Sve značajniji sajam za

poljoprivredne proizvođače

NOVE

Godina II • Broj 103 • 14. februar 2019. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

ÉVE A POLGÁROK EGÉSZSÉGÉNEK SZOLGÁLATÁBAN13Nikole Kujundžića br. 6

str 8

SUBOTICAGRAD LJUBAVI

Grad

K i l o g r a m p a s u l j as k u p l j i o d m e s a !

Ljudi

Ljudi

str 10

Antun preuzeo „vozačku

titulu” od Paje

Grad

str 5

Turija humana i ukusna

str 10

str 16-17

„Festival ljubavi i vina” u punom sjaju

Bravar je bio puno bolji str 9

grad2 Broj 10314. februar 2019.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs),

Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859(urednik@subotickenovine.rs);

Redakcija - novinari: tel: 553-042;Nada Harminc Karanović , Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,

Karikaturista:Milenko Kosanović

Foto-reporter:Nikola Kričkovićklicak@yahoo.com

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Grafoprodukt” d.o.o. Novi Sad, Desanke Maksimović 52;

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

NOVE

Miljenik Katarine Velike, izvesni ruski knez Georgije Aleksandrovič Potemkin ne-slavno je ušao u istoriju kada je caricu u svojoj guberniji Krimu dočekao tako što je naredio da se izgrade montažne fasade so-skih kuća,kakve su odgovarale slici ideal-nih i srećnih ljudi tog vremena. Aleksan-drovič je želeo da se carica Katarina svojim očima uveri,da pod njegovom vladavinom i u pustoj stepi može sve da cveta i napredu-je. Tokom puta, kako se Katarinin brod pri-bližavao nekoj obali, Aleksandrovčeva eki-pa je brzo sastavljala lažne soske kuće, a gladni i siromašni ljudi presvlačili su se u čistu seljačku odeću i radosno mahali ca-rici.Čim bi brod zamakao sa svitom iza vi-dika, majstori bi demontirali „selo“ i užur-bano ga drumskim putem prenosilo na sle-deću lokaciju,odakle će preobučeni u neke druge vesele kmetove opet sa radošću ma-hati carici.

U gradovima i selima kroz koje je prola-zila svečana kolona bili su zasađeni bujni parkovi i aleje, koji su se desetak dana ka-snije sušili i nestajali, a uz sam put bile su složene gomile džakova, koji su umesto žita bili napunjeni peskom. U Hersonu, na pri-mer, Potemkimovi ljudi su sagradili tvrđa-vu koju je srušila prva oluja, a tu je bila i lađa koja se nije mogla spustiti u vodu, jer bi odmah potonula,pa je bila sagrađena na kopnu. Sva ta raskoš i bogat život stanov-ništva na Krimu,nije mogla izmaći oštrom oko pisutnih diplomata u caričinoj pratnji i ova prevara,obmana i lažni blesak,nazvana je Potemkinova sela.

Od tada je prošlo 250 godina a mi čini mi se, još uvek živimo „potemkinova sela“. Baš kao i u vreme Katarine Velike, organi-zovani podanici, dočekuju svog vođu sa ku-lisama srećnog života, predstavljajući ne-slućeni napredak u državi i društvu. Jedi-na razlika je što je Katarina Velika obilaze-ći svoju guberniju bila samo carica, a ne i tužioc, sudija, premijer, policajac, doktor, radnik i babica. Carica je samo išla sa svi-tom i divila se napretku u pustoj ruskoj ste-pi, i verovatno nije joj ni padalo na pamet da polaže kamene temeljce,jede pasulj sa

sirotinjom,igra šah sa penzionerima i milu-je decu u obdaništima.

Ispričaću vam još jednu istinitu priču iz vremena prvih narodnih izbora u Tito-voj Jugolaslaviji u novembru 1945.godine. Da bi pred svetom KPJ oličen u Narodnom frontu, glumili slobodu štampe, dva meseca pred izbore dozvolili su da izlazi opozicio-ni list „Demokratija“ koju je uređivao Milan Gros. Izašlo je sedam brojeva a osmi broj je desetak dana pred izbore zabranjen. I to spontano i na čudan način. Grafi čki radni-ci u štampariji, odbili su da štampaju opozi-cione novine, jer kako su objavili u saopšte-nju u „njima rade strani i domaći izdajnici koji potkopavaju našu tek stečenu slobodu“. Ovo „spontano“ radničko saopštenje bilo je dovoljno, da opozicione novine i bez ikakve zabrane više niko neće smeti da štampa.

Na ovim prvim izborima u novoj Jugosla-viji, opozicija: demokrate, radikali i seljač-ka stranka je bojkotovala izbore, na kojima je učestvovala KPJ na jednoj i „Ćorava kuti-ja“ na drugoj strani. O „ćoravoj kutiji“ opo-zicioni list je tada napisao: „Lovci na štigli-ce izmažu granu drveta lepkom a uz nju pri-vežu jednog štiglica, koji treba da namami druge, kako bi se zalepili na granu. Pošto je bila samo jedna lista, da bi vlast privukla što više ljudi da izađu na izbore, izmislili su „ćo-rave kutije“ bez imena kandidata. Interesan-tna je i ova vest u „Demokratiji“ pre zabrane. „Radnici iz Niša su se žalili, kako je iz sindi-kata svim radnicima naređeno da dođu na predizborni miting Narodnog fronta,povedu svoje porodice i komšije. Ko ne dođe na zbor, smatraće se narodnim neprijateljem“.

Ovim mojim pričama, hoću da vam ka-žem da lov na naivne somove pomoću buć-ke, nije počelo od juče. Zvuk lupanja po vodi bućkom, somove podseća na svoja mljacka-nja kad gutaju hranu i zato žure na površinu kako bi učestvovali sa ostalim ribama u goz-bi. A tamo umesto hrane čeka ih udica.

I pravo da vam kažem, uopšte mi nije žao onih glupih i naivnih riba koje dobovoljno idu na bućku, već žalim onu drugu većinu koju po unapred pripremljenim spiskovima autobusima na silu vode,da zagrizu udicu.

Foto + reč

Kontejneri, blato i automobili – simboli „napretka“ i „civiliza-cije“. Još jedan detalj iz svakodnevice koji treba da nas inspiriše da iz grada i našeg okruženja konačno izbacimo travnjake i cveće, da jednom i zauvek završimo sa tim smešnim i skupim ukrašavanjem životnog prostora zelenilom i biljka-ma svih vrsta! Kome bi trebao uopšte jedan ovakav cvetni i zeleni komad u gradu? (vidi sliku)

„Na teritoriji grada redovno se, planski održava oko 8500 drvorednih stabala sa prosečnom starošću od oko 80 godina. Tekuće održavanje zele-nih površina obuhvata:

-Održavanje travnjaka, grabljanje (jesen-zima), košenje, zalivanje, prihrana

-Održavanje stambenih naselja – grabljanje (jesen-zima), košenje, sani-tarno orezivanje rastinja;

-Održavanje cvetnih leja, ruža, ukrasnog šiblja i žive ograde;-Održavanje staza u parkovima;-Održavanje drvoreda – orezivanje, zalivanje, okopavanje;Rekonstrukcija – popuna postojećih javnih zelenih površina, obuhvata:1. Obnavljanje travnjaka na postojećim površinama;2. Popunjavanje na mestima devastiranih površina – šiblje, stablašice;3. Popunjavanje postojećih drvoreda“Ovo je deo iz programa Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća i zeleni-

lo“ , Radne jedinice „Zelenilo“, poslovi na kojima je u proseku angažovano 45 radnika plus sva potrebna mehanizacija. Koja opet, naravno, zahteva održavanje i obnavljanje.

A sve to samo zato da nam travnjaci smetaju dok ih svojim točkovima ili nogama lepo ne ugazimo, pa posle bude blato, koje samo izaziva nezadovol-jstvo građanstva. A da se sve to izbetonira o jednom trošku (ovo drvo na sli-ci, a i druga, izvade) – koliko olakšanje za sve!

Prvo, ne bi nas zelenilo više nerviralo. Ima dosta njih koji tu netrpeljivost pokazuju kidanjem i lomljenjem mladih sadnica – ali ih pogrešno naziva-mo „vandalima“. Oni samo izražavaju istinsko raspoloženje javnosti da joj je dosta kako „terora odozgo“ – lišća, grana, vrabaca i golubova, tako i „pri-zemnog terora“ (drvo:zaobiđi ga, travnjak: ne gazi ga, cveće: ne čupaj ga!).

Tema je za razmišljanje, ima toga sigurno još, na primer: „dosta cveća, dajte smeća“ i slično...

MR

U RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

BUĆKA ZA GLUPE RIBE

Ukinimo zelenilo! (2)

Kosanović

NOVE društvo 3Broj 10314. februar 2019.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Ljubav, baš kao voda

i kao vatra, uvek

nađe svoj put, jer ni-

šta ne može da zau-

stavi ono što oseća-

ju dvoje koji se istin-

ski vole, tvrdi jedna

kineska poslovica.

Neke priče o ljubavi

prelazile su grani-

ce prostora i vreme-

na, dok su neki lju-

bavni parovi ostali

upamćeni zauvek.

Najstarija ljubavna priča o Adamu i Evi, počela je u raju gde je živeo Adam, prvi čovek koga je Bog stvorio prema svom obliku, iz praha zemaljskog, i udahnuo mu život načinivši ga tako živim bićem. Bog je, u stvari, prvo stvorio životinje, a Adam im je zatim dao imena. I pored toga, Bog je smatrao da nije dobro da Adam bude sam, pa je iz njegovog rebra stvorio Evu, prvu ženu. Ne iz kostiju stopala da je Adam gazi, ili iz lobanje, da Eva komanduje Adamu, već iz dela tela koji se nalazi bli-zu njegovog srca. Iako su bili različiti, Adam i Eva su se odlično sla-gali, kao makaze čija dva kraka stoje jedan nasu-prot drugoga, ali zajed-no obavljaju svoj posao. Kao dva različita stopala koja zajedno hodaju.

Prema daljim hrišćanskim učenjima, zbog neposlušnosti ovo dvoje ljubavnika nastao je i iskonski greh koji je ljudima uskrati božju milost. Kako kaže Biblija, Bog je za prve ljude, Ada-ma i Evu, načinio zemaljski raj na Istoku i dozvolio im da slobodno jedu plodove sa svakog drveta, osim sa drveta spoznanja dobra i zla. Rečeno im je da će, ako ga okuse, umreti. Đavolu, međutim, nije bilo pravo što Bog pokazuje toliku ljubav prema ljudima koji žive u rajskom blagostanju, pa je naumio da ih navede na greh. Kada je Eva došla do drveta spo-znanja, srela je zmiju iz koje je progovo-rio đavo, nagovarajući je da proba jabuku. U staroj judističko-hrišćanskoj simboli-ci jabuka je zabranjeno voće, zbog koje je počinjen prvobitni greh. Pri pogledu na drvo prepuno lepih plodova, Eva je pala u iskušenje, ubrala i zagrizla jabuku, pa je jednu ponudila i Adamu. I on je okusio zabranjeno voće. Od tada čovek poznaje sram, bol i smrt. Zbog tog čina Bog ih je proterao iz raja, osudivši i njih i svo njiho-vo potomstvo da hleb svagdašnji zarađuju trudom i mukom. Proterao ih je iz Ede-mskog vrta i prokleo. Čovek je proklet da radi, a žena da se pokorava mužu i rađa

decu u mukama. Bog je takođe prokleo zmiju da gmiže i jede prah i us-tanovio neprijateljstovo između ljudi i zmija. Bog je, zatim, postavio jed-nog anđela da čuva ulaz u vrt. Adam i Eva imali su sinove Kaina, Avelja, Seta i druge, koji su za-tim naselili svet.

Rat zbog ljubavi

U antičkoj Grčkoj strast dvoje ljubavni-ka, Parisa, princa Troje, i Jelene, kraljice Spar-te, dovela je do čuvenog Trojanskog rata u kojem su učestvovali svi Grci, bilo na Menelajevoj, ili na strani Trojanaca.

Helena, Jelena Tro-janska, prema grčkoj mitologiji bila je ćerka Zevsa i Lede i žena spar-tanskog kralja Mene-laja. Još od rane mla-dosti krasila ju je nesvakidašnja lepota i gracioznost, zbog čega je opevana u mnogim pesničkim i književnim delima. Pošto se njena lepota pročula, Jelenu su prosili najugledniji grčki junaci. Njen očuh, Tindarej, nije znao kako da otera preostale prosce, a da ne započne svađu. Odisej mu je obećao da će mu pomoć ako ga podrži u njegovom udva-

ranju Penelopi. Po Odisejevom savetu Tindarej je pre donošenja odluke o

prosidbi svečano zakleo prosce da će, ukoliko dođu u opasnost, svi braniti Je- lenu i njenog

izabranika, ko god da on bude.

J e l e n a se odlučila

za Mene-laja, koji je

posle Tindare-jeve smrti nasle-dio presto u Sparti, i rodila kćer Her-mionu. Kada je

trojanski princ Pa-ris došao u Spartu da bi, prema Afro-ditinom obećanju oženio Jelenu, zalju-bio se u lepu suprugu svog domaćina, oteo je i odveo u Troju.

Uvređeni muž i nje-gov brat, Agamemnon, kre-nuli su u organizovani pohod na Troju i njenog kralja Prijama u želji da oslobode Jelenu i osvete se. Svi nekadašnji prosci održali su reč i sa Menelajem, pod komandom njegovog brata, mikenskog kralja Agamemnona, krenuli u rat i sa 1.227 brodova stigli pod zidine Troje. Tako je počeo desetogodišnji Trojanski rat, obeležen strahovitim

žrtvama i razaran-jem. Prema Ho-merovoj "Ilijadi“, lepa Jelena, dok je živela u Troji, čeznula je za po-rodicom i domovi-

nom i kajala se zbog svoje lakomislenosti.

Bračna ljubav je u ravni ljubavi prema

Bogu

Srpska pravoslavna crkva i ver-nici danas slave Svetog Trifuna kao zaštitnika iskrene ljubavi svih hrišćana.

Srpska pravoslavna crkva Svetog Tri-funa slavi kao velikomučenika koji je po-stradao za hrišćansku veru, ne isključujući

njegov značaj kao zaštitnika brač-ne ljubavi i vernosti, koje su deo

hrišćanske propovedi.Prema hrišćanskom uče-

nju, bračna ljubav je u ravni ljubavi prema Bogu, o čemu

svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među

kojima je i sveti Trifun. Žitija i hri-šćansko stradanje oba svetitelja naš-

li su mesto u Ohridskom prologu vladi-ke Nikolaja Velimirovića, prema kome je velikomučenik Trifun poginuo 250. godi-ne u Nikeji od mača hristobornog rimskog cara Dakija.

Vladika Nikolaj govori o skromnosti i isceliteljskoj moći svetitelja Trifuna, koji je u detinjstvu čuvao guske i jedini mogao pomoći ludoj kćeri cara Gordija. Sahra-njen je skromno, na sopstveni zahtev, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.

L. Marjanov

Ljubav uvek nađe svoj put

NOVEgrad4 Broj 10314. februar 2019.

Ugovori po konkur-

su za refinansira-

nje troškova orga-

nizovanja i održava-

nja sajamskih ma-

nifestacija i izlož-

bi za prehodnu go-

dinu, dodeljeni su u

Plavoj sali predstav-

nicima osam udru-

ženja. Za ove name-

ne iz budžeta grada

izvodjeno je 2,5 mili-

ona dinara.

„U decembru smo raspisa-li konkurs za raspodelu nepo-vratnih sredstava udruženjima, gde smo od 10 pristiglih prijava odobrili osam. Sredstva su do-bili npr. Biofest, Expo za bebe i slične manifestacije. Želim da

istaknem da ćemo program fi-nansiranja sajamskih manife-stacija i izložbi nastaviti i u te-kućoj 2019. godini. „ istakao je Akoš Ujhelji, član Gradskog veća za oblast privrede.

Tavankutski festival voća osmi po redu, dobio je sredstva na osnovu podnete prijave na konkurs. Organizator ove ma-nifestacije je Udruženje Hrvat-sko kulturno prosvetno druš-tvo „Matija Gubec“ iz Tavanku-ta zadovoljno je saradnjom sa lokalnom samoupravom i do-deljenim sredstvima, koji pre-ma njihovim rečima dolaze u ključnom momentu za plani-ranje organizacije festivala i u ovoj godini. Za refinansiranje

troškova organizacije Festiva-la voća u Tavankutu, Grad je iz-dvojio 400.000 dinara.

„Festival koji organizujemo je zapravo kruna svih aktivno-sti koje Udruženje radi na ovom polju tokom godine, a te aktiv-nosti su uglavnom edukativne. Dakle nekada smo same eduka-cije održavali tokom samog fe-stivala, međutim u praksi se to pokazalo kao nepopularna mera

jer su izostajali voćari koji tada nemaju vremena zbog svojih obaveza, tako da je sam festival zapravo kruna svih tih događa-nja, a njegov drugi deo radnog naziva su autohtone rukotvori-ne gde zapravo pokušavamo da

stavimo akcenat na sve one sit-ne zanatlije i sve pojedince koji prave razne rukotvorine, karak-teristične za naše krajeve. „ re-kao je Dubravko Bilinović projekt koordinator Festi-vala voća Tavankut

Grad Subotica je od samog početka pokrovitelj Biofesta i zahvaljujući pomoći Grada i Pokrajine festival je do sada održan četrnaest puta. Orga-nizatorima festivala je izuzet-no značajan kontinuitet dobi-janja sredstava neophodnih za organizaciju manifestacije, a takođe deo tih sredstava se usmerava za promociju organ-ske hrane, otkupu organskih proizvoda od organskih farme-ra ali i realizaciju projekta po-vezivanja sa Hemijskom-teh-nološkom školom čiji učenici pripremaju organsku hranu za Biofest.

„Biofest zahvaljujući ovim sredstvima ima svoju buduć-nost, i mi gledamo da svake godine obogatimo samu ma-nifestaciju novim sadržajima. Tako smo prošle godine ima-li za temu IT sektor i organ-sku proizvodnju, a ove godi-ne nastavljamo da se okreće-mo prema svim ciljnim grupa-ma od najmlađih pa do organ-skih proizvođača.“ izjavila je

Snježana Mitrović iz Udru-ženja Terras Subotica

Pored Biofesta i Tavankut-skog festivala voća sredstva su dobili Udruženje za razvoj za-jednice Ludaš za projekat „ Fe-stival belog luka i dani sela na Ludošu“, Udruženje za brigu žena i trudnica „Anahitas“ za „Ekspo za bebe, mame i trudni-ce“, Roža Šandor iz Hajdukva za „50. jubilarne berbanske dane u Hajdukovu“, Udruženje pčelara „Pčela“ za „XXII Dane pčelar-stva“, Udruženje odgajivača svi-nja „Bajmok“ za „VIII Dani far-mera“ i Udruženje za razvoj na-selja peščarske visoravni za ma-nifestaciju „Peščarski skup“.

B. Nikolić

Osam udruženja raspodelilo 2,5 miliona dinara za organizaciju sajamskih manifestacija

Dodeljena sredstva za refinansiranje troškova

Akoš Ujhelji

Dubravko Bilinović

Snježana Mitrović

NOVE grad 5Broj 10314. februar 2019.

• Na sednici Gradskog veća usvojeno je 17 tača-ka dnevnog reda, a pored ostalog razmatrane su i usvojene i tačke oko rodi-teljskog dodatka i jedno-kratne pomoći subotičkim trudnicama!

Gradsko veće je na poslednjoj

sednici razmatralo, pored osta-lih tačaka i Nacrt i predlog Pro-grama korišćenja sredstava Fon-da za zaštitu životne sredine Gra-da Subotice za 2019. godinu, ko-jim se utvrđuje i namena kori-šćenja sredstava. Za realizaciju Programa planiraju se sredstva u gradskom budžetu, u iznosu od 144.713.000,00 dinara.

Sredstva Fonda koristiće se za finansiranje obaveza lokalne sa-mouprave utvrđenih propisima iz oblasti zaštite životne sredi-ne, programa i projekata praće-nja stanja životne sredine (mo-nitoring), upravljanja zaštićenim područjima, podsticajnih, pre-ventivnih i sanacionih programa i projekata, aktivnostima iz obla-sti unapređenja upravljanja ot-padom, edukacije i jačanja svesti o potrebi zaštite životne sredine, kao i drugih troškova.

Predloženim Programom naj-veći deo sredstava biće korišćen za aktivnosti upravljanja zaštitom životne sredine (61.830.000,00

dinara), praćenja kvaliteta ele-menata životne sredine - moni-toring (7.300.000,00 dinara), zaštite prirode (11.551.000,00 dinara), upravljanja ostalim vr-stama otpada (15.000.000,00 dinara) kao i za projekat sufinan-siranja završetka izgradnje regi-onalne deponije (44.032.000,00 dinara).

Imenovanja i razrešenja

Članovi Gradskog veća usvoji-li su rešenja o razrešenju i ime-novanju člana Školskog odbo-ra Muzičke škole Subotica. He-lena Manojlović, profesor inženjer master dužnosti čla-na ŠO, zbog prestanka radnog

odnosa na lični zahtev, razreša-va se članstva, a umesto nje ime-nuje se Timea Nađ, master mu-zički umetnik, koja je zaposlena u školi.

Doneto je Rešenje o razreše-nju i imenovanju člana Nadzor-nog odbora Pozorišta «Deže Ko-stolanji» Subotica. Elek Mikeša Imreu, zbog prestanka radnog odnosa prestaje i mandat čla-na NO Pozorišta, a zaposleni su preldožili glumca Borisa Kućo-va. Inače, Nadzorni odbor Pozo-rišta ima tri člana, predsednika i jednog člana NO imenuje Skup-ština, jedan član je iz redova za-poslenih, dok jednog člana ime-nuje Nacionalni savet mađarske manjine, pošto je deo osnivačkih prava prenet na NSM.

Razrešava se i Petar Kontić članstva Nadzornog odbora ZOO Palić, jer mu je prestao radni od-nos u tom preduzeću, a imeno-van je Zoltan Čuka, pomoćni radnik, za člana Nadzornog od-bora ZOO vrta Palić. Odluke o imenovanju i razrešenju usvaja i Skupština Grada.

Usvojene su i odluke o otuđe-nju stana iz javne svojine Grada Subotice na adresi Štrosmajero-va 16, zatim na adresi Braće Sen-ćanski put 92/3, Braće Radić 5/6 i stana Karađorđev put 86/4.

Usvojen je Programa rada u cilju korišćenja sredstava za

unapređenje bezbednosti sao-braćaja na teritoriji Grada Subo-tice za 2019. godinu. Sredstva za tehničko opremanje jedinica sa-obraćajne policije i drugih orga-na nadležnih za poslove saobra-ćaja, planirana su u iznosu od 39.132.000 dinara, od prihoda od novčanih kazni za prekršaje predviđene propisima o bezbed-nosti saobraćaja na putevima.

Gradsko veće je usvojilo i Re-šenje o utvrđivanju nominalnog iznosa roditeljskog dodatka za prvo dete iz sredstava budžeta Grada za 2019. godinu, zatim o davanju saglasnosti na Program održavanja čistoće na površina-ma javne namene koje se nalaze na zaštićenom području za 2019. godinu, program održavanja ze-lenila napovršinama javne na-mene, koje se nalaze na zaštiće-nom području, kao i javnih ze-lenih površina duž obala Palić-kog, Krvavog i Ludaškog jezera za 2019. godinu.

Razmatran je pored osta-log i Projekat bezbedne školske rute ka školama, što predstav-lja predviđenu aktivnost u usvo-jenom Akcionom planu za spro-vođenje Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima na teri-toriji Grada Subotice za period 2018-2020, a ima za cilj poveća-nje bezbednosti dece u zonama škola. N.H.K.

Roditeljski dodatak i pomoć

trudnicama

Gradsko veće usvojilo je rešenje o utvrđivanju no-minalnog iznosa roditelj-skog dodatka za prvo dete, iz sredstava budžeta Grada za 2019. godinu, u iznosu od 10.000 dinara.

Jednokratna novčana po-moć trudnicama iz Suboti-ce, iz budžeta za ovu godinu iznosiće 15.000 dinara.

Gradsko veće održalo sednicu, usvojeno 17 tačaka dnevnog reda

Pomoć trudnicama 15 hiljada, dodatak za prvo dete 10 hiljada!

Haraju respiratorne

infekcijeTokom perioda od 1.do 11. Februa-

ra, izabranim lekarima i pedijatrima u su-botičkom Domu zdravlja se obratilo 1.018 pacijenta. Od tog broja dijagnoze koje su postavljene su 990 infekcija uzrokovanih virusima (B34.9), 28 gripa (J11).

U starosnoj populaciji, od infekcija uzrokovanih virusima su deca uzrasta: od 1-3 godine 113 obolelih, od 3-6 godina 129 obolelih, 6-10 godina 110 obolelih, 10-15 godina 137 obolelih, 15 do 20 godina 157 obolelih -ukupno 646 obolele dece ; odra-sli : 20 - 60 godina 289, od 60-80 godina 48 obolelih i od 80 i vise godina 7 obole-lih-ukupno 289 obolelih odraslih – kaže dr Verica Dronjak, načelnik Preventivnog centra u subotičkom Domu zdravlja.

Dijagnoza gripa je postavljena kod 4 pacijenta u starosti od 6-10godina, 1 paci-jenta 10-15 godina, 9 pacijenata starosti 15 - 20 godina. Kod odraslih u populaciji od 20 -60 godina 8 obolelih, od 60 -80 godi-na 5 obolelih i stariji od 80 godina 1oboleli, navode u subotičkom Domu zdravlja.

A. Šiška

Kako su “Subotičke novine” već i na-javljivale, iz godine u godinu pratile akci-ju “Kobasicijada” iz Turije, ista je održana nedavno na Trgu u centru grada.

I ove godine, što je tradicija već nekoli-ko godina za redom unazad, 50 kilograma gurmanskih specijaliteta donirano je Na-rodnoj kuhinji u Subotici.

Ilija Đukanović, član Gradskog veća za oblast socijalne politike je na otvaranju manifestacije rekao, da je ovo 18. put za-redom, da se u Subotici predstavlja Udru-ženje “Kobasicijada”iz Turije.

Zahvaljujemo se Udruženju “Koba-sicijada” iz Turije, jer je svaka donaci-ja za Narodnu kuhunju Crvenog krsta, nama veoma značajna. Narodna kuhi-nja sada ima 1.200 korsnika i najveća je

u Vojvodini, a deo hrane ide i u Prihvati-lište, koje je još uvek otvoreno a tamo je 21 lice - istakao je Đukanović. Dodao je da je Grad u ovogodišnjem budžetu opre-delio 32.1 miliona dinara za rad Narodne kuhinje Crvenog krsta.

- Svakodnevno pripremamo 1.200 obroka za naše najugroženije građa-ne, koje isporučujemo u 33 mesne za-jednice. Svaka donacija nađe pra-vo mesto –istakao je Miodrag Varo, samostalni stručni saradnik koji vodi Program Narodne kuhinje u Crvenom krstu.

Turijska „Kobasicijada“ će se inače odr-žati se od 22. do 24. februara, a priprema-će se kobasica dugačka čak 2035 metara.

A. Šiška

Održana tradicionalna Kobasicijada na glavnom Trgu

Turija humana koliko i ukusna

hronika6 Broj 10314. februar 2019.

NOVE

Na carinskom prelazu na Horgošu

Zaplenjeno oružje i droga!

•Carinici su u saradnji sa policijom 10. februara 2019. godine na Horgošu zaplenili četiri pištolja i gotovo 2.000 psihoaktivnih tableta.

Prekršaj je otkriven kada je za detaljan pregled na izlazu iz zemlje

izdvojen automobil „škoda fabia“ švajcarskih registarskih oznaka, koji su ka Luganu putovala dvojica švajcarskih državljana.

Najpre je iznad levog točka, u šupljini ispod zaštitne plastike prednjeg krila, pronađeno 1950 tableta „modafinila“ koji je poznat kao „pametna droga“ i 18 tableta za potenciju „kobra“, „kamagra“ i „super tadapoks“

Potom su u šupljini ispod desnog prednjeg krila automobila pro-nađena i četiri pištolja Crvena zastava, 7,66 i 9mm, sa pripadaju-ćim okvirima bez municije. Oružje je bilo umotano u plastične kese i platnenu kuhinjsku krpu.

Slučaj su u dalju nadležnost preuzeli policija i tužilaštvo, saopšti-li su iz Uprave carina. N.H.K.

Policija uhapsila B.L zbog pokušaja pljačke torbe sa sefom

Nožem pretio radnici menjačnice •Nožem zapretio radnici menjačnice, u pljač-

ki sefa. Policija uhapsila Subotičanina B.L. u pokušaju razbojništva.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subo-

tici uhapsili su B L. (1977) iz Subotice, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo razbojništvo u pokušaju.

On se sumnjiči da je krajem januara ove go-dine, od radnice menjačnice, uz pretnju no-žem, pokušao da otuđi torbu u kojoj se nalazio sef sa novcem, ali ga je u tome sprečio radnik obezbeđenja.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnov-nom tužilaštvu u Subotici, saopštila je 7. februara polici-ja u Subotici.

N.H.K.

Od 04. do 10. februara, na području Policijske uprave u

Subotici

Vatrogasci intervenisali u 19 incidenata! U periodu od 04. do 10. februara 2019.

godine na području Policijske uprave u Subotici, dogodilo se pet saobraćajnih nezgoda, u kojima je jedna osoba osoba lakše povređena dok je pet osoba zadobilo lake telesne povrede.

U navedenom periodu, policija je podne-la 35 zahteva za pokretanje prekršajnog po-stupka, izdato je 336 prekršajnih naloga i iz saobraćaja su isključena četiri vozača od ko-jih je za dva vozača određena mera zadržava-nja zbog teške ili potpune alkoholisanosti.U toku protekle nedelje, pripadnici Odeljenja za vanredne situacije u Subotici imali su 19 intervencija. N.H.K.

• Jasna Matić (41)

ubijena je ispred

kuće u kojoj je ži-

vela u Dalmatin-

skoj ulici, a njeno

okrvavljeno telo je

nađeno ujutro 8.

februara na ploč-

niku • Pretpostav-

lja se da je Jasnu

ubio bivši partner

iz Verušića Josip

Kujundžić (59),

koji je tupim pred-

metom udario po

glavi i ostavio da

iskrvari!

Josip Kujundžić (59) iz Veru-šića, pucao je sebi u glavu lovač-kom puškom, nakon što je ubio bivšu emotivnu partnerku Jasnu Matić (41) ispred kuće u Suboti-ci, u Dalmatinskoj broj 23, gde je živela kao podstanar. Kujun-džić je u oproštajnom pismu po-rodici, koje je pronašla policija tokom istrage ubistva i samoubi-stva, napisao pored ostalog „tako

je moralo biti”, jer kako se tvrdi, nije mogao da se pomiri sa činje-nicom da je Jasna navodno našla novog partnera.

Novinar Subotičkih novina je u Verušiću, nedaleko od pruge gde je nađen Josipovo leš u kanalu, nekolikom stotina metara od nje-govog salaša, razgovarao sa me-štanima, koji su potvrdili da je Josip bio u vezi sa ubijenom Ja-snom, da su se „često svađali i mi-rili, te da nije mogao da prebo-li prekid veze i činjenicu da nije htela da mu se vrati”.

Motiv ubistva Jasne vezuje se za Josipovu rečenicu „ako nisi moja, nećeš biti ničija”.

Kako saznajemo, na tom salašu

u Verušiću Josip je gajio svinje, a tu je sam živeo, a u Subotici je ži-vela njegova porodica. Ostavio iza sebe ženu i dvoje dece, imao je više braće i sestara, dok je iza Ja-sne ostala punoletna kćerka, koja je navodno živela sa ocem. Jasna nije kontaktirala posle razvoda sa bivšim suprugom.

„Radili su oboje u istoj fabri-ci Pionir. Priča se da ga je Jasna ostavila, bio je 18 godina stariji, da je našla drugog i da to nije mo-gao da preboli” kažu komšije.

Kako saznajemo, sadašnji par-tner ubijene žene je prijavio policiji da je našao beživotno Jasnino telo, dok je čekao da se vrati s posla.

„Čuli smo da se sa supru-gom razišao zbog Jasne, ne zna se jesu li i zvanično ra-zvedeni, ali porodica je u ne-delju organizovala misu u Franjevačkoj crkvi za Josi-pa. On je bio miran i druš-tven čovek, vitalan i nismo čuli da je bilo kome nešto loše uradio” kažu komšije.

Salaš je sada ostao pra-zan, jer je Josip tu sam ži-veo, kaže Anastazija Ivanko-vić iz Verušiča i dodaje da ga zna kao mirnog čoveka, da im je teško da veruju da je on mogao da ubije nekog.

Kako saznajemo iz izvo-ra bliskih istrazi, tek u subo-tu popodne se saznalo ko bi mogao biti Jasnin ubica, jer su tragovi motiva vodili ka osumnjičenom bivšem par-tneru Josipu Kujundžiću.

Policija je imala podatke i iz telefona ubijene žene, a Josip je prethodnog dana pozvao Jasnu i navodno želeo sa njom da rasčisti

oko njihovog raskida veze. „Vero-vatno je tupim delom sekire ili če-kićem, udario ženu po glavi, što će potvrditi obdukcija Jasninog tela na Institutu u Novom Sadu”, kaže izvor iz istrage.

Za Jasnu komšije kažu da je bila pristojna, da je oko godinu dana živela u toj kući i da nisu vi-đali ko je dolazio. Samo smo se bpozdravljali, kaže Nedžim S. ko-mšija preko puta.

„Ja sam ujutro u pola četiri taksijem išao na posao, taksi se okrenuo na ćupriji kod kapije pr-vih komšija, a metar od ćuprije je nađen leš nesrećne žene. Da je u to vreme bio na istom mestu, vi-deli bismo telo”, kaže on.

Prve komšije pored kuće doda-ju da se nikad nije čula galama ili gužva iz kuće.

„Čuli smo u četvrtak uveče po-sle 22 sata nešto nalik pucnju. Mi-slili smo da je petarda i nismo izla-zili. Ujutro posle šest sati zatekli

smo policiju koja je ispred kuće pored nas vršila istragu. Znamo da je bila na bolovanju i da je po-čela raditi. te večeri je bila u dru-goj smeni”, kažu prve komšije.

Nejasna je veza između Jasne i Josipa i ima protivrečnih tvrd-nji, da su dugo bili u vezi, što kažu Verušićani, dok iz Suboti-ce komšije navode da je Josip navodno bio opsednut Jasnom i da nije mogao da podnese da je srećna bez njega i da je to dovelo do momenta da mu klikne u glavi tako bolesna odluka da joj oduz-me život, a zatim i sebi da pre-krati muke.

Među Josipovim stvarima po-licija je našla oproštajno pismo, a njegovo beživotno telo je locira-no putem mobilnog telefona, po-red pruge u Verušiću. Obdukcija Jasninog tela potvrdiće ostale do-kaze u istrazi oko njenog ubistva, kaže izvor iz istrage.

N.H.K.

Policija rasvetlila prošlonedeljni zločin, veruje se da je ubica iz Verušića i da je znao žrtvu

Pozvao Jasnu na razgovor, ubio je,pa presudio sebi

Josip Kujundžić

Mesto na kojem je pronađeno telo Kujundžića

Jasna Matić

NOVE grad 7Broj 10314. februar 2019.

ORDINACIJAZA KOŽNE I POLNE BOLESTI

SUBOTICA, Žarka Zrenjanina 2, tel: 024/554-264

Kolagen indukciona terapija (OŽILJCI, MELASMA, GUBITAK KOSE I DRUGO); Radiotalasi (BRADAVICE, KONDILOMI, CISTE, PROŠIRENE KAPILARE, EPILACIJA I DRUGO); Dermoskopija MLADEŽA I DRUGIH KOŽNIH PROMENA; Lečenje kožnih i polnih oboljenja

Kako poboljšatirad mozga

U utorak, 19. februara, u Velikoj većnici Gradske kuće, sa početkom u 19 časova održaće se medicinsko predava-nje na temu „Kako poboljšati rad mozga“. Predavač veče-ri biće mr sc. med. Ivanov dr Dragan.

Ivanov Dragan završio je Medicinski fakultet i specijalizaciju iz in-terne medicine u Novom Sadu, potom postdiplomske studije, odbra-nivši magistarsku tezu iz Vegetarijanstva i savremenih bolesti. Pre-daje kao profesor na Visokoj školi za obrazovanje pedagoga.

Ulaz na predavanje je besplatan. J. T.

Oko pet stotina sugrađana okupilo se na platou ispred bioskopa "Jadrana"

Protesti i u Subotici

U petak, 8. Februara, oko pet stotina su-građana okupilo se na platou ispred biosko-pa "Jadrana", kako bi organizovano krenu-li u protestnu šetnju "1 od 5 miliona" koja je po prvi put održana u Subotici.

Okupljenim građanima, obratio se Žolt Đulai, član saveta za orga-nizaciju protesta "1 od 5 miliona Subotica" i vlasnik zatvorenog Klein house-a, istakavši svoje nezadovoljstvo.

- Ne želim da živim u državi koja nije slobodna, u kojoj o svemu odlučuje uzak krug ljudi. Ne želim da živim u zemlji i gradu u kojem te ućutkaju i zatvore ti lokal koji je bio stecište slobodne misli i al-ternativne kulturne scene, samo zato što ne misliš kao oni i ne želiš da ćutiš o njihovim mahinacijama. Ne želim da živim u siromašnom društvu, punom korupcije, gde je laž normalna, a institucije i demo-kratija urušeni. Ne želim da imam više prijatelja na skajpu nego uži-vo - poručio je Đulai.

Kao gost iz Beograda, okupljenim sugrađanima obratio se Vuk Ve-lebit, student master studija na Fakultetu političkih nauka, aktivista i autor portala "Talas i Tamaš Hajdu, glumac Narodnog pozorišta Su-botica, kao i Pablo Domínguez, doktor antropologije i biologije i član francuske akademije nauka.

Drugi protestni skup se održava u petak, 15.februara od 18 časova na platou ispred bioskopa Jadran.

Trasa kretanja je početak Jadran – Korzo – ulica Dimitrija Tucovi-ća – Trg Sinagoge – ulica Petefi Šandora – Trg Žrtava Fašizma – ulica Matka Vukovića – ulica Štrosmajerova – završetak Trg Slobode.

L. M.

U četvrtak, 7. febru-ara, u Velikoj većnici Gradske kuće, u 19 ča-sova, održan je sedmi po redu koncert Veče kamerne muzike ovog puta u okviru prosla-ve 150. godišnjice Mu-zičke škole Subotica. Organizatori i idejni tvorci ovog tradicio-nalnog koncerta, kao i svake godine, bili su Tamara Marković, šef odseka za solo pe-vanje i Karolj Toko-di, pomoćnik direk-tora u Muzičkoj školi Subotica.

Cela školska godina Muzič-ke škole Subotica teče u duhu proslave njihovog velikog jubi-leja. Centralna svečanost održa-na je oktobra prošle godine u Si-nagogi za Dan škole, u novem-bru na Dan prosvetnih radni-ka održan je koncert profesora Muzičke škole u Velikoj većnici Gradske kuće, a u decembru su

održani Novogodišnji koncerti srednje i osnovne Muzičke škole, dok je Veče kamerne muzike bio sledeći u nizu koncerata u okvi-ru jubileja.

- Koncert Veče kamerne mu-zike organizujemo sedmi put i uvek pozivamo goste. Ovog puta smo pozvali goste iz Beograda, to su Muzička škola „Davorin Jen-ko“ i Srednja muzička škola iz Budimpešte sa kojom od prošle godine imamo saradnju. Još je-dan lep događaj, jedan lep kon-cert je pred nama – rekla je Dra-gana Nikolić, direktorica Mu-zičke škole Subotica.

Koncert je bio koncipiran tako da se na njemu predstave svi Od-seci škole koji u svom programu i planu imaju kamernu muziku kao predmet.

- Imali smo preslušavanje kao i svake godine i kroz tu rigoroznu selekciju izaberemo uvek sedam ansambala ili šest u zavisnosti od toga koliko gostiju imamo. Ima-li smo uvek do sada goste, od pr-vog koncerta, kao što su bili pred-stavnici škola iz Maribora i Osi-jeka. Poslednjih godina uključili smo i Beograd u ovo Veče kamer-ne muzike i to je, takođe, i jedan način da uporedimo nivo izvo-đaštva iz naše škole i iz škola u okruženju. Svake godine kamer-ni ansambli su sve bolji i bolji i

ovaj koncert smo zaista podigli na jedan visoki nivo. On pred-stavlja i način građenja ukusa i tehnike koji se neguje kod dece - istakla je Tamara Marković, šef odseka za solo pevanje.

Da bi se izgradio muzički ukus kod publike, Muzička škola je je na kraju koncerta sprovela an-ketu pri čemu su posetioci na li-stiću na kojem su se našli nazivi svih kamernih grupa zaokružili grupu koja im se najviše svidela. Tri kamerna sastava koji su dobi-li najveći broj glasova bila su na-građena.Večeri kamerne muzike u Muzičkoj školi toliko su uzele su maha da se deca sama udružu-ju i formiraju kamerne ansamble koji ne postoje u njihovom ras-poredu za tekuću školsku godi-nu. Jedan takav ansambl je duo koji čine Miloš Jovanović na har-monici i Kristijan Juhas na violi-ni, koji su nastupili kao posled-nja tačka na koncertu.Ovaj kon-cert nije poslednji u nizu kojim se obeležava 150. godišnjica Mu-zičke škole.

- U martu nas očekuje Veče tamburaške muzike, a u maju koncert maturanata sa Simfo-nijskim orkestrom, koji u na-šoj školi ima tradiciju dugu pe-deset godina - dodala je Draga-na Nikolić.

J. Tonković

U prostorijama "Bunje-vačke matice" 21.februara na Međunarodni dan ma-ternjeg jezika biće održana naučna konferencija posve-ćena Bunjevačkom jeziku sa početkom u 18 časova.

Na konferenciji će govoriti predsednica Nacionalnog saveta Bunjevačke nacionalne manjine dr Suzana Kujundžić Ostojić na temu značaja očuvanja maternjeg jezika kod Bunjevaca, dok će predsedni-ca Odbora za informisanje i člani-ca Nacionalnog saveta Bunjeva-ca ma Sandra Iršević predstaviti

deo istraživanja na temu : Identi-tet i jezik Bunjevaca koja je reali-zovana u školama u Subotici gde se uči Bunjevački jezik sa elemen-tima nacionalne kulture. Naučno istraživanje je deo rada sa prof. dr Aleksom Raičem koje je predstav-ljeno i u najnovijem Bunjevačkom prigledu. Na konferenciji će biti prikazan i razgovor sa Rankom Bugarski koji je lingvista i redovni profesor Filološkog fakulteta u Be-ogradu. Osnovno za preživljava-nje jezika je da se prenosi deci, da ima institucionalnu podršku, svo-je pismo da se neguje u školama, medijima.

Zbog toga je neophodno da se očuva govor Bunjevaca, odnosno jezik kao najvažniju osobinu Bu-njevačkog identiteta.Maternji je-zik se slavi na svetu od 1999. go-dine kako bi promovisao jezičnu i kulturnu raznolikost, kao i vi-šejezičnost.Članice Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kul-turu, UNESCO, 21 februara pro-glasio je Međunarodnim danom materinskog jezika, kao sićanje na studente koji su 1952. godine ubijeni u Daki, jer su protestvo-vali zbog toga što njihov mater-nji jezik nije proglašen za službe-ni jezik. J. T.

Naučna konferencija posvećena maternjem jeziku Bunjevaca

U Velikoj većnici Gradske kuće održan je tradicionalni sedmi po redu koncert Veče kamerne muzike

Koncert u okviru jubileja

U Velikoj većnici Gradske kuće održan humanitarni koncert orkestra OŠ „Sečenji Ištvan“ iz Subotice

Humanitarni koncert za Leu i Damjana

U sredu, 13. februara, u Velikoj većnici Gradske kuće, sa početkom u 18 časova,

održan je humanitarni koncert orkestra OŠ „Sečenji Ištvan“. Koncert je održan za Leu i Damjana učenike obolelih od malignih bolesti.

Lea Grešak je bivša učenica OŠ „Sečenji Ištvan“ koja sada pohađa Gimnaziju za talentovane uče-nike „Deže Kostolanji“. Damjan Kiseli je učenik 4. razreda OŠ „Sečenji Ištvan“ i jedan je od najbo-ljih u svojoj generaciji.

Veče je bilo upotpunjeno nastupom orkestra OŠ „Sečenji Ištvan“ kojeg su činili učenici, nastavnici, roditelji i prijatelji škole. Dirigent i aranžer bio je Šandor Tamaš, nastavnik muzičke kulture.

Ovom prilikom sakupljao se dobrovoljni prilog u iznosu od 300 dinara ili više. J. T.

NOVEpoljoprivreda8 Broj 10314. februar 2019.

Osmi Mali sajam

semena održan je

proteklog viken-

da u Starom Žed-

niku u Osnovnoj

školi „Pionir“ u

organizaciji Ze-

mljoradničke za-

druge „STO-VET“.

Na ovoj tradicino-

nalnoj seoskoj po-

ljoprivrednoj ma-

nifestaciji oku-

pilo se 30 izlaga-

ča među kojima

je bilo 14 firmi za

proizvodnju i pro-

daju semena, 6 fir-

mi za proizvodnju

i promet zaštitnih

sredstava, ban-

ke, osiguravajuće

kuće kao i kompa-

nija Europetrol.

Da Sajam raste iz godinu u godinu, pokazuje i sve veći broj posetilaca koji su na sajam pri-stigli kako bi dobili pravovre-mene i korisne informacije pred početak setve koja se oče-kuje ranog proleća.

„Poseta je zaista velika jer ljudi vole da se druže i da nauče

nešto novo, posebno u poljo-privredi, a kada napravite u seoskoj sredini ovakav doga-đaj, poseta će uvek biti velika jer ste ljudima ponudili nešto novo u odnosu na svakodnev-nicu. Ovo je jedan jako dobar način da se efikasno i brzo pri-kupi veliki broj korisnih infor-macija i zato sajmu prisustvu-je veliki broj zemljoradnika ne samo iz Starog Žednika i su-botičkog kraja, već i iz Crven-ke, Bajše, Lipara i drugih sela iz severa Bačke. Sajam poseću-ju i mali i veliki poljoprivred-ni proizvođači, dakle i oni što obrađuju 10, 20 jutara, pa do onih koji pod oranicom imaju i preko 300 jutara zemlje. Svi oni su ovde jer je ovo jedinsve-na prilika da saznaju sve što ih zanima o semenima pred pro-lećnu setvu ali i da međusobno

razmene iskustva.“ rekao je Džamil Džavić, organizator Malog sajma semena.

Tokom osam godina održava-nja ove poljoprivredne manife-stacije u Starom Žedniku, orga-nizatori su za cilj imali da podi-gnu svest i znanje poljoprivred-nika o načinu poljoprivredne

proizvodnje, čuvanju sopstve-nih oranica ali i da je važno da se pomogne svojoj zajednici.

„Moja neka ideja koju sledim 15 godina kako se bavim ovom poslom jeste da uvek vodimo računa o tri stvari: ekonomi-ja, zemljište i socijalni karak-ter. Dakle kada to prenesemo

na ovaj sajam dobijemo slede-će: kada govorim o ekonomiji, to je zaista bitno jer se ovde lju-di edukuju izuzetno brzo, idu iz učionice u učionicu gde usvaja-ju novo znanje ali i dobiju bitne informacije koje su im već sada potrebne ili će biti potrebne za dve sedmice. Drugi aspekt jeste

da mi moramo sačuvati zemlji-šte koje obrađujemo i koje je nama dragoceno. Zato na ovu temu imamo predavanje o sma-njivanju upotrebe insekticida i pesticida, jer naše vreme pro-lazi a deci treba ostaviti zdravu zemlju i dobre uslove za život. Kada govorimo o socijalnom

karakteru, tu prvenstveno mi-slim na pomoć drugima. Stoga mi smo rešili da sajam pravimo u prostorijama Osnovne škole „Pionir“ kako bi mogli školi ne-što da doniramo. Tako smo ove godine donirali ovoj osnovnoj školi jednu smart tablu sa raču-narom i verujem da smo jedna od retkih seoskih škola koja nije dobila donaciju od inostranih vlada nego od lokalnih privred-nika. „ istakao je Džavić.

Na sajmu je održano nekoli-ko predavanja na temu semena i repromaterijala ali i predava-nje predstavnika Poljoprivred-ne stručne službe iz Subotice

kao i privatnog savetnika Flo-riana Farkaša. Damir Varga iz PSS Subotica upoznao je sve zainteresovane sa rezultati-ma analize zemljišta i udelio im savete o količini azota neop-hodnog za poboljšanje kvalite-ta zemlje. Sa druge strane Flo-rian Farkaš je održao predava-

nje o problemima koji su pred-viđeni da će se pojaviti za jed-nu deceniju a koji ukazuju na to da će zemljište kao osnovni re-surs biti potpuno osiromašeno što predstavlja problem za po-ljoprivredu jer humus iz zemlji-šta nestaje velikom brzinom.

Prema poseti i brojnosti izla-gača i predavača, Mali sajam semena u Starom Žedniku do-kazao je da se i u ruralnim sre-dinama može organizovati kva-litetna manifestacija koja to-kom godina beleži sve veći zna-čaj u kalendaru paora na pro-storu od Vrbasa do Subotice.

B. Nikolić

Rekordan broj izlagača i posetilaca na 8. Malom sajmu semena u Starom Žedniku

Sve značajniji sajam za

poljoprivredne proizvođače

Džamil Džavić, organizator

Foto: subotica.info

NOVE društvo 9Broj 10314. februar 2019.

Oko pedesetak komunista u Su-botici i dalje peva:“druže Tito mi smo tvoji,u životu dok je koji“. Bilo je i u naše vreme grešaka, ali ovi danas baš su zastranili. Niko da-nas ne vodi brigu o radnicima i oni su kod inostranih i domaćih poslo-davaca, savremeni robovi. U istra-živanjima, skoro 70 odsto ispitani-ka u Srbiji misli da se u socijalizmu bolje živelo.

One reči iz stare naše himne “Hej Slo-veni još ste živi“ u ovj priči koja sledi mo-gli bi da zapevamo: „komunisti još ste živi“. Tito i partija još uvek opstaju u Su-botici. Ovde, trenutno ima 50 komunista koji u novčaniku nose crvenu knjizicu SKJ gde je na vrhu korica zlatnim slovima is-pisano: „Proleteri svih zemalja,ujedinite se!“. Oni i danas pevaju:“druže Tito mi smo tvoji, u životu,dok je koji“. Organi-zovani su u Udruženje komunista Suboti-ce, a ovakvih sličnih udruženja i partija u Srbiji ima desetak. Jedino „crveni“ u na-šem gradu imaju svoje službene prosto-rije i to iste one gde je nekada bio sme-šten Komitet SKJ. Komunisti Srbije, na-primer, smešteni su u garaži negde na pe-riferiji Beograda.

Predsednika subotičkih komuni-sta Olajoš Nađ Mikloša, nalazimo u jed-noj maloj „ušuškanoj“ ulici na Kelebiji, gde sa svojom suprugom Simkom, dale-ko od gradske vreve provodi penzioner-ske dane.

-Evo baš se dogovaram sa drugovima iz Srbije, da ove godine u aprilu, u Hotelu „Slavija“ u Beogradu obeležimo 100 godi-na od formiranja KPJ-u,- dočekuje nas re-čima Mikloš. Moramo sve iz svog džepa da platimo i nemamo besplatne autobuse da nas voze za Beograd“.

Dok čekamo kafu, interesantnu priču, bolje reći anegdotu iz Mikloševog dugog komunističkog staža, ispričala nam je nje-gova supruga Simka.

-Jednom prilikom nosim sina iz vrtića i čekamo gradski autobus da nas odveze kući. Kiša pada. Iznenada, ugledam muža da kolima Komiteta prolazi pored mene. Mašemo rukama i potrčimo za njim, ali se nije zaustavio da nas poveze. Pitam ga uveče na šta to liči, a on kaže „šta bi re-kli drugovi iz Komiteta, kada bi videli da službenim kolima prevozim suprugu i dete kući“. Eto, takav je bio komunista. Onda i danas“.

Mikloš Nađ Olajoš je među retkim Su-botičanima koji nisu menjali partijski „dres“ i zbog ličnih interesa leteli iz jednog

u drugo „jato“.-Materijalno sam

sigurno izgubio ali duhovno sam ispunjen,-kaže Mikloš. Sve po-nude sam od-bio, jer veru-jem u socijal-nu pravdu. Pa i sami vidite, sva poslednja i s t r a ž i v a n j a govore da na-rod misli, po-sebno oni koji su živeli to vre-me, da se naj-bolje živelo u socijalizmu. To nije ništa čudno. Tada se lakše dolaz i lo d o

posla, radnici su primali redovno platu, penzioneri penziju i svi zajedno smo imali veća prava. Lečenje i školovanje bilo je be-splatno. Dakle, bilo je više socijalne prav-de, nekog zadovoljstva i osmeha na lici-ma ljudi. Toga danas vidite nema. Narod živi u strahu od života. Sve je neizvesno.

Ova uvezena demokratija kod nas, manje više se svodi na to, da jednom u četiri go-dine, stanete pred glasačku kutiju, izabe-rete raznim marifetlucima vlast, koja će vas u naredne četiri godine maltretirati. A u međuvremenu, niko vas ništa ne pita, niti imate priliku da negde nešto kažete, a ni da na nešto utičete. Sve se svodi na

borbu za procente i cenzus na izborima za vlast“.

Naš sagovornik ne spori brojne greške socijalističkog režima, ali briga za radnika bila je briljantna.

-U tranziciji, najdeblji kraj izvukli su radnici i prošli su ko „bos po trnju“,-ka-že Mikloš Nađ Olajoš, predsednik Ko-munista Subotice. Pljačkaška privatizaci-ja ostavila ih je bez posla i na ulici da se snalaze, kako znaju i umeju. Od Suboti-ce, nekada industrijskog grada, naprav-ljena je obična privredna selendra. Skoro dvadesetak zadnjih godina u Malom Baj-moku se otvaraju neke, kako ih ja zovem

„kontejner fabrike“ i za ovo vreme zapo-slile su tek 5.000 radnika, koliko je u Ti-tovo vreme imao samo jedan socijalitič-ki „Sever“ koji je svoje motore izvozio u celi svet. Umesto da negde rade, radnici bivših fabrika „visili“ su, samnom zajed-no po sudovima da traže pravdu, ali je ona bila nedostižna. Dugovi radnicima „Seve-ra“ došli su do Suda u Strazburu, radnici „Agrokombinata“ već petnaest godina tra-že pravdu, a od 1.100 radnika „29 novem-bra“ nekada „carstva dobre hrane, samo njih desetak dobilo je od države neku „cr-kavicu“ od 500 evra, sudskim putem. I to ne dug za neisplaćene plate, već za nema-terijalnu nadoknadu za pretpljeni strah“.

Predsednik Udruženja komunista Su-botice Mikloš Nađ Olajoš, tvrdi da su da-nas radnici kod stranih a i domaćih poslo-davaca, najobičniji robovi.

-Niko o radnicima se ne brine,-kaže Mikloš. Sindikalno organizovanje je nika-ko. I u Subotici ima stranih fi rmi koje ne dozvljavaju formiranje sindikata. Ili, ako i ima sindikata, predsednik je od poslovod-stva kupljen. Tako u jednoj fi rmi u Malom Bajmoku, dok radnici mesečno zarađuju 250 eura, plata Predsednika sindikata je 750 eura. Ima poslodavaca koji radnicima dozvoljava odlazak u toalet samo u pauza-ma. Da i ne govorim o dužini radnog vre-mena, odlazak na bolovanja i porodiljsko, plaćanje doprinosa. Radnici nam se žale, svesni su svog nezavidnog položaja, ali nemaju kud. U strahu od gubitka i kako-takvog posla, ne pristaju da govore javno. Što je najgore, i država na sve ovo žmuri, kako bi privukla investitore“.

M.M.

U poseti Mikloš Olajoš Nađu,predsedniku Udruženja komunista Subotice

Marksizam na metarZahvaljujući Udruženju „Centar Tito“ Subotičani su imali priliku i imaju još, da

se na dostojanstven način „kurtališu“ tomova knjiga klasika i brojnih izdanja do-maće socijalističke misli i radničkog samoupravljanja Jugoslavije.

Ideju za akciju prikupljanja marksističke literature, subotičkim komunistima dala je jedna sugrađanka koja je iz kontejnera na jednom otpadu našla na hiljade knjiga i sve ih donela u „Centar Tito“. Njaviše je bilo dela druga Tita, koja su svoje-vremeno kupovana na metar za regale napravljene u „Budućnosti“.

-Našem udruženju, oko 3.000 knjiga, poklonila je i redakcja „Mađarso“ iz No-vog Sada i sada imamo obimnu biblioteku marksističke literature,-kaže Mikloš Olajoš Nađ. Dolaze kod nas čak i mladi ljudi da traže neke knjige i pročitaju kako su njihovi roditelji bilo „teško“ živeti u socijalizmu.

u drugo „jato“.-Materijalno sam

sigurno izgubio ali duhovno sam ispunjen,-kaže Mikloš. Sve po-nude sam od-bio, jer veru-jem u socijal-nu pravdu. Pa i sami vidite, sva poslednja i s t r a ž i v a n j a govore da na-rod misli, po-sebno oni koji su živeli to vre-me, da se naj-bolje živelo u socijalizmu. To nije ništa čudno. Tada se lakše dolaz i lo d o

U poseti Mikloš Olajoš Nađu,predsedniku Udruženja komunista Subotice

SpomeniciZa zadnjih deset godina nepozna-

ti vandali srušili su ili odneki desetak spomenika subotičkih antifašista. U zadnje dve godine, ukradene su četiri piste: Jovana Mikića-Spartaka, Mat-ka Vukovića, Kizur Ištvana i Lazara Nešića.

-Biste nisu pronađene, a što je naj-gore, niko se u gradu i ne trudi na na-pravi nove,-kaže Olajoš Nađ. Mi smo najčešće deklerativno za antifašizam, a kad nešto treba da uradimo, nema akcije. Kad je ukraden spomenik „Pti-ca slomljenih krila“ u Senćanskom groblju, odmah je napravljen novi o državnom trošku“.

Bravar je bio puno bolji

društvo10 Broj 10314. februar 2019.

NOVE

U zavisnosti od vrste, cena pasulja je od 250 do 500 dinara, za šolet prodav-ci traže 500 do 800 dinara, što je dvostruko više u od-nosu na ranije godine kada „sirotinjska hrana“ nije bila više od 200 dinara.

Cena ovog povrća pre-stigla je cenu pojedinih vr-sta mesa i pasulj se popeo visoko na lestvici luksuznih namirnica.

Najtraženiji, sitan beli pasulj početkom januara bio je na ak-ciji, prodavao se za 189 dinara za kilogram, u jednom od poznatih marketa, dok preprodavci i pro-izvođači na pijacama drže cenu od 300 i više dinara i poruču-ju da trgovine prodaju preostali uvozni koji treba kuvati dugo, a takav ne može da se meri sa srp-skim domaćim pasuljem.

- Nabavljam pasulj iz Sonte i cene nisam menjao više od go-dinu dana. Sitan beli je na pija-ci od 250 do 320, šolet je 400 do 500 dinara. To je u proseku real-na cena. Kupuju ljudi manje ko-ličine, a kupuju i uvozni pa nam se ponovo vraćaju kada shvate da im treba pet dana da ga omekša-ju. Uglavnom je to uvoz iz Argen-tine. Ne kažem da je loša roba, ali je u odnosu na domaći lošija – kaže prodavac na Mlečnoj pijaci.

Većina prodavaca pakuje pa-sulj u količini od pola kilograma, a cena takvog pakovanja je 160 dinara.

- Istina, bio je pasulj pre i manje od 200 dinara, ali uvozni. Naš do-maći drži cenu i nema mu premca. Preprodajem ga, ali da imam mo-gućnosti sadio bih ga. Cena je ta-kva kakva jeste jer je to vrlo uku-sno i hranjivo povrće i sve više ga domaćice koriste – kaže prodavac.

Lajoš Rihter je proizvođač više kultura i prodavac na Mlečnoj pi-jaci u Subotici. Više od 40 godi-na ima tezgu i kaže da je situacija teška za sve povrtare, a cenu pa-sulja nije menjao. Tetovac pro-daje za 350 dinara, beli sitan, bi-ser, za 300 dinara.

- Svuda prodaju uvozni iz Ar-gentine ili Kine, ali ja prodajem samo onaj koji sam sam proi-zveo. Malo nas je koji proizvodi-mo. Dve ili tri godine nisam imao ni za seme, nije rodio. Ove godi-ne sam imao oko 150 kilograma bisera i 100 kilograma tetovca – kaže Rihter.

Tetovac sadi među kukuru-zom, a biser posebno. Posla i ula-ganja oko pasulja ima kao i oko ostalih vrsta povrća i žitarica.

- Sadašnje cene, i jabuka i ku-kuruza, pa tako i pasulja nisu dovoljne. Zato je toliko poljo-privrednika i povrtara otišlo iz

zemlje. Izdali su ili prodali ze-mlju i traktore i napustili domo-ve. Ovde nisu mogli da preži-ve od uzgoja povrća. Naša proi-zvodnja je upropašćena i niko-ga ne treba da čude cene. Ni mi, ni kupci nismo zadovoljni – kaže Lajoš Rihter.

Za uvozni pasulj kaže da nika-da neće biti konkurencija doma-ćem. Uverio se da pojedini pro-davci za uvozni tvrde da je doma-ći, ali iskusne domaćice uspevaju da prevare samo jednom.

Pasulj sadi u proleće, a može još i u junu, posle žita i ječma ako vreme dozvoli. Plod ubire za dva do tri meseca

- Cena mesa je drastično pala. Prase sam dao za 200 dinara ki-logram. Uložio sam najmanje 20.000 dinara u njega, a prodao sam ga 12.000. Tako je i sa svim ostalim. Za pasulj je ipak presud-no vreme, da li je kišni ili sušni period. Kiša nam za sve treba – zaključuje Rihter.

V. K. B.

• Antun Kopilović (91) preuzeo je „titulu” najsta-rijeg vozača iz Subotice, od Paje Mačkovića (96), koji je do kraja života imao vo-začku dozvolu, a obojica to-kom više od sedam deceni-ja vožnje nisu napravili ni-jedan udes!

Među legendarne vozače, naj-

starije u Srbiji, koji za više od se-dam decenija nisu napravili nije-dan saobraćajni udes, upisao se i Pavao Mačković (96), kojem su posvećene mnoge stranice u no-vinama, zbog njegove izuzetne sklonosti ka automobilima, vo-žnji ali i zdravom životu i ljubavi prema porodici.

Pavao je imao vozačku do-zvolu do kraja života, do januara ove godine, a dozvola je još va-žila u momentu kada je u janu-aru 2019. godine, na žalost pre-minuo, na pragu 97. godine. Vi-talan do poslednjih dana, plani-rao je i ove godine da produži vo-začku, jer su se i lekari čudili da dobro čuje i vidi, a do poslednjih dana vozio je i bicikl.

Ove godine vozačku dozvolu trebalo bi da produži i Pajin is-pisnik, Antun Kopilović, koji je sada evo preuzeo „titulu” najsta-rijeg vozača u Subotici. Antun je mlađi četiri godine i sada je u 91. godini.

Za Mačkovića je već čula čita-va Srbija povodom njegove pasi-je prema vožnji i automobilima. Vitalnost je zadržao svih deceni-ja, živeći aktivno, a 1942. godi-ne je dobio prvu vozačku dozvo-lu. Pre dve godine, u njegovoj 94. godini, vozačka mu je pro-dužena na dve godibne, do kraja

2018. godine, pa je ostalo zabe-leženo da je bio najstariji aktivni vozač u Srbiji.

Vozio je i moskiviča i korsu, fi-ata 850, nekadašnjeg fiću, a kao automehaničar, znao je i da po-pravi kvar na automobilu. Za 76 godina vožnje, nikada nije imao udes, a vozio je po čitavom sve-tu. Sa 20 godina, posle dolaska iz Pešte u Suboticu, polagao je vozački ispit, a kaže da je njegov recept za dugovečnost i vitalnost da uvek nešto radi. Lenčarenje ne postoji u njegovom raspore-du dana, vežbao je bar 20 minu-ta dnevno, ali nije voleo noćni ži-vot, niti je preterivao u nečemu.

Pavle je jednom novinarima otkrio i recept svoje dugovečno-sti, da je tajna u umerenosti, do-bra je čašica ruzmarinke pone-kad, tako je govorio. Poslednjih godina nije prelazio toliko kilo-metara kao ranije, ali je dvotoč-

kašem, skoro hiljadu kilometa-ra godišnje vozio i čuvao kondi-ciju iako se bližio stotoj, dobro je upravljao automobilom, bez nao-čara čitao, na veliko iznenađenje

i samih lekara, koji su pohvalili njegov aktivan način života.

Nemoguće stvari nikad nije ni želeo, ali da doživeti skoro sto-tu, nije nemoguće, potvrdio je i Pavao!

Sa svojom životnom saputni-com, Marom, proslavio je 70 go-dina braka, ali je ostao sam pret-prošle godine. Kao penzioner je i dalje voleo motore, vozio bicikl i Opel korsu, a svima preporu-čivao da se bave sportom i vode zdrav život.

“Svako jutro ustajem u pet ča-sova, 20 minuta se bavim gimna-stikom i tako započinjem dan. Lekari se čude kako mogu da či-tam bez naočara i novine, vozim bicikl i dalje, u Korsi se osećam sigurno i dobro. Među osnivači-ma sam „Auto kluba“, na moto trkama sam osvojio mnoge tro-feje. Sa 76 godina vožnje nisam imao nijedan udes” rekao je Pa-

vao prošle godine za Subotič-ke novine.

Titulu najstarijeg aktivnog vozača u Subotici, a možda i u Srbiji, od njega je „nasle-dio” Antun Kopilović, jedan od subotičkih intelektualaca, koji je rukovodio u više pre-duzeća i bio aktivan u druš-tveno-političkom životu, a zajedničko im je i da, za više od sedam decenija vožnje, ni Antun ni Pajo nisu imali ni-kakav saobraćajni udes.

Antun je među prijatelji-ma bio poznat kao Šogor, to mu je partizanski nadimak.

U julu će napuniti 91. godinu, a poslednja vozačka produžena mu je na šest meseci.

Rođen 1928. godine, Antun je i dalje aktivan, vozi automobil

kada ide na pijacu ili do Palića, sa ćerkom Snežanom, sada kada je ostao bez supruge.Najzani-mljivija Antunova priča, koja još nije zapisana, odnosi se na nje-gov život i iskustva kroz četiri različita državna sistema koja je preživeo, a tu priču ćemo pisati za Antunov rođendan.

Priča o vozačkoj je aktuel-na, jer je uradio već unapred sve kontrolne preglede za novi pro-dužetak vozačke dozvole, a do sada nije imao, na sreću, nika-kav udes automobilom.

„Bolnički nalazi su dobri u svemu, jedino oko vida mora-mo sitnu intervenciju da obavi-mo, iako je vid u redu”, kaže ta-kođe vitalni Subotičanin Antun, pred kojim je novi produžetak vozačke dozvole. Sadašnja važi negde do kraja februara.

Iako nema novi automobil, kaže da je zadovoljan svojim vo-zilom, a čitav život je proveo u vo-žnji automobilom i dok je radio

u sarajevskom Energoinvestu i subotičkim velikim preduzeći-ma, gde je bio rukovodilac.

Antun je za svoj rad 1968. go-dine dobio i Oktobarsku nagra-du Grada Subotice, a šest go-dina kasnije i njegova supruga Jelisaveta dobila je istu nagra-du. Kaže, da rad održava vital-nost, a ponosan je i na svoj veli-ki bračni jubilej, jer je sa Jelisa-vetom proslavio pola veka njiho-vog braka, a onda su još 14 godi-na posle tog velikog jubileja sla-vili godišnjice.

Bio je nedavno na „Bunje-vačkom prelu” na proslavi, ali i na komemoraciji svom prijate-lju Ivanu Sedlaku, ista su gene-racija, pa Antun pominje, kako su se zajedno podsećali poratn-go doba, socijalizma i ovog no-vog vremena i kako su se zajed-no i oni menjali uporedo sa svo-jom državom!

Nada K. Harminc

Nekada sirotinjska hrana postala je luksuz

Kilogram pasuljaskuplji od mesa!

Najstariji vozač u Subotici Antun Kopilović (91), pred novim produžetkom vozačke dozvole

Antun preuzeo „vozačku titulu” od Paje

Lajoš Rihter

Antun Kopilović

Paja Mačković

NOVE Subotički lov 11Broj 10314. februar 2019.

Jedno od najbrojnijih lo-vačkih društava u Suboti-ci u Lovačkom udruženju „Subotička peščara“ danas čine 152 lovca u 11 grupa. Osnovala ga je neposred-no posle rata grupa lovaca a iz njega su zatim nastala Lovačka društva „Srndać“, iz Tavankuta“, i deo „Jare-bice“, Žednik.

Oktobra 1944. grupa lovaca već je po prvi put organizovano izašla u lov na Klisu. Bili su to stari lovci od zanata Josip Stan-tić, Ivan Ostrogonac, Fabijan Horvacki, Laslo Čajkaš i Šan-dor Horvat i na njihovu inicija-tivu samo nekoliko meseci ka-snije osnovano je Lovačko druš-tvo „Fazan“.

„Fazan“ je okupljao oko 600 lovaca i iz njega su kasnije na-stala lovačka društva „Srndać“, Tavankut, i deo „Jarebice“, Žed-nik. Te odluke donete su u ta-dašnjem Opštinskom Lovač-kom savezu a dodelu terena od-lukom je odredila Skupština op-štine Subotica. Prvi predsednik bio je Koloman Stipić. Stari lo-vac Aleksandar Naco Kraljević, koji je tada imao 84 godine i po-čeo da lovi sa 18, se sećao:

„Nekada lovišta nisu bila ograničena. Pre rata, bio je obi-čaj da grupa lovaca uzmе u za-kup nekoliko hiljada hektara ze-mlje, i koristi je za potrebe lovi-šta. Cene su, mogu геći, bile vrlo simbolične. Ро pravilu je svaku grupu činilo pet lovaca sa jed-nim hajkačem koji je bio zadu-žen da nosi divljač i koji će tek kasnije postati lovac. Jedna gru-pa je, inače, mogla da ima samo pet рušaka, ni slučajno više”.

Rukovodstvo “Fazana” je 1953. godine podnelo Opšti-ni predlog da se izgradi Lovački dom na Makovoj sedmici. Dom je izgrađen, sa četiri spavaoni-ce, trpezarijom i kuhinjom, a pet godina kasnije prepušten tek osnovanom Šumskom gaz-dinstvu. Obrazloženje je bilo da se u njemu smeste visoki gosti a i da služi za sastanke lovaca. Kao jedno od šest lovačkih dru-štava, „Fazan“ je ustanovljeno rešenjem Skupštine opštine od 1967. godine, kada su mu dode-ljena i lovišta na površini od oko 26.500 hektara.

Lovačko društvo „Fazan“ danas

„Fazan“, danas čine 152 lov-ca podeljenih u 11 grupa a pred-sednik je, od aprila prošle godi-ne, Dalibor Tanasić-Dacko. Naj-važniji zadatak vidi u rešavanju problema na terenu.

„Problemi su isti kao i kod ostalih društava, a to su prore-đena staništa za divljač, smanje-na populacija zečeva, veliki broj predatora i pasa lutalica, nedo-statak hrane za prihranu divlja-či i obezbeđivanje objekata za lovce. Neposredni su nam pla-novi da se ovogodišnji fazan-ski pilići očuvaju i raspuste, da se pripreme hranilišta za nisku

i visoku divljač za narednu zimu i da sačuvamo koliko god je mo-guće divljač od predatora i vre-menskih prilika“, kaže Dalibor Tanasić.

Lovni teren grupe 1/1 prosti-re se od Male Bosne do Mikićeva i pripojen je i jedan deo od Ma-log tavankutskog puta do jezera, sveukupno 3500 hektara.

„Od toga 300-400 hektara služi kao rezervat, stanište živo-tinja u kojem ne lovimo. U gru-pi su 23 lovca, dosta visok pro-sek godina jer mladi baš nema-ju ambicije da se bave lovom jer to iziskuje velike troškove za upisninu, članarinu, kupovi-nu opreme, svaki lov košta, pa je i to jedan od razloga što je sve manje lovaca“, kaže grupovođa Nikola Radulović.

Problem je i ove i drugih gru-pa to što poljoprivrednici truju zemljište herbicidima, zbog čega je sve manje zečeva, pa se goto-vo i ne love. Što se zečeva tiče, ništa bolje nije na terenu gru-pe 1/2:

„Najviše lovimo fazane, zeca tek viđamo – njega samo ispra-timo pogledom. Gazdujemo de-lom lovišta od izlaska iz naselja Crveno selo do puta koji vodi za Donji Tavankut. Teren je uglav-nom ravničarskog tipa, preseca-ju ga dva kanala, nemamo šu-movitih delova i sve je poljopri-

vredno zemljište“, objašnjava grupovođa Vladimir Horvacki.

Lovište treće grupe, kojom rukovodi Blaško Milanković, proteže se od Bolnice, Pačir-skom prugom i Somborskim pu-tem do male Bosne. Na jednom delu postoji trska i rit, gde se za-državaju životinje.

„U našoj grupi malte-ne svi smo više zagrejani za lov na štetočine nego na faza-ne i zečeve. U ritu smo jednom

odstrelili za jedan dan 11 lisica, a pet-šest nam je pobeglo“, kaže Milanković.

Ima zečeva – nema zečeva?

Da za zečeve ipak ima nade, smatra Franjo Ivković, grupovo-đa lovačke grupe 1/5, opisujući stanje u lovištu u avgustu proš-le godine:

„Izlaskom na teren baš ovih dana, a isto tako i pre mesec do dva, videli smo da imamo do-sta mladih zečeva, što znači da je bilo par legla, a oni ih imaju 3 do 4 godišnje. Tako da veru-jemo da će za koju godinu zeče-va opet biti kao nekada...nada-mo se svi“, optimista je Franjo Ivković. Teritorija pete grupe je od bivšeg „Vitoroga“, starim putem za Novi Sad i prugom do Žednika. Teren je prilično lep,

dosta se radi na pošumljavanju, postoji trska, ima vode jer Čiker teče većim delom lovišta.

„Naše lovište je između Beo-gradskog puta i stare Pačirske pruge od Aleksandrova pa do farme Mikićevo, jednim delom. Imamo 25 lovaca od toga 15-tak aktivnih. Pravimo hranilice, zimi iznosimo hranu ali naža-

lost, stari salaši su porušeni, re-mize preorane, ore se sve do ka-nala, ore se i trstika i sve je ma-nje staništa za divljač. Zec se ove godine pojavio malo više ali su ga dosta uništile suše – jer zec ne pije vodu nego liže, a nije bilo rose“, kaže Martin Gabrić, gru-povođa lovačke grupe 1/6.

Mirko Katančić, grupovođa 7. grupe, sa oko 3000 hektara od Mikićeva, deo Beogradskog puta, Đurđinski put i Pavlovac

do Hrvatskog majura, stanuje u srcu lovišta i praktično je uvek na terenu pa najbolje zna šta se dešava.

„Divljač na terenu su fazani, zečevi, srneća divljač i ponekad divlje svinje. Najčešće lovimo fa-zane, dok od štetočina idemo na lisice, šakale, sive vrane i svrake. Najveći problem nam stvara Ma-tijevićev kombinat koji je zapo-seo svo zemljište usred lovišta, i seje monokulturu, znači jednu vrstu useva i kada se ona skine, ostaje golet“, kaže Katančić.

Lovni teren grupe 1/10 je iz-među Senćanske i Beogradske pruge prema Bikovu, do Biko-vačkog aerodroma, a grupovođa je Dragutin Isakov:

„S obzirom da nismo boga-ti sitnom divljači kao što su fa-zani i zečevi i nemamo vode, iz-gradili smo volijeru i pošumili 2 hektara zemljišta još 70-ih godi-na i sada je to već jedna ozbiljna i lepa šuma. Podigli smo je do-brovoljnim radom i ličnim sred-stvima da bi je ostavili mlađim naraštajima. U njoj smo načini-li malu lovačku kućicu od žele-zničkog vagona, imamo struju i bunar i sve uslove da gajimo fa-zane“, kaže Dragutin Isakov, lo-vac od 1975. godine.

Stanko Romić, grupovođa lo-vačke grupe 1/11, na terenu Ve-rušića i Klise, gde postoji kanal koji prolazi kroz sredinu lovišta, kaže da je to značajno za lovstvo, ali i to da nema velikih gazdin-stava, nego su male parcele.

„Imamo novu volijeru za fa-zane od pre dve godine, Druš-tvo nam je obezbedilo materijal a mi radnu snagu, i tu odgajamo 200-300 fazančića. Dok „Azo-tara“ nije radila, oko nje je bilo idealno stanište za životinje, ali sada je taj teren očišćen i uzo-ran, tako da je još jedno prirod-no sklonište za divljač nestalo“, kaže Stanko Romić.

M.RadojčinFotografije:

Radomir Perin-Raša

Lovačko društvo „Fazan“ – sa istorijom

Lovačka grupa 1/10 ispred svoje lovačke kućice

Grupovođe Martin Gabrić, Stanko Romić, Blaško Milanković, Nikola Radulović, Mirko Katančić. Napred: Franjo Ivković i Dragutin Isakov

magazin12 Broj 10314. februar 2019.

NOVE

Ns MAGAZIN Ivo Andrić

„Velika, prava ljubav pokazaće svoju • punu snagu samo onda ako uspe da od dvoje ljubavnika, slabih ljudi, načini stvorenja koja se ne boje ni promena, ni nesreća, ni rastanka, ni bolesti, ni života ni smrti.“

... MISLI I KOMENTARI ...

Nemanja Dimić sklonost ka glumi pokazao je još u osnov-noj školi. Za njegove imitacije znali su svi, pa i sami nastavnici koje je imitirao. U četvrtom ra-zredu srednje škole otišao je na audiciju za buduće članove Po-zorišne radionice koja se sva-ke godine u septembru održa-va u Omladinskom klubu „Skla-dište“. Bio je jedan od osmoro koji su bili primljeni.

- Od kada sam počeo da se bavim glumom mnogo zreli-je razmišljam. Vežbe koje smo imali mnogo su uticale na to. Naravno, prvo smo krenuli sa nekim najosnovnijim vežbama, tipa disanja, tekst dolazi kasni-je, posle 5,6 meseci i tek tada zapravo počinjemo da radimo. Pre tri godine kada sam krenuo na dramsku sekciju kod Vla-dimira Grbića, pogledao sam predstavu Vrla nova 2061 i tada sam je gledao sa suzama u oči-ma od smeha. Tu istu predsta-vu pogledao sam ponovo nakon 7,8 meseci sa suzama u očima ali od tuge. Mislim da je ovo do-bar primer koliko je bavljenje glumom uticalo na mene. Po-čeo sam da predstave gledam i doživljavam na sasvim drugači-ji način – kaže Dimić.

Što se tiče predstava u koji-ma je glumio, sve predstave su mu podjednako drage zato što uvek glumi nešto drugo i novo, uvek se suočava sa novim avan-turama i izazovima, međutim, u predstavi „Proslava“ koju je režirao Vladimir Grbić, tumači lika njemu najsličnijeg.

- Oduvek sam bio šaljivdži-ja, volim da zasmejavam ljude. U predstavi Proslava imali smo mogućnost da izaberemo lika kojeg želimo da glumimo u smi-slu da izaberemo ime, šta radi u životu, kako se ponaša, ja sam izabrao da moj lik bude komi-čan, pošto mi komedija najvi-še leži, želeo sam da bude sličan meni, tako da sam brzo ušao u taj lik. Mislim da sam sve to do-bro izneo na sceni jer je svaki put bilo pozitivnih kritika i ko-mentara. Kada mi neko kaže da po peti put gleda predstavu i da ga svakog puta nasmejem, na-ravno da mi imponuje i da mi mnogo znači – ističe Nemanja.

Pretpremijera, kao i premije-ra predstave „4.48“ u režiji Sare Arbutine i Olivera Blesaka odr-žana je u pozorištu „Kostolanji

Deže“, 5. februara. Predstava je bazirana na poslednjem ko-madu „4.48 Psihoza“, savreme-nog engleskog dramaturga Sare Kejn, koja je svojom preranom smrću stekla kultni status.

- Predstava je mračna i jezi-va. Kao amater bilo mi je jako teško da shvatim o čemu pred-stava govori dok nisam ušao u lik. Pola godine smo se spre-mali za ovu predstavu, predsta-va je jako teška i jako zahtevna, smatram da je Sara Arbutina savršeno odradila posao. Mogu slobodno reći da mi je ovo bio najveći izazov do sada i najzah-tevnija uloga. Ima tu još dosta da se radi, niko od nas nije pro-fesionalni glumac. Dobili smo i pozitivne i negativne kriti-ke. Radimo na tome da se sta-vi na repertoar pozorišta Ko-stoljani Deže, ako uspemo biću više nego zahvalan.

Za predstavu „Ogledalo“ koju je takođe režirao Vladimir Grbić, a u kojoj tumači lik kri-minalca, Dimiću je bilo potreb-no otprilike dva meseca da se spremi. Vežbao je, kako kaže, i pre probe, ostajući „sam sa li-kom“ želeći da na taj način uđe što dublje u dušu karaktera ko-jeg bi trebalo da glumi. Ova predstava rađena je po motivi-ma popularne britanske seri-je „Crno ogledalo“. 24. januara, u Omladinskom klubu „Skladi-šte“ publika je bila u prilici da vidi deo edukativne predstave „tRIP“ po tekstu Sanje Babić i u režiji Vladimira Grbića. Pre-ma rečima Dimića, pred-stava je izuzetno kvalitetna koja će svakako ostaviti jak utisak. Premijera ove pred-stave održaće se u drugoj polovini februara.

Iako bi jednog dana želeo da glumi i u filmovima, Ne-manja kaže da mu je pozo-rište mnogo lepše i zahtev-nije jer kada se u toku glu-me pogreši tekst, glu-mac mora da nastavi dalje, na pozorišnoj sce-ni nema vraćanja, glumac može samo da improvizuje i sve što se dešava, dešava se uži-vo. Filmska industrija funkcio-niše na sasvim drugačiji način. Za razliku od filmova, Nema-nja kaže da u pozorištu glum-ci dobiju automatsku reak-ciju publike, što je njemu jako bitno jer na taj

način dobija veću motiva-ciju da bude još bolji.- Gluma je nešto što je živo,

gluma je sve ovo oko nas, ona je sam život. Gluma je nešto što se ne glumi, nego govoriš neka-ko iz sebe. Ja svaki momenat, svaku situaciju, ljude koje po-smatram doživljavam kao glu-mu upravo zato što je prirodno, zato što gluma treba da izgleda tako – naglašava Nemanja i do-daje da je jako sretan što ima jednog od najboljih mentora u Subotici Vladimira Grbića.

- On je glumac koji ima sve. Njegova razmišljanja, načini na koje vidi predstave su fascinantni. Sve što znam o glumi naučio sam od njega i na tome sam mu beskrajno

zahvalan.J. Tonković

no otprilike dva meseca da se spremi. Vežbao je, kako kaže, i pre probe, ostajući „sam sa li-kom“ želeći da na taj način uđe što dublje u dušu karaktera ko-jeg bi trebalo da glumi. Ova predstava rađena je po motivi-ma popularne britanske seri-je „Crno ogledalo“. 24. januara, u Omladinskom klubu „Skladi-šte“ publika je bila u prilici da vidi deo edukativne predstave „tRIP“ po tekstu Sanje Babić i u režiji Vladimira Grbića. Pre-ma rečima Dimića, pred-stava je izuzetno kvalitetna koja će svakako ostaviti jak utisak. Premijera ove pred-stave održaće se u drugoj

Iako bi jednog dana želeo da glumi i u filmovima, Ne-manja kaže da mu je pozo-rište mnogo lepše i zahtev-nije jer kada se u toku glu-me pogreši tekst, glu-mac mora da nastavi dalje, na pozorišnoj sce-ni nema vraćanja, glumac može samo da improvizuje i sve što se dešava, dešava se uži-vo. Filmska industrija funkcio-niše na sasvim drugačiji način. Za razliku od filmova, Nema-nja kaže da u pozorištu glum-ci dobiju automatsku reak-ciju publike, što je njemu jako bitno jer na taj

način dobija veću motiva-ciju da bude još bolji.- Gluma je nešto što je živo,

gluma je sve ovo oko nas, ona je sam život. Gluma je nešto što se ne glumi, nego govoriš neka-ko iz sebe. Ja svaki momenat, svaku situaciju, ljude koje po-smatram doživljavam kao glu-mu upravo zato što je prirodno, zato što gluma treba da izgleda tako – naglašava Nemanja i do-daje da je jako sretan što ima jednog od najboljih mentora u Subotici Vladimira Grbića.

- On je glumac koji ima sve. Njegova razmišljanja, načini na koje vidi predstave su fascinantni. Sve što znam o glumi naučio sam od njega i na tome sam mu beskrajno

zahvalan.

Nemanja Dimić glumac je Kiš teatra Fondacije „Danilo Kiš“ već tri godine

Pozorište je lepše i zahtevnijeNemanja Dimić ima

dvadeset i jednu go-

dinu, živi i radi u Su-

botici kao konobar

i di-džej, dok se glu-

mom bavi amaterski

tri godine. Glumac je

Kiš teatra-pozorišta

za mlade u organiza-

ciji Fondacije „Dani-

lo Kiš“ gde scenu na

srpskom jeziku vodi

Vladimir Grbić, glu-

mac subotičkog Na-

rodnog pozorišta.

Dimić je do sada glu-

mio u sedam predsta-

va među kojima su

predstave: „Pustolo-

vine Toma Sojera“,

„Pop Ćira i pop Spira“,

„Ogledalo“, „Prosla-

va“, „tRIP“, „4.48“ dok

je kao glumac-statista

subotičkog Narodnog

pozorišta nastupio u

predstavi „Kokoška“,

po tekstu Nikolaja Ko-

ljade i u režiji Žanka

Tomića.

NOVE magazin 13Broj 10314. februar 2019.

Ns MAGAZIN

• ANKETA •

Zaljubljeni Subotičani

Dan zaljubljenih je dan kada se ljubav iska-

zuje u celom svetu na razne načine. Dan za-

ljubljenih je dobar onoliko koliko želimo da

bude, nije sve u skupim poklonima, na nama

je da ga učinimo posebnim za osobu do koje

nam je stalo. Ali isto tako ne smemo da za-

nemarimo ni ostale dane jer su ljubav i sao-

sećanje neophodne uvek. Bezuslovna ljubav

deo je našeg najdubljeg bića, a podeliti je sa

nekim najveće je bogatstvo. Povodom Dana

zaljubljenih pitali smo Subotičane da li su

zaljubljeni i šta za njih ljubav predstavlja.

Milorad Ćopić- Volim moju Lelu i njen osmeh koji me

uvek oraspoloži. Iako me uvek pobeđuje u unu i jambu, moja ljubav prema njoj nema cenu i ne bih je menjao ni za šta.

Vladislava Pava

- Zaljubljena sam, ima već par godina. Kada sam zaljubljena sretna sam i zadovoljna. Ljubav je nešto najlepše što može da postoji. Smatram da je u ljuba-vi najbitnije međusobno poštovanje.

Tibor Nađ- Jesam, zalju-

bljen sam. Zalju-bljen sam već četrdeset godina u istu osobu. Ljubav je poštovanje i žrtvovanje i sve osta-lo što u to spada. Nije mi ljubav najbitnija, najbitniji mi je Bog, a samim tim Bog po-maže da ljubav bude na svom mestu.

Miljana Crnogorac

- Zaljublje-na sam već šest godina. Ljubav je za mene tolerancija, poštovanje, međusobno uvažavanje.

Silard Paći- Trenutno ni-

sam zaljubljen. Ljubav je jedna od najbitnijih stvari u životu. Biti za-

ljubljen je divan osećaj. Ljubav je jedan ko-rak do osnivanja porodice. Svi bismo mi že-

leli da nađemo ne-koga da ne bude-mo sami, a samim tim da ne budemo sami ni u starosti.

Dragan Marjanac- U braku sam već punih osamnaest

godina i još uvek sam zaljubljen u svo-ju suprugu. Ljubav je moj pokretač i inspiracija.

J. Tonković

• Na Paliću je u toku mani-festacija Nedelja braka, koja se u Subotici održava u orga-nizaciji Udruženja poslovnih žena Subotice, čija predsedni-ca Ljiljana Krtinić je okupila veliki broj posetilaca na pre-davanjima koja su posvećena jačanju i otkrivanju sopstve-nih kreativnih ali i poslovnih akktivnosti, a u krajnjem ci-lju, uz podršku psiholoških predavanja i jačanju braka!

Manifestacija „Nedelja braka”, u organizaciji Udruženja poslov-nih žena Subotice, počela je 7. fe-bruara, a tradicionalno traje do 14-og, simbolično, u znak ljubavi, sa ci-ljem osnaživanja braka i porodice! Ovogodišnji naziv "Vernost je pred-nost" pun je susreta i učenja krea-tivnih aktivnosti, slikanja i drugih, od umetnika iz regiona, kaže aka-demska umetnica i predsednica UPŽS Ljiljana Krtinić.

Udruženje poslovnih žena Subo-tice obeležava međunarodnu ma-nifestaciju "Nedelja braka", a gra-đanima je omogućeno da se priklju-če i nauče poslovne veštine, da razmene svoja znanja iz raznih oblasti.

„Reč je o braku i porodi-ci, a ovom prilikom će po-rodice ili pojedinci moći da savladaju i umetničke teh-nike, od strane profesional-nih umetnika, koji su preda-vači, a žele da nauče građa-ne da slikaju tehnikom ulja na platnu. Bilo je mnogo in-teresovanja, a cilj manifesta-cije je okupljanje i delovanje u smislu jačanja pojedinaca, u pokušaju da saznaju svoje mogućnosti u sferi likovnih dostignuća. Profesionalni mentor im daje znanje oko tehnike sllikanja, a to je be-splatna škola”, kaže Ljiljana Krtinić.

Radionicu je pored Udru-ženja poslovnih žena podržala i "Mala gostiona". Prva manifestaci-ja "Slovo ljubavi", u "Društvu srp-sko ruskog prijateljstva Aleksandar Nevski", okupila je veći broj poseti-laca, a govorili su gosti umetnici Pa-vličić-Kosovska Mitovica, Ranđe-lović-Beograd, Jagodinski-No-vi Sad, Boroš-Subotica - profesori likovnih i primenjenih umetnosti, koji su i mentori slikanja “Porodič-no-bračne slike”-ulje na platnu.

„Slikari i palete SEVER-JUG”,

slikarska i kaligrafska radionica održana je 8. februara, u u „Maloj gostioni“ na Paliću“, a u subotu, 9. februara „Dečija-porodična olimpi-jada na Paliću“, namenjena je poro-dici, deci i odraslima.

Manifestacija je bila izuzetno po-sećena, a u ponedeljak je održana i tribina poslovnih veština, obuka iz preduzetništva Udruženja poslov-nih žena.

U sredu je biran najmlađi, naj-zaljubljeniji i najstariji bračni par i najllepša fotografija Ljubav na Pa-liću, a danas 14. februara je Karne-val na Paliću i Bal pod maskama, uz vredne nagrade. Svi učesnici su u konkurenciji Gran Pri nagrade ne-delje braka.

Dosadašnje manifestacije su od-lično posećene, ali "Palićka poro-dična Olimpijada” je izazvala veli-ku pažnju.

„Bio nam je odred izviđača

Spartak iz Subotice, jata-Bačke zve-zdice i subotički labudovi”, sa rodi-teljima i mentorom Elizabetom De-mić”, kaže Ljiljana Krtinić za Su-botičke novine, koja je vodila inače školu slikanja tokom manifestacije, zajedno sa umetnicima sa Kosova Zvonkom Pavličićem i Petrom Pe-trovićem, profesorima na fakulte-tu u Kosovskoj Mitrovici. Mića Ja-godinski slikar i grafičar iz Novog Sada takođe je pomagao posetioci-ma da nađu sebe u duhu kreativnih aktivnosti.

Obuka iz preduzetništva je bila vrlo korisna edukativna tribina. Ta-tjana Vukša Mandić, preduzetnica iz Subotice, vodila je učesnike tri-bine kroz saznanja kako se otvara firma, vodi knjigovodstvo, a Haj-nalka Šomođi, preduzetnica, pre-nela je iskustva i znanja kako da se aplicira na domaće i međunarodne projekte.

Pre dva dana održana je besplat-na obuka i terapija BARS, koju je posetiocima pružila Danijela Cu-krov, a u sredu je u gostima bila Vi-soka škola strukovnih studija za vaspitače, sa tribinom "O likovima i umetnosti",na kojoj je predavač bila Slađana Raičević.

Ovogodišnju "Nedelju braka" koja je već tradicionalna, u orga-nizaciji porodice Savić iz Beograda, po treći put je podržala predsedni-ca Udruženja poslovnih žena Subo-tice, Ljiljana Krtinić, sa naglaskom na kreativnost u porodici kroz slika-nje ulja na platnu.

S obzirom na veliki broj učesni-ka u radionici, i u petak 15. februara u objektima Male gostione na Pali-ću, biće održana dodatna celodnev-na radionica, koja očekuje dosadaš-nje i nove posetioce.

N.H.K.

Nedelja braka na Paliću, u duhu kreativnih aktivnosti

Palićka porodična Olimpijada

NOVEzdravstvo14 Broj 10314. februar 2019.

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE • SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

BorovnicaBorovnica kod nas raste u velikom mnostvu mnogih nasih vla-

znih i hladnih planinskih bukovih i cetinarskih suma i cistina. Za lece-nje se upotrebljava list i sveza ili suva bobica. Plodovi borovnice poka-zuju odicne terapeutske efekte kod tegoba probavnog trakta, pre sve-ga debeog creva. Ovi ekoviti efek-ti su zasnovani na dejstvima ta-nina. Tanini zatezanjem suzoko-ze vrse istovremeno i eiminisanje beancevina sa podoga cime odu-zimaju usove za razvijanje infek-cija. Ovim deovanjem umanjuju mehanicke i hemijske nadrazaje i time vrse zastitu suzokoze debe-og crerva. Brojna lekovita svojstva koja sadrzi borovnica , (vocne ki-seine, i karoten) umanjuju simpto-me proljeva; Iz zrna borovnice ta-nini se sporo osobadjaju , pa svoje dejstvo ispoljavaju u dubjim delo-vima probavnpog trakta, ne opte-recujuci stomak. Cajem od podova borovnica uspesno se lece i hemo-roidi. Logicno je da podovi borov-nice nisu dragocena pomoc samo kod proljeva, vec i kod drugih tegoba koje zahvataju debeo crevo. Misli se pre svega na razlicite upalne proce-se (kolitise) debelog creva, razlicitog uzroka akutnog ili hronicnog toka. Zbog svojih snaznih antiseptickihj svojstava borovnica ce smirivati za-pajensku komponentu svih kolitisa. Borovnica je odlicno sredstvo kod grceva, bolova u stomaku, pojava zatvora ili ucestale stolice, koja je ce-sto tanka kao olovka, a desava se kod nervoznih, neurastenicnih osoba, studentima pred ispite , uopste ljudima pred velike i vazne odluke i do-gadjaje u zivotu. Iritabilni kolon nije retka pojava i tegoba u popuaciji. Sire gledano, borovnica ne samo da otklanja tegobe debelog creva, vec harmonizuje i rad kompetnog probavnog trakta. Borovnicu je mogu-ce primeniti kod infekcija disajnog sistema, a posebno tamo gde je pri-sutan i kasalj kao simptom i posledica infekcije. To sve proiziazi iz sna-znog antiseptickog delovanja borovnice. Tu antisepticnost imaju i istovi i plodovi. Primeceno je i blagotvorno dejstvo listova borovnice kod pso-rijaze. Vazno delovanje borovnica je protiv alergija. Time se potvrdjuje primena borovnice kod obolenja respiratornog trakta ; astme, opstruk-tivni bronhitisi, alergijski rinitisi itd. Caj od listova borovnice;2 k.k. su-vih listova borovnice preliti sojom (200 ml) prokljucale vode i ostaviti poklopljeno 15 - 20 min. Procediti i piti 2-3 soje na dan. Upotrebom uo-bicajenih kolicina cvaja ne desavaju se nikakve stetne reakcije. Oprez je potreban kod vecih kolicina, pre svega zbog velikih kolicina tanina

Milena Gavrilović, dr stomatologije

UmnjaciUmnjak je osmi zub u vilici idući od središnje linije. Njegovo nica-

nje se odvija nakon 17. godine života, kada je čovek dostiže umnu zre-lost, pa mu otuda i naziv potiče. Nekada je imao važnu ulogu u droblje-nju i mlevenju hrane, dok danas predstavlja ostatak evolucije zbog pro-mena vrste i načina konzumiranja hrane. Njegova uloga u žvakanju i mlevenju hrane je skoro potpu-no izgubljena, a kako ume da stva-ra probleme tokom i nakon nica-nja, veoma je čest kandidat za va-đenje. Umnjaci su vrlo nepredvidi-vi zubi – može da nikne do kraja, a dešava se da mu se nicanje zau-stavi na pola puta i da se nikada ne nastavi. Neretko raste pod pravim uglom u odnosu na susedni zub te ga svojim rastom gura i pravi gu-žvu u vilici. Kada izraste do pola, tada je uglavnom delimično pre-kriven mekim tkivom (desnima) što stvara idealne uslove za zadržavanje ostataka hrane i razvoj bakte-rija koje izazivaju upalu tog predela a nekada i otok i otežano otvaranje usta. U pomenutim situacijama, umnjak je indikovan za vađenje što se radi u lokalnoj anesteziji kao i vađenje bilo kog drugog zuba i potpuno je bezbolno. Nakon intervencije važno je pridržavati se uputstava dobi-jenih u ordinaciji kako bi se krvni ugrušak održao na mestu izvađenog zuba, jer on predstavlja osnovu od koje će se kasnije stvoriti kost. U slu-čaju da umnjak potpuno nikne i ne stvara probleme a pacijent može da održava dobru oralnu higijenu tog područja, može da se ostavi u vilici i dugo da traje.

Treći deoKorektivna gimnastika i pro-

fesori fi zičkog vaspitanja-postu-ralni korektori su prva “borbena linija” u prevenciji i otklanjanju posledica loših navika, disfunk-cionalnosti lokomotornog apara-ta i lošeg držanja tela.

Kineziterapija se bavi funkci-onalnim osposobljavenjem oso-ba nakon, trauma, oboljenja i drugih poremećaja organizma. Kineziterapija je vid lečenja koje koristi pokret kao sred-stvo lečenja. Uključiva-njem raznih protetičkih naprava, ortoza i ope-rativnih zahvata presta-je uloga korektivne gi-mnastike i profesora fi -zičkog vaspitanja.

Noviji razvoj kinezi-terapije se vezuje za pe-riod posle II svetskog rata u cilju lečenja po-vređenih i ratom osaka-ćenih ljudi, a korektivna gimna-stika se razvija sa porastom bro-ja telesnih poremećaja kao po-sledice nepravilnog rasta i razvo-ja dece uzrokovane novim tehno-loškim razvojem i nepravilnim navikama.

Zajednički pozitivni efekti po-kreta, kao osnovnog sredstva korektivne gimnastike i kinezi-

terapije na organizam su: - Fiziološke- Neurofi ziološke- Anatomske- SocijalneOsnovno sredstvo u korektiv-

nom radu je telesni pokret-vež-ba, kojom aktiviramo postural-ne procese, adaptacije u organiz-mu. Pokret zahteva kontrakciju i uslovljen je njome. Bez mišićne kontrakcije nema ni pokreta. Po-kret je vidljiva, spoljašnja reakci-

ja na unutrašnju ekscitaciju ner-vnog sistema koju realizuju mi-šići, zglobovi i kosti u koordinira-noj akciji. Korektivna gimnasti-ka je uslovljena postojanjem mi-nimalne mišićne sile, voljne mi-šićne kontrakcije, sa ili bez opte-rećenja, sposobne za izvođenje punog obima pokreta uz delova-nje zemljine teže. Vežbe, u okviru

korektivnog p r o g r a m a , moraju se upotreblja-vati po pra-vilnom sle-du. Poštuju-ći razne tipo-ve vežbi, je-dan individualni program korek-tivnih vežbi treba da sadrži sle-deće: vežbe za povećanje savitlji-vosti, povećanje obima pokreta,

snage, izdržljivosti, za povećanje srčano-respi-ratorne kondicije, vežbe neuromišićne kontrole, ravnoteže, zatim vežbe korektivnog karaktera i vežbe opšte kondicije.

Već je navedeno da se u korektivnoj gi-mnastici upražnjava-ju aktivne vežbe, po-kreti bez i sa otporom koje je vežbač sposoban

sam da realizuje. Dakle, govo-rimo o aktivnom vežbanju, po-kretu bez pomoći suvežbača ili korektora. Uloga korektora ili suvežbača može biti samo po-sredna u smislu pridržava-nja nekog dela tela kako se ne bi narušilo pravilno izvođenje vežbe ili ugrozio pravilan po-četni položaj.

Koristi od korektivnog vežbanjaLjubomir Stankić, dipl.spec.korektivne gimnastike

Crtež piramide ishrane pri-kazuje kako da isplanirate do-bro balansiran obrok. Namirnice koje čine bazu piramide uzimajte kao osnovne, a one s vrha samo ponekad i u manjim količinama. Ipak, klasična piramida ima svoje nedostatke. U njoj nije defi nisa-na veličina porcije, nema zdravi-jih zamena namirnica unutar sa-mih grupa, nema saveta o načinu spremanja hrane, nema razlike između zdravih i nezdravih ma-snoća, nema razlike između ra-fi niranih ugljenih hidrata i onih od integralnih namirnica, a nisu naglašene ni zdravije vrste mesa. Da bi se umanjili takvi nedostaci, klasična piramida je znatno iz-menjena i možete je naći po ime-nom „Moja piramida“ (MyPyra-mid). Ona je trodimenzionalna i s jedne njene strane su stepenice kojima se naglašava značaj fi zič-ke aktivnosti za zdrav život. Na-mirnice su raspoređene u trou-glove različitih širina, što ozna-čava proporciju njihovog unosa. Trouglovi se ka vrhu sužavaju i to pokazuje da svaka promena u ishrani treba da bude poste-pena i balansirana jer ne sme da se menja odnos namirni-ca. Pošto ćete se najvero-vatnije odlučiti za klasič-nu piramidu trebalo bi da se upoznate s njom.

1. Bazu piramide čine namir-nice koje treba da budu osno-va svakodnevne ishrane, a to su žitarice, hleb, krompir, testeni-ne, kačamak i drugi kukuruzni proizvodi.

2. Voće i povrće su drugi nivo, a bogate su vitaminima, minera-lima, antioksidantima i dijetal-nim vlaknima.

3. Obrano mleko i slični mleč-ni proizvodi bogati su kalciju-mom, a siromašni zasićenim ma-stima i holesterolom, pa smanjuju rizik od osteoporoze.

4. Meso, riba, jaja i punomasni sirevi imaju do-sta proteina, g r a d i v n i h m a t e r i -ja važnih za rast i razvoj.

5. Na vrhu piramide je hrana koju treba kon-

zumirati u minimal-nim količinama, a to

su masti, ulja, slat-kiši i grickalice. To

su koncentrovani izvori energije i

samo mala ko-ličina ovih na-mirnica po-

trebna je za balan-

s i r a n u ishranu.

Tanja Borenović, nutricionista

Piramida ishrane

između zdravih i nezdravih ma-snoća, nema razlike između ra-fi niranih ugljenih hidrata i onih od integralnih namirnica, a nisu naglašene ni zdravije vrste mesa. Da bi se umanjili takvi nedostaci, klasična piramida je znatno iz-menjena i možete je naći po ime-nom „Moja piramida“ (MyPyra-mid). Ona je trodimenzionalna i s jedne njene strane su stepenice kojima se naglašava značaj fi zič-ke aktivnosti za zdrav život. Na-mirnice su raspoređene u trou-glove različitih širina, što ozna-čava proporciju njihovog unosa. Trouglovi se ka vrhu sužavaju i to pokazuje da svaka promena u ishrani treba da bude poste-pena i balansirana jer ne sme da se menja odnos namirni-

mom, a siromašni zasićenim ma-stima i holesterolom, pa smanjuju rizik od osteoporoze.

4. Meso, riba, jaja i punomasni sirevi imaju do-sta proteina, g r a d i v n i h m a t e r i -ja važnih za rast i razvoj.

5. Na vrhu piramide je hrana koju treba kon-

zumirati u minimal-nim količinama, a to

su masti, ulja, slat-kiši i grickalice. To

su koncentrovani izvori energije i

samo mala ko-ličina ovih na-mirnica po-

trebna je za balan-

s i r a n u ishranu.

Izgled pre i posle korektivnog vežbanja

NOVE zdravstvo 15Broj 10314. februar 2019.

Svetski dan dece obo-lele od raka, 15. februar, ustanovljen je 2002. godi-ne na inicijativu Međuna-rodne konfederacije Udru-ženja roditelja dece obole-le od raka, a danas se obe-ležava u više od 85 zema-lja širom sveta. U Srbi-ji su prva Udruženja rodi-telja dece obolele od mali-gne bolesti, odnosno raka, počela sa radom početkom 90-ih godina prošlog veka. Svetski dan dece obolele od raka je 2013. godine u na-šoj zemlji postao deo naci-onalnog Kalendara javnog zdravlja.

Ovaj međunarodni dan obe-ležava se svake godine u cilju edukacije i efikasnog sprovođe-nja svih mera koje će omogući-ti ranu dijagnostiku, odgovara-juću terapiju, rehabilitaciju i bo-lji kvalitet života dece obolele od malignih tumora ili raka. Sva-ke godine u svetu oboli više od

160.000 dece, i više od 90.000 dece premine od maligne bole-sti. Rak kod dece čini od 0,4 do 4% svih malignih bolesti u op-štoj populaciji širom sveta. Naj-veće učešće u strukturi obole-vanja se registruje u Africi, 4%, uglavnom zbog razlika u staro-snoj strukturi i očekivane duži-ne trajanja života na rođenju. U Srbiji je to učešće oko 0,7%. U Srbiji svake godine se, u prose-ku, otkrije više od 300 dece oba pola uzrasta od 0 do 19 godina sa nekim od oblika maligne bo-lesti. Kao i u većini zemalja u ra-zvoju i u Srbiji je gotovo 2/3 no-voobolele dece (63,4%) uzrasta do 15 godina – podseća Dr Zori-ca V. Dragaš, specijalista socijal-ne medicine u subotičkom Zavo-du za javno zdravlje.

Tri grupe oboljenja, i to leu-kemije, tumori mozga i limfo-mi čine najčešće zastupljene ma-ligne bolesti u dečjem uzrastu. Te tri lokalizacije čine približ-no polovinu svih malignih bo-lesti dečjeg uzrasta. Leukemije

su najčešće maligne bolesti i u strukturi oboljevanja u uzrastu do 15 godina čine oko 30%, za-tim slede tumori mozga sa oko 11% i limfomi sa približno 6%. U dečjem uzrastu se često otkriva-ju tumori bubrega i kostiju.

Uprkos dobrim rezultatima lečenja, maligne bolesti su čak i u razvijenim zemljama i dalje dru-gi po učestalosti uzrok smrtno-sti kod dece uzrasta 0 do 14 go-dina, odmah iza povreda. U skla-du sa savremenim medicinskim dostignućima, buduća istraživa-nja usmerena u pravcu etiologije malignih tumora kod dece svu-da u svetu će omogućiti ne samo uspešnije sprovođenje preven-tivnih mera, već bržu i efikasni-ju ranu dijagnostiku, primenu standardne terapije i samim time duže preživljavanje dece obolele od raka – navodi dr Dragaš.

Sagledavajući značaj zaštite i unapređenja zdravlja jedne od najosetljivijih grupa stanovniš-tva naša zemlja se aktivno uklju-čuje u obeležavanje ovog važnog

datuma iz međunarodnog Ka-lendara javnog zdravlja. Naj-važniji zadatak kako zdravstve-nih radnika tako i šire društvene zajednice jeste edukacija dece, adolescenata i njihovih roditelja u pogledu prevencije malignih bolesti prvenstveno sticanjem životnih navika koje su u korist zdravlja. Dr Dragaš navodi da su simptomi koji ako su jaki , u de-tinjstvu još mogu ukazati na ra-zvoj raka. Među njima - bela tačka u oku, pojava nove razro-kosti, slepilo, ispupčena očna ja-bučica, čvorić u abdomenu / kar-lici, na glavi ili vratu, u udovima, testisima, žlezdama; neobjašnji-vo trajanje temperature, preko 2 nedelje, gubitak težine, bledi-lo, umor, lako dobijanje modrica ili krvarenje, bolovi u kostima, zglobovima, leđima i lako na-stajanje preloma. Takođe na bo-lest, mogu ukazati I neurološki znaci – promene ili pogoršanje tokom šetnje, gubitak ravnote-že ili govora, regresija, glavobo-lja duže od dve nedelje, sa ili bez

povraćanja, uvećanje glave. Roditelji koji primete bilo koji

od ovih simptoma treba odmah da odvedu svoje dete kod leka-ra na pregled, ili kod određenog specijaliste radi konsultacija i to je od vitalnog značaja, napome-na je lekara.

A. Šiška

Svetska zdravstvena

organizacija sa Me-

đunarodnim udru-

ženjem za borbu

protiv raka svakog

4. februara obeleža-

va Svetski dan bor-

be protiv raka. Me-

đunarodno udru-

ženje za borbu pro-

tiv raka počinje tro-

godišnju kampanju

pod sloganom „Ja

sam, ja hoću” kojom

se podseća da kako

pojedinac, a tako i

zajednica mogu da

doprinesu smanje-

nju globalnog opte-

rećenja malignim

bolestima.

- Prema najnovijim procena-ma Svetske zdravstvene orga-nizacije i Međunarodne agen-cije za istraživanje raka, obo-levanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 18,1 mili-ona ljudi i registrovano je 9,6 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tu-mora u 2018. godini. Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muš-karaca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika mali-gne bolesti. Povećano optereće-nje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačaj-niji, ukupan porast stanovniš-tva i produženo očekivano tra-janje života, ali i promena uče-stalosti određenih faktora rizi-ka raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem. Primer su zemlje ubrzanog ekonom-skog razvoja gde su u prošlosti najučestaliji bili maligni tumori koji su posledica infekcije. Sada se u ovim zemljama češće jav-ljaju oni tipovi malignih bolesti koji se dovode u vezu sa stilom života i koji su učestaliji u in-dustrijski razvijenim zemljama - kaže dr Zorica V. Dragaš, lekar socijalne medicine u subotič-kom Zavodu za javno zdravlje.

U Srbiji se godišnje u prose-ku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bole-sti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi.

- Vodeći uzroci oboleva-nja i umiranja od raka u našoj

zemlji gotovo su identični vo-dećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumo-ra u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini naj-više su obolevali od raka plu-ća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je naj-češće bio lokalizovan na dojci, kolonu i rektumu, plućima i gr-liću materice. Muškarci u Srbi-ji su u srednjem riziku oboleva-nja od svih malignih tumora, u odnosu na muškarce u zemlja-ma Istočne i Zapadne Evrope, kao i u odnosu na muškarce u Sloveniji i Hrvatskoj. Za razli-ku od muškaraca, žene u Srbiji

su u višem riziku obolevanja od svih malignih tumora, od-mah posle žena u Zapadnoj i Severnoj Evropi. Takođe, pro-cenjena stopa obolevanja kod žena u Srbiji, je viša u odnosu na druge zemlje Zapadnog Bal-kana. Razlog ovome mogu biti više stope obolevanja od raka grlića materice i malignih tu-mora bronha i pluća u odnosu na prosečne procenjene stope obolevanja od ovih oblika raka u Evropi - navodi dr Dragaš.

Za razliku procenjenih sto-pa obolevanja, Srbija je, od-mah posle Mađarske zemlja u kojoj su registrovane stope

umiranja od svih malignih tu-mora kod oba pola među najvi-šim u Evropi. Procenjene sto-pe umiranja od svih malignih tumora su niže kod muškara-ca nego kod žena. Žene u Srbi-ji su odmah posle žena u Ma-đarskoj u visokom riziku umi-ranja od svih malignih tumo-ra, osim kože. Razlog ovome je činjenica da su stope umiranja od raka grlića materice i raka dojke kod žena u Srbiji među najvišima u odnosu na proseč-ne procenjene stope umiranja od ovih oblika raka u drugim zemljama Evrope.

A. Šiška

Obeležavanje Svetskog dana dece obolele od raka, 15. februara

Prvi znaci bolesti u ranom detinjstvu

Obeležavanje 4. februara Svetskog dana borbe protiv raka

„Ja sam, ja hoću”

Dr Zorica V. Dragaš

Prevencija najefikasnijaPrevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji

pristup u kontroli malignih bolesti, jer na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za na-stanak raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hra-ne, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamograf-ski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preven-tivni ginekološki pregled i Papa test jednom u tri godine.

Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 go-dina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

NOVE

Punoletstvo Festivala ljubavi i vina organizovali su AKUD „SuLOLA” kao i prethodne manifestacije, a punu afir-maciju i atraktivnost Festival je do-bio zahvaljujući poznatim umetnicima koji su nastupili tokom svih 18 mani-festacija. Velika većnica gradske kuće bila je ispunjena do poslednjeg mesta, u utorak, a veličanstvenoj festivalskoj atmosferi doprineli su i vrsni umetni-ci Stiski kvartet iz Slovenije, vo-kalna umetnica Jellena, nenadmaš-ni maestro dirigent Maćaš Murenji, koji je dirigovao Ženskim horom i po-digao atmosferu do autentičnog festi-valskog nivoa.

Festival je ove godine potvrdio repu-taciju kulturno zabavne muzičke ma-nifestacije, koja ima značajnu ulogu u formiranju ukusa publike i pruža šansu mladim muzičarima da nastupe sa afir-misanim umetnicima.

Stiski kvartet predstavio se sa šest kompozicija, u klavirskoj pratnji, slo-venskim narodnim pesmama, Bebeko-vom „Žutom ružom” i dalmatinskim pesmama. Estradna umetnica iz Be-ograda Jellena pevala je pesme „Još se ne predajem” i „Počnimo ljubav iz

početka”, a kuriozitet je da je prvi put na Festivalu sjajno izvela prvi put kom-poziciju Maćaša Murenjija „Čežnja”.

Nastupili su i poznati Marko Žigmano-vić, ansambl „El gušto de flamenko“ Ro-bert Djivanović- flamenko gitara, Anto-nija Pijuković, mladi vokalni solisti Iva-na Kecman, Željana Petrović, Olga Če-gar, Aleksandra Vinčić, zatim afirmisaniji

reklame/grad16 Broj 10314. februar 2019.

Jubilarnom Festivalu čestitike i iz

inostranstva!

Povodom punoletstva 18. Festivala ljubavi i vina, na adresu organizatora stigle su i brojne čestitke. Tako reci-mo, Vlada P. iz Hanovera šalje čestiti-ke i podršku, Dušanka F.B. kaže da joj je žao što je daleko, Janko L. čestita na punoletstvu Festivala i kaže „šteta što nisam bliže”, Nikola P. kaže sjajan jubilej , Lola A. kaže da bi rado došla, da čuje kvalitetne muzičare, ali je na žalost trenutno na drugoj geografskoj širini. Petar L. kaže da se takav doživ-ljaj ne propušta.

U Velikoj većnici Gradske kuće, 12. februara održan veličantven 18. Festival ljubavi i vina

„Festival ljubavi i vina” u punom sjaju obeležio punoletstvo

•Počeci Subotičkog „Festivala ljubavi i vina”

obećavali su da će manifestacija biti tradicio-

nalna, ali nije bilo izvesno da će Festival doži-

veti i svoje 18. izdanje. Punoletstvo je obeleženo

zahvaljujući vrednim nastojanjima Akadem-

skog kulturno umetničkog društva „SuLOLA”,

poznatim umetnicima i zvezdama muzičke sce-

ne, ali i publici koja podrškom poručuje, da se

Festival za dušu i ljubav - ne propušta! Organi-

zatori kažu da je festival dar publici!

NOVE grad 17Broj 10314. februar 2019.

mladi solisti Mia Vuković i Kar-men Bardak, koja je neprikosno-veno vladala scenom i svojim vo-kalom. Sonja Poljaković iz dnev-nog boravka Kolevke, nastupi-la je sa pesmom „Oro” i iskazala svoj veliki muzički talenat.

Izuzetan je bio nastup sopra-na Alenke Ponjević i Agote Vit-kai Kučera. Vokalne soliste je pratio Festivalski orkestar, pod upravom profesora Davida Siča i Ženski omladinski hor. Tonska realizacija je poverena Danijelu

Davčiku, a režija Steve Barda-ka zaista je doprinela kvalitet-nom uravnoteženom dvočasov-nom programu, koji je imao umetničku težinu u oba dela

manifestacije.Direktor Festivala Cvijetin

Milaković kaže da pored mladih muzičara koje je iznedrio Festi-val i koji uveliko stiču reputaci-ju , cilj festivala je da doprinese afirmaciji multietičnosti i multi-kulturalnosti u Subotici, pa i do-prinosu turizma u , omladinskog,

kulturnog i manifestacionog.„Festival su podržali više oz-

biljnih firmi, Grad Subotica. Tu-ristički deo se odnosi i na razvi-janje kvalitetnih vinskih manife-stacija i njihovoj tradiciji i nego-vanju kulture pijenja vina, kao i kulturno zabavnom programu. Osim AKUDA SuLOLA, veoma su zaslužni mnogi ljudi za dobru organizaciju Festivala kao i me-

dijski sponzori” kaže Milaković.Iako se tradicionalno održa-

va 14. februara, subotički „Festi-val ljubavi i vina” ove godine je održan dva dana ranije,a prepu-na sala Većnice potvrdila je da publika podržava Festival, koji je punoletstvo proslavio u punom sjaju.

Zanimljivo je pomenuti da je Karmen Bardak pevala izuzet-nu kompoziciju Kornelija Bate Kovača „Ljubav Bogom dana”, u aranžmanu Davida Siča i „Pleši sa mnom” Danijele Martinović.

Dušan Kamnikar iz Stiskog kvarteta kaže za Subotičke, da iako mnogo nastupaju u Slove-niji, svake godine ne propuštaju Festival ljubavi i vina u Subotici.

„Za Suboticu nas vezuje mno-go nastupa, 12 godina dolazi-mo na Festival, koji je festival-ska priča za ljude, za dušu. Tu sam služio i vojsku i Subotici se uvek vraćam. Naš kvartet svira već 28. godina, a za 30-i jubilej ćemo zvati Subotičane u Slove-niju. Nastupamo na Hvarskom

festivalu, a nećemo izneveriti Fe-stival u Subotici, dok traje i dok trajemo, kaže Dušan.

Marko Žigmanović iako poznat umetnik, prvi put nastu-pa na Festivalu, pesmama Olive-ra Dragojevića, Bebeka i Parnog valjka.

„Festival je opstao zahvaljuju-ći podršci pojedinaca, potrebna je velika energija za to i čast mi je da sam deo ovog Festivala, Subo-tica mora da neguje ovakve ma-nifestacije”, kaže Žigmanović.

Maćaš Murenji kaže da je punoletstvo lep jubilej, da je po-trebno mnogo napora i dobre vo-lje za ovakvu manifestaciju i nov-ca koji nedostaje, ali da Suboti-ca zaslužuje ovakvu manifestaci-ju, pa je odlučio da i on doprine-se kvalitetu festivala.

Reditelj Stevan Bardak istakao je da i je i ovom Festiva-lu udahnuo dramaturški tok, koji publici uvek drži pažnju tokom čitavog toka Festivala.

„ Festival je odličan muzič-ki događaj, ali to se više odnosi na orkestar, nego na režiju. Ri-tam i raspoloženje diktiraju mla-di momci, džez muzičari, a to je uslov dobre atmosfere. Ovaj ju-bilarni Festival je bio i najčistiji muzički. Program je pripremljen dramaturški kao pravi doživljaj ljubavi i vina, što se može tuma-čiti i zabavno, ali i profesionalno i filozofski”, kaže Bardak.

Ističe da se ne radi o takmi-čarskom Festivalu, nego o revi-jalnoj manifestaciji, u čast Sve-tog Valentina, pa je tematski lju-bav i vino i glavno obeležje i dar ovog Festivala publici.

„ Umetnici su podržali jubilar-ni Festival izuzetnim nastupom. Delovalo je kao da se zbilja ne-što mnogo važno događa na ovoj manifestaciji. Kada Stiski kvartet sa svoja četiri glasa prosto očiste etar u prostoru, lako je pevati po-sle njih. Lično mi je veoma drag nastup Davida i umetnika koji se raduju sviranju i prenesu svoju emociju publici. To što darujemo publici je i najvažnije. Šarm na-šeg Maćaša Murenjija podigao je publiku. Maćaš je dirigovao svi-ma i umetnicima i publici. Kada je rečeno David Sič je tu, rekao sam, Festival imamo”, ocenio je reditelj Stevan Bardak.

Nada K. Harminc

Zvezde prethodnih

Festivala

Na prethodnih 17 festivala nastupili su najbolji umetni-ci i zvezde od Kornelija Ko-vača, Gabora Lenđela, Miki-ja Jevremovića, Bobe Stefa-novića, Lade Leskovara, Iva-ne Žigon, Đorđa Marjanovi-ća, Đorđa Davida, Dade To-pića, Lea Martina, Zvonka Bogdana i drugih, kao i veli-ki broj soprana i solista Ope-re Srpskog narodnog pozo-rišta iz Novog Sada i Opere Narodnog pozorišta iz Beo-grada. Festival je iznedrio i mlade pevačke talente, Du-šana Svilara, Mirnu Radulo-vić, Igora Terziju, Henrietu Der, Sašu Babića i druge već afirmisane mlade pevače.

U Velikoj većnici Gradske kuće, 12. februara održan veličantven 18. Festival ljubavi i vina

„Festival ljubavi i vina” u punom sjaju obeležio punoletstvo

enigmatika18 Broj 10314. februar 2019.

NOVE

NOVE istorija 19Broj 10314. februar 2019.

(II deo)

Malo ko od bač-

kih Bunjevaca se

u drugoj polovi-

ni 20. veka toliko

isticao na kultur-

nom i javnom po-

lju kao Balint Vuj-

kov (1912–1987).

Njegovim nasto-

janjem osnova-

no je HKUD „Bu-

njevačko kolo“

(1970), koje je

okupilo cvet bu-

njevačke inteli-

gencije u Suboti-

ci. Posle dve godi-

ne plodnog rada

Društvo je doži-

velo čistku svojih

najboljih kadro-

va, u kojoj je stra-

dao i Vujkov.

„Naša j’ grana mala al je fina“, kaže narodna pesma. Neko ko dolazi sa strane teško će se posle ovako milozvučnih stihova ote-ti varljivom utisku da su Bunje-vci dobroćudni narod sa salaša, koji znaju samo za pismu, tam-buru, svatove, vašange i vran-ce. Istina je bitno drugačija. Od svih naroda na severu Bačke oni su ubedljivo najtragičniji. Tokom trovekovne istorije zadesio ih je čitav niz nesreća i nepravdi. Sve su ih stoički podneli, ali su im najteže pale one koju su im činili njihovi sinovi. Primera radi, niko nije tako unesrećio plemenitu porodicu Sučić kao subotički no-tar Josip Vizin 1740. godine. Na-ime, Vizin je, služeći se klevetom i lažima, toliko ocrnio kapetana Jakova Sučića, glavu ove porodi-ce, subotičkog, pred komandan-tom Potiske vojne granice Piosa-skom (Piosasque) da ga je ovaj „u noćne sate, po najgoroj zimi, ne-moćnog dao odvesti pod stražom u Segedin, kao javnog zločinca, i tamo ga mesec dana držao ne-vinog“ dok nije utvrđena prava istina. (IASu F:261.1.pag.19-23)

Prema svojim sunarodnici-ma ništa bolje nisu postupali ni Bunjevci članovi Opštinskog

komiteta Saveza komunista, te mesnih i radnih organizacija SK u Subotici kada su – nakon ču-vene 21. sednice Predsedniš-tva CK SKJ u Karađorđevu odr-žane krajem novembra i počet-kom decembra 1971. – stavlje-ni na razmatranje slučajevi po-jedinih članova HKUD-a „Bunje-vačko kolo“. Umesto da se poput Mađara komunista stave u zašti-tu svojih ugroženih sunarodnika, oni su zahtevali njihovo najstro-že kažnjavanje. To se možda naj-slikovitije vidi iz izjave tada mla-dog pravnika Geze Babijanovića date na sastanku Osnovne orga-nizacije SK Centar I od 22. de-cembra 1971: „Bilo je dilema, da li raspravljati o hrvatskom kul-turnom društvu kod nas. Proble-matika nije bila spuštena na naš nivo te je zbog toga i teško bilo zauzimati stavove. Možda se neki neće složiti sa mnom, ali mi smo izbegavali ’lov na veštice’.“ Da-kle, umesto da kako-tako ubla-že nezavidan položaj svojih su-narodnika, dodatno su ga po-goršali, proglasivši ih vešticama koje, po logici stvari, treba baciti u „plamen bratstva i jedinstva“.

Hajka protiv HKUD-a „Bunje-vačko kolo“ trajala je maltene od samih početaka njegovog rada (od 1970), ali je intenzitet dobi-la nakon sednice OK SKV Subo-tica od 13. decembra 1971. Tada je naime sekretar Stipan Kopi-lović pročitao referat, u kome je označio nekoliko osoba kao nosi-oce nacionalizma u gradu, među kojima se našao i Vujkov. (IASu F:96.256) Ovo izlaganje pruži-lo je povod nedoglednim raspra-vama kako u Opštinskom komi-tetu, tako i u osnovnim organiza-cijama SK. U napadima na Vuj-kova naročito se isticao penzio-ner Mijo Bašić (rođ. 1925), član SK od 1947. Na sastanku Osnov-ne organizacije SK Centar I od 22. decembra 1971. postavio je pitanje: „Zašto se dozvoljava da se organizuje Bunjevačko kolo? Zato valjda da bi se Vujkov Balint mogao iživljavati na nacionalnoj osnovi i njemu slični.“ Tom pri-likom je i Babijanović pozvao na „lov na veštice“. (IASu F:96.272 fasc. br. 1) Prizivana nesreća na kraju se i obistinila. Usledila je čistka „Bunjevačkog kola“, u ko-joj je stradao i Vujkov. Upravni odbor Društva utvrdio je na svo-joj sednici od 24. februara 1972. nekoliko ostavki svojih članova, među kojima se našla i Vujkov-ljeva. (Arhiv HKC-a Bunjevačko kolo)

Posle višemesečne mučne haj-ke protiv Vujkova i njegovih dru-gova iz „Bunjevačkog kola“ Nace Zelića (sekretara) i Ivana Stanti-ća (predsednika), konačno je 31. oktobra 1972. zapečaćena njiho-va sudbina. Toga dana je odr-žan sastanak OO SK pravosud-nih ustanova. Prvo je otvoren prošireni sastanak Sekretari-jata spomenute organizacije (u 16.30 sati), na kom su pored čla-nova Sekretarijata (Andrija Ku-jundžić, Stjepan Milašin, Mihalj

Nađ, Jelena Vojnić i Rastko Vu-kašinović) bili prisutni i Ištvan Horvat, predsednik Okružnog suda u Subotici, Marko Buljov-čić, javni tužilac Okružnog tuži-laštva, Bogdan Simendić, pred-sednik Okružnog privrednog suda, Đorđe Rašeta, predsednik Opštinskog suda i Geza Babija-nović. Na temelju materijala do-bijenog od Službe državne bez-bednosti i diskusije utvrđeno je da su Vujkov, Zelić i Stantić mo-ralno-politički nepodobni. (IASu F:96.272.fasc. br. 79)

Po završetku proširenog sa-stanka Sekretarijata OO SK pra-vosudnih ustanova u 18.00 sati, usledio je sastanak OO SK koji je trajao do 20.15 sati. Prisutni su bili svi članovi, izuzev Balinto-vog sina Franje Vujkova, koji je po odobrenju Sekretarijata bio od-sutan. Ovaj sastanak je doneo za-ključak koji je u osnovi predstav-ljao stav Sekretarijata: „Osnovna organizacija SK pravosudnih usta-nova u Subotici, na osnovu celoku-pnog materijala i diskusije smatra da sudije Okružnog suda u Suboti-ci Vujkov Balint i Zelić Naco i su-dija Okružnog privrednog suda u Subotici Stantić Ivan moralno-po-litički nisu podobni da dalje obav-ljaju sudijske dužnosti”. Ubrzo na-kon toga Subotičke novine od 17. novembra 1972. donele su vest da je organizacija komunista pravo-sudnih ustanova ocenila delova-nje trojice sudija Stantića, Vujko-va i Zelića kao nacionalističko i su-protno liniji SK, te predložila nad-ležnim organima njihov opoziv. (IASu F:96.272.fasc. br. 79) Vuj-kovljeva tragedija je utoliko veća što je ova odluka partijskih tela ostala na snazi. Budući neponište-na, pruža osnovu za dalje napade na njegovu ličnost i delo.

Da bi nam postalo jasno za-što je Vujkov 1972. prošao tako nesrećno za početak valja sta-viti njegov slučaj u širi vremen-ski kontekst. Kao intelektualac širokih shvatanja prihvatao je

napredne ideologije (integralno jugoslovenstvo i komunizam), ali im nije slepo robovao. Kloneći se ideološkog slepila, sačuvao je lični i umetnički integritet. Kao takav umeo je prepoznati i nego-vati istinske kulturne vrednosti, ali se nije u potpunosti uklapao u palanački sistem vrednosti. Stoga nas ne treba čuditi što je u vreme Kraljevine Jugoslavije, kada je komunizam bio na lošem glasu, prozvan komunistom, a u vreme komunističke Jugoslavije, kada je nacionalizam bio osuđivan – nacionalistom! Dakle, jasno je da se ovde ne radi o osnovanoj

krivici, nego o onoj koju su na-metale nečije lične potrebe. U nastojanju da naruše Vujkovu ugled njegovi protivnici nisu bi-rali sredstva. Ovo pogotovo važi za uskogrudne nosioce lokalne vlasti s početka 70-ih, koji su u svakoj za njih „novoj“ pojavi na javnoj ili marginalnoj sceni gra-da (kao što su npr. hipici) vide-li pretnju po svoj položaj. Sve u svemu, da bismo dobili pravu sli-ku o Balintu Vujkovu, moramo se prvo osloboditi ideoloških su-dova iza kojih stoje retrogradne snage OK SKV Subotica.

Vladimir Nimčević

Križni put Balinta Vujkova

Pomoć majkama

U julu ove godine Dispanzer za decu u ulici Đure Đakovića proslaviće 50. rođendan. U vreme kada je počeo da radi nosio je naziv Prihvatilište i savetovalište za majke sa decom. Bio je najsavremenije opre-mljen, a pomoć majkama pružala je velika ekipa stručnjaka.

Stare „Subotičke novine” pišu ( br. 29, str. 8 od 13. jula 1962.)

NOVEmagazin20 Broj 10314. februar 2019.

Džoni ima pune džepove dogodov-

ština. Džoni je uglavnom veseo, po-

nekad tužan, retko ljut i pomalo za-

ljubljen. Džoni ponekad leti (stvar-

no leti!) u oblacima, pa pomeša proš-

lost, sadašnjost i budućnost. Džoni ne

govori uvek istinu, ali

mu to nikako nemojte

reći, jer on veruje da su njegove priče

istinitije od najvećih istina. Može mu

se, njegove su priče!

Ukoliko ga negde sretnete, ne za-

boravite da mu kažete ako ste videli

njegov crveni aviončić…

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce

Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fiskalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige „Čarolija lutaka”

Biljana Ježević, Majšanski put 48

Lojzika Imrić, Petrinjska 14/1

Nikola Đuričko

Dogodovštine jednog Džonija

SUBOTICA KOJU (NE)VIDI SVAKOraDoST

NoVoG ŽIVoTA!

Život ne pita za vremenske uslove, ne pita za godišnje doba, život se bori za svoje

bivstvovanje. Tako i ove subotičke visibabe, u sred

februara najavljuju proleće.

Apoteka Subotica uručila poklone porodici Krstić

Predstavni-

ci Apoteke Su-botica poseti-li su porodicu Krstić i njiho-ve četvorke i uz čestitke i najbo-lje želje uruči-li poklone. Čim su četvorke sti-gle u Suboti-cu Apoteka Su-botica je kon-taktirala poro-dicu i ponudi-la da obezbe-di ono što im je trenutno potrebno, a to je po njihovoj želji bila posebna formula mleka za pre-vremeno rođenu decu, na šta su iz Apoteke odmah reagovali i nabavili neop-hodno mleko u količini potrebnoj za narednih nekoliko nedelja. Pored toga, su-botičke četvorke od Apoteke su dobile i veću količinu kreme za bebe, kolekciju kozmetičkih preparata za bebe i flašice, glodalice i slične potrepštine. Prilikom posete uručena je i kartica poverenja sa trajnim popustom na sve što porodica Krstić bude kupovala u apotekama Apoteke Subotica.

Iz Apoteke Subotica kažu da im je veliko zadovoljstvo što mogu da daju svoj doprinos i pomognu porodici Krstić, koja je sve nas obradovala ovim izuzetnim i nesvakidašnjim događajem, rođenjem četvorki. Porodica Krstić se već godi-nama snabdeva u Apoteci Subotica, a Apoteka će i dalje biti tu za svaku vrstu podrške.

Ksenija Vujković Lamić dobitnik Vulkanove knjige

Knjiga je nešto što je uvek dostupno

Ksenija Vujko-vić Lamić ispunila je kupon za nagradu No-vih subotičkih novina i Vulkan izdavaštva, a knjigu koju je izvukla je „Ovo će malo da boli“, autora Adama Keja.

- Veoma sam se obradovala što sam do-bila knjigu. Ova knjiga je za mene,volim da či-tam, zato sam i predala kupon. Radim u zdrav-stvu, pa me je i sam na-slov knjige asocirao na to „Ovo će malo da boli“. Inače volim da čitam naravno, sve vr-ste, sve žanrove. Isto-rijske romane najviše volim, ali ponekad i ne-što za relaksaciju, neki aktuelni roman. Knji-ga je idealna za slobod-no vreme, za relaksa-ciju, kao i za informa-cije, nešto što je u sva-ko vreme i svako doba dostupno, tako da rado provodim vreme uz knjigu.

NOVE Subotički poletarci 21Broj 10314. februar 2019.

Ljubav je... Iskrene i možda najtačnije odgovore na pitanja o ži-votu, mogu nam ponuditi deca koja su nam kao odgo-vor na pitanje: Šta je ljubav?, potvrdila da za ljubav nije potrebno iskustvo već čisto srce, neporočne misli i iskrene reči. Pitali smo učenike 3.a razreda OŠ „Kizur Ištvan“ da nam objasne šta je za njih ljubav.

Ljubav je kada nekome napišeš pesmu. Ljubav je kada si prema nekome nežan i kada se neko voli iz srca.

Maša Pajić Ljubav je kada se svi vole, posebno porodica. Lju-

bav je kada smo svi zajedno.Vanja Pisarić

Ljubav je kada me mama zagrli. Ljubav je kada momak pokloni ružu devojci. Ljubav je kada smo zaljubljeni.

Jovana Ristić Ljubav je stvar kada nekoga voliš. Ja sam ose-

tio ljubav prema mami, tati, baki i dedi. A volim i brata.

Konstantin Ivanišević Ljubav je kada se neko voli, pazi na njega i nežan

je kao naša učiteljica prema nama. Ljubav je kada mi brat da da se igram sa njim. To je ta ljubav!

Mia Ružinski Ljubav je jedna najobičnija stvar u životu, može se

videti na svakom koraku. Ljubav je i najlepša stvar u životu jer te čini srećnim.

Jovan Kojić Meni je ljubav prijateljstvo prema mojim prijate-

ljima. Ljubav je kada te neko voli i kada ti nekoga voliš.

Strahinja Daničić Ljubav je za mene kada sam upoznala moj razred.

Ljubav su mama, tata, seke, kuca, baka, deka, seka od strica, tetka, teča i učiteljica.

Ivana Nikolašević Ljubav je kada se neko grli, voli, zaljubi. Ljubav je

kada se neko drži za ruke i kada se kupi prsten.Medine Abazi

Ljubav je kada se neko voli i nežan je prema toj

osobi i pomaže joj. Najvažnije za mene je da se dve osobe vole.

Antonija Mandić Ljubav je, za mene, dobrota. Ljubav je kada se vo-

limo i lepo ponašamo jedni prema drugima.Nemanja Fabri

Ljubav je osećanje koje dolazi iz srca. Ja kada

sam video jednu devojčicu, imao sam leptiriće u stomaku.

Ognjen Perović Ljubav je kada neko nekoga voli iz dubine srca.

Mogu čak i drugari da se vole, ali ne kao da su zaljubljeni.

Mitja Bjelan

Boglarka Varka Poljak

Hana Ahmetić

Petra Čakanj

gastronomija22 Broj 10314. februar 2019.

NOVE

kuvarSN kuvarkuvarSNSNKU

VAR

SUBO

TIČK

IH P

RABA

KA

Belo meso i šampinjoni sa testeninom

Potrebno je: 400 g šampinjona, 500 g belog mesa, 2 kisele pavlake, 150 g kačkavalja, 1 glavica crnog luka, ulje, biber, so, origano, peršun (seckan), 300 g spiralne testenine

Priprema:Pečurke iseckati i dinstati (posoliti, pobiberiti i dodati origa-

no), dok voda ne uvri.Luk propržiti i dodati belo meso, iseckano na sitne kockice

(posoliti i dodati peršun).Kada je meso gotovo, pomešati sa pečurkama i pržiti još 5

minuta.Dodati pavlaku i narendan kačkavalj.Testeninu posebno obariti i dodati mesu i pečurkama.

Prijatno!

Hajdučki kačamakPotrebno je: 400 g belog kukuruznog brašna, 3 glavice cr-

nog luka (srednje veličine), 200 g mesnate slanine, 1 kriška tvr-đeg sira, 1 kašičica aleve paprike, svinjska mast (ili ulje), voda, so

Priprema:U dubljoj šerpi sipati oko 1,5 l vode, kašiku soli i kašiku ulja, da

prokuva. Kada voda provri, dodati postepeno kukuruzno brašno uz neprekidno mešanje, da se razbiju grudvice.

Kuvati kačamak oko 10 minuta, dok se ne zgusne.U drugoj šerpi staviti kašiku masti (ili ulja) i sitno seckani crni

luk da se uprži.Kada dobijete staklastu boju, dodati na kocke isečenu slaninu

i nastaviti sa prženjem, još par minuta.Isključiti ringlu i dodati kašičicu aleve paprike i izmešati sa

ostalim sastojcima.U vatrostalnoj činiji izručiti kačamak, poravnati i preliti uprže-

nim lukom i slaninom.Preko svega izrendati sir i poslužiti toplo.

Tigar torta Potrebno je: Piškota: 7 jaja, 7 kašika šećera, 7 kašika brašnaFilovi: 2 pudinga od čokolade, 0,5 l mleka, 150 g šećera, 250

g margarina, 150 g mlevenih oraha, 100 g čokolade, 4 jajeta, 4 kašike sećera, 4 šlaga

Priprema:Umutiti testo za piškotu od 7 jaja, 7 kašika šećera, 7 kašika

brašna. Staviti da se peče i pečeno iseći na kocke.Fil I: 2 pudinga od čokolade kuvati sa 0.5 l mleka i 150 g šeće-

ra. Ostaviti da se ohladi.Fil II: 250 g margarina istopiti i dodati 150 g mlevenih oraha,

to malo pržiti i na kraju dodati 100 g čokolade.Fil III: Umutiti 4 jajeta sa 4 kašike šećera.Sva tri fi la izmešati zajedno sa kockama od piškote, staviti u

šerpu obloženu celofanom.Gotovu masu ostaviti 1 h u frižideru. Izručiti na tacnu.Tortu ukrasiti sa 4 šlaga.

Subotičke novine preporučuju:

Kada dođu unu-ci kod baka-Mari-je jedno od omilje-nih jela im je zape-čen krompir sa do-maćim kobasica-ma i jajima. Jelo se brzo sprema, a baka može da pro-vede više vremena sa njima.

Potrebni sa-stojci za 5 oso-ba: 1 kg žutog krompira, komad domaće kobasice, 5 domaćih jaja, domaća svinjska mast, ki-sela pavlaka, so.

Način pripreme: krompir skuvati u ljusci, očistiti od kore i iseckati na ploške. Sva jaja kuvati da budu tvrda, pa onda njih i kobasicu iseći na kolutove.

Manju tepsiju ili vatrostalnu posudu na-mazati svinjskom masti i stavljati red iseče-nih krompira, red isečenih kobasica i jaja.

Ponavljati postupak dok ne potrošite sav materijal. Sve to na kraju preliti malo sa ra-stopljenom svinjskom masti i sa kiselom pa-vlakom u koju smo dodali jedno umućeno sveže žumance. Posolite jelo po ukusu. Pre-krite ga alufolijom i pecite u rerni na 180 stepeni oko pola sata.

Od salata služiti turšiju ili kisele paprike.

Uz ovo jelo bakama i dedama preporuču-jemo Burgundac sivi, a unucima domaći sok od grožđa.

Belo meso i šampinjoni sa testeninompavlake, 150 g kačkavalja, 1 glavica crnog luka, ulje, biber, so, origano, peršun (seckan), 300 g spiralne testenine

no), dok voda ne uvri.

(posoliti i dodati peršun).

minuta.

Prijatno!

Hajdučki kačamaknog luka (srednje veličine), 200 g mesnate slanine, 1 kriška tvr-đeg sira, 1 kašičica aleve paprike, svinjska mast (ili ulje), voda, so

prokuva. Kada voda provri, dodati postepeno kukuruzno brašno uz neprekidno mešanje, da se razbiju grudvice.

Kapućino torta sa voćem

Potrebno je: 6 belanaca, 200 g šećera, 1 kašika sirćeta, 600 g šlaga u prahu, 300 g mle-vene plazme, 300 g smrznutog voća, 3 kapućina, 5 dl mineralne vode, 1 dl soka od pomorandže

Priprema: Umutiti belan-ca u čvrst šne, dodati šećer i ka-šiku sirćeta, dobro umutiti. Si-pati u pleh obložen pek-papi-rom. Peći u zagrejanoj pećnici 1 h na 180 stepeni.

Umutiti 200 g šlaga sa 1,5 dl mineralne vode pa dodati plazmu, natopljenu sokom do pomorandže.

Umutiti 200 g šlaga sa 1,5 dl mineralne vode i dodati odle-djeno voće.

Umutiti 200 g šlaga sa 1,5 dl mineralne vode i dodati 3 kapućina.

Filovati koru, fi lom od plaz-me, pa fi l od voća, pa fi l od kapućina.

Sos za gurmane

Potrebno je: 1 glavica cr-nog luka, 2 dl crnog vina, 1 kriška hleba, 1/2 kocke za supu, 3 kašike ulja, malo ci-meta, malo senfa, 1 kašiči-ca vinskog sirćeta, so, biber po ukusu, 1 veza peršuno-vog lista

Priprema: Crni luk sit-no iseckati, pa dinstati na ulju, dok ne bude staklast, pa dodati hleb iseckan na kockice.

Kada hleb dobije rume-nu boju, naliti vinom i 1 dl vode, dodati kocku za supu i ostaviti da provri, pa ume-šati začine.

Sačekati da ponovo pro-vri, skloniti sa vatre, lepo iz-miksati i služiti uz šnicle ili testeninu.

Potrebno je: 4 teleće ili svinjske šnicle, slatka aleva paprika, malo brašna, 1 manja glavica crnog luka, 50 g posne šunke, 125 g pečuraka, 1 kašika maslaca ili margarina, 1/4 l sveže pavlake, 1 ke-sica preliva za pečenje u prahu, malo ljuće aleve paprike, isečenog mladog luka, biber, so

Priprema: Lagano izlupati šnicle, posoliti ih, pobiberiti i natrlja-ti paprikom. Uvaljati u brašno. Oljušteni luk i šunku iseckati na sitne kockice. Pečurke očistiti i oprati. U tiganj staviti maslac ili margarin, poređati šnicle i pržiti ih s obe strane 4-5 minuta. Izvaditi i ostaviti na toplom mestu. Dodati kockice luka i šunke i malo dinstati. Doda-ti pečurke i dinstati 5 minuta. Mešajući, dodati pavlaku i preliv u pra-hu. Prokuvati umak. Začiniti alevom paprikom. Odozgo staviti šnicle i posuti ih sitno iseckanim mladim lukom.

Šnicle u pavlaci sa lovačkim sosom

Baka-Marijin krompir

Zimske kockePotrebno je: 5 jaja, 12 kašika + 100 g šećera, 5 kašike brašna,

2 kašike kakaoa, 1/2 praška za pecivo, 2 dl vode, 2 kašike ruma, ko-rica od 1/2 limuna (narendana), 7 dl mleka, 2 pudinga od vanile, 150 g kokosovog brašna, 250 g margarina, 100 g čokolade, 3 ka-šike ulja

Priprema:Umutiti 5 jaja, dodati 5 kašike šećera, pa još malo mutiti, na kraju

dodati 5 kašike brašna, pola praška za pecivo i 2 kašike kakaoa, mu-titi karatko da se sve sjedini.

Ispeći koru. Dok se kora peče skuvati preliv od 2 dl vode, 100 g še-ćera i u njega dodati rum i koricu limuna.

Toplu koru preliti toplim prelivom.Za krem skuvati puding sa 7 kašika šećera, pa u vruće dodati 150

g kokosa.Kada se krem ohladi, dodati 250 g margarina koji je prethodno pe-

nasto umućen, pa dobro sjediniti sa kremom.Na hladnu koru naneti krem i odozgo preliti sa 100 g čokolade

istopljene sa 3 kašike ulja.

NOVE

NOVE

čitulje/pomeni 23Broj 10314. februar 2019.

Poslednji pozdrav dragoj braći i ujacima

Živećete večno u našim srcima!

Sestra Ružica sa porodicom iz Starog Žednika (P-114)

PETAR SAULIĆ

STIPAN SAULIĆ

ANA BERKEŠ2018-2019.

Nikad Te nećemo zaboraviti.

Katica i Nemanja (P-102)

Prošlo je 40 dana od kada je preminula naša draga

VESNA BOGDANOVIĆrođena Vojnić Tunić

S ljubavlju i poštovanjem ćemo je čuvati u našim srcima.

Muž Milan, sinovi Miomir i Davor sa porodicom. (P-105)

Prošlo je 6 nedelja od kad je preminula naša draga

VESNA BOGDANOVIĆrođena Vojnić Tunić

Za sve što je bilo i za sve što će biti- nedostaje!Sestra Tanja, zet Goran, nećaci Boris i Slaven, kao i

Talija i Kalina (P-106)

Dana 31. januara 2019. godine iznenada je preminula naša draga supruga i mama

KATA HORVATrođena Dulić1950-2019.

ŽIVILA SI ČASNO!

Ožalošćeni: suprug Josip, kćeri Marijana i Ivana (P-100)

СЕЋАЊЕ

БОРКО ТОПАЛОВ

2015-2019.

Живиш са нама у сећањима!Породица Топалов (Р-108)

Poslednji pozdrav bratu Peri.

PETAR VOJNIĆ HAJDUK1936-2019.

Od brata Bele sa porodicom (P-109)

Poslednji pozdrav mojoj dragoj prijateljici

ILONI ŠEPRENJIrođena PALFI

1956-2019.

Počivaj u miru!Iva (P-107)

Redakcija Novih subotičkih novina se izvinjava porodici Horvat zbog tehničke greške u čitulji u prošlom broju novina.

Навршава се четири године, пуне туге и бола од како нас је напустио наш вољени

БОРКО ТОПАЛОВ

1978-2015.

Вољени не умиру док живе они који их воле.

Помен ће се одржати у суботу 16.02.2019. године у 12 сати на православном гробљу код Дудове шуме.

Твоја бака, мама, Анастасија, Неда и Бане (Р-97)

NOVEčitulje/pomeni 24 Broj 10314. februar 2019.

Дана 10. фебруара 2019. године је престало да куца племенито срце мојег анђела и драге сестре.

СЛАЂАНА КРСТАЈИЋ1954-2019.

Заувек ћу је памтити по доброти, љубави и несебичности, чувајући при томе и најлепше и најтужније заједничке тренутке које смо делиле.

Драга сестро, почивај у миру и нека те чувају анђели!

НЕКА ТИ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА.Ожалошћени: сестра Савета и многобројна

родбина и пријатељи (Р-112)

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je pone-deljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom od 8 do 13 časova (zaključenje broja), četvrtkom i petkom od 8 do 14

časova (za naredni broj). Tel. 553-805. Maksima Gorkog 8. na spratu

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

"

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 10314. februar 2019.

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

Prošlo je tužnih šest nedilja od kako nije sa nama naša draga sestra

CILIKA MAMUŽIĆrođena Pavlik

1936-2019.

Sveta misa će se održati 19. februara u 7 sati u maloj crkvi na Karađorđevom putu.

Ožalošćeni: brat Vranje, sestra Jagica, šogor Blaš-ko, snaje Katica i Kata, nećaci Mirko, Željko, Stan-ko, Milisav, zet Anthoni i Semiel i Elarija (P-98)

Šestonedeljni pomen

ALEKSANDAR BAJIĆ1939-2019.

Sveta misa će se održati u subotu 16.02.2019. go-dine u 8 sati u crkvi Svetog Roka.

Ožalošćeni: rodbina, prijatelji i komšije (P-111)

Последњи поздрав драгом течи, зету и пашеногу.

ДРАГАН БОЖИНОВИЋ1952-2019.

С љубављу и поштовањем ћемо чувати успомену на Тебе!

Ожалошћени: Маја, Ђорђе, Мирјана i Драган Тодоровић (P-113)

Poslednji pozdrav kumi

CILA MAMUŽIĆ1936-2019.

Nikada te nećemo zaboraviti.Lacko i Beba sa porodicom (P-99)

Prošlo je petnaest godina od kako nije sa nama naš dragi suprug, otac, deda i pradeda

NIKOLA BERBEROVIĆ1930-2004.

Ožalošćena porodica Berberović (P-101)

Prošlo je tužnih 40 dana od kada nije sa nama naš voljeni

TOMO CVIJIN1936-2019.

Večno ćemo pamtiti tvoju dobrotu i ljubav. Poči-vaj u miru Božijem.

Sveta misa će se održati 17.02.2019. godine u 7 časova u katedrali Svete Terezije.

S' ljubavlju tvoja supruga Ana, sin Željko, snaja Gordana i unučad Božidar, Marija i Martina

(P-103)

Prošle su 3 tužne godine od kada nas je napusti-la naša draga

MIRJANA TOT rođena Panić1958-2016.

U tišini večnog mira neka te prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Tvoji najmiliji (P-110)

Poslednji pozdrav voljenom suprugu, ocu, sve-kru i didi.

PETAR VOJNIĆ HAJDUK 1936-2019.

Pokoj vječni daruj mu Gospodine!Supruga Giza, sin Branislav, snaja Irena, unučad

Marijan i Marijana (PF-27)

Последњи поздрав нашем непоновљивом и плeменитом уји

Бати1936-2019.

Који нас је обасипао љубављу и пуно бринуо за нас. Вечна му слава и хвала!

Његови Сања и Софија, Саша и Влада са породицма. (PF-28)

Sećanje na voljene roditelje

Neka Vas prati naša ljubav i tuga koja je jača od zaborava.

Sin Antun, snaja Tatjana sa porodicom (P-104)

OTILIJA LEDENJAK TILKA

rođena Gabor1923-2015.

ANTAL LEDENJAK1915-1995.

Последњи поздрав вољеном супругу, оцу, деди, брату, тасту и свекру.

Драган Божиновић

1952-2019.

Изненада је преминуо 7. фебруара 2019. године.

Тешко је живети са истином да Те нема.Не постоје сузе које би Те могле оплакати.Вечно ћемо памтити Твоју доброту и љубав.Ожалошћени његови најмилији. (PF-26)

NOVE

RAZNo

- „GORENJE SERVIS ENERGIJA”! Servisiramo belu tehniku od svih proizvođača,- Originalni rezer-vni delovi, Ivana Antunovića 141. Tel. 546- 206 ili 063/1546- 206 (P-22)

- ROLOMONT roletne AL i PVC, venecijaneri, tra-kaste zavese, harmo/garažna vrata, komarnici, panel-ne zavese, tende..- Miloša Obilića 19. Tel. 571- 299 ili 063/551- 299 (P-23)

KUĆE

-Kertvaroš konforna 5-sobna spratna dvojna kuća, ul Pupinova / Šantićeva 178m² cena 500€/m², mogu-ća zamena za stan. Tel.024/548-108, Mob.060/548-10-80 (1-103)

Prodaje se kuća blizu centra. Tel. 065/606-42-01 (2-103)

-Kupujem manju kuću u Đurđinu. Tel. 024/456-2723 (3-103)

- Prodajem kuću sa pomoćnim objektima, na pla-cu od 3 motike, Donji Tavankut, Tel-064/1838-710 (4-103)

-Prodajem ili menjam za stan, kuću od 90 m² sa malim dvorišem u Kireškoj broj 12,renovirano, cena 39000€. Tel.064/418-04-84 (5-103)

-Prodajem spratnu kuću-samostalna 210 m², plac 650 m²- 2 trosobna stana, legalizovano, gas, sva in-frastruktura, autobus na 5min. Tel.061/23-23-223 (6-103)

IZDAVANJE STANoVA

- Izdajem garsonjere 80€ +depozit, kod eko-nomskog fakulteta. Može i dnevno izdavanje (1000din) Tel. 060/05-23-316 (7-103)

KUPoProDaJa

-Prodajem usisivač Samsung 1600 vati povoljno i 2 police za knjige, super cena. Tel. 061/284-21-25(8-103)

-Prodajem po veoma povoljnoj ceni dobro očuvan trosed i fotelju, treba videti. Tel. 523-991 (9-103)

- Prodajem „TA“ peći „AEG“-5,5kw i „CER“-4,5kw sa postoljem, termostat i priključci, trofazna, jako očuvane i kvalitetne. Cena:120 i 145 eur. Tel.:065/353-08-25 (10-103)

- Kupujem ordenje, medalje i stare sportske značke. Tel.064/615- 59-82 (11-103)

- Kupujem, prodajem i menjam značke i albume za značke, kupujem knjige i medalje o fudbalskim klubo-vima. Tel/ 542- 310 ili 062/85- 28- 228 (12-103)

-Otkupljujem originalne umetničke slike uz stručnu i realnu procenu vrednosti. Zvati od ponedeljka do su-bote od 9-17h Tel. 065/58-33-665 (13-103)

-Prodajem sobni bar „Simpo“, dečiji krevetac, li-veni radijator od 8 rebara 4 kanalni zrenjaninski. Tel.024/523-431 (14-103)

-Prdajem trosed i dvosed, očuvani. Trosed ima la-to-fleks ležaj. Tel. 063/873-69-27 (15-103)

-Prodajem Fiat Uno dizel u radnom stanju, nije re-gistrovan. Tel. 063/758-27-99 (16-103)

oglasi 25Broj 10314. februar 2019.

Mali oglasi

- TRAŽIMO RADNIKE: hitno potrebni kuvari-ce, konobari-ce pomoćne radnice geronto domaćice sa pa-sošima EU. Tel. 064/7007-106 (P- 218)

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, Служба за заштиту животне средине и одрживи развој, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр.135/04 и 36/09) објављује:

ОБАВЕШТЕЊЕО ПОДНЕТОМ ЗАХТЕВУ ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ О

ПОТРЕБИ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Подносилац захтева „АНДЕX“ д.о.о., Суботица, Сегедински пут бр. 110, поднео је Захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта „Промена технологије индустријско-складишног комплекса“, заведен под бројем IV-08/I-501-51/2019, а који се планира на катастарским парцелама 3691/3, 3691/11, 3691/12, 3691/13, 3691/14, 3691/15, 3691/16, 3691/17, 3691/18, 3691/19, 3691/23, 3691/24, 3691/25 и 3691/27, КО Палић, Суботица (46.113347о,19.755547о).

Увид у податке, обавештења и документацију из захтева носиоца пројекта, може се извршити у просторијама Службе за заштиту животне средине и одрживи развој (Трг Слободе 1, Градска кућа, I. Спрат, соба 128).

Заинтересовани органи, организације и јавност у року од десет дана од дана објављивања овог обавештења могу доставити мишљења о потреби процене утицаја предметног пројекта на животну средину, лично или поштом на горе наведену адресу, или електронски на адресу zivotnasredina@subotica.rs.

Koмеморација поводом смрти Габора Ладоцког

Дана 12. фебруара 2019. године, у 91. години

живота преминуо је драги нам суграђанин

и почасни грађанин града Суботице, Габор

Ладоцки.

Комеморација ће се одржати у четвртак, 14.

фебруара 2019. године у 11 часова у Великој

већници Градске куће.

Сахрана ће се обавити исти дан у 13 часова из

Пеић капеле на Бајском гробљу.Служба за скупштинске послове

Komemoracija povodom smrti

Gábora LadóczkogDana 12. veljače 2019. godine, u 91. godini života

preminuo je dragi nam sugrađanin i počasni građanin

grada Subotice, Gábor Ladóczki.

Komemoracija će se održati u četvrtak, 14. velja-

če 2019. godine u 11 sati u Velikoj vijećnici Gradske

kuće.

Sprovod će se obaviti istoga dana u 13 sati iz Peić

kapele na Bajskom groblju.Služba za skupštinske poslove

Gyászülés Ladóczki Gábor

emlékére2019. február 12-én, életének 91. évében elhunyt

kedves polgártársunk, Ladóczki Gábor, Szabadka vá-

ros díszpolgára.

Emlékére 2019. február 14-én 11 órakor tartunk

gyászülést a Városháza dísztermében.

A temetés ugyan ezen a napon lesz 13 órakor, a Ba-

jai temető Peić kápolnájából.a Képviselő-testületi Ügyek Szolgálata

Pismo čitalaca

Kad se šetam po Paliću

uvek mislim o Paliću

Vi koji ste zaposleni u firmi “Paligo Palus” koja gazdu-

je Palićem probajte se malo više angažovati i dajte malo više samoinicijative i načinite nešto što će ostatiti iza vas kad odete.

Široki je spektar i nađite se u nekom od njih nemojte se utopiti u sivilo svakodnevnice i da bude po onoj narod-noj TRLA BABA LAN DAJ JOJ PRODJE DAN U OVOM SLUCAJU MANDAT i da vam u radnoj knjižici pise da ste bili rukovodilac u firmi Paligo Palus.

Predhodna vlast (nepovratila se više nikad) je u pre-dizbornoj kampanji potopila šest aeratora-vodoskoka od kojeg je jedan bio sa muzikom.

Slobodno vas pitam zašto vi niste u stanju bar jedan da postavite.

Ako nemate novac postavite kutije za dobrovojni pri-log i verujem da će se brzo sakupiti dovoljno novca .

Kako se sećam da je donet jedan bager’usisivač za mulj.

Takav bager-usisivač treba što pre angažovati i da se krene sa izmuljivanjem do zdrave tvrde zemje .

Ići logikom zdravog razuma biće veće dubina veće masa vode i što je najvažnije skini će se stoletni mulj.

Ovo uraditi samo na 2/3 četvtog sektora. Onaj deo oko brane i velikog pojila gde se oformira trska trebalo bi ostaviti je trska prirodni filter.

U visini žute obale- istočna obala pobiti sipove i nasi-pati mulj da bi se napravila ostrvo dugujastog oblika ne malo jer prostora i materijala ima dosta. Ta lokacija ne bi smetala ni nama jedriličarima ni veslačima. Kada se oformi ostrvo sazidati od nabijanice salaš sa trkom po-kriven i zidanom peći koja se loži spolja i sa obaveznim ambetusom. Salaš mora biti ofarban spolja iznutra be-lim gašenim kresom. Ispred salaša da bude đeram sa ro-vasom bunar ne treba... Da se posadi drvo oraha i bagre-ma. Dao bi predlog da se salaš oformi kao čarda. Isto bi dao predlog da se aktivnosti rade putem konsecije .

Ja mislim da je krajnje vreme da se prekine sa fantazi-ranjem i izmišjanjem stotinu razloga a Palić se svaki da-nom sve gori.

Ne znam koja je uloga stranca koji je tu zaposlena i ka-kav je on trusnjak koji se nekad pojavi i saopsti da je Pa-lićka voda sve bistrija - što je istina i da ćemo se kupati za pet godina ali se tih pet godina jako dugo oteglo.

Čudno je to da pored bajnih stručnjaka koji se muvaju po Paliću mora doci stručnjak iz Nemačke i da im prstom pokaže da u Paliću ima previše štetne ribe i da o tome tre-ba voditi računa. BEZ KOMENTERA. Predlažem da se na proleće pojavi bager u vodi i da počne da radi ako me je do filozofiranja neka nadje drugu temu može će biti us-pešniji .

Druga temaOstaci nekadašnje meteorološke stanice sa poluotvo-

renom ulaznom kapijom moraju se ostaviti van ograde akvaparka koji će se praviti.

Vi otidjite u arhiv grada i potražite slike kako je izgle-dala ranije jer je bila jedna od najstarijih meteroloski sta-nica u ovom delu Evrope. Slike kako je bila pre bombar-dovanja NATO monstruma i kako izgledala posle bom-bardovanja. Ceo taj mali prostor treba osmisliti da osta-ne podsećanjem na jedan značajan objekat .

Ja mislim da ce ovo moje pisanje bar donekle biti ne-kad i negde na razmatranju. Kad bih to saznao bio bi ve-oma sretan a ponajvise kad bi na Paliću video bager i vodoskok.

Što se tiče manifestacije Berbanski dani koju ste sro-zali na najniže grane bolje bi bilo da je više ne održa-vate da ne bi dalje srozavali tu nekad jako lepu i veliku manifestaciju.

Potražite neke snimke i filmove od pre 30-do 40 godi-na pa ćete se uveriti kako je ova manifestacija grandiozno i veličanstveno izgledala .

Subotica 25.11.2018

Diskriminisani lojalni gradjanin ovog lepog gradaUjvari Julije-Djuro

sport26 Broj 10314. februar 2019.

NOVE

Treća trka Subotičkog poluma-ratona biće na programu u nede-lju, 1. septembra, u okviru prosla-ve Dana Grada – tako je najav-ljeno u petak, na konferenciji za štampu, koja je poslužila i da se sumiraju utisci sa druge sportsko-rekreativne manifestacije koja je okupila veliki broj ljubitelja trča-nja iz cele regije.

Iza organizacije stoji SU „Ho-rizont“, uz veliku podršku lokalne samouprave, te brojnih prijatelja i sponzora cele trke.

– Dosadašnja dva izdanja ove značajne trke su u potpunosti su ispunili očekivanja, te su potvrdi-li da kombinacija sporta i secesi-je može da bude veoma uspešna i zanimljiva, da je ovo bila pra-va „trka kroz istoriju”. Subotič-ka lokalna samouprava podržava ovu sportsku manifestaciju u ko-joj se broj učesnika iz zemlje i ino-stranstva povećava, koja promo-više zdrav način života i podstiče rekreativni sport i razvoj turistič-kog potencijala Subotice – kazala je Timea Horvat, zamenica gra-donačlenika, te je i sama pozvala sve sportiste i rekreativce da se u još većoj meri priključe lepoj ide-ju koja promoviše, kako je već re-čeno, sport, rekreaciju, ali i brojne turističke potencijale Subotice, te bogato kulturno-istorijsko nasleđe ovog grada na severu Bačke.

Kako su istakli u „Horizon-tu” svake godine se bira i prime-ran promoter cele manifestacije, a tu ulogu je imao prošle godine

Đula Mešter, osvajač dve olim-pijske medalje, te brojnih evrop-skih i svetskih medalja. Upravo je Mešter dočekivao učesnike, uruči-vao medalje „finišerima”, ali i dari-vao najbolje.

Mešter se zahvalio organizato-

rima na pozivu, podržao je ideju ovakve manifestacije, pozvao sve ljubitelje trčanja, ali i sporta uop-šte da budu deo jedne lepe priče. Na kraju je i najavio svoje novo, malo drugačije učešće.

– Moram da priznam da sam već polako počeo sa pri-premama da i sam uzmem uče-šće u trećem izdanju Subotičkog

polumaratona. Mislim da bi mi polumaratonska distanca u ovom momentu bila možda preveliki izazov, pa bih radije izabrao trku na 5 kilometara.

Veliku podršku čitavoj organi-zaciji dao je i Balint Pastor, re-

publički poslanik, ali i veliki za-ljubljenik u trčanje. Preporučio je Mešteru da se oproba možda i u novoj trci na 10 kilometara koja će od trećeg izdanja Subotičkog polu-maratona biti uvrštena u program, a sve na zahtev grupe trkača kojoj je 21 kilometar puno, a opet 5 km malo.

– Uz postojeće trke na 21 km

i 5 km, te dečije trke, uz trku od 10 km ulazimo u društvo retkih trka u regionu sa takvom ponu-dom. Trke na pet i 10 km trče se jedan, a trka na 21 km dva kruga na sertifikovanoj stazi sa A licen-com – kazao je Pastor, te je nagla-

sio važnost šireg angažovanja cele zajednice, organizacija, udruženja, volontera:

– U ceo prošlogodišnji doga-đaj uključeno je bilo oko 300 lju-di iz policije, Hitne pomoći, Crve-nog krsta. Na ulicama Subotice, osim trkača, bili su i naši mladi sugrađani, volonteri iz tri srednje škole – medicinske, ekonomske i

gimnazije, Učiteljskog fakulteta i Crvenog krsta. U organizaciji je učestvovalo oko 50 ljudi. Ove go-dine taj broj će se povećati, u skla-du sa proširenjem događaja i po-većanjem broja učesnika.

Kako je to istakao Žika Sa-vin iz Sportskog udruženja „Hori-zont”, očekivanja su da treće izda-nje bude još posećenije i još bolje organizovano.

– Plan nam je da se ove godi-ne na bazi reciprociteta povežemo sa trkama u regionu i Mađarskoj, kako bismo, pre svega, razmeni-li iskustva. Hoćemo da se upozna-mo sa ljudima koji misle kao mi, a svakako želimo da dovodimo nji-hove takmičare u Suboticu, kao što bismo voleli da naši takmiča-ri obilaze njihove trke. Velika že-lja nam je i da se proširimo po pi-tanju turističke ponude, kao i da prilikom prijave učesnicima koji nameravaju da ostanu više dana u našem gradu ponudimo i sme-štaj – dodao je Savin.

Kako je to i običaj, iz „Horizon-ta” su iskoristili priliku da se uru-čenjem spomen-plaketa zahvale svima onima koji su podržali ovu značajnu sportsku manifestaciju, te ujedno uzeli učešće u promoci-ji sporta i Subotice uopšte.

Sumirani utisci sa drugog Subotičkog polumaratona

Treće izdanje 1. septembra

Počele prijaveTreće izdanje Subotičkog

polumaratona zakazano je za nedelju, 1. septembar. Prija-ve su već počele, a u zvaničnoj „ponudi” su tri trke, na 21 km, na 10 i na 5 km. Svi koji žele prijavu mogu obaviti i pre-ko sajta https://subotickipo-lumaraton.com/ U momentu pisanja ovog teksta bilo je pri-javljeno već 89 učesnika.

Prva liga Srbije u stonom tenisu

Dubl odlučioEkipa Spartaka Stoss odigrala je drama-

tičan duel jedanaestog kola Prve lige Srbije u stonom tenisu, ali je, na žalost, ostala bez bodova. Meč protiv Uniree iz Uzdina Spar-tak je izgubio sa 3:4, a malo je falilo da Su-botičani iznenade favorita. Mladi Aleksan-dar Čokić je zabeležio dve pobede u pet se-tova, a odluka je pala u petom setu dubla.

Pojedinačno: Poljak – Radović 1:3 (12:10, 5:11, 7:11, 4:11), Čokić – Đilas 3:2 (4:11, 11:7, 11:8, 3:11, 11:6), Taka-rič – Bojer 3:0 (11:2, 11:5,11:4), Poljak – Đičas 1:3 (9:11, 11:9, 7:11, 3:11), Ta-karič – Radović 1:3 (8:11, 11:8, 4:11, 7:11), Čokić – Bojer 3:2 (5:11, 12:10, 11:8, 5:11, 11:6), Takarič/Poljak – Đi-las/Radović 2:3 (16:4, 8:11, 11:6, 5:11, 4:11).

U jedanaestom kolu Super lige Srbije stonoteniseri Spartaka su zabeležili izuzet-no važnu pobedu. Pred domaćom publikom su sa 4:4 savladali Crvenu zvezdu, direktnog rivala u borbi za plej-of. Spartak je do pobe-de došao uz veliko zalaganje svih igrača, a po učinku se ovoga puta izdvojio Kristijan Halas koji je zabeležio dve pobede u singlu, te je sa Kostadinovićem u dublu doneo odlučujući bod Subotičanima.

Pojedinačno: Kostadinović – Mašo-vić 3:0 (11:4, 11:2, 11:3), Bognar – Ra-donjić 2:3 (11:9, 5:11, 11:8, 9:11, 8:11), Halas – Toađer 3:1 (12:10, 15:13, 9:11, 16:14), Kostadinović – Radonjić 1:3 (11:8, 5:11, 15:17, 5:11), Halas – Ma-šović 3:0 (11:7, 11:8, 11:5), Bognar – Toađer 1:3 (6:11, 12:10, 7:11, 9:11),

Kostadinović/Halas – Radonjić/Toa-đer 3:0 (11:7, 11:5, 11:7).

– Bio je ovo vrlo bitan meč za nas, jer nam je Zvezda jedan od direktnih rivala u borbi za plej-of. Dobili smo ih i u prvom delu sezone, tako da smo sada u prednosti u odnosu na crveno-bele ako se ispostavi da na kraju imamo isti broj bodova. Za oče-kivati je realno da u plej-ofu budu Banat,

Radnički i Stenes, dok se za četvrtu pozi-ciju borimo i i Zvezda, a ne treba zabora-viti ni rivale koji su na bod-dva iza. Ništa još nije gotovo, slede nam bitni mečevi u kojima se bodovi moraju osvojiti, poput Temerina, Ade, Bačke Palanke... Teško je dati konačnu prognozu, ali mislim da su šanse da Spartak bude u plej-ofu, pono-vo posle nekoliko godina pauze, prilično dobre. Imamo dobro balansiranu ekipu, svako daje veliki doprinos i nadamo se najboljem – smatra Mirko Gavrilović, trener Spartaka.

Na tabeli Super lige Srbije nakon je-danaest kola vodi Banat sa maksimalnim

učinkom od 22 osvojena boda. Stenes je drugi sa 20, Radnički treći sa 19, a bod ma-nje ima Spartak na trenutno četvrtom me-stu. Crvena zvezda je peta sa 17, po 16 imaju Požarevac i Bačka Palanka, Partizan je osmi sa 15, Ada ima 13, dok se na desetom mestu tabele sa 12 bodova nalazi Temerin. Upra-vo Temerinu Spartak gostuje, u nedelju, 17. februara.

Super liga Srbije u stonom tenisu

Spartaku derbi

Žika Savin, Balint Pastor, Timea Horvat i Đula Mešter

Kristijan Halas

NOVE

I N M E M O R I A M

Dragan Božinović(1952-2019)

U Subotici je preminuo Dragan Božinović (1952-2019). U svom radu je bio vezan i za sport, pogotovo šah, a bio je i dugo-godišnji predsednik Šah kluba Spartak.

I N M E M O R I A M

Gabor Ladocki(1928-2019)

U Subotici je preminuo istaknuti sportski radnik, nekada vr-hunski sportista, Gabor Ladocki (1928-2019).

Ladocki je bio sjajan plivač i vaterpolista, a istakao se i kao vrhunski hokejaš na ledu, član jugoslovenske reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Moskvi 1957. godine. Kao odličan peda-gog i nastavnik fizičkog vaspitanja proveo je svoj radnik vek u prosveti, a pored toga je svoje znanje nesebično prenosio gene-racijama koje su se bavile plivanje, vaterpolom i hokejom na ledu.

Gabor Ladocki je, zajedno sa svojim bratom Janošem, dobio priznanje „Počasni građanin Subotice” 1998. godine.

27Broj 10314. februar 2019. sport

Košarkaši Spartaka na-stavili su niz bez pobede. Jedanaesti uzastopni po-raz zabeležen je na go-stovanju u Novom Pazaru gde su domaći sa ubedlji-vih 103:73 (26:11, 33:16, 24:21, 20:25) savlada-li Golubove. Bio je to još jedan duel bez mnogo di-lema, a Novi Pazar je ve-liki posao na putu do po-bede uradio u prve dve četvrtine.

Raspoložen je na po-četku utakmice bio Kr-stić, vezao je tri dobra napada, postigao šest po-ena za prednost domaćih od 10:4. Isti igrač je po-entirao i za 17:7, a bilo je toprvo dvocifreno vod-stvo domaćih već nakon pet minuta igre. Golubo-vi su više grešili, videlo se i da će imati problema sa skokom, a uvodnu četvrti-nu zaključili su sa petnaest poe-na manjka.

Lučić pogađa trojku odmah na startu druge deonice, ali sledi

nova serija Novog Pazara, usko-ro slede i dve trojke domaćih, po-gađaju Simeunović i Krstić za 41:16. Nije bilo prilike za promenu,

a poluvreme Novi Pazar zaključuje sa trideset i dva poena prednosti.

Domaći su apsolutno kontrolisali igru i u tre-ćoj četvrtini, a u završ-noj, u 39. minutu Alek-sander Vašington poentira za prelazak „stotke”.

Novi Pazar: Brun-čević 10, Eminbego-vić 4, Berbakov 10, Numanović 4, Slav-ković, Radonjić 14, Hadžifejzović 12, Si-meunović 6, Krstić 15, Vašington 18, Ne-šović, Vujović 10.

Spartak: Igrutino-vić 18, Bakumanja 10, Šarenac 5, S. Ga-zibegović 4, Lučić 10, Urošević, Bijelić 1, Lobarev, Kojić, V. Gazibegović 3, Ku-ridža 3, Barna 19.

Naredni okršaj je u utorak, 19. februara, Spartak u Hali sportova dočekuje poslednje plasiranu eki-pu Beovuka.

Devetnaesto kolo Prve lige Srbi-je donelo je košarkašicama Sparta-ka gostovanje u Novom Sadu gde je ekipa Novosadske ŽKA zabele-žila ubedljivu pobedu od 107:73 (23:12, 25:20, 29:17, 30:24). Za ra-zliku od nekih ranijih mečeva Go-lubice su popravile efikasnost, ali ni to nije bilo dovoljno da se izbe-gne poraz. Domaće su prešle stot-ku i nisu dovodile tokom meča u pitanje krajnji ishod.

Domaća ekipa je počela uta-kmicu serijom 12:2, pa je rano, već polovinom prve četvrtine, stekla prednost od 10 poena.

U 13. minutu ta prednost je iznosila tačno 20 poena, da bi ka-snije Tamara Golubović i Mar-tina Kujundžić malo to smanjile u korist Spartaka. Na kraju drugog perioda zaostatak Subotičanki bio je šesnaest poena.

Na žalost, treća četvrtina je pro-tekla u ponovo ubedljivoj igri do-maćih koje su u jednom momentu,

nakon koša Jankovićeve vodile i sa 77:47.

Prednost novosadske ekipe je rasla i u završnom periodu, pa su domaće u jednom momentu imale i maksimalnih 37 poena viška.

Novosadska ŽKA: Janković 21, Radović 12, Stojanović 2, Radulović 6, Mitrović 13, Gra-hovac 16, Lukić 4, Andrić 8, Tadić 4, Perić 11, Radulović 4, Jovanović 6.

Spartak: Golubović 26, Ku-jundžić 16, Petković 19, Kr-stajić 4, Stanaćev 8, Zlajić, Cvijetić, Arsić, Šujica, Dode-rović, Petrekanović.

Spartak se nalazi u seriji od osamnaest uzastopnih poraza, a 20. kolo Golubicama nosi meč u Subotici, u petak, 15. februara, od 15 sati, u Halu sportova stiže eki-pa Bora.

Nastavljen niz košarkaša bez pobede

Stotka Novog Pazara

Prva liga Srbije za košarkašice

Poraz i u Novom Sadu

Filip Barna (poentira)

Kao i uvek donosimo rezultate kasačkih trka u Budimpešti, a ko-njari iz našeg regiona su po tradici-ji bili uspešni na hipodromu „Kin-čem park”.

Najsrećniji je bio Andor Vereb iz Čantavira koji je u svom petom nastupu na „Kincsem Parku” došao do svoje prve pobede sa grlom Vir-na Lisi. Grlo je u vlasništvu poro-dica Zagorac i Dimitrijević iz Subotice, u treningu kod Zoltana ožvara iz Tornjoša, a do pobede su došli u maniru start-cilj sa vre-menskim rezultatom 1:19,6 na dis-tanci od 1.800m, autostart.

Trka dana pod nazivom „Tol-nay Laszlo emlekverseny” pripala je grlu Timoko R.L. koje je odgo-jeno u Srbiji. Timoko R.L. je došao do pobede sa vremenskim rezulta-tom 1:20,8 na distanci od 2.560m start iz okreta dok se u istoj trci na treće mesto plasirao Andor An-đal iz Čantavira sa grlom oldti-mer Diamant koji je zabeležio vremenski rezultat 1:20,3 na dis-tanci od 2.580m.

Pobedu na trkačkom danu za-beležilo je još jedno grlo odgojeno u Srbiji. Drugu uzastopnu pobe-du zabeležila je Protecta Ferm,

odgoj Branislava Mu-kića sa Palića i šampi-onka Državnog prven-stva za grla od 2 godine-iz 2016. godine. Pobedu je zabeležila sa vremen-skim rezultatom 1:19,2 na distanci od 1.900m, autostart. U istoj trci na četvrto mesto pla-siralo se grlo Usain Bolt (1:19,7) odgoj šta-le „Hico” a na peto Lin-got a.T. (1:20,0) odgoj kompanije Animal Tra-de iz Zmajeva.

Odgoj štale „Hico” i kompanije Animal Tra-de borio se i u šestoj trci dana. Malu prednost je ostvari-la Tiara Boss, odgoj štale „Hico”,

koja se plasirala na četvrto mesto u odnosu na grlo Beatriz Galindo

a.T. koja je zau-zela peto mesto. Vremenski rezul-tat je identičan za oba grla i iznosio je 1:21,6 na dis-tanci od 2.500m, autostart.

U preostalom programu takmiče-nja Zoltan ožvar iz Tornjoša zabele-žio je plasman na drugo mesto kao vozač sa grlom Za-rotuz (1:21,3-1.900m, autostart) i plasman na če-tvrto mesto kao

trener sa grlom Ultimate Force (1:19,3-1.900m, autostart).

Naši konjari i dalje dobri u Budimpešti

Ređaju se pobede

Andor Vereb sa grlo Virna Lisi

Martina Kujundžić

Aktivnosti u Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera

Novi programiVisoka škola strukobnih studija za

obrazovanje vaspitača i trenera u Subo-tici pokreće nove kurseve i programe, a sve u cilju da se zadovolji aktuelno zani-manje studenata iz naše regije.

Kako je to istakla Gordana Vukov Ciganjik iz ove škole, osmišljeni su kur-sevi za operativne trenere, dadilje, dečje animatore i zdravstvene negovatelje.

– Navedena zanimanja su veoma tražena u zemlji i inostranstvu i na-stavni plan je prilagođen modernom načinu življenja. Zainteresovani kan-didati mogu da dobiju informacije pu-tem našeg sajta i na brojeve telefona – za dadilje i dečje animatore telefon je 060/444-70-19, dok je za stručno os-posobljavanje zdravstvenih negova-telja broj telefona 060/529-12-75, a telefon za operativne trenere je 0606689559 – kazala je Gordana Vukov Ciganjik, te dodala ta se na za-vršetku kursa dobijaju sertifikati koji su priznati kako u zemlji, tako i inostranstvu.

Uz navedene kurseve u toku su i radionice za pravilnu ishranu i zdra-ve stilove života, kao i kulturno-edukativni programi koji se odvijaju u saradnji sa studentima.

Posebno je zanimljiv kurs za operativnog trenera u sportu, a u ovoj oblasti je već ostvarena saradnja sa Sportskim savezom Subotice, te ove dve organizacije zajednički rade da treneri, kako je to u skladu i sa Zako-nom o sportu, imaju odgovarajuće obrazovanje i sertifikate.

Gordana Vukov Ciganjik

sport28 Broj 10314. februar 2019.

NOVE

Nakon nekoliko loših iz-danja odbojkaši Spartaka su odigrali odličan meč u na-stavku Mini ligi. Borba među šest najboljih domaćih eki-pa donela im je gostovanje u Kragujevcu gde su Golubovi proteklog vikenda bili ubed-ljivi, slavili su sa 3:0 (25:22, 25:13, 25:18).

Utakmica je, čini se, bila neizvesna u većem delu pr-vog seta. I onda, kada je bilo najvažnije, u samom finišu, odbojkaši Spartaka su odi-grali odlično. Dobili su prvi set, a nakon toga ubedljivo i drugi. Za razliku od nekih ranijih mečeva nisu dozvoli-li periode velikog pada u igri, tako da su već u trećem setu otklonjene sve dileme.

– Utakmica protiv Rad-ničkog je za nas bila od velikog značaja, kako zbog bodova, tako zbog samopouzdanja pred nasta-vak takmičenja. Regularni deo se-zone smo završili lošim izdanjem u Ljigu i koštalo nas je to treće pozi-cije. Loše smo počeli i Mini ligu, iz-gubili smo tri bitna boda u Poža-revcu od Mladog radnika. Imali smo samo nedelju dana da se po-sle zaista lošeg izdanja spremimo za izazov u Kragujevcu. Potrudi-li smo se da taj period iskoristimo da se dobro pripremimo, i da ima-mo taktiku za osvajanjebodove.

Bili smo motivisani, znammo da se rad mora isplatiti, i sve je na kraju bilo dobro. Doneli smo u Suboticu triboda, ali smo i doneli novu dozu samopouzdanja. Biće nam to po-trebno, stiže nam sada u Suboticu ekipa Jedinstva. Očekujem veliku borbu, kao i uvek kada su u pita-nju dueli ovih ekipa, tako da će pu-blika sigurno imati priliku da uži-va – istakao je Nemanja Jungić, poenterski najefikasniji akter utakmice u Kragujevcu.

Radnički: Glavinić 3, Ste-fanović 1, Goić 2, Veljović,

Pantović (libero), Živić 1, Ste-vanović 2, Vidović, Ilić 6 (1 bl), Matić 3 (1 bl), Pantelić (libe-ro), Sotnyk 5, Perović 6 (2 bl), Krstić5 (1 bl).

Spartak: Milović (libero), Ar-senoski 2 (1 bl, 1 as), Jungić 16 (2 as), Veselinović 11 (1 as), Peić (libero), Seizović, Simić, Medan, Kecman 7 (1 bl), Du-lić, Tumbas 2, Ilić 13 (6 bl).

Spartak danas, u petak, 15. fe-bruara, od 19 sati, dočekuje dobro poznatog rivala, ekipu Jedinstva iz Stare Pazove.

Još jedan meč bez iznenađenja u Subotici. Odbojkašice Železniča-ra stigle su do očekivane pobede od 3:0 (25:16, 25:18, 25:17), a time su se i revanširale Golubicama za ne-davni poraz na severu Bačke. Poka-zao je Spartak u tom meču da može i protiv najboljih ekipa Super lige, ali su u ovom duelu bile daleko od tog nivoa. Imale su, mora se pri-znati, razgiranog rivala iz Lajkovca koji je lako hvatao napade Sparta-ka, a brojne realizovane kontre pra-vile su razliku.

Lako su gošće u Subotici povele sa 6:2, nakon as servisa Savićeve, a bio je to rezultat dobre igre ekipe iz Lajkovca. Odbojkašice Železni-čara su igrale snažnije, perfektno u odbrani, jako u napadu, pa su ubr-zo vodile i sa 12:5, poenom Mla-đenovićeve. Napadi Spartaka bili su lako zaustavljanim ređale su se kontre, a jednu od brojnih koristi Lukićeva za vodstvo od 17:7. Go-lubice su tek u finišu seta uspele da vežu poene, ali tek toliko da stigne signal za tajm-aut sa klupe Železni-čara, pri rezultatu 23:16.

Drugi set je doneo neizvesnost u tek nekoliko uvodnih poena, a vrlo brzo Spartak traži tajm-aut, uz zao-statak od 3:6. Zaostatak je, ipak, ra-stao. I dalje je gošće krasila odlična odbrana, ali i dobar servis. Upra-vo uz sjajne servise Mlađenovi-ćeve Železničar vodi sa 12:4. Go-lubice su uspele da naprave seriju

poena i da priđu na 12:15 i učine set zanimljivijim. Stiže odgovor u vidu serije Lajkovčanki od 4:0, a u fini-šu seta gostujuća ekipa je vodila sa pet poena razlike. Mlađenoviće-va uskoro dovodi svoje saigračice na korak do osvojenog seta, a posle kontre Gajićeve mogao je da poč-ne i treći set.

Veća se borba, konačno, razvila početkom petog seta. Duge poene je počeo da osvaja i Spartak koji je poboljšao igru u odbrani i pojačao napad. Ipak, na obaveznom odmo-ru bilo je 12:8 za Železničar. Zalet Golubica nije pretvoren u bolji re-zultat, a zaređale su domaće greške, pa ekipa iz Lajkovca vodi sa 16:10. Povratka više nije bilo, olujićeva

poentira za 24:17, lepom parale-lom, a smeč Rajlićeve u aut ozna-čio je kraj meča.

Spartak: Soriana, Trnić 13 (1 bl), Marić 4 (1 as), Ilić (libe-ro), Batinić 4 (1 as), Simović, Drčić, Mađarević, Rajlić 10 (1 bl), Momković, Živanović 4 (2 bl, 1 as).

Železničar: Spasenić (libero), Grujičić (libero), Lazarević 4 (1 bl, 1 as), Vasileva, Stanimi-rović, Kutlešić, Ranković, Ga-jić 11 (5 bl), Savić 8 (4 bl, 1 as), Mladenović 8 (1 bl), Tošić, oluić 7, Lukić 14.

Spartak danas, u petak, 15. fe-bruara, gostuje ekipi Jedinstva iz Stare Pazove.

Super liga Srbije za odbojkaše

Trojka u Kragujevcu

Mini liga Srbije za odbojkašice

Bez šanse za bodove

Tamara Ilić i Barbara Batinić

Nemanja Jungić (u napadu)

Leona Rogić u tročlanom timu Srbije na EYOF-u

U nedelju zatvaranje

Leona Rogić, kli-začica Spartaka i repre-zentativka Srbije, nala-zi se trenutno u Sarajevu gde se održavaju Zimske evropske olimpijske igre mladih. Leona, naravno, nasupa u umetničkom klizanju, a deo je tročla-ne ekipe sportista iz Sr-bije koji su se kvalifiko-vali na ovo takmičenja.

Leona je svoj prvi na-stup imala juče (sreda, 13. februar), danas je drugi (četvrtak, 14. fe-bruar), a u Sarajevu će ostati do svečanog zatvaranja u nedelju, 17. februara.

Pred odlaska za zimski EYOF, Leona je nastupila na takmiče-nju Evropskog kupa u Sofiji u Bugarskoj. Osvojila je peto mesto, uz 126,56 bodova što predstavlja njen novi lični rekord, ali i novi držav-ni rekord. Ipak, to joj nije bilo dovoljno da ispuni podignutu normu za Svetsko juniorsko prvenstvo, za to joj je nedostajao rezultat bolji tek za 0,37 bodova. Bez obzira na to, zadržala je visok plasman u ge-neralnom poretku Evropa kupa, nakon tri kola zauzima treće mesto. Do kraja takmičenja preostala su još nadmetanja u Italiji i još jed-nom u Bugarskoj, a finansijska konstrukcija, te prilike za treniranje na ledu u Beogradu biće presudne za nastavak sezone.

Aktivnosti hokejaša Spartaka

Nastavak u MađarskojKako je to i najavljeno prošle nedelje, protekli vikend je doneo

nove utakmice Hokej kluba na ledu Spartak. Igrale su selekcije do 12 i do 14 godina, a u okviru saradnje sa ekipom Kiškereša, kroz Prven-stvo Mađarske.

Selekcija do 14 godina je odigrala prvu utakmicu play ofa u sklopu „C” Prvenstva Mađarske i na gostujucem terenu u Budimpešti uspe-la da zabeleži važnu pobedu nad ekipom Jusztitia Szittyak rezultatot 8:3 (2:1 2:2 4:0), pošto je tek pred kraj utakmice uspela da slomi ot-por nezgodnog domaćina. Za zajedničku ekipu, od igrača iz Subotice su nastupili: Penava Veljko, Feher Čongor, Vučić Aleksa, Se-kulić Elena, Šandor David, Stantić Sara, Benčić Anastasija, Kuntić David, Vučinić Vasilije i Rajković Martin. Trener: Ja-ramazović Zoran.

Selekcija do 12 godina je imala svoj meč u „B” prvenstvu Mađar-ske, protiv ekipe Szigeti Bikak, ali je kombinovani sastav Spartak/Kiškoroš ovde odneo laganu i ubedljivu pobedu rezultatom 13:1. Od početka do kraja utakmice su dečaci i devojčice kontrolisali tok igre i rutinskom igrom obezbedili nove bodove. Za zajedničku ekipu su nastupili: Vučinić Vasilije, Kukaras Luka, Kuntić David, Jan-ković ognjen, Bem Karlo, Temunović Vanja, Popov Jovana, Gladić Petra i Penava ognjen. Trener: Jaramazović Zoran.

Seniorskoj ekipi Spartaka predstoji borba u Sarajevu, u nastavku Balkanske lige, dok selekcije do 12 i do 14 godina očekuje nastavak borbe u Prvenstvu Srbije i Prvenstvu Mađarske. Selekcije do 8 i do 10 godina imaće obaveze na turnirima u Segedinu i Budimpešti.

Selekcija Spartaka sa igračima do 12 godina

NOVE sport 29Broj 10314. februar 2019.

Nakon serije pobeda koja je obeležila kraj prvog dela i poče-tak nastavka sezone u Super ligi rukometaši Spartaka su poraženi na gostovanju u Aranđelovcu. Eki-pa Šamota se još jednom pokaza-la kao vešt domaćin, pa je i stigla do pobede od 25:22 (10:9), a da je bilo više sportske pravde, verovat-no bi u Suboticu stigao bar bod.

Spartak je bolje počeo utakmi-cu u Aranđelovcu, vodio je sa 2:0, a mala naklonost sudija ka doma-ćinu sprečila je Subotičane da već na startu steknu ozbiljniju pred-nost. Sledi period efikasnije igre domaćih koji stižu do izjednače-nja – 3:3. Minuti do završetka pr-vog poluvremena protekli su u ve-likoj borbi, ali ni jedna ekipa nije uspela da napravi značajniju ra-zliku. Spartak je u finišu poveo sa 9:8, ali u samoj završnici, uz dva gola, rukometaši Šamota vode uz minimalnu razliku nakon prvih pola sata igre.

Ta prednost je pojačana od-mah na početku drugog dela igre, pa je Šamot vo-dio sa 12:9. Nije tu bio kraj borbi, Strahinja Pe-trović veže po-gotke, a Spartak poravnava na 13:13. Potom su obe ekipe pra-vile mini-serija. Šamot prvo sti-že do prednosti od 17:15, a Spar-

tak poravnava na 17:17. Vodili su Aranđelovčani i sa 23:20, Spartak stiže na gol zaostatka i priliku da poravna. To se, ipak nije desilo, a Milićević uskoro zaključuje meč i golom potvrđuje bodove koji osta-ju domaćinima.

Šamot 64: Radojičić, Miliće-vić 4, Ilić 5, Ranković, Rado-savljević 2, Radović L. 3, Čo-lović 1, Jugović, Jelenić, Mili-nić 9, Avramović, Radović T., Živković, Stojković 1, Mitro-vić, Đorđević.

Spartak: Raković Goran, Rosić Nikola, Peić T. Želj-ko, Peić T. Jovan, Kolundžić Uroš, Šukić Željko 5, Potpa-ra Milan 5, Spremo Strahi-nja, Kojadinović Uroš 1, Pje-valica Vukašin, Karan Dejan 2, Petrović Ilija 5, Leovac Fi-lip 1, Stefanović Nikola, Ar-đelan Stefan.

Porazom u Aranđelovcu preki-nut je niz od šest uzastopnih pobe-da Spartaka u Super ligi. No, prili-ku da se vrate u kolosek Subotiča-ni će imati već u subotu, 16. febru-ara, kada od 19 sati dočekuju eki-pu Kikinde.

U ponede-ljak, 18. fe-bruara, u 12 sati, u resto-ranu „Spar-tak” u Suboti-ci, biće obav-ljena dodela osvajača pri-znanja u tri-naestoj sezo-ni akcije iz-bora najbo-ljih sportista našeg grada Meda-lja „Lajoša Vermeša”.

Prva faza izbora okončana je glasanjem trideset članova žirija, sastavljenog od novinara, sport-skih radnika i trenera, a nakon sabiranja glasova, objavljenih na stranicama „Novih Subotič-kih novina”, poznat je i konačan plasman. Najbolji je i ove godi-ne Davor Štefanek, rvač Spar-taka, koji je sakupio 289 bodo-va, dok je najbolji klub Ženski fudbalski klub Spartak sa 76 bodova.

Medalje „Lajoša Verme-ša” će dobiti i Tamaš Kajdo-či (Klub dizača tegova Spartak) na drugom mestu sa 221 bodom

i Andrej Barna (Plivački klub Spartak) sa 192 boda.

Kao i ranijih godina sportisti koji su ostvarili plasman od 4. do 10. mesta biće nagrađeni Verme-šovim plaketama. Četvrto me-sto dele Violeta Slović (Ženski fudbalski klub Spartak) i Leona Rogić (Klizački klub Spartak) sa po 97 bodova, a peti je Nema-nja Ćalasan (Fudbalski klub Spartak ŽK). Na šestom mestu se nalaze Nora Bognar (Planinar-ski klub Spartak) i Ervin ro-žnjik (Klub dizača tegova Spar-tak) sa po 83 boda. Sedmi je Da-nilo Dulić (Plivački klub Spar-tak) sa 75 bodova, osmi Miljan Milović (Muški odbojkaški klub

Spartak) sa 64, dok deveto mesto sa po 53 boda dele Nikola Sed-lak (Šah klub Spartak) i Stefan Kostadinović (Stonoteniski klub Spartak). Na desetom me-stu se nalazi Uroš Kojadinović (Rukometni klub Spartak).

Medalju za najbolji klub po-neće, kako je rečeno Ženski fud-balski klub Spartak, a i ove godi-ne će biti dodeljena medalja za sportski podvig godine. Ovo pri-znanje će od 2019. godine nosi-ti ime po Luki Andrašiću, a za-služio ga je talentovani fudba-ler Vanja Zvekanov koji je, uz ogroman talenat i još veću upor-nost pronašao put do italijanske Đenove.

Super liga Srbije za rukometaše

Prekinut niz u Aranđelovcu

U ponedeljak dodela tradicionalnih sportskih nagrada

Medalja „Lajoša Vermeša”

Potpara ponovo u Subotici

U ekipi Spartaka je pono-vo Milan Potpara. Kvalitetan igrač je prošle sezone branio boje Subotičana, usledila je selidba u novosadsku Vojvo-dinu iz koje Potpara i stiže na pozajmicu.

Postani navijač

Iz Rukometnog kluba Spartak stiže obaveštenje da će na utakmici između Spar-taka i Kikinde navijačima biti podeljeno 100 majica. Kako ističu, cilj je da najverniji na-vijači subotičkih rukometa-ša u tim majicama dolaze na utakmice omiljenog kluba, te i da na taj način daju dopri-nos dobrim igrama ekipe, ali i da budu deo još lepše sport-ske slike tokom rukometnih mečeva.

Mlađe selekcijeKako javljaju iz RK Spar-

tak, pauza u poluvremenu u toku utakmice Spartaka i Ki-kinde biće prilika da se izvrši promocija mlađih kategorija subotičkog superligaša.

Ponovo u dresu Spartaka – Milan Potpara

Prvenstvo Srbije u atletici za veterane

Dva prvakaSubotica je dobila dva nova atletska prvaka. Na Prvenstvu Sr-

bije u atletici, u konkurenciji veterana u dvorani, prvo mesto su osvojili Arpad Šinko i Silvester Kasiba.

Super liga Srbije za kuglaše

Istakao se MilinkovićTrinaesto kolo Super lige Srbije obeležio je sjajan nastup Aleksan-

dra Milinkovića, kuglaša Kragujevca. Na kuglani u Bačkoj Topoli, u duelu protiv Spartaka 024 oborio je čak 674 čunja, te pomogao svojoj ekipi da dođu do pobede protiv zahuktalih Subotičana od 3.600:3.432 (5:3).

Pojedinačno: Ne. Blagojević – Milinković 0:1 (571:674, 0:4), P. Skenderović/Vukelić – Vuksanović 0:1 (120/391:601, 0:4), Joković – Marinković/Laketić 1:0 (574:128/420, 2,5:1,5), Živ-ković – Tojagić 1:0 (615:584, 2:2), S. Skenderović – Đorđević 1:0 (600:586, 2:2), Keri – Marković 0:1 (561:607, 0:4).

U narednom kolu Spartak gostuje lideru tabele, ekipi Partizana.

Kup Srbije u rvanju za kadete

Dve bronzeU Subotici je u subotu, 9. februara, održan Kup Srbije u rvanju za ka-

dete i kadetkinje. Domaći Spartak se ovoga puta baš i nije mogao pohva-liti rezultatima – u Subotici su ostale samo dve bronzane medalje.

Marko Kopunović je u kategoriji do 92 kg bio treći, a isti plasman, ali u kategoriji do 71 kg ostvario je Adrijan Feldeždi.

U ekipnom poretku prva je bila Crvena zvezda sa 135 bodova, Potisje je bilo drugo sa 125, a Partizan treći sa 80 bodova.

Subotica domaćin meča Svetske lige u vaterpolu

U utorak protiv

RumunijeSubotica će u utorak, 19. februara, biti domaćin značajnog va-

terpolo meča. Naime, na bazenu SRC „Prozivka” će, od 17 sati, biti odigran duel iz okvira grupne faze Svetske lige između Srbi-je i Rumunije.

Reč je o jednom od najznačajnijih vaterpolo takmičenja za re-prezentacije, a održava se svake godine od 2002. godine. Nije iznenađenje ako se zna da je naša selekcija, prvo kao Srbija i Crna Gora, a potom kao Srbija, najuspešnija nacija u ovom ta-kmičenju, do sada je osvojila prvo mesto jedanaest puta, a uz to je jednom bila druga i treća.

U toku je takmičenje po grupama, Srbija se nalazi u gru-pi „D”, uz reprezentacije Rumunije i Hrvatske, a obe selek-cije su naši vaterpolisti savladali u prvom krugu takmiče-nja. U ovoj fazi takmičenja, Evropa kupu, po dve najbolje plasirane reprezentacije iz četiri grupe stiču pravo nastup na završnom turniru za teritoriju Starog kontinenta, a zatim se po četiri najbolje selekcije iz evropskog i interkontinen-talnog kupa sastaju na završnom turniru Svetske lige. Tre-ba reći i to da je Srbija, kao domaćin završnog turnira (od 18. do 23. juna), već obezbedila mesto među osam najboljih reprezentacija.

Ulaz na utakmicu u Subotici je besplatan, ali je moguć samo sa kartom. Karte se mogu preuzeti u prostorijama Sportskog saveza Grada Subotice (zgrada „Jadrana”), od danas, četvrtka 14. febru-ara, tokom radnog dana. Uz podsećanje da je broj mesta ograni-čen (300), iz Sportskog saveza Subotice apeluju na zainteresova-ne da što pre dođu po karte.

Utakmica će, kako je najavljeno, biti i direktno prenošena na RTS-u.

NOVEsport30 Broj 10314. februar 2019.

Predstojećeg vikenda nastavlja se takmičenje u Super ligi Srbije za fud-balere. Ekipa Spartak Ždrepčeve krvi u drugi deo kreće sa gostujućeg tere-na, Golubovi će u nedelju, 17. februa-ra, gostovati u Vranju, ekipi Dinama.

Iza Spartaka je i generalna proba, ali i još jedan pripremni poraz. Go-stovao je Spartak u Bečeju, a ekipa iz Prve lige je sa 1:0 savladala člana Su-per lige.

Domaćini su poveli već u 9. minu-tu golom Erdeljana koji je bio naj-spretniji u gužvi koja se stvorila pred golom ostojića. Subotičani su pre-tili u nastavku utakmice, a najbo-lju priliku za poravnanje propusti-li su u 53. minutu kada je Đenićev šut glavom u petercu zaustavio gol-man Živkov.

Bečej 1918: Živkov, Radić, Sta-nojev, Živković, Kragović, Mir-kov, Tahić, Tomčić, Avdić, Er-deljan, Bajić. Igrali su još: Petrić, Dražić, Debižljević i Vasić.

Spartak Ždrepčeva krv: osto-jić, Tekijaški, Vukčević, Ker-kez, Đorđević, Glavčić, Milo-šević, Marčić, Đenić, obrado-vić, Denković. Igrali su još: Dun-đerski, otašević, Radovanović, Mladenović, Tufegdžić, Tripko-vić, Šormaz i Rakić.

Pred početak borbe za nove su-perligaške bodove kadrovska situ-acija, mora se priznati, u ovom mo-mentu ne obećava. Igrači koji su se istakli u prethodnom delu takmi-čenja, pre svih Čečarić, Šimura i Ćalasan više nisu u dresu ekipe iz

Subotice. Predstavljali su u taboru Golubove potencijalna pojačanja, Mladenović, Đorđević, Rado-vanović, Tripković i Tufegdžić su već promovisani kao novi igrači, a među Golubovima će ponovo biti i iskusni štoper Vladimir otašević. Mladi i perspektivni dvojac iz Par-tizana, Cucin – Lakčević, po sve-mu sudeći neće obući dres ekipe iz Subotice ovog proleća. Prvi se po-vredio, a drugi je raskinuo ugovor o pozajmici.

Nakon 21. odigranog kola Spartak se nalazi na dvanaestom mestu tabe-le sa 19 bodova, dok je ekipa Dina-ma poslednja sa 10 bodova. Vranjan-ci su u dosadašnjem delu takmičenja zabeležili tri pobede i remi. Ostalo su porazi.

U prvoj prijateljskoj pripremnoj utakmici, a dan pred put u Tursku gde nastavljaju pripreme, fudbalerke Spartaka su sa 2:0 savladale ekipu St. Mihaly Segedin sa 2:0 (2:0), te tako sa pobedom ušle u drugu fazu pripre-ma za odbranu šampionske titule.

Utakmica protiv ekipe iz Segedina bila je prilika da se na delu vide pogo-tovo devojke koje su nedavno zaduži-le dres Golubica. Subotičanke su bile bolje, od niza prilika, iskoristile su dve, pogodile su Goja u 22. i Denda u 38. minutu, dok se u drugom delu igre mreže više nisu tresle.

ŽFK Spartak: Kostić, Denda (Abraham), Vajda, Slović, Kri-čak, Baka (Tanasković), Mar-janović (Golubović), Pavlović, Goya (Derviši), Matić, Stupar (Ćirić).

St. Mihaly Szeged: Fruzsina S., Boros Kinda, Noemi Vas, Barby Bartalis, Eugenia Miron, Mar-lo Sweatman, Koprena Jelena, Mićić Sladjana, Liptak Lila, Na-dea Vasilica, Lila Torok.

Kako su iz ŽFK Spartak ranije na-javili, tokom priprema u Turskoj na programu će biti tri prijateljske uta-kmice. Duel protiv Thisteda iz Dan-ske bio je zakazan za 12. februar, a završen je bez pobednika i golova 0:0, 16. februara na redu je meč pro-tiv norveške Valerenge, a 19. februa-ra protiv ekipe MTK Hungaria (Ma-đarska). Po povratku sledi duel u Hr-vatskoj, protiv Osijeka, 24. februara,

a za 27. februar je zakazan meč sa ka-detskom selekcijom Spartak Ždrep-čeve krvi.

Prva takmičarska obaveza je 9. ili 10. marta, kroz meč osmine fina-la Kupa Srbije, 13. marta je posled-nja provera pred nastavak Super lige, protiv Osijeka u Subotici, a 12. kolo domaćeg takmičenja 16. ili 17. mar-ta donosi gostovanje Vojvodini u No-vom Sadu.

Selekcija Ženskog fudbalskog Spartaka koju čine devojčice 2003. i 2004. godišta osvojila je drugo mesto na turniru Udruženja „Sport za sve” iz Sente, namenjenog dečacima 2003. godišta.

Devojčice Spartaka su savlada-le ekipe Akademije „Ištvan Njerš” sa 2:0, Jedinstva 1:0 i Sente „B” sa 2:1, dok su u finalu poražene od Sente „A” sa 1:3.

Uz srebrne medalje Golubice su imale i jedno pojedinačno priznanje – Natalija obradović je proglašena za najboljeg igrača turnira.

– Ovo je bila odlična prilika da se devojčice nadigravaju sa dečacima.

Morale su dati svoj maksimum na terenu, ko-jim su stekle nova iskustva, što će uticati na njihov kvalitet-niji i brži napre-dak. U svim su se utakmicama hrabro borile i demonstrirale model igre koji je bio spoj kombina-torike i individualne kreativnosti. Po mojoj proceni igrale su na višem ni-vou od dečaka u pogledu kreativno-sti. Moram istaći da su sve devojčice

bile sjajne, a čast da bude najbolji igrač na turniru dečaka - pripala je devojčici - Nataliji Obradović – pro-komentarisao je renato Pirša, tre-ner ove selekcije Spartaka.

Iza Spartak Ždrepčeve krvi je poslednji prijateljski meč

Poraz u Bečeju pred nastavak Super lige

Ženski fudbalski klub Spartak na pripremama u Turskoj

Pobeda pred put

Dobar nastup mlađih selekcija ŽFK Spartak

Druge u Senti

Tcheury Goya postiže vodeći gol za Spartak

Prva knjiga sportskog novinara Tibora Tota

„Naši sportski heroji”

Iz štampe je nedavno izašla prva knjiga sportskog novinara Ti-bor Tota. Nosi naizv „Naši sportski heroji”, a u njoj je objavljen niz priča sa sportistima i sportskim radnicima, nastalih u okviru Toto-vog rada u „Het nap-u”. Osim Tota, veliki doprinos u izradi izda-nja dao je i Atila Salai koji je svojim karikaturama ilustrovao sva-ku sportsku priču.

– Ideja je potekla upravo od mog kolege Atile Salaija. Mi sva-ki dan pričamo o sportskim događajima, pa mi je, otprilike pre pola godine, predložio da izdamo jednju knjigu. U „Het nap-u” sam od 2004. godine, od tada je nastalo dosta intervjua sa sportistima iz Vojvodine, pa mi je stalno predlagao da izaberem najbolje, a on će to dopuniti karikaturama. Iskreno, nisam baš odmah znao da li će to dobro ispasti, jer nisam ja ni pesnik ni književnik, ali sam, ipak, posle mesec dana ubeđivanja, prihvatio da tako nešto uradimo – ističe Tot.

U knjizi se nalazi 29 tekstova, a kroz njih se intenzivno govori o sportu na ovim prostorima.

– Izabrao sam 38 tekstova, stalo je 29, pa sam neke morao da preselim na „klupu za rezer-vne igrače”. Najviše je sportista, ali ima i trenera, sportskih rad-nika, tu je i priča sa jednom de-vojkom koja je sudija u fudbalu. Najstariji intervju je iz 2008. godina, a priča je to sa Elvirom Janoši, nakon osvajanja na-grade „Jovan Mikić Spartak”. Sportisti su iz Subotice, Sen-te, Kanjiže, Bečeja, Bezadana, Bačke Topole.

Tot ističe da sami sportisti nisu znali da će biti objavljeni u jednom ovakvom izdanju, te da su svi bili prijatno iznenađeni. Kako kaže naš sagovornik, i on je na kraju iznenađen kako je to sve dobro ispalo.

– Uspeli smo da na jednom mestu predstavimo sportiste iz dvadesetak sportskih grana. Imamo tu i olimpijskog pobedni-ka Đulu Meštera, svetske i evrop-ske prvake, osvajače brojnih me-dalja. Sada smo u fazi kada pro-movišemo naše izdanje. Radi-li smo promociji u Subotici, No-vom Sadu, Senti, u utorak smo bili u Segedinu, sledi Kiškunha-laš, dobili smo poziv da odemo u Adu, biće promocija i u Bač-koj Topoli, Budimpešti, Beogradu... Ovoliko interesovanje nam daje ideju da poradimo uskoro na još jednom izdanju. Ostalo je još iza-branih priloga, a biće i novih. Ideja je da nakon Olimpijade u Toki-ju svetlost dana ugleda i nastavak.

Izdanje „Sportski heroji” je sigurno osveženje na polju priloga o sportu kojih nema mnogo, kako kaže Tot, pogotovo na mađarskom jeziku.

– Ima još mnogo prostora da se piše o sportu. Naša regija je po-znata po odličnim sportistima, sjajnim rezultatima, tako da se može još mnogo raditi.

Sportski novinarTibor Tot u okviru rada

u „Het nap-u” pokriva više tema, ali priznaje da mu je posao sportskog novinara najdraži.

– Volim taj deo posla, pa mi je i lako da ga radim. Ve-rovatno to drugima ne izgle-da tako, jer biti sportski no-vinar znači biti bez slobod-nog vikenda, provoditi po ceo dan na terenima, u Hali sportova na primer. Radim tako da za mene nema razli-ke između „malih” i „velikih sportova”, jer svaki rezul-tat je važan, bez obzira na to da li je ostvaren u fudba-lu, kuglanju, rvanju, košar-ci... Naravno, postoje spor-tovi koje više volim da gle-dam u slobodno vreme, pre svega sportove sa loptom, plivanje, atletiku... Jedino sam primetio da mi je u po-slednjih 5-6 godina teško da ispratim od početka do kra-ja trke formule 1 – otkriva nam Tot.

Tibor Tot i Atila Salai prilikom jedne od promocija izdanja

NOVE sport 31Broj 10314. februar 2019.

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

Subota, 9. februar, bila je rezervisa-na za ljubitelje sportsko-re-kreativnog pe-šačenja. Nai-me, Planinar-ski klub Spar-tak je organi-zovao pešače-nje Subotič-kom pešča-rom, a u ovom vidu sporta i rekreacija, ali i druženju sa prirodom, učestvova-li su učenici četiri subotičke osnov-ne škole: OŠ „Jovan Mikić”, OŠ „Ki-zur Ištvan”, OŠ „Matko Vuković” i OŠ „Ivan Milutinović”. Naravno tu je bilo i dvadesetak planinara.

„Na okretnici „dvojke” smo ušli u Daščansku šumu. Odmah smo pri-metili rampe koje štite predeo izu-zetnih odlika – Subotičku peščaru od neodgovornog bacanja smeća.

Stotinak učesnika je kod jezera Maj-dan je napravilo mali odmor koji je poslužio za doručak i uobičajeno fo-tografisanje. ERA vodič pešačkih tura, Đorđe Radulović poveo je dugu kolonu sa jezera na našu malu pla-ninu Šištak. Lepotu prirode i vese-lu graju dece je nakratko poremetila buka motociklista. Nakon 8,5km sti-gli smo na Šištak. Do malopre „teš-ko” umorna deca sada su vrištala

trčeći niz i uz Šištak. Kolona je na-stavila put kroz šumu Hrastovaču do Makove sedmice. Uspeh ovakvih ak-tivnosti se meri brojem učesnika te prema tome ova akcija izuzetno us-pela. Akcija ne bi ovako bila lepa da nije bilo razumevanja radnika „Su-botica transa”, kako vozača, tako i dispečera koji su obezbedili poseban autobus za prevoz učenika i planina-ra”, javljaju iz Spartaka.

Počelo takmičenje za plivače maratonce

Subotica bila domaćin

Počela je sezona i za ljubitelje maratonskog plivanja, naravno, na bazeni-ma. Tako je u nedelju, 10. februara, na bazenu u Dudovoj šumi, održano prvo kolo „Open SRB POOL OWS” takmičenja za 2019. godinu. Takmičenje je odr-žano na 50-metarskom bazenu, a plivalo se 25 krugova od po 120 metara.

U apsolutnom plasmanu, a i u svojoj starosnoj kategoriji, pobedio je doma-ći takmičar Borislav Fermanović, inače član PK Spartak Prozivka. Uspe-ha su imali i drugi predstavnici Subotice, a naš grad su predstavljali i u svojim kategorijama prvo mesto osvojili Borislav Fermanović, Bojana Ferma-nović, Ana Vukičević, Ištvan Priboj, Slobodan Božin i Igor Gašpar.

Drugo kolo „zimske lige” na programu je 10. marta, ponovo na bazenu u Dudovoj šumi.

Sportsko-rekreativna aktivnost Planinarskog kluba Spartak

Pešačenje i druženje sa prirodom

Takmičari Plivačkog kluba Spartak otpočeli su sezonu nastu-pom na dva takmičenja u Som-boru. U subotu, 9. februara, odr-žan je tradicionalni „Polet kup”, a konkurenciju je činilo oko 300 takmičara iz 22 kluba, Mađarske, Hrvatske i Srbije. Plivači Sparta-ka su osvojili ukupno 34 medalje, 14 zlatnih, 12 srebrnih i 8 bronza-nih, a najbolji rezultat ostvario je Dulić Danilo koji je proglašen za najboljeg takmičara u kategoriji takmičara 13-14 godina.

Osvajači medalja iz Plivač-kog kluba Spartak su, (M): Du-lić Danilo, četiri zlatne medalje (50 i 200 kraul, 50 i 100 delfin) i bronzanu medalju na 100 del-fin u apsolutnoj kategoriji; Haja-goš Adriel, dve zlatne (50 kraul i 100 delfin) i bronzana na 50 del-fin; Knežević Luka, zlatna na 100m kraul, srebrna na 200 kra-ul i bronzana na 800 kraul (u ap-solutnoj kategoriji); Koltin Ni-kola, zlatna na 200 prsno, i dve srebrne na 100 prsno i 200 mešo-vito; Boršoš Boris, četiri srebr-ne (200 kraul, 100 i 200 prsno i 100 mešovito) i bronzanu na 100 kraul; Ristić Aleksa, srebrna na 50 prsno, (Ž): Romić Vanja tri zlatne medalje (100 i 200m pr-sno i 200 mešovito), srebrna na 200 prsno (open) kao i tri bron-zane u kategoriji open (800 kra-ul, 100 prsno i 200 mešovito); Zubelić Anja, tri zlatne (100 i 200 prsno i 100 mešovito) i sre-brna na 200 mešovito; Mut Tea, srebrna na 200 kraul, i dve bron-zane (100 kraul i 50 delfin);

Nedelja, 10. februar, donela je takmičenje za mlađe plivače, a u okviru međunarodnog plivačkog mitinga „Zimske čarolije”. Uče-stvovalo je oko 160 takmičara iz 16 klubova, Mađarske, Hrvatske

i Srbije. Mladi takmi-čari Spartaka su osvo-jili ukupno 12 meda-lja od kojih 5 zlatnih, 4 srebrne i 3 bronza-ne. Najuspešniji su bili Mut Jana i Hemi Leon koji su proglaše-ni za najbolje takmiča-re u svojim uzrasnim kategorijama.

Osvajači medalja u pojedinačnoj kon-kurenciji su Hemi Leon, dve zlatne (100 mešovito i 50 kraul) i dve srebrne (50 leđ-no i 50 delfin); Mut Jana, dve zlatne ( 100 mešovito i 50 prsno), dve srebrne (50 kra-ul i 50 leđno) i bronza-na na 50 delfin; Novo-vić Miša, zlatna na 50 delfin i bronzana na 50 leđno, Novović Pe-tra, bronzana na 50 leđno.

Na takmičenjima u Sombo-ru bili su i predstavnici Plivač-kog kluba Spartak Prozivka, a i drugi subotički klub je ostvario izvanredne rezultate. Sa 24 pli-vača su nastupili na „Polet kupu” gde su ekipno (po zbiru FINA bo-dova) takmičenje završili na tre-ćem mestu. Ukupno je osvojeno 29 medalja, od kojih 3 zlatne, 15 srebrnih i 11 bronzanih.

U kategoriji devojčice 10-11 godina, medalje su osvojile: Ko-stić Maša - 5 srebra u discipli-nama 50, 100 i 200 metara slo-bodno, 50 metara prsno i 50 me-tara delfin; Ždrnja Teodora - dve zlatne medalje u disciplina-ma 50 metara delfin i 200 metara mešovito, dve srebrne medalje u disciplinama 100 metara prsno i

100 metara delfin; Kutić Dalija - srebrnu medalju na 100 meta-ra leđno i bronzanu na 50 metara leđno. Čović Milica bronzanu medalju na 200 metara leđno.

U kategoriji devojčice 12-13 godina, Vetštein Ema je osvoji-la tri medalje, zlatnu na 200 me-tara leđno, srebrnu na 100 meta-ra leđno i bronzanu na 200 meta-ra slobodno.

U apsolutnoj kategoriji, Čaj-kaš Petra osvojila je dve me-dalje i to srebrnu na 200 meta-ra leđno i bronzanu na 50 meta-ra prsno.

U kategoriji dečaci 11-12 godi-na, Ujvari Leon osvojio je dve srebrne medalje na 100 meta-ra leđno i 50 metara delfin, dve bronzane medalje na 50 metara

slobodno i 100 metara mešovi-to; Kuzmanović ognjen osvo-jio je srebro u disciplini 50 meta-ra leđno; a Burić Žarko takođe srebro ali u disciplini 50 metara prsno.

U kategoriji dečaci 13-14 godi-na, Martić Bojan osvojio je sre-brnu medalju na 100 metara me-šovito i dve bronzane na 50 me-tara prsno i 50 metara slobod-no, dok je Kutuzov Nemanja osvojio bronzanu na 100 metara slobodno.

U apsolutnoj kategoriji Du-lać Luka osvojio je dve meda-lje i to srebrnu na 100 metara delfin i bronzanu na 200 metara mešovito.

Plivači Spartak-Prozivke uče-stvovali su sa 14 plivača na

takmičenju „Zimske ča-rolije” gde su ekipno (po zbiru FINA bodova) ta-kmičenje takođe zavr-šili na trećem mestu, a po broju osvojenih me-dalja na prvom me-stu. Ukupno je osvoje-no 17 medalja, od kojih 5 zlatnih, 5 srebrnih i 7 bronzanih.

U A kategoriji (8 go-dina i mlađi), meda-lje su osvojili: Mar-ks Luka (dve zlatne u disciplinama 50 me-tara leđno i 50 meta-ra prsno, srebrnu u dis-ciplini 100 metara me-šovito), Martin Niko-las (dve zlatne u disci-plinama 50 metara del-fin i 100 metara mešo-vito i srebrnu u discipli-ni 50 metara slobodno), Rakić Darko (srebrnu u disciplini 50 metara prsno i dve bronzane u

disciplinama 50 metara delfin i 100 metara mešovito) i Miler Tia (bronzanu u disciplini 50 metara slobodno). Martin Ni-kolas je, u ovoj kategoriji, pro-glašen za najboljeg plivača gde je nagrađen i peharom.

U B kategoriji (9 godina), me-dalje su osvojili: Dulać Lena (srebrnu u disciplini 50 metara leđno i dve bronzane u discipli-nama 50 metara slobodno i 100 metara mešovito), Milošević Una (srebrnu u disciplini 50 me-tara prsno i bronzanu u disciplini 50 metara delfin) i Skendero-vić Danilo (bronzanu u discipli-ni 50 metara delfin)

U C kategoriji, Milodanović Leon osvojio je zlatnu medalju u disciplini 50 metara delfin.

Startovala nova sezona u plivačkom sportu

Niz medalja za subotičke klubove

Deo ekipe PK Spartak Prozivka

NOVEreklame32 Broj 10314. februar 2019.

060/052-44-13