U junu, na dva mesta, u Subotici i Paliću, nađeni komarci sa groznicom

Zapadnog Nila

NOVE

Godina II • Broj 123 • 12. jul 2019. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

str 11

str

15

Grad

str 7

Društvo

str 9

Zbog niske otkupne cene višanja, subotički voćari „obrali bostan“.

Porodica je parametar

za svestr 16

Grad

U Malom Radanovcu predstavljen plan za Teslinu pijacu

Kultura

U Bajmoku prikazali tradicionalan način

košenja žita

str 2

K o a l i c i j a S N S - S V M o d n e l a p o b e d u n a i z b o r i m a z a

č l a n o v e s a v e t a M Z

RiS je ZaVRšeN biće hleba

NOVEizbori za MZ2 Broj 12312. jul 2019.

U nedelju su održani izbori za članove saveta mesnih zajednica. Koa-licija SNS-SVM osvojila je apsolutnu većinu u 35 od 37 mesnih zajednica, dok je na drugom me-stu DSHV, koji je osvo-jio većinu u dva save-ta. Pravo glasa iskori-stilo je oko 17 odsto bi-rača, a iz Izborne komi-sije poručuju da je iz-borni dan protekao bez neregularnosti.

Od ukupno 502 mandata u me-snim zajdnicama, koalicija SNS-SVM osvojila je 442, što je preko 88 odsto, pokazuju preliminarni

rezultati iz izbornog štaba SNS-a. Predsednik GrO, Bogdan Laban, zadovoljan je ubedljivom pobe-dom koalicije, koju su, prema nje-govim rečima građani prepozna-li, a potom je naglasio da će lokal-na samouprava nastaviti sa poli-tikom ulaganja.

“Sada je na nama da formira-mo vlast u mesnim zajednicama i nastavljamo da radimo u intere-su građana, na poboljšanju kva-liteta njihovog života. Građani su prepoznali šta smo uradili u pro-tekle tri godine i tu nisu samo u pitanju kapitalni projekti, već i infrastruktura samih mesnih za-jednica, gde jednak tretman ima-ju gradske, prigradske i seoske mesne zajednice. Svi moramo da se potrudimo da naša sela oži-ve, da mladi ostanu u njima, da radimo na drugim prioritetima

koji su deo politike Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vuči-ća. S obzirom na vremenske pri-like zadovoljni smo izlaznošću, koja je već deceniju i po oko 20 odsto. Zahvaljujem se na pove-renju svim građanima Subotice, koji veruju u Srpsku naprednu stranku, njeno liderstvo i pred-sednika Aleksandra Vučića. Sigu-ran sam da ćemo i ubuduće niza-ti pobede i uspehe za našu Srbiju i našu decu.” rekao je predsednik GrO SNS Bogdan Laban.

Prema objavljenim rezultati-ma DSHV je osvojio 37 mesta u savetima što je 7 odsto izašlih bi-rača. U izborima su učestvovali i SPS, koji je osvojio devet manda-ta, LSV i SBB sa po pet i Pokret snaga Srbije sa tri.

Pravo glasa na izborima za mesne zajednice imalo je oko

130.000 Subotičana, a prema podacima, na birališta je izaško

oko 22.000 glasača što je oko 17 odsto ukupnog biračkog tela.

Izlaznost oko 17 odsto

Koalicija SNS-SVM odnela pobedu na izborima za

članove saveta MZ

Bogdan Laban

Samostalno u dve mesne zajednice

Uspeh Pokreta Snaga Srbije - BK na izborima u Subotici

PSS - BK osvojio 11 odsto glasova u MZ Prozivka i 10 odsto gla-sova u MZ Aleksandrovo, što jasno dokazuje da Pokret čiji je lider Bogoljub Karić ima jaku podršku u narodu

Odluka Gradskog odbora Pokreta Snaga Srbije - BK da samostalno izađe na izbore za mesne zajednice u Subotici, a koju je podržao predsednik Bogo-ljub Karić s članovima najužeg rukovodstva, pokazala je da Pokret ima veli-ku podršku u narodu.

U MZ Prozivka PSS - BK je dobio 11 odsto glasova, a u MZ Aleksandrovo 10 procenta, što predstavlja zavidan rezultat i važan pokazetelj odličnog rada predsednice Gradskog odbora PSS - BK Sanje Kojić i njenih saradnika.

Pokret Snaga Srbije - BK će nastojati da u narednom periodu učini sve da život u pomenutim mesnim zajednicama bude još kvalitetniji, a na nedavno održanoj predizbornoj tribini u Subotici narodni poslanik Dragomir J. Karić je istakao da PSS - BK tome može umnogome da doprinese preko BK grupe, Karić fondacije, Alfa BK univerziteta, te oformljenog sistema predškoskog, osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja.

Izbori za mesne zajednice u Subotici daju jasniju sliku odnosa političkih snaga u Srbiji, a to što je PSS - BK posle niza godina izašao sa samostalnom li-stom nimalo neće uticati na snažne koalicione veze koje ima sa Srpskom na-prednom strankom.

Dragomir J. Karić s članovima PSS BK u Subotici

Na konferenciji za novinare, povo-dom proteklih lokalnih izbora za kan-didate mesnih zajednica, Gradski od-bor SPS-a, postigao veći uspeh u odno-su na prethodne četiri godine. U SPS-u kažu, da su zadovoljni rezultatima, ali i ističu i buduću dobru saradnju, sa po-bedničkom listom SNS - SVM.

SPS u Subotici na protekle izbore za kan-

didate u mesnim zajednicama, izašla je samo-stalno. O re-zultatima su govorili čel-nici SPS-a u Subotici.

- U 5 me-snih zajedni-ca smo pre-dali svoje li-ste, i zado-voljni smo. U mesnoj za-jednici Viš-njevac smo osvojili 3 mandata sa procentom 19, 81, u me-snoj zajedni-ci Palić dva mandata 13, 88 odsto, na Prozivci 2 manda-ta, 11,23 odsto, u mesnoj zajednici Dudova šuma 1 mandat, 9,92 odsto i u mesnoj zajed-nici Bajmok 1 mandat, 9,32 odsto. Ako te re-zultate uporedimo sa našim rezultatima od pre 4 godine u izborima za mesne zajedni-ce, možemo reći da smo zadovoljni, uveća-nje jeste malo, ali za nas je veoma značajno, i pokazuje da građani žele SPS više u loka-lu. Naši rezultati su manje više podudarni sa objavljenim rezultatima i u Službenom gla-sniku. Naravno čestitamo pobednicima listi SNS i SVM, sa kojima ćemo i dalje sarađivati

u cilju boljeg funkcionisanja grada i svih gra-đana - rekao je Nebojša Crnogorac, pred-sednik Gradskog odbora SPS.

Slobodan Vujinović, predsednik Okruž-nog odbora SPS-a, rekao je da se ta partija ovim izborima za mesne zajednice na lokalu, vratila na velika vrata.

- Razgovori koje smo vodili sa običnim ljudima i građanima, pomogli su da izla-znost bude veća, a naš rezultat za 30 od-sto bolji. To treba da bude praksa ne samo

SPS-a. U pripremama nekih sledećih budže-ta lokalne samouprave, mislimo da treba da se ustanovi stavka, za Projekte i Programe, koji se tiču rešavanja konkretnih problema mesnih zajednica.U tome je sada SPS polo-žila ispit, a nadam se da će i drugi prihva-titi takvu praksu. Primećuje se da na lokal-noj sceni SPS fali u političkoj priči - istakao je Vujinović.

Konferenciji za medije prisustvovali su i ostali čelnici te partije, simpatizeri i članovi.

A. Šiška

Gradski odbor SPS održao konferenciju za štampu nakon izbora kandidata za mesne zajednice

Zadovoljni rezultatima

NOVE grad 3Broj 12312. jul 2019.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs),

Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859(urednik@subotickenovine.rs);

Redakcija - novinari: tel: 553-042;Nada Harminc Karanović , Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,

Karikaturista:Milenko Kosanović

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Štamparija Borba” A.D. Kosovska 26, Beograd

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

Rupe su naša sudbina. Rupe u pamćenju, rupe u sistemu, rupe u zakonu, rupe u džepu, rupe u novčanicima. Rupe u ponašanju. Rupe u penzijama. Zadnja smo rupa na svirali. Biće-mo rupa na tepihu Evropske unije, što je znat-no bolje nego biti crna rupa na Balkanu. Malo, malo pa izmislimo rupu na saksiji. I one naj-gore, rupe na putevima. Kraljević Marko nam je izgleda kriv za sve ove rupe u životu. Pa zar ga Turci lepo nisu molili:“more Marko ne ori drumove“.

E, ova moja Kireška ulica, kuda svakog dana iz grda idem kući izgleda tako, kao da je Marko Kraljević orao. I to iz inata Turcima. Sve rupe do rupe, pa kanalizacione i vodovodne šahte sredinom ulice, utonule u beton, a na krajevi-ma celog puta voda i mraz su „pojeli asvalt“. Na sve to, ne znam kako i po kojim saobraćaj-nim propisima, duž cele ulice postavljeni su „ležeći policajci“ iako u ulici nema ni obdani-šta ni škole. Neki dan sam objašnjavao komšiji da „ležeći policajci“ nas upozoravaju: „ako ne vozite u prvoj brzini, odvalićete bubrege“. A već sam oguglao da svake godine popravljam trap na automobilu. Odvezem kola na poprav-ku kod automehaničara i prođem kao da sam došao kod zubara. Dođem da popravim jedan zub, a onda je tu odmah pored njega, drugi i treći kvaran. Dođem kod majstora da mi vidi, šta mi to lupka dok vozim a on mi napravi spi-sak, šta sve treba menjati: amortizere, gumi-ce balansa, štrangle, spone, stabilizatori i šta sve još ne. Vozeći se svaki dan Kireškom uli-com, toliko sam naučio ovu materiju da se ne bi obrukao ni kod jednog majstora. A, kako da i ne naučim, kad imam prilike da svake godine utvrđujem ovo gradivo.

Da bi umanjili našu neodgovornost, jad i siromaštvo, ovi što su zaduženi za „udar-ne rupe“ izmišljaju nove otmene pojmove kao:“krenuli smo sa pendžetiranjem te i te uli-ce. Ili, rehabilitovali smo ulicu Dimitrija Tuco-vića. Kad čujem da su rehabilitovali kolovoz, ne bi me iznenadilo da negde pročitam, kako su Dražu i Nedića - asvaltirali. A zašto je reha-bilitovana (presvučena) ulica Dimitrija Tuco-vića? Pre dve, tri godine, ulica je asvaltirana u „nepovoljnim vremenskim uslovina na tem-peraturnom minusu i asvalt je ubrzo ispucao

i propao“. I nikom ništa. Iz budžeta izdvoje-no novih 33 miliona dinara za „rehabilitaci-ju“ propale ulice. A šta je sa izvođačem, koji je asvaltirao put na minus stepeni? Ništa! Bilo je pred izbore, pa je bivša vlast naredila puta-rima da ulicu Dimitrija Tucovića „odrade“. A čim se nešto „odrađuje“ to je posao preko one stvari. Bivši „odradili“ a ovi sadašnji „rehabili-tuju“. Sve od narodne muke.

A čuo sam da će ovi naši lokalni komunalci i pendžetirati neke ulice. Mladi ne znaju a mož-da su i stariji zaboravili, pendžetirale su se ne-kada cipele sa kožnim đonom. Rupe na cipe-li se očiste, izrežu nove „fl eke“ i zalepe. Imaš cipele i niko ne vidi da su „ronđave“ sa rupa-ma. Bilo je to vreme kada su se cipele ,štiti-le – blokejima. Slično fl ekicama, to su metal-ne pločice u vidu polumeseca, koje su se stav-ljale obavezno na petu, prste i dve sa strane na đon cipela. Sećam se, da sam i ja sa jed-nim takvim pendžetiranim cipelama sa bloke-jima pošao u prvi razred gimnazije u Vrbasu. Kad sam išao hodnicima, cela škola je odzva-njala od mojih blokeja, što me odavalo da ne-mam nove već šuplje, pendžetirane cipele. To je slično kao ovo sa našom infranstukturom. Duvaš se da imaš asvaltirane puteve, a ono sve rupa do rupe. Čista krpačina bede i sirotinje. Rehabilitovanje pendžetiranih puteva.

Ponekad razmišljam, kako to u Švajcarskoj, Švedskoj ili u Rusiji grade puteve koji dugo traju. Možda baš zato, što oni grade puteve a mi ih „odrađujemo“. Na sve ovo što sam već 20 godina navikao, vozeći Kireškom, možda bi meni bilo i dosadno voziti švajcarskim ulica-ma, kad nema rupa na putu. O čemu li tamo narod razmišlja kad vozi. Naše rupe su izazov-ne i imaju neki šarm. Mislim, da one od nas vozača prave i bolje ljude. Da nema rupa, mi kakvi smo nervozni, verovatno bi se kroz otvo-rene prozore svađali sa vozačima iz drugog pravca. Ovako naša nervoza je usredsređena kako zaobići udarnu rupu i nepokrenuti pesak ili ne daj Bože kamen iz bubrega.

Kada jednog dana u Kireškoj ulici ne bude udarnih rupa na putu, možda će mi zbog toga biti žao. Nisam trebao onda o ovome ni pisa-ti, da i ovu Kirešku, posle pola veka, neko ne rehabilituje.

Dobili smo novi-stari kućni red, po kojem će onaj ko trese tepih ili baca smeće kroz prozor biti kažnjen sa 5000 dinara (naravno, pod uslovom da bude uhvaćen u toj raboti ili otkriven). Zašto „stari“? Zato što se „ni najstariji Subotičani ne sećaju“ (kako to neinventivni novina-ri koriste da opišu kada je nešto bilo jako davno), da su ti propisi neka-da važili, ali važili su i to i mnogo toga drugog što se podrazumeva kao pravljenje nereda bilo je itekako kažnjivo!

Sada će, naravno, oni koji su najglasniji u prozivanju komunalnih službi a sami prave takav nered i prljaju grad, uništavaju zelenilo, biti prvi koji će moglo bi se reći rigorozno kažnjavanje oceniti kao teror, pritisak i progon građana i pozvati da se umesto toga prvo „uhapse lopovi“, i sličan repertoar, ali to je već priča o psu koji juri sopstveni rep ili onom Buridonovom magarcu koji ne može da se odluči izme-đu dva plasta sena – kako za jednim posegne, pomisli da bi bilo bo-lje da načne onaj drugi!

Sad, kakve veze ima ova priča sa fotografi jom tek zasađene žive ograde na Somborskom putu? Pa ima, jer ako se uvodi kućni red, moralo bi da bude i uličnog reda! Da oni koji gaze i lome živu ogra-du budu isto tako rigorozno kažnjeni, jer uništavaju nešto što se stva-ra „od novca svoju nas“, pa s kojim pravom uzimaju sebi slobodu da koriste prečicu preko zelenila, jer ih mrzi da zaobiđu deset, dvadeset, pedeset ili sto metara, ili čak da na zelenim površinama parkiraju au-tomobil? Uostalom, komunalna policija ionako je dobila ovlašćenja da koristi biber-sprej i palice, ako zatrebaju za uvođenje reda!

Kao što se vidi na slici, na ovom mestu više puta je pokušavano da se podigne, odnosno popuni živa ograda, ali je redovno uništava-na na načine koji su pomenuti. Da li će sada biti bolje sreće, proveri-ćemo, snimak je od proletos, pa ćemo vas izvestiti u kakvom je sada stanju. U svakom slučaju, ako mislite, ili ne mislite, da bi pored kuć-nog, trebalo uvesti i „ulični red“, javite nam se svojim prilozima, rado ćemo objaviti. MR

Foto + rečU RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

R U P e Kućni red – ulični red?

Kosanović

NOVEgrad4 Broj 12312. jul 2019.

U Velikoj većnici Grad-ske kuće danas su uručeni ugovori za kupovinu 21 seo-ske kuće sa okućnicom izbe-gličkim porodicama iz Bo-sne i Hercegovine i Republi-ke Hrvatske s prebivalištem na teritoriji grada.

Ukupna vrednost kupljenih kuća iznosi 231.000 evra, a sred-stva su obezbeđena iz donator-skog Fonda Regionalnog stam-benog programa, čiji je najveći donator Evropska unija. Ukupna vrednost donacije za svaku kuću pojedinačno je 11.000 evra.

Obraćajući se prisutnima, gra-donačelnik Subotice Bogdan La-ban podsetio je da je početkom februara prošle godine, prilikom dodele ugovora o kupovini prvih 30 kuća, obećao da će se već tog dana nastaviti razgovori sa par-tnerima kako bi i oni koji se nisu našli među prvih 30 dobili svoj dom.

“Ovo što radimo danas, zbri-njavamo porodice naših sugra-đana koji su u ratnim događa-jima devedesetih godina osta-li bez svojih domova a neki od njih na žalost i bez svojih najmi-lijih, upravo je rezultat tada da-tog obećanja i potvrda da se u na-šem radu vodimo principima da ono što smo obećali i ispunimo. U Povereništvu za izbeglice i mi-gracije Grada Subotice registro-vano 13600 izbeglih i prognanih lica sa prostora bivše Jugoslavije. Svesni smo da je teško u potpu-nosti nadoknaditi njihov gubitak ali na žalost i vreme koje je pro-pušteno u decenijama iza nas, u kome su mnoge vladajuće struk-ture izbegavale da rešavaju nji-hove probleme. Mi sa našim par-tnerima radimo da tu nepravdu ispravimo i pomognemo našim sugrađanima, koliko god to bude moguće” istakao je gradonačel-nik Subotice Bogdan Laban.

Gradonačelnik Laban je

dodao da je program sproveden prema Pravilniku koji je usagla-šen sa Komesarijatom za izbegli-ce i migracije i kao takav je ne-sebično podržavan od partnera iz UNHCR-a, OEBS-a i Jedinice za upravljanje projektima.

“Koristim priliku da im se svima zahvalim u ime Gradske uprave i korisnika programa, želeo bih da budu naši partneri u nastavku ovoga posla jer smo svesni da potrebe i dalje nisu za-dovoljene a mi smo spremni da nastavimo rad na njihovom reša-vanju. Želim vam dobro zdravlje, dug život i puno uspeha u novim domovima.” rekao je gradonačel-nik Subotice Bogdan Laban.

Ivan Gerginov, pomoćnik ko-mesara za izbeglice i migraci-je naglasio je da je grad Subo-tica kroz Regionalni stambeni program dodelio više od stotinu stambenih rešenja, a da je u pri-premi izgradnja 44 stana za izbe-glice sa teritorije grada.

“Isto tako, izbeglicama je u proteklom periodu pružena po-moć iz budžeta Republike Srbi-je u iznosu od preko 73 milio-na dinara. Iz budžeta je stambe-no zbriunuto 78 porodica, a eko-nomski osnaženo 55. Prava sa-radnja Subotice i Komesarijata za izbeglice počela je 2016. go-dine. S obzirom da su ovo sred-stva od

Regionalnog programa ne mogu se koristiti za interno ra-seljene, ali mi iz budžeta tražimo način da rešimo ovaj problem.” Izjavio je Ivan Gerginov, po-moćnik komesara za izbeglice i migracije.

Državni sekretar u Ministar-stvu za državnu upravu i lokal-nu Samoupravu Ivan Bošnjak, istakao je važnost koordinacije svih struktura vlasti i partnera u projektu.

“Vrlo je važno da se podi-gne pažnja kod svih donosi-laca odluka na lokalu a zatim

i da administracija uradi svoj deo posla, odnosno prona-đe lokalcije, izvrši infrastruk-turno opremanje i sve poslo-ve koje ima u nadležnosti.” re-kao je Ivan Bošnjak, državni sekretar.

Regionalni program stam-benog zbrinjavanja zajednič-ki je višegodišnji program Re-publike Srbije, Bosne i Herce-govine, Crne Gore i Republi-ke Hrvatske, koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena re-šenja za najugroženije izbeglič-ke porodice u regionu. Sprovo-di se uz podršku OEBS-a, UN-HCR-a i Banke za razvoj Save-ta Evrope, a finansiran je sred-stvima Evropske unije, Sjedi-njenih Američkih Država, Ne-mačke, Norveške, Švajcar-ske, Italije, Danske, Turske, Luksemburga, Španije, Kipra, Češke, Mađarske, Rumunije i Slovačke.

B. Nikolić

Ugovori za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom dodeljeni u Velikoj većnici

Novi dom za 21 izbegličku porodicu

Završeni radovi na proširenju distributivne

gasne mrežeJavno komunalno preduzeće „Suboticagas“ Subotica je u svom

planu poslovanja za 2019. godinu predvideo izgradnju produžetka distributivne gasne mreže Korzo i okolne ulice, i to u ulicama: Korzo, Branislava Nušića, Ive Vojinovića, Cara Dušana, Braće Radića (obo-strano) i Maksima Gorkog u ukupnoj dužini od 860 m. Procenjena vrednost investicije iznosi 3,5 miliona dinara (bez PDV-a).

Izvođač mašinskih radova je bilo preduzeće GASTEC doo iz Vršca, dok je građevinske radove izvodilo preduzeće Te-rax niskogradnja doo iz Subo-tice. Vršenje stručnog nadzora nad izvođenjem radova pove-reno je preduzeću Termopro-jekt d.o.o. iz Subotice. Radovi su završeni a trajali su ukupno 90 dana.

Prema očekivanjima “Su-boticagasa”, na ovaj gasovod, kojije deo distributivne gasne mreže Subotica, moći će se pri-ključiti oko 120 novih stam-benih i 15 stambeno-poslov-nih potrošača sa više jedinica – kaže direktor preduzeća, Il-diko Zedi.

MR

Saopštenje za medije Fondacije „Subotička Sinagoga”

Osvrt naprvih šest meseci

Uz finansijsku i stručnu podršku Vlade Mađarske i koordinaciju Nacionalnog saveta mađarske na-

cionalne manjine, Sinagoga u Subotici je u proleće 2018. godine ponovo otvorena za posetioce. Na-kon izvršene potpune spoljašnje i unutrašnje rekonstrukcije stvorili su se uslovi za turističku valori-zaciju ovog spomenika kulture izgrađenog u stilu secesije, pri čemu je sa jedne strane sačuvana sa-kralna funkcija objekta, a sa druge strane služi za održavanje kulturnih manifestacija, koncerata i ra-znih drugih događanja.

Objekat je u vlasništvu Grada Subotice, a njegovo funkcionisanje koordinira Fondacija „Subotič-ka Sinagoga“.

Fondacija „Subotička Sinagoga“ je 20. januara 2019. godine otvorila Sinagogu za posetioce. U skladu sa odlukom Upravnog odbora Fondacije, radno vreme Sinagoge je od utorka do petka od 10 do 18 časova, subotom i nedeljom od 10 do 14 časova, a ponedeljkom je zatvorena.

Od dana otvaranja do danas, ni jedan dan nije prošao bez posetilaca, što i ne čudi, jer se radi o jednom od najznačajniji turističkih znamenitosti našeg grada, čije otvaranje su željno očekivali ne samo Suboti-čani nego i stanovnici okolnih regija. Veoma nam je drago da predstavnici brojnih institucija, ali i mno-ga privatna lica dolaze u Suboticu isključivo da bi videli Sinagogu. Najviše je posetilaca iz Mađarske, ali je veliko interesovanje i iz drugih zemalja. Posebno nas raduju posete učenika i studenata kojima, kao i sta-rijim osobama, obezbeđujemo popust na cenu ulaznice. Turističkim grupama, uz prethodnu najavu, pru-žamo i uslugu stručnog vođenja. Zahvaljujući Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Su-botica izrađena je i aplikacija koja je dostupna u bilo koje vreme. Sa Turističkom organizacijom Grada Su-botice negujemo odličnu saradnju, međusobno se dopunjujući i pomažući u razvoju. Održavamo stalan kontakt sa medijskim kućama, kojima i ovim putem zahvaljujemo na interesovanju i izveštavanju.

Fondacija „Subotička Sinagoga“, uz podršku Grada Subotice i Javnog preduzeća „Čistoća i zeleni-lo“, stara se o objektu pažnjom dobrog domaćina, i zahvalni smo svima koji paze na čistoću i uređe-nost zgrade i okolnog parka. Upravni odbor Fondacije „Subotička Sinagoga“ u svakoj svojoj odluci ističe da je osnovni cilj obezbediti funkcionisanje na visokom nivou, što je moguće ostvariti samo uz međusobnu saradnju i uzajamno poštovanje Grada Subotice, Jevrejske crkvene opštine u Subotici i Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.

Veoma nam je drago da smo ove godine bili učesnici manifestacije „Noć muzeja“ u okviru koje su svi zainteresovani imali prilike da pogledaju Sinagogu. Organizovali smo „Noć secesije“, bili smo do-maćini više koncerata, porodičnih programa i tematskih događaja u organizaciji Jevrejske crkvene opštine. Ugostiti smo više poznatih umetnika i izlazili u susret svim organizacijama koje su za mesto održavanja svojih manifestacija odabrale Sinagogu. Kao na primer navodimo nedavno održan kon-cert u organizaciji Vojvođanskog mađarskog obrazovnog, istraživačkog i kulturnog centra na kojem je nastupala i svetski poznata operska pevačica Erika Mikloša.

U proteklih pola godine premijer Mađarske, Viktor Orban, kao gost Saveza vojvođanskih Mađara čak je dva puta posetio Sinagogu u Subotici, pri čemu je istakao da je zaštita, očuvanje i unapređiva-nje ovog objekta moralna odgovornost sviju nas.

Zahvalni smo svim našim posetiocima što su u svojim srcima poneli magičnu lepotu Sinagoge, i srdačno očekujemo nove posetioce željne čarobnih iskustava!

Bunford Tivadarpredsednik Upravnog odbora Fondacije „Subotička Sinagoga“

Posle raskopanih ulica zbog prekida radova u zimskim uslovima sve su dovedene u prvobitno stanje

Ildiko Zedi

NOVE društvo 5Broj 12312. jul 2019.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Polaganjem venaca na spome-nik na Trgu žrtava fazima i Spome-nik “Njihovoj vernosti”, obeležen je Dan borca, nazivan i „Praznik ustanka naroda Jugoslavije“, odno-sno 78. godišnjica od sednice Poli-tbiroa Centralnog komiteta Komu-nističke partije Jugoslavije, koja je održana 4. jula 1941. godine u Beo-gradu, a na kojoj je doneta odluka o podizanju oružanog ustanka, i na kojoj je naglašen značaj borbe pro-tiv fašizma.

Tim povodom, vence na spomenik po-ložili su predstavnici Grada, delegacija Severnobačkog upravnog okruga na čelu sa načelnikom Okruga Dragim Vučkovi-ćem, delegacije Jevrejske opštine, Centra Tito i drugih udruženja.

Prisutnima se obratio Maksim Bakrač, predsednik gradske organizacije SUB-NOR-a, pritom istaknuvši da je Suboti-ca prema tadašnjem broju stanovnika

dala ogroman broj žrtava u oslobodilač-koj borbi, i da se taj broj kreće do 8 hilja-da boraca.

“Danas se navršava 80 godina od pr-vog ustanka u pokorenoj Evropi, u jed-noj slobodarskoj zemlji, koja ne trpi ot-por, koga su fašističke snage bombarova-le, podmuklo, 6. aprila 1941. godine. Cen-tralni komitet dao je 4. jula zeleno sve-tlo da se ide na ustanak. Odmah zatim, 7. jula, u Beloj Crkvi, Žikica Jovanović Špa-nac opalio je prvi metak i tada je počela borba za slobodu. Mi smo mali narod, na putu velikim narodima, ali veoma hrabar i ponosit. Mi svoju slobodu, nažalost, sku-po plaćamo u životima. Samo u Drugom svetskom ratu poginulo je preko 300.000 boraca, a gde su oni koji su bili u logori-ma ili završili jamama. Prva žrtva koja je nastradala iz ovog grada je ugledni gra-đanin sa Kelebije, ubijen ispred Gradske kuće.” rekao je Maksim Bakrač, pred-sednik Go SUBNOR-a.

Dan borca se ne obeležava kao nekad

kada je bio državni praznik, ali i pored toga što je odlukom Vlade Srbije uki-nut od 2001.godine to ne umanjuje nje-gov značaj i obeležavanje, naglašava Velj-ko Vojnić, zamenik predsednika Skupšti-ne grada.

“Na današnji dan 1941. godine, u kući Vladimira RIbnikara, na Dedinju, održao sastanak Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije na kojoj je doneta odluka o podizanju oružanog ustanka protiv okupatora, fašističkim snagama i njihovim pomagačima. Tada je doneta odluka da se formiraju Narod-nonoosloboilački partizanski odredi, što i značilo početak organizovanog otpora okupaciji.” izjavio je Veljko Vojnić, za-menik predsednika Skupštine Subotice.

Dan borca se obeležava 4. jula u znak sećanja na dan kada je 1941. godine do-neta odluka o podizanju ustanka protiv okupatora u II svetskom ratu. Ovaj da-tum se svake godine nezvanično obeleža-va u organizaciji Saveza udruženja boraca

Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR). Nakon komemorativne svečanosti na

Trgu žrtava fašizma, venci i cveće položeni su i na Spomenik njihovoj vernosti, u Par-ku Ferenca Rajhla. B. Nikolić

Položeni venci na spomeniku na Trgu žrtava fašizma i u Parku Ferenc Rajhla

Svečano obeležen Dan borca

Opšta bolnica Subotica tokom letnjih meseci, donela

Uputstvo za posetioce, za unošenja hrane i napitaka za

pacijente

Namirnice i napici samo uz dozvolu

lekara U Opštoj bolnici Subotica tokom

leta, na snazi je Uputstvo posetio-cima za donošenje hrane i napi-taka, bolesnicima. Uputstvom je precizirano koja hrana i napici se mogu ili ne donositi u posetu, ali je prethodno neophodna saglas-nost lekara na odelenju, gde se pacijent leči.

Uputstvom koje je donela Uprava

subotičke bolnice, propisano je da se tokom letnjih meseci, pacijentima koji su hospitalizovani na lečenju, ne mogu donositi kuvana hrana i napici - kuva-na, pečena ili na drugi način spremlje-na hrana( sendviči, kolači, domaći sla-doled), suhomesnati proizvodi, sala-me, kobasice i drugo, mlečni proizvo-di, mleko, jogurt, kiselo mleko, sir, pu-ter, mlečni namazi,lako kvarljivo voće u sirovom obliku, kajsije, breskve, višnje, jagode, trešnje. Takođe se ne smeju uno-siti povrće u sirovom obliku - paradajz, paprika, krastavac i drugo, stoji u Uputs-tvu bolnice.

Pacijentima na lečenju, mogu se do-nositi flaširana voda, sokovi u original-nom fabričkom pakovanju u količini ne većoj od 2 litre, kao i konzervirana hra-na u originalnom fabričkom pakovanju, sa deklaracijom.

Iz Uprave bolnice ističu i da je pre donošenja bilo kakvih namirnica, voća ili napitaka, sa odobrene liste, bolesni-cima, obavezna konsultacija sa lekarom na odelenju gde se pacijent leči.

A. Šiška

• U Subotici je proslavl-jen Dan borca, polagan-jem venaca na spomenik Žrtava fašizma i spome-nik Njihovoj vernosti, a u Domu “Dudova šuma”, svečano je obeležen 4. jul, na inicijativu korisnika Doma, koji su i učesnici NOB-a Vladimira Večića i Mihajla Jančikina!

Maksim Bakrač, pred-

sednik Gradske organizaci-je SUBNOR-a je prilikom po-laganja venaca na Dan borca, podsetio prisutne kod spome-nika Žrtava fašizma, da je Su-botica imala više od 7 hiljada žrtava u NOB-u, podsećajući da događaje i velike žrtve od pre gotovo 8 decenija, nakon fašističkog bombardovanja naše zemlje i pokretanja Us-tanka 7. jula.

„Nakon proglašenja praz-nika Dan borca, 1956. godine, proslavljao se u čitavoj zemlji, a posle raspada SFR Jugoslavije, Dan borca 4. jul je postao državni praznik SR Jugosla-vije, ali se kasnije obeležavao samo u Srbiji, istaknuto je na proslavi u Domu „Dudova šuma”, Gerontološkog centra u Subotici, gde žive i dvojica učesnika NOB-a Miha-jlo Jančikin i Vladimir Večić .

Dr Nenad Ivanišević, direktor Gerontološkog centra, rekao je da je pros-lava u Domu „Dudova šuma” organizova-na u čast živih svedoka rata i svih onih na koje podsećamo prilikom obeležavanja Dana borca.

„Ovom proslavom podsećamo i danas

na posledice i žrtve fašizma, a sa nama su i dvojica učesnika, partizanski borci. U proglasu kojim su narodi pozvani na Us-tanak, rečeno je da će potomci biti ponos-ni na tekovine te borbe, što se i potvrdilo.Tada je pisana istorija naših očeva i dedo-va, koju čuvamo podsećanjem. Obeleža-vanje je organizovano na inicijativu naša dva borca, učesnika rata, a ova ustanova obeležava sve praznike, od Dana borca do božićnih, vidovdanskih i drugih praznika. Svi zajedno ih slavimo, jer ti trenuci mno-go znače starijim ljudima u Domu”, ista-kao je dr Ivanišević.

Vladimir Večić, sa orde-njem na svečanoj odeći, pod-setio je na početke ustanka i trenutke partizanske borbe, na svoje saborce sa kojima je prošao i teške ratne trenut-ke, kao i dane nakon izvoje-vane slobode.

Mihajlo Jančikin, 95. go-dišnji glumac, koji sada živi u gerontološkom domu, nije želeo da priča o dejstvu ar-tiljerije, koja je bila moćna u borbi, a čega se živo seća, nego o drugim aktivnosti-ma boraca tokom rata. Posle oslobođenja od 1949. godine radio je u subotičkom Na-rodnom pozorištu, a Suboti-čani ga znaju po predstava-ma i aktivnostima u kulturi.

„Dobili smo tu artiljeri-ju od ruske armije, ja nisam bio topovska posada, ali sam bio među izviđačima. Pored borbenih dejstava, važna su nam bila i ona događanja, u pauzi ratovanja. Tada smo

spremali spontane kulturne i zabavne programe za naše borce. Poneo sam u bri-gadu svoju harmoniku, a od tada je prak-tično i počela moja umetnička karijera. Probao sam, video da ja to mogu i izdržao sam”, rekao je Mihajlo Jančikin, zahvalju-jući direktoru Doma koji ima razumeva-nja za obeležavanje ovakvih događaja.

Obeležavanju Dana borca, sa učesni-cima rata, pomogli su i partizanskim pe-smama, uz gitaru, Aleksandar Toković sa vokalno instrumentalnim sastavom „Veselice”.

N.H.K.

U Subotici proslavljen Dan borca polaganjem venaca na spomenik Njihovoj vernosti i Žrtvama fašizma

Partizanske pesme u domu „Dudova šuma”

grad6 Broj 12312. jul 2019.

NOVE

Kroz projekat “Opti bike” grade se biciklističke staze u Kelebiji i Bačkim

Vinogradima

Niču nove biciklističke

staze u Subotici

Konferencija projekta „Optimiza-

cija saobraćaja u pograničnoj zoni

– planiranje i izgradnja biciklistič-

kih staza – „Opti-bajk”, čiji je nosi-

lac grad Subotica, a partneri ma-

đarske lokalne samouprave Tom-

pa i Ašothalom, održana je u Velikoj

većnici Gradske kuće.

Projekat se realizuje u okviru Interreg-IPA Programa prekogranič-ne saradnje Mađarska–Srbija s ciljem optimizacije saobraćaja u po-graničnoj zoni planiranjem i izgradnjom biciklističkih staza.

Otvarajući konferenciju, gradonačelnik Subotice Bogdan Laban istakao je značaj projekta za Suboticu, grad u kojem je bicikl omilje-no prevozno sredstvo.

“Izgradnjom biciklističkih staza, osim što omogućavamo da sta-novnici ovih mesnih zajednica manje koriste automobil, a više bicikl, da lakše komuniciraju u naseljima, postižemo i veću bezbednost bi-ciklista i manje rizike za sve vozače” rekao je gradonačelnik Suboti-ce Bogdan Laban, a potom se osvrnuo i na ekološki aspekt ovoga projekta.

“Veoma bitan aspekat je prekogranična saradnja sa našim prijate-ljima iz lokalnih samouprava Tompe i Ašothaloma. S obzirom na to da se ovim projektom biciklističke staze grade sa obe strane granice, ljudi će brzo i lako stizati do željenih destinacija u Subotici, Tompi i Ašothalomu. Osim izgradnje biciklističkih staza, projektom „Opti-bajk“, grad Subotica će dobiti i plansku dokumentaciju za još 22 kilo-metra staza. Biće to dobra osnova da dalje ulažemo u biciklistički sa-obraćaj u gradu.” dodao je gradonačelnik nBogdan Laban.

Po rečima Akoša Ujheljija, menadžera projekta, ukupna vred-nost projekta oko 2,5 miliona evra od čega je za Suboticu predviđe-no 810.000 evra.

“Izgradnjom tri kilometra biciklističkih staza u naselju Kelebija i 4,9 kilometara u Bačkim Vinogradima verujem da ćemo unaprediti bicikl turizam u pograničnoj zoni što je i cilj projekta.” rekao je Akoš Ujhelji.

Poslanik u Skupštini Republike Srbije, Balint Pastor smatra da je značaj projekta u razvijanju prekogranične saradnje, ali i očuvanju zdravlja i zdrave životne sredine.

“Projekat je značajan zbog prekogranične saradnje ali i izgrad-nje saobraćajne infrastrukture u Subotici. Evropska unija izuzet-no voli biciklističke staze, a za subotičane je značajno zbog rekre-ativaca, zbog očuvanja životne sredine i zbog povezivanja mesta u Srbiji i Mađarskoj. Možda na ovaj način doprinesemo da se sma-nje gužve na graničnim prelazima, jer će putnici da se opredele da granicu pređu biciklom.” izjavio je Balint Pastor, republič-ki poslanik.

Narodni poslanik i zamenica predsednika Odbora za evropske in-tegracije Skupštine Srbije Elvira Kovač, rekla je da se od 2014. do 2019. godine preko IPA projekata u Suboticu slilo preko milijardu evra.

“Istraživanja su pokazala da Kopenhagen ima 375 kilometara bi-ciklističkih staza i da su vrlo jasni ekonomski pokazatelji kada bi se biciklizam koristio ne samo kao vid rekreacije nego i kao prevo-zno sredstvo do radnog mesta” kratko je prokomentarisala Elvira Kovač.

Realizacija projekta „OPTI-BIKE“, počela je 1. oktobra 2017. go-dine. U sklopu projektnih aktivnosti, održano je više sastanaka, kon-ferencija, biciklističkih tura i ispitivanja tržišta, kako bise u najvećoj meri odgovorilo na potrebe ljubitelja dvotočkaša na trasi Tompa-Su-botica-Ašothalom, kao i svih žitelja ovih pograničnih mesta.

B. Nikolić

U velikoj ekološkoj akci-ji “Blica”, koja se organizu-je širom Srbije, za dva dana čišćenja deponija i dela oba-le jezera Palić, grad Suboti-ca je uklonio ukupno 46 ku-bika smeća.

U akciji “Očistimo reka i jezera” Subotičani su očisti-li deponiju koja se nalazi-la uz prugu Subotica – Pa-lić, unutrašnjost napuštene železničke kućice i deo obale u blizini kanala koji spaja reku Tisu i Palićko jezero.

Drugog dana čišće-

nja uređen je prostor između Doma “Kolev-ka” i dečjeg vrtića PU “Naša radost”.

Pozivu se odazvalo ukupno oko 100 ljudi. Na Paliću je bilo oko 50 učesnika i oni su sakupili čak 24 kubika otpada, dok je u nase-lju Ker uklonjeno oko 22 kubika smeća.

Gradska uprava je obezbedila sve što je bilo potrebno za rad, a među vrednim akcijašima i ljubiteljima zdrave sredine i voda našli su se i građani, volonteri i komunalci.

- Zahvalni smo “Blicu” što je pokrenuo ekološku akciju. Nji-ma se priključila lokalna samou-prava Subotica. Na Paliću je me-sto koje smo čistili u zabačenom

delu i kao takvo bilo je pogodno za ilegalno odlaganje otpada. Ne znam zašto ljudi to rade, zašto ne misle na svoje i zdravlje dru-gih ljudi, ali i na kvalitet vode na-šeg jezera – kaže Bojan Šora-lov, odbornik u Skupštini grada Subotice.

Za deo obale kod kanala koji spaja reku Tisu i jezero Palić Šo-ralov smatra da je manje ugrožen otpadom, ali nakon što su volon-teri i komunalni radnici zasukali rukave on je zablistao.

- Zahvalni smo lokalnoj

samoupravi što je angažovala JKP “Čistoću i zelenilo”, jer bez njihovih ljudi, tehničke podrške i pomoći ovo ne bi mogli sami da očistimo. Najveću zahvalnost du-gujemo našim volonterima i ak-tivistima, kao i građanima, koji su neumorno čistili na 35 stepeni – kaže Bojan Šoralov.

Iz Gradske uprave takođe ape-luju na građane da ne bacaju ot-pad gde mu mesto nije jer div-

lje deponije na indirektan način ugrožavaju jezero Palić.

- Zagađenjem podzemnih voda divlje deponije u Subotici i okolini ugrožavaju Palićko je-zero. Zato smo i stavili akcenat na deponije. Gradonačelnik Bog-dan Laban često ističe da je pri-oritet da se Paliću vrati sjaj ka-

kav je nekada bio i da on posta-ne atraktivno turističko mesto za ceo region. Izgradnjom akva parka na Paliću dobićemo po-trebnu infrastrkturu i kanaliza-ciju koja najviše negativno uti-če na kvalitet vode, ali moramo voditi računa da smeće sa div-ljih deponiaj bude uklonjeno. Voda u Paliću je boljeg kvali-teta nego što je to pre bio slu-čaj i zato pozivam građane da i ubuduće učestvuju sa nama u ovakvim aktivnostima i da svi za-jedno budimo društvenu svest o

važnosti čiste i zdrave sredine – poručio je Šoralov.

Kerska deponija, udaljena od Palića vazdušnom linijom sve-ga kilometer i po, stara je više od dve decenije. Apel učesnika či-šćenja zaparloženog dela nase-lja je da komunalna policija i in-spekcija ubuduće sprečavaju ne-savesne građane da bacaju sme-će na tom mestu. Parcele na tom prostoru su uglavnom u privat-

nom vlasništvu i građani ne tre-ba da upiru prstom u JKP, već u sugrađane koji ne vode računa i ne kose korov pod kojim je bilo mnogo smeća.

- Deo sam ekipe koja ne či-sti otpad prvi put. Radimo to vo-lonterski duže vreme. Ne troši-mo uzalud vreme, već je to ulog

u budućnost naše dece. Svi ljudi koji rade imaju viso-ko razvijenu ekološ-ku svest i želimo da naše ideje prihvate i drugi građani. Me-đutim, ako će neod-govorni deo društva i dalje da se pona-ša kao do sada treba inspekcija da delu-je “po džepu” – kaže Zvonimir Perušić, ućesnik akcije.

U obe akcije uče-stvovalo je više od 30 radnika subotičkog JKP “Čistoća i zeleni-lo”. Predvodili su ih i vredno radili Maja Banjeglav, rukovo-

dilac Radne jedinice “Zelenilo”, i Miladin Petrović, procesni or-ganizator posla u Radnoj jedinici Higijena grada. Primer koji su dali njih dvoje podstakao je i druge da više od dva sata vredno čiste oko-linu Paliću i isto toliko Ker. Akci-ju su ispratili i lokalni mediji, čak su pojedine kolege novinari puni-li džakove. Veliki doprinos dali su svi koji su se odazvali i učestvovali, a čuo se i komentar da će se “usko-ro ponovo naći i počistiti preostale deponije na teritoriji grada.

V. K. B.

Subotica u velikoj ekološkoj akciji

Očišćene dve deponije koje su ugrožavale Palić

NOVE grad 7Broj 12312. jul 2019.

Teslina pijaca, posle nekoliko decenija, dobiće novi izgled i biti osavremenjena. Pijačni prostor po-meriće se sve do Pi-onirske ulice, u sa-dašnjem zaleđu, a iz ulice Lifke Šando-ra biće ulaz i par-king prostori. Gra-đani se pitaju da li će biti dovoljno par-king-mesta? Otvori-će se i sedam novih kioska, koji će imati pristup i iz ulice Par-tizanskih baza.

Mali Radanovac jedna je od komunalno najbolje uređenih i opremljenih mesnih zajednica u Subotici, sa gotovo komplet-nom komunalnom infrastruktu-rom, počev od vodovodne mreže, kanalizacije, puteva pa do jav-ne rasvete. Jedan od problema koji još muče ovdašnje stanovni-ke jeste takozvana Teslina pijaca, na uglu ulica Partizanskih baza i Lifke Šandora, koja je sada „usko grlo“ i neadekvatna današnjem vremenu. O planovima kako će ona da bude rekonstruisana, građanima su na zboru u mes-noj zajednici prethodne srede izložili direktor Javnog komu-nalnog preduzeća „Subotičke pi-jace“ Dejan Ljubisavljević i pre-dstavnici Gradske uprave, gra-dska menadžerka Zagorka Panić i zamenica gradonačelnika Ti-mea Horvat, a prisutan je bio i Balint Pastor, stanovnik Malog Radanovca i republički poslanik.

„Ovu pijacu smatramo za cen-tar naše mesne zajednice i svi naši planovi razvoja se šire od nje prema susednim ulicama, tako da ako uspemo da rešimo pitan-je pijace, Mali Radanovac će do-biti veoma atraktivan prostor jer ćemo prevazići problem koji nas koči u razvoju“, rekao je Ati-la Dobo, predsednik Skupštine mesne zajednice otvarajući skup u prepunoj Sali.

Teslina pijaca jedna je od onih kojima, kao i Mlečnoj pijaci i „Zelencu“ na Prozivki, gravitira veliki broj građana, a ovde do-laze da kupuju ne samo stano-vnici Malog Radanovca, nego i Kertvaroša, dok se u budućnosti računa i na novi stambeni prostor

planiran na mestu bivše kasarne „Kos-ta Nađ“, pa je utoliko značajnije da pijaca bude osavremenjena i funkcionalna.

„Postoje izveštaji i stručna mišljenja još od 2003. godine kada je utvrđeno da je sta-bilnost i sigurnost objekta ugrožena i da je potrebno pre-duzeti mere da se on sanira. Stupan-jem na dužnost di-rektora u decem-bru prošle godine, podneo sam izveštaj gradonačelniku i do-bio nalog za hitno rešavanje ovih pro-blema“, rekao je De-jan Ljubisavljević, direktor „Subotičkih pijaca“.

Pijaca se širi i pomera

Da bi mogla da se planira rekonstrukcija, ili bi se moglo reći i izgradnja praktično nove pijace, prvenstveno je bilo po-trebno da bude legalizovana kao objekat, o čemu je rešenje izda-to u januaru. Usledio je katas-tarsko-topografski plan a zatim i geotehnički elaborat o potrebi izgradnje nove pijace na mestu postojeće i sada je potrebno izra-diti projektno-tehničku doku-mentaciju. Planovi o tome kako će Teslina biti rekonstruisana već su definisani.

„Sve nam je ovo bilo potre-bno da bismo mogli bilo šta da radimo na toj parceli. A to je da proizvođačima i kupcima pružimo najoptimalnije uslove da se na pijaci snabdeju svežim namirnicama, što je i najveća prednost pijaca. Ideja nam je

da ovu tržnicu opremimo no-vim sadržajima. Zbog toga, pija-ca će se pomeriti od ulice Lifke Šandora sve do ivice Pionirske ulice, na tom prostoru u Lifke Šandora biće jedan ulaz i 14 parking-mesta. Dru-gi ulaz bi bio iz Pionirske ulice, dok bi prema ulici Partizanskih baza formi-rali poslovne prostore – ukupno sedam, dimenzija pet puta tri metra, ukup-no 105 kvadratnih metara i oni će biti otvoreni i pre-ma tezgama i prema uli-ci. Na taj način bi ova pi-jaca produžila svoje rad-no vreme a na samoj pi-jaci utvrdili smo da je po-trebno izgraditi 77 novih tezgi, koje će biti savre-mene i u skladu sa novim zakonskim propisima koji regulišu ovu oblast. Tako ćemo podići nivo kvalite-ta i usluga na samoj pijaci, što je dobro za ovu mes-nu zajednicu koja na svo-joj teritoriji ima i prostor bivše kasarne koji će se naseljavati, tako da će do-datni broj potrošača dola-ziti i kupovati na ovoj pija-ci“, izložio je plan za Tes-linu pijacu direktor Dejan Ljubisavljević.

Grad je sa svoje stra-ne uključen u pro-jekat u Malom Radano-vcu ne samo idejno i konkretna podrška biće ove godine sreds-tva za izradu projektno-tehničke dokumentacije.

„Osim ovoga, u narednoj go-dini nastojaćemo da u budžetu opredelimo sredstva za samu iz-gradnju. Možemo i da apliciramo kod pokrajinskih, republičkih i evropskih fondova za to, jer kada imate dobro urađenu projektno-tehničku dokumentaciju onda se

na taj način novac može obezbe-diti i uz neko malo učešće Grada krenuti u realizaciju projekta, što se odnosi ne samo na ovu nego i na Mlečnu pijacu, koja nam je

takođe u planu“, rekla je gradski menadžer Zagorka Panić i podse-tila na rešenja koja su predviđena za bivšu kasarnu „Kosta Nađ“, koja se nalazi na teritoriji Ma-log Radanovca i za čiji prostor je urađen Plan detaljne regulacije.

Što se tiče razvojnih plano-va ove mesne zajednice, gradska menadžerka je naglasila da je tre-nutno u Subotici velika potražnja za stambenim prostorima i da će

mnogi građani hteti da reše svoje stam-beno pitanje upra-vo na toj lokaci-ji, dok je zamenica gradonačelnika Ti-mea Horvat istakla koliko je značajan ravnomeran razvoj mesnih zajednica, kako gradskih, tako i vangradskih, a da joj je, kao stanovni-ci Kertvaroša, koja i sama kupuje na Tes-linoj pijaci, poznato stanje na njoj.

Da li će biti dovoljno

parkinga?

Pijaca će imati nova parking-mesta, ali građani su posta-vili pitanje da li će tih četrnaest prostora i koliko biti dovoljno kako za kupce, tako

i za one dobavljače koji dono-se robu na pijacu, a uz to svaka-ko treba računati i na sedam no-vih poslovnih prostora, primetio je Sabo Žombor, dok je Bran-

ka Kolara intereso-valo da li će se parkin-zi graditi na uštrb zele-nih površina u ulici Li-fke Šandora?

„Činjenica je da je ovo mesto gde se nala-zi pijaca zatečeno stan-je i da će promenama biti omogućeno da će građani lakše moći da joj priđu i da će biti više parkirališta. Plani-rali smo toliko parkin-ga koliko je moguće na tom prostoru, jer da je veća katastarska par-cela, moglo bi da bude i više parking-mesta. Slažem se da možda to neće biti sasvim do-voljno, što ne znači da ubuduće nećemo tražiti da se obezbedi neki prostor ili da vi-dimo negde veću pi-jacu da smestimo, svaka sugestija je do-bro došla“, rekla je Za-gorka Panić.

Građani su dobili uveravanja da se novi parkinzi neće gradi-ti na mestu zelenih površina, niti će „park“

u ulici Lifke Šandora na bilo koji način biti ugrožen:

„Pošto se pijaca pomera pre-ma Pionirskoj ulici, nova pa-rking-mesta nalaziće se na nje-nom sadašnjem prostoru iz ulice Lifke Šandora, na parceli pijace, tako da se nikakvo zelenilo neće dirati niti uništavati“, objasnio je Dejan Ljubisavljević.

M.Radojčin

U Malom Radanovcu predstavljen plan za Teslinu pijacu

Više parkinga i sadržaja

Putevi i trotoariNa skupu građana u Ma-

lom Radanovcu, gradska menadžerka Zagorka Palić upoznala je ukratko stanov-nike ovog dela Subotice sa koracima koje je Grad pre-duzeo radi održavanja i iz-gradnje komunalne infra-strukture za ovu godinu:

„Za 2019-tu u Malom Ra-danovcu u planu je da se iz-gradi-rekonstruiše kolovoz u Jug Bogdanovoj ulici, što će uslediti vrlo brzo, a za ovu godinu još je planirano i sre-đivanje trotoara u ulicama Lifke Šandora, Radnoti Mi-kloša i Ištvana Viga. Osim toga, uradiće se i nasipanje nekategorisanoh-zemljanih puteva u ulici Đevđelijskoj, u dužini od oko 180 metara, i oromskoj ulici, u dužini od 120 metara“.

U odnosu na sadašnje stanje, buduća pijaca biće savremena i dobro opremljena

Bivši glavni gradski arhitekta Sabo Žombor postavio je pitanje da li će biti dovoljno parking mesta na novoj pijaci?

NOVEZanimanje: dobar izbor - siguran uspeh8 Broj 12312. jul 2019.

Savremena advokatura usta-novljena je u Srbiji Zakonom o javnim pravozastupnicima do-netim na predlog Vlade Ilije Ga-rašanina 28. februara 1862. go-dine za vreme vladavine Kne-za Mihaila Obrenovića. Donoše-njem tog zakona pravna pomoć je poverena samo školovanim pravnicima, koje u ovo zvanje upiše Ministarstvo pravde. Sa-vremeni komorski sistem uve-den je u Srbiji Zakonom o ad-vokaturi 1929. godine kada je i osnovana Advokatska komo-ra Beograda, kao obavezna aso-cijacija advokata, koja autono-mno odlučuje o upisu novih čla-nova, vodi njihov Imenik, propi-suje norme profesionalnog po-našanja i izriče sankcije za nji-hovo nepoštovanje, kao i da vodi brigu o edukaciji budućih advokata.

Tokom prakse advokati se obično specijalizuju za određe-nu oblast prava, parnicu, krivi-cu, vanparnicu, izvršenje, pri-vredu, ili neki drugi postupak.

Advokatura podrazumeva analizu propisa, pravno saveto-vanje, analizu ugovora, presu-da, rešenja i druge dokumenta-cije, velike vremenske pritiske, veliku odgovornost, a slobodno vreme postoji samo kao teorij-ski koncept.

Koliko god glamurozno izgle-dala advokatura na prvi pogled, ta profesija ipak nije kao što se čini. Prema rečima Maje Lala-tović Salatić, subotičkog mla-dog advokata, hijerarhija u ov-dašnjem advokatskom sve-tu podrazumeva da su na sa-mom vrhu zvučna imena koja

čine mali broj ukupne advokat-ske populacije. - Najbolje prola-ze oni koji su nasledili već uho-dane advokatske kancelarije, dok je ostalima prepušteno da se snalaze. Mlađi i neafirmisani advokati nose najveći deo posla.

Profesija advokata je u isto vre-me teško i lepo. Ovu profesiju jednostavno treba voleti i onda sve negativne strane ne izgleda-ju toliko strašno. Advokatura je vrlo dostojanstven, ugledan, od-govoran i savestan posao ali je i mnogo stresan.

Nemamo radno vreme i

moramo da budemo stalno do-stupni klijentima kako bi mogli da im pružimo pravnu pomoć.- rekla je Maja Lalatović Salatić

Koji su prednosti i nedo-staci tvog zanimanja?

Ono što je dobro u mom zani-

manju, propisano je osnovnim načelima profesionalne etike advokata. Posao je samostalan i nezavistan. Advokati sve sami organizuju i imaju slobodu. Po-sao je dostojanstven i odmeren. Svojim ugledom, radom i tru-dom advokati grade reputaciju i time postaju renomirani advo-kati. Posao je vrlo interesantan i dinamičan. Još jedna lepa stra-na posla je humani deo advoka-ture što podrazumeva besplatnu pravna pomoć i nudi mogućnost zastupanja građana i pravnih lica čija su prava narušena.

Negativna strana je što je po-sao veoma naporan jer zahte-va 24 sata pripravnosti, i zbog toga je dosta stresan. Stalna dostupnost strankama nekada zna da iscrpi a veliki deo posla nosi rizik nedostatka slobodnog vremena.

Šta bi preporučili mla-dima koji žele da se bave advokaturom?

Obzirom da sam i ja mladi advokat, ono što bih preporučila svima koji žele da se bave ovim dostojanstvenim poslom je da nikada ne treba da im bude mo-tiv da uđe u ovu profesiju kako bi zaradili veliki i brz novac. Da-nas su mladi ljudi okupirani tim motivom. Ovu profesiju treba voleti. Advokatura je profesi-ja koja traži konstantno učenje i usavršavanje. Ja radim ono što volim i volim ono što radim i to je moj osnovni pokretač.

Da li može da se živi od advokature?

Od advokature može lepo da se živi. Ali, opet naglašavam da bi svaki advokat trebalo da bude umeren i odmeren. Mi ne radimo za mesečnu platu koja

je svakog meseca ista. Posto-je meseci kada se više ili slabi-je zaradi.

Da li se lako nalazi posao u Subotici nakon položenog Pravosudnog ispita?

Mladom advokatu je teško da nađe posao u Subotici. Ima mnogo advokata i velika je kon-

kurencija. Puno ima iskusnih advokata sa dobrom reputaci-jom pa mladima treba mnogo vremena da bi se dokazali. Ob-zirom da advokatura podrazu-meva i administrativni i kurirski posao, mladim ljudima je teš-ko da obezbede sredstva kako bi zaposlili neku osobu koja bi im pomogla pa moraju sve sami da rade i to im oduzima dosta vre-mena. Ali, pozitivna strana toga je da mladi advokati koji rade uz iskusne advokate mogu mno-go da nauče i da steknu velika iskustva.

L. Marjanov

Razgovor sa Majom Lalatović Salatić, advokatom

Dostojanstven i odmeren posao

Ovu rubriku podržava grad Subotica

Advokat je lice koje se, skladno propisima države u ko-

joj obavlja delatnost, bavi advokaturom. To najčešće po-

drazumeva zastupanje i savetovanje fizičkih i pravnih

lica pred državnim organima i različitim institucijama.

Advokatura je nezavisna i samostalna služba pružanja

pravne pomoći fizičkim i pravnim licima.

Uslovi za sticanje zvanjaDa bi neko postao advokat mora da ispuni sledeće uslove: da

stekne diplomu Pravnog fakulteta i da posle završenog pravnog fakulteta stekne radno iskustvo na poslovima pravne struke. Na-kon stečenog radnog iskustva potrebno je da dobije potvrdu o radnom iskustvu sa bližim opisom poslova pravne struke koje je kandidat obavljao. Ako je ispunio prethodne uslove onda može da se kandiduje za polaganje pravosudnog ispita. Ako je položio pravosudni ispit, obraća se Advokatskoj komori sa molbom za prijem u istu i upis u imenik advokatske komore. U slučaju pozi-tivne odluke komore, kandidat dobija Rešenje o upisu u imenik, Kodeks, i nakon svečanog polaganja zakletve postaje advokat.

Potrebne veštine i osobine

Advokat je titula koja se danas koristi u velikom bro-ju evropskih zemalja, pogo-tovo u romanskim i sloven-skim, ali i u skandinavskim, i predstavlja lice koje je ovla-šćeno da daje pravne savete, piše različite podneske i za-stupa fizička i pravna lica, te je i član određenog udruže-nja, tj. komore. Veštine koje su potrebne svakom advo-katu su da ima dobru ko-munikaciju i analitičko raz-mišljanje. Dok su poželj-ne osobine svakog advoka-ta: udubljenost, savesnost, i odgovoronost.

NOVE društvo 9Broj 12312. jul 2019.

Subotičke proizvođače viša-nja, ovog leta zadesila je prava katastrofa. Ne toliko zbog slabog roda, koliko zbog niske otkup-ne cene koja ne može da pokrije ni osnovne troškove proizvodn-je. Zbog toga, mnogi voćnjaci pod višnjama ostaće ove godine neobrani.

-A kome se isplati da bere višnje, kad za berbu treba platiti 28 dinara po kilogramu, a otkup-na cena industrijske višnje je od 30 do 40 dinara,- kaže Tatjana Vidaković Vizin, koja sa svo-jim ocem Antunom u Ljutovu pod višnjama ima voćnjak od 22 hektara. Gde su tu ostali troškovi proizvodnje? Zbog obilnih kiša, višnju su ove godine napale bro-jne bolesti, pa smo voćnjake mo-rali i nekoliko puta da prskamo. Potrošena su ogromna sredstva na zaštitu i ova niska otkupna cena nas je totalno deprimirala. Proizvođači višanja ove godine imali su od otkupljivača klasičnu ucenu. Pred berbu nam je rečeno

da će otkupna cena tradicional-ne višnje „oblačinke“ biti 80 di-nara kao i ranije, na početku ber-be otkupljivači su kratko plaćali 55 dinara a sad je cena spala na 30 do 40 dinara za kilogram. Da bi se pokrili bar direktni troškovi proizvodnje sa minimalnom za-radom, otkupna cena višnje ne sme biti manja od 6o dinara za kilogram“.

Zbog slabijeg roda, upo-la manjeg nego prošle godine u Srbiji i činjenice da su prole-tos višnje u Poljskoj, najvećem evropskom proizvođaču ovog voća, izmrzle, svi su očekivali do-bru otkupnu cenu, što se nije de-silo. Otkupljivači su imali dos-ta prošlogodišnjih zaliha u svo-jim hladnjačama, a pometn-ju na našem tržištu napravili su šverceri višanja.

-Umesto našu domaću višnju, izvoznici su u Mađarskoj i Makedoniji kupovali jeftinu industrijsku višnju za čak 20 dinara i onda je „prepakivan-jem“ izvozili u Rusiju kao našu. Rusko tržište je ovom višnjom brzo „zasićeno“ i mi u Srbiji smo ostali „kratkih rukava“. To je i razlog što nas otkupljivači i izvoznici ucenjuju, ponu-de nisku cenu u stilu „uzmi ili ostavi“. Pošto nema prerade, mnogi su prinuđeni da ovogo-dišnju višnju prodaju „bud-za-što“ ili da rod ostave na sta-blima, -kaže Tatjana Vikadko-vić Vizin. Ona zamera državi, što je kontrola izvoznika viša-nja slaba.

Antun i Tatjana Vidaković, prvi put ovog leta nisu imali problema sa obezbeđivanjem radnika za berbu. Ne zato što su nezaposleni sa Biroa rada „navalili“ na posao, već što Vi-dakovići imaju godinama svoje sezonske grupe koje dolaze iz okolnih mesta Sombora, Vrba-sa, Sivca, Kljajićeva, Bačke To-pole, Kule i Stare Moravice.

-Od troškova u proizvod-nji kilograma višnje, preko 40 odsto ode za berbu,- objašnja-va Antun Vidaković. Najveći

su troškovi do-voza i odvoza radnika u naše voćnjake. Da bi, na primer

50 radnika au-tobus odvezao i vratio u Bač-ku Topolu, tre-ba platiti naj-manje 20.000 dinara. Još je dobro ako doveze 50 rad-nika, a mnogi od njih odusta-nu od posla, pa autobus u Lju-tovo dođe skoro poluprazan, a troškovi ostanu isti. Zbog veli-ke tražnje radnika, bili su pri-nuđeni da cenu branja po kilo-gramu višanja sa 22 dinara, po-većamo na 30 dinara. Proseč-ni berač, dnevno za osam sati može da ubere od 90 do 100 kilograma, što je dnevnica od skoro 3.000 dinara. Ni to nije

pomoglo da se Subotičani za-interesuju za rad. Sreća je, što se još sa strane mogu naći isku-sni, stariji berači, koji imaju svoje grupovođe i sa kojima u berbi nije bilo nikakvih proble-ma. Nije lako brati konzumnu višnju, jer svaka peteljka kod

konzumne višnje mora biti na svom mestu.

Sasvim druga je priča kod industrijske višnje, koja se bere mašinski. Mašina, plod „doma-će pameti“ nazvana „Samober“ koja vibracijom trese višnje i smešta ih direktno u gajbice, zamenjuje 150 radnika. I sami smo prisustvovali ovom „čudu tehnike“ gde je mašina koju su opsluživali petorica radnika za tri minuta obrala i smestila

u gajbice stablo višanja pre-puno roda. Umesto ruku, viš-nje se beru vibracijom, pokret-ne trake sa strane, koje podižu i spuštaju vredni radnici Alek-sandar Tumbas, Devid Leden-ski i Marko Prćić, smeštaju viš-nje u gajbice, gde im predhod-no ventilator oduva lišće i neči-stoću, a tu kraj punih gajbi cr-venog kao krv ploda je i kontro-lor Ana Čupak.

-Ova mašina je bar malo spa-sila proizvodnju višanja i nas same proizvođače,- kaže Tatja-na. Problem je što ovogodišnje višnje slabo opadaju i pola roda nam je ostalo na grani. Nije nam se isplatilo da dva puta tresemo, a pogotovo da višnje beremo ručno. Niko u Ljutovu neće ni da ih bere džabe za pro-izvodnju rakije“.

Proizvođači višanja iz Ljuto-va i Tavaknuta, jedini izlaz iz ove situacije vide da država po-oštri mere kontrole šta to izvo-znici sa „našim papirima“ izvo-ze u Rusiju i da se proizvođači-ma stimulativnim merama po-mogne da otvaraju prerađivač-ke kapacitete.

-Nije šleper pun višanja iz Makedonije vrabac pa da ih ca-rinici ne primete ili država ne kontroliše, šta se desilo sa tim višnjama u kojim su to marke-tima završile,- kaže Tatjana Vi-daković Vizin. Mi smo ove go-dine prošli kao malinari. Ot-kupljivači neće, ili nude malu cenu za višnju i pošto nema-mo prerade, prinuđeni smo da je prodajemo džabe. Da imamo pogone za preradu višanja, bila bi druga priča. Zato država tre-ba da nam pomogne da izgra-dimo pogone za preradu viša-nja, da nam se ne bi ponovila ova godina“.

M.Mitrić

Zbog niske otkupne cene višanja, subotički voćari „obrali bostan“.

Pola roda ostalo na granama

KvalitetProizvođači višanja, ove

godine ne samo da nisu za-dovoljni sa otkupnom ce-nom već i sa rodom. Rodilo je upola manje nego prošle godine i što je najgore zbog dugih kišnih dana petelj-ke kod višnje su otvrdnule i teško trešenjem padaju sa grana.

-Kad je višnjama treba-lo sunce, proletos smo ima-li 40 kišnih dana i višnja je krupna ali puna vode,- kaže Tatjana Vidaković. Za indu-strijsku višnju to nije pro-blem, ali konzumna čim se ubere puca i brzo trune“.

SavetMarko Prćić, jedan od

iskusnih berača višanja ima i dobar savet kako najviše za dan ubrati ovog voća.

-Gajbu ili neku kofu ve-žeš ispred sebe i rokaš. Uz-meš 3-4 drveta i prvo obereš vrhove ujutru dok ne upe-kne sunce, a kad bude u ze-nitu ideš oko drveta kako se kreće sunce, da ne bi goreo kao budala. Znači radiš po etapama delove drveta.

Da bi se pokrili troškovi proi-zvodnje i obezbedila minimalna zarada, najniža cena za kilogram industrijske višnje treba da bude 60, a ona je sada od 30 do 40 di-nara. U voćnjaku Antuna Vida-kovića u Ljutovu pola roda osta-lo na granama. Pometnju na trži-štu napravili su špekulanti, koji jeftino kupuju višnju u Mađar-skoj i Makedoniji a onda je kao našu domaću izvoze u Rusiju.

Tatjana Vidaković Vizin

NOVEdruštvo10 Broj 12312. jul 2019.

Kako je proletos loše kre-

nulo, subotički ratari su

ipak zadovoljni sa ovogo-

dišnjim rodom i kvalite-

tom pšenice. Sa hektara se

žanje od 4 do 5 tona pšeni-

ce, a vlažnost zrna je oko

13 procenata. Najvažni-

je je da se „hlebno žito“ što

pre skine sa njiva i uskla-

dišti na sigurno, kako bi se

izbegle kiše koje umanju-

ju rod. Direkcija za robne

rezerve ove godine pšeni-

cu otkupljuje po 20 dina-

ra za kilogram, što je za

2 dinara više nego prošle

godine.

Stabilizovanje vemenski prilika, rata-ri Subotice maksimalno koriste,kako bi pre eventualno novih kiša, pšenicu skinu-li sa što više parcela i mestili je na sigur-no, u silose i skladišta. Da ovogodišnju že-tvu ubrzaju koliko god je to moguće, pro-izvođačima poručuje i prof. dr Miroslav Malešević, jedan od vodećih eksperata za pšenicu, napomunjući da svaka nova

kiša „spira“ kvalitet i ovogodišnji rod pše-nice. Među prvima žetvu pšenice u rekor-dnom roku, koja je bila posejana na skoro 50 hektara, završio je Marinko Mačko-vić iz Ljutova.

- Žurio sam da što pre uberem rod i otmem ga od nepogoda koje dolaze sa neba,-kaže Mačković. Izbegao sam ove poslednje kiše i pšenicu smestio na sigur-no. Sada mogu da „nakrivim šešir“ i če-kam bolju cenu“.

Od skoro 20.000 hektara koliko je u subotičkom ataru pod pšenicom, žetva je stigla tek na polovinu i ako vreme poslu-ži ovaj posao ratari će brzo završiti. Prino-si se kreću od 4,5 do 5 tona po hektaru sa procentom vlažnosti zrna iznad 13, što je ipak dobar prinos za ovu godinu imajući u obzir da je pšenica kasno nikla zbog veli-ke suše tokom jeseni,a onda su je proletos dočekale obilne kiše.

-Rod je za oko 30 odsto manji u odno-su na prošlu godinu, ali kakvi su bili ne-povoljni vremenski uslovi za pšenicu, više sam nego zadovoljan sa prinosom,-kaže Mačković. Ubrao sam oko 5 tona po hek-taru, što je dobar rod a zadovoljan sam i sa kvalitetom. Jedino strepimo kakva će biti otkupna državna cena pšenice. Sada je cena oko 17 dinara, a da se pokriju troško-vi i obezbedi minimalna zarada, cena ovo-godišnje pšenice ne sme biti niža od 20 di-nara. Ako ne bude ove cene, moja pšenica ide na čekanje boljih dana za prodaju“.

Prilikom prošlonedeljne posete uzor-nom stočaru Saši Sinešu iz Bikova, mi-nistar poljoprivrede Branislav Nedi-mović najavio je da će Vlada Srbije inter-venisati sa novom ponudom otkupa pše-nice, što je i urađeno. Po ceni od 20 di-nara kilogram Robne rezerve će od rata-ra ove godine da otkupljuju pšenicu ovo-godišnjeg roda. Vest da će otkupna cena pšenice ove godine biti 2 dinara veća nego lane, obradovala je mnoge ratare.

- Mogla je da bude i veća, ali sa 20 di-nara za kilogram uspećemo da pokrijemo mnoge troškove,- kaže Marinko Mačko-vić. Lako je našim susedima a da i ne go-vorim Evropljanima, da imaju nisku cenu pšenice od 17 dinara kilogram, kad im dr-žava kao stimulaciju daje najmanje 200

evra po hektaru. I mi smo u početku dobi-jali stimulaciju po 150 evra po hektaru za ratrsku proizvodnju, to je kasnije smanje-no na 50 evra, a ove godine dobiću samo 4.000 po hektaru i to samo za 20 hektara koje obrađujem. Da je ostala ova sadašnja tržišna cena od 17 dinara, izračunao sam da bi u proizvodnji pšenice po jutru imao čist gubitak od 3.000 dinara, a moj muko-trpni rad,došao bi kao gratis“.

M.M

U subotičkom ataru žetva pšenice ulazi u pun finiš

Žure da otmu rod od neba

IzvozSa 660.000 hektara pod pšeni-

com, koliko je zasejano, uz prosečan prinos od 4,5 tone po hektaru, Srbija će ove godine proizvesti skoro 3 mili-ona tona pšenice.

Za domaće potrebe dovoljno je 1,5 miliona tona pšenice, a sav ostali vi-šak biće izvezen. Prošle godine Srbija je izvezla 1,1 milion tona žita i brašna na strana tržišta.

Robne rezerveRepublička direkcija za robne re-

zerve oglasila je da će ove godine ot-kupiti do 25.500 tona merkatilne pše-nice roda 2019.godine domaćeg pore-kla po ceni od 20 dinara za kilogram.

Kupovina pšenice obaviće se po-sredstvom Produktne berze AD Novi Sad, od fizičkih lica, registrovanih po-rodičnih gazdinstava, zemljoradnič-kih zadruga i skladištara. Minimal-na količina pšenice koja se odkupljuje od proizvođača je deset tona, a mak-simalna 100 tona. Rok plaćanja otku-pljene pšenice je 15 dana.

Marinko Mačković iz Ljutova

NOVE zdravstvo 11Broj 12312. jul 2019.

Odelenje epidemiologije subotičkog Zavoda za jav-no zdravlje, svakodnevno prati situaciju oko komara-ca zaraženih groznicom Za-padnog Nila. Obzirom da su na dva mesta u junu, u Su-botici i na Paliću, gde su po-stavljene klopke, registro-vani komarci koji taj virus, sugrađanima se savetuje poseban oprez. Epidemiolo-zi ipak kažu, da obolelih za sada nema, ali da je situaci-ja ozbiljnija, obzirom da su komarci koji nose virus gro-znice Zapadnog Nila, stigli i do nas.

Komaraci sa virusom zapad-

nog Nila do sada su registro-vani u Srbiji u Beogradu, No-vom Sadu, Somboru, Zrenjani-nu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici i Subotici.

U 2 klopke, nađeni zaraženi komarci

U subotičkom Zavodu za jav-no zdravlje, na odelenju epide-miologije, svakodnevno prate si-tuaciju oko komaraca, koji nose virus groznice Zapadnog Nila.

- U Subotici su na pet lokacija postavljene klopke, a na dve lo-kacije u junu, su nađeni komar-ci zaraženi groznicom Zapadnog Nila. Obolelih još uvek nema. Ipak, treba ukazati na simptome ujeda komarca zaraženog tim vi-rusom. Blaže slike bolesti su do 50-e godine, a već od 70-e nasta-ju komplikacije, poput upale moz-ga, od čega oboli jedna od 150 in-ficiranih osoba. Prošle godine u Vojvodini je umrla 31 osoba od groznice zapadnog Nila, što nije ni malo mali broj. U 80 odsto slu-čajeva inficirani ubodom komar-ca nemaju kliničku sliku, ali ne može se sa sigurnošću tvrditi da

neki od tog velikog procenta nisu i oboleli. Registrovanih slučajeva sa težom kliničkom slikom nema za sada, a simptomi u onih 20 po-sto koji imaju blagu kliničku sli-ku su povišena temperatura, gla-vobolja, nespecifična osip po koži ili nešto drugo. To znači da osoba ima manifestacije na centralnom nervnom sistemu, obično neko od zapaljenja moždanih omota-ča, to je već teško stanje. Tada se uzima lihvor, radi se punkcijom, a ako se dokaže prisustvo virusa, jasno je da se radi o oboleloj oso-bi - kaže dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u subotičkom Zavo-du za javno zdravlje.

Nema vakcine, važna preventiva

Obzirom da vakcine pro-tiv groznice Zapadnog Nila koju prenose komarci, još uvek nema,

izuzetno je važna preventiva.- Uništavanje i borba protiv

komaraca je najbitnija, a po-jedinci treba da se čuvaju ubo-da, jer vakcine još nema. Na dva mesta, u centru Subotice i na Pa-liću, nađeni su komarci zaraže-ni groznicom Zapadnog Nila, u trećoj nedelji juna. Specijal-ne klopke je na pet lokacija po-stavio beogradski Zavod za bi-ocide i medicinsku ekologiju. Te

klopke privlače i više stotina ko-maraca, a analizom se posle tra-ži genetski materijal. Prenosioci virusa su svi komarci i tigrasti i „domaći”. Tigrasti može da pre-nese bolest denga, zika i čikun-gunja, koje sada nisu registro-vane, ali te i druge vrste bolesti mogu da prenesu i nove agresiv-ne vrste komaraca - objašnjava dr Bohucki.

A. Šiška

Opšta bolnica Subo-tica je u okviru proce-sa reakreditacije, nakon završenog ocenjivan-ja od strane Komisije spoljašnjih ocenjivača - AZUS-a u periodu od 13. do 17. maja, dobila akre-ditacioni status na mak-simalnih 7 godina. Na os-novu rezultata, subotička Opšta bolnica ocenjena je ocenom 4-5, sa čak 88 odsto uspešnosti. U Upra-vi bolnice kažu, da je ovo veoma značajan datum za tu ustanovu, ali i oba-veza da se u narednom periodu obavi komplet-na rekonstrukcija bolni-ce, kao i da se o pacijenti-ma vodi još bolja zdravs-tvena zaštita.

Povodom svečane dode-

le sertifikata o akreditaci-ji, koji dodeljuje Agenci-ja za akreditaciju zdravstve-nih ustanova Republike Sr-bije (AZUS), u svečanoj sali Opšte bolnice, organizova-na je svečana dodela priznan-ja toj zdravstvenoj ustano-vi. Pored zaposlenih u Opštoj bolnici, svečanosti su prisus-tvovali predstavnici Agenci-je za akreditaciju zdravstve-nih ustanova, članovi Komi-sije za spoljašnje ocenjivan-je, lekari, medicinske sestre, predstavnici Uprave bolnice, mediji. Sertifikat akreditaci-je je direktoru Opšte bolni-ce Subotica, dr Slobodanu

Puškaru, uručio Vladimir Arsenović, v.d. direktora AZUS-a.

Najviše ocene za subotičku bolnicu

Na osnovu rezultata, subotička Opšta bolnica ocenjena je ocenom 4-5, sa čak 88 odsto uspešnosti. U Upravi bolnice kažu da je ovo veoma značajan datum za tu us-tanovu, ali i obaveza da se u na-rednom periodu obavi komplet-na rekonstrukcija bolnice, kao i da se o pacijentima vodi još bolja zdravstvena zaštita.

- Ovo je jedan od važnijih da-tuma u poslednjih nekoliko go-dina. Akreditacioni status za

period od sedam godina je kruna višegodišnjeg uloženog ogromnog rada svih zaposlenih. Ovo je ujedno i obaveza za sve nas, da održimo cilje-ve vezane za akredita-ciju, a to znači svakod-nevno unapređivanje rada i kvaliteta usluga, skraćivanje dužine hos-pitalizacije, ulaganje u novu opremu i edukaciju. U protekle dve godine u investicije u bolnici izno-sile su više od 500 milio-na dinara, a ovih dana smo dobili novi operativ-ni mikroskop, nove mo-nitore i respiratore i dru-ge aparate, koji praktič-no stižu svaki dan. Me-đutim, bez timskog rada zaposlenih, to sve ne bi

bilo ovako dobro. Podsetimo, u angio sali ove godine, zbrinuto je više od 200 infarkta, što je ve-liki uspeh za sve nas u bolnici, a najviše same pacijente. Svakih mesec dana stiže nešto od vred-ne kapitalne opreme kojom smo zamenili aparate stare 15 i više godina. Zalaganjem gradona-čelnika Subotice Bogdana La-bana, republička Kancelari-ja za javna ulaganja odobrila je finansiranje kompletne ob-nove bolnice, vredne 20 miliona evra, čime će ona konačno do-biti izgled jedne savremene bol-nice 21. veka u svakom pogle-du, počev od smeštaja pacijena-ta, uslova rada za lekare, pa do nove opreme i drugo - istakao je

dr Slobodan Puškar, direktor Opšte bolnice Subotica.

Akreditacija “živela” dugo godina unazad

Subotička bolnica je sada praktično, dobila reakreditaci-ju, obzirom da podsetimo, da je 2016. godine, već dobila akredi-taciju na 3 godine. Novi sertifikat dobijen na maksimalnih 7 godi-na, govori da su ocenjivači su-botičku bolnicu, ocenili najvišim ocenama.

- Bio sam na čelu tima koji je pre tri godine obavio spoljaš-nje ocenjivanje, a prvi među jed-nakima, bio sam i sada. U ovom periodu, urađen je veoma veli-ki iskorak u ovoj ustanovi. Sada je ceo proces akreditacije dobio jednu novu dimenziju, kvalitet je podignut na viši nivo, što zna-či da je proces akreditacije “ži-veo” sve ove godine. U subotičkoj bolnici naišli smo na jedan otvo-ren i iskren pristup, prijateljsku atmosferu, koja je u mnogome pomogla da ovaj zajednički po-sao obavimo lakše. Spoljašnje ocenjivanje i dodela sertifikata su samo događaji, a proces akre-ditacije je proces koji traje i nika-da ne bi trebao da prestane - re-kao je Nenad Sretenović, pred-sednik Komisije za akreditaciju.

Vladimir Arsenović, di-rektor Agencije za akreditaci-ju zdravstvenih ustanova, ista-kao je da nije čest slučaj, da usta-nova koja pruža sekundarni nivo zadravstvene zaštite, ostvari ova-kav, zavidni rezultat.

- Ostvaren je uspeh od 88.54 odsto, što je više nego dovoljno, jer je prema Pravilniku više od 70 odsto potrebno je da bi se do-bio Sertifikat na 7 godina. Bolni-ca je ocenjivana kroz 20 oblas-ti, to na osnovu 925 kriterijuma i 70 kriterijuma za bezbednost, od kojih nijedan ne sme biti ocenjen manjom ocenom od četvorke. Ra-duje me činjenica što postoji kon-tinuirani trend poboljšanja rada. Svi smo mi ovde zbog pacijena-

ta, kojima moramo da pružimo što bolji kvalitet usluga a to ćemo postići jedino ako i sami konti-nuirano učimo i usavršavamo se - istakao je u svom govoru Arsenović. A. Šiška

U junu, na dva mesta, u Subotici i na Paliću, nađeni komarci sa groznicom Zapadnog Nila

Nema obolelih sugrađana

Opšta bolnica Subotica u okviru procesa reakreditacije, od strane AZUS-a, dobila akreditaciju na maksimalnih 7 godina

Nastavlja se ulaganje u opremu i još bolja briga o pacijentima

Opasne i ptice seliceVeliki rezervoar virusa groznice Zapadnog Nila su i ptice koje

migriraju. Epidemiolozi pojašnjavaju da komarci ustvari sisaju krv ptica, zatim prenose bolest, pa treba znati da je svaka vrsta komarca potencijalni prenosilac virusa groznice Zapadnog Nila. Takođe se navodi da su ženski komarci (komarice), registrovane da više ujedaju, kao i da su više nosioci zaraze u odnosu na muš-ke komarce. U Severnobačkom okrugu, prošle godine su 4 osobe hospitalizovane sa teškom kliničkom slikom groznice Zapadnog Nila, i uspešno su izlečene.

Radile i Fokus grupe

U okviru procesa reakre-ditacije, organizovane su i “Fokus grupe” sa pacijenti-ma, zaposlenim u ustanovi, kao i partnerima Opšte bol-nice Subotica, gde su tokom razgovora učesnici mogli da iznesu svoje utiske i mišlje-nje o radu bolnice. Za sve za-poslene to je bilo vrlo prijat-no iskustvo, ali i veliki iza-zov da se radi još bolje i kva-litetnije, na zadovoljstvo pa-cijenata, a rezultati su sada i transparentni, akreditaci-ja za bolnicu na maksimal-nih 7 godina, tvrde u Upra-vi bolnice.

dr Slobodan Puškar

NOVE

Usled ekstremno vi-

sokih temperatura,

veliki broj sugrađa-

na, žalio se na zdrav-

stvene tegobe, a neki

su čak i kolabirali. U

Službi Hitne medi-

cinske pomoći Doma

zdravlja Subotica

kažu, da su se telefo-

ni od poziva građa-

na usijali, da je posla

bilo i više nego pre-

više, ali da su svuda

stigli na vreme da

pomognu. Oscilacije temperature, visoka

temperatura spoljašnje sredine, vlažnost i pritisak vazduha veli-ki su stres za ljudski organizam u letnjih mesecima, naročito ako se uzme u obzir, da je za potpunu aklimatizaciju - proces kroz koji se organizam prilagođava pro-pmenama u spoljašnjoj sredini, potrebno čak 60 dana postepe-nog prilagođavanja.

Kolabiranje na ulici i radnom mestu

Dnevne temperature tokom protekle nedelje i vikenda, prela-zile su da podsetimo čak i 34-ti podeok, te su sugrađani, u veli-kom broju, itekako osećali ozbilj-nije tegobe. Veliki broj njih, zvao je Hitnu službu za pomoć, neki su odlazili u ambulante opšte prakse kao i na Hitan prijem u bolnicu. U zavisnosti od imuni-teta organizma, svaki pojedinac tegobe zbog vrućina osećao je na svoj način, ali je bilo i dosta kola-biranja na ulici, radnom mestu.

Služba Hitne medicinske pomoći subotičkog Doma zdravl-ja je u proteklih nedelju dana, ra-dila pojačanim intenzitetom.

- Zabeleženo je oko 10 kolap-sa na javnim mestima i čak 40 terenskih intervencija na dne-vnom nivou na teritoriji gra-da Subotice. U cilju edukacije građana i preveniranja štetnih efekata visoke spoljne tempera-ture, spomenuću par kliničkih entiteta sa kojima se ovih dana najčešće susrećemo.To su toplo-tna iscrpljenost, koja se javlja nakon dužeg boravka u uslovi-ma vrućine, kada se znojenjem

gubi značajna količina tečnosti i elektrolita. Može biti praćena mučni-nom, glavoboljom, vrtoglavicom, ubr-zanim pulsom i ne-svesticom. Toplot-ni grčevi se javlja-ju u vidu nevolj-nih spazama mu-skulature gornjih i donjih ekstremite-ta. Sunčanica na-staje kao posledi-ca dužeg izlaganja glave naročito poti-ljačnog dela sunče-vim zracima. Simp-tomi su: Suva koža, povišena telesna temperatu-ra, vrtoglavica, nemir, crveni-lo lica. I na kraju, sam toplotni udar je stanje, koje zahteva hit-nu medicinsku intervenciju. Po-tencijalno fatalno stanje je re-zultat dugotrajnog izlaganja suncu i fizičkom naprezaju, kao

i boravkom u toplim i ne klima-tizovanim prostorijama. Nasta-je kada temperatura tela dosti-gne 41 stepen i više - kaže za naš list dr Vanja Vujinović, iz su-botičkog Doma zdravlja.

Čuvajmo se toplote !

Sva promenjena zdravstve-na stanja usled vrućina, mogu se prevenirati pridržavanjem jed-nostavnih saveta lekara.

- Unos dovoljne količine tečnosti, vode, mineralne vode, ceđenih sokova u količini od 3 do 5 litre na dan. Treba izbe-gavati unos alkohola, gazira-nih pića, ne preterivati sa uno-som kofeina. Jesti češće i manje obroke bogate povrćem, voćem, žitaricama, supama i čorbama. Izbegavati masnu i žačinjenu hranu, suhomesnate proizvode i slatkiše.Prostorije koje su klima-tizovane održavati rashlađenim ali se savetuje da temperatu-ra prostorije u kojima se bora-vi bude niža za oko 7 stepeni od spoljašnje temperature. Izbega-vati boravak na suncu i fizički rad u najtoplijem delu dana od 10 do 17 časova. Tuširati se više puta dnevno mlakom vodom, a pri napuštanju kuće, nositi sve-tlu komfornu odeću od prirodnih materijala, šešire i naočare za sunce kao i kremu sa zaštitnim faktorom - savetuje dr Vujinović. A. Šiška

zdravstvo12 Broj 12312. jul 2019.

Milena Gavrilović, dr stomatologije

Traumatskoizbijanje zuba

Traumatska ekstrakcija zuba je pot-

puno izbijanje zuba iz zubne čašice i predstavlja jednu od najtežih povreda zuba. Najosetljiviji zubi na ovaj tip po-vrede su gornji centralni i lateralni se-kutići, zbog njihovog položaja i isture-nosti u odnosu na ostale zube. Najče-šći uzroci zbog kojih dolazi do izbijanja kao i preloma zuba su pad kod mlečnih zuba, a direktni udarac u zub kod stal-nih zuba.

U terapiji ovih povreda je najvažnije hitno reagovanje jer kako vreme prola-zi šanse za uspešnost lečenja su sve ma-nje. Najvažniji faktori od kojih zavisi uspeh replantacije (ponovnog vraćanja u zubnu čašicu) su: vreme proteklo od povrede do replanta-cije, način čuvanja zuba u tom periodu, stepen razvoja korena izbije-nog zuba, stanja kosti, prethodno stanje i očuvanost zuba i desni kao i sam način replantacije zuba.

Kada dođe do izbijanja zuba, idealno bi bilo kratko ga isprati pod mlazom tekuće vode i odmah vratiti u zubnu čašicu a pacijenta tran-sportovati u stomatološku ordinaciju. Ukoliko nije moguće na licu mesta vratiti zub, dobra sredina za njegov transport do ordinacije u roku od najviše sat vremena je pljuvačka, pa se može transportovati u ustima povređenog. Do dva sata se zub može čuvati u fiziološkom rastvoru, a za duži period idealno bi bilo držati ga u odgovarajućem specijalnom medijumu za avulzirane zube ili u hladnom mleku.

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

Maćuhica Drugi naziv za maćuhicu je dan

i noć, šarena ljubičica. Najbitni-ja oblast dejstva maćuhice su kož-ne bolesti. Moćno dejstvo maćuhi-ce je lečenje jednog obolenja ekce-ma kod dece. Ekcem dece se javlja kod malih pacijenata predisponira-nih za alergijske reakcije. To se u medicini naziva - atopijskom kon-stitucijom. Iz redova ove dece re-grutuju se budući bolesnici od op-struktivnog bronhitisa i astme.Bo-lest se stvara već sa par meseci sta-rosti beba , dajući najčešće crvenilo obraza, sa osećajem svraba, što dete čini nervoznim, pa ono češće i če-sto stvara ranice i infekcije. Prome-ne se mogu javiti i na drugim delovima tela često na rukama, i no-gama. Ako je bolest blaže forme, ona često prolazi bez posledica. Iskustvo sa maćuhicom je pokazalo da je ona ovde visoko efika-sna , dajući i preko 80% izlečenja. Blage forme bolesti izleče se za manje od nedelju dana. Tu se biljka primenjuje i u obliku čaja i obliku obloga. Čaj se pravi tako što se 1 kk maćuhice prelije sa 125 ml proključale vode, poklopi i ostavi da stoji 15-20 minuta. Za-tim se čaj procedi. a 50 ml se odvoji za mazanje dečije kože vatom a prijatno topao čaj 2-3 puta dnevno. Ostatak se zasladi medom i da se detetu da ga pije, ako ne postoji alergija najbolje sa bagre-movim medom.

Teže forme bolesti se leče srazmerno duže ali se ozdravljenje nazi-re najdalje nakon 14 dana. Ponekad je dovoljno da se samo čaj pije ili da se promene mažu spolja.

Maćuhica ostvaruje odlične rezultate i kod drugih kožnih bolesti : mladalačkih i tvrdokornih akni, kožnih osipa različitog uzroka, ek-cema krasti itd. Diuretički efekti maćuhice prijaju i urinarnom trak-tu i njegovim tegobama, što je čini vrlo upotrebljivom i u ovim indi-kacijama. Čaj za odrasle :2 kk maćuhice preliti sa 250 ml proključa-le vode i poklopiti . Procediti posle 20 minuta i piti zaslađeno medom 2,3 šolje dnevno. Nuspojave: izuzetno retke kožne reakcije. Prekid terapije sanira stanje.

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE

Dele se paketi hraneu Crvenom krstu

U subotičkom Crvenom krstu, ove nedelje počela je dodela pa-keta hrane, za najsiromašnije sugrađane.

- Crveni krst u Subotici započeo je podelu paketa hrane za najsiromašnije. Paketi su obezbeđeni od od Vlade Pokrajine za naše sugrađane, a prema spiskovima subotičkog Centra za so-cijalni rad i mesnih zajednica. Biće podeljeno ukupno 500 pa-keta hrane i 500 paketa higijene - pojasnio je Zoran Molnar, stručni saradnik u Crvenom krstu.

Podela paketa se obavlja 8. jula, u prostorijama Crvenog kr-sta Subotica, u vremenu od 7 do 12 časova, svakog radnog dana, i trajaće dok se svi paketi ne uruče korisnicima.

A. Šiška

Tropske temperature izazvale veliki broj poziva u pomoć sugrađana Hitnoj službi Doma zdravlja

Bilo puno kolapsa

Rashladite i svoj dom

Veoma je bitno da, pored opštih preporuka kako se nositi sa visokim temperatu-rama, rashlađujemo i pros-tor, odnosno dom u kojem živimo. Lekari kao najvažnije preporuke ističu da je potre-bno održavati idealnu sob-nu temperaturu ispod 32°C danju, a 24°C noću. To je po-sebno važno za decu, osobe starije od 60 godina ili oso-be sa hroničnim zdravstve-nim problemima. Treba ko-ristiti i hladniji noćni va-zduh, za rashlađivaje pros-tora u kojem živimo, a ako je moguće, otvoriti sve pro-zore ili podignuti roletne tokom noći i ranih jutarnjih sati, kada je spoljašnja tem-peratura niža. Ukoliko imate klima uređaj, treba zatvori-ti vrata i prozore, da se troši više energije, nego što je po-trebno. Podesito temperatu-ru tako da ne bude niža od 7˚C od spoljašnje.

dr Vanja Vujinović

NOVE grad 13Broj 12312. jul 2019.

Kroz Suboticu od petka do petkaU periodu od 12.

jula do 18. jula

Subotica nudi

raznolik i bo-

gat program,

te će Subotičani

moći da uživa-

ju u različitim

i zanimljivim

dešavanjima.

Petak, 12. julAIESEC, najveća organiza-

cija vođena od strane studena-ta, organizovaće i ove godine u saradnji sa Fondacijom “Dani-lo Kiš” događaj “Global villa-ge” koji će se održati od 18 do 20 časova u Omladinskom klubu “Skladište”. Za sve zainteresova-ne ovom prilikom mladi iz Tuni-sa, Turske, Indije, Kirgistana i Španije predstaviće svoju kultu-ru, običaje i hranu.

U bioskopu „Abazija“ sa početkom u 21 čas, odigraće se predstava „Jedna uz drugu“ po tekstu i u režiji Gordane Vukov Ciganjik . Predstava je rezultat psihodramskih radionica i razgo-vora, plesnih i pevačkih radionica tokom kojih su subotičke umetni-ce otvarale pitanja i tražile odgo-vore o smislu umetnosti u ma-lom gradu, društvenoj ulozi žene, predrasudama i položaju ume-tnica u sredini u kojoj je jedini cilj puko preživljavanje. Umetni-ce su se ujedinile u umetničkom stvaranju te kroz istraživanje stvorile predstavu. Broj mesta je ograničen, rezervacije na br. tel: 061/ 721-24-89.

Subota, 13. julUdruženje ljubitelja pri-

rode “Poželi želju” organizu-je pešačenje okolinom grada, a za sve zainteresovane okupljan-je će biti na Paliću, autobusko stajalište kod Vodotornja, ulaz u Veliki park do 8 časova. Dola-zak sopstvenim prevozom ili au-tobusom. Pešačenje će se održati trasom: Palić, centar - ul. Orban-falva - markirana staza - jezero Tresetište - Hajdukovačka šuma - Čarobnjakova kula - Etno kamp - Palić, centar. Dužina je oko 15 km, a završetak pešačenja je oko 12 časova.

Udruženje Ličana „Lika“ Su-botica, u sklopu edukativne ma-nifestacije „Dani Nikole Tesle u Subotici“ organizuje na Vodici, Aleksandrovi salaši 124, Subo-tica u 11 časova izložbu inovato-ra, izložbu rokotvorina, vojska će ovom prilikom kuvati vojni pa-sulj, Crveni krst prezentovaće kako pomoći čoveku u raznim situacijama, a učešće uzimaju i kulturno umetnička društva, pevačke grupe i pojedinci. Pri-ređene će biti i sportske aktivno-sti za decu i odrasle. Najbolji li-terarni i grafički radovi učenika

osnovnih škola na temu o Nikoli Tesli biće nagrađeni. Deo priho-da će se dati socijalno ugroženim građanima. Ulaz je slobodan.

Na Letnjoj pozornici na Paliću, sa početkom u 20 i 30 časova prikazaće se predstava „Šta me snađe“, po tekstu jednog od na-jboljih srpskih dramskih pisaca i scenarista Nebojše Romčevića, u režiji poznatog glumca i reditelja Branka Đurića Đure. Glavni pro-tagonista predstave je naša po-pularna glumica Anđelka Prpić.

Utorak, 16. julU Startit Centru Subotica,

u 18 časova, biće održan mee-tup gde će se publici predstavi-ti Nikola Novaković, stručnjak u mašinskom učenju. Preda-vanje će biti na engleskom jezi-ku. U ovoj prezentaciji predavač će pokušati da demistifiku-je mašinsko učenje, predstavi-ti ključne koncepte i omogućiti posetiocima da primene znanje na primeru prakse. Prezentaci-ja će imati tehničke delove tako da je potrebno osnovno znan-je iz softverskog inženjerstva da bi se prezentacija u potpunosti razumela.

Bioskopi

EurocinemaU okviru “Best of Eu-

rope 2018”, predfestival-skog progama 26. Fes-tivala evropskog filma Palić, sa početkom u 19 časova u petak će se pi-kazati film Srećan kao La-zaro / Happy as Lazzaro (Italija, Švajcarska, Fran-cuska, Nemačka 2018), a u subotu film Tran-zit / Transit (Nemačka, Francuska 2018). Film “Plen” biće prikazan u pe-tak u 21 čas, a film “Spa-jdermen-Daleko od kuće” prikazaće se u petak i su-

botu od 17 časova.

AbazijaOd petka do srede prikazaće

se filmovi “Nebeska tema” sa početkom u 16 časova, “Orta-ci na točkovima” u 18 časova, “Spajdermen-Daleko od kuće” u 20 časova. Za vikend će biti pri-kazani i animirani filmovi “Taj-ni agent Mjau” u 13 časova i “Ta-baluga” sa početkom u 14 i 30 časova.

Aleksandar LikfaZa vikend prikazaće se animi-

rani film “Tabaluga” sa početkom u 11 časova. Od petka do sre-de biće prikazani filmovi “Spa-jermen-Daleko od kuće” u 19 časova, “Plen” sa početkom u 21 i 15, a film “Ortaci na točkovima” prikazivaće se do utorka u termi-nu od 17 časova. J. T.

Petrovdanski Zavičajni Sabor

U subotu, 13. jula u Multipleks Areni, Imrea Čepea 22, u orga-nizaciji Zavičajne zajednice Republika Srpska Subotica, od 16 do 19 časova održaće se turnir u malom fudbalu, a od 19 do 20 časo-va Kulturno-umetnički program (folklor, pevačke grupe iz Repu-blike Srpske i Srbije,…). Sa početkom u 20 časova nastupiće Kra-jiška grupa Majkani. U toku dana održaće se takmičenje u starim tradicionalnim sportskim disciplinama: bacanje kamena sa re-mena, nadvlačenje konopca, pretezanje štapa, skok u dalj iz me-sta, boćanje.

Uslovi za učešće na Zavičajnom Saboru:1.Nema ograničenja po pitanju učešća, mogu učestvovati sva

zavičajna udruženja sa prostora Republike Srbije, kao i sva osta-la udruženja, pojedinci ili grupe sa područja grada Subotice.

2.Uplata kotizacije za učešće – 2.500 dinara.Obezbeđen prostor za RažnijaduZa sve učesnike obezbeđen prostor za pečenje prasetine ili ja-

gnjetine. Organizator obezbeđuje i ugalj.Nagrade i priznanjaZa najbolje ekipe i pojedince obezbeđene medalje, pehari i

diplome.Informacije na br. tel.: 024/538-305, 063/ 566-346 ili na e-

mail: zzrssu@gmail.com

Svrake postale napast

Kad vidite lepu crno-belu pti-cu opasnost vam je stigla u dvori-šte. Imam malo domaćinstvo, hra-nim za svoje potrebe piliće i kokoš-ke. Puno se trudim, od svoje male penzije odvojim novac za hranu ži-vini. Veliki problem su svrake koje odnesu male piliće a od kokošaka pokupe jaja. Primetila sam da svra-ke uništavaju i grlice kojih je svaki dan sve manje. Molim Vas objavite ovo pismo, možda će neko pročita-ti i dati savet. Nisam jedina sa tim problemom jer i komšije se žale.

Srdačan pozdrav,Marki Katalin

Subotica

Danteov pakao je raj za dom starih lica “Doživeti stotu”

Zovem se Slavka Plavšić, imam 68 godina, iz Subotice sam. Bolujem od Parkinskonove bolesti, nepokretna sam, zavisna od tuđe nege i pomoći i bivši korisnik gore navedenog doma.

Vrlo nehumane neprijatnosti sam doživela dok sam tamo boravila. Nisam bila kupana 4 nedelje, pravo na banju koja mi je odobrena uskraćeno mi je. Silom sam dobijala meni nepoznatu terapiju od koje sam spavala 24h i tri dana se osećala kao zombi. Od iživljavanja dom-skog osoblja i njihove šefice polomljena su mi tri prednja zuba. Hrana je loša, bez vitamina, samo da preživiš. Od humanosti ni traga.Cena domskog smeštaja je vrlo visoka a usluga ispod nule. Sve što se nudi pre ulaska u dom sija lažnim sjajem, a pravu istinu samo znam ja koja sam na lični zahtev jedva izašla da se spasem. Proglašena sam dementnom da mi niko u spoljnjem svetu ne poveruje u tužnu istinitu priču od koje svi beže u virtualnu stvarnost. Moj um je zdrav ja sam nepokretna. Na žalost danas domove za stare većinom otvaraju osobe koje sve gledaju kroz novac, kao i njihovo osoblje koje je većinom nestručno, izuzetcima čast ali ih je malo. Po izlasku iz “Paklenog doma” moja agonija se nastavlja, obraćala sam se inspekciji medicine rada, socijalnoj službi osim poniženja nisam dobila drugo. Sleduje mi jednokrat-na pomoć koja mi je neophodna, ni nju nisam dobila.

Zahvaljujem se na objavi mog tužnog pisma, neka građani pročitaju istinu pa nek dobro porazmisle kako je žalosno kad vas neko na pravdi Boga proglasi dementnom a to nisam. Poručujem svima koji su mi naneli veliku bol i nepravdu da se prepoznaju i da će im imena biti objavljena u ministarstvu zdravlja u Beogradu jer u Subotici nema pravde za mene.

S poštovanjem,Slavka Plavšić

Subotica

• Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca •

NOVEistorija14 Broj 12312. jul 2019.

Fejsbuk stranica

Društvo „Stara

Subotica“, osno-

vana sa ciljem ra-

svetljavanja i po-

pularizacije lo-

kalne istorije,

objavila je pret-

hodnog mese-

ca nekoliko slika

sa jedne sokolske

svečanosti u Su-

botici. Posle kon-

sultovanja savre-

mene štampe is-

postavilo se da je

reč o sokolskom

sletu od 1. juna

1930.

Organizacija za telesno i du-hovno vaspitanje, pod nazivom „Soko“, nastala je u Češkoj. Na-ziv za organizaciju i njene člano-ve (sokoli, sokolaši, sokolice, so-kolašice) uzet je iz narodnih pe-sama, u kojima sokol predstav-lja simbol za smelost, junaštvo, brzinu i slobodu. Prvo sokolsko društvo osnovao je 16. februara 1862. u Pragu univerzitetski pro-fesor Miroslav Tirš (1832-1884). Sledbenik slavnog češkog peda-goga Jana Komenskog, razvio je sistem vežbi, koji je širom slo-venskog sveta prepoznat kao efikasan. Već 1865. u Sent Lui-su u Americi osnovano je prvo američko sokolsko društvo. Za-tim niču ogranci u Čikagu (1866, 1868, 1871) i Njujorku (1867), Morisaniji (1869), Klivlendu (1870), Baltimoru (1873), Sidar Rapidsu (1873), Detroitu (1875) i Omahi (1877). Do 1919. u Ameri-ci je nastalo 120 sokolskih jedini-ca. Članstvo američkih sokolskih društava činili su uglavnom češ-ki doseljenici.

Sokolska društva osnova-na su u Ljubljani (1863), Lavo-vu (1867), Rusiji (1870), Zagre-bu (1874), Novom Sadu (1873), Nemačkoj (1891), Srbiji (1891), Francuskoj (1892), Engleskoj (1903) i Sremskim Karlovcima (1905). U Novom Sadu je na dru-gi nad Uskrsa 1. aprila 1874. for-mirana jahačka, veslačka i va-trogasna družina „Sokol“ u dvo-rani Srpske čitaonice u Novom Sadu. U Beogradu je osnovano Beogradsko gimnastičko društvo

„Soko“ kao nastavak Beograd-skog građanskog društva za gi-mnastiku i borenje osnovanog 1882. Sokolsko društvo u Srem-skim Karlovcima uživalo je po-dršku karlovačkog patrijarha Georgija Brankovića. U Subotici pak zbog velikog pritiska asimi-latorskih vlasti o pokretanju so-kolskog društva nije moglo biti ni reči. Tek posle ulaska srpske vojske u Suboticu i ovde su stvo-reni uslovi za pokretanje sokol-skih društava.

Prva veća sokolska manifesta-cija u Subotici je zabeležena sre-dinom 1919. godine. Dana 26. juna 1919. u 6 sati po podne od-bor subotičkog Sokola je imao sednicu u Velikoj sali Gradske kuće. Predmet rasprave je bio doček i program novosadskih so-kola i sokolašica 29. juna. Odlu-čeno je da će im subotički Sokol prirediti doček na stanici. Tamo će ih u ime Društva pozdravi-ti predsednik Babijan Malagur-ski. Školska deca i devojčice će ih cvećem okititi. Zatim će krenu-ti povorka po gradu. Napred će ići vojna muzika, jedan eskadron konjice, odbor subotičkog Soko-la, zatim sokolska fanfara, soko-

laši i sokolašice. Povorku će za-vršiti jedna pešadijska četa. Po-vorka će prolaziti kroz slede-će ulice i puteve: Košut (Korzo), Veselenji (braće Radić), Gazdag (Blaška Rajića), Zimonji (Beo-gradski put), Damjanić (Maksi-ma Gorkog), Pazman (Zagrebač-ka), Zombori (Somborski put), Deak (Matka Vukovića) i pore-đati se pred Gradskom kućom. Povorku će obezbeđivati kordon vojske. Na početku Veselenji uli-ce Katoličko divojačko društvo pozdraviće goste cvećem. Pred Gradskom kućom Senat grada Subotice pozdraviće goste. Posle toga gostujući sokolaši i sokolice će biti ugošćeni na ručku u poje-dinim subotičkim kućama. Posle podne u 3 sata se okupljaju pred Gradskom kućom, odakle odla-ze na vežbalište na Somborskom putu. Ovde će se održati sokol-ska vežba, koja će trajati do šest sati. Oko sedam sati svi novosad-ski gosti će sa Subotičanima oti-ći na Palić posebnim vozom, gde će u njihovu čast biti priređeni

banket i igranka. (Neven od 27. juna 1919)

Međutim, kao što to obično biva sa događajima iz dalje proš-losti, ukoliko nisu ovekovečeni

fotografijom, stručna i šira jav-nost ih ne prepoznaje kao zna-čajne. Kao posledica toga oni na

kraju padaju u potpuni zaborav. Ova sudbina bi zadesila i sokol-ski slet od 1930. da početkom leta ove godine nisu pronađene slike, koje prikazuju svečanu povorku učesnika u sokolskim odorama i narodnoj nošnji u centru grada. Naime, u nedelju 1. juna 1930. je održana javna vežba Sokolskog društva u Subotici kao priprema

za Svesokolski slet u Beogradu. Događaj je tekao ovako. Pre pod-ne, posle osam časova, na stadio-nu FK Bačka skupilo se nekoliko stotina vežbača, članova i omla-dinaca i počeli izvoditi svoje vež-be u grupama, ili pojedinačno na spravama. Pre podne do deset časova održane su probe prostih vežbi i onih na spravama.

U pola 11 krenula je povorka Sokola sa stadiona FK Bačka kroz grad. Na čelu sokolske povor-ke išao je načelnik sokola Blaško Vujković. Za njim je išla konjica, a zatim: vojna muzika, vojna pe-šadija, sokolska zastava, upravni odbor Sokolskog društva, na čelu sa starešinom Kostom Petrovi-ćem. Za njima su išli članovi u odorama, zatim članice takođe u odori, naraštajke u odori i nara-štajci u vežbačkom odelu, deča-ci i devojčice u odori. Povorku je zatvorila grupa sokola u građan-skom odelu sa značkama. Među njima je bilo mnogo Bunjevaca, seljaka i omladinaca.

Povorka sokola je išla ovim

pravcem: ulicom Prestolonasled-nika Petra (Somborski put), Jela-čićevom (Matka Vukovića), Kara-đorđevim trgom (Trg Republike), Aleksandrovom (Korzo) i Antu-novićevom ulicom (Đure Đakovi-ća) do Oficirskog doma (prostor kod Nove opštine i Vojvođanske banke), gde je bio razlaz. Od Je-lačićeve ulice do Oficirskog doma

povorka se kretala u gustom špa-liru građana, koji su oduševljeno pozdravljali sokole: „Živeli Soko-li! Živelo Jugoslovenstvo! Živela Jugoslavija!“

U povorci su bili starešina So-kola građevinski senator inž. Ko-sta Petrović, Kosta Hadžić-Kostić (pretsednik Sreskog suda), Mi-livoje Mitrović (glavni blagajnik Narodne Banke), Milivoje Krnaj-ski (sekretar Siročadskog suda), Petar Zvekić (sudija), Nenad Ra-jić (direktor „Kolevke“), N. Ma-lagurski (glavni blagajnik Grad-ske štedionice), Svetozar Udic-ki ( upravnik zadužbine), Rado-mir Vujić (školski nadzornik), Đorđe Đorđević (upravnik Muš-ke građanske škole) i mnogi dru-gi ugledni Subotičani.

Razlaz sokola pred Oficirkim domom bio je tačno u podne. Posle podne u 2 časa i 30 mi-nuta bio je zbor sokola u Soko-lani (Bioskop Jadran). Ovde su se sokoli skupili i posle tri časa pošli u povorci na stadion FK Bačke. Ovde su u pola četiri po-čele javne vežbe. Na prepunim tribunama među prisutnima su primećeni: gradonačelnik Seli-mir Ostojić, komandant divizi-je general Milan Radosavljević i mnogi drugi ugledni građani. Za vreme izvođenja vežbi svira-la je vojna muzika. Posle opisa svečane povorke i javne vežbe, dopisnik subotičkog „Dnevni-ka“ je zaključio: „Subotički so-koli svojom javnom vežbom na igralištu Bačke opravdali su sve one nade, koje su u njih posle reorganizacije sokola položene i potpuno ispremni, kao pravi so-koli odlaze na Svesokolski slet u Beogradu, da i oni rame uz rame sa ostalim sokolima celo-ga slovenstva manifestuju, pred licem sveta, snagu, moć i disci-plinu najveće slovenske organi-zacije – Sveslovenskog Sokola.“ (Dnevnik, 2. juna 1930).

Vladimir Nimčević

Sokolski slet 1930. kroz reči i slike

Sokolski slet 1. juna 1930. godine

Vojni orkestar (Sokolski slet 1. juna 1930. godine)

Bunjevke ispred Sokolskog doma (bioskop Jadran) 1. juna 1930. godine

NOVE tradicija 15Broj 12312. jul 2019.

I danas, kada uz moderne

tehnologije svaki posao na

njivi biva lakši, skidanje

roda sa plodnih vojvođan-

skih oranica jedna je od

najvažnijih obaveza. Pazi

se na svako zrno pšenice,

od momenta kada se ono

poveri zemlji, do trenutka

kada nam ga zemlja da-

ruje. Ako se ovo zna, onda

se može i zamisliti koliko

je skidanje letine bio težak

i važan posao pre nego što

su moćni kombajni ušli u

zlatne njive.

Upravo su taj proces prikaza-li vredni Bajmočani, okupljeni u Bunjevačkom kulturnom centru „Bajmok”, ali i njihovi gosti iz Su-botice, Male Bosne, Čonoplje, Sve-tozara Miletića... Organizovali su i ove godine prikaz tradicionalnog košenja žita, ili, kako bi to Bunjev-ci jednostavno rekli ris.

Ranom zorom risarska banda je krenula put njive. Na njivu se izla-zilo rano, dok još nije velika vrući-na, ali i dok je još dovoljno vlažno da se pripreme uža kojima će sno-plje žita kasnije biti povezano. Do-brog posla nema bez dobrog alata, a najvažnija u risu je kosa.

– Kada se kosi žito, kosa mora biti kvalitetna, i mora se dobro ot-kovati pre početka. Kaže se „Vr-vom kosi, a petom nosi”, pa svi ele-menti moraju biti kako treba. Prlj

treba tako namestiti da klas ne pada preko kose, nego da se sla-že, a onda nema izmršenog žita, nego sve lepo pada. Treba znati i da se žito ne kosi u krug, kao tra-va, nego u polukrug – objašnjava Mirko Kolar, jedan od risara.

Muškarci su, po pravilu, bili za-duženi za košenje, ali nisu samo oni učestvovali u značajnom poslu.

– Kosac bi išao napred, a žene bi ga sledile, sakupljale žito u sno-pove, dok su deca nosila uža. Po-sle bi se snopovi povezali, posla-gali u krstine, a zatim nosili na salaš. Radila sam kao mlada u risu, bilo je teško, ali je to bio je-dan od najvažnijih poslova u go-dini. Sada, kada sam prešla se-damdesetu, sa zadovoljstvo ovo radim, jer vidim da ima ko da na-uči i nasledi naše običaje – dodaje Marija Farago.

Današnji kombajni ne bi radili

bez goriva, a tako je i sa vrednim ljudima. Gorivo je u ovom slučaju bila dobra domaća slanina.

– U vreme risa se morala je-sti jaka hrana, jer je i posao bio težak. Na njivu se nosila slani-na, a sa njom kiselna, luk, para-dajz... sve ono što se može poneti, a da se ne pokvari. Naravno, pe-kao se i domaći hleb, a kasnije, u podne, stizao bi i ručak. Jesti na njivi je nešto posebno, nema sla-đeg od toga, pa ko još nije tako nešto doživeo, neka proba dok su naši običaji još živi – otkriva Ma-rija Maca Bošnjak, jedan od risaruša.

I dok su se slagali zalogaji, tre-balo ih je i dobro zaliti, kao i nado-knaditi tečnost nakon velikog po-sla. Nošenje vode bio je posao za najmlađe.

– Deca su imala zadatak da bacaju uža, nose ručak, vodu... Nekada su deca radila teške po-slove, mnogo više nego danas. Meni je sve ovo bilo malo neobič-no, jer sam prvi put imala priliku da vidim ovako nešto, ali ću doći sigurno i sledeće godine – priča

nam Željana Mo-lnar dok užurbano nosi đugu sa vodom kroz risarsku bandu koja pravi tek kratak predah od posla.

Kad su kose oba-vile svoj deo, poslu još uvek nije bio kraj. Snoplje se poveziva-lo, slagalo u krstine, a zatim bi se prevo-zilo na salaš. Kako se to nekada radilo do-bro pamti Stipan Budimčević.

– Prvi snop se zove „kurjak” i on se stavlja dole, a potom se osta-li slažu u krst, tako da su vlati okrenuta ka unutra. Slaže se po-tom četiri puta po če-tiri snopa u jednu kr-stinu, a završni snop

koji se stavlja gore je „popo”. Sle-deći korak je dolazak kola sa ko-njima i tovaranje snopova na njih.

Završetak risa je samo pola po-sla u dobijanju žita, jer bi snopo-vi, spremljeni u kamaru na salašu, sada čekali mašinu vršalicu.

Po okončanju risa, banda se vra-ća na salaš kod domaćina. Sledi pre-nošenje obaveštenja o rodu, kvali-tetu pšenice, te simbolična preda-ja venca od žita koji će krasiti kuću domaćina do narednog risa. U ulo-zi domaćina našao se Marko Be-retić, predsednik BKC „Bajmok”.

– Ris predstavlja jedan godišnji ciklus u životu našeg naroda, ci-klus zrna žita koje se prvo sadi, po-tom blagoslovi, a na kraju se, kroz ris, priprema za hleb. Obezbeđiva-nje hleba za čitavu porodicu u na-rednoj godini je za svakog pravog domaćina najvažniji posao.

Ris u Bajmoku bio je jedna od manifestacija u programu obele-žavanja nacionalnog praznika Bu-njevaca – „Dana Dužijance”, u re-alizaciji Nacionalnog saveta bu-njevačke nacionalne manjine i Ustanove kulture „Centar za kul-turu Bunjevaca”. U planu je još

realizacija niza programa, a cen-tralna svečanost zakazana je za 15. avgust.

N. S.

U Bajmoku prikazali tradicionalan način košenja žita

Ris je završen – biće hleba

Nepovoljni uslovi

Kako saznajemo od Branka Pokornića, vla-snika parcele na kojoj je ra-đen ris, ali i počasnog pred-sednika BKC „Bajmok”, ovo-godišnji rod pšenica neće biti rekordan.

– Klimatski uslovi nisu bili povoljni za pšenicu. Ona je jesenas retko uspešno i kvalitetno nikla, a bilo je slučajeva da je do redovnog nicanja došlo tek u januaru i februaru, nakon kiša. Teš-ko je u takvoj situaciji očeki-vati rod veći od prosečnog. I sada uslovi nisu idealni, vrućine i vlaga su loše uti-cali na pšenicu, deo je i po-legao, a korovi čine svoje, vidi se da je veliki deo povr-šina u ataru takav. Na ovoj parceli od šest jutara je pri-premljeno sve od potrebnih uslova da bi rod bio rekor-dan, a ako bude prosečan, bićemo zadovoljni.

Radionica na otvorenom

U saradnji BKC „Bajmok” i Osnovne škole „Vuk Ka-radžić” realizuje se slamar-ska radionica koju vodi Sve-tlana Mormer, koja u ovoj školi predaje bunjevački.

– Deca su imala jedin-stvenu priliku da vide kako se nekada kosilo. To ni odra-sli ne vide, danas u eri kom-bajna. Iskoristili smo vreme da vidimo kako se nekada radilo, koji su se alati kori-stili, ali smo i mi kosili. Pri-premili smo žito i slamu za naše radionice, a u toku je izrada perlica za dužijancu – priča Svetlana Mormer.

NOVEkultura16 Broj 12312. jul 2019.

Sofija Gerdijan rođena Tomić, pi-sac je i pesnikinja, rođena 1948. godine u Drežnici kod Ogulina. Srednju školu završila je u Rijeci. U Suboticu je došla sedamdesetih godina prošlog veka. Zaposlila se u Pošti-Telekomu gde je upo-znala svog muža i os-novala porodicu. Au-tor je mnogobrojnih zbirki pesama i priča. Objavila je deset knji-ga, pet knjiga poezije, dve knjige poezije za decu i tri knjige proze među kojima su „Ruže na stolu“, „Prah i slo-vo“, „Album“, „Zrno života“, „Drežnica u Bombaju“, „Ptica ru-galica“, „Na trnju bi-seri“, „Od Kozarice do Lokve“. Zadnja knji-ga koju je objavila je knjiga poezije „Dečak koji je voleo vozove“. Član je Udruženja ljubitelja prirode „Poželi želju“ kao i Gerontološkog kluba u Subotici.

Družeći se sa pesnicima i po-ezijom u grupi pesnika „Lju-bitelji pisane reči“ osnova-noj u Gradskoj biblioteci i lju-bav prema svemu tome dopri-nelo je da Sofija Gerdijan obja-vi svoju prvu knjigu. Veliku ins-piraciju crpi iz svog zavičaja. Takođe je inspiriše i sam život, životinje, biljke kao i deca kojoj je posvetila svoju najnoviju kn-jigu poezije „Dečak koji je voleo vozove“.

- Svi ljudi kažu da vole decu, ali meni kao pesniku, deca su fantastična, a da nisu ni svesna toga. Jedan prijatelj Dalmati-nac mi je pričao da je kada je bio mali živeo pored pruge i pratio vozove koje je pozdravljao kada su stizali. Njegova želja je bila da postane mašinovođa i da jednog dana prolazi kroz selo svoje bake i da joj svira. To mi je bilo fascinantno i zbog toga sam odabrala taj naziv za knji-gu – ističe Sofija Gerdijan.

Sloboda je najvažnija na svetu

Tri godine bila je zaposlena u jednoj bolnici u Švajcarskoj, zahvaljujući kursu za pomoćnu radnicu u bolnici koji je završila u Rijeci. To joj je bila najveća životna škola kao i spoznaja ko-liko je sloboda bitna.

- Godinu dana nisam ni čula ni videla čoveka odavde i tamo sam naučila mnogo toga što se tiče života i rada. Pre sve-ga mislim na disciplinu, rad i poštovanje posla kojeg radiš. Naučila sam da se osmehu-jem ljudima bez obzira gde sam, šta sam i šta mislim. Ja se

osmehujem jer je život za os-meh. U penziji sam više od pe-tnaest godina i od tada sam se razmahala i dala sebi sve po vol-ji, jer sam uvek želela slobodu. Za mene je sloboda zdravlje i sloboda je najvažnija na svetu. Osetila sam šta znači biti mal-tene rob, gde je sve ograničeno, gde nemate mnogo izbora, gle-dala sam kroz prozor i zavidela pticama. Tada sam shvatila da je sloboda vrh života. Ovde sam vrlo slobodna i srećna. Za sve što nisam imala vremena dok sam radila i bila mlada nadoknadila sam do sada – kaže Sofija.

Planinarenje i druženje koje oplemenjuje dušu

Član je Gerontološkog klu-ba koji nudi razne akcije i

aktivnosti, mnogo različitih dešavanja u kojima Sofija uživa.

- Pre svega obožavam pevan-je, imamo pevačku grupu pod nazi-vom Frajle. Radimo gimnastičke vežbe, imamo plesne gru-pe, igramo pikado. Jako volim enigma-tiku, imamo kvizo-ve jednom mesečno, to zaista obožavam, družimo se a i može dosta toga da se nauči jer je to jedan ozbiljan kviz. Imamo kreativne aktivnosti, radi se glina, crta se na svili, ja to sve vo-lim, a radim ono što mi je primarnije – ističe Gerdijan.

Kao član Udruže-nja „Poželi želju“ bavi

se planinarenjem. Tri putu do-segla je vrh Durmitora.

- Tamo je priroda koja ostav-lja bez daha. Bavim se planina-renjem jer je to meni u genima. Potičem sa planine i ovde mi je jako nedostajala planina, kao i priroda u kojoj sam rođena. Vo-lim planinarenje jer tu pronala-zim energiju, a emocije se pro-bude. Jedna sam od najstari-jih u grupi ali ne zaostajem ni

za kim jer me vuku moji geni. Nije lako penjati se i postići ono što želiš, ali ja sam uporna i ka-žem sebi da moram jer se setim svojih predaka koji prošli svu ratnu golgotu, goli, bosi i glad-ni. Kada se popnem na vrh, ne mogu da opišem tu radost. Sem onoga što vidiš ispred sebe tu je i taj osećaj da sam uspela da se

popnem i da podelim radost sa pozitivnim ljudima koji jedna-ko razmišljaju. Steknem puno energije i potpuno se regeneri-

šem. Ono me duhovno i fizički oplemenjuje. Svaka akcija bez obzira da li je u pitanju ravni-ca ili planina za mene je pose-ban doživljaj. Uskoro idemo na Kamenu Goru. Već šest godina idem tamo i osećaj je predivan jer me podseća na zavičaj i vra-ćaću se tamo dokle god budem mogla da hodam.

Sofija Gerdijan veliki je ljubi-telj pozorišta, baleta, vajarstva, muzike svog doba, književnih večeri i svega što je lepo.

Porodica je ta koja Sofiji daje ogromnu energiju i ljubav, po-rodica je njen parametar za sve.

J. Tonković

Sofija Gerdijan, pisac i pesnikinja, veliki ljubitelj pozorišta, baleta, vajarstva, muzike svog doba, književnih večeri i svega što je lepo.

Porodica je parametar za sve

Baš je dobro što sam mali

Sva se deca nešto žureda porastu, budu ljudi,

ja baš volim što sam mali,što me deda rano budi.

Moj deda je planinar,na akcije mene vodi,

svi se čude što sam mali,šta će sa mnom još da bude.

Ja ih slušam pa se smejem,pa se mislim, šta ih briga!

Mene deda mnogo voli,za sve mi samo friga.

Prešao sam mnoge stazei video mnogo što- šta,deda meni uvek kaže:

Samo hodaj, to ne košta!

Nek sam mali, nek ne rastem,

ja ću uvek takav biti,Monteverest jednog dana

moram ipak osvojiti.

Za Vasketa

Dečak koji je voleo vozove

Bio jednom jedan dečak,iz Krajine, krša ljuta,voleo je on vozove,

čekao ih pored puta.

Umeo je dečak malifrulu često da zasvira,

slušala je pesmu majka,lice suzom bi zalila.

Maštao je da će biti

strojovođa moćnog vozai otići u svet beli,

rešiti se belih koza.

Ali život priče piše,sve se vrti ko na traci,postao je on učitelj,

pripali mu svi zadaci.

Mnogo sveta prošao je,opisao rodno Plavno

i narodne običajeljubav prema rodnoj grudi

u dečaku večno traje.

Planinarenje oplemenjuje i dušu i telo

NOVE grad 17Broj 12312. jul 2019.

Ns MAGAZIN

• ANKETA •

Festival evropskog

filma Palić tradicio-

nalno dodeljuje na-

grade “Aleksandar

Lifka” istaknutim

domaćim i inostra-

nim filmskim stva-

raocima, koji su svo-

jim angažmanom

dali izuzetan dopri-

nos evropskoj kine-

matografiji ostaviv-

ši neizbrisiv trag.

Pored scenogra-

fa Miljena Kljakovi-

ća Kreke, ovogodiš-

nji dobitnik nagrade

“Aleksandar Lifka”

je Rajko Grlić, hr-

vatski filmski redi-

telj, autor kultnih fil-

mova “Samo jednom

se ljubi”, “U raljama

života”, “Karaula”,

“Ustav republike Hr-

vatske”, i drugih.

Rajko Grlić (Zagreb, 1947), režiju igranog filma magistrirao je 1971. na FAMU u Pragu. Au-tor je nekih on najznačajnijih fil-mova na našim prostorima, koji

su prikazivani na redovnom bio-skopskom repertoaru svih pet kontinenata, i u takmičarskim programima najvećih svetskih festivala uključujući i Kan.

Kao scenarista radio je na pet dugometražnih igranih filmova drugih režisera, kao i na televizi-jskoj seriji “Grlom u jagode”. Bio je i producent više dugometražnih filmova. Uz to je napisao i režirao šesnaest kratkometražnih filmo-va i četrnaest dokumentarnih za televiziju.

Napisao je, režirao i produci-rao interaktivnu filmsku školu “How to Make Your Movie; An Interactive Film School”, koja je 1998. u Njujorku proglašena za najbolju svetsku multimediju.

Dobitnik je Nagrade grada Za-greba, Godišnje nagrade „Vla-dimir Nazor“, Nagrade „Vladi-mir Nazor“ za životno delo, Na-grade grada Denvera za dopri-nos svetskom filmu, počasni je građanin Monpeljea i počasni doktor Univerziteta u Novoj Gorici.

Ovogodišnje, dvadeset šesto izdanje Festivala evropskog fil-ma Palić, održaće se od 20. do 26. jula na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvorenog univer-ziteta Subotica. Festival se tra-dicionalno održava na više lo-kacija među kojima su jedin-stvena Letnja pozornica na Pa-liću kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka. Tokom predfe-stivalskog programa i centralnog

dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmo-va iz svih krajeva Evrope, i to u 15 različitih selekcija i program-skih celina. Mnogi od filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru. Pored bogatog film-skog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncer-tima, izložbama, radionicama i stručnim predavanjima.

Filmski festival Palić osnovan je 1992. godine i od nekadašnjih malih i nepretencioznih Palićkih filmskih večeri, preko upornih pokušaja stvaranja ozbiljnog re-gionalnog festivala u teškim vre-menima izolacije i prvih pokuša-ja povezivanja kinematografija tada zaraćenih zemalja izrastao je u važnu tačku na mapi evrop-skih filmskih festivala. Od 2003. postaje Festival evropskog filma Palić okrenuvši se promovisa-nju stvaralaštva evropskih auto-ra a time i mesto okupljanja naj-važnijih umetnika koji oblikuju kulturnu scenu Evrope. Festival su posetili, između ostalih, Niki-ta Mihalkov, Ken Louč, Roj An-derson, Ken Rasel, Brajan Koks, Teo Angelopulos, Kristi Puju, Ji-rži Mencl kao i najveća imena srpske i jugoslovenske kinema-tografije. FEF Palić je i dobit-nik nagrade EFFE (u organizaciji Evropske asocijacije festivala) za najbolji evropski umetnički festi-val u 2017-18. godini.

L. M.

Pored scenografa Miljena Kljakovića Kreke nagrada i za hrvatskog filmskog reditelja

Rajko Grlić dobitnik ovogodišnje nagrade

“aleksandar lifka”

Najpopularnije društvene

mreže među Subotičanima

Društvene mreže se sve više koriste kao sa-

stavni deo modernog života i visoke tehno-

logije. Stotine miliona korisnika širom sveta

koriste različite društvene mreže kojih ima

jako puno. Pitali smo Subotičane koje druš-

tvene mreže najviše koriste i zbog čega.

Aleksandra Nađ- Da, da, naravno, koristim društvene mreže.

Najviše koristim Instagram, Tviter, Fejsbuk i TikTok. Od svih ovih najčešće koristim Fejsbuk mesenžer. Preko njega kontaktiram i pričam sa prijateljima i porodicom. Mnogi od njih ne žive ovde, navikla sam da se putem mesendžera ču-jem sa njima i meni lično mesendžer predstav-lja najlakši način za to.

Dejan Igumanović- Od društvenih mreža koristim samo Lin-

kedin. Putem ove društvene mreže u kontak-tu sam sa kolegama, međusobno delimo isku-stva i predstavlja dobar način za napredovanje. Koristim ga i zbog privatnosti. Zato ni ne kori-stim ostale društvene mreže jer sam nepoverljiv kada je reč o tome. Sigurnost ličnih podataka mi je najbitnija.

Jelena Ćetković- Od svih društvenih mreža koristim samo

Fejbuk. Svi ljude koje poznajem žive na razno-raznim adresama. Imam drugaricu u Africi, dru-garicu u Aziji, Americi i Fejsbuk mi je jedini na-čin da sa njima budem u kontaktu. Ne gledam mejlove, ne stižem da radim ništa drugo sem po-sla, tako da, kada mi stigne neka poruka proči-tam i odgovorim.

Orijana Hrastovčak- Kada je reč o društvenim mrežama, koristim

Fejsbuk i Instagram. Fejbuk koristim više iz ne-kakve navike, ali mnogo više koristim Instagram jer mi je zanimljiviji. Putem Instagrama mogu da gledam, odnosno da pratim stranice koje me zanimaju, a na Instagramu ih ima mnogo više.

Čaba Kitli- Uopšte ne koristim društvene mreže. Imam

mnogo obaveza i jednostavno nemam vremena za društvene mreže. Imam porodicu i gledam da se posvetim njima kada stignem sa posla, to mi je najvažnije. Sve u svemu smatram da su one dobra stvar za sve one koji ih koriste.

Ana Krstić- Ne koristim društvene mreže i ne zanimaju

me. Ne volim da drugi ljudi znaju šta ja radim u životu, privatnost mi je najbitnija. Ako želim da kažem ljudima nešto, odnosno kada odlučim da im kažem, onda ću im i reći, pa će na taj način saznati a ne putem društvenih mreža.

J. Tonković

NOVEmagazin18 Broj 12312. jul 2019.

Raskošna saga smeštena na Havaje krajem XIX veka, dirljivo svedočanstvo snage ljudskog duha, vere i nade. Hava-ji, 1892. godina

Rejčel Kalama ima sedam godina i mašta o dalekim i živopisnim predeli-ma. Želi da proputuje svet kao njen otac, koji radi na trgovačkim brodovima.

Međutim, jednog dana se na njenoj koži pojavljuje ružičasti beleg, a svi njeni sno-vi se istog trenutka sla-maju u paramparčad.

Otrgnuvši je od porodice, doma i sve-ga što voli, devojčicu su poslali u Kala-upapu, u izgnanstvo na ostrvo Molokaj. Ovde je njen život trebalo da se završi.

Pa ipak, za Rejčel je život tek tada počeo. Raskošna saga o lepoti Havaja i hrabrosti ženskog srca. Dirljivo sve-dočanstvo snage ljudskog duha, vere i nade.

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce

Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fi skalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige Tajne uspeha i

sreće”

Emilija Matijević, Subotica

Sandra Dulić, Subotica

Alan Brenert

MOLOKAJZatočenica raja

LIBER BLUE GROUP

DA VAM KUĆA BLISTA HOME+ DESETKA JE ČISTA!

NOVO NA TRŽIŠTU

Liber Blue Group DOO, Isidore Sekulić 10, 24000 Subotica, Srbija Tel.: +381 24 510 500 - www.libergroup.rs - offi ce@libergroup.rs

Dish Home - JabukaTečnost zelene boje, prijatnog mi-

risa jabuke. Koristi se za ručno pra-nje svih tipova posuđa. Ima veliku

snagu odmašćivanja i stvara veliku količinu pene. pH 6-7

Pakovanje: 500ml, 1l

Dish Home – Limun

Osvežavajućeg mirisa limuna,

žute boje. Pogodan za pranje pribora za jelo, čaša kao i svih perivih povr-šina gde je potreb-

no snažno delovanje čišćenja i od-stranjivanja masnoća. pH 6-7

Pakovanje: 500ml, 1l.

Shine homeSredstvo za čišće-

nje sanitarija, plave boje, prijatnog mi-risa. Redovno kori-šćenje sprečava go-milanje kamenca od tvrde vode, ostatke

sapuna i prljavštine. Stvara visok sjaj bez

ogrebotina. Pakovanje: 750ml.

Profesionalna hemija - Horeca

premiumMaksimalna efi kasnost naših pro-izvoda ne nude samo profesional-nim korisnicima najbolje rezultate. Sa manjim fi nansijskim troškom se

postigne više!

Tečni sapun

Idealan za pra-nje ruku, pri-jatnog mirisa.

Uklanja nečisto-će, nežan prema

rukama. Pakovanje:

500ml, dopu-na 1l

Window home

Tečno sredstvo pla-ve boje, izuzetno prijatnog mirisa

otklanja nečistoće bez tragova čišće-

nja ostavljajući po-vršine čiste i sjajne.

Pakovanje: 750ml, dopuna 750ml.

Tečnost zelene boje, prijatnog mi-risa jabuke. Koristi se za ručno pra-nje svih tipova posuđa. Ima veliku

snagu odmašćivanja i stvara veliku

Dish Home Dish Home – Limun

Osvežavajućeg mirisa limuna,

žute boje. Pogodan za pranje pribora za jelo, čaša kao i svih perivih povr-šina gde je potreb-

no snažno delovanje čišćenja i od-

Dish Home

žute boje. Pogodan

vi se istog trenutka sla-maju u paramparčad.

Pakovanje:

Shine homeSredstvo za čišće-

nje sanitarija, plave boje, prijatnog mi-risa. Redovno kori-šćenje sprečava go-milanje kamenca od tvrde vode, ostatke

sapuna i prljavštine. Stvara visok sjaj bez

Pakovanje: 750ml.

Uklanja nečisto-će, nežan prema

Profesionalna

Maksimalna efi kasnost naših pro-izvoda ne nude samo profesional-nim korisnicima najbolje rezultate. Sa manjim fi nansijskim troškom se

SUBOTiCa KOjU (Ne)ViDi SVaKOKUĆA SPREMNAZA USELJENJE

Iako ovaj Tokio nije u

Japanu, nego u Subotici,

naši najmlađi sugrađani

potrudili su se da sagrade

i oslikaju dom za svoje

pernate prijatelje koji ih umilnim pojem bude svakog jutra.

NOVE gastronomija 19Broj 12312. jul 2019.

kuvarSN kuvarkuvarSNSNKU

VaR

SUbO

TiČK

ih P

Raba

Ka

Proja sa spanaćem i siromPotrebno je: 250 g spanaća, 250 g sira, 2 jaja, 2 kašičice še-

ćera, 1 šolja mleka, 1 šolja kisele vode, 1 šolja pšeničnog brašna, 2 ½ šolje kukuruznog brašna, 1 kesica praška za pecivo, 1 kaši-čica soli, 1 šolja ulja

Priprema: spanać treba očistiti i dobro oprati, iseckati i oba-riti. Jaja umutiti sa šećerom, dodati mleko, kiselu vodu i ulje, promešati pa dodati i brašno, prašak za pecivo, izmrvljen sir, oce-đen spanać i so. Ovu smesu preneti u uljem podmazanu tepsiju i peći na 250°C oko 25 minuta.

Posluženje: proju sa spanaćem i sirom poslužiti toplo uz kajmak, pavlaku, jogurt ili kiselo mleko.

Čorba od celeraPotrebno je: 1 komad pilećeg fi lea, 1 glavica crnog luka, 1

koren celera, 2 koren šargarepe, 2 supene kašike griza, 100 ml mleka, 1 ½ l vode, listovi peršuna, so, biber, ulje

Potrebno je: Meso iseći na kocke i propržiti ga kratko. Do-dati sitno iseckan crni luk i izrendanu šargarepu, posoliti i din-stati 5 minuta. Zatim dodati rendani celer i dinstati još 5 minu-ta. Dodati griz, biber i naliti sa vodu i promešati. Poklopiti dok ne provri, a potom smanjiti temperaturu i kuvati 30 minuta. Sku-vanu čorbu skinuti sa ringle pa joj dodati mleko i peršunov list.

Kare sa krompiromPotrebno je: 700 g karea, 600 g krompira, 100 ml pavlake,

30 g maslaca, 1/2 veze peršunovog lista, 1/2 veze celerovog li-sta, ruzmarin, mirođija, tabasko sos, biber, so

Priprema: meso u komadu očistiti od masnoće i žilica, po-biberiti ga i posoliti. Zatim ga uvaljati u sitno iseckane peršuno-ve i celerove listove. Ovako pripremljeno meso uviti u foliju i peći u rerni na 220°C 45 minuta. Kad je meso pečeno, izvaditi ga iz rerne, skinuti foliju i peći još 15 minuta.

U međuvremenu skuvati krompir, ocediti ga i propržiti na maslacu. Dodati tabasko sos, pavlaku, mirođiju i ruzmarin pa prokuvati na niskoj temperaturi 3 minuta.

Kuglof od maka i bademaPotrebno je: Biskvit - 180 g maslaca, 190 g šećera, 7 jaja,

190 g mlevenog maka, 190 g mlevenih badema. Glazura - 150 g čokolade za kuvanje, 100 g maslaca

Priprema: Penasto umutiti maslac sa 140 g šećera pa doda-ti žumanca i dobro izmešati. Posebno napraviti čvrst sneg od be-lanaca i polako mu dodavati i mešati 5o g šećera. Smesi maslaca, šećera i žumanaca postepeno dodavati mak, bademe i čvrst sneg od belanaca. Smesu dobro umutiti i preneti u podmazan i prezla-ma posut kalup pa peći na 180°C oko 1 sat. Pečen kolač izvadi-ti iz kalupa i ohladiti. Na niskoj temperaturi otopiti čokoladu sa maslacem i glazuru preliti preko kuglofa.

Subotičke novine preporučuju:

Omiljena pesma bačkih Roma „Kad smo guske zaklali, svi smo re-dom plakali, kad smo guske poje-li svi smo bili veseli”. Gusku može-te naći očišćenu na našim pijacama, koje pošto su dobro ugojene (naklju-kane) teže 5 do 6 kila (njihova džige-rica je veoma cenjena i za kilogram treba izdvojiti od 1.100 do 1.200 di-nara). Cena guske po kili je 300 do 320 dinara.

Potrebno za 8 osoba: guska 5 kg (iznutrice iskoristite za supu), crni luk, jabuka, grančice žalfi je, so, biber, svinjsko mleveno meso 300 g, brašno 30 g, 0,5 l osnove supe, 1,5 dcl suvog belog vina.

Priprema — pravljenje nadeva za gusku: za punjenje guske koristiti nadev od svinj-skog mlevenog mesa, starog hleba ili hleb-nih mrvica, žalfi je, jabuke isečene na kocke i crnog luka sitno isečenog. Meso propržiti na luku i na kraju dodati hleb i jabuke. Kad se ohladi, punite ovim nadevom gusku.

Gusku prvo oprati, iz šupljina izvadi-ti salo i masnoću. Celu gusku uvaljati u so i biber, zatim napunite gusku pripremljenim nadevom, a ukoliko preostane nadeva mo-žete napuniti par jabuka kojima ste izvadili

sredinu. Viljuškom izbodite površinu kože i još malo utrljajte so. Pecite gusku na rešet-ki u rerni iznad tepsije kako bi se masnoća iscedila i to na temperaturi od 220 stepeni. Gusku okrenemo sa grudima nadole i posle 40 minuta je ponovo okrenemo i pečemo na 180 stepeni, još jedno sat i po. Po želji mo-žete je pokriti alufolijom.

Masnoću iz tepsije možete upotrebiti tako što ćete je zagrejati u posudi uz poste-peno dodavanje brašna i belog vina do sred-nje gustine i iskoristiti kao preliv.

Uz ovo prelepo jelo poslužite kompot od višanja, breskve ili kruške, a može i salata od cvekle ili kiselih krastavaca.

Proja sa spanaćem i sirom

ćera, 1 šolja mleka, 1 šolja kisele vode, 1 šolja pšeničnog brašna, 2 ½ šolje kukuruznog brašna, 1 kesica praška za pecivo, 1 kaši-čica soli, 1 šolja ulja

riti. Jaja umutiti sa šećerom, dodati mleko, kiselu vodu i ulje, promešati pa dodati i brašno, prašak za pecivo, izmrvljen sir, oce-đen spanać i so. Ovu smesu preneti u uljem podmazanu tepsiju i peći na 250°C oko 25 minuta.

kajmak, pavlaku, jogurt ili kiselo mleko.

koren celera, 2 koren šargarepe, 2 supene kašike griza, 100 ml mleka, 1 ½ l vode, listovi peršuna, so, biber, ulje

dati sitno iseckan crni luk i izrendanu šargarepu, posoliti i din-stati 5 minuta. Zatim dodati rendani celer i dinstati još 5 minu-

Rolat sa borovnicama

Potrebno je: Za biskvit - 3 velika jaja,70 g sitnog šećera,40 g brašna, 40 g gustina 1/2 kašičice praška za pecivo, so

Za namaz - 250 g dže-ma od borovnica, 350 g slatke pavlake, 1 kašičica šećera u prahu, 200 g sve-žih borovnica, šećer u pra-hu, 10 g pistaća

Priprema: Umutiti be-lanca sa malo soli u čvrst sneg, pa polako uz stal-no mućenje dodavati šećer i jedno po jedno žumance. Potom dodati brašno, gustin i prašak za pecivo i dobro promešati. Smesu preneti u tepsiju obloženu pek papi-rom i peći na 180°C oko 13 minuta. Pečeni rolat staviti na kuhinjsku krpu, zaviti ga sa krpom i ostaviti da se do-bro ohladi. U međuvreme-nu umutiti slatku pavlaku sa šećerom u prahu i umeša-ti šaku borovnica u nju.

Ohlađeni rolat odmota-ti i premazati u tankom slo-ju sa džemom od borovni-ca, a preko džema premazati umućenu pavlaku sa borov-nicama. Potom ponovo uvi-ti rolat ukrasiti ga tučenom slatkom pavlakom i samle-venim pistaćima i staviti u frižider.

Potrebno je: 200 g smrznutog graška, 200 g šargarepe, 200 g krompira, 200 g jabuka, 1 limun, 6 kašika majoneza, 7 kašika ki-sele pavlake, 250 ml supe od povrća, 20 g želatina, 5 jaja, 1 crvena paprika, 1 veza peršunovog lista, biber, so

Priprema: jaja kuvati 10 minuta na tvrdo, staviti ih u hladnu vodu i pustiti da se ohlade, a zatim oguliti. Kockice šargarepe,graška i krompira kuvati odvojeno u slanoj vodi dok ne omekšaju pa ih izva-diti iz vode i ostaviti da se ohlade u potpunosti. Jabuke oguliti, izre-zati na kockice i dodati sok od limuna. Povrće i jabuke staviti u veliku zdelu. Majonez pomešati s kiselom pavlakom, sa soli i biberom i pre-liti preko povrća pa dobro promešati.

Supu od kuvanog povrća pomešati sa želatinom i otopiti na niskoj temperaturi pa pomešati sa smesom u zdeli. Ostaviti da se ohladi pa razvući u pravougaonik na odgovorajućoj foliji na radnoj ploči. U sre-dinu poređati skuvana jaja i urolati. Ostaviti u frižider preko noći da se ohladi i stegne.

Ragu sa suvom govedinom i maslinamaPotrebno je: 1 kg krompira, 150 g suhe govedine, 2 glavice cr-

venog luka, 30 crnih maslina, list lovora, ½ kašičice majčine duši-ce, biber, so, ulje

Priprema: Suvu govedinu i oguljen krompir iseći na kockice. Iseckati sitno luk i propržiti ga na ulju sa govedinom pa dodati krom-pir i pržiti još oko 15 minuta. Zatim preko mesa naliti supu ili vodu da krompiri budu pokriveni, pobiberiti, posoliti pa dodati majčinu dušicu,lovor i masline. Posudu sa raguom poklopiti i kuvati na sred-njoj temperaturi dok se krompir potpuno ne skuva.

Mađarski rolat sa povrćem

Pečena guska

NOVEčitulje/pomeni20 Broj 12312. jul 2019.

VESNA MATIJACA1.avgust 1964-3.jul 2008.

„Mmm, sjajno je, kad, Prvi put, ugledaš more iz voza,jelda Malena?To nepregledno morsko plavetnilou daljini, kao divna tajna,izmaglice čežnje,stopljena, s nebom?“

Ljubim uspomene na Tebe,

Tvoja Malena (P-438)

Dana 3. jula 2019. godine, preminuo je naš volje-ni sin, brat i unuk

MARIO BAŠIĆ PALKOVIĆ1992-2019.

Zahvaljujemo se rodbini, prijateljima i poznani-cima koji su saosećali sa nama u teškim trenucima.

OSTAĆEŠ VEČNO U NAŠIM SRCIMA!

Ožalošćeni: otac Zlatko, mama Janja, braća Bo-jan i Miloš, sestra Milica i baka Mara (PG-51)

Дана 16. јула 2019. године навршава се шест месеци од како није са нама наш драги син и брат

ЗОРАН ПЛАВШИЋ1963-2019.

Остаће нам у вечном сећању и нашим срцима.

Нека му је вечна слава и хвала!Ожалошћени: мајка Јулија и сестра Слађана

(Р-437)

Сећање на драгог пријатеља

СЛОБОДАН МИЛИЋЕВИЋРАШО

2014-2019.

Од пријатеља: Лацике Гергељ, Терзић Милоша, Мамужић Милоша, Стеве Ардалић, Босанчић Драгољуба, Марић Славољуба, Аговић Руждије, Николе Шурлан, Поповић Цветка, Родић Маринка, Шпановић Ђорђа, Аличић Хусеина, Јове Кокот, Спасић Чеде, Мирка Дошен и Золике СМБ. (P-439)

Dana 14. jula 2019. godine navršava se šest me-seci od kako nas je napustila naša voljena mama, baka i sestra

RUŽA ŠTEJNER1940-2019.

Ljubav ne umire odlaskom, ni vremenom, niti je bol u suzama, niti u rečima. Bol je u našim srcima, gde ćeš večno ostati voljena.

Vole te tvoji najmiliji (P-443)

Godišnji pomen

TIBOR DER1960-2018.

NEDOSTAJEŠ!

Vesna, Maria i Robert (P-440)

S neizmernim bolom javljamo da je naš dragi su-prug, otac i deda

LASZLO KIRALY 1944-2019.

u 75. godini života preminuo dana 29. juna 2019. godine.

Komemorativni skup u znak sećanja će se održa-ti u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici 19. av-gusta 2019. godine, u 11 časova.

OSTAĆE NAM U VEČNOM SEĆANJU!Ožalošćeni: Njegovi najmiliji (P-445)

SLAVKA JERINIĆSAJA

1935-2019.

Poslednji pozdrav najdražoj teti od Jovane, Ne-manje, Anele i Jovice

(P-441)

С тугом смо се опростили од наше драге и вољене

СЛАВКЕ ЈЕРИНИЋСАЈЕ

01.12.1935 – 01.07.2019.

Заувек ћемо памтити твој ведри лик, искреност и доброту.

Породице Јовановић, Павићевић, Шљиванчанин и пријатељи (Р-436)

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom od 8 do 13 časova

(zaključenje broja), četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj). Tel. 553-805.

Maksima Gorkog 8. na spratu

SEĆANJE

STIPAN KOPUNOVIĆ- profesor u

penziji -1923-2018.

Sa ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na Tebe.

Sveta misa će se služiti u crkvi Sv. Roka, 13. jula 2019. godine u 8 sati.

Supruga Vera, ćerka Marija sa suprugom Njego-šem i unuci Branko i Boris. (PF-93)

Radno vreme za prijem

čitulja i ma-lih oglasa je

ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, (zaključenje

broja), sredom,

četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj). Tel. 553-805. Maksima

Gorkog 8. na spratu

NOVE

RAZNO- „GORENJE SERVIS

ENERGIJA”! Servisira-mo belu tehniku od svih proizvođača,- Original-ni rezervni delovi, Ivana Antunovića 141. Tel. 546- 206 ili 063/1546- 206 (P-96)

- ROLOMONT rolet-ne AL i PVC, venecijaneri, trakaste zavese, harmo/ga-ražna vrata, komarnici, pa-nelne zavese, tende.- Milo-ša Obilića 19. Tel. 571- 299 ili 063/551- 299 (P-97)

- BUŠIMO BUNARE sa

ili bez ispiranja do 150m dubine. Tel. 063/8432-465 ili 060/0532-468 (P-98)

-Prodajemo razrađenu uramljivačku radionicu sa velikom zalihom lajsni i do-bro uhodanu prodavnicu.

Istim se prodaju sve zali-he i inventar. Prodavnica egzistira dve decnije. Pro-dajni prostor nije vlasniš-tvo. Tel. 064/45-999-37 (1-123)

KUĆE I PLACEVI

-Prodajem kuću sa po-moćnim objektima, na placu od 3 motike, Donji Tavankut, Tel-064/18-38-710 (2-123)

-Prodajem salaš, avliju i 2,7 jutra zemlje Đurđin, Poljaković Tel. 064/120-28-56 (3-123)

-Prodajem kuću sa 1 motikom placa , sa stujom i vodom, legalizovana. Tel.024/535-213 (4-123)

-Kuća 100m², plac 400m² u Keru, Šajkač-ka 11, Cena: 25000 eura (5-123)

-Prodajem porodičnu kuću 81m², svi gradski pri-ključci u centru grada, le-galizovana. Tel. 063/566-022 (6-123)

-Prodajem kuću od 145m² u Malom Bajmoku, sređenu, dupla garaža, ba-zen, gas, svi priključci, le-galno. Tel. 063/754-00-04 (7-123)

-Prodajem samostal-ni deo kuće u Kertvarošu, 2 kupatila, cena po dogo-voru. Tel. 060/0523-316 (8-123)

PRODAJA I IZDAVANJE

STANOVA-Menjam jednosoban

stan, kod ekonomskog fa-kulteta, za dvorišni ili ma-nju garsonjeru može i pro-daja. Tel. 061/21-96-512 (9-123)

-Prodajem dvosoban stan 52m² cg i svi pri-ključci u ulici B. Radi-ća, toplo prizemlje, pogo-dan za starije ili kancelari-je. Tel.064/16-114-83 (10-123)

-Hitno prodajem dvo-soban stan 64m², cena 54000€ Beograd- Zvezda-ra Tel. 060/14-44-519 (11-123)

POSLOVNI PROSTOR

-Izdaje se fast food

pizzeria, kompletno na-mešten, preko puta Lid-la u radu sa baštom. Tel. 069/30-52-557 (12-123)

KUPOPRODAJA-Prodajem dušek

180x200, orman, 2 fo-telje, kauč i paktreger za auto. Tel.024/571-688 (13-123)

-Prodaju se: starinska kolevka, klupa, ormani, kreveti, virangoši, bunje-vačka ruha, marame, pa-puče, kufer, obuća, taš-ne. Tel. 024/528-682 (14-123)

-Otkupljujem origi-nalne umetničke slike uz stručnu i realnu proce-nu vrednosti. Interesova-ti se od 9-17h od ponedelj-ka do subote Tel. 065/58-33-665 (15-123)

-Kupujem ordenje, medalje i stare sportske značke. Tel.064/615- 59-82 (16-123)

-Prodaju se, dvobra-zdni plug, elevator, Sa-mara, kamionska priko-lica 14t reg. za traktor, starinske stvari i roleri. Tel.024/532-570 (17-123)

-Prodaju se; frižider od 100l, „Kőrting“-2 god. i sudopera od rosfraja. Tel. 060/14-44-519 (18-123)

-Prodajem električ-nu pilu „Power plus-14“ 6450, 2000W, Belgium, skoro nova. Cena: 55€ Tel. 065/35-30-825 (19-123)

-Povoljno prodajem nameštaj, kuhinja sa elek-tričnim aparatima i dnev-ni boravak. Tel. 061/233-15-51 ili 063/810-70-23 (20-123)

-Prodajem Zastavu „Skala 55“ kompletna ili za delove. Tel. 062/72-33-26 (21-23)

-Prodaje se kotlarka sa ležištem, satelitska ante-na, kristal, gobleni, pivska ambalaža, toplotna pum-pa. Tel. 063/567-919 (22-123)

-Prodajem novu neko-rišćenu „Beko“ veš maši-nu, zbog malog prostora i nabavke manje. Garan-cija 5 godina i dobar po-pust. Tel. 064/059-62-33 (23-123)

-Prodajem peć za cen-tralno grejanje na struju. Nova 200€. Tel. 062/847-10-77 (24-123)

čitulje/pomeni/oglasi 21Broj 12312. jul 2019.

- Prodajem ili izda-jem opremljen prostor zadom za negu starih lica sa kompletnom dokumentacijom. Tel. 065/842-94-90

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

"

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 12312. jul 2019.

Mali oglasi - TRAŽIMO RADNI-KE: hitno potrebni kuva-ri-ce, konobari-ce, pomoć-ne radnice, geronto doma-ćice sa pasošima EU. Tel. 064/700- 7106 (P-50)

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, на основу члана 14. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр. 135/04 и 36/09) обвављује:

ОБАВЕШТЕЊЕО ДОНЕТОМ РЕШЕЊУ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ

ОБИМА И САДРЖАЈА СТУДИЈЕ О ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Носилац пројекта Данијел Ковачевић, Мала Босна, Салаши бр. 74, поднео је дана 20.5.2019. године под бројем IV-08/I-501-137/2019, Захтев за одређивање обима и садржаја Студије о процени утицаја на животну средину пројекта: „ФАРМА СВИЊА“, на катастарској парцели 43070 КО Доњи град Суботица, у Малој Босни, Салаши бр. 74 (46.0656876о, 19.5889034о).

Заинтересована јавност има право жалбе у року од 15 дана од дана објављивања обавештења у средствима информисања. Текст решења се у целости може преузети на Интернет адреси: http://www.subotica.rs/documents/zivotna_sredi-na/Resenja/501-137-2019.pdf

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр. 135/04 и 36/09) обjављује:

ОБАВЕШТЕЊЕО ДОНЕТОМ РЕШЕЊУ ДА НИЈЕ ПОТРЕБНА

ИЗРАДА СТУДИЈЕ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

за пројекат „Доградња постојеће фарбаре“, на катастарској парцели 37030 КО Доњи град, Суботица (46.062087o,19.689091o) носиоца пројекта „ТАТРАВАГОНКА БРАТСТВО“ д.о.о., Суботица, Биковачки пут бр. 2.

Заинтересована јавност има право жалбе у року од 15 дана од дана објављивања обавештења у средствима информисања. Текст решења се у целости може преузети на Интернет адреси: http://www.subotica.rs/documents/zivotna_sredi-na/Resenja/501-149-2019.pdf

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, на основу члана 25. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр.135/04 и 36/09) објављује:

ОБАВЕШТЕЊЕО ДОНЕТОМ РЕШЕЊУ КОЈИМ ЈЕ ДАТА

САГЛАСНОСТ НА СТУДИЈУ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Дана 9.7.2019 године носиоцу пројекта „УГ-ОИЛ ПЛАСТ“ доо Београд-Сурчин, Бобија Фишера бр. 10, је дата сагласност на студију о процени утицаја на животну средину пројекта: „Производња производа од полипропилена и поликарбоната“ на катастарској парцели број 14561/3 КО Нови Град, улица Магнетна поља бр. 6 (46.0961910, 19.6969810).

Главни разлози на којима се одлука заснива се могу видети у образложењу Решења и у Студији, у којој су дате мере које је носилац пројекта дужан да предузима у циљу спречавања, смањења или отклањања штетних утицаја. Увид у донето решење и студију можете извршити на сајту града Суботице (www.суботица.рс) на огласној табли у одељку заштита животне средине.

SEĆANJE

VÁSÁRHELYI PIROSKArođena Szirácki

1937 .I. 13. -2008. VII. 12.

ćerka ValikaStari Žednik- Subotica, 2019. jul (P-444)

Sele naša

SUZANA BABIĆrođena Botka

1991-2019.Bila si naša uzdanica, izvor energije, naša sreća,

naša budućnost.Ostao je neizbrisivi bol kao crni krug i u njemu

svetlost novog života...Njeni najmiliji (P-442)

enigmatika22 Broj 12312. jul 2019.

NOVE

NOVE poletarci novinari 23Broj 12312. jul 2019.

Da imam čarobni štapić...Abraka-dabra,

uradi mi domaći zadatak!Ja sam ušao u veliku dimenziju. Pitam se šta bih mogao da uradim sa čarob-

nim štapićem? Obukao bih zeleno odelo i šešir zelene boje. Imao bih veliku bradu i čaroban štapić zeleni. Rekao bih svom čarobnom štapiću: “Abraka-dabra štapi-ću, uradi mi domaći zadatak!” Voleo bih da moj čarobni štapić skuva mami ručak. A najviše bih voleo da taj moj čarobni štapić pošaljem mojoj simpatiji. I rekao bih mu da mi napravi jedan veliki dvorac da uživam u njemu.

Kada sam izašao iz dimenzije, nisam imao zeleno odelo i štapić. Sve je krenulo po starom. Mama je kuvala ručak, a ja sam morao da uradim domaći zadatak. Mo-raću sam da dam pismo mojoj simpatiji.

Lazar Gredeljević, 3.a OŠ “Kizur Ištvan”

Stvarala bih deci igračkeŠta je čarobni štap? Svi zna-

mo šta je čarobni štap. Kada bih imala čarobni štap, puto-vala bih celim svetom i širom sveta. Samo bih rekla :”Ćiri-bu-ćiriba” i stvorila bih se gde želim. Stvorila bih novac si-romašnima. Stvarala bih deci igračke. Davala bih deci slatke snove. Bolesne bih činila zdra-vim... Bilo bi lepše kada bi sva-ko činio ovako nešto. Svet bi bio lepši, a deca srećna.

Anđela Drača, 3.a OŠ “Kizur Ištvan”

Svi su zadovoljni,

veseli i nasmejani

Ja imam puno želja, a jedna je da imam čarobni štapić. Uz njegovu pomoć bih mogla da ostvarim puno želja. Svoju sobu bih ispunila sa puno igračaka. Nabavila bih puno interesantnih knjiga.Svoj siro-mašnoj deci na svetu bih pomogla. Bolesnoj deci bih pomogla da ozdrave. U ce-lom svetu bih napravila mir. Zaželela bih da se sva deca druže i da se ne svađaju. Da putujem po celom svetu. Da ceo svet bude zadovoljan. Pomogla bih svima da budu večni i zadovoljni, veseli i nasmejani. Želela bih da ostanem u toj čaroliji i da se ne vratim u stvaran svet.

Mina Krstinović, 3.a OŠ “Kizur Ištvan”

Voleo bih da vratim Svetog Savu

Svako dete ima svoju maštu, a ja u svojoj ma-šti ponekada zamišljam kako bi bilo kada bih imao čarobni štapić. Kada bih imao čarobni šta-pić, voleo bih da nijedno dete ne ostane bez hra-ne i igračaka. I voleo bih da vratim Svetog Savu. Da ponovo uči decu i da ih nauči nešto novo. I že-leo bih da pomažem nekim ljudima. Ovo je samo trećina toga šta želim da podelim sa vama, ali je to dovoljno za sad.

Strahinja Daničić, 3.a OŠ “Kizur Ištvan”

Živela bih u ParizuDa imam čarobni štap, odvezla bih se u Pariz.

Volela bih da živim u tom gradu zato što priča-ju lepim jezikom - francuskim. Imala bih svoju kuću sa bibliotekom i živela bih sa baba Zlatom. U svom dvorištu bih imala dva kerića po imenu Bejbi i Badi. Ja ću svoju želju ostvariti čim zavr-šim školu.

Mia Ružinski, 3.a OŠ “Kizur Ištvan”

Anamarija Mamužić

Jovana Marković

Petra Rafai, 8 godina, crtano „magičnim” fl omasterima

NOVEreklame/društvo24 Broj 12312. jul 2019.

GRADSKA UPRAVA GRADA SUBOTICESEKRETARIJAT ZA GRAĐEVINARSTVOU skladu sa članom 50. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”,

br. 72/09, 81/09-ispr., 64/10-US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/2018, 31/2019 i 37/2019) i članovima od 55. do 68. Pravilni-ka o sadržini, načinu i postupku izrade planskih dokumenata („Službeni glasnik RS“, br. 32/19)

OglašavaJAVNI UVID U

Nacrt Izmene dela Plana detaljne regulacije za deo prostora oivičen ulicama Maksima Gorkog, Beogradski put, Blaška Rajića i Senćanski put u Subotici

Javni uvid može da se obavi od 15. jula do 13. avgusta 2019. godine, rad-nim danima od 8-15 časova, u Gradskoj upravi Subotice, Trg slobode 1.

Zainteresovana pravna i fizička lica mogu izvršiti uvid u Plan u Gradskoj upra-vi Grada Subotice, u Sekretarijatu za građevinarstvo, Stara gradska kuća, kance-larija br. 204.

Primedbe na planirana rešenja u toku javnog uvida, mogu se u pisanoj formi dostaviti Sekretarijatu za građevinarstvo (Uslužni centar, šalter 8 i 9) od 15. jula do 13. avgusta 2019. god.

Javna sednica Komisije za planove održaće se 20. avgusta 2019. god. u 13 časova u zgradi Stare gradske kuće (u Plavoj sali), Trg slobode br.1.

Pravna i fizička lica mogu pred Komisijom za planove da obrazlože svoje pri-medbe koje su u pisanom obliku dostavljene tokom javnog uvida.

U utorak, 25. juna, održan je sed-mi sastanak Kluba ljubitelja muzi-ke, filozofije i filma, na kome je re-alizovan prvi deo programa teorij-skih aktivnosti Kluba, koji se odvi-jao u formi gledanja filmova veli-kana sedme umetnosti (Viridijane, Luisa Bunjuela, Ulice, Federika Fe-linija, Persone, Ingmara Bergma-na, itd.) i razgovora o istim iz per-spektive filozofije, tj. estetičke aksi-ologije, etike, antropologije, psiho-logije, filmologije, filmske estetike i filmske kritike.

Razgovor sa člano-

vima Kluba vodio je Dragan Krstić, profe-sor filozofije.

Obogaćeni film-skim iskustvom i zna-njem, članovi Kluba su kritički pristupi-li poslednjem filmu iz predviđenog progra-ma (Devičanske pla-nine, koji je svetsku premijeru imao na 65. Berlinskom film-skom festivalu, 2015. godine).

Gledano iz per-spektive filmske teo-rije i estetike, za ovaj film se može reći da je filmska drama. On pripada tom žanru, ilustruje na svoj na-čin njegove zakone i njegove mogućnosti, ali ovaj film jeste estetski uspešno filmsko delo kroz nešto neiskazivo, drugačije nego što su opšta svojstva filmske drame. Da li je to neiskazivo, tj. to estetsko bolje i pot-punije ugrađeno u ovaj film nego u dru-gim filmovima koje smo 2015. godine gle-dali na Palićkom festivalu? Na ovo pita-nje, kao i na pitanje da li je ovaj film ce-lovito umetničko delo zato što potvrđuje estetička pravila žanra (filmske drame) u užem smislu reči, ili više zbog toga što tim

pravilima nudi jedan novi prostor, pro-stor stvarnosti i njenih još uvek nespozna-tih ontoloških istina, u kojima će žanrov-ska pravila moći da se iskažu na nov, pro-širen i prebraženi način, nastojali su da odgovore članovi Kluba.

Razgovor o ovom filmu bio je uvod u drugi deo teorijskih aktivnosti Kluba.

Filmski klub Subotica (Otvoreni uni-verzitet) i Klub ljubitelja muzike, filozo-fije i filma (Fondacija za omladinsku kul-turu i stvaralaštvo Danilo Kiš), u periodu od 2. do 11. jula, prikazao je četiri filma iz prošlogodišnjeg programa Novi mađarski

film i Mladi autori Evrope. Posle projekci-je svakog filma vodila se diskusija iz razli-čitih uglova.

Razgovor sa članovima Kluba, kao i sa drugim gledaocima, vodio je Dragan Kr-stić, profesor filozofije.

Sve projekcije su se održale u Svečanoj sali Otvorenog univerziteta.

Što se tiče praktičnih aktivnosti, one će se odvijati tokom letnjeg raspusta u formi snimanja filozofskog filma pod naslovom Kratak film o lepoti.

L. Marjanov

Završen prvi deo programa teorijskih aktivnosti Kluba ljubitelja muzike, filozofije i filma

Obogaćeni filmskim iskustvom i znanjem

Dragan Krstić, profesor filozofije

NOVE reklame 25Broj 12312. jul 2019.

NOVEsport26 Broj 12312. jul 2019.

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić posetio je u če-tvrtak, 4. jula sever Bačke. Obi-šao je Osnovnu školu „Jovan Mi-kić” u Subotici, Ženski odbojkaš-ki klub Spartak, koji između osta-log, trenira i u toj školi, Fudbal-ski klub Radnički iz Bajmoka, te fiskulturnu salu u OŠ „Čaki Laj-oš” u Bačkoj Topoli, i teniske te-rene u Tomislavcima, u Tenis klubu Princ.

Prilikom posete OŠ „Jovan Mikić” u Subotici Udovičić je i doneo u poklon vrednu sportsku opremu, dve table i obruč za ko-šarku, dva gola i 40 lopti, po 10 za svaki kolektivni sport. Ministra je dočekao gradonačelnik Bogdan Laban koji se tom prilikom za-hvalio republičkoj i pokrajinskoj Vladi što je u protekle tri godi-ne u sportsku infrastrukturu u Subotici uložila blizu 800 milio-na dinara.

– Saradnja od grada, pokra-jine i republike je vrlo značajna što se i pokazalo u protekle tri godine. Škole su obnovljene kao i stadioni, sportski tereni. Kao grad sporta trudićemo se i u na-rednom periodu da pomognemo našim sportistima i klubovima u osvajanju sjajnih rezultata. Oče-kujemo da na jesen počne grad-nja tribina na Gradskom stadi-onu nakon čega će grad dobiti moderan stadion koji zadovolja-va sve evropske standarde – re-kao je gradonačelnik Laban.

Ministar Udovičić istakao je da je Subotica primer kako treba da se vodi računa o omladinskoj i sportskoj politici na lokalu.

Pohvaljen je i rad u ŽOK Spar-tak u kojem, osim prvog tima,

trenira i preko 100 devojčica. Upravo je rad sa mlađim selek-cijama u školskom uzrastu je-dan od segmenata na kojima tre-ba još raditi. Tako je istakao da se u sistemu školskog sporta u Srbiji nalazi 170.000 dece, što je duplo više nego što je to bilo pre ppet godina.

Direktorica OŠ „Jovan Mikić” Marija Milodanović zahvalila se ministru na donaciji i lokalnoj samoupravi koja, kako je rekla, o školi savesno brine.

– Škola ima izuzetno dobre uslove za razvijanje sporta i mi na tome mnogo radimo, jer smo svesni uloge sporta u razjanju učenika i njihovog zdravlja.

Posle posete Subotici, mini-star Udovičić je obišao je i FK Radnički 1905 u Bajmoku, gde ga

je dočekao predsednik kluba Ra-doslav Vukelić.

Tokom posete Bačkoj Topo-li ministar Udovičić je mogao i da se uveri kako rade mlađe ko-šarkaške kategorije ove opšti-ne, kako među dečacima, tako i devojčicama. I ova škola je do-bila vrednu sportsku opremu, a bilo je i govora o infrastruk-turni ulaganjima koja nedosta-ju da se obezbede još bolji uslovi za razvoj školskog sporta i spor-ta uopšte.

– Bačka Topola je prepozna-ta širom Srbije kao sredina koja izuzetno ceni i voli sport, i u kojoj je njegova tradicija od izuzetnog značaja za društvo u celini. Dra-go mi je da smo, kroz koristan razgovor sa predstavnicima op-štine i sportskih organizacija,

definisali zajedničke ciljeve i ak-tivnosti kako bi obezbedili ra-zvoj sporta, sportske infrastruk-ture i bavljenja njime među pri-padnicima svih generacija. Mla-di Srbije su naša najlepša stvar-nost i svetla budućnost – i nasta-vićemo da podstičemo rad lokal-ne Kancelarije za mlade, omla-dinskih udruženja i obezbeđuje-mo više stipendija iz Fonda „Do-siteja” kako bi mladi iz svih de-lova naše zemlje imali uravno-težen pristup mogućnostima za lični i karijerni razvoj i napre-dak. Ostajemo posvećeni još ši-roj saradnji, otvoreno i odgovor-no – jer smo u istom smo timu! – kazao je Udovičić.

Marina Popović, zameni-ca predsednika Opštine Bač-ka Topola i članica Odbora za

obrazovanje, se, takođe, zahvalila poseti i na poklonima kojima će se radovati deca iz škole i sporti-sti i dodala:

– Naš budžet je razvojni što se tiče sporta i obrazovanja tako da smo u poslednje dve godine ulo-žili dosta sredstava na uređe-nje otvorenih terena, kako u op-štini, tako i prigradskim nase-ljima. Obnovljena je fiskulturna sala Gimnazije i ekonomske ško-le „Dositej Obradović”, ali su sale osnovne škole u dosta lošem sta-nju, tako da planiramo da apli-ciramo Vladi Srbije za projekat za njihovu sanaciju.

Kako je istakla direktorica škole Monika Vojter Pulai, OŠ „Čaki Lajoš” postoji od 1912. go-dine, a trenutno u 32 odeljenja nastavu pohađa preko 500 đaka.

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić posetio sever Bačke

Bolji uslovi za škole i klubove

Nova prilika za plivača Spartaka

Barna na Prvenstvu

svetaSubotički plivač Andrej Barna zadr-

žao je status reprezentativca Srbije, a pred njim je novi veliki izazov. Barna će, naime, biti deo reprezentacije Srbije koja će od 21. do 28. jula nastupati na Prvenstvu sveta u Južnoj Koreji.

Barna će nastupati u dve trke, u trci na 50 metara kraul stilom, a biće i deo štafe-te Srbije. U reprezentaciji Srbije su još Ta-maš Farkaš, Anja Crevar, Vuk Čelić, Velimir Stjepanović, Nikola Aćin, Uroš Nikolić i Aleksa Bobar.

Barna je i prošle godine imao značajne nastupe na međunarodnim takmičenjima, a kao član reprezentacije Srbije stigao je do zlatne medalje na Mediteranskim igrama.

Barna je, inače, i aktuelni rekorder Sr-bije na 50 metara slobodnim stilom, a nacionalni rekord iznosi 22:27 sekun-di. Olimpijska „A” norma za OI u Japanu iznosi 22:01 sekundi, a „B” norma je 22:67 sekundi.

Iza ljubitelja maraton-skog plivanja je još jedan vi-kend bogat takmičenjima, ali i dobrim rezultatima, pa je tako nastavljen niz osvajanja medalja.

Na Zobnatičkom jezeru kod Bačke Topole, u subo-tu, 6. jula, u organizaciji Sa-veza za daljinsko, maraton-sko i masters plivanje Srbi-je, održano je Otvoreno ma-sters prvenstvo Srbije u pliva-nju na otvorenim vodama na 3 km, Otvoreno prvenstvo Sr-bije na 5 km, a u nedelju, 7. jula, održano je Otvoreno pr-venstvo Srbije u plivanju na otvorenim vodama (SOWS) na 10 km. Takmičenje je bilo međunarodnog karaktera, jer su u trci na 3 km, učestvovali i plivači iz Bosne i Hercegovi-ne , kao i iz Mađarske.

U trci na 5 kilometara

Borislav Fermanović, tre-nutno najuspešniji subotič-ki plivač na otvorenim voda-ma, u cilj je uplivao drugi vre-menom 01:08:51:94, osvo-jivši i drugo mesto u apso-lutno muškoj kategoriji, dok je u svojoj uzrasnoj katego-riji bio prvi. Uspešan je bio i Filip Zavišić koji je trku završio kao peti, sa vreme-nom 01:12:39:63, u apsolut-no muškoj kategoriji je treći, dok je u svojoj uzrasnoj kate-goriji prvi, a dobar nastup je imala i Tea Mut.

Najveći broj takmičara je imala trka na 3 km, a među 62 učesnika, 10 je bilo iz Su-botice. U ovoj trci najuspeš-nija je bila Tea Mut koja je trku završila kao četvrta, u apsolutno ženskoj kategoriji je bila druga, dok je u svojoj uzrasnoj kategoriji bila prva.

Bojana Fermanović je u cilj uplivala deveta, s obzirom na veliki broj takmičara, to je veoma dobar plasman. U ap-solutno ženskoj kategoriji je bila peta, a u svojoj uzrasnoj kategoriji je bila druga.

Ostali subotički masters plivači su takođe bili uspeš-ni, jer su u svojim uzrasnim kategorijama osvojili vode-ća mesta i tako se okitili me-daljama. Prvi u svojim sta-rosnim kategorijama su bili Mirna Vidaković, Ana Vu-kičević, Gabor Firstner,

Slobodan Božin i Ištvan Priboj, dru-go mesto su osvoji-li Marta Talpai i Čaba Šanta, dok je Nebojša Crno-gorac osvojio treće mesto.

U nedelju, 7. jula, na redu je bila trka na 10 km. Ovu za-htevnu trku Bori-slav Fermano-vić je isplivao za 02:17:59:03 i tako osvojio drugo mesto u apsolutnom pla-smanu kao i u ap-

solutnom plasmanu muška-raca, dok je u svojoj uzra-snoj kategoriji bio prvi. Fi-lip Zavišić sa vremenom 02:19:41:26, trku je završio kao peti, u muškoj konku-renciji je bio četvrti, a u svo-joj uzrasnoj kategoriji je za-uzeo prvo mesto.Treći naš predstavnik je bila Bojana Fermanović koja je zauzela treće mesto u svojoj uzrasnoj kategoriji. Inače svi učesnici ove trke, su dobili zlatna od-ličja, jer je sam uspeh ispli-vati ovu distancu.

Novi uspesi subotičkih plivača - maratonaca

Vikend pun medalja

Takmičari u trci na 10 km

NOVE 27Broj 12312. jul 2019. sport

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

U zajedničkoj sa-radnji Jedriličarskog saveza Vojvodine i Je-driličarskog kluba Pa-lić u periodu od 1. do 5. jula održan je jedri-ličarski kamp za na-predne jedriličare u klasama optimist i la-ser 4.7, a Palić je ugo-stio decu i mlade od 8 do 18 godina.

Ukupno 22 jedri-ličara se pripremalo za naredne nastupe, a najvažniji su svakako Prvenstvo Srbije, kao i međunarodne rega-te. Rad su vodili isku-sni jedriličari Dejan Zakić i Ivan Kneže-vić, dok se o kondiciji učesnika starala Sofi-ja Dobrički.

– Vremenski uslovi za kamp su bili idealni, šta je omogućilo održavanje dnevno oko 4 sata treninga na vodi, zatim dodat-no svaki dan su učesnici kampa imali sat vremena kondicionog treninga i sat vremena teoret-ske obuke. Rezultati kampa su se dokazali odmah nakon kam-pa, na regati „Palićka jedra”, 6. i 7. jula, na kojem su učesnici

kampa postigli vidljivo bolje re-zultate u odnosu na prethodne regate. Pored poboljšanja rezul-tata mladih jedriličara iz Vojvo-dine, kamp je bio uspešan i u po-gledu postizanja cilja, koji se od-nosio na jačanje svesti o važno-sti istrajnosti, odgovornosti i to-lerancije – javlja Andrea Ki-kić, predsednica Jedriličarskog saveza Vojvodine.

Organizaciju kampa finan-sirao je Pokrajinski Sekretari-jat za sport i omladinu u okvi-ru tekućeg poslovanja Saveza, kao i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacional-ne zajednice u okviru projek-ta „Očuvanje i negovanje me-đunacionalne tolerancije kroz sport”.

Po sedmi put održana je jedri-ličarska regata „Palićka jedra”. Reč je o tradicionalnom nadme-tanju u organizaciji mlađeg pa-lićkog jedriličarskog kluba Reful, uz podršku Jedriličarskog saveza Vojvodine. Takmičenje je ove go-dine okupilo tridesetak učesnika iz sedam klubova, osim Refula i Palića, nastupili su još Vojvodi-na, Metalac, AJK, Palilula i Ze-mun. Uz dobro vreme prvog odr-žane su četiri trke, dok je vreme drugog dana dozvolilo tek jedan izlazak na vodu.

Što se domaćih predstavnika tiče, najsupešniji su bili Petra Buljovčić, prva u klasi laser 4.7, i Ivan Kiš, bronzani u klasi laser. Najbolje rezultati od takmičara Palića postigli su Robert Ko-vač, pobednik u klasi laser i Ne-nad Zakić, prvak u klasi opti-mist, kako u generalnom poret-ku, tako i među učesnicima do 12 godina. Bronzu u klasi fin osvo-jio je Atila Dubičanac, srebro u klasi 4.7 Dario Bešić, dok je treći u klasi optimist bio Luka Sretenović.

Okončan jedriličarski kamp na Paliću

Sport i tolerancija

Održana tradicionalna jedriličarska regata

Palićka jedra - sedmi put

Najbolji u klasi laser 4.7

Konjičke kasačke trke u Požarevcu

Treći trkački danKonjičko društvo „Knez Mihailo” iz Požarevca bilo je domaćin

trećeg trkačkog dana, a subotički konjari su bili među nagrađenim takmičarima.

Rezultati, prva kasačka trka: Elpenor AT (D. Katanić) 1:20,4, Juliet Cortina (J. Ostojić) 1:20,9, Fantom Glory (B. Miloradović) 1:21,8, I Topčider (L. Simić) 1:22,6, druga kasačka trka: Golder (J. Ostojić) 1:18,2, Ericsson (S. Grujić) 1:18,5, Mosaique Mar (D. Si-mić) 1:18,6, Liria (A. Ranđelović) 1:19,1, treća kasačka trka: Je-ssie (D. Petrović) 1:15,9, Simo Mack (A. Horvatski) 1:17,0, Clair de Lune (D. Katanić) 1:16,6, Jeger Sweep (M. Dimitrijević) 1:17,2, če-tvrta kasačka trka: Early Stardust (D. Petrović) 1:14,4, Quick Vi-ervil (M. Pantić) 1:15,3, Zilence (Z. Petrović) 1:15,4, Rite Key (Z. Ži-vojinović) 1:15,8.

Konjičke kasačke trke u Žablju

Šest nastupa

U okviru prvog trkačkog dana u Žablju održano je šest kasačkih trka, a među osvajačima nagrada su bili i konjari iz našeg regiona.

Rezultati, prva kasač-ka trka: Panter Star (J. Po-pin) 1:23,3, Double Trouble (R. Pavkov) 1:25,3, Duster (J. Nemet) 1:25,7, Parma Ferm (M. Babičković) 1:28,7, druga kasačka trka: Lira di Re (J. Vujković Lamić) 1:22,8, Benetton (J. Popin) 1:23,2, Jessi Star (E. Kere-keš) 1:24,7, Lord Aprikot (M. Tasić) 1:25,7, treća ka-sačka trka: Atena (A. Seke) 1:20,6, Arsene Lupin (J. Po-pin) 1:21,1, Dalton (L. Roža) 1:21,3, Hacker As (M. Golu-bović) 1:21,9, četvrta ka-sačka trka: Severino (M. Prišić) 1:21,0, Shadow RR (J. Popin) 1:21,9, Aljaska H (S. Pivnički) 1:23,4, Silverado (V. Bjelogrlić) 1:24,3, peta kasačka trka: Serial Ki-ller NP (B. Kečenović) 1:18,4, Bonaparta (J. Gabrić) 1:18,7, Sanrio (V. Pribić) 1:19,2, Ji-mmy Oaks (M. Tasić) 1:19,9, šesta kasačka trka: Kiral-yfi DL (R. Seke) 1:22,8, Aliz CS (K. Kopas) 1:23,1, Avia (S. Kečenović) 1:23,4, A. A. As-sante (N. Mašić) 1:23,7.

Konjičke trke priređuje i KK Vranac

Kasači u SrbobranuKonjički klub Vranac iz Srbobrana u subotu, 13. jula, organizovaće

prvi trkački dan ove sezone.Na programu je devet kasačkih trka u kojim je učešće najavilo 72

grla iz 15 konjičkih klubova.Trka dana je petnaesto izdanje Petrovdanske trke gde je učešće na-

javilo šest grla, pet stranog odgoja i derbi pobednik Isaac Newton A.T. U trku sa pobedama u poslednjem startu ulaze grla Rite on Win (Subotica, 30. jun) i Nadir Three (Sombor, 9. jun). Petrov-dansku trku su po dva puta uspeli da dobiju grla Bessie (2009. i 2010.) i Pablo Yet (2017. i 2018.). U konkurenciji vozača sa po tri trijumfa su vozači Branislav Mukić (2007., 2009. i 2010.) i Dejan Katanić (2015., 2017. i 2018.).

U okviru trkačkog dana održaće se i trinaesto izdanje trke posve-ćene Lazaru Pankoviću. Trka je namenjena grlima od 4 godine do-maćeg odgoja, a biće to još jedno odmeravanje snaga pred Derby.

Peto izdanje trke Memorijal „Dušan Ćosin” namenjeno je grlima iz „polubrze” partije. Prijavljeno je šest grla, četiri domaćeg odgoja i dva grla odgojena u Italiji. Pobede u poslednjem startu imaju grla Serial Killer NP (Žabalj, 7. jul) i Ivan Turgenev A.T. (Sombor, 9. jun).

Konjičke kasačke trke u Lozoviku

Početak od 16,30Danas, u petak, 12. jula, Konjički klub Lozovik organizuje drugi tr-

kački dan. Početak kasačkog programa je u 15,30, kada će biti održan sastanak sudija i vozača, od 16 sati su kvalifikacije, a od 16,30 poči-nje takmičarski program.

Prema najavama, nastupaju kasači u sedam trka.

Prvenstvo Vojvodine u „visećoj kugli” i pikadu

Subotici drugo mesto, Stanković prvak

Ekipa Invalida iz Subotice osvojila je drugo mesto na Prvenstvu Vojvodine u „visećoj kugli” za osobe sa invaliditetom.

Takmičenje je održano u Staroj Pazovi, a Subotičani su bili drugi, u konkurenciji 12 ekipa, uz 205 oborenih čunjeva. Nastupili su Vuka-šin Stanković (59 oborenih čunjeva), Bojka Maričić (52), Biser-ka Adamović (49) i Ankica Milanković (45).

Održano je takmičenje i u pikadu, a Vukašin Stanković osvojio je prvo mesto u muškoj konkurenciji.

NOVEsport28 Broj 12312. jul 2019.

Nora Bognar, takmi-čarka Planinarskog kluba Spartak, donela je u Subo-ticu pehar i dve medalje sa Evropskog kupa u Pecenu, u Austriji. Ona je osvojila prvo mesto u disciplini br-zinsko penjanje, u bolderu je bila druga, u težinskom penjanju sedma, a u gene-ralnom plasmanu je to bilo dovoljno za vicešampionski trofej. Ovakav skor u kon-kurenciji učesnika iz 33 ze-mlje je sjajan, pogotovo ako se zna da je na istom takmi-čenju nastupala i prethod-nih pet godina, ali bez značajnog plasmana.

– Za ovaj nastup sam se više pripremala, kako fizički, tako i metnalno, ali sam i dosta toga menjala na polju priprema – ot-kriva Nora na početku razgovo-ra za „Nove Subotičke novine”, pa nastavlja:

– Pre sam bila fokusirana na rezultat, uvek sam bila nervozna, sekirala se šta će biti ako pogre-šim, kako ću onda biti plasira-na. Sada sam bila fokusirana na samo penjanje, nisam razmišljala o rezultatu, koja ću biti, kakva je konkurencija, samo mi je bilo važ-no da uživam u tome što radim. Promene je bilo i na drugim polji-ma, ubacila sam u svoj rad i kar-dio treninge, trenirala sam i na drugim mestima, Novom Sadu, Mađarskoj, prija mi kada prome-nim malo sredinu.

Promene u načinu treninga oči-gledno su donele rezultate, videlo se to već na početku prvog nastupa

u brzinskom penjanju.– Znala sam, kada je nastup

počeo, da imam šanse za dobar rezultat, ali i da moram da izaba-cim iz glave razmišljanje o rezul-tatu. I opet sam se samo fokusira-la na stenu, bila sam hladne gla-ve, brinula sam se da ne grešim, da budem kreativna i desilo mi se nešto drugačije - smejala sam se dok sam se penjala. Sa osmehom na licu sam došla do vrha. Feno-menalno je kada tako završim na-stup. Jer, zaista volim ovaj sport, nije mi teško da treniram, a me-dalja onda ispadne samo kao do-datni poklon za ono što radim.

Saznajemo da je Nora bila na korak do zlata i u disciplini bolder. Vodila je u većem delu takmičenja, ali je ostala na korak do trofeja.

– Imala sam šansu do kraja, ali me već mišići nisu slušali. Po-gotovo biceps desne ruke, jer sam ga tokom penjanja udarila kole-nom. No, i drugo mesto je super.

Težinsko penjanje bila je

poslednja disciplina, a za-mor je uzeo dana.

– Mali cilj mi je bio plasman u finale, a to se i desilo, nakon dva kvalifi-kaciona nastupa bila sam na deobi šestog mesta. Pred finale sam „razgova-rala” sa mojim mišićima, molila sam ih da izdrže još malo... No, nisam baš najbolje nastupila u fina-lu, na kraju sam bila sed-ma, ali je i to dobar rezul-

tat. Pogotovo kada znam da sam prethodnih godi-na uvek bila plasirana oko

dvadesete pozicije.Septembar nosi nove izazove, a

najznačajniji je u Italiji, Riksenu, od 20. do 22. septembra. Tada će biti održano Prvenstvo Evrope za juniorke.

– Kao prvakinja Srbije obez-bedila sam mesto na Prvenstvu Evrope, a do tada imam još do-sta vremena da se spremim. Pre toga, takođe u Italiji, mogu da na-stupim na Prvenstvu sveta za se-niorke, ali ćemo videti da li će od toga biti nešto.

Kako je sportsko penjanje ušlo u porodicu olimpijskih sportova, to donosi Nori još jedan cilj.

– Volela bih, naravno, da na-stupim na olimpijskim igrama. Igre u Tokiju su, iskreno, nedo-stižne, potrebi su prvo zapaženi rezultati u seniorskoj konkuren-ciji, ali bi plasman na OI 2024. godine već mogao biti zanimljiv cilj.

Na takmičenju u Austriji na-stupili su i drugi takmičari Spar-taka, Maksim Purlija i Stela Latoš.

Na košarkaškom terenu Stu-dentskog centra „Bosa Milićević” proteklog vikenda je održan hu-manitarni turnir u basketu 3x3 „Svi za kosmet”.

U konkurenciji 24 prijavlje-ne ekipe najbolje su se pokaza-li igrači okupljeni pod imenom Kikiriki zaebancia, ispred ekipe

Dogodine u Prizrenu i tima pod imenom No name.

Tokom turnira prikupljeno je

60.080 dinara, kao pomoć više-članim srpskim porodicama na Kosovu i Metohiji.

Veliki uspeh Nore Bognar u sportskom penjanju

Zlato i srebro iz austrije

Održan humanitarni turnir u basketu 3x3

Svi za Kosmet

Uspešan takmičarski debi Subotičana na City Games-u

Bronza na ZlatiboruMeđunarodnim kupom na Zlatiboru, u četvrtak, 4. jula, počela je

sezona u okviru City Games takmičenja u Srbiji. Subotica, kroz sa-radnju Sportskog saveza Subotice i resora za sport i omladinu, po-slednjih sezona ima kvalitetnu ekipu, a to je potvrđeno i na takmičar-skom debiju ove godine osvajanjem trećeg mesta.

Međunarodni kup je održan kao promocija ovogodišnji igara, a nastupili su učesnici iz tri države. Najbolja je bila ekipa iz Kragujev-ca (prošlogodišnji pobednici igara u Srbiji), drugo mesto pripalo je ekipi iz Skoplja (pobednici igara u Makedoniji koji su bili sastavljeni od profesionalnih sportista), a treće mesto je zauzela ekipa Subotice, ispred Maribora i Loznice.

U ekipi Sportskog saveza Subotice bili su Srđan Dakić, Dejan Franjković, Milan Ivošević, Marko Rašković, Milica Šošta-rec i Noemi Priboj, a predvodio ju je Dejan Vuković, generalni sekretar Sportskog saveza Subotice.

Subotica će biti domaćin takmičenja u petak, 19. jula, na bazenu u Dudovoj šumi. Početak takmičenja je zakazan za 19,30 sati.

Otvoreno prvenstvo Mađarske u atletici

Tri medalje za SilvesteraNa Otvorenom prvenstvu Mađarske u atletici za veterane uspešan

nastup je zabeležio Silvester Kasiba iz subotičkog Spartaka.On je takmičenje zaključio sa tri medalje, bio je prvi u bacanju kla-

diva, a drugi u bacanju kugle i diska.

Ozbiljne pripreme za City Games u Subotici

Treninzi i testoviU cilju da se što bolje pripreme za predstojeći nastup na City Ga-

mes takmičenju u Subotici, u petak, 19. jula, članovi ekipe Sportskog saveza Subotice rešili su da se što bolje pripreme, kao što se i dalo naslutiti nakon prošlogodišnjeg plasmana na treće mesto u general-nom poretku, odnosno bronze na nedavno održanom Međunarod-nom kupu na Zlatiboru.

Tako je i sklopljena saradnja sa Sportskom laboratorijom „ST Lab” koja se brine za oporavak i testiranje igrača. Članovi ekipe su proš-li testiranja, a zatim su počele i pripreme „na suvom” za nastup u Subotici, a do petak, 19. jula, biće odrađeno i nekoliko treninga na bazenu.

Čestitke iz Sportskog saveza SuboticeNori Bognar je na velikom uspehu u Austriji čestitao i De-

jan Vuković, generalni sekretar Sportskog saveza Subotice.– Svima je u Subotici izuzetno drago kada neko ostvari za-

pažen rezulat, a ovo je svakako lepa promocija sportske Suboti-ce. Sportsko penjanje je sport koji je sve cenjeniji, pokazuje to i mesto među olimpijskim sportovima. Koliko Subotica ceni ovaj sport pokazuje i prošli izbor Sportiste godine Subotice, u zajed-ničkoj saradnji Grada Subotice, „Subotičkih novina” i Sport-skog saveza Subotice, u kojem je priznanje namenjenom naj-boljem u juniorskoj konkurenciji ponela upravo Nora Bognar. Znamo i koji su najveći problemi, oni su u ovom momentu ve-zani za uslove, pa nam je prvi sledeći cilj da probamo da obez-bedimo adekvatne pripreme za našu sportistkinju – istakao je Vuković.

Stipendija značiNora Bognar je bila

među subotičkim sportisti-ma koji su zaslužili sportsku stipedniju AP Vojvodine.

– Znači mi ta pomoć, po-maže mi da se bolje pri-premam, ali me i motivi-še saznaje da se nalazim među najboljim sportistima Vojvodine.

Čestitke: Nora Bognar i Dejan Vuković

NOVE sport 29Broj 12312. jul 2019.

Iza Ženskog fud-balskog kluba Spartak je uvodna faza pripre-ma za novu borbu na tri fronta. Nakon dva dana u Subotici, Go-lubice su se preselile na Zlatibor, gde su ra-dile na podizanju for-me pred nove izazove. Prvi su u okviru kva-lifikacija za Ligu šam-piona, a nakon kreće borba za bodove u Su-per ligi, ali i za prolaz u naredne faze Kupa Srbije.

– Možemo svi biti zadovoljni onim što je urađeno u proteklom periodu. Devojke su bile odlične, posvećene radu i fo-kusirane. Motivacija je na nivou, svi dobro znamo šta nas čeka. Važno je i što se niko nije povre-dio, zdravstveni bilten je odli-čan, tako da svi rade punim inte-zitetom. Nakon preseka od sedam dana svi smo zadovoljni, ali i op-timisti pred naredni period. Iza nas je polovina priprema na Zla-tiboru, dižemo intenzitet rada, a po povratku u Suboticu krećemo i sa prijateljskim mečevima. Uve-ren sam da će devojke biti u dobro formi i spreme za prvi okršaj koji je na redu već 7. avgusta, kada nas očekuje početak kvalifikaci-ja za Ligu šampiona i okršaj pro-tiv prvaka Moldavije – referiše

Boris Arsić, šef stručnog štaba u Subotici.

Po ko zna koji put Golubice je na terenu, sa kapitenskom trakom oko ruke, vodila Violeta Slović. I ona ima samo reči hvale za uslove i rad na početku priprema.

– Nalazimo se u našoj poznatoj i proverenoj bazi na Zlatiboru, i, kao i uvek, imamo odlične terene, ho-tel... sve je na visokom nivuo. Ovo je prvi deo priprema, po pravilu je on težak za svaku igračicu, ali, uz za-jednički rad i međusobno bodrenje sve lakše prolazi. Uostalom, ima-mo sve isti cilj, a to je da se što bolje pripremimo za kvalifikacioni turnir Lige šampiona – ističe Slovićeva.

Posebnu vrednost pripremama daju i najmlađe Golubice koje su uključene u rad.

– Devojčice Spartaka su prva-kinje Srbije u kadetskom uzrastu, pa je i jedna vrsta nagrade najbo-ljima rad na pripremama sa pr-vim timom. Na nama je da im po-kažemo kako se radi na senior-skom nivou, a verujem da će tim devojčicama ovakvo iskustvo zna-čiti za dalji razvoj karijere – ističe Slovićeva koja je ujedno i sportski direktor ŽFK Spartak.

Slažu se polako i kockice oko tima.

– Raduje nas sve što Tija-na Matić ostaje u Spartaku, na-kon novih razgovora sa upra-vom ostaje naša članica i pridru-žila nam se već na pripremama. Biće tu još nekoliko novih igrači-ca i uverena sam da u sezonu ula-zimo jače.

U organizaci-ji Fudbalskog klu-ba Spartak Ždrepče-va krv 24. i 25. avgu-sta biće održan treći „Tunir Grada Subo-tice”. Mečevi će biti odigrani na Grad-skom stadionu u Su-botici, a organizato-ri očekuju veliki broj ekipa iz celog regiona, sačinjenih od igrača od 2007. do 2012. godišta.

Kako je istakao Milan Ča-brić, suorganizator turnira, u ime agencije ISF, velika je čast biti deo ovakve organizacije.

– Najveći timovi iz naše ze-mlje, ali i okruženja, već su po-tvrdili svoje učešće, tako da je jasno da je u protekle dve go-dine i ovaj turnir stao u red ponajboljih u regionu. Pruža deci visok standard takmiče-nja – kazao je Čabrić i pozvao sve zainteresovane da se pri-ključe i nastupaju na značaj-nom turniru.

Nebojša Vučković, glav-ni trener u mlađim kategorija-ma Spartaka, istakao je, takođe, veliki značaj turnira.

– Spartak je klub koji ulaže u razvoj mladih igrača, a ovo je prava prilika da se deca ra-zvijaju i da odmere snage sa

svojim vršnjacima iz regiona.Promoter turnira je

Vladimir Torbica, doskoraš-nji kapiten Golubova.

Iza Ženskog fudbalskog kluba Spartak je uvodna faza priprema

Spremaju se za kvalifikacije

Spartak priprema treće takmičenje za najmlađe

Turnir Subotice treći put

U Subotici počela „Vojvođanska zlatna rukavica”

U nedelju finaleTrideset i sedmo izda-

nje bokserskog turnira za juniore i juniorke „Voj-vođanska zlatna rukavi-ca” počelo je u Suboti-ci uu sredu, 10. jula. Oko 230 takmičara iz 22 ze-mlje garancija su da će i ovogodišnje izdanje jed-nog od najjačih turnira u regionu, ali i celoj Evro-pi, pa i svetu, što potvr-đuje učešće gostiju iz Ru-sije, Kazahstana, Ukraji-ne, Indije...

– Ponovo smo dove-li „pola sveta” u Suboti-cu i time smo pokazali da smo i dalje grad sporto-va i grad boksa. Suboti-ca i „rukavica” su veza-ni, ovo takmičenje je prvi put održano upravo u našem gradu, 1980. godine, a pobedio je tada naš takmičar Danko Jovanović. Imala je Subotica niz pobednika ovog takmičenja, imamo i sada dva talentovana reprezentativca u ovoj ge-neraciji, ali su, na žalost, obojica povređeni – istakao je Tomislav An-telj, sportski direktor Bokserskog saveza Srbije, te se zahvalio lokalnoj samoupravi na velikoj pomoći.

Rečima „Dobrodošli u Suboticu, dobrodošli u grad sportova”, Nema-nja Simović, član Gradskog veća Subotice zadužen za sport i omladinu, počeo je ceremoniju svečanog otvaranja:

– Ovo je grad koji sa velikim zadovoljstvom uvek bude domaćin ova-ko prestižnih sportskih manifestacija. Hvala ljudima koji su zaslužni što Subotica dugi niz godina jeste ovako uspešan domaćih, Bokserskom savezu Srbije koji je prepoznao u Subotici dobrog partnera, Bokser-skom savezu Vojvodine, ali i Boskerskom klubu Spartak koji je doma-ćin celog takmičenja – kazao je Simović i poručio sportistima da pro-vedu lepe dane u Subotici, da uživaju u sportu, ali i gradu koji ima šta da im ponudi.

Takmičenje je počelo u sredu, 10. jula, eliminacionim borbama. Eli-minacione borbe su i u četvrtak, 11. jula, od 15 sati, a u petak i subotu, 12. i 13. jula, na programu su četvrtfinalni i polufinalni mečevi. Finale je zakazano za nedelju, 14. jul, od 13 sati.

Mirko Antelj, predsednik BK Spartak, i Nemanja Simović

Milan Čabrić, Slobodan Danilović i Nebojša Vučković

Fudbaleri Bačke odigrali prvi prijateljski meč

Remi sa imenjakomFudbaleri Bačke 1901 odigrali su i prvi prijateljski meč u okviru

priprema za novu sezonu u Srpskoj ligi, grupa „Vojvodina”. Odme-rili su snage protiv Bačke u Bačkoj Palanci, a u duelu protiv dosko-rašenjeg superligaša odigrali su nerešeno 1:1 (1:1).

Domaći su prvi stigli do prednosti, poveli su u 28. minutu, ali je u poslednjem minutu prvog dela igre gola za Subotičane postigao Manojlović, uz vrednu asistenciju Rajkovače. U nastavku igre pogodaka više nije bilo, iako je bilo još prilika na obe strane.

Treba reći i da Bačka još uvek nije kompletna, nedostajalo je ne-koliko igrača koji su povređeni, a očekuje se i priključenje igrača koji će stići na pozajmicu iz Spartaka, tako da je ovakav rezultat, na-kon osam dana priprema, i bolji nego što se to očekivalo.

Bačka 1901: Studen, Todić, Đurović, Bjedov, Mezei, An-đić, Rajkovača, Stanković, Glišović, Lučić i Manojlović. Igrali su još: Molnar, Ilijin i Drašković.

Pred Bačkom je nastavak priprema na Zlatiboru, ali i nove prija-teljske utakmice.

Održan tradicionalni turnir u malom fudbalu u Novom Žedniku

Trebinju prvo mestoU Novom Žedniku je okončano još jedno izdanje tradicionalnog

turnira u malom fudbalu. Najviše fudbalske veštine prikazale su eki-pe Bemix Trebinje i Pan shoes, koje su se i našle u finalu. Nakon za-nimljivog meča, rešenog tek nakon izvođenja penala, pobednički tro-fej pripao je gostima iz Trebinja, dok je u meču za treće mesto eki-pa Grand šped, takođe nakon izvođenja penala, savladala tim Đene-ral Hadžićevo.

Turnir u Novom Žed-niku je reali-zovan u perio-du od 21. juna do 6. jula, a okupio je 26 ekipa.

Prvo mesto donelo je po-bedniku i nov-čanu nagra-du od 140.000 dinara, dru-go mesto je nagrađeno sa 50.000 dina-ra, a treće sa 30.000 dinara.

Dodeljene su i pojedinačne nagrade, najbolji igrač je Nedo Nedić, najbolji strelac Miloš Grubor, a najbolji golman Miloš Tomanić. Za-hvalnicu je, kao najstariji igrač, dobio Mićo Govedar.

Turnir je imao humanitarni karakter, obezbeđena je pomoć za izgrad-nju hrama u Novom Žedniku, a tokom celog turnira bio je priređen i zanimljiv zabavni program, dok je finale okončano koncertom Jovana Perišića.

Ekipa Bemixa iz Trebinja (foto sa Novogodišnjeg tunira)

NOVEsport30 Broj 12312. jul 2019.

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр. 135/04 и 36/09) обjављује:

ОБАВЕШТЕЊЕО ДОНЕТОМ РЕШЕЊУ ДА ЈЕ ПОТРЕБНА ИЗРАДА

СТУДИЈЕ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ И О ОДРЕЂИВАЊУ ОБИМА И САДРЖАЈА СТУДИЈЕ

За пројекат: „Магистрални канал Ором-Чик-Криваја од км 9+450 до км 24+450 подсистема Тиса-Палић“, на следећим катастарским парцелама: 288/13, 290/3, 292/3, 291/2, 283/2, 294, 291/1, 287/29, 287/16, 287/6, 293/1, 287/13, 287/2, 297/8, 290/1, 292/1, 298/2, 298/1, 298/12, 298/13, 298/11, 299/1, 299/2, 298/10, 589/2, 590/4, 598/13, 589/3, 598/20, 598/19, 598/2, 590/3, 590/1, 598/1, 593/2, 593/4, 593/1, 593/5, 594/1, 682, 696/1, 696/2, 698/3, 698/2, 698/1, 689, 695/3, 695/2, 695/1, 645, 632/1, 632/2, 631, 630, 629, 628/2, 628/1, 627/2, 627/1, 626, 625/2, 625/1, 624/1, 624/2, 605/4, 780, 779/1, 711, 710/3, 738, 709, 708, 707, 706, 705, 783, 785/4, 786/4, 785/1, 786/1, 785/3, 810, 811, 984/1, 985/3, 1719/2, 1718/2, 1717/2, 1718/3 (КО Биково), и 343/6, 6648, 2110, 345, 6651, 2235/4, 2240, 2500/24, 2500/22, 2500/21, 2500/20, 2500/19, 2242/34, 2242/33, 2242/32, 2242/31, 2242/30, 2242/29, 2242/28, 2242/27, 2242/26, 2242/25, 2106, 592/2, 591/3, 591/4, 667/6, 667/7, 667/5, 2115/10, 2115/5, 667/4, 667/3, 667/2, 667/1, 627/1, 623, 620, 619, 616, 615/2, 601, 594/4, 593/2, 592/4, 591/1, 591/2, 792, 989/1, 989/2, 990, 991, 992/1, 978/2, 978/1, 976, 977, 2111, 1968, 1967, 1949/3, 1956, 1955, 1966/2, 1965/6, 1965/3, 1965/2, 1965/7, 1952, 1961/4, 1961/2, 1962/1, 1950, 1963/1, 1958, 1957, 6657, 2144, 2130, 2132, 2131, 2133, 2134, 2135, 2136, 6661, 2207, 2211, 2212/1, 2212/2, 2213/1, 2217/1, 2217/2, 2217/3, 2217/4, 2222/2, 2221/1, 2220, 2222/1, 2224, 2228/1, 2232, 2236, 6655/1, 346, 622/2, 663/2, 665/1, 665/2, 666/2, 982/1, 982/2, 993/1, 993/2, 966/3, 984, 983/3, 983/2, 983/1, 2137 (КО Жедник) Града Суботица, носиоца пројекта ЈВП „Воде Војводине“, Булевар Михајла Пупина бр. 25, Нови Сад.

Заинтересована јавност има право жалбе у року од 15 дана од дана објављивања обавештења у средствима информисања. Текст решења се у целости може преузети на сајту града Суботице, у одељку заштита животне средине, огласна табла.

Nakon poslednje provere i po-bede protiv Zlatibora Vladimir Gaćinović, šef stručnog štaba u FK Spartak Ždrepčeva krv, nije bio zadovoljan izdanjem protiv Zlatibora, ali jeste dvonedeljnim pripremama.

– Drago mi je da smo ove pri-preme priveli kraju na jedan lep način. Danas nismo nešto kva-litetno igrali posebno u prvom poluvremenu, očito da je prisu-tan umor i nisu bili u ritmu u ko-jem znamo da budemo, za razli-ku od protivnika, domaćina koji je bio rastrčaniji. Drugo polu-vreme smo uz određene korek-cije izgledali bolje. Nakon posti-gnutog gola mirno smo utakmi-cu priveli kraju. Nadam se br-zom oporavku povređenih igra-ča i da ćemo uskorio dovesti još

neke fudbalere. Isko-ristio bih priliku da se zahvalim domaći-nu na divnom doče-ku i na uslovima koje smo imali čitavo vre-me. Mislim da smo se kvalitetno spremili za novu sezonu.

Nemanja Obra-dović je posti-gao još jedan gol za Golubove.

– Odigrali smo poslednju pripremnu utakmicu na Zlatibo-ru protiv jako moti-visanog protivnika. Bilo je teško, poslednja utakmica na pripre-mama. Nismo bili na svom ni-vou, ali generalno bih rekao da smo odradili odlično pripreme,

pružili dobre igre u kontrolnim utakmica i da spremno dočeku-jemo prvenstvo i prvu utakmi-cu protiv Rada – komentariše Obradović.

U poslednjom prijateljskoj proveri tokom priprema na Zla-tiboru fudbaleri Spartak Ždrep-čeve krvi su sa 1:0 (0:0) savlada-li tim Zlatibora.

Domaćini su, videlo se to na početku meča, želeli da savladaju ekipu iz superligaškog ranga, pa su bili dosta agilni, dok je u redo-vima Spartaka nedostajalo poleta na početku meča. Zato i ne čudo što je Zlatiboru, bar po igri, pri-palo prvo poluvreme, ali je, sre-ćom po Golubove, odbrana ekipe iz Subotice bila bolji deo ekipe.

Drugi deo meča doneo je bo-lju igru Spartaka, pa je ubr-zo, već u 45. minutu, stigao i

pogodak. Strelac je bio Nema-nja Obradović koji je nastavio svoju dobru seriju i najavio da će u predstojećoj sezoni verovat-no biti najopasniji igrač za rivale Subotičana.

Nakon gola Spartak je bio i dalje bori rival na terenu, a pro-mene rezultata više nije bilo.

Spartak Ždrepčerva krv: Ostojić, Dunđerski, Otaše-vić, Tekijaški, Vukčević, Jo-čić, Marčić, Milošević, Mla-denović, Srećković, Obra-dović. Igrali su još: Dokić, Cu-cin, Đorđević, Jović, Rakić, Vidaković, Milić, Šormaz, Tripković, Yamamoto.

U Spartaku zadovoljni pripremama

Kvalitetan rad

Poslednji prijateljski okršaj na Zlatiboru

Bolji od domaćina

Vladimir Gaćinović

Doskorašnji prvotimac Spartaka pronašao novi angažman

Glavčić u SlavenuNemanja Glavčić, stan-

dardni prvotimac Fudbalskog kluba Spartak Ždrepčeva krv, karijeru nastavlja u Hrvatskoj. Naime, uz dogovor sa predstav-nicima Spartaka Glavčić je pot-pisao trogodišnji ugovor sa ta-mošnjim prvoligašem, ekipom Slaven Belupo, a kako ističu u Spartaku, ugovor je potpisan na tri godine.

Glavčić je bio član Sparta-ka u protekle tri godine, u ve-znom redu. Rođen je u Kra-ljevu, a fudbalsko ime počeo je da stvara u školi Partizana i Teleoptika.

Za Spartak je nastupio u 104 utakmice.

– Sve se brzo odigralo. Sa Spartakom se rastajem na prijatelj-ski način, jedini logičan posle uspešne saradnje. U ovom klubu sam se u potpunosti afirmisao i stekao iskustvo – ističe Glavčić u izja-vi za medije.

Nemanja Glavčić

Pred fudbalerima Spartaka je generalna proba

Utakmica u subotuU subotu, 13. jula, od 18 sati, fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi

će odigrati poslednju prijateljsku utakmicu pred početak Super lige Srbije, odnosno generalnu probu.

Rival je ekipa Zvjezde 09 iz Stanišića (Bosna i Hercegovina), a utakmica se igra na Gradskom stadiionu u Subotici, uz slobo-dan ulaz.

Nemanja Obradović

Novi igrač u FK Spartak ŽK

Srećković u napadu

Novi igrač Fudbalskog kluba Spartak Ždrepčeva krv biće Ni-kola Srećković. Dvadesettro-godišnji napadač i subotički su-perligaš ugovorom su dogovorili saradnju u naredne tri godine.

Srećković je rođen u Valjevu, staž u omladinskoj školi okončao je u Radu, a potom prelazi u Vož-dovac. Prošlu sezonu proveo je u Vojvodini.

Fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi pobedili Rad

Najava za Super ligu

U okviru priprema na Zlatiboru fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi savladali su Rad sa 2:0 (1:0). Kako će upravo Rad biti rival Spartaku na startu Super lige, ne čudi što su treneri na tereni izveli kombinova-ne sastave, a neki od aduta ostaju sakriveni do borbe za bodove.

Spartak je poveo u 26. minutu preko Šormaza, a konačan rezul-tat u 52. minutu postavlja Vukčević.

Spartak Ždrepčeva krv: Dokić, Cucin, Rakić, Đorđević, Jović, Milić, Vidaković, Yamamoto, Tripković, Vučković i Šormaz Igrali su još: Dubljanić, Radovanović, Dunđerski, Bijelović.

Rad: Živković, Stević, Šipčić, Jagodić, Tričković, Roga-nović, Petrović, Mladenović, Smiljanić, Živković, Kasalica. Igrali su još: Ilić, Busnić, Riznić, Bašanović, Veselimović, Ta-nović, Maksim, Parađina.

Stefan Šormaz (desno)

NOVE sport 31Broj 12312. jul 2019.

Marko Dmitrović, trenutno prva opcija na golu seniorske fud-balske reprezentacije Srbije, ali i španskog prvoligaša Eibara, sigur-no se primakao uskom krugu od ne-koliko najboljih svetskih golmana. Kako kaže u razgovoru za „Subotič-ke novine”, uživa u svakom danu, a uživanje je ovaj Subotičanin i zaslu-žio. Put do uspeha nije bio lak, kri-vudao je, ali je sigurno popločan upornim radom.

Teška odluka

Prošli razgovor obavljen je 2013. godine, bio je to momenat kada se Dmitrović našao na sportskoj, ali i životnoj raskrsnici, verovatno razo-čaran, pun pitanja, ali i uporan da istraje. Još tada je dogovoren novi razgovor za novine, kada sve dođe na svoje mesto. I došlo je.

– Bio je to momenat kada sam doneo tešku, ali se ispostavilo i pra-vu odluku. Nakon što sam počeo da se bavim fudbalom u Severu, a po-tom prešao u Suboticu, stigao je poziv iz Crvene zvezde u kojoj sam prošao sve mlađe selekcije. Sanjao sam, kao svako dete, da debitujem za prvi tim Zvezde. Ipak, tu moguć-nost nisam dobio, iako sam tri go-dine proveo u prvom timu kao re-zervni golman. Da mi je neko re-kao da će moj put ići kroz Mađar-sku, drugu ligu u Engleskoj i Špa-niji, ne bih mu verovao. Razmišljao sam da ću karijeru razviti u Zvezdi, a potom otići u neku jaču ligu. Is-postavilo se, međutim, da sam mo-rao da krenem dužim, sporednim putem. Sada je samo važno da sam i stigao tamo gde sam želeo, a ova-ko mi je i slađe, jer znam da sam do cilja došao tako što sam se izborio

sa teškim periodima. Kada pogle-dam prošlost, ponosan sam na sve što sam postigao, i sada mi tek predstoje prave stvari.

Mađarska pogotovo tada nije bila popularna destinacija, a do-bra stvar vezana za prelazak u Uj-pešt je bila ta da je isti vlasnik imao klubove u Mađarskoj, Engleskoj i Španiji.

– Bio sam šest meseci bez klu-ba, ali sam bio i svestan da nisam branio u profesionalnom rangu ta-kmičenja. Tražio sam „odskočnu dasku” i Mađarska je bila jedina opcija tada. Nakon prilagođava-nja sam i počeo da branim, sve je bilo super, a onda je prednost do-bio mađarski golman. U međuvre-menu je naša reprezentacija savla-dala Španiju i kvalifikacijama za Prvenstvo Evrope i znao sam da moram da branim. Nisam baš bio

oduševljen Čarltonom, ali, kako je to bio prelazak u jaču ligu, te kako nisam branio, bio je to poziv koji se ne odbija. Situacija je bila teš-ka, stigao sam u ekipu koja je bila na bod od ispadanja, ali sam bra-nio korektno. No, dolazi do prome-ne trenera, a sa time i promene sa-stava. Nedostajalo mi je, čini se,

vreme za adaptaciju, došao sam u zimskom prelaznom roku, u klub koji je bio u nezgodnoj situaciji.

Stiglo je u međuvremenu Prven-stvo Evrope za mlade, Dmitrović je branio dobro, a sve je to primeće-mo od strane španskog drugoliga-ša Alkorkona.

– Ponovo mi je bilo jasno da ne mogu da tražim veći klub. Bilo mi je važno da radim i da igram, ali i da nađem zdravu sredinu. I kada sam stigao u klub iz predgrađa Madri-da, od prvog dana sam se osećao kao da pripadam fudbalu u Špani-ji. Kao da je moj fudbalski put kro-jen tako da budem u Španiji. U pr-voj sezoni sam dobro branio, bili smo na sedmom mestu, a od plej-ofa nas je delila samo gol-razlika. Druga sezona je bila turbulentni-ja, bili smo na korak do ispadanja. Nije to bilo dobro za tim, ali sam ja imao mnogo više posla. Dobro sam branio, to nije ostalo neispra-ćeno, pogotovo od strane Eibara i tako sam završio u španskoj eliti.

Tehničko savršenstvo

Utakmice u najboljoj ligi Španije donele su i novi pogled na sport.

– Malo u šali, malo u zbilji, mogu

da kažem da sam pravi fudbal po-čeo da igram pre dve godine. Kada dođete u špansku elitu, onda vidite kakvo je to majstorstvo i koliko je dobrih igrača. Ne radi se tu samo o Realu i Barseloni, nego u svim klu-bovima ima izuzetnih majstora. Tu se igra najlepši, a najjednostavni-ji fudbal. Sve je školski, ali tehnič-ki savršeno i na najvišem nivou. Nema tu da prođe neka „frljoka”, znaš kako će neko da odigra, ali i znaš da će to da odigra vrhunski. U takvoj konkurenciji Dmitrović je doživeo da bude proglašen i za igra-ča kola.

– Bio sam malo fasciniran svi-me u prvoj sezoni. U petom kolu smo gostovali Barseloni i kada sam izašao iz tunela i video pro-tiv koga igram, drmala me je pozi-tivna trema. No, zaboravi se i da je Mesi preko puta kada sudija svira početak meča.

Kad se kockice nameste

Nakon što je branio za sve selek-cije državnog tima, mesto u „A” re-prezentaciji ponovo je malo duže čekao.

– Sada sam standardni gol-man. Poziv je mogao stići i ranije,

ali se ne može nikome ništa zame-riti. Bio sam i na Svetskom prven-stvu u Rusiji i od onda sam stan-dardan. Mislim da su se kocki-ce namestile u pravo vreme. Sada sam zreliji i kao igrač i kao osoba, ko zna šta bi bilo da sam ranije do-bio šansu.

Slobodno se može reći da naš sa-govrnik živi fudbalski san. Narav-no, to ne znači da je ostvario mak-simum karijere.

– Kada se toliko boriš da stigneš do nečega, važno je i znati uživa-ti. Naravno, ovo nije moj vrhunac, ali sada zaista uživam. Branim u španskoj ligi, standardni sam gol-man reprezentacije, radim na sebi svakog dana i sve sa osmehom na licu. Kako sam perfekcionista, tra-žim način da se i dalje razvijam i napredujem, baš kao i ekipa u ko-joj sam. Najbitnije mi je da se spre-mim za novu sezonu. Imam ugo-vor sa Eibarom na još dve godi-ne, istina, bilo je nekih interesova-nja, ali sada ne razmišljam mnogo o tome.

Sportski ciljevi su visoki, ali ne i nedostižni, pogotovo ne za radni-ka i upornog igrača kao što je, po-kazalo se to kroz celu karijeru, Mar-ko Dmitrović.

– Neke od želja su mi bile da osvojim titulu sa Zvezdom i da za-igram na „Marakani” pred punim tribinama. Na „Marakani” sam i zaigrao, istina tribine su zbog ka-zne bile prazne, a ja sam bio u dre-su reprezentacije. Sada su mi cilje-vi da zaigram u Ligi šampiona, pa da posle bude u nekom velikom klu-bu. Nije to nerealno, ali treba znati da je malo velikih klubova, a mno-go odličnih golmana. Kockice uvek mogu da se poklope, a ja ću nasta-viti da radim i da uživam u tome što radim.

foto: www.facebook.com

Marko Dmitrović se primakao krugu najboljih svetskih fudbalskih golmana

„Uživam u svakom danu”Subotica i porodica

– Subotica je u mom srcu. Kada sam u Srbiji, većinu vremena provodim tu gde sam odrastao, gde su mi po-rodica i prijatelji. Ovde mogu da mam totalni mir i tu mogu da se odmorim. Subotica je moj grad i tako će biti uvek. Porodica je uvek prva koja je uz mene, ali i nekoliko bli-skih prijatelja. Prave prijate-lje možeš nabrojati na prste jedne ruke, često se to kaže, ali nije ni daleko od istine. Sa njima slavim uspehe, oni me vole kao osobu, ne jer sam sportista i jer sam trenutno uspešan. Kakav smo odnos imali pre deset godina, ima-mo ga i danas. Prija mi koli-ko danas dobijam pohvala, i znam da mi ljudi iskreno žele to što mi kažu, ali se sećam i vremena kada mi nije išlo kao danas, kada je malo lju-di verovalo u mene.

UpornostUz Marka Dmitrovića mora

ići epitet upornost. – Najbitnija je vera u sebe,

i to svi mladi sportisti mora-ju da znaju. Bude momenata kada sumnjamo, pitao sam se i ja dosta u teškim situacija-ma. A onda bih se osvrnuo na to zašto sam na terenu, koli-ko volim fudbal i zašto bi bio neko bolji od mene. Treba biti ambiciozan, ali i realan. Sva-ko od nas, kada iskreno stane pred ogledalo, zna šta može, koji su maksimumi, koji su strahovi, samo je pitanje da li će svako to priznati. Uz sve ide velika upornost. Teško je doći iz manjeg mesta i izbori-ti se, ali nije nemoguće. Važ-no je da mladi igrači igraju, jer niko od nas ne sanja prvo jahte i pehare, nego nam je važno samo da igramo. I uvek bih mladim golmanima savetovao da brane. Bolje je biti prvi golman u Spartaku, na primer, nego drugi u Zve-zdi. Jer, kada imaš kontitnu-itet i kada si na sceni, neko može i da te vidi.

Uživa u Španiji: Marko Dmitrović na utakmici protiv Valensije

Kako zaustaviti majstora: Dmitrović i Mesi

Prva opcija u reprezentaciji

NOVEreklame32 Broj 12312. jul 2019.

060/052-44-13