Ulaganje u obrazovanjeu ranom detinjstvu u Srbiji

Beogradseptembar .

Ova inicijativa i izrada izvetaja ne bi bilimogui bez podrke Evropske komisije

U publikaciji su izraena miljenja strunjaka koji su dali doprinos analizi koja ne moraju nuno da odraavaju stavove Evropske unije i UNICEF-a.

Ulaganje u obrazovanjeu ranom detinjstvu u Srbiji

Ova broura se bazira na celokupnom tekstu tehnikog izvetaja pod naslovom Ulaganje u rano obrazovanje dece u Srbiji Modeli finansiranja univerzalnog obuhvata predkolskim obrazovanjemu Srbiji koji se nalazi na adresi www.unicef.org/serbia/

Primarni autori ovog izvetaja su Sunica Vuji, Odeljenje ekonomije, Univerzitet u Batu u Velikoj Britaniji; Hana Baronijan, IPSOS Strategic Marketing; Aleksandar Baucal, Odeljenje psihologije, Univerzitet u Beogradu. Jan van Ravens, meunarodni konsultant sa fakulteta Edvard Cigler, Odeljenja za razvoj dece i socijalnu politiku Jejl univerziteta, dao je doprinos u izradi metodologije ove studije. Aleksandra Jovi, UNICEF Srbija, bila je odgovorna za planiranje, dizajn, razvoj i osiguranje kvaliteta ove inicijative.

ULAGANJE U OBRAZOVANJE U RANOM DETINJSTVU U SRBIJI

UVODUVOD

Ve skoro punu deceniju predkolsko obrazovanje u Srbiji se prepoznaje kao vaan faktor neophodan za reavanje problema siromatva i iskljuenosti iz drutva. Nacionalni milenijumski razvojni ciljevi (NMRC, ) navode da do . godine % dece uzrasta do

godina treba da bude obuhvaeno predkolskim obrazovanjem, sa posebnim naglaskom na deci iz marginalizovanih grupa. NMRC ( ) planiraju i da se udvostrui broj predkolskih ustanova i da se one geografski ravnomerno rasporede. Dalje, nacrt Nacionalne strategije za razvoj obrazovanja u Srbiji do . (u koje spada i predkolsko obrazovanje) navodi da do . godine % dece uzrasta od do

, godina treba da bude obuhvaeno predkolskim obrazovanjem.U ovom trenutku, obuhvat dece uzrasta od do , godina je veoma nizak, a posebno dece iz ugroenih grupa i ovo je poziv da se po tom pitanju neto preduzme.

UNICEF je, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnolokog razvoja, ispitivao finansijsku izvodljivost i razvio modele finansiranja univerzalnog obuhvata predkolskim obrazovanjem za svu decu u Srbiji uzrasta izmeu i , godina.

ULAGANJE U OBRAZOVANJE U RANOM DETINJSTVU U SRBIJI

ZNAAJ PREDKOLSKOGZNAAJ PREDKOLSKOGOBRAZOVANJAOBRAZOVANJA

Predkolsko obrazovanje ima dve glavne funkcije. Prvo, ono podstie rani razvoj dece, sa dobrobitima koje se onda prelivaju na celu naciju, a drugo, omoguava roditeljima da se angauju na tritu rada ili nastave sa svojim obrazovanjem dok su deca zbrinuta u vrtiu. U ovom trenutku u Srbiji, ova druga funkcija izgleda odreuje dostupnost predkolskog obrazovanja.

vrsti ekonomski dokazi potvruju koristi koje proistiu iz obrazovanja u ranom detinjstvu, po zemlju i pojedince, a objanjavaju ih dostignua na polju istraivanja mozga.

Da ponemo sa ekonomskim razlozima. Koristi od ranog uenja manifestuju se na vie naina. Prvo, deca su uspenija u koli. Kratkorono, to umanjuje trokove jer se smanjuje broj onih koji naputaju kolovanje i ponavljaju razrede, a dugorono poboljava obrazovno postignue, to potvruju rezultati meunarodne ankete PISA (videti dole Prilog ). Drugo, zdravlje dece se popravlja, dejstvo koje se protee na ceo

ivot, sa sutinskim koristima po dete i smanjenjem dravne potronje na zdravstvenu zatitu. Tree, manje je verovatno da e ova deca, kada odrastu, da se upuste u kriminalna i druga disfunkcionalna ponaanja. I na kraju, tu je i iri socio-ekonomski aspekt: opada stopa nezaposlenosti, a prosena zarada raste, to dovodi do manje potronje na socijalna davanja, a vie poreskih prihoda za dravu.

OECD, Program za meunarodno ocenjivanje uenika

ULAGANJE U OBRAZOVANJE U RANOM DETINJSTVU U SRBIJI

Prilog : Dokazi iz ankete PISA. Po podacima koje daje PISA za evropske zemlje, uinak predkolskog obrazovanja na uspeh u koli, meren ocenjivanjem itanja kod -ogodinjaka, je za bodova bolje kod uenika koji su pohaali predkolsko due od godinu dana u poreenju sa onima koji nisu ili u predkolsko (Haahr et al., ). U jednom novijem radu autora Vujia i Baronijana ( ) na osnovu podataka koje PISA daje za Srbiju, u uzorku uenika mukog pola, pozitivno dejstvo pohaanja predkolskog obrazovanja nestaje kada se kontroliu i faktori socio-ekonomske sredine. U uzorku uenica, pozitivno dejstvo pohaanja predkolskog obrazovanja na uspeh u koli ostaje znaajno ak i kada se u obzir uzmu faktori socio-ekonomske sredine, i meri se sa (matematika), (itanje), i (prirodne nauke) bodova, koliko vie postiu uenice koje su pohaale predkolsko due od godine dana od onih koje nisu ile u predkolsko.

Na Slici prikazana je takozvana Hekmanova (Heckman) kriva. Ovaj dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, utvrdio je da ulaganje u uenje u ranim godinama daje daleko vei povraaj od investicija kasnije u ivotu. Grafikon ilustruje da je uinak najsnaniji kod dece iz niih socio-ekonomskih sredina (zelena linija), nego kod privilegovanije dece (crvena linija): dete dva dobro obrazovana roditelja e verovatnije imati stimulativno okruenje kod kue, sa puno igraaka, knjiga i sredstava za komunikaciju. Verovatnije je da e ovi roditelji deci pruiti bogatiji renik i dobru osnovu za dalje uenje. Upis ovog deteta u celodnevni boravak u vrtiu (koji nosi i vrlo visoke trokove) nee stimulisati njegov razvoj mnogo vie nego to bi se to postiglo u kunim uslovima. Nasuprot tome, kada su roditelji a posebno majka niskog obrazovnog nivoa, a to esto ide ruku pod ruku sa kunim okruenjem u kome nema dovoljno podsticaja, onda ak i samo tri ili etiri sata pohaanja predkolskog programa dnevno moe da ima ogroman uticaj, a po mnogo nioj ceni.

ULAGANJE U OBRAZOVANJE U RANOM DETINJSTVU U SRBIJI

Slika . Rano uenje ima najvei uticaj, posebno za najsiromanije

Izvor: Adaptacija Hekmanove krive od strane Vosmana (Woessmann) ( )

Sve u svemu, ulaganje u rano uenje e na kraju da donese povraaj puta vei od inicijalne investicije, kako se tvrdi u lanku objavljenom . godine u vodeem medicinskom asopisu Lanset (The Lancet).

Razlozi zbog kojih je ulaganje u ovom ranom uzrastu tako delotvorno postaju jasniji sa dostignuima na polju istraivanja mozga. Na Slici vidi se model razvoja mozga od zaea do . godine za tri glavne vrste funkcija: vid i sluh (isprekidana linija), govor (tanka linija) i vie kognitivne funkcije (puna linija). Da bude jasno: ovo se odnosi na razvoj sposobnosti mozga da

ULAGANJE U OBRAZOVANJE U RANOM DETINJSTVU U SRBIJI

stie neke vetine, a ne na te vetine same po sebi. Na primer, razvoj govora se moe nastaviti tokom detinjstva, adolescencije, pa ak i kada ovek odraste; jezika kriva ovde naglaava period kada je mozak najosetljiviji na formiranje relevantnih sinapsi. To su temelji. To je jedinstveni period u kome mozak razvija osnovu za dalje uenje tokom celoga ivota.

Slika . Vremenska dinamika formiranja modanih sinapsiza tri glavne funkcije

Izvor: C. Nelson u knjizi onkofa (Shonkoff) i Filipsa (Phillips) From Neurons to Neighborhoods ( )

ULAGANJE U OBRAZOVANJE U RANOM DETINJSTVU U SRBIJI

Puna linija koja predstavlja vie kognitivne funkcije dostie zenit u predkolskim godinama. Na poetku osnovne kole ona ve poinje da dobija silazni pravac, i oko petnaeste godine pribliava se nuli. Kao to je ve reeno, to ne znai da u tom dobu kognitivni razvoj prestaje. Jasno je da se on nastavlja. Ali, njegova osnova je skoro formirana u tom uzrastu, bilo da je dobra ili loa. Ovo ilustruje, na primer, da se uspeh u koli najbolje podstie, a rano naputanje kole najbolje spreava, tokom predkolskih godina, i to je onda mnogo jeftinije od intervencija koje se preduzimaju kasnije. Privilegovana deca nee imati problema da zavre kolu. Ali ako srpska privreda iziskuje da se vie obrazovanje iri izvan ove odabrane grupe, jedna od strategija e morati da bude i obezbeivanje univerzalnog predkolskog obrazovanja.

Slika ilustruje kako se razvoj sinapsi ubrzava u poslednjim mesecima trudnoe, gde krive za senzorne funkcije i govor svoj maksimum dostiu ve u prvoj godini ivota. Bilo bi pogreno zakljuiti da decu ve tada treba upisati u predkolsko. Oko tree godine, spontani procesi razvoja dece su povezani sa potrebom za socijalizacijom, to znai da deca ovog uzrasta imaju koristi od kvalitetnog predkolskog programa. Deca mlaa od tri godine se najbolje obrazuju u kunom okruenju.

Sa take gledita razvoja deteta, kratki programi dobrog kvaliteta u trajanju od tri ili etiri sata na dan, pet dana u nedelji, pokazali su se dovoljnim ako deca ponu da ih pohaaju sa godine. Naizmenino smenjivanje vremena koje se provede u vrtiu i vremena koje se dete igra sa vrnjacima i u kunom okruenju donosi stimulativnu raznolikost edukativnih iskustava. Kratko trajanje (i u godinama, i u broju sati na dan) kao i odsustvo obroka i uslova za spavanje ine znaajnu razliku u ceni u poreenju sa, na primer, detetom koje pohaa celodnevni vrti devet sati na dan od . do . godine ivota.

ULAGANJE U OBRAZOVANJE U RANOM DETINJSTVU U SRBIJI

OBUHVAT PREDKOLSKIM OBRAZOVANJEM OBUHVAT PREDKOLSKIM OBRAZOVANJEM SADANJA SITUACIJA SADANJA SITUACIJA

Obavezno kolovanje u Srbiji poinje sa Pripremnim predkolskim programom (PPP), i trenutno je njime obuhvaeno oko % dece uzrasta

, to , godina.

Ciljna grupa ovog izvetaja su deca izmeu (u kom uzrastu predkolski programi postaju najkorisniji) i , godina, kada ispunjavaju kriterijume za upis u PPP. Trenutno je % ( . od . ) dece uzrasta , godina upisano u vrti , dok . dece istog uzrasta nije obuhvaeno predkolskim obrazovanjem. Nacrt Nacionalne strategije za razvoj obrazovanja do . ciljnu stopu obuhvata postavlja na %, to bi znailo poveanje broja upisane dece od oko . .