima-ju psihološku pozadinu. Pored znanja o pravilnoj ishrani, nu-tricionista mora da bude dobro

organizovan, jer obroke za svo-je klijente planira do posledn-jeg detalja.

Kakva je budućnost nutricionista?

Iako je u inostranstvu ovo zanimanje sve više zastuplje-no, kod nas još nije pronašlo

svoj put. Mada je sve više po-trebe za ovim zanimanjem, po-sebno u školama i zabavištima jer je primećena ekspanzija di-jabetesa kod dece. Mislim da će nutricionisti sve više ima-ti posla i da je budućnost pred ovim zanimanjem.

Da li se, nakon završenog obrazovanja, lako nalazi posao u struci?

Nije lako jer trenutno ima mnogo nutricionista. Nu-tricionista najčešće radi u savetovalištima za zdravlje i ishranu ili u preventivnim i rehabilitacijskim klinikama, ali se i sve više nutricionista, odlučuje na samozapošljavanje

i privatnu praksu. Zdravstvena industrija se pozitivno razvija kao i svest o telu i zdravlju u društvu, što nam govori da će posla biti sve više.

Da li je posao stresan?Posao nutricioniste je vrlo

zanimljiv, kreativan i daje po-sebno zadovoljstvo jer se bri-nemo o ljudskom zdravl-ju. Ali, zna da bude i stresan,

posebno ako se organizu-ju više obroka pri kolektivnoj ishrani. Tu je kolektivan rad vrlo važan. Mi ne možemo da funkcionišemo bez kuvara, poslastičara i ostalog osoblja zaposlenog u kuhinji. Konkre-

tno, u Gerontološkom centru gde radim veliku podršku nam pruža rukovodstvo pa nam je posao olakšan i stres nije deo naše svakodnevnice.

Šta bi poručila mladima koji žele da jednoga dana postanu nutricionisti?

Mnoge stvari, što se tiče ishrane, mladi već znaju. Ali ukoliko žele da saznaju još više

o zdravlju i hrani, onda bi po-sao nutricionista mogao biti za njih. Na predavanjima će mno-go slušati o zdravoj i održivoj prehrani i naučiće da slože plan prehrane za svoje klijen-te. Osim o zdravoj prehrani, naučiće sve i o štetnosti hra-ne na telo i organizam. Kako bi nutricionista pacijente izveo na pravi put ishrane, on mora da analizira njihove prehrambene navike, i da ih savetuje u kom delu ishrane bi trebalo posve-titi više pažnje. Nutricionis-ti pomažu ljudima da postignu svoje zdravstvene i fizičke ci-ljeve. To mogu biti povećanje težine, gubitak težine ili opšta kondicija.

L. Marjanov

Razgovor sa Tanjom Borenović, nutricionistom

nutricionista- posao budućnosti

Ovu rubriku podržava grad Subotica

Nutricionista-dijetetičar proučava hranjivu vrednost

hrane, način na koji se hranjive materije koriste u orga-

nizmu i vezu između ishrane i zdravstvenog stanja. Oni

sastavljaju planove ishrane i nadgledaju način pripreme

i serviranja hrane. Sprečavaju i leče bolesti promovišu-

ći zdravu ishranu i predlažu izmene u načinima ishrane.

Na primer, osobe sa povišenim krvnim pritiskom će učiti

kako da koriste manje soli u svojoj ishrani, ili će sastav-

ljati planove ishrane za osobe sa viškom kilograma.

Zapošljavanje nutricionista

Studijski program trogo-dišnjih strukovnih studija Strukovni nutricionista di-jetetičar na Visokoj školi u Subotici strukovnih studi-ja za obrazovanje vaspita-ča i trenera traje šest seme-stara i nosi 180 ESPB bodo-va. Nakon završetka studij-skog programa i položenog završnog ispita stiče se zva-nje ,,Strukovni nutricioni-sta dijetetičar “. Po završet-ku studija Strukovni nutrici-onista dijetetičar može da se zaposli u zdravstvenim usta-novama, savetovalištima za ishranu, naučno-obrazov-nim institucijama, ustano-vama kolektivnog smešta-ja i ishrane u prehrambenoj industriji.

Strukovni nutricionista

dijetetičar

Strukovni nutricioni-sta dijetetičar je zdravstve-ni radnik koji će biti kvalifi-kovan za rad u oblasti ishra-ne zdravih i bolesnih ljudi, primenjujući u praksi steče-na znanja u prevenciji ma-sovnih hroničnih nezaraznih bolesti, koje su danas vode-ći uzrok mortaliteta, kao i u lečenju bolesti kod kojih je dijetoterapija obavezni deo terapijskog postupka i rehabilitacije.

Program studija strukov-nog nutricioniste dijetetiča-ra, kao sastavni deo sistema visokoškolskog obrazovanja treba da podigne i uskladi kvalitet obrazovanja struč-njaka za ishranu sa savre-menim nacionalnim i evrop-skim koncepcijama.

Kolektivni rad je važan: Nikolina Gredeljević, šef kuhinje i Tanja Borenović

NOVE ljudi 9Broj 1262. avgust 2019.

•Tajna u izrade

tambure je u zvu-

ku. Najbolje drvo

za izradu tambu-

re je javor usečen

na 1.500 metara

nadmorske visi-

ne i od 100 staba-

la, može se naći

svega dva ili tri

od kojih se može

napraviti tam-

bura sa odličnim

zvukom. Tambu-

rice radim ruč-

no, kako bi prsti-

ma osetio najto-

pliji zvuk drve-

ta. Koliko tambu-

ra, toliko i različi-

tih tonova zvuka.

Nema kafana, a

ni lumpovanja uz

tamburice.

Jedan stari skoro zaboravljeni bećarac kaže: „Sinoć mene žena pita, na tavanu imal` žita. Ćuti ženo nema ništa, sve je odn`o primaš Pišta“. Nema više žita na tavanima, snaša, salaša i prima-ša, a i dobrih tamburica koja se sluša ušima, a čuje srcem. Levom rukom pritiskaš žice,desnom tr-zaš i drvo od šarenog javora i kle-ke svira. Ipak, jedan od njih bas primaš i vrsni majstor tambure, održao se do današnjih dana. To je Antun Letić, zvani Nune, jedi-ni majstor ovog instrumenta u gradu.

-Još kao dete, vukla me lju-bav prema muzici i zanatu,-pri-ča Antun Letić – Nune. Prvo sam u ruci držao mamimu metlu za kvašenje veša, sve dok mi baćo nije dao njegovu pravu tamburi-cu da sa njom sviram. Od tada do danas, ja je čvrsto držim u ruci. Završio sam i stolarski zanat i upoznao dušu drveta. Još kao dečaka, progonile su me misli, kako su ljudi uspeli da naprave da suvo javorovo drvo progovori. Nastavio sam da sviram tamburu kao bas primaš u subotičkim kla-pama, mi smo ih zvali „bande“ i

to u „Čedinoj bandi“, a onda u Ti-minoj, Lončarevoj i Bučinoj ban-di. Svirali smo isključivo na svad-bama. Za vikend bi imali svadbe, a onda pet, šest dana bili bi slo-bodni i ja sam od dosade počeo da prvo popravljam, a onda i da pravim tambure. Prvo sam sam sebi nešto popravio na tambu-ri, a onda i ostalima. Bilo mi je više dosadilo da za neku malu popravku, putujem u Sremsku Mitrovicu kod majstora Dušana Rajkovića. Da ozbiljno krenem sa ovim zanatom, podstakao me i Stipan Jaramazović, kad mi je jednom prilikom kući doneo tri-desetak tamburica njihovih čla-nova Tamburaškog orkesta na popravku. Nisam imao kud, pri-hvatio sam se ovog posla i uz rad ga već 30 godina usavršavam.

Antun Letić – Nune, do sada je napravio na stotine tambura, malih tambu-rica, kontra-basova, a po-pravio je toli-ko žičanih in-strumenata, da ni sam ne zna broj. Nje-gove tambu-re otišle su u mnoge zemlje sveta, ali je najviše svojih instrumenata prodao u Hr-vatsku, gde je tradicija tam-bure i tambu-raša zadržana do dan danas.

-U ovom poslu, najvaž-nije je da ose-tiš ton i zvuk, a ja sam imao sreću da skoro ceo život sviram na tamburi,-ka-že Letić. Pred svaki nastup morao sam da naštimam instrument,

jer svakom raspoloženju ne odgova boja tona. Ako ne-kome na uvo sviraš tužnu pesmu, tam-burica mora da je tiha, ton da plače a zvuk jeca. Drugačiji ton je za svad-be a drugači-ji na koncerti-ma. To moje, prvo uređe-no a onda iz iskustva ste-čeno umeće, da kod svake tamburice ose-tim njen ton, pomoglo mi je da pravim do-

bre žičane instrumente, pre sve-ga tamburu“.

Antun Letić,popravljao je broj-ne tamburice napravljene u starim radionicama „Habinjaka“,“Parti Gergelja“,“Bocana“,“Rajkovića i „Kudlika“,kao i one napravljene u radionici „Vidaković“,što je u Subotici još do danas ostao mit o kom se to majstoru radi.

-Svaka tambura iz ovih radi-onica, jedino se prepoznaju po zvuku, -kaže Nune. Jedini lični pečat koji majstor sme da osta-vi na instrumentu je zvuk. I sami znate da u svetu ima na milion proizvedenih violina, ali su naj-bolje one „Stradivari“. I kod izra-de tamburica postoje standardi, proporcije i mere sa kojima se ne sme eksperimentisati. Tajna je u zvuku, a zvuk u drvetu. Drvo od javora, kao i smreke od koje se pravi poklopac tamburice, ima svoju dušu i treba se proučavati. Ja taj zvuk, kao da osetim u pr-stima kada savijam drvo i kucam po njemu. Sve radim ručno, kako bi osetio kada je najtopliji zvuk. Kada smrekovu dasku kvrcnem prstima i osetim tup ton, tek se onda nadam da ću napraviti

dobru tamburicu, a kada zvuk zdravo zvoni, odustajem od dalje izrade. Ne znam da li znate da se za izradu tamburice koristi zrelo drvo javora i to koje raste na nad-morskoj visini od 1.500 do 1.700 metara. Od sto javorova na ovoj nadmorskoj visini, može se naći svega dva ili tri stabla od kojih može da se napravi najbolja tam-bura. Svi instrumenti koje je po-znati italijanski majstor violina Antonio Stradivari izradio su od javora iz Bosne. Najzad, ili naj-pre, dobar instrument ne može da napravi loš majstor“.

Kad se pomene tambura ili tamburaši, odmah se pomisli na kafanu ili lumpovanje. Razlog je jednostavan. Tamburica je čim je izmišljena prešla u kafanu i tu se odomaćila. Kad su nestale kafa-ne, nestala je i prava uloga tam-buraša, a i tamburica je sve ma-nje. Međutim ona je ipak uspe-la da zajedno sa ostalim žičanim instrumentima uđe u koncer-tne dvorane, zaigra kolo, zapeva narodnu i zabavnu muziku i čak zapleše valcer. Tambura se ipak održala, ali ne i način lumpova-nja da se da „odušak duši“.

-Ni jedan muzički instru-ment ne stvara takve osećaje u čovekovoj duši kao tambu-rica, koja se sluša ušima i čuje srcem,-tvrdi Antun Letić. To je ta “fatamorgana” suvog javoro-vog i smrekovog drveta, preko koga su razapete čelične žice i kad one zatrepere i srce zaigra. Što sitnije prebiraš trzalicom po žicama, onako goblenski i natenane, ljudima lepše zvu-či u ušima i počne da im igra i duša. Zbog tihog i umiljatog glasa, najbolje je kad smo go-stima svirali na uvo i tako im „razgaljivali dušu“. Danas toga više nema. Nema ni bećara koji znaju da se vesele. Ako neg-de i sviraju tamburaši u nekoj kafani, smeste ih u ćošak, pri-vežu žicama za zvučnike i sve liči na loše izrežiranu presta-vu. Ni sam ne znam šta se de-šava sa ovom našom muzikom. Imamo svetski poznat tambu-raški orkestar, Muzičku ško-lu i odsek tamburu, evo i maj-stora koji pravi ovaj neobičan instrument, ali niko neće da se ovim poslom profesional-no bavi. Starih muzičara, skoro pa više nema, a ovi mladi zavr-še mzičku školu i okače tambu-ru o klin“.

Milutin Mitrić

U radionici za izradu tambura Antuna Letića – Nuna

DA SUVI JAVOR PROGOVORI

POREKLONaziv tambure potiče iz

persijskog jezika gde „tn“ znači žica. Tambura se ra-zvijala od žičanog instru-menta koji se i danas na pro-storima stare Mesopotami-je i Egipta zove „lutnja“. In-strument „lutnju“ Arapi su odneli u Španiju, gde su od nje napravili gitaru, a Itali-jani mandolinu. Na prosto-re Baklana „lutnju“ su doneli Turci, gde se kod Srba razvi-la tambura, kod Bugara pan-dora, Ukrajinaca bandura, a u Rusiji balalajka.

FREKVENCIJAKako pravilno i najbolje

graditi tamburicu, napisa-no je na stotinu knjiga, a je-dan od autora ovakvog udž-benika je i Subotičanin Sti-pan Jaramazović. On je čak napravio i spravu pomoć koje se meri frekvencija zvu-ka daske od smreke koja se stavlja na tamburu.

-Dobro je što ima ovakvih knjiga, ali one nama dugo-godišnjim majstorima, malo šta mogu da pomognu. Što se tiče proporcija na tam-buri i debljini gornje ploče, sve je već poznato, jedina tajna ostaje u kvalitetu zvu-ka. Naći drvo koje je tvrdo i meko kao duša, pod čijim se prstima svaka neravnika pretvara u ton, a tonovi nižu u muziku“. Ne može se nau-čiti po knjigama, kako u pr-stima osetiti zvuk drveta“.

NOVEdruštvo10 Broj 1262. avgust 2019.

•U Prihvatnom cen-

tru u Subotici, dnev-

no u proseku boravi

66 osoba, uglavnom

iz Avganistana. Od

početka migrantske

krize do danas, Fon-

dacija “Ana i Vlade

Divac” je sa brojnim

partnerskim organi-

zacijama iz Srbije, u

Prihvatnim centrima

organizovala mnogo-

brojne akcije, koje su

imale za cilj približa-

vanje lokalnog sta-

novništva i migrana-

ta, među kojima i u

Subotici, rečeno je u

hotelu “Galerija”, na

radnom doručku sa

medijima.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u Srbiji trenu-tno boravi oko 3330 migranata. U Prihvatnom centru u Subotici, trenut-no boravi 66 migranata, a polovina su deca predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta.

Na radnom doručku za predstavni-ke medija koji je održan u hotelu “Ga-lerija” predstavljene su dosadašnje aktivnosti Fondacije “Ana i Vlade Di-vac” pod sloganom “Slavimo raznoli-kost” koje se realizuju u okviru podrške Evropske unije upravljanju migracija-ma u Srbiji.

- U Subotici je naša Fondacija i do sada sarađivala sa brojnim lokalnim organizacijama, među kojima su i Udruženja “Zajedno”, “Olovka piše srcem” i Gradska organizacija Cr-venog krsta Subotica. U okviru pro-jekta Podrške Evropske unije upravl-janju migracijama u Srbiji, našoj ze-mlji donirano je oko 98 miliona evra za potrebe rada prihvatnih i centara za azil, kao i za podršku organizaci-jama koje pružaju pomoć migranti-ma i sprovode aktivnosti u cilju iz-gradnje zajedništva između lokal-nog stanovništva i migranata. Os-novna zamisao jeste da se ti ljudi,

porodice, deca i samci, koji bora-ve po nekoliko meseci, pa čak i go-dinu dana u prihvatnim centrima, osete dobrodošlim, da ih se lokalno stanovništvo ne plaši, jer oni zais-ta nikome ne predstavljaju pretn-ju. Svima njima je cilj da odu neg-de dalje, a u svemu tome oni vrlo brzo nauče koje su vrednosti našeg društva, nešto i mi sami naučimo od njih i mislimo da to može vrlo lepo da funkcioniše - rekao je Miroslav Luburić iz Fondacije “Ana i Vlade Divac”.

Gradska organizacija Crvenog krsta Subotica je od početka migrantske kri-ze, od 2015. pa do 2018. godine pružala

podršku i pomoć i za po nekoliko hiljada migrana-ta dnevno. Njiho-va pomoć ogleda-la se u najvećoj meri u pripremi i distrubuciji ku-vanih obroka.

U tom perio-du, kada je Srbi-ju zahvatila mi-grantska kri-za, Subotica be-leži tranzit veli-kog broja izbe-glica i migrana-ta, a na “prvoj li-niji fronta”, delo-vala je i gradska organizacija Cr-venog krsta koja se, kako je obja-snio sekretar dr

Siniša Trajko-vić, nosila sa ne-koliko hiljada lju-di na dnevnom ni-vou, pružajući pre svega uslugu pri-preme i podele ku-vanih obroka.

- To je bio izu-zetno naporan pe-riod u radu Crve-nog krsta u Subo-tici, a zahvaljuju-ći Fondaciji “Ana i Vlade Divac”, do-bili smo jednu uni-verzalnu mašinu za našu kuhinju, koja nam je znat-no olakšala rad. U poslednjih godinu dana, angažman Crvenog krsta u zbrinjavanju mi-granata, svodi se

na podelu paketa higijene utvrđenom dinamikom, a naši volonteri i stručna služba im pružaju neki vid psiho-soci-jalne podrške, raspituju se o njihovim potrebama i gledamo da im izađemo u susret koliko god možemo - istakao je Trajković.

Evropska unija je od sredine 2015. godine, donirala više od 98 miliona evra za humanitarnu pomoć i zaštitu migranata.

Mreža psiho-socijalnih inovaci-ja “PIN” koju uglavnom čine psiho-lozi, sprovodi niz ekoloških akcija i sportskih aktivnosti, koje imaju za cilj, da se lokalno stanovništvo bol-je upozna sa migrantima. Jedna takva

akcija organizovana je u junu u Subo-tici, kada su zajedno sa ekipom “Njuz neta”, sugrađani i migranti koji borave u Prihvatnom centru u Subotici čistili Park “Ferenca Rajhla”.

- Kada smo upitali migrante zbog čega su se priključili ovoj akciji, rekli su da je Srbija divna zemlja, da su ovde fini ljudi i da su dobili i više nego što su očekivali, te je ovo bio jedan od načina da se oduže i zahvale gradu na gostoprimstvu, što je bila jako lepa poruka. Upravo to i jeste poruka ovih aktivnosti, da pravi utisak o nekoj osobi, pogotovo o grupi ljudi, možemo da steknemo tek kada ih direktno upo-znamo, kada razmenimo koju rečenicu sa njima, jer tek tada saznamo njihovu priču, rekla je Dunja Božović, iz or-ganizacije “PIN”.

A. Šiška

Fondacije Ana i Vlada Divac i u Subotici realizuje projekat EU u upravljanju migracijama

migranti sa Subotičanima, u priči o različitim tradicijama

U Prihvatnom centru mnogo dece

U Prihvatnom centru u Subotici trenutno boravi 66 migranata, najviše porodica sa decom predškolskog ili školskog uzrasta.

„To su svakodnevne slike u Pri-hvatnom centru. Neka iskustva onih koji borave tamo, posebno dece, su veoma potresna. Često se mogu čuti veoma potresne reči - dece : Pobe-gla sam od bombi, gledala sam de-love tela razneta od bombardovanja, prelazila sam preko njih, to su šokovi, zato sam pobegla. U Prihvatnom cen-tru migrantima su obezbeđeni obro-ci, smeštaj i zdravstvene usluge, a deca su uključena u školski program, i imaju mogućnost da učestvuju u broj-nim kreativnim radionicama”, kažu iz Komesarijata.

dr Siniša Trajković

Miroslav Luburić iz Fondacije “Ana i Vlade Divac”

NOVE društvo 11Broj 1262. avgust 2019.

Stomatološkaordinacija

beljenje zuba, bezmetalna cirkon kruna, mostovi, proteze

- dermarolleri, mezoterapija lica, hijaluronski fi leri

ESTETSKA STOMATOLOGIJA

ANTI-AGEING TRETMANI LICA

Subotica, Partizanskih baza br. 8tel: 024/544/335; 062/151-72-11 www.dentala.rs

Turistička sezona je u pu-nom jeku, a Subotica i Palić beleže pozitivan trend rasta broja dolazaka i noćenja tu-rista. Tome u prilog govore i rezultati koji su objavlje-ni za prvih pet meseci ove godine, koji ohrabruju tu-rističke radnike u našem gradu. Kakvi su rezultati ove godine, kakve smo za-beležili prethodne godine i šta se sve planira uraditi, o ovim pitanjima razgovara-li smo sa Aleksandrom Me-dakovićem, direktorom Tu-rističke organizacije grada Subotice.

Gospodine Me-dakoviću, šta nam govore zvanični podaci, da li ima-mo razloga za zadovoljstvo?

Svakako da mora-mo biti zadovoljni sa rezultatima koje smo postigli od januara do kraja maja i koji su nam doneli rast bro-ja turista ali i noćenja. Kroz brojeve to izgle-da ovako. Kada govo-rimo o prvih pet me-seci ove godine prema statističkim podacima, naša destinacija beleži rast po broju dolaza-ka kao i noćenja turi-sta na našoj destinaci-ji. Kada je reč o dolas-cima beleži se rast od 5,39% dok je rast no-ćenja 4,62% u odnosu na isti period prošle godine. Svakako jedna od bitnih činjenica je zapažen rast noćenja koji ostvaruju domaći turisti na našoj desti-naciji koji je veći u od-nosu na pošlu godinu za čak 9%. Turistička organizacija grada Su-botice u budućnosti će još više raditi na promociji naše destinacije, pre svega kroz savre-menije kanale marketinga i ko-munikacije, radiće se intezivno na kreiranju novih sadržaja i tu-rističkih proizvoda koji će dopri-neti još većem rastu i broju kako domaćih tako i stranih turista na našoj destinaciji.

Kakvi su rezultati bili prethodne godine, da li ste bili zadovoljni postignutim?

Analizirajuću prethodnu 2018. godinu po parametrima turističkog prometa, naša desti-nacija zabeležila je oko 92.000 dolazaka turista koji su ostavrili oko 150.000 noćenja. Kada go-vorimo o stranim turistima, Ma-đarska je i dalje najveće emitivno tržište destinacije, uz značajan

promet koje ostvaruju sused-ne zemlje kao što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina, te najveća evropska emitivna tržišta kao što su Nemačka i Poljska. Značajno je pojavljivanje Kine među pr-vih pet zemalja u 2018. Kada su strani turisti na našoj destinaci-ji u pitanju. Na osnovu svih re-zultata, moramo biti zadovoljni posetom.

Kada ste došli na mesto direktora TOGS, doneli ste jednu novu energiju i jasnu ideju po pitanju razvoja Su-botice i Palića kao turističke destinacije. Šta sve planira-te da uradite da Subotica i Palić nastave sa pozitivnim

trendom dolaska turista?U saradnji sa lokalnom samo-

upravom, Turistička organizaci-ja grada Subotice početkom ove godine pokrenula je i zahtev za kategorizaciju turističkog me-sta kod nadležnog Ministarstva trgovine, turizma I telekomuni-kacija. Na naše veliko zadovolj-stvo Grad Subotica kao destina-cija dobio je status prve katego-rije turističkog mesta u Republi-ci Srbiji, pored Beograda, Novog Sada, Vrnjačke Banje, Zlatibora i Niša. Ova činjenica uticaće na bolje pozicioniranje na turistič-koj mapi kako naše države tako i šireg regiona. Takođe, imaće ve-likog značaja i po pitanju investi-cija iz oblasti turizma na našoj destinaciji kao jedna od trenutno

prioritetnih. Na osnovu anali-za i svih pokazatelja koji kreiraju našu turističku ponudu destina-cije i samih poseta turista našem trenutnom Turističkom informa-tivnom centru u Subootici, doš-li smo do zaključka da je trenut-ni objekat neadekvatan pre svega sa stanovišta vidljivosti I funkci-onalnosti za turiste koji posećuju naš grad. Ove godine planirana je sanacija i adaptacija bivše suve-nirnice grada, u novi Turističko-informativni centar koji će do-prineti boljoj vidljivosti, kreira-nju novih i kvalitetnijih usluga iz oblasti turizma. Turistička orga-nizacija je u ovoj godini pojačala je svoje aktivnosti u svim vidovi-

ma promocije. Pored već postojećih turi-stičkih proizvoda radi se na kreiranju novih I promociji istih.U sa-radnji sa Turističkom organizacijom Srbije kao i sa Turističkom organizacijom Vojvo-dine ove godine uče-stvovaćemo na svim sajmovima kako u ze-mlji tako i u inostran-stvu, pokrivajući sva tržišta koja su od zna-čaja za našu destina-ciju. Pored promoci-je, naše predivne Ar-hitekture, gastrono-mije, vina sa peska, Palića kao nezaobi-laznog mesta kada je naša destinacija u pi-tanju, ove godine po-krenuli smo novi pro-jekat u vidu novog tu-rističkog proizvoda “Garantovane pešač-ke ture” U saradnji sa licenciranim turi-stičkim vodičima, Tu-ristička organizacija grada Subotice svake srede od 10h i subo-te od 13h, organizu-je besplatne pešačke ture u Subotici. Cilj

je, naravno, što bolje predstav-ljanje i zadržavanje samih turi-sta u našem gradu. Ponuda be-splatnih pešačkih tura kroz cen-tar Subotice i na Paliću svaka-ko će doprineti da turistiproduže svoj boravak u našem gradu Od septembra prošle godine do jula ove godine imali smo preko 15 grupa studijskih poseta novinara iz Kine, Nemačke, Slovenije, Ita-lije, Rumunije, Izraela i Mađar-ske. Ovaj vid promocije je svaka-ko od velikog značaja za promo-ciju naše destinacije koji ćemo nastaviti da radimo I u budućno-sti sa našim partnerima iz Turi-stičke organizacije Srbije, Beo-grada i Novog Sada. – zaključuje Aleksandar Medaković.

B. Nikolić

Aktivno se radi na promociji turističke ponude našeg grada na svetskom tržištu

Subotica i Palić beleže rast broja turista

SVAKI ČETVRTI TURISTA BARA JE IZ SRBIJE

•U Baru je, prema zvaničnim podacima, tokom prošle turistič-ke sezone svaki četvrti turista bio iz Srbije, a ukupno ga je posetilo 50.000 građana naše zemlje.

Sudeći po aktuelnim istraživanjima gosti iz Srbije, uz turiste iz Bo-sne i Hercegovine, i tokom ove sezone najprisutniji su u ovom crno-gorskom gradu. Prema poslednjim statističkim podacima koje lokal-na turisti

Turistička organizacija Bara ima podatke da svakog petka u gradu boravi preko 17.716 turista odnosno 5posto više u odnosu na isti peri-od prošle godine. Najveći broj gostiju boravio je u privatnom smešta-ju (porast od 6% u odnosu na prethodnu godinu), i u hotelima, dok je u odmaralištima evidentiran pad broja turista.

Barske nadležne službe brinu se da turiste dočekaju spremno, kako bi čistoću i uslovnost barskih plaža održavali na najvišem mo-gućem nivou.

-Opština Bar u saradnji sa nadležnim organima posebnu pažnju poklanja čistoći barske rivijere, gradske i pripadajućih plaža. Institut za biologiju mora potvrđuje, da su svih 13 kupališta barske rivijere bilo K1 klase kvaliteta. Ovi rezultati potvrđuju da je morska voda od-ličnog kvaliteta, sanitarno ispravna i bezbedna za kupanje i rekreaci-ju, kazao je Emil Kukalj, direktor Turističke organizacije Bar.

Uz ovo, u Baru se intenzivno bave pitanjem bezbednosti. Iz Turi-stičke poručuju, da su turisti u Baru sasvim bezbedni, a ove godine u skladu sa Protokolom o sigurnoj turističkoj sezoni pripadnici polici-je Srbije od 1. jula do 1. septembra radiće na crnogorskom primorju, pa i u Baru, sa kolegama iz Crne Gore na prevenciji i suzbijanju kri-vičnih dela tokom sezone.

Aktuelno: Funkcioniše besplatna linija za trudnice i porodilje, kojima poslodavci uskraćuju prava

Žene mogu da prijave poslodavce Inspekciji rada!

“Imaš izbor! Prijavi!” slogan je Ministarstva za rad, za-

pošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kojim je proš-le nedelje pokrenuta besplatna telefonska linija, za prija-vu poslodavaca koji trudnicama i porodiljama uskraćuju prava. Ženama se pruža mogućnost da anonimno prijave poslodavce Inspekciji rada.

Od nedavno je i u Subotici, trudnicama i porodiljama na raspo-

laganju nova besplatna telefonska linija za prijavu nepravilnosti u oblasti rada, koju je pokrenulo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

- Pozivom na broj 0800 300 307 i biranjem opcije 2, trudnice i poro-dilje mogu direktno Inspekciji rada da prijave poslodavce koji su pre-kršili zakon i uskratili im neka od njihovih prava. Nova usluga je još je-dan od dobrih mehanizama, koji će doprineti smanjenju ili iskorenjava-nju ovog problema - pojašnjava Zlatko Marosiuk, Zaštitnik građana.

Marosiuk kaže i da u Subotici sada nema čestih slučajeva povrede ovog prava, jer se Kancelariji zaštitnika građana godišnje obrati pet do šest trudnica i porodilja kojima je povređeno pravo na rad.

- Sigurno je da će ih ova telefonska linija dodatno osnažiti i do-prineti zaštiti njihovih prava. Za bilo koju dilemu i pitanje, trudni-ce i porodilje mogu da se obrate našoj Kancelariji, a prva adresa u slučaju nezakonitih otkaza jeste Inspekcija rada, sa kojom zaista imamo izvanrednu saradnju. Naš telefon za sva pitanja i prijave je 626-898, a naša Kancelarija se nalazi na prvom spratu u sobi 135 u Gradskoj kući - precizirao je zaštitnik građana za naš list.

A. Šiška

NOVEzdravstvo12 Broj 1262. avgust 2019.

Milena Gavrilović, dr stomatologije

ParodontopatijaParodontopatija je

hronično inflamatorno oboljenje potpornog aparata zuba, tj. tki-va koje okružuju zub i drže ga čvrsto u zub-noj čašici. Parodonto-patija predstavlja glav-ni razlog gubitka zuba kod ljudi u odraslom dobu. Etiološki faktor odgovoran za nasta-nak parodontopatije je dentalni plak, tj. tanak film sačinjen od bak-terija koji se konstan-tno stvara na površini zuba.

Prvi simptom koji može da ukaže na ra-zvoj ovog oboljenja je krvarenje desni i loš zadah, a kasnije dolazi do povlačenja desni i njihove atrofije čime počinje poslednji stadijum parodontopatije u kome pacijent počinje da gubi zube.

Faktori koji doprinose nastanku oboljenja su loša oralna higijena, pušenje, genetski faktor, teskoba zubnog niza, trudnoća, dijabetes.

Ukoliko se bolest dijagnostikuje u početnom stadijumu, pojača-nom oralnom higijenom i redovnim profesionalnim uklanjanjem na-slaga je moguće zaustaviti njeno napredovanje. Ako se, pak, detektu-je u nekom od kasnijih stadijuma, terapija izbora je laserska terapija pomoću koje se potpuno eliminišu štetni mikroorganizmi, odnosno svode na neznatan broj da godinama neće biti u prilici da nanesu pa-cijentu bilo kakvu štetu. Tehnika je potpuno bezbolna i veoma brza. Ako je došlo do većeg razaranja koštanog tkiva, tada je pored laserske terapije potrebna i hirurška intervencija u vidu podizanja desni, tre-tiranja laserom i postavljanja veštačke kosti na ogoljeno mesto. Pot-puno izlečenje parodontopatije nije moguće, ali se može usporiti a is-padanje zuba odložiti za 10-20 godina.

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

Žalfija Svojstvo žalfije

protiv grčeva je kori-sno i u ginekološkim obolenjima kod bol-nih, neurednih i obil-nih krvarenja. Žalfi-ja u sebi ima materi-je sa dejstvima slič-nim ženskim pol-nim hormonima, pa jača matericu, reguli-še hormonske balan-se, čime je dragocena kod klimakterijskih- menopauznih proble-ma, ublažavajući na-stanak valunga- na-glog osećaja topline, koji čini da liče goto-vo bukne.

Izoflavoni koje po-seduje žalvija, ispo-ljavaju značajna za-štitna dejstva u or-ganizmu a sa padom estrogenih hormona u rizik oboljevanja ulaze kardiovaskularni, ko-štani kao i lipidni status organizma.

Simptomi kardiovaskularnog sistema se ispoljavaju u pro-menljivom-kolebljivom krvnom pritisku, u ubrzanom srča-nom radu (tahikardije), u osećaju pojačanog udaranja srca, u pojavi aritmija, u razvoju angine pektoris ili pojavi infarkta miokarda.

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE

Nagle promene

temperature kao

i visoka tempe-

ratura spoljašnje

sredine u kombi-

naciji sa visokom

vlažnošću vazdu-

ha, veliki su stres

za ljudski organi-

zam u letnjim me-

secima. Sunčani-

ca, je kao posledi-

ca takvog stanja,

registrovana u

većem broju slu-

čajeva, pogotovo

kod dece.

Od izuzetne važnosti za svaku osobu je, tvrde lekari, proces biološke adaptacije ili prilagođavanja novonastalim promenama, poput naglih pro-mena vremenskih uslova čiji smo svedoci ovih dana. Taj proces se odvija kroz niz složenih mehani-zama koje se zovu aklimatizaci-ja. Kao posledica naglih prome-na vremena, ali pre svega dana kada su vrućine bile ekstremne,

subotičkom Domu zdravlja javl-jao se veći broj sugrađana zbog sunčanice, a posebno je bila re-gistrovana kod dece.

Građani ne pripremljeni na promenu vremena

Lekari u Domu zdravlja Su-botica kažu, da bi se organizam aklimatizovao, potrebno je vre-me koje je individualno , od par dana do par nedelja, a za po-tpunu aklimatizaciju je potre-bno čak 60 dana postepenog prilagođavanja.

- U službama Hitne me-dicinske pomoći kao i u am-bulantama opšte prak-se, pomoć su u ovim letn-jim danima zatražili mno-gi sugrađani. Spektar tego-

ba koje su mučile sugrađane je širok i mnoge su uzroko-vane upravo neadekvatnim ponašanjem građana u eks-tremnim vremenskim uslovi-ma. Sunčanica je samo jedna od tegoba, ali je registrovan veći broj slučajeva, pogoto-vo kod dece - kaže dr Vanja Vujinović, lekar u službi Hitne medicinske pomoći u Subotici.

Direktno sunce treba izbegavati

Govoreći o sunčanici, dr Vuji-nović podvlači, da duže izlaganje direktnom dejstvu sunčevih zra-ka, nepokrivene glave suncu na-ročito potiljačnog predela, može itekako dovesti do nastanka

simptoma koji se javljaju u sklo-pu sunčanice.

- U pokušaju da održi homeostazu, ljudski organizam se rashlađuje poja-čanim znojenjem na taj način što dola-zi do širenja krvnih sudova kože. Zbog same preraspode-le krvi često se jav-lja pad krvnog pri-tiska i ubrzan rad srca. Cilj je najpre rashladiti vitalne organe , među prvi-ma upravo mozak. Sa druge strane , di-rekno dejstvo toplo-te dovodi do šire-nja krvnih sudova u

mozgu i moždanim ovojnicama, zbog čega dolazi do povećane propustljivosti kapilara i sled-stvenog oticanja mozga - pojaš-njava dr Vujinović.

Simptomi sunčanice su - gla-vobolja, u početku pojačano zno-jenje putem koga se gubi znat-na količina tečnosti i minerala, naročito kalijuma koje na kra-ju potpuno prestaje, suva koža, vrtoglavica, nemir, pospanost i povraćanje,zujanje u ušima, po-remećaj vida, nesvestica,puls je ubrzan, a disanje plitko i ubrza-no. Osobu koja dobije sunčanicu treba što pre smestiti u hladovi-nu ili rashladjenu prostoriju,dati joj dosta tečnost ,stavljati obloge i potražiti pomoć lekara.

A. Šiška

Registrovan veći broj sunčanica kod sugrađana, a najviše kod dece

Izbegavajte direktno sunce

Ne lečimo se, utičimo

Sunčanica se može preve-nirati pridržavanjem jednos-tavnih saveta lekara, među kojima su najvažniji unos dovoljne količine tečnosti, vode, mineralne vode, ceđenih sokova u količini od 3 do 5 litara na dan.Sa-vetuje se i izbegavanje alko-hola, gaziranih pića, ne pre-terivanje sa unosom kofei-na. Treba jesti češće i man-je obroke bogate povrćem, voćem, žitaricama, supama i čorbama, izbegavati mas-nu i žačinjenu hranu, suho-mesnate proizvode i slatkiše. Prostorije koje su klimatizo-vane održavati rashlađenim, ali se savetuje da temperatu-ra prostorije u kojima se bo-ravi bude niža za oko 7 stepe-ni od spoljašnje temperatu-re. Pri napuštanju kuće nosi-ti svetlu komfornu odeću od prirodnih materijala, šešire i naočare za sunce kao i kre-mu sa zaštitnim faktorom.

Bilo i hospitalizovane

deceKako smo nezvanično

saznali, nekoliko dečaka uzrasta osnovne i sredn-je škole, u proteklih desetak dana, dobili su sunčanicu. Neki od njih su hospitalizo-vani u subotičku bolnicu, ali su nakon ukazane adekva-tne terapije i nege, pušteni kućama. Nije bilo ozbilj-nijih komplikacija usled sunčanice.

dr Vanja Vujinović

NOVE grad 13Broj 1262. avgust 2019.

kroz Suboticu od petka do petkaU periodu od 2. do

8. avgusta Subo-

tica nudi razno-

lik i bogat pro-

gram, te će Su-

botičani moći da

uživaju u različi-

tim i zanimljivim

dešavanjima.

Petak, 2. avgust Na Velikoj terasi na Paliću,

sa početkom u 8 i 30 časova održaće se DrupalCamp Panno-nia 2019., Drupal događaj i sus-ret Drupal entuzijasta a održava se na godišnjem nivou u nekom od gradova panonske regije. Cilj DrupalCamp Pannonia je sme-stiti panonsku regiju na Dru-pal mapu i stvaranje tzv. „hub“-a za sve zainteresovane iz Dru-pal sveta da saznaju šta to ovaj region ima da ponudi. Očekuju se učesnici iz Srbije, Hrvatske,

Mađarske, Rumunije, Sloveni-je, Španije, Slovačke, Holandi-je, Belorusije, Belgije, Nemačke i drugih krajeve Evrope. Ovogo-dišnje izdanje kampa održaće se do 3. avgusta.

Na Letnjoj pozornici, u 21 čas biće prikazana predstava „Boje šteka“ u režiji Slavenka Staleto-vića. Predstava je komedija koja

dolazi iz producentske kuće koja je producirala i popularne pred-stave „Pevaj, brate“, „Plastika“, „Zlatni lančić od bižuterija“. Ulo-ge tumače: Petar Strugar, Uroš Jovčić, Đorđe Stojković.

U klubu “Mladost” sa počet-kom u 21 i 30 časo-va nastupiće Andrej Ademi.

U kafeu Borsa-lino u 22 časa na-stupiće Saša Babić i Ivana Dragić. Re-zervacije na br tel.: 024/ 4 100 600, 066 6006 700.

Subota, 3.

avgustM a n i f e s t a c i -

ja pod nazivom Za-stava Festival odr-žaće se u Srpskom kulturnom centru „Kolo“ u Morahalo-mu. Od 16 časova na programu su-oldtaj-meri-defile automo-bila iz Srbije, Ajvar-priprema specijali-teta balkanske ku-

hinje, trubači, muzika, igra i ples, vašar, gastronomska ponuda, od 21 časa koncert „Barselona Gip-sy Balkan Orchestra“ a od 23 časa

DJ sa Balkana. Ulaz je slobodan.U Savremenoj galeriji Su-

botica u 18 časova održaće se izložba Đerđa Boroša čiji je rad doprineo bogatom nasleđu u oblasti likovnih umetnosti u Vojvodini i koji će predstaviti deo svog novijeg opusa a pored njega radove će izložiti brojni umetnici kojima je Boroš bio pedagog ili saradnik i mentor u nekin fazama njihovih umet-ničkih karijera.

U kafeu Dolce Vita sa počet-kom u 21 čas održaće se Veče pesama Olivera Dragojevića.

Rezervacija je obavezna na br. tel.: 063 503 605.

Nedelja, 4. avgustGradski stadion, 20 časova, 3.

kolo Super lige Srbije u fudbalu, FK Spartak Ždrepčeva krv - FK TSC Bačka Topola.

U Svečanoj dvorani HKC „Bu-njevačko kolo“, Preradovićeva 4, otvorena je izložba slika nastalih na XXIII.Međunarodnoj likov-noj koloniji „Bunarić“ 2018. go-dine. Izložba se može pogledati svakog dana do 27. avgusta.

J. T.

• Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca •

•Ivan Nimčević, naš sugrađanin, koji stanuje blizu Otvorenog bazena, u Šidskoj ulici, obratio se Novim subotičkim Novinama, povodom pro-blema prošlonedeljnog požara u blizini kuće, za koji se ne zna kako je izbio, pa brine i njega i po-rodicu. Naime, zbog previsokog rastinja između bazena u Dudovoj šumi i njegove okućnice, ko-rov se zapalio i to je izazvalo dva manja poža-ra, slučajno ili namerno zapaljen je deo strnji-šta, ali je požar doveo do opasnosti da se zapa-li i parkirani automobil osobe, koja je verovat-no otišla na bazen, ne sluteći šta može da se do-godi u tom okruženju!

- Imamo kuću u Dudovoj šumi, nedaleko od Otvorenog bazena, a tokom dva dana, 24. i 25. jula do-godila su se dva iznenadna požara na lokaciji u blizini moje kuće, Šid-skoj ulici broj 11. Video sam odjed-nom da rastinje gori i osetio dim. Izašao sam iz svog dvorišta i ugle-dao rastinje kako gori. Radnici sa bazena su već bili prisutni i zva-li Vatrogasnu jedinicu, oba puta, pa su požar ugasili. U drugom po-žaru, 25. jula, takođe su gasili va-

tru, sa apara-tom za gašenje požara, da bi spasili parki-rani auto. Nakon toga došla je polici-ja i zapisala moje ime, jer sam bio na licu mesta kao svedok događaja. Vi-deo sam da su spojleri na autu izgore-li, a s obzirom da znam, jer tamo sta-nujem, da se na tom mestu skuplja-ju često i neke osobe iza kojih osta-ju špricevi, vrši se mala i velika nuž-da, pomislio sam da je možda požar koji je zahvatio taj deo placa, posledi-ca bačenog opuška.

—Video sam i da su radnici JP “Stadion” sa bazena, aparatima na vreme ugasili požar i sprečili da požar zahvati i kola. Za mene je bila sreća u

nesreći, što se sve desilo po danu, gde su ljudi primetili da vatra gori. Srećan sam što se ipak sve dobro završilo, ali bih molio odgovorna lica za održavanje javnih površi-na oko bazena u Dudovoj šumi, da sklone sklone to rasti-nje i to što pre, da ne bi došlo do ponovnog paljenja, po-žara i slično. Inače, ja sam se početkom ove nedelje na-kon prvog požara obratio komunalnoj policiji telefonom, ali su mi rekli da se obratim komunalnoj inspekciji. Mi-slim da je važno da se problem otkloni, bilo ko da ukazu-je na njega, a ne da građani snose posledice ukoliko dođe do većeg požara. Ako je moguće, molio bih i da se regu-liše parking prostor ispred Gradskog stadiona Dudova šuma, zbog toga što ponekad ne mogu da dođem do svoje kuće i zbog nepravilno parkiranih automobila.

Vaš redovni čitalac Ivan Nimčević

Kako se zapalilo strnjište kod bazena u Dudovoj šumi!

BioskopiEurocinema

Od petka do srede prikazaće se animirani film „Kralj lavova“ sa početkom u 17 časova, kao i filmovi „Paklene ulice-Hobs i Šo“ u 19 časova, „Otrovna ruža“ u 21 i 15, dok će film „Dečija igra“ biti prikazan od petka do nedelje sa početkom u 23 čas. Animirani film „Hrabri mališan 2“ prikazaće se za vikend u 11 časova.

Aleksandar Lifka

Od petka do srede prikazaće se animirani film “Kralj lavova” u terminima od 17 i 19 časova, dok će se za vikend film prikazati i u terminu od 11 časova, film “Paklene ulice-Hobs i Šo” biće pri-kazan u 21 i 15.

Predstava Boje šteka

NOVEistorija/grad14 Broj 1262. avgust 2019.

• U broju od 26. jula 2019 „Nove Subotičke novine“ su donele članak o trodnev-nom boravku (26-28. jula 1919) regenta Aleksandra I Karađorđevića u Suboti-ci. U ovom broju pak dono-se članak o regentovoj po-seti Bajmoku, selu iz okoli-ne Subotice na putu za Som-bor. Doček regenta u Baj-moku, iako daleko manje svečan od onog koji mu je priređen u Subotici, ostavio je ništa manji utisak na sa-vremenike i zato zaslužuje da se zabeleži.

U nedelju ujutru 27. jula 1919. pred opštinskom kućom u Baj-moku okupila se svečana povor-ka. Okićena zastavama, u pra-zničnoj napetosti, ali discipli-novano, čekala je znak za pola-zak na železničku stanicu, gde je svakog časa očekivan dolazak re-genta Aleksandra Karađorđevi-ća, „tog Divjunaka, oslobodioca ovog potištenog i zanemarenog jugoslovenskog stanovništva dič-nih naših Bunjevaca“. Međutim, u tom času stigao je telefonski izveštaj da je regentov dolazak

odložen za ponede-ljak, pošto je odlu-čio da provede još je-dan dan u Subotici i održi smotru tamoš-nje vojske. Na vest da je regentov dolazak odložen za ponede-ljak (28. jula), sveča-na povorka okupljena ispred opštinske kuće se razišla uz povike: „Živio!“

U ponedeljak u 7 sati ujutru pono-vo se sastala svečana povorka za doček re-genta. Uglavnom su je činili Bunjevci. Svi su bili obučeni u sve-čano odelo i okićeni državnim trobojka-ma. Deca i devojke su držali cveće. Čekali su znak za polazak na stanicu. Baj-močki dopisnik subotičkog „Ne-vena“ piše: „Divno je bilo viditi kaka je povorka naših dičnih Bu-njevaca, kako iz Bajmaka, tako iz Kaćmara, Mateovića i Bačalma-ša, zatim pačirskih Srba, šta više i madaraških Mađara na čelu sa svojim sreskim načelnikom Dr.

Ivanom Abramovićem, odušev-ljeno pod državnom zastavom, kretala se laganim korakom sta-nici, da pozdravi svog omiljenog vladara Njegovo Visočanstvo Re-genta Aleksadra.“ Specijalno za regentov doček kod stanice je podignut šator koji je trudom Bunjevaka iskućen ćilimovima,

cvećem, trobojkama i natpisom „Dobro nam došao“. (Neven od 6. avgusta 1919).

Najzad, tačno 11 sati i 17 minuta, na bajmočkoj železnič-koj stanicu se pojavio dvorski voz, iz čijeg trećeg vagona je iza-šao regent pozdrav-ljen burnim povici-ma: „Živio!“ U ime bajmočkog sreza re-genta je pozdravio sreski načelnik Ivan Abramović sledećim govorom: „Vaše Vi-sočanstvo, kao sreski načelnik u ime građa-na i opština sreza Ba-čalmaškog prigodom Vašeg dolaska primi-te najsrdačniji i to-

pliji pozdrav. Velika je naša ra-dost i veselje jer je Vaš dolazak znak i svjedočba oslobođenja na-šeg naroda od tuđeg jarma. Ova sloboda je naše najveće i najlep-še blago na čemu smo zahval-ni za navek. Radostni narod po-korno pozdravlja Vas i obećaje da će Vašem Ocu, Vama i Vašoj

Kraljevskoj kući vazda veran biti i da će u svako doba svoje ima-nje i svoj život na oltar naše nove Kraljevine srdačno žrtvovati. U to ime najtoplija hvala! Živio!“

Nakon govora Ivana Abramo-vića, regenta je u ime bajmočke opštine pozdravio seoski belež-nik Matija Malagurski. U znak podaništva ugledni starac Tadi-ja Bešlić mu je prineo hleb i so. U ime Bunjevaca Marija Bešlić mu je predala buket cveća sa natpi-som: „Njegovom Visočanstvu – Bajmačke Bunjevke“. Regent se zahvalio narodu na svečanoj do-brodošlici. Zatim je pristupio u šator, gde su ga čekali predstav-nici opština i ugledniji građani. Na ulazu u šator, deca i devojke su bacali pred njim cveće i klica-li mu: „Živio!“ Po ulasku u šator, pozdravio se i razgovarao sa svim prisutnima, pa i sa Bunjevkama, koje su, ganute tim neočekiva-nim ali prijatnim regentovim po-stupkom, od radosti zaplaka-le. Provevši neko vreme sa naro-dom, vratio se u svoj vagon i uz burne pokliče nastavio put dalje u Sombor. Narod se razišao ku-ćama: „Živio ga Bog!“

Vladimir Nimčević

Kad nane od radosti zaplaču

Sto godina od dolaska regentaAleksandra karađorđevića u Bajmok

Od jeseni, više dece u PU Naša radost, posebno u jaslenoj grupi

Otvorena četiri nova odelenja za bebe

•Zbog povećanog broja rođenih beba, u PU “Naša radost”, a na osno-vu Rešenja Gradskog veća, odobreno je mnogo više mesta u jaslenoj gru-pi dece. U toj ustanovi kažu i da su otvorili još četiri nova jaslena odele-nja i povećali i ostale kapacitete.

Gradsko veće donelo je na 146.

sednici, a po osnovu Zahteva za povećanjem kapaciteta PU “Naša radost” Rešenje, po kojem je utvr-đen konačan broj dece u vaspit-nim grupama, koja će biti obuhva-ćena predškolskim vaspitanjem u ovoj školskoj godini.

Kako je potvrđeno za naš list, u PU “Naša radost” od jeseni, tač-nije od 1. septembra, biće upisa-no 4.342 mališana raspoređena u 193 vaspitne grupe, što je za 56 dece više, u odnosu na lane. Naj-veće povećanje imaće jaslene gru-pe, dok su grupe celodnevni i po-ludnevni boravak ostale gotovo istih kapaciteta kao prošle godine.

- Po osnovu Zahteva koje smo uputili Gradskom veću da se povećaju kapaciteti, a koji nam je odobren, od ove godine, jasleni uzrast za decu od jedne do tri godine ima-će 39 grupa sa 738 mališana, što je za 55 dece više u odnosu na lane. Celodnevni bo-ravak za decu uzrasta od tri do sedam godina, imaće 116 grupa sa 2.924 dece, dvoje manje u odnosu na 2018. godinu, dok će poludnevni boravak imati 38 grupa sa 680 dece, što je za tri mališana više - rekao nam je Veljko Vojnić, tehnički direktor PU “Naša radost”.

Do potrebe za povećanjem broja mališana u jaslenim grupama, došlo je kako kažu u toj ustanovi, zbog povećanog broja rođene dece i zahteva roditelja.

- Evidentno je da se rodilo više dece, te smo imali zahteve roditelja za povećanjem broja mališana oko upisa. Iz tog razloga smo i tražili da nam Grad odobri naš Zah-tev. Otvorili smo četiri nova jaslena odelenja, povećali i ostale kapacitete, a imamo i više vaspitača - objašnjava Vojnić.

Tokom protekle godine, PU “Naša radost” pohađalo je 4.286 dece u 193,5 vaspitnih grupa. A. Šiška

Vernih pet hiljada posetilaca na muzičkom Summer3p festivalu, od 26. do 28. jula!

Fascinantan nastup James Lavella! • Sedamnaesti Summer3p festival, koji se održao od od 26. do 28. jula

na atraktivnoj lokaciji Muškog štranda kraj Palićkog jezera, posetilo je više od 5.000 ljudi, uprkos kiši koja je padala tokom dva od tri festival-ska dana!

Summer3p festival stekao je vernu publiku,

koja voli kvalitetne muzičke i kulturne sadržaje, a nova lokacija na Muškom štrandu, opravda-la je sva očekivanja. Festivalski prostor je zablis-tao novim sjajem, a kiša nije sprečila posetioce da u velikom broju posete trodnevne muzičke manifestacije.

Čuveni engleski producent, DJ i muzičar Ja-mes Lavelle imao je odličan nastup 26. jula, a dan ranije u punoj sali bioskopa Abazija održana je u okviru Festivala evropskog filma Palić, pro-jekcija dokumentarnog filma “The Man From The Mo’Wax”, upravo o životu i radu Lavella. Gostovanje eminentnog engleskog producenta, osnivača legendarnog projekta UNKLE, rezul-tat je saradnje Festivala evropskog filma Palić i Summer3pa.

Iste večeri nastupio je i DJ Davko, opravdavši reputaciju jednog od najboljih DJ-eva u Mađarskoj. Francuska zvezda DJ Matt Sassari napravio je pravi spektakl u subotu, kao i Nick Reverse.

„Zanimljiv porodični dan, u nedelju 28. jula, posetilo je ukupno oko 1000 ljudi. Oni su uživali u raznim zanimljiveim sadržajima posvećenim celoj porodici. Nastupio je kamerni ansambl Garden Quartet, koji je oduševio sve prisutne i napravio nesvakidašnju atmos-feru na Muškom štrandu, a zatim su nastupili i članovi pevačke sekcije italijanskog kultur-nog centa “Piazza Italija” koju vodi Gordana Vidaković”, saznajemo od Aleksandra Pavlića.

On prenosi, da je atmosferu na događaju usijao fitness program u trajanju od 2 sata koji je muzički začinio DJ Andy Dee, dok se za frizure pobrinuo Tibor Liptak, pa su svi koji su želeli, mogli da dobiju frizuru po želji, u skladu sa festivalskom atmosferom.

Akademski slikar iz Subotice Emil Kadrić i ove godine vodio je kreativnu slikarsku ra-dionicu na velikim platnima. Posetioci su imali priliku da pogledaju Izložbu radova sa fe-stivalskih radionica od 2009. do 2019. godine, a poeziju na Summer3p doneo je Književni klub za mlade iz Subotice, koji radi i stvara pod okriljem Fondacije Danilo Kiš. N.H.K.

NOVE kultura 15Broj 1262. avgust 2019.

Na ovogodiš-

njem, 26. Festiva-

lu evropskog fil-

ma Palić prika-

zani su i filmovi

„Bog postoji, ime

mu je Petruni-

ja“, rediteljke Te-

one Strugar Mi-

tevske, film „Tre-

zor“, reditelja Pe-

tera Bergendija,

prikazani u okvi-

ru glavnog takmi-

čarskog progra-

ma, film „Irina“

iz takmičarskog

programa „Para-

lele i sudari“, re-

diteljke Nadejde

Koseve, kao i fil-

movi „Govor“ re-

ditelja Stiva Ho-

vlija i film „Meli

Melo“ reditelja

Džulijana Vol-

fa iz takmičarske

selekcije „Mladi

duh Evrope“.

Makedonski film „Bog posto-ji, ime mu je Petrunija“ premi-jerno je prikazan na „Berlinalu“. Film je nastao po istinitoj pri-či o devojci koja se u Štipu usu-dila da prekrši pravila tradicio-nalne ceremonije bogojavljen-skog plivanja muškaraca za ča-sni krst. Ona je uskočila u reku i uhvatila krst, što je izazvalo bes crkve, policije, porodice kao i same sredine.

- Graditi svaki lik je lepota. Film ne funkcioniše bez dobrog

karaktera i dobrog scenarija. U liku Petrunije smo posebno uži-vali, jer ona predstavlja sve ono šta smo mi žene sa Balkana i kroz ovaj lik predstavili smo sve one frustracije i sve što smo hteli reći. Film je baziran na istinitom događaju, ta devojka je zaista skočila u vodu i uhvatila krst, ali dalje od toga, u privatnost te de-vojke nismo išli, jer joj je privat-nost bila važna. Mi smo prema

tome imali respekt. Taj njen akt i to što je ona uradila bilo je dovoljno za revoluciju. U pravom životu, devojka nije hte-la vratiti krst nekoliko dana. Mi smo to adapti-rali i stavili u jedan dan, tenzija je bila jača na taj način i dramaturški nam je više odgovaralo – izja-vila je Teona Strugar Mitevska, rediteljka filma, na pretposlednjoj konferenciji za medije u toku festivala.

Njena sestra Labina Mitevska je glumica i producentkinja filma.

- Kada smo došli u Štip sa namerom da snimamo film, meštani su nas pitali zašto hoćemo da snimamo film o toj ludoj ženi. Međutim, polako smo pridobili meštane. Moja sestra Labina je poslala pi-smo crkvi u Štipu, sa molbom da snimimo film o tom običaju, a u pismu je poslala naziv filma i scenario. Nedelju dana kasnije

dobili smo odgovor „Hvala na vašem in-teresovanju, ali mi nećemo da imamo ništa sa vama i va-šim filmom, jer Bog postoji i on je muš-karac“. Ove godine u januaru je jedna devojka ponovo pli-vala i uhvatila krst, pop joj je dao krst

bez

problema, tako da se stvari menjaju, me-njaju se obi-čaji i smatram da idemo u do-brom smeru – istakla je Mi-tevska i dodala, da je cilj umet-nosti upravo menjanje stva-

ri, priča o zabranjenim temama i hrabrost.

Radnja mađarskog filma „Trezor“ smeštena je u vreme mađarske revolucije 1956. go-dine, kada policija unajmlju-je osuđenog pljačkaša da obije trezor Ministarstva unutrašnjih poslova.

- Tematika filma je revoluci-ja iz 1956. godine, kada se ma-đarski narod pobunio protiv ko-munističke vlade Mađarske i so-vjetskog uticaja, a film sam sni-mio jer smatram da moramo da se bavimo sopstvenom istorijom i da govorimo o sopstvenoj proš-losti. Čoveku je u krvi da se su-protstavi nasilnoj vlasti i sigu-ran sam da moj film nosi odre-đene poruke, koje se odnose i na

današnju mađarsku stvarnost. Najvažnije mi je da se bavim osećajnom stranom ljudske pri-rode i mislim da je moj film us-peo da prenese jednu takvu po-ruku – rekao je na Paliću Peter Bergendi, reditelj filma.

Bugarski film „Irina“, film je mladoj ženi koja se nakon niza

loših događaja odlu-čuje da postane suro-gat majka, kako bi svo-ju porodicu spasila siromaštva.

- Ona je najhrabri-ja žena koju sam upo-znala. Ona je kao i ve-ćina žena na Balkanu. Duboko u njoj je veli-ka dilema sa kojom se bori. Sa jedne strane, zbog svih teškoća koje joj se dešavaju, mogla je jednostavno da pobe-gne. Umesto toga, po-kušava da pronađe na-čin da preživi u name-ri da spase svoju poro-dicu. Ja sam pozoriš-na glumica i ovo je moj prvi igrani film. Sarad-nja sa rediteljkom je bila izuzetna, mnogo smo pričale o liku i za-ista je imala mnogo str-pljenja sa mnom – izja-vila je Martina Apo-stolova, glavna glumi-ca filma.

Film „Govor“ sastav-ljen je od govora političara ši-rom sveta, a film „Meli Melo“ govori o životu jednog društva mladih u velikom gradu.

- Radio sam sa nekoliko mla-dih glumaca iz Brisela, neki od njih su imali iskustva, a neki nisu. Želeo sam da predstavim novu generaciju mladih, ambi-cioznih ljudi iz Brisela, njihove različite kulture, a koji su osta-li zajedno, družeći se. Želeo sam

da imam auten-tičan i realističan pogled na tu ge-neraciju u ovom velikom gradu. Iz tog razloga sam na kastin-gu izabrao glum-ce koji su odrasli i živeli u Brise-lu čitav život, da bih imao savrše-nu kombinaci-ju realizma i fil-ma, koja bi pred-stavila ovu novu generaciju – na-glasio je Džuli-jan Volf, redi-telj filma.

Z a j e d n i č k o je ovim filmo-

vima, da poručuju da bi umet-nost trebalo da utiče na prome-ne i da menja stvari, a angažo-vani filmovi sa različitim tema-ma šalju poruku i o hrabrosti žena koje menjaju svoj status u društvu, ali utiču i da se prome-ne dešavaju!

J. Tonković

Makedonski film „Bog postoji, ime mu je Petrunija“, veoma zapažen u takmičarskom programu EFFP

Umetnost menja stvari u društvu

Martina Apostolova

Teona Strugar Mitevska

Scena iz filma Bog postoji, ime mu je Petrunija

NOVEkultura16 Broj 1262. avgust 2019.

Pripremila Nada Harminc Karanović

• Proteklo 26. iz-

danje Festivala

evropskog filma

Palić koje je odr-

žano od 20. do

26. jula na Pa-

liću i u Suboti-

ci ostaće upam-

ćeno po izuzet-

nom program-

skom kvalitetu,

dve nove filmske

selekcije, i ve-

ćoj zastupljeno-

sti ženskih au-

torki u Glavnom

programu.

Takođe, ovogodišnje izda-nje obeležila su značajna ime-na evropske i domaće kinema-tografije, i publika koja je svo-jom mnogobrojnošću nekoliko puta premašila sedišne kapa-citete Letnje pozornice. Ono što se ističe kao zajednički uti-sak celokupnog tima festivala jeste da je ovo najbolji festival do sad.

Radoslav Zelenović, direktor i osnivač festiva-la, osvrnuo se na novine koje su učinile da se ovogodišnje

izdanje istakne kao bolje od prethodnih:

„Spreman sam da kažem da je ovo jedan od najboljih fe-stivala u odnosu na sva pret-hodna izdanja pre svega, u programskom smislu. S dru-ge strane, pored linije u Glav-nom programu o kojoj smo ra-nije govorili - Almodovar, Ken Louč i braća Darden, pojavi-la se još jedna linija – tri au-torke „od Vardara pa do Tri-glava“ sa filmovima koji su bili pravo osveženje za naš fe-

stival. Posebna priča je publi-ka za koju mislim da je nika-da nije bilo više nego sad. Dva puta smo imali Letnju pozor-nicu „pred pucanjem“ i iznad svih kapaciteta koji su zabele-ženi. Bilo je i propusta na šta ćemo obratiti pažnju kada kre-nu pripreme za sledeću godi-nu festivala. Kao i prethodnih godina, imali smo situaciju da su mnogi ljudi došli i otišli sa zadovojstvom, i nadam se da su se svi posetioci na našem festivalu osećali dobro.“

Miroslav Mogorović,

programski direktor izjavio je da je ove godine napravljen najveći pomak u istoriji posto-janja festivala:

„Ovo je definitivno najbo-lje izdanje festivala do sada. U odnosu na prethodne godi-ne, prvi put bih bio zadovo-ljan da sledeće godine osta-nemo na ovom nivou, jer sam svestan koliko je veliki isko-rak napravljen. Ono na čemu bi trebalo da poradimo jeste da malo popravimo dve nove selekcije, ali kada govorimo

o takmičarskim programima - kada bismo ostali na ovom nivou to bi se zaista smatralo iskorakom, jer jedna je stvar zagristi, a druga stvar je pro-gutati taj zalogaj. Ovaj festival postaje vrlo ozbiljna manife-stacija, zbog čega bih želeo da se zahvalim svim ljudima koji su učestvovali u organizaciji, i zajedno sa nama na svojim le-đima izneli naše ambicije.„

Prema mišljenju Ilije Tati-ća, direktora Otvorenog uni-verziteta i izvršnog produ-centa festivala, u naredne dve

godine festival će doživeti svoj vrhunac:

„Mislim da su meni, a veru-jem i ostatku tima, tri stvari najvažnije – najpre da ono što smo zamislili u organizaciji po obimu i kvalitetu uspemo da realizujemo, uz manje proble-me što se tiče nas, a veće što se tiče Palića kao lokacije i sve-ga što to podrazumeva – sme-štaj, hranu, i sl. Druga stvar je da je publika dobro reago-vala na naše programe što me izuzetno raduje, a treća stvar

je da su mnogobrojni gosti fe-stivala, kojih je dosta i koji su sjajni i zainteresovani za ova-kvu vrstu manifestacije, otiš-li zadovoljni. Dobio sam zai-sta sve pohvale za organizaci-ju, za programe, i za sve loka-cije koje smo oživeli u odno-su na to kako je to infrastruk-turno izgledalo pre 15 godina. Mislim da ćemo za godinu - dve dosegnuti zenit što se tiče svega u vezi sa festivalom.“

Osvrćući se na proteklo 26. izdanje Festivala evropskog filma Palić, Nenad Dukić

selektor Glavnog programa je izjavio:

„Ja sam veoma zadovo-ljan ovogodišnjim Glavnim

Veliki uspeh 26. Festivala evropskog filma Palić

Program Eco Dox na Festivalu evropskog filma Palić je relevan-tniji nego ikad, od svog pokreta-nja 2008. godine, obzirom na či-njenicu da se kod nas ekološke

teme još uvek tretiraju sa nedo-voljno pažnje, ocenjuje Igor To-holj, selektor Eco Dox programa Festivala evropskog filma Palić.

Ovogodišnja selekcija Eco Dox

prikazana je od 21. do 26. jula u Filmskom klubu, a sadrži šest ostvarenja po izboru selektora Igora Toholja, počev od austrij-skog “Zelena laž” koji otvara po-menuti program. Eco Dox obu-hvata i nemački dokumentarac “Nebo, zemlja i čovek” , italijan-ski “Sojalizam”, holandski “Heroj ovaca”, te “Speleonaut – Pod ka-menim nebom” srpske rediteljke Sonje Đekić. Selekciju će zatvoriti film “Dobrodošli u Sodomu”.

Selektor Igor Toholj u inter-vjuu govori o selekciji filmova, ali i o gorućim ekološkim temama u svetu i kod nas, u Srbiji.

Pored kriterijuma kva-liteta i dostupnosti filmo-va, čime ste se rukovodili u

izboru ostvarenja za selekci-ju Eco Dox?

Pošto je ta selekcija stara 12 godina, ona je postala i poma-lo autorefleksivna. Na otvaranju te selekcije smo imali film Zele-na laž autora Vernera Butea, čiji smo film ovde prikazivali pre 10 godina. Ovaj film na našem pro-gramu po prvi put preispituje neke aksiome ekologije. Jedan od tih postulata je da ćemo dopri-neti održivosti eko sistema, ako konzumiramo ekološki opravda-ne proizvode. On zapravo preis-pituje tu celu stvar i dokazuje da iza kampanje za neke od ekološ-ki opravdanih proizvoda takođe stoje multinacionalne kompanije. Koje na taj način opet zarađuju,

ali kroz propagandu ekologije. To je vrlo zanimljiv pristup.

Trudim se i da svake godi-ne, pored tih dominantnih tema, imamo i jedan domaći film. Ovog puta je to film Sonje Đekić „Spe-leonaut - pod kamenim nebom“ , zaista ličan i introspektivan do-kumentarac koji prati dnevnik njenog protagoniste, koji je od-lučio da postavi rekord u vreme-nu provedenim pod zemljom. Ali on takođe reinkarnira i poveza-nost sa prirodom, pa je na taj na-čin zaista o životnoj sredini.

Selekcija Eco Dox posto-ji od 2008. godine. Koli-ko se globalno menjao kor-pus obrađenih tema u eko dokumentarcima?

IGOR TOHOLJ, selektor Eco Dox programa Festivala evropskog filma Palić

Palić je relevantniji, nego ikad!• Odabrao sam autorske filmove, sa

gorućim ekološkim temama, koji ima-

ju svoj odjek i u kinestetičkom smislu,

ističe Igor Toholj, selektor Eco Dox

programa Festivala evropskog filma

Palić !

Autori filmova iz selekcije Mladi duh Evrope

Tom Burk: Na Paliću postoji lep vajb, prostor za razgovor, i uživanje u okruženju

NOVE kultura 17Broj 1262. avgust 2019.

programom, što je manje važ-no. Važnije je to da su novi-nari i kritičari izrazito viso-ko ocenili program, a poseb-no je značajno to što je na pro-jekcijama bilo toliko publi-ke. Na kraju festivala, neko-liko novinara mi je reklo da na programu nije bio nijedan slab ili osrednji film što se, po njihovom mišljenju, skoro ni-kad nije dogodilo. To je veli-ka satisfakcija za mene i za či-tav tim koji je realizovao pro-gram.„

Nil Jang, selektor takmi-čarskog programa Paralele i sudari istakao je da sve veća posećenost festivala samo po-tvrđuje da se festival kreće u pravom smeru:

„Celokupan tim festivala uključujući i mene je veoma zadovoljan ovogodišnjim izda-njem festivala – redovni pose-tioci rekli su nam da je ovo je-dan od boljih, ako ne i najbolji festival do sad. Imajući u vidu

našu težnju da svakim nared-nim izdanjem ojačamo svoj status, učeći od prethodnih i gradeći na onom što smo rani-je postigli, veoma nam je dra-go da čujemo da idemo u do-brom pravcu. Imali smo divne

posetioce različitih selekci-ja, broj ljudi na projekcijama na Letnjoj pozornici i biosko-pu Abazija su nadmašili očeki-vanja, a selekcija „Mladi duh Evrope“, čiji sam selektor, pri-vukla je nova lica.“

Igor Toholj, selektor pro-grama Eco Dox i Novi evropski dokumentarni film, smatra da je festival na svom razvojnom putu i da je ove godine uspo-stavljena ravnoteža između tri ključna segmenta festivala:

„Festival je ove godine ra-znovrsnošću programa i veli-kim brojem selekcija potvrdio svoj status i fizionomiju veli-kog filmskog festivala. Mislim da je ove godine zaista naprav-ljen balans i dobra komunikaci-ja između tri segmenta festiva-la - programa, medija i publi-ke. Festival se razvija u dobrom smeru i ne ostaje samo održiv,

nego je ovo definitivno razvojni period festivala. Pored toga što sam jedan od selektora, ja sam se i kao gledalac osećao izuzet-no dobro na festivalu.“

Nagradu Zlatni toranj za najbolji film dobio je francuski

film „Jadnici“ reditelja Lađa Lija, dok je Palićki toranj za najbolju režiju žiri Glavnog programa dodelio Jurisu Kur-sietisu, reditelju filma “Oleg”.

Specijalno priznanje 26. Fe-stivala evropskog filma Palić pripalo je reditelju Jaronu Ša-niju i glumcu Eranu Naimu za filma “Okovan”, kao i Ani Ma-riji Rossi, rediteljki filma “Aj-var“. Najbolji film iz selekci-je „Paralele i sudari“ po oce-ni Žirija kritike jeste gruzij-sko ostvarenje „Žetva“ Miše Antadzea, a specijalno prizna-nje Žiri kritike dodelio je glu-mici Martini Apostolovoj, za glavnu ulogu u bugarskom fil-mu “Irina” Nadejde Koseve. Jednoglasnom odlukom, FI-PRESCI žiri je za najbolji film proglasio ostvarenje „Jad-nici“ Lađa Lija. Ovogodišnji dobitnici nagrada „Aleksan-dar Lifka“ za izuzetan dopri-nos evropskoj kinematografi-ji su scenograf Miljen Kljako-vić Kreka, i reditelj i scenari-sta Rajko Grlić, dok je nagra-da Underground Spirit za rad na nezavisnom filmu uruče-na francuskom reditelju Jean Charles Hue.

Tokom predfestivalskog pro-grama i centralnog dela 26. Fe-stivala evropskog filma Palić pu-blici je predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, i

to u 15 različitih selekcija i pro-gramskih celina. Pored bogatog filmskog programa, publika je uživala u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncer-tima, izložbama, radionicama i stručnim predavanjima.

Veliki uspeh 26. Festivala evropskog filma Palić

Primetio sam da je sada u op-ticaju bilo manje filmova koji se bave globalnim zagrevanjem. No posle ovih najnovijih popla-va, pretpostavljam da će se po-novo snimati filmovi sa tom

tematikom. Ima dosta filmova koji se bave proizvod-njom hrane, što je takođe goruća tema. Ali ja ipak preferiram one u kojima se posred-no govori o nekim problemima, da to nisu uvek direktno angažovani filmo-vi. Meni su čak za-nimljiviji neki do-kumentarni eseji, kakav je svojevre-meno bio film Pe-tera Metlera „The End of time“ i au-torski filmovi koji imaju svoj odjek i

u kinestetičkom smislu, a da su tek potom i tematski povezani sa ovim programom.

Koji je vama lično naj-draži film u ovogodišnjoj selekciji?

Što se tiče kinestetičkog kvali-teta, film Karoline Rojker„Nebo, zemlja i čovek“ je zaista upečatljiv. To je više antropološki dokumen-tarac nego ekološki, zato što pre-isputuje način života ljudi u ma-rokanskoj pustinji u 21. veku, koji je potpuno apartan. Oni tek sada dolaze u dodir sa novim tehnolo-gijama. „Dobrodošli u Sodom“ je možda malo repetitivan, ali zaista je šokantno videti takav svet, koji izgleda kao da je prenet iz nekog antiutopijskog filma, poput Po-besnelog Maksa. Vidite brda tog elektronskog otpada koji je neko doneo tamo, u Ganu. Ljudi na 50 stepeni prebiraju po tom otpadu.

Film Karoline Rojker u stva-ri slavi i promoviše način života, koji više ne postoji. Gde ljudi žive krajnje jednostavno i ne treba im mnogo da bi bili spokojni. Njihov posao uveliko zavisi od prome-na u prirodi, na koju su direktno upućeni. Dok se mi, stanovnici ur-banih naseobina, iznenađujemo

svaki put kad nas priroda nešto opomene. Kao da nismo nekada živeli u skladu sa njom.

Kako se domaća doku-mentaristika odnosi prema eko temama?

Mi smo imali nekoliko doma-ćih dokumentaraca. Trenutno je u produkciji jako zanimljiv film Ne-bojše Vojnovića na temu Vinčan-ske deponije. Dugo se već snima i pretpostavljam da će biti vrlo stu-diozan i kompleksan. Ali inače ih nema mnogo, pogotovo dugome-tražnih dokumentaraca. Mi smo prikazivali neke kraće i srednje-metražne filmove, imali smo i jed-no zapaženo ostvarenje o pokuša-ju da se na reci Rzav napravi bra-na i hidrocentrala. Nema mnogo takvih filmova, ali ja pokušavam da ih vratim. Razmišljao sam i o ideji da se možda napravi okrugli sto, na kome bismo se bavili selek-cijom filmova iz te godine. Da ne budu samo debate o pitanju Palić-kog jezera.

Koliko eko film može da uti-če na konkretne promene?

Svakako, recimo pokret ve-zan za film „Yes Man...“. Ti fil-movi su nešto promenili. Ver-ner Bute je, recimo, u film „Zele-na laž“ inkorporirao intervjue s menadžerima velikih multinaci-onalnih kompanija - Unilevera, Ikee, Koka-Kole, koji otvoreno govore neistine. Vi vidite nekog generalnog menadžera koji daje izjavu, i onda u sledećoj sekven-ci vidimo da to nije tako. Ako ti filmovi završe „samo“ na festi-valima, onda opet dolazimo do pitanja da li je televizija taj me-dij koji najviše može da dopre do ljudi. Ja mislim da je ova struč-na i zainteresovana publika na festivalima neka prva stepenica, a da bi bilo svakako dobro, što se mi trudimo inače, da dopremo i do šireg auditorijuma. U Evro-pi su primeri konkretnog utica-ja eko filmova svakako učestali-ji nego kod nas.

Rajko Grlić: u krugu Lifkinih dobitnika

Emir Kusturica, reditelj filma Pepe, jedan uzvišen život: Kompromis u korist naroda

Ana Maria Rosi, rediteljka domaćeg filma Ajvar koji je napunio Letnju pozornicu

NOVEgrad18 Broj 1262. avgust 2019.

Ns MAGAZIN

• ANKETA •

•Prva izložba u

Srbiji vajara Ma-

tije Radovića

,,Estetika forme

i oblika” održa-

na je sinoć, 1. av-

gusta u Subotici,

a na postavci je

prezentovan naj-

noviji opus nje-

govih umetničkih

skulptura, iskle-

sanih u kamenu,

čije polazište su

prirodne forme

koje autor prevo-

di u visoko este-

tizovan i proči-

šćen skulptorski

izraz!

U Savremenoj galeriji Subo-tica, u četvrtak 1. avgusta, orga-nizovana je izložba skulptura „ Estetika forme i oblika” vajara Matije Radovića, koja je prvi put postavljena u Srbiji.

Jasmina Jovančić Vidaković, viša kustoskin-ja SGSU istakla je na postav-ci izložbe da se radi o najnovi-jem opusu skulptura umetni-ka Matije Radovića isklesanih u kamenu, čije polazište su pri-rodne forme koje autor prevodi u visoko estetizovan i pročišćen skulptorski izraza.

U ilustrovanom katalogu, au-tor ocenjuje da je „metafizički simbol, sinteza života, u umetničkom izrazu izdvojenost iz prirodnog stanja, pretočen u oblik, lično doživljen u umetničkom subjektu”.

„Polazeći od činjenice da nes-tvarna moć Prirode počiva na mogućnostima da stvara i rađa najraznovrsnije oblike i for-me, sasvim razumljivim pos-taje svako umetničko traganje kroz njena uvek nova i drugačija iskustva. Svaka prirodna datost, bilo da je reč o komadu drveta, cveta, vodi, zemlji, postaje tako provokativan i podsticajan po-jam za najrazličitija umetnička promišljanja i otkrivanja njenih dubokih i višeslojnih sadržaja.”

Tako se u skulpturi Matije Radovića, prepoznaje autorova naglašena privrženost motivima iz prirode.

„Autor vlastitim senzibilite-tom izvlači sve one esencijal-ne estetske i vizuelne sadržaje odabranog motiva i opusa. Li-kovno zanimljivi, radovi su za autora važni u vajarskom izra-zu i specifičnom odnosu for-me i oblika. Umetnička mor-fologija savršeno je adaptira-na postupku formi u skulptu-ri. Najznačajnija instanca koju umetnik želi da predstavi posta-je upravo asocijativna ideja pre-oblikovana i materijalizovana u specifičnu formu nastalu kroz

percipiran doživljaj prirode. Ja ne slikam po prirodi, rekao je Pikaso, već pre prirode. Misao filozofa Junga je: kao što biljka stvara cvet, tako umetnik stva-ra simbole. To znači izvan siste-ma. Opus radova ,,Estetika for-me i oblika“, ogleda se u ličnom umetnikovom doživljaju priro-de, metafizički plasiranog u ka-menu, autentični prikaz koji simbolizuje ljubav prema priro-di i trajanju života”, kaže Mati-ja Radović.

Matija Radović je diplomi-rao 2014. na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju, odsek vajarstvo u klasi prof. Predra-ga Milačića. Izlagao je na neko-liko samostalnih i mnogobroj-nim kolektivnim izložbama, stu-dijski boravio u SAD. Prvu sa-mostalnu izložbu imao je u Baru u galeriji „Velimir A. Leković”, a lane izložbu „Estetika forme i oblika”, u podgoričkom Centru savremene umjetnosti. Imao je i brojne kolektivne izložbe, a pos-lednja je „Mnogolikost savreme-ne umjetnosti”, u Galeriji „Veli-mir A. Leković“, u Baru.

N.H.K.

Postavka subotičke Izložbe skulptura vajara Matije Radovića prvi put u Srbiji

estetski simboli ljubavi prema prirodi i životu!

Kulturnih dešavanja nikad

dosta

Subotica tokom cele godine nudi ra-

znovrsna kulturna dešavanja za sva-

čiji ukus. Pitali smo naše sugrađane

da li su zadovoljni ponudom kultur-

nih dešavanja koji naš grad pruža.

Vladimir Kaurin, vozač- Nisam baš zadovoljan kulturnom ponu-

dom koju naš grad pruža. Mislim da bi treba-lo da bude više kulturnih dešavanja, poseb-no koncerata. Konkretno mislim na koncerte u centru grada. Trebalo bi češće da nastupa-ju neke grupe, ja volim takve skupove i to mi je interesantno.

Mara Stipančević, penzionerka

- Subotica je predivna i ima veoma dobru ponudu što se tiče kulturnih dešavanja. Palić takođe. Ja sam starija pa ne pratim dešavanja, ali imam unuku koja mi o tome priča. Mislim da bi trebalo da ima više kulturnih dešavanja za njenu, mlađu generaciju. Takođe smatram da bi trebalo da ima više dešavanja na otvo-renom, biće Dužijanca ali to nije dovoljno po meni.

Milka Marić, penzionerka- Ja ne idem nigde, ne posećujem nikakva

kulturna dešavanja. Došla sam sa sela i ovde nigde ne idem. Muž mi je umro, ostala sam sama, tako da nemam običaj da dolazim u grad da bih posebno posetila neka dešavanja. Eto, ne dođem čak ni na Dužijancu.

Sonja Zvekić, prof. srpskog jezika i književnosti

- Leti ima više kulturnih dešavanja. Volim i pratim filmski festival na Paliću. Takođe vo-lim i koncerte koje rado posećujem, a naravno i književne večeri. Što se tiče književnih večeri volela bih zaista da ih ima malo više.

Anđa Ostojić, penzionerka- Odavno nisam bila na nekom kulturnom

dešavanju. Zadnji put sam bila u pozorištu sa mužem, ali to je bilo baš davno. Muž mi je umro i od tada nigde ne idem, ne posećujem nikakva dešavanja, družim se jedino sa penzi-onerima u klubu i to je to. Filmski festival je velika stvar u našem gradu. Ali kada je reč o nekakvim dešavanjima koja su vezana za mla-đu generaciju, zaista ne znam šta bih vam rekla

jer nisam u to upućena.

Milea Pupovac, penzionerka- Da vam pravo kažem, ja sam sama i sta-

ra i idem samo kuda moram. Tako da naža-lost, ne idem nigde, niti posećujem kulturna dešavanja.

J. Tonković

NOVE oglas 19Broj 1262. avgust 2019.

На основу члана 146. Закона о планирању и изградњи (“Службени гласник РС”, број 72/09, 81/09 исправка, 64/10 - Одлука УС и 24/2011, 121/2012, 42/2013 – Одлука УС, 50/2013 – Одлука УС 98/2013 - Одлука УС, 132/2014, 145/2014 , 83/2018, 31/2019 i 37/2019 – др.закон) и члана 21. став 1. Одлуке о оглашавању на територији Града Суботице („Службени лист Града Суботица“, број 4/2019.), на предлог Комисије за грађевинско земљиште, Градоначелник Града Суботице дана 29.07.2019. године, доноси

О Д Л У К УО РАСПИСИВАЊУ КОНКУРСА РАДИ СТИЦАЊА ПРАВА НА ПРИВРЕМЕНО

КОРИШЋЕЊЕ ЈАВНЕ ПОВРШИНЕ ПУТЕМ ЈАВНОГ НАДМЕТАЊА

(постављање светлећих рекламних табли типа „city-light“)

УСЛОВИ

I Постављање светлећих рекламних табли типа „city-light“ планирано је на јавним површинама у пешачким зонама, због њихове величине и начина сагледавања, сходно Плану постављања средстава за оглашавање на територији Града Суботице, број плана 299-21/18 од јуна 2018.године, донет Одлуком о доношењу Плана постављања средстава за оглашавање на територији Града Суботице, (у даљем тексту – План) („Сл. лист Града Суботице“ број 23/18) и у складу са одредбама Одлуке о оглашавању на територији Града Суботице, а на основу одобрења које издаје „Јавно предузеће за управљање путевима, урбанистичко планирање и становање“ Суботица ( у даљем тексту: Јавно предузеће).

Списак локација за постављање светлећих рекламних табли типа “city-light” које су утврђене Планом постављања средстава за оглашавање на теритирији Града Суботице (“Сл. лист Града Суботице”, бр. 23/2018) су:

II Делови јавне површине који се дају на коришћење располажу нисконапонском мрежом електричне енергије која је неопходна за несметано функционисање светлећих рекламних табли типа “city-light”.

III Трошкове прикључења на нисконапонско напајање као и прибављање одобрења за постављање светлећих рекламних табли типа “city-light” сноси стицалац права.

IV Делови јавне површине предвиђени за постављање светлећих рекламних табли типа “city-light” дају се на коришћење на период од 3 године од дана коначности одлуке о стицању права на привремено коришћење јавне површине.

V Почетни износ накнаде за постављање средства за оглашавање у поступку, који се прописује одлуком којом се уређују накнаде за коришћење општинских путева и улица износи 17,00 динара/m2/дневно.

VI Учесници у јавном надметању дужни су да уплате на име јемства 10% од најмањег износа годишње накнаде за постављање средства за оглашавање максималних димензија одређених Планом, који износ је утврђен овом одлуком и налази се у табели која је њен саставни део.

Уплата јемства се врши за сваку групу локација посебно за коју учесник конкурише, на рачун „Јавног предузећа за управљање путевима, урбанистичко планирање и становање“ Суботица, број 165-0007007220205-77 са позивом на број 70-103967584 модел 97.

VII Учесник у јавном надметању који оствари право на постављање светлећих рекламних табли типа „city-light“ дужан је да их постави најкасније у року од 3 месеца од дана коначности одлуке о стицању права на привремено коришћење јавне површине.

Прикључење светлећих рекламних табли типа „city-light“ на стубове јавне расвете на нисконапонско напајање се врши на основу сагласности Јавног предузећа.

VIII Светлеће рекламне табле типа „city-light“ се постављају у складу са Планом постављања средстава за оглашавање на територији Града Суботице и урбанистичким условима издатим од стране Јавног предузећа којима ће бити дефинисан тачан положај светлећих рекламних табли типа “city-light”.

IX Учесницима у поступку јавног надметања, који нису успели са својим понудама (изузев лицу које је понудило следећи највећи износ којем ће се износ вратити након закључења уговора) износ уплаћен на име јемства ће се вратити у року од 5 радних дана од дана подношења захтева Јавном предузећу, у номиналном износу, осим ако учесник одустане од своје понуде.

X По окончаном поступку јавног надметања, Градоначелник Града Суботице доноси Одлуку о стицању права на привремено коришћење јавне површине.

XI Одлука о стицању права на привремено коришћење јавне површине доставља се свим учесницима у поступку јавног надметања као и Јавном предузећу, са

поуком на право подношења приговора Градоначелнику Града Суботице у року од 3 дана од дана пријема одлуке.

По поднетом приговору, Градоначелник одлучује у року од 8 дана.

XII Учесник у јавном надметању чија је понуда прихваћена, дужан је да у року 8 дана од дана пријема одлуке о стицању права на привремено коришћење јавне површине поднесе захтев за издавање одобрења за постављање средства за оглашавање.

Уколико учесник који је на јавном надметању понудио највећи износ накнаде за постављање средства за оглашавање, не поднесе захтев за издавање одобрењу у предвиђеном року, сматраће се да је одустао од понуде и губи право на поврат износа јемства.

У случају из става 2. овог члана Комисија позива учесника који је понудио следећи највећи износ, да у року од 8 дана поднесе захтев за издавање одобрења Јавном предузећу.

XIII За јавно надметање заинтересована правна лица и предузетници подносе писмене пријаве на адресу Суботица, Трг Слободе 1, путем Службе за општу управу и заједничке послове Градске управе Суботица, у услужном центру, на приземљу Градске куће, шалтери број 10, 11, 12 или поштом – од 02.08.2019. године до 16.08.2019. године.

Пријава која је поднета после оглашеног рока и која није комплетна неће се узети у обзир.

Пријава се предаје у затвореној коверти са видљивом назнаком: “ПРИЈАВА ЗА КОНКУРС РАДИ СТИЦАЊА ПРАВА НА ПРИВРЕМЕНО КОРИШЋЕЊЕ ЈАВНЕ ПОВРШИНЕ ПУТЕМ ЈАВНОГ НАДМЕТАЊА(Постављање светлећих рекламних табли типа „city-light“) – НЕ ОТВАРАТИ и треба да садржи и тачне податке о локацији за коју се иста подноси.

Пријава такође треба да садржи и: све податке о подносиоцу пријаве (пословно име односно назив правног лица,

његово седиште, матични број, ПИБ и име овлашћеног лица, односно тачан назив радње, име и презиме имаоца радње и његов матични број и тачну адресу становања) – доказује се решењем о упису у регистар надлежног органа,

уредну пуномоћ за лице које ће заступати правно лице или предузетника на јавном надметању,

податке о врсти објекта,све податке о месту постављања објекта за који се пријава подноси,изјаву да ће у року од 8 дана од дана пријема одлуке о стицању права на

привремено коришћење јавне површине,надлежном органу (Јавном предузећу) поднети захтев за издавање одобрења за постављање средства за оглашавање,

- доказ о уплати конкурсом предвиђеног износа јемства (оригинална уплатница или оверен извод из банке).

XIV Јавно надметање се спроводи по следећем поступку:1. Председник или овлашћени члан Комисије објављује почетни износ и позива

учеснике да дају своје понуде износа увећане за најмање 5% од почетног износа.2. Учесници се јављају за давање понуде подизањем руке.3. Председник или овлашћени члан Комисије покретом руке дозвољава

учеснику који се најраније јавио, да дâ своју понуду.4.Учесник јавног надметања дужан је да јавно и гласно каже у име којег

понуђача који износ нуди.

5. Председник или овлашћени члан Комисије пита три пута да ли неко даје више од највећег претходно понуђеног износа и констатује после трећег позива који је највећи износ понуђен и име понуђача.

Председник или овлашћени члан Комисије констатује да најповољнија понуда јесте она која је дата на највећи новчани износ накнаде за стицање права на привремено коришћење јавне површине у односу на почетни износ накнаде.

Излицитирани износ представља дневну накнаду по m2 укупне површине свих страна за оглашавање за цео период коришћења који се плаћа у месечним износима.

Учеснику у поступку јавног надметања који да најповољнију понуду, износ јемства ће се урачунати приликом утврђивања накнаде, а учесницима који не успеју са својим понудама уплаћени износ јемства ће се вратити.

Сваки учесник јавног надметања има право да, током рада Комисије, даје примедбе на рад Комисије, на ток поступка и садржину записника, и исте се уносе у записник о јавном надметању.

Записник о раду Комисије потписују сви учесници јавног надметања, записничар и сви чланови Комисије.

Учесник који је понудио највећи износ потписује изјаву да је понудио највећи износ, са назнаком висине износа која чини саставни део записника.

Поступак јавног надметања ће се у свему осталом спровести према одредбама члана 24., 25. и 26. Одлуке о оглашавању на територији Града Суботице.

Јавно надметање (лицитација) одржаће се 22.08.2019. године са почетком у 1200 часова у Плавој сали Градске куће, Суботица, Трг Слободе број 1.

Комплетан текст Огласа објавиће се на огласној табли Града Суботица, Трг Слободе бр. 1, на II спрату у периоду од 02.08.2019. године до 16.08.2019. године., у “Службеном листу Града Суботице”, на интернету на web адреси www.subotica.rs, а текст Огласа у листу “Magyar szó”, “Суботичке новине” и „Hrvatska riječ“.

Све информације у вези са огласом, могу се добити у Служби за имовинско правне послове, стамбена питања и грађевинско земљиште, спрат II, канцеларија број 213-1 или на тел: 024/626-806 сваког радног дана од 08.00 до 12.00 часова.

ГрадоначелникБогдан Лабан с.р.

NOVEčitulje/pomeni20 Broj 1262. avgust 2019.

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

Dana 03.08.2019.godine održaće se godišnji po-men našem dragom sinu, suprugu i ocu.

LJUBOMIR LEKIN1956-2018.

Od smrti te nismo mogli sačuvati ali čuvamo te od zaborava.

Tvoji najmiliji (P-472)

Poslednji pozdrav voljenom ocu, tastu, dedi i bratu.

STIPAN MIG 1957-2019.

U tišini večnog mira neka Te pra-ti naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Njegovi najmilji (PF-109)

Poslednji pozdrav

ATILI RAC1986-2019.

od tetke Rožike, Steve i sestre Maje (P-478)

СЕЋАЊЕ

БЛАЖЕНКА МАРАВИЋ1944-1989.

Дугих 30 година прође драга мајко.Знала си колико те волимо али никада нећеш

сазнати колико нам сваки дан недостајеш.Поносни што смо те имали!Твоја Гордана, супруг Милан, зет Мирослав и

унуке Милана и Милица. (P-473)

SEĆANJENa današnji dan 02.08.2010. godine si nas izne-

nada napustio.

GRGO GRŠA BOŠNJAK1952-2010.

Sećanje na sve prelepe dane i godine pažnje, po-štovanja i ljubavi. Ti ćeš zauvek ostati najlepši deo našeg života, naša doživotna patnja ali i najlepše se-ćanje i ljubav zauvek. Neka tvoja plemenita duša počiva u tišini rajskog mira.

Večno ožališćeni: supruga Ljubica, kćerka Sanja, unuka Ena i porodica Babić (P-474)

Navršava se šest tužnih nedelja od kako nas je napustio naš dragi tata, deda i stric

MARKO ČOVIĆ1938-2019.

Nevericom i teška srca se mirimo da ga više nema među nama.

Neizmerno zahvani za dobrotu i ljubav sa kojom si nas obasjavao.

Sa ljubavlju i poštovanjem ćemo čuvati uspome-nu na tebe.

Sveta misa će se održati 3. avgusta 2019. godine u 8 sati u crkvi Svetog Roke a potom ćemo posetiti njegov grob zaliti ga suzama i položiti cveće na Ker-skom groblju.

Ožalošćena ćerka Gordana i jedina unuka Alisa. (P-470)

Godišnji pomen02.08.2019.

ILONA BOKIĆ (rođena Berček)

nastavnik muzike, oboista1954-2018. (2019)

Ponosni smo što smo te imali, tužni smo što smo te izgubili, duša ti sad kao zvez-da sija, a tvoj osmeh i dalje živi u našim srcima.

S ljubavlju i poštovanjem: suprug Marin-ko, ćerke Marija i Jelena, unuk Jakov, zeto-vi Ilija i Dario, majka Ana, braća Pal i Bela, snaja Marta, bratanice Sabina sa suprugom Zoltanom i Marija Magdalena, bratanac Akoš, svekrva Dragica, dever Goran i kuma Ružica. (P-471)

ATILA RAC1986-2019.

Najlepši sine, srećo naša, zaspao si, zauvek su se sklopile tvoje lepe plave oči... i nema kraja ovom bolu, tuga teška, pre-teška...vreme ovu ranu ne može izlečiti, jer je neizlečiva... a čeka te tvoja soba, isto kao što si je i ostavio, i mi te čekamo, da vidimo tvoj osmeh, da ti glas čujemo... da te mama i tata poljube i da te više nikome nedamo...dušo plemenita, dobri naš sine... mirno sanjaj najlepše snove, a mi ćemo te nežno voleti zauvek.

MAMA I TATA (P-477)

Sećanje na jedinog brata i voljene roditeljePATARČIĆ

Otišli ste nečujno i tiho, bez pozdrava i želja. S ljubavlju vas u srcu čuvam, a sa tugom živim bez vas.

Sestra i ćerka Kata (P-476)

ANDRIJA1921-1999.

IVAN1950-2017.

JELISAVETA1926-2005.

NOVE čitulje/pomeni 21Broj 1262. avgust 2019.

Navršava se 6 tužnih meseci od kako nas je napu-stio naš dragi sin, otac i tast

ROBERT JAKIĆ1962-2019.

Sveta misa će se održati u subotu 10.08.2019. go-dine u 7:30h u maloj crkvi na Somborskom putu. S ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na tebe.

Majka Gizela, sin Aleksandar, ćerka Roberta i zet Imre (P-475)

IN MEMORIAM

KATA ĐOLAIrođ. Mačković

1936-2010.

S ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na nju.

Njeni najmiliji (P-479)

Обавештавамо родбину и пријатеље да ћемо у суботу 03 августа у 11 сати на гробљу у Вишњевцу одржати годишњи помен.

БОЖИДАР БОЖОВИЋ

С љубављу, поносом и великом тугом чувамо те од заборава.

Твоја породица (P-481)

Прошло је 6 тужних месеци од како нас је заувек напустио наш предобри ујак.

Професор БРАНИСЛАВ АБРАМОВИЋ

БАТА

Памтићемо нашег вољеног ују по неизмерној пожртвованости и непоновљивом духу и ширини.

Остали смо без највећег пријатеља који ће вечно живети у нашим срцима.

Сања и Софија (Р-482)

Dana 5 avgusta 2019. godine navršava se tri go-dine kako je preminula moja voljena mama

MARGITA PINTERrođena Vojnić Purčar

1931-2016.

Draga mama, hvala ti za svu ljubav, dobrotu i brigu koju sam od tebe dobijao.

Ponosan sam što sam te imao.Sin Josip i Svetlana (P-486)

profesorMARKO BROZOVIĆ

1940-2019.

Poslednji pozdrav dragom profesoru od njegovih prijatelja, Radeta i Mire Kovačević, Snežane, Duša-na i Mihajla Zvekić. (P-487)

PAL MOLNAR MEĐERI

Dragi Palika,Ponosan sam što sam te imao za pravog prijatelja.

Tuga za tobom i uspomene na tebe živeće večno.

Diša sa porodicom (P-485)

Tužna i teška godina od preranog odlaska

TOMISLAVA VAHTLERABRACE

I nebo ponekad zaplače za onima koji su prerano otišli, a kako ne čovek...

Bez obzira što neka srca ne kucaju više mi koji smo ostali večno ćemo ih voleti i čuvati kao najdra-žu uspomenu života svoga.

Kad mi je teško i kada me DUŠA BOLI gledam u nebo, jer tamo imam nekog koga VOLIM.

Sveta misa će se održati 03. avgusta 2019. u 9 sati u Franjevačkoj crkvi.

GABRIELA (P-480)

Dana 06.08.2019. godine navršava se godinu dana od kako je preminula naša supruga, mama, majka i svekrva

JANJA VOJNIĆ PURČARrođena Dulić

Tim povodom će se održati Sveta misa dana 10.08.2019. godine u 8 sati u crkvi Svete Terezije u Subotici, a potom ćemo posjetiti njen grob.

Njena obitelj (P-483)

Draga mama, svekrva, baka i prabaka preminu-la je u 81. godini.

MATILDA ORČIĆRođena Dulić

1938-2019.U životu si nadvladala brojne poteškoće, jer si

bila snažnog karaktera i uporna. Principijalna, dis-ciplinovana, komunikativna i iskrena, bila si omi-ljena u svakoj sredini.

Porodica je bila svetinja, uvek ispred ličnih inte-resa i zbog toga smo ti večno zahvalni, a ujedno po-nosni što si nas usmeravala na pravi put.

Zahvaljujemo se rodbini, prijateljima i komši-jama na izrazima saučešća i poslednjem ispraćaju naše mame Tilde.

Ožalošćeni: njeni najmiliji (P-484)

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je pone-deljkom i utorkom od 8 do 16

časova, i sredom od 8 do 13 časova (zaključenje broja),

četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj).

Tel. 553-805. Maksima Gorkog 8. na

spratu

Прошло је тужних десет и осам година како нису са нама вољени

Живите у нашим најлепшим успоменама.Ковиљка и Дејан, Немања и Миљан са

породицама (PF-110)

АНЂА КОВАЧЕВИЋ 1928-2011

ВАСО КОВАЧЕВИЋ 1928-2009.

Poslednji pozdrav voljenom suprugu i tati.

STIPAN ĐUKIĆ 1959-2019.

Pokoj večni daruj mu Gospodine!

Supruga Ljubica i sin Bojan (PF-107)

Poslednji po-zdrav našem dragom prijatelju.

STIPAN ĐUKIĆ 1959-2019.

Ostaćeš nam u več-nom sećanju!

Ivo i Đuđa (PF-108)

enigmatika22 Broj 1262. avgust 2019.

NOVE

NOVE

RAZNO- „GORENJE SERVIS

ENERGIJA”! Servisiramo belu tehniku od svih proizvo-đača,- Originalni rezervni de-lovi, Ivana Antunovića 141. Tel. 546- 206 ili 063/1546- 206 (P-108)

- ROLOMONT roletne AL i PVC, venecijaneri, trakaste zavese, harmo/garažna vra-ta, komarnici, panelne zave-se, tende.- Miloša Obilića 19. Tel. 571- 299 ili 063/551- 299 (P-109)

-Prodajemo razrađenu uramljivačku radionicu sa ve-likom zalihom lajsni i dobro uhodanu prodavnicu. Istim se prodaju sve zalihe i inven-tar. Prodavnica egzistira dve decnije. Prodajni prostor nije vlasništvo. Tel. 064/45-999-37 (1-126)

KUĆE I PLACEVI-Prodajem kuću sa

pomoćnim objektima, na placu od 3 motike, Donji Ta-vankut, Tel-064/18-38-710 (2-126)

-Prodajem salaš, avli-ju i 2,7 jutra zemlje Đurđin, Poljaković Tel. 064/120-28-56 (3-126)

-Prodajem kuću za adap-taciju ili rušenje, sa stujom i vodom, legalizovana, vlasnik. Tel.024/535-213 (4-126)

-Prodajem plac na Pelješcu u Hrvatskoj, udaljen 100m od mora i 500m od grada Sto-na. Cena po dogovoru, može i zamena. Tel. 060/05-23-316 (5-126)

-Prodajem njivu 1. klase br.34977/1 i 34960/1 površine 56 ari 77m², raspitati se na te-lefon 063/86-53-798 (6-126)

PRODAJA I IZDAVANJE

STANOVA-Prodajem dvosoban stan

52m² cg i svi priključci u ulici B. Radića, toplo prizemlje, po-godan za starije ili kancelarije. Tel.064/16-114-83 (7-126)

-Kupila bih jednosoban stan niže spratnosti na Se-gedinskom putu u zgradama broj 15 i 17. Tel. 061/714-35-88 (8-126)

GARAŽE-Tražim garažu za iznaj-

mljivanje na početku ulice So-nje Marinković, u blizini Suda. Tel.065/22-33-135 (9-126)

KUPOPRODAJA-Otkupljujem original-

ne umetničke slike uz struč-nu i realnu procenu vredno-sti. Interesovati se od 9-17h od ponedeljka do subote Tel. 065/58-33-665 (10-126)

-Kupujem ordenje, me-dalje i stare sportske znač-ke. Tel.064/615- 59-82 (11-126)

-Kupujem, prodajem i me-njam, značke i albume za knačke, kupujem knjige i me-dalje o fudbalskim klubovima. Tel. 542-310 ili 062/85-28-228 (12-126)

-Prodaje se kotlarka sa ležištem, satelitska ante-na, kristal, gobleni, pivska ambalaža, toplotna pumpa. Tel. 063/567-919 (13-126)

-Prodaju se: dvobrazdni plug 14’’,za traktor kamionska prikolica 14t, špediter, eleva-tor, roleri, Lada Samara ‘90, starinska kolevka i bunjevačka ruha, marame i papuče. Tel. 024/528-682(14-126)

-Prodajem očuvanu žensku biciklu 24c „R06“ sa 5 brzina. Cena 65 Eura Tel 541-150 (15-126)

-Prodajem električnu pilu, ručna, skoro nova, „Power plus“-14,tip 6450, 2000W, Belgium. Cena 55 eura. Tel.065353-08-25 (16-126)

-Prodajem Zastavu 101, Sklala 55, kompletna ili za

delove. Tel. 062/72-33-26 (17-126)

- Prodajem tanjiraču 20li-sta, paraču 3 krila, prskali-cu, rasturivač veštačkog đu-briva, odžačku kruparu. Tel. 060/6777-907 (18-126)

-Prodajem kauč klik klak sa dve fotelje i sedeću ugaonu

garnituru sa dve fotelje. Tel. 024/566-690 (19-126)

-Prodaje se kamionska pri-kolica registrovana za traktor 14t, elevator, špediter, Lada Samara ‘90, dečiji roleri, se-firi, marame, vezene papu-če, pregače, kolevka i slično. Tel.024/528-682 (20-126)

oglasi 23Broj 1262. avgust 2019.

- Prodajem ili izda-jem opremljen prostor zadom za negu starih lica sa kompletnom dokumentacijom. Tel. 065/842-94-90

Mali oglasi

- TRAŽIMO RADNI-KE: hitno potrebni kuva-ri-ce, konobari-ce, pomoć-ne radnice, geronto doma-ćice sa pasošima EU. Tel. 064/700- 7106 (P-50)

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, на основу члана 25. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр.135/04 и 36/09) објављује:

ОБАВЕШТЕЊЕО ДОНЕТОМ РЕШЕЊУ КОЈИМ ЈЕ ДАТА

САГЛАСНОСТ НА СТУДИЈУ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Дана 24.7.2019. године носиоцу пројекта „VIP MOBILE“ д.о.о., Нови Београд, Милутина Миланковића бр. 1ж, је дата сагласност на студију о процени утицаја на животну средину пројекта: Базне станице мобилне телефоније „НС2022_01 СУ Суботица_2“ на катастарској парцели број 21124/2 КО Доњи Град, улица Хиподромска бб (46.091498о,19.643961о).

Главни разлози на којима се одлука заснива се могу видети у образложењу решења које се у целости може преузети са следеће адресе:

http://www.subotica.rs/documents/zivotna_sredina/Resenja/501-59-2019.pdf

Студија, у којој су дате мере које је носилац пројекта дужан да предузима у циљу спречавања, смањења или отклањања штетних утицаја могу се у потпуности преузети са следеће адресе: http://www.subotica.rs/documents/zivotna_sredi-na/Studije/501-59-2019.pdf

Bezvremeni klasik koji govori o pro-pasti bića stvorenog da bude voljeno, suviše romantičnog da bi moglo da se suprotstavi svom vremenu, suviše bla-gog da bi znalo mudro da ostari.

Između Prvog svetskog rata i pada Volstrita, Francuska rivijera je mon-densko mesto u koje bogati Amerikan-ci rado dolaze. Među najpoznatijim posetiocima su mladi psihijatar Dik Dajver i njegova supruga Nikol, koji privlače pažnju gde god da se pojave. Ljubavnu priču ovog neobičnog para upo-znajemo iz ugla pre-lepe mlade glumice

Rouzmeri Hojt, oduševljene njiho-vim šarmom i nesvesne mračnih taj-ni na kojima se njihov brak zasniva. Očaran Rouzmerinom mladošću i le-potom, Dik će morati da preispita svo-ja osećanja prema Nikol, ali i zanese-nost koju oseća.

U ovaj izvanredan lirski roman Fi-cdžerald je pretočio samu suštinu sop-stvenog života, verno oslikavši doba materijalizma, sazdanog na krhotina-ma ideala i neostvarenih snova.

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce

Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fiskalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige „Nebo u kavezu”

Nada Prole, Antala Kiša, Novi ŽednikTomica Ćurković, I. Antunović 53,

Subotica

F. Skot Ficdžerald

BLAGA JE NOĆ“Podrum Palić traži radnike u stalni

radni odnos na sledeće pozicije:

- Poljoprivredni tehničar- Viljuškarista

- Kompresorista- Mehaničar za radne

mašine

Podrum Palić prima i sezonske radnike u periodu od 15.08.-15.11., po-trebni su nam: viljuškaristi i pomoćni radnici u hladnjači.

Prijave sa CV-om slati elektronskim putem na posao@podrumpalic.rs ili se javiti na broj 024/225-126.”

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

"

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 1262. avgust 2019.

NOVEreklame24 Broj 1262. avgust 2019.

LIBER BLUE GROUP

DA VAM KUĆA BLISTA HOME+ DESETKA JE ČISTA!

NOVO NA TRŽIŠTU

Liber Blue Group DOO, Isidore Sekulić 10, 24000 Subotica, Srbija Tel.: +381 24 510 500 - www.libergroup.rs - offi ce@libergroup.rs

Dish Home - JabukaTečnost zelene boje, prijatnog mi-

risa jabuke. Koristi se za ručno pra-nje svih tipova posuđa. Ima veliku

snagu odmašćivanja i stvara veliku količinu pene. pH 6-7

Pakovanje: 500ml, 1l

Dish Home – Limun

Osvežavajućeg mirisa limuna,

žute boje. Pogodan za pranje pribora za jelo, čaša kao i svih perivih povr-šina gde je potreb-

no snažno delovanje čišćenja i od-stranjivanja masnoća. pH 6-7

Pakovanje: 500ml, 1l.

Shine homeSredstvo za čišće-

nje sanitarija, plave boje, prijatnog mi-risa. Redovno kori-šćenje sprečava go-milanje kamenca od tvrde vode, ostatke

sapuna i prljavštine. Stvara visok sjaj bez

ogrebotina. Pakovanje: 750ml.

Profesionalna hemija - Horeca

premiumMaksimalna efi kasnost naših pro-izvoda ne nude samo profesional-nim korisnicima najbolje rezultate. Sa manjim fi nansijskim troškom se

postigne više!

Tečni sapun

Idealan za pra-nje ruku, pri-jatnog mirisa.

Uklanja nečisto-će, nežan prema

rukama. Pakovanje:

500ml, dopu-na 1l

Window home

Tečno sredstvo pla-ve boje, izuzetno prijatnog mirisa

otklanja nečistoće bez tragova čišće-

nja ostavljajući po-vršine čiste i sjajne.

Pakovanje: 750ml, dopuna 750ml.

Tečnost zelene boje, prijatnog mi-risa jabuke. Koristi se za ručno pra-nje svih tipova posuđa. Ima veliku

snagu odmašćivanja i stvara veliku

Dish Home Dish Home – Limun

Osvežavajućeg mirisa limuna,

žute boje. Pogodan za pranje pribora za jelo, čaša kao i svih perivih povr-šina gde je potreb-

no snažno delovanje čišćenja i od-

Dish Home

žute boje. Pogodan

Pakovanje:

Shine homeSredstvo za čišće-

nje sanitarija, plave boje, prijatnog mi-risa. Redovno kori-šćenje sprečava go-milanje kamenca od tvrde vode, ostatke

sapuna i prljavštine. Stvara visok sjaj bez

Pakovanje: 750ml.

Uklanja nečisto-će, nežan prema

Profesionalna

Maksimalna efi kasnost naših pro-izvoda ne nude samo profesional-nim korisnicima najbolje rezultate. Sa manjim fi nansijskim troškom se

NOVE reklame 25Broj 1262. avgust 2019.

NOVEsport26 Broj 1262. avgust 2019.

Konjičke kasačke trke „Duži-janca 2019” opravdale su sva oče-kivanja, pa je u subotu i nedelju, 27. i 28. jula, Subotica bila do-maćin pravog kasačkog spekta-kla, a Konjički klub Bačka organi-zator jednog od najvažnijih trkač-kih dana u kalendaru Udruženja za kasački sport Srbije.

U dva dana programa ljubi-telji kasača su mogli da vide niz kvalitetnih trka, još više odličnih grla, trenera i vozača, ali i mnogo

radosti. Najviše razloga za radost imali su svakako Dejan Kata-nić i Vlada Bjelogrlić, vozač i vlasnik najboljeg grla ovogodiš-nje „Dužijance” - grla Rite on Win.

Prvi deo programa kojim se Konjički klub Bačka uključuje već 51 godinu u obeležavanje tradici-onalne manifestacije „Dužijanca” kojom se žitelji Subotice i okol-nih mesta zahvaljuju Bogu na us-pešnoj žetvi i hlebu od novog žita okupio je kasače u šest takmičar-skih jednoprežnih kasačkih trka i revijalnu trku dvoprega.

Najvažnija je bila peta po redu trka koja je okupila dvanaest kva-lifikanata za ovogodišnje izda-nje „Srpskog kasačkog Derbija”. U „Derbiju” svoje mesto, zbog do sada ostvarenih rezultata, imaju već Alfa Varenne, Imola, Kin-der Star i If AT, a osam najbo-ljih grla iz kvalifikacije će u „trku života”, odnosno grla Paladino, Fotta Royal, Lire di Re, Silve-rado, Solvalino, Saphir AT, Jagersro i Destro Ferm. Trku je odlično izvezao dvojac Pala-dino – Boris Kečenović, koji je i prvi prošao kroz cilj. Malo je

nedostajalo da u „Derbiju” ne bude jedan od potencijalnih favo-rita, grlo Saphir AT koje je zaga-lopiralo na startu, ali se ipak ispra-vilo, nadoknadilo zaostatak, i za-ključilo nastup među prvih osam.

Zanimljivo je bilo i na kraju, u revijalnoj trci dvoprega. U zajed-ničkoj saradnji domaćih vozača i gostiju iz Slovenije koji su u ve-likom broju došli na „Dužijancu” slavila su grla Arleta i Honda,

odnosno Petar Lulić iz Srbije i Zvonko Osterc iz Slovenije.

Početak nedeljnog programa obeležen je nešto novijom tradi-cijom. Naime, konjari iz Slovenije nekoliko godina unazad u velikom

broju dolaze baš na „Dužijancu”. Dugo čekanje na granici utiče na to da ne vode konje, ali su zato u KK Bačka pronašli način da dođe do prijateljskog okršaja, a čini se to kroz dve trke francuskih kobila.

Konjičke kasačke trke „Dužijanca 2019” opravdale su sva očekivanja

Veliko slavlje Dejana katanića

Košarkaš među konjarima

Svoju ljubav prema kasačima naš čuveni košarkaš Nikola Jokić nikada nije krio. Svaki slobodan trenutak u kasačkoj sezoni iskoristi da bude, zajedno sa familijom i svojim konjima i na trkalištu u Subotici, a tako je bilo i za „Dužijancu”. Kao svedok druženja ostaće zajednička fotografija sa vozači-ma „Dužijance” tokom svečanog defilea.

Svečani defile

Prema dobroj tradiciji, nakon dve uvodne trke nedeljnog pro-grama, usledilo je i svečani defile učesnike, kao i zvanično otva-ranje konjičkih kasačkih trka „Dužijanca 2019”. Defile su pove-le mažoretkinje iz Sonte, a potom su se publici predstavili mladi u nošnjama, čuveni risarski par Stipan Kujundžić i Ruža Ju-has, ovogodišnji bandaš i bandašica, jahačka grupa sa lipicane-rima Ergele „Kelebija”, dok su pred finale „Dužijance” vozači bili predstavljeni u automobilima oldtajmerima.

Program nedeljnih kasačkih trka otvorio je Miodrag Zago-rac, predsednik Konjičkog kluba Bačka.

Finiš „Dužijance“: grlo Rite on Win (prvo zdesna)

Radost Katanića pred liniju cilja

Rite on Win i Dejan Katanić

NOVE

Zanimljiva je bila i šesta trka u ne-deljnom danu, a u finišu, uz erup-ciju emocija, pobedilo je grlo Lej-la SP (B. Kečenović) ispred grla Pann Keč (D. Katanić).

Ipak, sve oči su bile uprte u tri trke „Dužijance”, prvo dve kvalifi-kacione, a potom i finalna. Ako se može istaći zamerka na „Dužijan-cu”, onda je to broj konja u kva-lifikacijama. Od najavljenih deset grla, na startu se pojavilo devet, a osam je tražilo put u finale. Takvo

brojno stanje uticalo je i na takti-ku, pa su pravi okršaji u kvalifika-cijama izostali, pogotovo u prvoj kvalifikacionoj grupi gde su na-stupila samo četiri učesnika.

Sve je to nadomešteno u ve-likom finalu „Dužijance”. U ja-kom društvu Katanić je imao dobru taktiku, osvojiti čelo na startu, izdržati jak tempo i pro-ći kroz cilj ispred rivala. Naizgled

jednostavna ideja je na kraju i re-alizovana, na veliku radost ljubi-telja grla koje stiže iz štale Vlade Bjelogrlića. O tempu trke sve-doči i ostvareno vreme, pobednici su kasali u tempu od 1:14,8, dru-goplasirani Grumetti išao je tek nešto slabije – 1:14,9.

Trijumf sa grlom Rite on Win je četvrti Dejana Katanića u „Du-žijanci”, a sedmi za familiju Ka-tanić. Grlo Riano je donelo prve dve pobede za familiju Katanić u trci na kojoj su u Konjičkom klu-bu Bačka posebno ponosni, od-nosno za Rajka Katanića 1995. i 1996. godine. Prvi put veliki us-peh u „Dužijanci” Dejan Kata-nić ostvario je 2009. godine vo-zeći grlo Tubbe Be, u interna-cionalnoj trci, dok je njegov otac do treće pobede u karijeri došao 2011. godine sa grlom Grucci-one. Četiri godine kasnije, De-jan slavi sa grlom Credits by

Myself, a u poslednje dve godine to čini sa grlom Pablo Yet, odno-sno sada sa novim adutom, grlom Rite on Win.

– Presećan sam posle ove po-bede. Posle „Subotičke milje” u ko-joj smo takođe trijumfovali, vee-rovao sam u konja, a povere-nje je opravdao i ovim trčanjem. Uspeli smo da sačuvamo rezer-vu za finale, sačuvali smo ga u

kvalifikacijama, a on je nama vratio time što je opravdao ulogu favorita i doneo nam veliku ra-dost i trofeje – ističe Dejan Ka-tanić, pa se seća kada je, kao „kli-nac” posmatrao uspehe svoga oca:

– Mislim da mi je onda bilo teže nego danas. Mogao sam samo da gledam i da navijam pored staze. Želeo sam uvek da idem njegovim stopama, a bitno mi je bilo da ne osramotim oca i prezime Kata-nić. Mislim da sam uspeo u tome.

Za Vladu Bjelogrlića nije bilo dileme ko je prvi favorit za „Dužijancu”.

– Iako smo imali više grla u fi-nalu, Rite on Win je bio „prva puš-ka”, dok ostalima više leže duže distance od 1.600 metara koli-ko je voženo u „Dužijanci”. Dejan se već odlično pokazao sa njim u „Subotičkoj milji”, u kojoj je bio prvi u oba trčanja. Pre početka smo se dogovorili da ga ne opte-

retimo mnogo u kvalifikacionoj trci, bilo je bitno da se sačuva za finale. Odvezao je trku u sjajnom ritmu, potvrdio je da ima poten-cijal da iznese celu stazu u jakom tempu od početka do kraja trke – prokomentarisao je Bjelogrlić.

Sledeće okupljanje u Subotici zakazano je za 18. avgust, kada je na programu trka života za kasa-če, „Srpski kasački Derbi”.

27Broj 1262. avgust 2019. sport

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

Rezultati od subote

Prva kasačka trka, „Farma Brajkov”: Sara Speed (J. Prkosavac) 1:24,3, Dagmar (D. Katanić) 1:24,5, Loretta (A. Anđal) 1:24,6, Nice Astra (B. Kečenović) 1:25,1, druga kasačka trka, „Ergela Kelebija”: Halydar (S. Sič) 1:22,1, Arle-ta (B. Kečenović) 1:22,3, Je-ssi Star (E. Kerekeš) 1:22,5, Lili JH (S. Vojnović) 1:22,6, treća kasačka trka, „Far-ma Mačković”: Justice Oaks (M. Radulaški) 1:19,4, Delibab (I. Vajda) 1:20,0, Atus Love (Z. Ilić) 1:20,2, Atena (A. Anđal) 1:20,7, če-tvrta kasačka trka, „Voj-put”: Eliot (P. Dulić) 1:17,5, Cash Royal (D. Katanić) 1:17,7, Imola (B. Skendero-vić) 1:18,0, Kinder Star (A. Topalov) 1:18,5, peta ka-sačka trka, „Kvalifikacije za Derbi”: Paladino (B. Ke-čenović) 1:20,6, Fotta Royal (D. Katanić) 1:20,9, Lira di Re (J. Vujković Lamić) 1:21,1, Silverado (V. Bjelogr-lić) 1:21,3, Solvalino (Z. Pe-trović) 1:21,4, Saphir AT (J. Gabrić) 1:21,5, Jagresro (B. Kečenović) 1:21,5, Destro Ferm (A. Anđal) 1:21,9, še-sta kasačka trka, „Libe-ro d.o.o”: Montecatini (B. Mukić) 1:24,4, Fantastična (S. Vujković Bukvin) 1:32,0, Forest Sun (B. Kečenović) 1:34,2, Byron Prav (A. Laslo) 1:34,6.

Rezultati od nedeljePrva kasačka trka, „Jean Paul Marmion”: Filante de Di-

geon (N. Đorđević) 1:20,3, Diva du Tijas (J. Ostojić) 1:19,9, Eu-genie du Citrus (D. Zorko) 1:21,0, Datcha Trugot (F. Lovrenčič) 1:21,4, druga kasačka trka, „Franc Leblanc”: Belle Margu-eite (B. Slana) 1:19,8, Bobine Poto (J. Gabrić) 1:18,6, Cybele de Tedd (A. Bogdanović) 19,9, Calines des Landes (D, Vajs) 1:21,6, Anna Milau (B. Seršen) 1:22,5, treća kasačka trka, Memo-rijal „Albe Tumbas Loketić”: Arleta (S. Kečenović) 123,0, Aleksandar Veliki (B. Topalov) 1:24,1, Bosphorus (B. Mukić) 1:24,4, Mon Lobel (L. Balažević) 1:24,6, četvrta kasačka trka, „Dužijanca, prva kvalifikacija”: Early Stardust (D. Petro-vić) 1:17,0, Rite on Win (D. Katanić) 1:17,6, Artiste (V. Bjelogrić) 1:20,9, Uncia (M. Tasić) 1:21,4, peta kasačka trka, „Dužijan-ca, druga kvalifikacija”: Grumetti (A. Anđal) 1:17,5, Velvet Dancer (B. Mukić) 1:17,6, Nadir Three (I. Vukov) 1:18,3, Quick Viervil (V. Bjelogrlić) 1:18,6, šesta kasačka trka, „Farmte-ch Ljutomer”: Lejla SP (B. Kečenović) 1:17,2, Pnn Keč (D. Ka-tanić) 1:17,3, Dolar F (. Dimitrijević) 1:18,4, Bonparta (B. Mukić) 1:19,0, sedma kasačka trka, „Dužijanca, finale”: Rite on Win (D. Katanić) 1:14,8, Grumetti (A. Anđal) 1:14,9, Velvet Dan-cer (B. Mukić) 1:15,4, Early Stardust (D. Petrović) 1:15,6, Artiste (M. Pantić) 1:15,9, osma kasačka trka, „Sećanje na Pavla Crnkovića”: Spinal Tap AT (B. Skenderović) 1:21,3, Lord Apri-kot (M. Tasić) 1:21,7, Greenpeace (Z. Petrović) 1:21,9, Simon Star (I. Vukov) 1:25,4.

Miodrag Zagorac, predsednik KK Bačka, uručuje trofeje Vladi Bjelogrliću, vlasniku grla Rite on Win

Prvi u kvalifikacijama za „Derbi” – Grlo Paladino i vozač Boris Kečenović

Brojne nagrade i još više radost za aktere finala „Dužijance”

Revijalna trka dvoprega, radost za Petra Lulića i Zvonka Osterca

NOVEsport28 Broj 1262. avgust 2019.

Kada je to bilo najvaž-nije, ekipa Sportskog sa-veza Subotice je nadma-šila „večite” rivale iz Ki-kinde, i ne samo to. Na finalnom takmičenju u okviru City games ma-nifestacije u Čačku, 30. jula, Subotica je osvoji-la prvo mesto i uz proš-logodišnje pobednike iz Kragujevca predstavlja-će Srbiju na Međunarod-nom finalu koje je zaka-zano za 2020. godinu, a biće održano u Sloveniji.

Kao i obično, šest eki-pa koje su kroz kvalifi-kaciona i polufinalna takmičenja obezbedila mesto u finalu, bori-lo se u šest disciplina, „vino”, „le-teći vaterpolo”, „spasavanje turis-tkinje”, „pršuta”, „vošarka” i „ve-slo”, a uz Suboticu i Kikindu tu su bile još ekipe Sombora, Za-ječara, Knjaževca i doma-ćeg Čačka.

Kako prenosti Dejan Vuković, generalni sekre-tar Sportskog saveza Subo-tice, sve ekipe su došle u Čačak sa velikom željom da pobede i da predstave svoj grad u najboljem svetlu.

– Ekipa Subotice koju je selektirao Sportski sa-vez Grada uz trenera Sr-đana Dakića odlično je počela takmičenje. U pr-voj disciplini iscedili su preko pet litara „vina” i time zauzeli drugo me-

sto. Usledila je igra „leteći vater-polo” gde su Subotičani obori-li svoj rekord postigavši 390 po-ena, međutim Sombor je bio za deset poena uspešniji, te su na-kon prve dve igre ove dve eki-pe delile prvo mesto na tabeli. Nakon treće igre, „spasavanje

turistkinje” Subotica je bila na drugom mestu sa dva boda za-ostatka iza Sombora i sa dva boda prednosti ispred Kikinde. U sledećoj igri pod nazivom „pr-šuta” Subotičani su bili najbolji,

nakon još jednog odličnog pli-vanja i penjanja uz konop Mila-na Ivoševića, te su se izdvojili na prvom mestu koje do kraja nisu ispuštali. Veoma ubedljivi su bili i u vodenoj košarci u kojoj je cela ekipa odlično plivala i pokaza-la svoju umešnost u penjanju i ubacivanju lopte u koš. Usledi-la je poslednja i najvažnija igra „veslanje” koja je do sada zada-vala dosta problema našoj ekipi. Međutim, ekipa je ovaj put bila kompletna i veoma motivisana, pa su bez većih problema „odvu-kli” Sombor u polufinalu te igre,

pa su već tada osigurali prvo me-sto i konačnu pobedu. U finalu ve-slanja Kikinda je bila bolja od Su-botičana za utešno drugo mesto – dodaje Vuković.

Kada su sabrani poeni iz svih

šest disciplina, dileme nije bilo. Subotica je bila prva sa 54 boda, Kikinda druga sa 51, dok je Som-bor bio treći sa 45 bodova.

Uspeh u finalu su ostvarili De-jan Franjković, Milan Ivo-šević, Danilo Čabrilo, Bo-jan Rašković, Milica Šošta-rec i Nora Bognar uz trenera Srđana Dakića (koji se i takmi-čio u četvrtfinalu i polufinalu). Ve-like zasluge za dolazak na finalni turnir imali su i Noemi Priboj i Luka Ivković koji su dali svoj doprinos u četvrtfinalu i polufina-lu ovog takmičenja.

Okončano City games takmičenje za Srbiju

Subotici prvo mesto

Ekipa Subotice nastupila u polufinalu City games-a

Osvojili treće mestoEkipa Sportskog saveza Subotice nastupila je na polufinalnom

takmičenju City gamesa u Somboru, osvojila je treće mesto i plasi-rala se na finalni turnir za Srbiju u Čačku.

Subotičani su tokom celog takmičenja bili među boljim ekipa-ma. Nakon „vina” i „letećeg vaterpola” bili su na deobi prvog me-sta sa Somborom, a još jednom lošije odigrano „spašavanje turistki-nje” odnelo je ekipu na treće mesto. Povratak na vrh dono je Milan Ivošević, u disciplini „šunka”, a nakon solidne „vošarke” Subotica je bila na drugom mestu.

Poslednja disciplina „veslanje” ponovo je donela probleme ekipi iz Subotice, osvojeno četvrto mesto, pa je u generalno plasmanu Su-botica bila treća iza Sombora i Kikinde.

No, i treće mesto je bilo dovoljno za plasman na finale.

Druženje u regionu

Kako ističu organizatori igre su osnovni sadržaj ovog projekta, a osmišljene su tako da zabave publiku i takmiča-re, ali i da podstaknu vredno-sti poput prijateljstva i tim-skog duha i da ukažu na važ-nost bavljenja sportom. Igre se baziraju na tradicionalnim disciplinama i proizvodima, što je vidljivo i iz njihovih na-ziva: morska alka, leteći va-terpolo, vuča konopca, trka magaraca, vošarka... Ukupno je 13 različitih disciplina koje nude pregršt zabave i adrena-lina za sve generacije.

„Ova manifestacija kroz zabavu i sport svako leto jača prijateljstva i veze među gra-dovima i državama koje se ta-kmiče, a mnogi za nju kažu da je nezvanični naslednik ne-kadašnjih Igara bez granica”, ponose se organizatori.

Na kraju velika radost: prvo mesto za ekipu iz Subotice

Ovoga puta su „turistkinje” brzo odvedene na sigurno

Andrej Barna okončao nastup na Svetskom prvenstvu

Veliko iskustvoAndrej Bar-

na, plivač Spartaka i srpski plivački re-prezentativac, okon-čao je nastup na Pr-venstvu sveta za se-niore u Gvangžuu u Južnoj Koreji. Bar-na je plivao u tri dis-cipline, medalja nije bilo, ali jeste novog velikog iskustva.

Takmičenje je po-čeo u štafeti 4x100 metara, a ekipa Sr-bije u sastavu Bar-na, Stjepanović, Nikolić, Aćin za-uzela je petnaesto mesto.

– Cilj je bio da budemo među naj-boljih dvanaest, jer bi nas to automatski odvelo na Olimpijske igre u Tokiju. Nismo uspeli u tome, a što se moje izmene tiče, zadovoljan sam, bio je to moj najbolji učinak u trci na 100 metara, kraul stilom – jav-lja Barna.

U drugoj štafeti 4x200 metara slobodnim stilom Srbija je nastupi-la u sastavu Barna, Stjepanović, Celić, Bobar, a osvojeno je devet-naesto mesto.

Barna je takmičenje zaključio sa pojedinačnom trkom na 50 metara, kraul stilom, a zaključio ga je na debi 44. mesta.

– Na 50 metara i nije bilo velikih očekivanja. Menjao sam ove go-dine tehniku i trebaće mi još malo vremena da se naviknem – dodaje Barna na kraju.

Andrej Barna

Letnje prvenstvo Srbije u plivanju

Barši najbolji plivačLetnje prvenstvo Srbije u plivanju za

kadete održano je proteklog vikenda u Kruševcu. Subotički Spartak je po tra-diciji ostvario dobre rezultate, u kon-kurenciji od 180 takmičara iz 34 kluba Spartak je bio treći u ekipnom plasma-nu. Što se pojedinačnih rezultata tiče, posebno se istakao Marko Barši koji je proglašen za najboljeg plivača takmi-čenja. Uz njega su boje Spartaka branili još Luka Knežević, Tea Mut, Vanja Romić, Taša Babić, Anja Skende-rović i Doris Dulić, dok je ekipu kao trener vodio Bojan Race.

Rezultat: Marko Barši - zlatna meda-lja u disciplini 400m kraul, Tea Mut - dve srebrne medalje u disciplinama 400 i 800 metara kraul i Vanja Ro-mić - tri bronzane medalje, u disciplinama 400 mešovito, 400 kraul i 800 kraul, štafeta 4x50 kraul, mešovito, prvo mesto su osvojili Marko Barši, Luka Knežević, Tea Mut i Vanja Romić, dok su se u ženskoj štafeti 4x50 mešovito srebrnom medaljom okitili Tea Mut, Vanja Romić, Taša Babić i Anja Skenderović.

Nastavak maratonskih plivačkih takmičenja

Na dva nastupaTrenutno najuspešniji subotički plivač maratonac na otvorenim vo-

dama Borislav Fermanović, inače član PK Spartak Prozivka, nastu-pio je proteklog vikenda na dva značajna međunarodna takmičenja.

U subotu, 27. jula, Herceg Novi je bio domaćin 38. izdanja plivačkog maratona „Mario Dido Marić”. Konkurenciju je činilo 157 takmičara, a među njima je treći u cilj trke na 2.500 metara uplivao upravo Frerma-nović, sa vremenom od 0:29,29,69 sati. U istoj trci nastupila je i Boja-na Fermanović.

Već narednog dana Fermanovići su nasupili na drugom „Bilećkom polumaratonu”, u trci na 5.000 metara. U opet jakoj međunarodnog konkurenciji Fermanović je bio ćetvrti u apsolutnom poretku, a prvi u svojoj kategoriji, sa vremenom 01:12,08,35, dok je uspešna u svojoj ka-tegoriji bila i Bojana Fermanović.

NOVE sport 29Broj 1262. avgust 2019.

Od 25. avgusta do 1. septembra u Lincu u Austriji biće održano Pr-venstvo sveta u veslanju za senio-re. Među reprezentativcima Srbi-je biće i takmičar Veslačkog kluba Palić Martin Mačković koji, za-jedno sa Milošem Vasićem na-stupa u dvojcu.

Mačković i Vasić imaju prvo i četvrto mesto sa Svetskog kupa ove godine, dok im je malo sreće nedostajalo da u Lucernu u Švaj-carskoj osvoje medalju sa Prven-stva Evrope. Austrija nosi priliku da se greške isprave.

– Imaćemo dva cilja, prvi je da budemo među najboljih jedanaest čamaca, jer nam takav plasman obezbeđuje mesto na narednim Olimpijskim igrama. No, mislim da možemo i više, možemo da se borimo za medalju – govorio je Mačković nakon osvajanja meda-lje državnog prvaka na Paliću.

Nakon Prvenstva Srbije usle-dio je nastavak priprema za Svet-sko prvenstvo, a one ulaze u završ-nu fazu.

– Ušli smo u poslednji ciklus treninga za Svetsko prvenstvo. Od prošlog ponedeljka do srede

smo bili u Višegradu, gde smo radili dužinske treninge. Usledi-la je selidba u Jajce, gde radimo zajedno sa rerpezentacijom Tur-ske, a poslednjih desetak dana pred Prvenstvo sveta radićemo u Zagrebu – javlja Mačković za čitaoce „Subotičkih novina”, pa nastavlja:

– Treninzi i forma su zado-voljavajući. Na svakom jačem

treningu smo ostvarili neki plani-rani standard za finale. Prošle ne-delje nam je stigao i novi čamac, pa smo i sa njim malo „eksperi-mentisali”. Odlučićemo u nared-nih nekoliko dana da li ćemo na-stupiti u novom čamcu, ili ostaje-mo u starom. Svakako, utisak je da stvari izgledaju dobro i da smo na putu da ostvarimo normu za Olimpijske igre.

Ženska rukometna veteranska ekipe Sta-re škole se i ove godi-ne sa međunarodnog veteranskog turnira u Goraždu vratila sa pe-harom. Prošlogodiš-nje šampionke ove go-dine su zaustavljene u finalu, te su se mora-le zadovoljiti drugim mestom, nakon pora-za od Tuzle od 4:6.

Osim pehara za drugo mesto u Subo-ticu stiže i pojedinač-na nagrada, Gorana Kustudić proglašena je za najboljeg sred-njeg beka turnira.

– Ovo nam je dru-gi put da učestvuje-mo na turniru u Go-raždu, kod naših pri-jatelja. Prošle godine smo osvojile prvo me-sto, a ovog puta smo bile druge. Iako je na prvom mestu lju-bav prema rukometu, sportu koji nas oku-plja i druženje, lep je osećaj kada se u Su-boticu vratimo s pe-harom. Veoma smo ponosne što smo us-pele da i ove godi-ne budemo među tri najbolje ekipe i da

promovišemo našu Suboticu na najlepši način. Zahvaljujemo se ovom prilikom Nemanji Simovi-ću, članu Gradskog veća zadu-ženom za sport i omladinu, koji nam je pomogao više puta da ekipa bude na okupu i što imamo njegovu podršku – rekla je Dra-gana Gajić kapiten ekipe vete-ranki „Stare škole”.

Za ekipu veteranki nastupale su: Dragana Gajić, Emina Sti-pančević, Gorana Kustudić, Dragana Martinović, Maja Kmezić, Mira Brdar i Melika Mujezinović Muratović.

Konkurenciju su činile ekipe iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske i Bo-sne i Hercegovine.

Martin Mačković se priprema za Svetsko seniorsko prvenstvo

Bliži se Austrija

Uspeh subotičkih rukometnih veteranki

Drugo mesto u Goraždu

Miloš Vasić i Martin Mačković

Gorana Kustudić

Konjičke kasačke trke u Somboru

Drugi trkački danKonjički klub Vojvođanin iz Sombora priređuje drugi trkački dan u nede-

lju, 4. avgusta, a centralna trka će biti ona u kojoj će se učesnici boriti za tro-fej „Somborskih novina”. Reč je o tradicionalnoj trci koja će, po običaju, oku-piti neka od najkvalitenijih trogodih grla.

Domaćini priređuju osam kasačkih trka, a prva je na programu od 15 sati.Prva kasačka trka: Datcha Turgot (B. Mukić), Eugenie du Citrus (G:

Matković), Dona (T. Radovanović), Filante de Digeon (N. Đorđević), Etoile du Belfonds (R. Bogdanović), Estrella de Launi (V. Pribić), druga kasačka trka: Anna Milau (A. Anđal), Caline de Landes (T. Višnjić), Audacieuse Lor-me (M. Pantić), Datca du Vivier (N. Vukosavljev), Belle Marguerite (V. Pri-bić), Bobine Photo (B. Skenderović), treća kasačka trka: Maks (N. Đorđe-vić), Fani PZ (J. Palančak), Hold Oaks (I. Karapandža), Lale Pride (M. Pre-radović), Montecatini (B. Mukić), Aroma GD (D. Gajić), Sara Speed (J. Prko-savac), Gloria de Sajan (B. Skenderović), četvrta kasačka trka: Wihor ŽM (J. Palančak), D’Artagnan Cobra (M. Preradović), Summer Boy (Ž. Vujano-vić), Čarli BL (L. Bajić), Ness Royal (R. Katanić), Double Trouble (R. Pavkov), Nice Aston (V. Pribić), Vanita (N. Stipić), Glenda (M. Oračić), peta kasačka trka: Elpenor AT (B. Skenderović), Dizel F (L. Bajić), Son of the Best (J. Po-pin), Ajde Srećo (N. Mašić), Lukas (I. Tumbas Loketić), Fotta Royal (D. Ka-tanić), Dream Catcher (V. Pribić), šest kasačka trka: Adeline (B. Milora-dović), Sara Vaughan (B. Skenderović), Adria (S. Kečenović), Marko (D. Su-knović), Mona Lobel (L. Balažević), Aleksandar Veliki (B. Topalov), sedma kasačka trka, „Pehar ‘Somborskih novina’”: Greenpeace (Z. Petrović), Loreta (A. Anđal), Panter Star (J. Popin), Avia (S. Kečenović), Donita Ferm (V. Pribić), Lilly Allen AT (M. Pantić), Ian Janis AT (B. Skenderović), Morena Lobel (L. Balažević), Lord Aprikot (M. Tasić), San Siro (B. Mukić), osma ka-sačka trka, „Memorijal porodice Preradović”: Dea Celeste (S. Šinko-vić), Dolar F (M. Pantić), Sanrio (V. Pribić), Uncia (M. Tasić), Isaac Newton (D. Petrović), Sole Mio (D. Urošev).

Konjičke kasačke trke u Mađarskoj

Slavlje za štalu „Hico”Konjičke kasačke trke održane su u subotu, 27. jula, na hipodromu „Kin-

čem park” u Budimpešti. Trka dana pod nazivom „Super Hanover dij” pripala je grlu Zeal di Giri-

falco u vlasništvu štale „Hico”. Na sulkama mu po prvi put bio Šandor Var-ga sa kojim stiže do nove ubedljive pobede, četrnaeste u karijeri. Ostvare-ni vremenski rezultat je iznosio 1:17,3 na distanci od 1.960 m start iz okreta. U istoj trci za peto mesto se izborio vozač i trener Goran Zolnaji sa grlom Sanger MS (1:17,8-1.980m).

Trener i vozač Goran Zolnaji iz Subotice takođe je došo do novog trijum-fa. Po prvi put ove godine do lake pobede je došla Urania RG postigavši dru-go najbolje vreme u karijeri 1:16,4 na distanci od 1.900 m autostart.

U nastavku takmičenja Zolnaji je upotpunio svoj rezultat i sa plasma-nom na treće mesto u „Andal Handikap” trci na 1.800 m autostart sa grlom Unique Noble. Ostvareni vremenski rezultat je bio slabiji od pobednika za tri stotinke i iznosio je 1:19,2.

Grlo Up All Night, u vlasnistvu kompanije „Libero doo” iz Pančeva, sa vozačem Vargom osvojilo je drugo mesto uz vremenski rezultat 1:17,2. U še-stoj trci dana bilo je međusobnog odmeravanja između naših takmičara. Vo-zač Laslo Sokola je nastupio sa grlom Zsatar Csiga a kompanija Animal Trade iz Zmajeva sa grlom Inez Foxx AT. Grlo Zsatar Csgiga bilo je treće, a Inez Foxx AT peto.

Na kraju su i naši odgajivači upisali plasmane. Grlo Lingot AT, odgoj kompanije Animal Trade, plasiralo se na treće mesto, dok se grlo Kingsto-ne, odgoj Branislava Mukića sa Palića, plasiralo na peto mesto.

Konjičke kasačke trke u Bečeju

Četiri trkeKonjički klub Potisje iz Bečeja u nedelju, 4. avgusta, u okviru manifestaci-

je „Dani Bečeja” organizuje kasačke trke.Na programu su četiri kasačke trke i jedna seoska galopska trka, a učešće u

kasačkim trkama najavilo je 31 grlo iz sedam konjičkih klubova.Trka dana je namenjena grlima sa zaradom do 6.000 bodova u kojoj je

učešće najavilo sedam grla. Ovogodišnji vremenski rezultati ostvareni na du-žim distancama idu u prilog grlima Bonaparta, Simo Mack i Atena.

Kasački program počinje u 16 sati.

Danas konjičke kasačke trke u Selevcu

Početak u 16,30Danas, u petak, 2. avgusta, Konjički klub Selevac biće domaćin kasačkih

trka. Prema najavama organizatora, u pet kasačkih tačaka nastupiće 49 grla i 11 klubova Srbije.

Najviše se očekuje od „brze partije” u kojoj su favoriti, pre svih, Rite Key, Ironwill, Zilence, Artiste...

Takmičarski program počinje u 16,30 sati.

NOVEsport30 Broj 1262. avgust 2019.

Drugo kolo Super lige Srbije donelo je težak poraz Spartaka u Surdulici. Ekipa domaćeg Rad-nika došla je do ubedljive pobe-de od 4:0 (2:0) i zabrinula sve u Subotici pred nedeljni „kom-šijski derbi” protiv zahuktalog novajlije u domaćoj eliti, ekipe TSC-a iz Bačke Topole.

Nije ništa na početku nago-veštavalo kakav će ishod biti po okončanju meča. Spartak je igrao dobro, imao inicijativu u napadu, ali nije bilo pravih po-teza koji bi doveli do gola. Sve je za Subotičane „palo u vodu”

u 30. minutu meča. Dosuđen je tada penal za domaće, Dano-ski je šutirao, Ostojić odbra-nio, ali je Danoski bio priseb-niji od svih, te je odbitak pretvo-rio u pogodak. Nisu uspeli Golu-bovi da odmah pronađu ritam, a i ovako uzdrmana odbrana stigla je u novo iskušenje kada je zbog povrede van igre morao Teki-jaški, koji od ove sezone igra na poziciji štopera. Sve su dodatno otežali Surduličani, Gerogiev pet minuta pre odmora duplira prednost Radnika.

Drugo poluvereme nije do-nelo promene. Spartak nije mo-gao do gola, bilo je nekoliko pri-lika, ali ne i prave realizacije. Statistika otkriva da su fudbale-ri Spartaka imali osam šuteva ka

rivalu, od toga samo dva koja su išla u okvir gola, dok je sa druge strane taj odnos bio 14:10. Nade Spartaka da može bar do boda verovatno je pokopao Georgi-ev, golom u 50. minutu, a kona-čan rezultat postavlja Zlatano-vić u 72. minutu meča.

Radnik: I. Kostić, M. Ko-stić, Jokić, Stevanović, Ge-orgijev (Pavlović), Dam-njanović, Danoski (Risto-vić), Đorđević (Stanko-vić), Kričak, Stanisavljević, Zlatanović.

Spartak: Ostojić, Cucin (Srećković), Otašević, Te-kijsaški (Jović), Milošević, Jočić, Marčić, Mladenović (Šormaz), Tufegdžić, Den-ković, Obradović.

Dodelom priznanja najbo-ljim ekipama i pojedincima okončana je još jedna sezona u okviru Gradske stonoteni-ske lige Subotice.

Nakon iscrpnog takmičenja u „A” ligi prvo mesto je osvo-jila ekipa Su Šemeš Šandor I iz Horgoša, drugo Mopet Vra-nješ I iz Subotice, a treće SR-CEF iz Subotice. Najbolja eki-pa „B” lige je Mopet Vranješ 4, drugo mesto zauzeo je tim Stadion I, ispred ekipe Eco-nom cop II na trećem mestu.

Progašeni su i najbolji igra-či obe lige. U „A” ligi najbo-lji je bio Robert Takarič, a u „B” ligi Bojan Tilinger. Posebna priznanja zasluži-li su Franjo Galac i Petko Vranješ.

Dodela nagrada je izvršena u Stonoteniskom centruu Su-botici, a priznanjima su naj-bolje darovali čelnici Stonote-niskog saveza Subotice Bran-ko Brstina i Franjo Galac, uz pomoć subotičkog stonote-nisera i trenera koji radi u Ne-mačkoj Đurike Šoša.

Fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi pretrpeli težak poraz

Četiri gola u Surdulici

Dodelom priznanja okončana sezona u Gradskoj stonoteniskoj ligi Subotice

Najbolji Takarič i Tilinger

Povratak u ritamVladimir Gaćinović,

trener Spartaka, nije mogao da bude zadovoljan stanjem na terenu.

– Čestitke zaslužuje naš ri-val na izvanrednom ritmu. Nama je teško palo sve ovo, poraz otkriva mnogo bolnih stvari. Do penala smo de-lovali kao ekipa, dominira-li smo i u ofanzivi, uz nedo-statak koncentracije u fini-šu akcija. U poluvremenu je palo i dosta teških reči, a sra-mota me je jer u nastavku ni-smo bili ekipa kakva smo bili tokom priprema i do ovog meča. Poraz teško pada, a sada se valja vratiti u dobar ritam – istakao je Gaćinović na konferenciji za medije na-kon meča.

Pred Vladimirom Gaćinovićem (levo) i njegovim saradnicima je zadatak da što pre povrate dobar ritam

U Spartaku svesni teškog poraza, ali žale što rezultat nije bio bolji

Penal poremetio taktikuJoš jedno gostova-

nje u Surdulici bez po-bede je iza Spartaka. U meču drugog kola domaći Radnik je zabeležio viso-ku pobedu protiv Golubo-va od 4:0 (2:0), a u tabo-ru Spartaka žale što ishod nije bio bolji, jer rezultat nije pravo merilo odnosa snaga na terenu.

– Početak meča je pro-tekao u boljoj igri naše ekipe, ali kada je dosu-đen penal za domaćina sve je krenulo nizbrdo. Taj gol sa bele tačke kao da nas je „presekao” ni-smo ličili na ekipu – sma-tra Stefan Denković, ofanzivac Subotičana, pa nastavlja:

– Radnik je tim sa iskusnijim igračima u svojim redovima i uspeo je da iskoristi tu neku našu slabost na terenu ovog puta i upiše ubedljivu pobedu. Pokušali smo mi u nastavku utakmice da se vratimo u igru i nadoknadimo minus od dva gola, jer smo do sada mnogo puta bili us-pešni i posle negativnog rezultata po nas na poluvremenu, međutim ovog puta nismo uspeli. Platili smo svoje greške i to skupo.

Stefan Denković (levo)

Treće kolo Super lige Srbije nosi „komšijski derbi”

U nedelju protiv TSC-aU trećem kolu Super lige Srbije fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi

igraju „komšijski derbi”. Nedelja, 4. avgust, nosi utakmicu protiv TSC-a iz Bačke Topole, na Gradskom stadionu, od 20 sati.

Nakon dva kola Spartak ima polovičan učinak, pobedu protiv Rada i poraz od Radnika, dok gosti stižu silno motivisani. Naime, debitant u domaćoj eliti počeo je sezonu sa dve pobede. U prvom kolu su sa 5:1 savladali Mladost, a potom i Voždovac u gostima - 2:1, te su trenutno lideri tabele.

Na početku priprema dve ekipe su odmerile snage u Subotici, a bilo je na kraju nerešeno, 1:1.

Još jedan fudbaler Spartaka pronašao inostrani angažman

Vukčević u BelgijiAndrija Vukčević više nije član Fudbalskog kluba Spartak Ždrep-

čeva krv, a karijeru nastavlja u inostranstvu, u belgijskom Beverenu.Kako se moglo saznati, transfer igrača koji pokriva levu stranu tere-

na iznosio je 250.000 evra.

– Prvo bih želeo da se zahvalim Andriji na saradnji i partija-ma koje je pružao u proteklom periodu za nas klub, i da mu po-želim puno uspeha u novom klubu, kao i u daljoj karijeri. Tran-sferom Vukčevića u belgijski Beveren, Spartak ŽK nastavlja „tra-diciju” prodaje igrača u najkvalitetnije evropske lige. Transfe-ri kao sto je ovaj su najbolji pokazatelj da se u Spartaku dobro radi i da je Spartak pravo mesto za kvalitetne mlade igrače da napreduju i dostignu nivo potreban za igranje u najjačim evrop-skim ligama – komentariše Nikola Simović, predsednik FK Spar-tak ŽK.

Andrija Vukčević (levo)

Najbolje ekipe „A“ lige

Najbolje ekipe „B“ lige

NOVE

Na krilima entuzijazma iz pro-lećnog dela prošle sezone i prela-znog roka, te priprema za nove okr-šaje za bodove, u Fudbalskom klu-bu Bačka 1901 sa nestrpljenjem če-kaju početak nove sezone u Srpskoj ligi, grupa „Vojvodina”. Ambicije nisu skromne - naprotiv, želja je da se napade viši rang takmičenja, od-nosno da najstariji fudbalski klub u Srbiji postane stabilan prvoligaš.

Nova sezone počinje 17. avgu-sta, dočekaće tada crveno-beli Du-nav iz Starih Banovaca, a pre toga, za 3. avgust, zakazan je prijateljski meč protiv Tise iz Adorjana. Biće to prilika da se proslavi 118. rođen-dan Bačke, ali i da se napravi pre-sek nakon dve godine rada novog rukovodstva.

– U protekle dve godine mnogo toga je urađeno. Napredovali smo dosta u proteklom periodu. Prvu sezonu obeležila je borba za opsta-nak, a već je druga sezona bila bo-lja. Dolaskom novog trenera Sava Pavićevića sve je krenulo na bo-lje, pa smo prošlu sezonu završili

u vrhu tabele, na četvrtom mestu. Zbog svega toga smo, uz dogovor sa trenerima i celokupnim kolek-tivom, rešili da napadnemo prvo mesto ove godine. Bačka nikada nije igrala Prvu ligu, a sada je pra-vo vreme za to. Imamo dobar tim, dobrog trenera, odradili smo čak i pripreme na Zlatiboru, imamo i dobar žreb... Mislim da je ova se-zona naklonjena Bačkoj. Verujem u Sava, verujem u ove momke, do-veli smo nekoliko iskusnijih igrača. Potrebni su nam dobar start i malo sportske sreće – izjavio je Spasoje Vujović, predsednik Fudbalskog kluba Bačka 1901.

Da su svi Bačkoj ambiciozni i da su spremni da se bore za najveći us-peh i viši rang, potvrđuje i sportski direktor Radovan Šimun.

– Zato smo i išli na pripreme, što i nije svojstveno ekipama iz našeg ranga takmičenja. Pripre-me dobro teku, sve što je zamišlje-no se i sprovodi. Žreb za novu se-zonu je dobar, imamo u prva četiri kola tri utakmice u Subotici. Mladi igrači su sazreli, spremni da poka-žu pravo licu, i da se afirmišu, kao što su to već uradili neki naši igrači iz prošle sezone koji već imaju me-sto u Prvoj, pa i u Super ligi Srbi-je – ističe Šimun i dodaje da sport-skom sektor još ostaje da se posta-ra da se pojača konkurencija na me-stu golmana.

Vrednom četom na terenu ko-manduje trener Sava Pavićević koji je, kao i igrači, skrenuo već na sebe pažnju radom u Bačkoj.

– Pogled na prošlu sezonu otkri-va da su momci bili sjajni, pa su i ambicije kluba porasle. Nove pri-preme smo radili u Subotici i Zla-tiboru gde smo imali dve dobre

provere protiv Koma i Sloge iz Požege. Pojačanja su za sada pogo-đena, svi su kva-litetni, brzo su se uklopili, a neka dobar rad potra-je do početka se-zone. Dobar nam je žreb, idemo na pobedu u svakom meču, neće biti lako uzeti mak-simalan broj bo-dova u prva četi-ri kola, ali imamo ozbiljan kvalitet – ističe Pavićević.

U kvalitet svojih saigrača uzda se i superligaški kalibar Marko An-đić, novi kapiten Bačke1901.

– Možda se i prvi put u karijeri susrećem sa ovoliko mladih igrača u ekipi, ali je ceo utisak pozitivan,

jer se radi o kvalitetnim fudbaleri-ma i dobrim momcima. Uz nas, ne-koliko starijih, bićemo na pravom putu – istakao je Anđić.

U prvom kolu, 17. avgusta, Bač-ka dočekuje Dunav (Stari Banov-ci), sledi gostovanje u Kuli, ekipi

Hajduka, a zatim još dve utakmice u Subotici, protiv Omladinca (Novi Banovci) i Radničkog iz Sremske Mitrovice. Derbi jesenjeg dela Srp-ske lige, između Železničara i Bač-ke biće odigran u Pančevu, u okviru devetog kola.

sport 31Broj 1262. avgust 2019.

Počele prijave za Letnji turnir u malom fudbalu

Nastavak tradicijeSportski savez Subotice će i ove godine biti organizator sada već tra-

dicionalnog Letnjeg turnira u malom fudbalu. Mečevi će, kao i ranijih godina, biti odigrani na terenu sa veštačkom podlogom Sportskog cen-tra u Prvomajskoj ulici, u večernjim satima, od 19 do 23 sata.

Kako ističe Dejan Vuković, generalni sekretar Sportskog saveza Subotice, igraće se po svim futsal pravilima, sa razlikom u broju igra-ča, odnosno igraće 5+1 igrača.

Najavljeno je da turnir počinje 23. avgusta, te da su prijave do 22. avgusta. Turnir nosi i nagradni fond od 130.000 dinara (prvo mesto 100.000, drugo 20.000, a treće 10.000), a kotizacija po ekipi izno-si 10.000 dinara.

Prijave i informacije o turniru mogu se dobiti u prostorijama Sportskog saveza Subotice. Park Rajhl Ferenca 12 (zgrada Jadrana) ili na broj 024/553-306.

Ulaz će, kao i do sada, biti slobodan.

Otvoreno prvenstvo Mađarske u atletici

Četiri medalje

Atletičari Spartaka osvojili su četiri medalje na Otvorenom pr-venstvu Mađarske u bacanju ote-žanih sprava.

Dijana Šefčić je osvojila prvo mesto u bacanju kugle i u bacanju otežanog diska, dok je Silvester Kasiba bio prvi u ba-canju otežanog diska, a drugi u kugli.

Pred Ženskim fudbalskim klu-bom Spartak je prvi ozbiljan ispit u novoj sezoni – od 7. do 13. av-gusta u Bratislavi, u Slovačkoj, de-vojkenastupaju u kvalifikacija-ma za Ligu šampiona. U grupi sa Spartakom su domaći Slovan, eki-pa MDA iz Moldavije i mađarski Ferencvaroš.

– Iza nas je dobar period pri-prema, radili smo i u Subotici i na Zaltiboru. Devojke su dobro od-govorile na sve zadatke, i polako privodimo kraju pripreme pred prve takmičarske mečeve – otkri-va na početku razgovora za „Su-botičke novine” Boris Arić, šef stručnog štaba Spartaka.

Kako je već i poznato, u tabo-ru Spartaka je bilo promena. Otiš-le su internacionalke Okyere, Goya, Rosa da Costa, a potom i domaće igračice Frajtovićeva i Kričak. Početkom priprema bilo je dilema oko statusa Tijane Ma-tić, a stižu informacije da će ona i dalje biti deo tima Golubica.

– Iako je bilo dosta odlazaka, kostur tima je ostao i oko toga

smo gradili ekipu. Imamo i mi pojača-nja, biće Spartak opet konkurentan tim.

U proteklom perio-du Golubice su se po-svetile i prijateljskim utakmicama, a zna-čajna je bila provera protiv ekipe DVTK-a iz Mađarske i pobe-da od 2:1. Sledi još je-dan duel protiv komši-nica iz Mađarske, eki-pe MTK, a zatim i put u Slovačku, u ponede-ljak, 5. avgusta.

– Prvu takmičar-sku utakmicu imamo 7. avgusta, a prvi ri-val je ekipa iz Molda-vije. Nemamo previ-še informacija o nji-ma, ali znamo da su ekipa koja je posve-ćena defanzivi. Neće biti lako probiti nji-hov bedem, a nama je bitan dobar start

kvalifikacija. Želimo dobar rezultat, a opet da potrošimo što ma-nje energije na počet-ku turnirskog sistema takmičenja.

Sledeći rival je do-maćin, Slovan iz Brati-slave, ekipa koja, prema Arsiću, sigurno nije za potcenjivanje.

– Igraju tvrdo i dis-ciplinovano, primaju malo golova. U prošlim kvalifikacijama su pošte-no namučile sve favori-te u grupi, a ove godine mogu biti samo još jače.

Kraj kvalifikacija obe-ležiće duel Spartaka i Fe-rencvaroša. Za očekivati je da ovo bude derbi koji će odlučiti o pobedniku grupe.

– Sigurno su Spartak i Ferencvaroš najkvali-tetnije ekipe u našem re-

gionu. Naš rival iz Ma-đarske je pri muškom

klubu, imaju budžet bar 4-5 puta veći od našeg. U svom sastavu imaju osam strankinja, ostalo su uglavnom reprezentativke Ma-đarske. Zadržali su gotovo iden-tičan tim od prošle godine, jedino je Alegra Poljak otišla na Teneri-fe, a u Mađarsku je stiglo 6-7 no-vih igračica.

Naravno, do trećeg meča po-trebno je prvo dobro odigrati prva dva.

– Teško je trenutno bilo šta prognozirati, biće verovatno to malo lakše posle prvog kola u ko-jem ćemo videti sve četiri ekipe na delu. Važna će biti svaka utakmi-ca, jer samo pobednik grupe ide u eliminacionu fazu Lige šampi-ona gde i mi želimo da budemo. Nema lakih rivala, ovo je turnir-ski sistem takmičenja, gde svaka greška i svako opuštanje mogu biti surovo kažnjeni. Dakle, korak po korak, iz utakmice u utakmicu, što bolje i što jače – zaključuje na kraju Boris Arić, kreator šampion-ske igre Ženskog fudbalskog kluba Spartak.

„Ekspedicija” Ženskog fudbalskog kluba Spartaka u ponedeljak kreće u Slovačku

korak po korak, do kvalifikacija

U Fudbalskom klubu Bačka sa nestrpljenjem čekaju početak nove sezone u Sprskoj ligi

Tim za viši rang

Boris Arsić tokom priprema na Zlatiboru

Konkurencija– Kao najveću konkuren-

ciju za prvo mesto vidimo ekipu Železničara iz Panče-va. No, nisu oni jedini koji će se boriti za vrh. Bečej je kon-stantno dobar, Dinamo iz Pančeva, Bratstvo iz Prigre-vice, Radnički iz Sombora... Biće interesantna liga, sigu-ran sam u to – komentariše Vujović konkurenciju u Srp-skoj ligi.

Pavićević deli savete napadačima Bijeloviću i Noskoviću

NOVEdruštvo32 Broj 1262. avgust 2019.

060/052-44-13

•Za korisnike Ge-

rontološkog cen-

tra u Domu Du-

dova šuma, or-

ganizovana je

još jedna kultur-

na manifestaci-

ja kojom su sta-

nari te najus-

pešnije socijalne

ustanove u Srbi-

ji upotpunili svoj

društveni život i

iz fotelje „putova-

li u Italiju”.

U ponedeljak, 29.07.2019.go-dine u Dom „Dudova šuma“ u okviru nastavka programa “Pu-tovanje iz fotelje”, korisnici Ge-rontološkog centra imali su prili-ku da dožive duh još jedne divne države - Italije.

Korisnici Gerontološkog cen-tra u Subotici imali su priliku da

uživaju u prepoznat-ljivoj muzici i speci-jalitetima karakteri-stičnim za susednu zemlju Italiju, što je učinilo zanimlji-vim njihov društve-ni život.

„To im je po-moglo da saznaju

poneku zanimljivost, ali i da osete čari itali-janske “Luigis” piceri-je koju smo preselili u prostorije našeg Doma. Atmosferu je upotpu-nio prigodan program gde su se radni tera-peuti Doma “Dudo-va šuma” maskira-li u Đankarla i Luiđija

- šefa i konobara ove picerije, tako da su korisnici u potpunosti imali osećaj da su na kratko ot-putovali i, pre svega, dobro se za-bavili, što je svrha svih naših ak-tivnosti da na kvalitetan i intere-santan način upotpunimo njiho-vo vreme”, kratko je rekao Ne-nad Ivanišević.

N.H.K.

PUTOVANJE KORISNIKA DOMA DUDOVA ŠUMA: IZ FOTELJE U ITALIJU

Radni terapeuti u ulozi Đankarla i luiđija!