^ETVRTAK, 23. novembar 2017. III broj 7360 III godina XXI III cena 40 din, 30 den, 1 KM, 0,7 EUR (CG), 0,7 EUR (SLO), 5 kuna, 1,2 EUR (GR) III www.danas.rs

SRDAN GOLUBOVI]:Savremeni ~ovek je kastriran

STEFANARSENIJEVI]:Stvarnost jepostala lu|a inepredvidljivijaod fikcije

Mila Turajli}: Pri~a o svojoj zemlji iz veoma li~nog ugla

Teona Strugar Mitevska: O gubitku nevinih `ivota, kulturi nasilja i ma~izmu

Ivana Mladenovi}: Budu}nost svetske kinematografije

Festival autorskog filmaII GLAVNI PROGRAM ...

BARBARA (R: Mathieu Amalric, Fra, 98)Projekcije u sali DOB: 24.11. u 15 i 25.11. u 22 sata;

^OVEK OD INTEGRITETA (R: Mohammad Rasoulof, Irn, 117)Projekcije u sali DOB: 25.11. u 13 i 26.11. u 19.30 sati;

KADA DAN NIJE IMAO IME (R: Teona Strugar Mitevska, Mkd, 93)Projekcije u sali DOB: 27.11. u 10 i 17.30 sati;

STARATELJSTVO (R: Xavier Legrand, Fra, 93)Projekcije u sali DOB: 27.11. u 13, 28.11. u 19.30 i 1.12. u 15.30 sati;

VOJNICI. PRI^A IZ FERENTARIJA (R: Ivana Mladenovi}, Rou / Srb / Be, 119)Projekcije u sali DOB: 29.11. u 10 i 30.11. u 22 sata;

MAKALA (R: Emmanuel Gras, Fra, 96)Projekcija u sali DOB: 29.11. u 22 sata;

STEFANARSENIJEVI]: Stvarnost jepostala lu|a inepredvidljivijaod fikcijeDOKUMENT(ARC)I

o ve godine vi{e nego ikada imamo prisutne dokumen-tarne filmove u programu. O~igledno je do{lo do togada je stvarnost postala toliko lu|a i nepredvidljivija odfikcije da se autori prosto okre}u dokumentarcima a na{festival je to prepoznao – ka`e Stefan Arsenijevi}, redi-

telj i kopredsednik Saveta FAF, uo~i njegovog 23. izdanja. Premanjegovim re~ima osim dva u Glavnom takmi~arskom programu,bi}e prikazano jo{ pet dokumentaraca u ostalim celinama.

– Me|u njima je film Ex Libris, jednog od najve}ih dokumenta-rista svih vremena Frederika Vajsmana, koji se kao i uvek u okvirusvog ciklusa bavljenja institucijama, ovaj put okrenuo javnoj bibli-oteci u Njujorku. Skrenuo bih pa`nju i na film Sre}no koji je deli-mi~no snimljen u Boru, a ~iji je autor jedan od najve}ih savreme-nih umetnika Bena Rasela, kao i film Denisa Kotea Tako meka ko`a~ije smo brojne filmove ve} gledali u programima na{eg festiva-la. Posle nekoliko godina, ponovo smo u Sava centru sa doma}imfilmom Druga strana svega Mile Turajli} – isti~e Arsenijevi}, doda-ju}i da je ovo ostvarenje nedavno prikazano u IDFI, najve}em fe-stivalu dokumentarnog filma.

– Kako po{tujemo pro{lost, ba-vimo se savremenim tekovinama ufilmu, tako se okre}emo i budu}no-sti. Festival se ve} nekoliko godinabavi edukativnim programom ipronalazi nove mlade autore kojitek zapo~inju prve korake u svetufilma i jo{ nisi snimili svoj prvi doku-metra`ni film – podse}a Arsenije-vi}, dodaju}i da je ponosan na ovajprogram FAF.

– I ove godine }emo biti doma}ini programa First Films First in-stituta Gete, koji se de{ava na ~etiri festivala u regionu i poma`erediteljima Jugoisto~ne Evrope koji spremaju svoj prvi dugome-tra`ni film da ga na najbolji mogu}i na~in razviju. U okviru pro-grama, Cinefond bi}e zastupljen kanski program posve}en novimautorima i mladima. Ima}emo nekoliko master klasova a jedanod njih }e odr`ati Mil~e Man~evski koji }e biti tutor programa FirstFilms First, i koji }e se ovog puta baviti radom sa glumcima. Tako-|e, jedan od klju~nih ljudi Berlinskog festivala, dugogodi{nji di-rektor programa Forum, Kristof Terehte odr`a}e master klas osvetskim festivalima i kako na njima pozicionirati svoj film, a du-gogodi{nji selektor kanskog programa, Loran @akob ima}e pre-zentaciju. Trudimo se da i nekim novim mladim autorima omo-gu}imo pristup i direktnu komunikaciju sa nekim od zna~ajnih,kako autora tako i eksperata u evropskom filmu – zaklju~uje Ste-fan Arsenijevi}. A. ]uk

Kakopo{tujemopro{lost,bavimo sesavremenimtekovinama ufilmu, tako seokre}emo ibudu}nosti

Stefan Arsenijevi}

FOKSTROTFilm izraelskog reditelja Samjuela Maoza (Isr / Che / Deu / Fra,108 minuta) sve~ano otvara 23. FAF, 24. novembra u sali DOBu 19.30 sati.

Porodi~na tragedija koja je osvojila Gran pri irija festivala uVeneciji, donosi pri~u o roditeljima vojnika koji je poginuo nadu`nosti. Film istra`uje na~ine na koje tuga uti~e na pojedince icela dru{tva, i kako se provla~i kroz generacije. Film }e u sali DOBbiti prikazan i 23.11. u 10, kao i 29.11. u 15 sati;

Festival autorskog filma23. put, od 24. novembra do 2. decembra

^ETVRTAK, 23. NOVEMBAR 2017. I DANAS III

KANIBA (R: Lucien Castaing-Taylor i Véréna Paravel, Fra, 90)Projekcija u sali DOB: 26.11. u 22 sata;

PROJEKAT FLORIDA (R: Sean Baker, USA, 115)Projekcije u sali DOB: 28.11. u 13 i 29.11. u 17.30 sati;

FELISITE (R: Alain Gomis, Fra / Be / Deu, 123)Projekcije u sali DOB: 30.11. u 14.45 i 1.12. u 19 sati;

mislim da je va`no {to u Glavnomtakmi~arskom programu imamnogo debitantskih filmova ne-kih novih reditelja. S druge stra-ne, u Glavnom programu van

konkurencije se nalaze veliki reditelji savreme-nog autorskog filma – Andrej Zvjagincev, MihaelHaneke, Aktan Arim Kubat, Goran Markovi}... Da-kle, na{a `elja bila je da napravimo spoj velikihimena i nekih po kojima }e se prepoznavati au-torski film u narednim godinama – ka`e za Da-nas reditelj i predsednik Saveta Festivala autor-skog FAF Srdan Golubovi}.

Zna~i li to da 23. FAF nastavlja sa svojom ot-krivala~kom ulogom na polju umetni~kog fil-ma?

– Mislim da je to jedna od njegovih uloga jer,naravno, publiku zanimaju ve} otkriveni autori ifilmovi, ali zanimljivost i ekskluzivnost festivalajeste da publici otkriva i autore koji }e tek posta-ti velike zvezde.

Za{to ste odlu~ili da 1967. godina bude lajtmotiv ovogodi{njeg festivala?

– To je bila godina koja je prethodila 1968. ko-ja je promenila svet. Godina 1967. je bila nevero-vatna za jugoslovensku kinematografiju, godinau kojoj su nastali Kada budem mrtav i beo, Bu|e-nje pacova, Ljubavni slu~aj..., kad je u hrvatskoj ki-nematografiji nastala Breza a srpskoj Jutro Puri{e\or|evi}a. Verovatno da je ta godina vrhunac ju-goslovenske kinematografije i dokaz da smo pri-padali jednoj velikoj kinematografiji i kulturi. Obe-le`avanje jubileja ne slu`i samo kao podse}anjeve} kao svojevrsni podsticaj da budu}i filmovi,koji danas nastaju, imaju slobodu, hrabrost i au-tenti~nost kao {to su imali ovi pre njih. Zato smoi po`eleli da 1967. i 1968. budu duh ovogodi{njegfestivala i ceo program je obele`en tim jubilejem.

Jesu li autori ~ije }emo filmove gledati na 23.FAF hrabri?

– Apsolutno, budu}i da govore o svetu u kojemive na veoma otvoren i direktan na~in, da prakti~-

no, prave vivisekciju dru{tva i polo`aja pojedincau njemu kroz to jedno pitanje ima li, u stvari, nadeza savremenog ~oveka ili je on potpuno ostao bezempatije, bez solidarnosti, bez bliskosti, bez ljuba-vi, kao {to ka`e naslov filma Andreja Zvjaginceva.U stvari, sve filmove povezuje prili~no depresivnaslika savremenog sveta u kojem su nepripadanje,otu|enost i, zapravo, nemogu}nost da se ostvariodnos ~ak i sa najbli ima ne{to {to predstavlja do-minantno stanje. Savremeni film vu~e inspiraciju ienergiju iz ivota i s te strane se ogleda hrabrost re-ditelja – u njihovoj potrebi da se bave onim {to jesavremeni trenutak. A, savremeni trenutak je ono{to vidimo u ivotu oko nas gde god da smo, a to jeuvek pri~a o obi~nom ~oveku, pojedincu, koji je udana{nje vreme kapitalizma potpuno zarobljenkreditima i zaglavljen u nemo}i dok poku{ava dasa~uva posao, ponos i dostojanstvo. ^oveka, kojije u ekonomskom smislu potpuno kastriran. To je~injenica. Savremeni ~ovek je kastriran i to pro imasve ovogodi{nje filmove.

Da li biste ipak precizirali teme filmova? Jesuli mo`da okrenute porodi~nim pitanjima?

– Prethodnih godina su bile preovla|uju}e po-rodi~ne teme, pro{le godine su se bavile buntom~oveka koji poku{ava da promeni sistem, a meni

se ~ini da ove godine, kada govorimo o tretmanuporodice, onda su to najvi{e problemi koji po~iva-ju, pre svega na nerazumevanju i nemogu}nostiljudi da unutar porodice ostvare pravi odnos. Po-rodica je razorena i to stanje preovla|uje u celomprogramu. I, mo`da vi{e od otu|enosti, dominirajedna vrsta emotivne otupljenosti.

Koje filmove iz regiona }emo gledati?– U Glavnom takmi~arskom programu ima}e-

mo film Teone Strugar Mitevske Kada dan nijeimao ime. U konkurenciji, kao specijalna projekci-ja bi}e prikazan film Ivan reditelja iz Slovenije Ja-neza Burgera, a ima}emo {est srpskih filmova od~ega u glavnom programu ostvarenje GoranaMarkovi}a Mno{tvo i manjina, te film Nigde Pre-draga Velinovi}a. Kao posebna projekcija bi}e pri-kazan dokumentarac Mile Turajli} Druga stranasvega i novi film Biljane Tutorov Kada do|u svinje.

O dokumentarcu Mile Turajli} se mnogo go-vori. ime je ovaj film zaslu`io, moglo bi se re-}i, glamuroznu beogradsku premijeru u Savacentru?

– Prvi film Mile Turajli} Cinema Komunisto iza-zvao je veliku pa`nju, a i `elja nam je bila da raz-bijemo tu neku simetri~nost programa i stan-dardnog modela festivala. Ne kao njegovo otva-ranje ili zatvaranje, nego prosto zato {to film Mi-le Turajli} zaslu`uje veliku pa`nju doma}e publi-ke i {to }e on biti doga|aj i za film, i za festival.

Ko }e do}i u goste?– Ove godine ih imamo najvi{e i u razli~itim

segmentima festivala. [to se ti~e glavnog progra-ma dolazi Teona Mitevska, a od stranih gostiju jo{~ekamo neke potvrde. Do}i }e ljudi koji se bavefilmom i svi oni }e u~estvovati u programu Ran-devu/Susreti gde }e se sastati profesionalci sa fran-cuskim producentima i predstavnicima fondova.U edukativnom programu gost }e ponovo bitiMil~o Man~evski. U svakom slu~aju, ideja je dapored gostiju Glavnog programa, bude {to vi{eprofesionalca, koji, na neki na~in, mogu mladimrediteljima i producentima iz Srbije da pomognu.

[ta biste jo{ najavili?– Retrospektivu kanskog programa Cinefond,

gde se prikazuju studentski filmovi. Gosti }e bitiljudi koji prave taj program i to }e, u stvari, bitijedna vrsta pokazne ve`be na{im mladim redite-ljima – {ta je to {to se na Kanskom filmskom fe-stivalu nalazi u glavnom programu i koji kriteri-jumi su klju~ni da bi se neki film pojavio na takozna~ajnoj smotri. Aleksandra ]uk

Sve filmove povezujejedna prili~nodepresivna slikasavremenog sveta

Obele`avanjejubileja ne slu`i samokao podse}anje ve}kao svojevrsnipodsticaj za budu}efilmoveSrdan Golubovi}

SRDAN GOLUBOVI]:Savremeni ~ovek je kastriranVELIKI I NOVI

Ovogodi{nji glavni program FAF nudi 22 filma, od ~ega se njih devet i takmi~i za Gran priAleksandar Sa{a Petrovi}. U tih devet idu dva dokumentarna filma – Makala reditelja ImanuelaGrasa (pobednik kanskog programa Nedelja kritike) i Kaniba Verene Paravel i Lisjen Kastenj Tejlor(nagrada irija u venecijanskom programu Horizonti). Ostali su Felisite Alena Gome{a (nagrada`irija na Berlinaru), Starateljstvo Ksavijera le Granda (nagrada Lav budu}nosti u Veneciji i nagradeza najbolju re`iju), Vojnici – pri~e iz Ferentarija rediteljke poreklom iz Srbije Ivane Mladenovi},Barbara Metija Amarika, ovek od integriteta iranskog reditelja Muhameda Rasulofa, makedonskifilm Kada dan nije imao ime Teone Strugar Mitevske i Projekat Florida [ona Bejkera.

DUHOVI ISMAILA (R: Arnaud Desplechin, Fra, 114)Projekcije u sali DOB: 24.11. u 10 i 22,26.11. u 13, i 2.12. u 15 sati;

MNO[TVO I MANJINE (R: Goran Markovi}, Srb, 78)Projekcije u sali DOB: 24.11. u 13 i25.11. u 17.30 sati;

BEZ LJUBAVI (R: Andrey Zvyagintsev, Ru / Fra, 128)Projekcije u sali DOB: 25.11. u 9.45 i19.30 i 29.11. u 13 sati;

HEPIEND (R: Michael Haneke, Fra / Au / Deu, 107)Projekcije u sali DOB: 26.11. u 10,27.11. u 19.30 i 2.12. u 13 sati;

VESTERN (R: Valeska Grisebach, Deu / Bul / Au,119)Projekcije u sali DOB: 26.11. u 15 i27.11. u 22 sata;

MRAZ (R: Sarunas Bartas, Ltu / Fra / Ukr / Pol,130)Projekcije u sali DOB: 27.11. u 15 i28.11. u 17.10 sati;

PRAVO VREME (R: Benny Safdie i Josh Safdie, USA,101)Projekcije u sali DOB: 28.11. u 10 i30.11. u 19.30 sati;

ZAMA (R: Lucrecia Martel, Arg / Esp / Fra, 115)Projekcije u sali DOB: 28.11. u 15 i29.11. u 19.30 sati;

DAN POSLE (R: Hong Sangsoo, Rok, 92)Projekcija u sali DOB: 28.11. u 22 sata;

TAKO MEKA KO@A (R: Denis Côté, Can, 93)Projekcije u sali DOB: 30.11. u 10 i1.12. u 17.30 sati;

KENTAUR (R: Aktan Arym Kubat, Ki / Nld / Deu /Fra, 89)Projekcije u sali DOB: 1.12. u 10 i 2.12.u 17.30 sati

LAKI (R: John Carroll Lynch, USA, 88)Projekcije u sali DOB: 2.12. u 10 i 19 sati.

DRUGA STRANASVEGA (R: Mila Turajli}, Srb, 104)Sava centar, 29.11. u 20 sati.

SPECIJALNA PROJEKCIJA

Glavna lokacija festivala

i ove godine bi}e Dom omladine

Beograda, a oznaku FAF nosi}e i

Dvorana Kulturnog centra Beograda,

Jugoslovenska kinoteka u Uzun

Mirkovoj i Kosovskoj, bioskopi Fontana

i Vlada Divljan, Dom kulture

Studentski grad, Ustanova kulture

Parobrod, bioskop Art Kolar~eva

zadu`bina i Sava centar.

^ETVRTAK, 23. NOVEMBAR 2017. I DANAS

POSEBNO IZDANJE LISTA DANAS / Urednik Dragan Sto{i}, korektura Marjana Stevanovi}, prelom Zoran Spahi}

Festival autorskog filma

FOXTROT – Delo koje maestralno kombinuje obrasce klasi~nedramaturgije sa rediteljskim iskorakom u alternativu, kroz medijestripa, animacije i plesa;HEPIEND – Prikaz rasapa savremene bur`oaskeporodice kroz pripadnike ~etiri njenegeneracije. Francuski Budenbrokovi ugrotesknom Hankeovom klju~u;KANIBA – Nesvakida{nji dokumentarackoji poprima zna~enje antropolo{ke studijeo kriptama i zakutcima ljudske vrste uop{te.

Sr|an Vu~ini}

********

KANIBA – Rediteljski duo sa hardvardskog Sensory Etnography Labupu{ta se u najmra~nije predele ljudske psihe i predstavlja namjedan izrazito autorski film, veoma uznemiruju}, ali isto toliko ifascinantan portret japanskog kanibala Iseja Sagave. Sagava je kaostudent po~etkom 1980-ih pojeo svoju koleginicu u Parizu, da bizatim u Japanu bio oslobo|en i postao medijska zvezda;PLAYING MEN – Iznena|uju}e zabavan dokumentarni film omediteranskim mu{karcima, njihovim igrama i njihovoj radosti: odturskih rva~a do Ivani{evi}eve pobede na Vimbldonu, prekobacanja kamena s ramena, {ijavice i trke d`inovskihsireva u malim italijanskim gradovima;LAKI – Poslednja uloga velikog ameri~kogglumca Harija Din Stentona. Film u komeStenton igra lik koji je pisan po Hariju DinStentonu. A pojavljuje se i Dejvid Lin~.Jedan od najlep{ih opro{taja ikadasnimljenih na filmu.

Stefan Ivan~i}

********

^OVEK S INTEGRITETOM – Film o korumpiranom dru{tvu u komeili si vuk ili si jagnje. O ~oveku koji od `rtve postaje d`elat;VESTERN – Film o nema~kim radnicima koji rade na izgradnjihidrocentrale u bugarskoj provinciji. Kroz dokumentaristi~ki pristuprediteljka otkriva svet predrasuda, nerazumevanja i mr`nje ususretu dve kulture, koje su sli~ne u svojoj nemogu}nosti darazumevaju jedna drugu;MNO[TVO I MANJINA – Dokumentarno igraniesej o identitetu. O pozori{noj trupi predstaveGovorna mana i njihovom gostovanju naKosovu, o ljudima koji na tom putovanjuprebiraju po sopstvenim identitetima.

Srdan Golubovi}

********

DRUGA STRANA SVEGA – Nakon svetskog uspeha filma Cinemacomunisto Mila Turajli} se ponovo bavi istorijom, ali ovoga putakroz prizmu svoje porodice. Po{av{i od misterije vrata koja su unjenom stanu zaklju~ana ve} 70 godina, Turajli}eva razvijafascinantni intimni portret svoje majke, postavljaju}i neka odgoru}ih pitanja dana{njice: mo`emo li politiku isklju~iti izsvakodnevnog `ivota? Da li politi~ki/aktivisti~ki anga`man imasmisla? ^ija je du`nost borba za bolje i pravednije dru{tvo? Film jeupravo prikazan na najzna~ajnijem svetskom festivaludokumentarnog filma IDFA u Amsterdamu, uz sjajne reakcijepublike i kritike;PROJEKAT FLORIDA – Jedan od najosobenijih ameri~kihnezavisnih autora, [on Bejker (Mandarine) u svom karakteristi~nompoetskom stilu ponovo se posve}uje ljudima sa dna dru{tvenelestvice, prikazuju}i ih sa puno topline, duha i dostojanstva, ovogaputa iz perspektive dece. Va`na lekcija kako emotivno i idejno velikifilmovi mogu biti snimljeni i za jako mali novac;PLA[IM SE DA SE SVE RAZUME – I ove godine FAF donosi novoostvarenje velikana Puri{e \or|evi}a,dokumentarac o jo{ jednom filmskomvelikanu, Jir`iju Menclu. Odavno zagaziv{i u10. deceniju `ivota, Puri{a \or|evi} neprestaje da iznena|uje i fascinira svojimpoeti~nim, razigranim, inteligentnimfilmovima punim `ivota.

Stefan Arsenijevi}

PRE-PORUKE

4X3

ONE

Festival autorskog filma

Pri~a o svojoj zemlji iz veoma li~nog uglaU okviru FAF doma}u premijeru ima}e novi film Mile Turaj-li} Druga stana svega. Ostvarenje koje je svetsku premijeruimalo na festivalu u Torontu, dosad je prikazano i u Njujor-ku, kao i na najpresti`nijem svetskom festivalu dokumen-tarnog filma IDFA. Doma}a premijera bi}e odr`ana 29. no-vembra u Velikoj sali Sava centra.

Zaklju~ana vrata u jednom stanu u Beogradu, koja ve} 70godina predstavljaju barijeru koja jednu porodicu odvaja odnjene pro{losti, otkrivaju istoriju jedne porodice i burnu po-liti~ku pro{lost jedne zemlje. Kroz intimne razgovore majkei }erke, dokumentarni film Druga strana svega ispituje isho-de politi~kog anga`ovanja u vremenu nacionalizma, gra-|anskog rata i diktature. Dok rediteljka tra`i odgovore odsvoje majke o njenoj borbi i razo~arenjima, hronika jedneporodice postaje i portret jednog dru{tva tokom politi~kihnemira, i postavlja pitanje da li, i kako nove generacije nasta-vljaju, i oblikuju borbu za budu}nost zemlje u kojoj ive.

– Ja sam jo{ kao svoj prvi film po~ela da snimam ovaj do-kumentarac. Ideja postoji bezmalo 12 godina – rekla je zaDanas rediteljka poznata po ostvarenju Cinema Komunisto.Dokumentarac se zapravo bavi njenim porodi~nim stanom,jednim od retkih preostalih podeljenih stanova u Beogradu.

– @elela sam da ispri~a pri~u o svojoj zemlji iz veoma li~-nog ugla, i to iz odre|enog prostora – stana u kome `ivim.Po{to je taj stan u na{oj porodici od kad postoji, {to je ne-kih sto godina, ta pri~a se vremenom pretvorila u hronikujedne porodice, ali i u pri~u o jednoj zemlji, budu}i da po-gled kroz prozor pred-stavlja Srbiju kakva jeretko vi|ena u mediji-ma. Pozicija stana jetakva, jer se nalazi nanekom strate{kommestu u centru grada,da sam ja pet godinasnimala stvari krozprozor. Snimila samproteste na ulici, ljudekoji stoje u redu za vi-ze, sva|e, tu~e, kom{i-luk koji stoji ispredzgrade i pri~a... Kroz tepoglede kroz prozorse u stvari dobija kon-tekst Srbije – precizira Turajli}.

Posebno je zanimljivo da je glavni lik filma Druga stranasvega Milina majka – Srbijanka Turajli}, profesorka u penzi-ji i ugledna dru{tvena aktivistkinja.

– To se desilo potpuno neplanirano. Zapravo, vreme-nom je njen dru{tveni anga`man po~eo da dobija na zna-~aju u filmu. Po{to je ona jedini `ivi svedok istorije tog sta-na, postala je na neki na~in narator te porodi~ne istorije, aonda se iz te porodi~ne istorije pri~a preselila na njen ivoti kako je ona `ivela u tom stanu – dodaje Turajli}.

Film Druga strana svega finansijski je podr`ao Filmskicentar Srbije, a iza produkcije filma stoje beogradska pro-ducentska ku}a Dribbling Pictures i francuska ku}a Survi-vance. Posebno je zna~ajno da je koproducent na filmuHBO Europe, te da je Druga strana svega njihova prva ko-produkcija sa Srbijom. M. Krtini}

O gubitku nevinih `ivota, kulturi nasilja i ma~izmuFilm Kad dan nije imao ime makedonske rediteljke TeoneStrugar Mitevske, koji je svetsku premijeru imao na Film-skom festivalu u Berlinu bavi se slu~ajem koji je 2012. pokre-nuo etni~ke tenzije i nasilne proteste u Makedoniji, kad suna jezeru Smiljkovac ubijena ~etiri makedonska mladi}a.Ipak, ovo ostvarenje, koje }e biti prikazano na predstoje}emFAF, ne poku{ava direktno da rekonstrui{e incident od 12.aprila 2012. koji policija vodi pod imenom Monstrum nitinjegov sudski epilog, ve} da kroz poslednja 24 sata `ivota

nekih izmi{ljenih mladih ljudi prika`e kompleksnost dru-{tvenog okru`enja, religioznih i etni~kih pritisaka u Makedo-niji, kao i u celom regionu – obja{njava za Danas rediteljka.

– Film je inspirisan tim incidentom, ali ne oslikava stvarniivot ta ~etiri mladi}a koja su ubijena. Izbor da govorim o svim

mladima u Makedoniji koji se mogu na}i u takvoj neprilici daomi je slobodu da pro{irim perspektivu filma i da govorim o su-{tini: gubitku nevinih ivota, kulturi nasilja i ma~izmu – preci-

zira Mitevska. Kroz tajdan, kako ka`e, vidimosociolo{ki i kulturolo{kiprocep u kojem odra-staju dana{nje genera-cije.

– Period od 24 sataprikazuje dru{tvo u ha-osu, dru{tvo izgublje-nih vrednosti, gde vla-daju ja~i i mo}niji, gdeje moral izgubio svojemesto i gde mladi ljudinemaju mogu}nost dabiraju druga~iji put.Film se doti~e i pozicije`ena na Balkanu, teme

koja me duboko pokre}e, i nejednakosti izme|u ena i mu-{karaca koja se implementira kod dece od najranijeg doba– dodaje rediteljka.

Ona isti~e da su pitanja – da li se nasilno pona{anje na-sle|uje, da li je ono u na{im genima ili je to ne{to {to u~imodok odrastamo, ne{to {to je posebno zanima i ~ime se ba-vi u svojim filmovima.

– Nasilje izaziva nasilje i to je moj stav. Kako mo`emo dastvorimo tolerantnije dru{tvo za na{e budu}e generacije,ako nemamo osnovu, ako sebi ne postavljamo prava pita-nja – odakle dolazimo i kuda idemo? Pogledajte {ta radimoposlednjih 60 godina, destrukcija nakon destrukcije, dok sekupamo u nacionalizmu... – nagla{ava rediteljka. M. K.

Budu}nost svetske kinematografijeFilm Vojnici. Pri~a iz Ferentarija Ivane Mladenovi} debitant-ski je dugometra`ni film ove rediteljke koji je svetsku pre-mijeru imao na ovogodi{njem Filmskom festivalu u Toron-tu, u selekciji Otkri}a, gde se prikazuju ostvarenja koja pred-stavljaju po oceni selektora „budu}nosti svetske kinemato-grafije“. Ivana Mladenovi} ro|ena je u Kladovu, a studije fil-ma zavr{ila je u Bukure{tu u Rumuniji. Dosad je snimila trikratka filma – Milky Way, Pizza Love i Afterparty, kao i du-gometra`ni dokumentarac Turn Off The Lights. Ljubiteljimafilma u Srbiji verovatno je naj-poznatija po ulozi u filmu Sr-ca s o`iljcima slavnog rumun-skog reditelja Radu Jude, kojije prikazan na pro{logodi-{njem FAF. I njen novi film sni-mljen je u Rumuniji, uz podr-{ku Filmskog centra Srbije, ana ovom ostvarenju radila je isrpska producentkinja JelenaMitrovi}. Film je prikazan i utakmi~arskom programu fe-stivala u San Sebastijana.

Film Vojnici. Pri~a iz Feren-tarija govori o ~etrdesetogo-di{njem Adiju, mladom an-tropologu koga je nedavnonapustila devojka. On se seli uFerentari, najsiroma{niji kraj Bukure{ta, kako bi napisao stu-diju o manele muzici, pop muzici tamo{nje romske zajed-nice. Dok istra`uje tu svoju temu, on sre}e Albetrta, Roma ibiv{eg osu|enika koji obe}ava da }e mu pomo}i. Uskoro,njih dvojica otpo~inju romansu u kojoj Adi Albertu puniglavu malo verovatnim planovima da }e pobe}i od siroma-{tva dok mu Alberto uzvra}a fino sro~enim izjavama ljuba-vi. Kada ponestane novca, njih dvojica shvataju da su zaro-bljeni u stanu gde vole i koriste jedan drugog u igri potrebei mo}i u kojoj ne mo`e biti pobednika. M. K.

Mati

ja Ko

kovi}

Mila Turajli}

Teona Strugar Mitevska

Ivana Mladenovi}