Embed Size (px)
Citation preview
SREĆNA NOVA SPORTSKA
2019. GODINA!
Izabrani najbolji sportisti i sportski klubovi Subotice
NOVE
Godina II • Broj 97 • 4. januar 2019. • Cena: 40 dinara
9772560365004
ISS
N 2
56
0-3
65
5IS
SN
25
60
-36
55
Grad
str 4
Jana Gajić, prvorođena beba u 2019.
DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!
éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6
str 16-17 str 5
SAčuVAJmO TRADIcIJu OD zAbORAVA!
Kultura
str 7
Kultura
str 11
Visoko priznanje za profesora
Dragana Krstića
Put ka vrhu
Izložba za kraj godine
Нове Суботичке новине свим својим читаоцима желе срећне празнике
Мир Божји!Христос се роди!
Svečana dodela priznanja „Kapetan Miša Anastasijević“ za Vojvodinu
26.12.2018, Matica Srpska
str 6
grad2 Broj 974. januar 2019.
izlaze nedeljno
IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost
Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042
Matični broj: 21255947, PIB: 109859609
Direktor, glavni i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 ([email protected]),
Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859([email protected]);
Zamenik urednika: Nada Harminc Karanović, tel: 553-042([email protected]);
Redakcija - novinari: tel: 553-042;
Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković, Bojan Nikolić
Kolumnista:Milutin Mitrić,Karikaturista:Milenko Kosanović
Foto-reporter:Dejan Malagurski([email protected])
Tehnički urednik: Robert Kiš ([email protected])
Marketing: tel: 553—914, e-mail: [email protected]
Oglasi i čitulje: tel: 553-805([email protected])
Štampa: „Grafoprodukt” d.o.o. Novi Sad, Desanke Maksimović 52;
CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660
NOVE
CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:
6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi
12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi
6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi
12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi
NOVE
Ne znam, kako vi, ali ja uopšte ne volim ove novogodišnje praznike. Svaka Nova godina mi dođe, kao dani dosade i očaja. Jedva čekam da se potroši tih nekoliko dana od 2019. i da se narod vrati u normalu ili kako bi zidari rekli „pod vinklu“. A kad je euforija, ljudi besomuč-no troše novac kojeg nemaju, trgovi i izlozi u gradu blješte, a ulicama sirotinja baulja, na-zdravlja se novoj i pije za staru „da se zabora-vi“. Možda smo ovo i zaslužili, da bar dva, tri dana uživamo u ovoj lažnoj novogodišnjoj pa-uzi vlastitog života. A koliko je to lažna pauza, videćemo čim se otreznimo od mamurluka. To je razlog što sam jedva čekao da se ugasi ova lažna novogodišnja sreća i da ja i moj kućni ljubimac Buki nastavimo život bez straha od petardi i vatrometa, ali sa strahom šta nas sve čeka u 2019. Godini.
Draga naša Nova,Evo te domaćnski dočekasmo, (došla bi ti i
da te nismo čekali), da se mi odmah na počet-ku pogledamo u oči i da krenemo u ovu avan-turu. Mi sa tobom i ti sa nama. Nit’ mi imamo neku drugu rezervnu godinu, pa da tebe pre-skočimo, nit’ ti imaš neki drugi narod pa da nas možeš zaobići. Praktično, prinuđeni smo da narednih 365 dana živimo zajedno. I da znaš, mi smo u odnosu na tebe Nova, u velikoj prednosti. Znamo tačno tvoj rok trajanja, a ti naš ne znaš. Pa i ako budeš loša, možemo da te do kraj tvog života, istrpimo. Nisi ti, kao ove naše skoro sve dosadašnje vlasti. Kad uzjašu, nikad ne znaš kad će da bude kraj njihove vla-davine. I što je najgore, stalno nas ubeđuju da budemo sretni što nas jašu, jer kao boljih ja-hača od njih, nigde ne možemo naći. A narodu je skoro svejedno ko ga jaše, samo da tovar na grbači nije težak.
Nisam pisao Božić Bati, pa očekujem da mi ti draga Nova, ispuniš neke od mojih želja. Naj-važnije je da budeš jednostavna, prostodušna, pravedna i da već na početku svog života znaš s kim imaš posla. Mi smo jako sumnjičavi, jer toliko su nas varali i lagali, sada se i „guštera“ bojimo. Vidi nekako, da u ovom tvom manda-tu od godinu dana, konačno završimo taj jebe-ni Ju krak. Da nas se ne tresu kuće od tutnjave kamiona Zagrebačkom ulicom na putu do gra-ničnog prelaza Kelebija. Da se ovi u vlasti, biv-ši i sadašnji, malo odmore od svečanog otva-ranja (dvadeset puta) svakog kraka urađenog
posla ove Obilaznice oko Subotice. A i nama građanima je ova tridesetogodišnja priča već postala dosadna. Druga moja želja, a verovat-no i većine Subotičana je da konačno na pro-leće krene gradnja Akva parka i Velnes cen-tra na Paliću. Neka se u tvom jednogodišnjem životu, draga Nova, nastavi gradnja Narod-nog pozorišta i da se oni kupljeni vojni objek-ti Dom vojske i Prva i Druga kasarna stave u funkciju.
Iskoristi slabosti minulih godina i budi prva najbolja Nova u 21 veku. Videćeš i sama na prvi znak tvog uspeha, kovaćemo te u zvezde. Doduše, ako te ponekad i izdignemo do neba, lako ćemo mi tebe i da srozamo u blato. Opro-sti nam zbog toga, to nam je u navici. Pokušaj da od nas ovakvi kakvi smo uzmeš ono najbo-lje i videćeš, nećeš se kajati. Nauči nas da je sreća u malim stvarima i oduči nas od gramzi-vosti, jer radost nije roba.
Draga Nova godino, nemoj mi slučajno kao ova tvoja predhodnica, da pošalješ Deda Mra-za, koji deli poklone po nekom tamo spisku. Evo šta se meni desilo dan pred doček Nove godine. Negde popodne neko zvoni na mojoj kapiji. Izađem kad ono Deda Mraz. Imam, veli odlične poklone za vas, samo ako vas ima na spisku i recite mi vaše prezime?
-Mitrić! Deda Mraz poče da prebira po onim njegovim papirima i stalno u bradu mr-mlja moje prezime.
-Izgleda da vas nema nigde. Mora da vi ni-ste izlazili na poslednje izbore. Izlazio sam, ve-lim sigurno!
-Možda ste izlazili, ali izgleda niste glasali kako treba. Da ste glasali kako treba sada bi imali poklone. Ovako šipak. To je to, sami ste krivi, -veli malo ljutiti Deda Mraz.
-Ništa! Pred nama je Nova godina i imaću vremena da se popravim,-promrmljah kroz zube.
- E, to je dobro. Ipak ima poklona i za vas koji žele da se poprave, veli Deda Mraz i iz svog džepa izvadi olovku i upaljač sa logom stranke.
E, sad ti na vreme kažem, draga Nova go-dino, neka me ovakvi Deda mrazovi pred kraj tvog života u velikom luku zaobiđu. Neću da ih vidim na mojoj kapiji. Ako mi ove godine dođu i ja ću njema i onima koji su ih poslali, „sve po spisku“. Nemoj reći da ti nisam kazo.
Foto + reč
Nešto pada, nije sneg, nije vlada, al` sa varoške kuće, izgleda, svašta ot-pada, pa ako „čiz-ma glavu čuva, a šubara je kvari“, u ovom slučaju o ču-vanju glava pro-laznika brine žuta traka. Nisu NLO („Neidentifikovani leteći objekti“), ali su NPO („Neiden-tifi kovani padajući objekti“), pa tako, dok ih ne otkrije-mo, odnosno dok se „nadležni“ ne sete da obelodane u kakvom je stanju „gradska le-potica“ – mislimo na fasadu i krov – možemo ovde da se podse-timo kako je pre pola veka padao, ni manje ni više, nego toranj Gradske kuće!
U to vreme su iz Doma kulture pozvali neke građevinske struč-njake iz Slovenije da provere stabilnost tornja, a šta se dogodilo nakon što su se oni na njega popeli, pisale su novine:
„Građevinari su po završenoj inspekciji tornja ovog zdanja upravo sleteli niz onih dve stotine i nešto rasklimatanih stepeni-ca i uleteli u kancelariju direktora Gradske kuće, odnosno Doma kulture i povikali: „Gde je telefon?“ – upitali su usplahirano. „Ja-vite miliciji, vatrogascima, svima, svima, da blokiraju okolne uli-ce i da štab civilne odbrane hitno počne evakuaciju stanovništva. Konstrukcija tornja je toliko dotrajala da svakog časa može da se sruši na glave građana. Subotičani su u opasnosti!“
Drugovi iz Doma kulture su se samo zgledali i, po principu „Neće se to valjda baš nama desiti!“, bez panike odlučili da poč-ne renoviranje i zamena dotrajalih delova. Neki zlobnici kažu da su Slovenci za to vreme dežurali na tornju i terali ptice da ne sle-ću kako ne bi opteretile konstrukciju!
Toranj, dakle, nije pao pre pedeset godina, a neće, nadajmo se, barem ni narednih pedeset, ali ne bi bilo loše da opet dođu neki Slovenci i dignu uzbunu, ne bi li se građevina ispitala i po potre-bi malo doterala.
M.R.
U RETROVIZORU
Piše: Milutin Mitrić
SVE POSPISKu
Pada pada, šta to pada...
Kosanović
NOVE grad 3Broj 974. januar 2019.
www.pusin.rs
Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h
Čestitka oca Dragana Stokina
Mir božji, Hristos se
rodi Ono za čim čezne vastero-
kosmičko biće, desilo se pre dva milenijuma.
Upravo onako kako su pro-roci najavili da će biti. U Vitle-jemskoj pećini, u tamnoj noći, rodio se spasitelj, izbavitelj, utešitelj, unevši višnji mir u isto-riju vastero-kosmičkog bića.
Mir koji mi, povodom njego-vog rođenja, ispovedamo i pro-povedamo kličući „Mir božji, Hristos se rodi“. Srećan Božić i svi predstojeći praznici.
Božićna čestitka gradonačelnika
“Svim sugrađanima koji Bo-žić slave po Julijanskom kalenda-ru, čestitam ovaj najradosniji hri-šćanski praznik i novu 2019. go-dinu, uz želju da praznične dane provode sa najbližima u dobrom zdravlju, miru, ljubavi, radosti i blagostanju.
Mir Božji, Hristos se rodi. Sreć-na nova godina.“
Bogdan Laban, gradona-čelnik Subotice.
Božićna čestitka predsednika
Skupštine grada „Svim svojim dragim sugrađa-
nima, koji slave po Julijanskom kalendaru, čestitam Božić i želim toplinu u domu,sreću i dobro ras-položenje na dan koji stvara nera-skidive spone i sklad u porodici. Mir Božji, Hristos se rodi.“
Tivadar Bunford, pred-sednik Skupštine grada Subotice.
Srpski kulturni cen-
tar “Sveti Sava” zajed-
no sa Srpskom Pravo-
slavnom Crkvenom
opštinom su-
botičkom, tra-
dicionalno or-
ganizuje, 27.
po redu, kolek-
tivni odlazak
po Badnjak i
njegovo palje-
nje na central-
nom Trgu. Ove godi-
ne, program će obo-
gatiti guslarsko veče
u Srpskom kulturnom
centru “Sveti Sava”.
-Ove godine, kao i ranijih go-dina, biće okupljanje u 08 časo-va, na Badnji dan ispred Hra-ma Vaznesenja Gospodnjeg i odatle će krenuti kolona prema šumi Makova sedmica. Na ulazu u šumu će biti poređani Badnja-ci koji će biti paljeni po subotič-
kim Hramovima i na subotičkom Trgu. Najčešće, subotička Crkve-na opština uzima jedan badnjak a Aleksandrovo drugi koji nose u svoj Hram. Povratak sa seče Badnjaka je u 9:30 časova i dola-zi se do Hrama Vaznesenja Gos-podnjeg. Pauza je do 16:45 časo-va kada se ponovo okupljamo u Hramu gde se formira kolona i
Litija polazi u 17 časova na glav-ni Trg gde će se izvršiti posveće-nje i paljenje Badnjaka uz kra-tak umetnički program. Kolona će se kretati od Porte Pravoslav-ne crkve Svetog Vaznesenja Gos-podnjeg, ugao Partizanske i ulice Zmaj Jovina, ulica Đure Đakovi-
ća, Korzo do spo-menika Cara Jo-vana Nenada.
U 21 čas, u pro-storijama Srpskog kulturnog centra “Sveti Sava” biće organizovano gu-slarsko veče. Ove godine su nam go-sti Željko Čurović, Radomir Laketić i Slavko Jeknić. na-javili su iz SKC i apelovali na sve građane da idu or-ganizovano u ko-loni i da ne kori-
ste pirotehnička sredstva. -Ape-lujemo na građane da poštuju tok organizacije, da dolaze u šumu or-ganizovano u koloni i da se ne od-vajaju i ne traže hrast pojedinačno jer se retko može naći. Sem toga, molimo sve građane da se ne kori-ste pirotehničkim sredstvima radi bezbednosti naših sugrađana.
L. Marjanov
Najava programaza badnji dan
Od početka godine, u subotičkoj Opštoj bolnici na
svet došle tri bebe
Jana Gajić, prvorođena
beba u 2019.Jana Gajić, prvorođena je beba na
odelenju neonatologije u Opštoj bolni-ci Subotica u Novoj 2019. godini. Janu je na svet donela naša sugrađanka Valentina Gajić, carskim rezom.
Od početka godine, zaključno sa 3. janua-rom, u Opštoj bolnici Subotica, rođene su tri bebe, dve devojčice i dečak. Od toga, dva no-vorođenčeta su porođena carskim rezom.
- Prva beba u Novoj godini, Jana Gajić, rođena je 1. januara u 9 časova i 20 minuta. Na svet je donela majka Valentina, carskim rezom. Jana je bila teška 3.440 grama i du-gačka 48 cm. Porođaj je prošao u najboljem redu, i majka i beba su dobro - rekla je za naš list, dr Zorica Libman, pedijatar, neona-tolog u Opštoj bolnici Subotica.
Kako kažu na odelenju neonatologije u bolnici, 3. januara, rođene su još dve bebe, dečak i devojčica, od kojih jedna takođe car-skim rezom. A. Šiška
NOVEgrad4 Broj 974. januar 2019.
Za vreme programa dočeka Nove godine na gradskom trgu, nije zabeležen nijedan incident, a prisutni su se razišli do jedan čas puni pozitivnih utisaka.
Pozitivne utiske imali su i čla-novi benda „Neverne bebe“ sa či-jim smo frontmenom Milanom Đurđevićem razgovarali o nastu-pu nakon njegovog završetka.
Milane razgalili ste preko 2.000 Subotičana tokom ove no-vogodišnje noći, publika je pe-vala sa vama sve vaše najveće hitove što je vama pretpostav-ljam najveća nagrada za vaš rad. Kako ste vi doživeli koncert u Subotici?
Po meni je bila fantastič-na atmosfera, publika je bila
fenomenalna. Mi smo takođe bili raspoloženi i mislim da smo u novu 2019. godinu ušli sa jed-nom pozitivnom energijom, a sa druge strane bio je ozbiljan nivo kulture, što mislim da je u ovim trenutcima naših života izuzetno važna stvar. Poruka koju smo po-slali sa bine jeste poruka ljubavi, poruka slobode, a svakako je naj-važnija poruka jeste da u svom mikrosvetu pokušamo da napra-vimo neke vrednosti koje nam priraju. Mislim da su ljudi od početka koncerta bili raspolože-ni, napravili su sjajnu atmosferu, trg je bio pun i jednostavno ovo je jedno veče koje je jako uspelo u svim segmentima i mislim da su svi sa sobom odneli pozitivnu
atmosferu i utiske.Koja je tajna „Nevernih beba“
koje traje više od 25 godina i op-staje čak i u ovo vreme hiper produkcije?
Tajna je pre svega u veli-koj ljubavi prema muzici. Čovek mora da bude posvećen, da voli to što radi. Nas je pre svega ta-lenat doveo na binu i mi nismo došli da lečimo svoje frustraci-
je iz nekih pogrešnih razloga. Mi nismo doduše bili mnogo popu-larni, nije nam novac primarna kategorija, već smo mi pre sve-ga ljudi koji vole muziku i koji su talentovani za to što rade. Naše pesme su pisane iz srca, te pe-sme su deo naše stvarnosti i mi ne foliramo ni trenutak ni emoci-je. Jednostavno mi smo hroniča-ri jednog vremena, iza nas je 25 godina karijere, preko 2200 kon-cerata i to je jedna ozbiljna bio-grafija za ovu zemlju. Upravo za-vršavamo i dokumentarni film o bendu koji radimo u koprodukci-ji sa RTS i mislim da je to jedna
velika i značajna priča o nama. Jednostavno ljudi sve to osećaju i vide i njih ne možeš da prevariš. Možeš da ih varaš godinu dana, pet godina ali dvadeset i pet go-dina ne možeš da ih varaš. Lju-di nam veruju jer znaju da sve ovo radimo iz srca i jednostavno kada sviraš rok muziku ljudi mo-raju da ti veruju.
Milane, ušli smo u 2019.
godinu, šta „Neverne bebe“ pla-niraju za ovu godinu?
Mi smo pre mesec dana pustili novi singl na tekst pokojnog Neše Leptira koji je napisao sedam dana pre smrti u bolnici. Pesma se zove „Suze sa zvezda padaju“ i ta pesma fantastično prolazi. Reakcija lju-di je toliko impresivna, i mislim da smo uspeli da smo apsolutno uspe-li da probudimo ljude suštinski. Ži-vot jednostavno vredi kada se deli. Mi smo sada u studiju i planiramo da do septembra snimimo novi al-bum za koji imamo devet novih pe-sama. Ono što je takođe važno jeste da će do septembra ili oktobra biti gotov i dokumentarni film o bendu koji će potom RTS emitovati u tri serije od po 45 minuta, i naravno nastavljamo sa turnejom, nastav-ljamo sa koncertima. Mi smo ljudi koji su sve ovo odabrali kao način života i taj način života je takav ka-kav je. Nadam se da ćemo se opet uskoro videti u Subotici i da ćemo opet uspeti da napravimo dobar koncert kao večeras.
B. Nikolić
Više hiljada ljudi dočekalo Novu godinu na Trgu Republike
Subotičani uz hitove „Nevernih beba“ ušli u 2019. godinu
Program dočeka 2019. godine na pla-
tou ispred Gradske kuće počeo je u
22:30 prvim taktovima bubnjara gru-
pe „Neverne bebe“ koja je zagrevala
okupljene do ponoći. Tačno u ponoć
nakon odbrojavanja, građani su uz
tradicionalno najlepše novogodišnje
želje, otplesali valcer „Na lepom pla-
vom Dunavu“ uživavši u petominut-
nom vatrometu, a potom su nastavili
da đuskaju i pevaju uz hitove poznate
grupe do 45 minuta iza ponoći.
NOVE tradicija 5Broj 974. januar 2019.
Božić je, među
Pravoslavnim
hrišćanima, uvek
bio najradosni-
ji hrišćanski pra-
znik kojim se sla-
vi rođenje Isusa
Hrista. To je pra-
znik rođenja no-
vog života, dece i
roditeljstva i kao
takav obeležava
se najlepšim ver-
skim običajima.
Raznorazne varijacije u obi-čajima uglavnom su uzrokova-ne podnebljem, ali osnovni ele-menti proslave Božića prisutni su svuda, unošenje Badnjaka u kuću i njegovo paljenje, Badnje veče, česnica i položajnik. Sama suština praznika svuda je ista. Slavi se Hristovo rođenje, ali se i neguju porodični odnosi, s ob-zirom da je tradicija da tog dana bližnji budu na okupu.
Pravoslavni hrišćani Božić slave 7. januara, a dan pred Bo-žić slavi se Badnji dan. Na Bad-nji dan se ustaje rano, pre zore, i tada deda i unuk, najmlađi i najstariji muškarac iz kuće idu u šumu po Badnjak. Odmah po ustajanju u kući se loži vatra i pristavlja se pečenica, a žene pri-premaju kolače, torte i Božićnu trpezu. –Pre nego što sunce iza-đe, najstariji član porodice ide sa najmlađim muškim članom u šumu da bi porezali badnjak. Badnjak se nakon rezanja dono-si pred kuću i tu se drži do ve-čere kada se unosi u kuću i pali. Pošto u urbanim sredinama, nije izvodljivo da se Badnjak pali u kućama, on se organizovano pali u centru grada. Tim činom se održava tradicija i mladima pre-nosi poruka da badnjak simboli-še mir i sreću u porodici.- rekao je Milan Marodić, predsednik Srpskog kulturnog centra.
Prilikom odsecanja Bad-njaka, izgovara se molitva za zdravlje i sreću porodice. Iverak koji otpadne pri prvom udarcu se pokupi i čuva.
On se stavlja u karlicu što po-maže da se u njoj skuplja kaj-mak debeo kao iver, ili, ako se stavi na košnice onda niko neće moći pčelama da naudi. Nekada se prvi iver potapa u vodu koju oboleli piju radi ozdravljenja, dok se negde stavlja pod kvasac sa željom da u kući sve raste kao kvasac.
Jedan deo ivera se čuva u kući i veruje se da celoj poro-dici donosi mir i blagostanje. Badnjak se ka kući nosi na de-snom ramenu, a kada se done-se uspravi se pored ulaznih vra-ta i tu stoji do uveče kada ga
domaćin unosi u kuću. – Pri po-vratku iz šume u kojoj se sekao badnjak, domaćin ostavlja bad-njak ispred kuće. Badnjak se pre večere unosi u kuću. Za Voj-vodinu je specifično da se pored badnjaka, u kuću unosi i slama koja se razbaca po podu. Nakon
večere, po slami se prospu ora-si i bombone koje deca radosno skupljaju. Ovaj čin se zove piu-kanje jer podseća na ptice koje prikupljaju hranu. – rekao je Marodić.
Karakteristično za Božić je pravljenje česnice. Česnica je pogača koja se pravi od brašna vode i masti, bez kvasca. Najče-šće je mesi najstarija ukućanka prvog dana Božića, pre izlaska sunca. Zatim se okreće polivaju-ći se vinom i lomi se na onoliko
delova koliko ima ukućana. U testo za česnicu se ubaci novčić, pa onaj koga zapadnu prilikom lomljenja će, prema verovanju, imati novca, zdravlja i sreće to-kom cele godine. Međutim, na-čin pripreme česnice se u Vojvo-dini razlikuje od južne Srbije. –
U Vojvodini se česnica pripre-ma sa posnim korama, orasima, suvim grožđem i medom, dok se u južnoj Srbiji priprema kao po-sni hleb ili pogača. Razlog za to je životni standard koji je u Voj-vodini bio na višem nivou i do-stupnost sastojaka za pripremu česnice. Ljudi koji su živeli na selu nisu mogli lako da nabave sve sastojke. Ono što je prisut-no kod svake česnice je da do-maćica stavlja novčić u testo. Ko pronađe novčić, on se daruje a
prema verovanju imaće novca, zdravlja i sreće tokom cele godi-ne – rekao je Marodić
Zajedno sa badnjakom, do-maćin i njegovi sinovi unose u kuću i pečenicu i slamu. Muš-karci koji nose pečenicu na ra-žnju, uz reči "Dobro veče, sreć-no Badnje veče" stupaju desnom nogom preko praga, a u kući ih dočekuje domaćica koja posipa sa zobi domaćina i pečenicu iz-govarajući reči "Dobro veče! Če-stiti vi i vaša pečenica".
U srpskom narodu pečenica je najčešće mlado prase, dok u nekim krajevima to može biti i mlado jagnje i naziva se veselica. Na Badnje veče se unosi u kuću i naslanja na istočni zid gde osta-je do Božića kada se služi na Bo-žićnu trpezu. Na prazničnoj tr-pezi se ne sme naći pernata ži-vina jer ona simboliše nazado-vanje i rasturanje kuće zato što kljuca i baca zemlju iza sebe.
Položajnik je osoba koja prva ulazi u kuću na Božić. Stupa de-snom nogom preko praga, po-zdravlja ukućane rečima "Hri-stos se rodi", na šta mu oni od-govaraju "Vaistinu se rodi". Za-tim položajnik prilazi vatri i grančicom sa badnjaka je džara govoreći "Koliko varnica toliko parica, koliko varnica toliko sre-će i veselja" i dalje nabrajajući sve ono što misli da bi valjalo da se u domaćinovoj kući umnoži.
U Srbiji se Božić vekovima tradicionalno obeležava i pred-stavlja vrlo važan deo naše tra-dicije. No, mnogi, gotovo svi, narodni običaji počeli su da se gube u urbanim sredinama gde nema ni ognjišta, ni vatre, ni šume.
Sve je prilagođeno gradskom načinu života. Odlazak u šumu po badnjak, zamenjen je pija-cama ispunjenim prazničnom gužvom i, neretko, nervozom. Običaji se više ne prenose s ko-lena na koleno, što svedoči da-našnja mladež koja veoma malo zna o hrišćanskim i tradicional-nim običajima koji predstavlja-ju identitet jednog naroda.
- Vrlo je važno da sačuvamo našu tradiciju, da je prenesemo na našu decu i da je time saču-vamo od zaborava. To je jedini način da sačuvamo identitet na-šeg naroda i da sačuvamo po-rodicu koja predstavlja osnov-nu ćeliju iz koje sve potiče. Da-nas je vrlo teško očuvati tradici-ju. Mnogi žele da je unište kako bi je mogli menjati a samim tim i upravljati čovekom koji bez tradicije više nema svoj identi-tet. Zato je važno da se tradici-ja sačuva u svakoj porodici i da time svaki čovek zna ko je i oda-kle potiče. To ga čini snažnim i nepodložnim tuđim uticajima. – podsetio nas je Marodić
L. Marjanov
Sačuvajmo tradiciju od
zaborava!
Milan Marodić
grad6 Broj 974. januar 2019.
NOVE
•Ljudi su bogatstvo dr-žave, pa se radnička pra-va moraju i dalje štititi, na čemu je Samostalni sindi-kat radio i u minuloj godi-ni • Oko 1000 radnika ta-dašnje fabrike 29 Novem-bar u stečaju, nisu dobili nadoknade, pa je Sindikat uspeo da to reši u sporu sa državom i trebalo bi da do-biju oko 500 evra u prose-ku • Radnici Solida imaju isti problem, ali nisu člano-vi sindikata. Inicijativa oko minimalne cene rada od 300 evra, smanjila bi odliv stručnih kadrova, istakao je Milan Popović, predsed-nik Samostalnog sindikata Subotice.
Predsednik samostalnog sin-
dikata Subotice Milan Popović izrazio je zadovoljstvo rezultati-ma rada te organizacije u minu-loj godini, jer je već nekoliko go-dina u mnogo manjoj meri bilo borbe za isplatu plata, poreza i doprinosa, ali je rekao i da to na-meće i inicijativu, da se u nared-nom periodu poveća minimalna cena rada, bar na 300 evra i da se edukuju mladi ljudi oko ostva-rivanja radničkih prava i da se uključe u delovanje sindikata.
„Nije bilo većih problema u
protekloj godini, a bilo je poje-dinačnih slučajeva oko ugrožnih prava više pojedinaca, ali zabele-ženi su i pozitivni pomaci. Sindi-kat je u minulom periodu, u okvi-ru finansijskog plana, imao mini-malni broj taksi i korišćenja uslu-ga advokata u pravnih slučajevi-ma, jer većina sporova koje smo vodili su dobijeni, pa nismo mo-rali da plaćano troškove spora. Smatramo i to pomakom, uprkos praksi da dugo traju sudski pro-cesi”, naveo je Popović..
Sindikat je pokrenuo i pita-nje isplate zarada za otpuštanja radnika fabrike 29. Novembar, u vreme stečaja iz 1998. godine.
„ Fabrika je radila pre i tokom stečaja sa manje radnika. Otpre-mnine i zarade su dobili zaposle-ni iz drugog stečaja firme, to smo rešili kao sindikalna organizaci-ja. Međutim, zaposleni iz prvog stečaja nisu dobili svoje nado-knade, pa je Samostalni sindikat pokrenuo sa advokatima sudski spor oko tih radničkih potraži-vanja, koristeći i pravo primed-bi na dužinu spora. Pošto je fa-brika prodata, pa sredstava nije preostalo, morali smo preduze-ti mere da država to nadoknadi. Prve pozitivne presude stižu, pa verujemo da će oko 1000 radni-ka, koji su preko sindikata tražili nadoknadu tih prava i sredstava,
dobiti u proseku oko 500 evra, koje bi trebalo država da ispla-ti, kao obeštećenje za naknadu za suđenje u razumnom roku, ista-kao je Milan Popović, pred-sednik Samostalnog sindikata Subotice.
Popović je naglasio, da je ma-nje problema proteklih godi-na bilo sa firmama u privatnom sektoru.
„Nema sada toliko proble-ma sa privatnim sektorom, već su izraženiji u ustanovama i JP i JKP. To sve opet država plaća, pa bi trebalo ubrzati procese, kako bi ti zaposleni dobili svoje nado-knade i ostvarili i radnička pra-va. Iako nisu svi procesi i najpra-vedniji, ipak se postupa prema dokazima, a na narednoj konfe-renciji iznećemo detaljne rezul-tate Sindikata oko zastupanja in-teresa radnika 29. Novembra”.
U Sindikatu kažu da nerma-ju informacija oko nezvaničnih tvrdnji, da će država pokrenu-ti novi krug nadoknade staža za one radnike kojima nije ispla-ćen, ali navode da imaju slučaje-ve da im s eobraćaju radnici koji-ma nije povezan staž, pa su sami uplaćivali nedostajuća sredstva za staž, da bi obezbedili penziju.
„Ima firmi koje su otišle u ste-čaj, pa se radnici obraćaju da im se sporo nadoknađuju ta sred-stva koja su sami uplaćivali za staž, a najviše je tih problema u Solidu. Međutim u toj fabrici ne-maju sindikat, pa će morati sami da rešavaju problem”, kaže Iš-tvan Huđi, zamenik predsednika Samostalnog sindikata.
Milan Popović je rekao i da je poslednjih godina izražena poja-va da veći broj mladih školova-nih ljudi odlazi u inostranstvo,
zbog posla, pa postoji bojazan da će Subotica imati problem oko nedostatka stručnih kadrova u nekim oblastima.
„ Sindikat nema ulogu u pre-dizimanju mera i donošenju od-luka oko tih problema migraci-je radne snage, posebno mla-dih, ali jedino rešenje vidimo u preduzimanju mera da se po-digne cena rada u Srbiji pove-ća ozbiljnije4, da bi se zausta-vio odliv mladih ljudi iz zemlje. Smatramo da bi se smanjio od-liv, ako bi se obezbedila solid-na egzistencija u Srbiji, odno-sno ako bi sadašnji iznos mini-malca od 27.000 dinara bio po-većan bar na 300 evra, što je Sa-mostalni sindikat tražio još pre četiri godine. Smatramo da se ta cena rada može obezbediti u Srbiji, jer je u pitanju novčana masa koja je minimalna da bi obezbedila opstanak, rad i život mladim ljudima. Teško je proce-niti kolika je migracija, ali ima podataka da oko 2000 ljudi go-dišnje napušta samo Suboticu, u potrazi za boljom zaradom. Za pet godina je to deset hilja-da mladih ljudi koji napuštaju Grad, a ima potrebe za njihovim profilima”, istakao je predsed-nik samosdtalnog sindikata Su-botice Milan Popović.
N. Harminc Karanović
Godišnja konferencija Samostalnog sindikata Subotice
Povećanje minimalne cene rada, zaustavlja odliv kadrova!
Milan popović i Ištvan Huđi
Od 24. do 30. decembra 2018. u
Subotici se dogodilo 10 saobračajnih
nesreća
Četvoro povređenih
u četiri saobraćajne
nezgodeU periodu od 24. do 30. de-
cembra 2018. godine na područ-ju Policijske uprave u Subotici do-godilo se 10 saobraćajnih nezgo-da. U četiri saobraćajne nezgode dve osobe su teže povređene i dve osobe su lakše povređene dok je u šest saobraćajnih nezgoda pri-činjena samo materijalna šteta.U navedenom periodu, policija je podnela 35 zahteva za pokreta-nje prekršajnog postupka, izdato je 287 prekršajnih naloga i iz sao-braćaja su isključena četiri vozača od kojih je za četiri vozača odre-đena mera zadržavanja zbog teške ili potpune alkoholisanosti.U toku protekle nedelje, pripadnici Ode-ljenja za vanredne situacije u Su-botici imali su 11 intervencija.
N.H.K.
U sredu, 26. decembra, u Matici Srpskoj u Novom Sadu, održana je svečana dodela priznanja „Kapetan Miša Anastasijević“ koju su, za 2018. godinu, dobi-li Dr Nenad Ivanišević, di-rektor Gerontološkog cen-tra Subotica za unapređe-nje poslovnog ambijenta Vojvodine i Srbije i Predrag Petričević, vlasnik i direk-tor „SMB Gradnja“ Suboti-ca za Najboljeg preduzetni-ka u Vojvodini.
Nagrade „Kapetan Miša Ana-
stasijević“ dodeljuju se u okvi-ru projekta „Put ka vrhu“, koga već 18 godina uspešno realizuje Agencija Media Invent u sarad-nji sa Novosadskim i Beograd-skim Univerzitetom i Privred-nom komorom Vojvodine, pod pokroviteljstvom Privrednom komorom Srbije, dok je medij-ski pokrovitelj Radio- televizije Vojvodine.
Cilj projekta je afirmaci-ja privrednog stvaralaštva,
preduzetničke kulture i društve-nih vrednosti u celini.
Na svečanoj dodeli priznanja ,,Kapetan Miša Anastasijević" za Vojvodinu za 2018 godinu u Novom Sadu , nagradu su dobi-li Dr Nenad Ivanišević, direk-tor Gerontološkog centra Subo-tica za unapređenje poslovnog
ambijenta Vojvodine i Srbije i Predrag Pe-tričević, vlasnik i di-rektor „SMB Grad-nja“ Subotica za Naj-boljeg preduzetnika u Vojvodini.
Nagrađeno je ukupno 20 kompa-nija, malih i sred-njih preduzeća, pri-vrednika i preduzet-nika, ali i ustanova i
stvaralaca iz cele AP Vojvodine, koji se ističu svojim entuzijaz-mom i poslovnom vizijom.
Nagrada se sastoji od Pove-lje i Zlatnika dunavskog Kape-tana Miše Anastasijevića, pr-vog srpskog preduzetnika iz 19. veka i velikog dobrotvora i zadužbinara.
Priznanje je umetničko delo Ljubiše Mančića,akademskog vajara iz Beograda.
L. M.
Svečana dodela priznanja „Kapetan Miša Anastasijević“ za Vojvodinu 26.12.2018,
Matica Srpska
Put ka vrhu
Nenad Ivanišević (desno)
Predrag Petričević (desno)
NOVE kultura 7Broj 974. januar 2019.
Tokom Novogodišnjih prazni-ka, Služba Hitne medicinske po-moći imala je mnogo intervenci-ja po pozivima građana, a naj-više su pozivali oni koji su bili u preterano alkoholisanom stanju. Jedan od njih je čak napao radni-ke Službe, ali su oni pokazali pre svega profesionalnost u svom po-slu, ostajući pribrani, potvrđe-no nam je u subotičkom Domu zdravlja.
Iz Službe Hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Subotica saopšteno je, da je u periodu od 31.12. do 2. 1. ove godine, bilo 90 intervencija na terenu, a zabeležen je i veliki broj terenskih intervencija.
- U novogodišnjoj noći, 31. decembra, bilo je 30 intervencija na terenu, a u am-bulanti smo pregledali 45 osoba. Nared-nog dana, 1. januara, naša Služba imala je 27 terena, od toga 1 saobraćajna nesre-ća sa 2 povređena i 1 lažni poziv na koji je izašla i policija. 2. januara imali smo čak
33 terena ponovo - rekla je dr Verica Dro-njak, piar Doma zdravlja Subotica.
Kako navode u Hitnoj službi, najviše jav-ljanja građana bilo je zbog uobičajenih sta-nja, bolesti i povreda, i nešto više intervenci-ja zbog napitih stanja. Za ovaj period bila su i 3 akutna infarkta miokarda( STEMI) koja su prevezena u IKVB u Sremsku Kamenicu.
Prema rečima Ivanke Beoković, di-rektora Doma zdravlja Subotica, period za novogodišnje praznike je nažalost obele-žio i napad na radnike Hitne pomoći 1.
januara oko 3 časa i 20 minuta po pono-ći , od strane nepoznatih lica u napitom stanju . Incident se dogodio uz verbalne napade i vređanje zaposlenih ,zahtevajući neodložno zbrinjavanje, pri tome ne vode-ći računa da se u ambulanti nalaze i dru-gi pacijenti. Na kraju su i fizički nasrnuli na tehničare hitne. Neke kolege su zatra-žile pomoć na urgentnom odeljenju Opšte bolnice Subotica. O nemilom događaju je obaveštena i policija, stoji u izjavi direkto-ra Doma zdravlja. A. Šiška
Tokom novogodišnjih praznika, Služba Hitne medicinske pomoći Doma zdravlja imala pune ruke posla
Napadnuti radnici Službe Hitne pomoći
Rad kolonije predstavio je sli-kar Ivan Šarčević – Šarac:
– Brižljivo se trudimo da odaberemo kvalitetne umetni-ke, i svake godine smo sve bo-lji i bolji, vidi se to po kvalite-tu slika. Kao jedan od učesnika
od prve kolonije, ali i organiza-tor kroz odabir slikara, nisam ni očekivao da će se ovo ovako razviti. Imamo sada i već jedan impozantan broj slika sa kolo-nija – kazao je Ivan Šarčević.
Izložbu svečano otvorio
Veljko Vojnić, predsednik „Bunjevačke matice”, a isko-ristio je i priliku da prisutne obavesti o najznačajnijim ak-tivnostima u protekloj, 2018. godini.
– Važno nam je da budemo
stožer kulturnih dešavanj u Subotici. Što se klonije tiče, ova, šesta po redu, sigurno je najjača do sada. Okupila je slikare iz cele Srbije, njih dvanaest. Važno nam je da su radile i tri slamarke, trudi-mo se da na taj način održi-mo tradiciju i ovo specifično obeležje Bunjevaca – istakao je Vojnić i dodao da je u pla-nu da se u 2019. godini pri-premi izložba svih slika koje „Bunjevačka matica” posedu-je u svom fundusu, ali i ret-kih knjiga.
N. S.
Promovisane slike sa likovne kolonije „Bunjevačke matice”
Izložba zakraj godine
U petak, 28. decembra, održana je
izložba slika nastalih na šestoj kolo-
niji „Bunjevačke matice”. Predstav-
ljeni su radovi slikara i slamarskih
umetnica, a bila je to prilika i da se
predstavi slika – portert Stipana Ma-
tijevića, Bunjevca, prvog gradona-
čelnika Subotice nakon Prvog svet-
skog rata, a o ulozi i značaju Matije-
vića govorio je Ivan Sedlak, počasni
predsednik „Bunjevačke matice”.
Veljko Vojnić
Portret Stipana Matijevića
NOVEponos Subotice8 Broj 974. januar 2019.
Za Mihajla kažu da je pionir svoje generacije. Izrazito je na-predan na polju srpskog jezika i književnosti, istorije i geografije. Iz ovih predmeta je na takmiče-njima pokazao veliki uspeh i us-peo je da se plasira na republičko takmičenje. Prošle godine je bio u Petnici iz oblasti istorije, dok je 2016. godine pohađao Lernju na-učnu školu, gde su 12 uopštenih nauka spojene u jedan seminar. Kako se u Petnici, pre svega, ne-guje samoinicijativnost i volja za radom, Mihajla je želja za radom i dokazivanjem dovela do velikog uspeha.
Knjiga kao prijatelj, inspiracija i učitelj
Tvrdnju da se ljubav pre-ma knjigama prenosi sa rodi-telja na decu dokazao je Mihaj-lo. Njegova majka je učiteljica i voli da čita knjige. Pored nje, Mi-hajlo je zavoleo da čita, a knji-ga mu je postala prijatelj, inspi-racija i učitelj. Često mu služi kao lekcija, vrlo korisna i prak-tična, koja mu pruža konkret-ne informacije. U svakom sluča-ju, ona mu pomaže da otvori svoj um za nove ideje i nove poglede na svet. –Moja majka je učitelji-ca i mnogo čita, pa sam tu osobi-nu nasledio od nje. Najviše volim da čitam romane klasike, a omi-ljeni pisci su mi Viktor Igo, Nje-goš i Ivo Andrić. Knjigu „Gorski vjenac“ sam više puta pročitao. Sviđa mi se opis našeg naciona-lizma i srpskog naciona, kao i na-čin na koji Njegoš opisuje borbu između Srba i Poturica. Iako Nje-goša danas smatraju genocidnim piscem, mislim da to nije isprav-no jer on opisuje sve pozitivne i negativne osobine, kako turskog tako i srpskog naroda. – rekao je
Mihajlo i dodao da je njemu knjiga pomogla da poboljša svoj voka-bular, razvije kritičko mišljenje i proširi svo-je znanje.
Fasciniran delom ruskog generala
Kutuzova
Iz predmeta Geogra-fija, je u Osnovnoj ško-li učestvovao na takmi-čenju i zabeležio veliki uspeh. Od 100 maksi-malnih bodova, Mihaj-lo je osvojio 92. Omi-ljeni deo iz ovog pred-meta su mu karte, po-sebno istorijske jer je istorija njegova velika ljubav. Zaljubljenik je u period Novog veka i Savremenog doba, od Francuske revoluci-je do Drugog svetskog rata. - Deo iz istorije koji me je posebno za-interesovao je Napole-onova invazija Rusije iz 1812. godine. U tom istorijskom događaju me je fascinirala ruska taktika spaljivanja ze-mlje i činjenica koliko hrabar mora da bude čovek poput čuvenog ruskog generala Kutu-zova, pa da spali čita-vu svoju zemlju kako neprijatelj ne bi došao do hrane i teritorije i kako država ne bi kapi-tulirala. On je podredio sve da pobedi država i da se spasi od ropstva. To je jedna od istorij-skih scena koje su mi često u mislima.- re-kao je Mihajlo i istakao
da čovek može mnogo da nauči iz istorije jer se ona uvek iznova ponavlja i smatra da ko ne može da gleda u prošlost, ne može da gleda ni u budućnost.
Svojim znanjem animira drugare u razredu
U slobodno vreme, Miha-jlo voli da se druži sa svojim vršnjacima, da igra košarku i naravno, da čita knjige. Za nje-ga kažu da je divno dete koje se posebno ističe zbog dobrih karakternih osobina. – Miha-jlo je izuzetno komunikativan i društven, otvoren je za nove ide-je i dobro funkcioniše u timu. Za njega mogu da kažem da je vrlo samostalan i da argumentovano izlaže svoje stavove. Svojim znan-jem vešto ume da animira druga-re u razredu. Izuzetno je načitan i svestran, veliki je poznavalac istorije, geografije i književnosti. Prati politička dešavanja kako u zemlji tako i u svetu. Zbog nje-govih karakternih karakteris-tika, jednoglasno je izabran za predsednika odeljenja i tu funk-ciju savesno obavlja. – istakla je Gordana Budanović, profe-sorka engleskog jezika i razred-ni starešina 1.a odeljenja.
Kao najveću podršku, Mihajlo navodi svoje roditelje i celu poro-dicu koja mu nesebično pomaže da ostvari sve svoje namere, po-sebno kada je u pitanju neko takmičenje ili odlazak u Petnicu.
Želja mu je da posle završene Gimnazije studira Političke nauke ili istoriju, da putuje po Evropi i da obiđe sva istorijska mesta o kojima je čitao. Jedno-ga dana, završiće doktorske stu-dije i postaće profesor kako bi mogao da prenese svoje znanje drugima.
L. Marjanov
Mihajlo Botić, učenik „Gimnazije“ Svetozar Marković
zaljubljenik u istoriju i
književnostMihajlo Botić je odličan učenik drugog razreda Gimnazi-
je „Svetozar Marković“ u Subotici. Izrazito je napredan
na polju srpskog jezika i književnosti, istorije i geogra-
fije. Mnogo čita. Omiljeni pisci su mu Viktor Igo, Njegoš
i Ivo Andrić. Knjiga mu je pomogla da poboljša svoj vo-
kabular, razvije kritičko mišljenje i proširi svoje znanje.
Izuzetno je načitan i svestran.
Ovu rubriku podržava grad Subotica
NOVE subotičarije 9Broj 974. januar 2019.
Istorija grada zabe-
ležena na 30.000 fo-
tografija i 22 ama-
terska filma. Najvi-
še je crno-belih fo-
tografija napravlje-
nih pre pola i
više veka koje u
sebi nose nešto
nostalgično. Na
filmskoj traci
zabeleženo kako
Subotičani pla-
ču kad je tram-
vaj vozio svoj
poslednji životni
put u gradu. Bo-
gata arhiva mi-
nulih vremena
biće data na po-
klon Istorijskom
muzeju. Tu smo kod Ognjena
Aleksića(81) na Aleji Maršala Tita 22. Fioke i police u njegovom sta-nu prepune su istorije grada za-pisane na 30.000 fotografija i 22 amaterska filma o događajima koji su davno prošli. A to je samo jedna petina digitalizovanog
materijala koje u svojoj bogatoj arhivi čuva Ognjen Aleksić, veli-ki zaljubljenik filmske trake i fo-tografije. Ako jedna fotografi-ja zamenjuje 1.800 reči, može se samo pretpostaviti koliku nam je fotografsku i filmsku priču za is-toriju ovog grada ostavio Aleksić. Za šest decenija, koliko se bavi ovim poslom, njegove fotografi-je pričaju priču o značajnim gra-dskim događajima u kojima je bio svedok. Uvek u pravom trenutku
na pravom mestu.-Vreme kad sam ja pravio fo-
tografiju i ovo sadašnje su kao nebo i zemlja,-priseća se svojih početaka davne 1964.godine Ogn-jen Aleksić. Apsurd i „bum revolu-cija“ u ovoj oblasti je nastao kada su svi stanovnici zemaljske kugle postali fotoreporteri i video sni-matelji. Sada svaki čovek u svetu u svom džepu ima telefon, fotoa-parat i kameru i to sve u jednom malom kompaktivnom pakovan-ju. To znači da svaki vama bit-ni trenutak može biti zabeležen. Čovekov mozak to nekada nije mogao ni sanjati. A pre 60 godina ja sam bio među retkima u Subo-tici koji su imali malo bolje fotoa-parate, kao što su „Praktikum“ ili „Jašiku“ a od kamera „Ladu 2H8“ i „Vinetu 5“. Da bi se došlo do fo-tografije, moralo se dugo čekati, prvo da se „ispucaju“ svih 37 fo-tografija na „Kodak“ filmu, a onda da se ravije film. Međeri i ja prvi smo u Subotici pravili kolor foto-grafije, a da se razvije kolor film morao si čekati najmanje 45 mi-nuta. Prve kolor filmove, slali smo čak u Švajcarsku na razvijan-je. Zato moje crno-bele fotografi-je i one u boji iz tih starij vreme-na imaju svoju vrednost i draž i u
sebe nose nešto nostalgično“.Danas stariji Subotičani a
i oni mlađi sa setom mogu na društvenim mrežama da gleda-ju amaterske filmove Ognjena Aleksić o otvorenim tramvajima koji od grada do Palića voze putni-ke na pune plaže palićkog jezera.
-Bilo je to 2.aprila 1974.godi-ne, kada su Subotičani masovno izašli na ulice da se oproste od tra-mvaja koji su tog dana vozili pos-lednji „počasni krug“,- priseća se
Aleksić. Mnogi od tadašnjih fotografa trudili su se da dobro uslikaju tramvaje okićene cvećem, a ja sam „lovio“ lica ljudi koji su plakali za tramvajem. Sli-kao sam i konduktere koji zadnji put povlače tramva-jska zvona koja će tog dana zauvek utihnuti. Moje fo-tografije pričaju priču o toj „žalosti“ Subotičana. I na-rod se nikada neće pomiriti sa tom bezumnom odlukom ondašnje vlasti, koja se pra-vdala ekonomskom neis-plativosti tramvaja. A Subotičani su se tramva-jem do njegovg ukidanja vozli punih 75.godina. Tra-mvajski prevoz imali su pre Beograda“.
A na fotografskoj i fil-mskoj traci, Ognjen Aleksić, koji se poslom fotografa i snimatelja iz hobija i velike
ljubavi prema fotografiji bavi više od pola veka, ima puno događaja koji su obeležili istoriju ovog gra-da. ORA „Palić“(Omladinske rad-ne akcije na Paliću), svečana otva-ranja fabrika kojih više nema, snimanje pozorišnih predstava, nošenje kroz grad Štafete Mlados-ti, sportske igre SOŠOV, žetvene svečanosti „Dužijanca“ a po
potrebi pratio je i ondašnjeg Pre-dsednika vlade Vojvodine Nikolu Kmezića, kad je dolazio u Suboticu ili odlazio u posetu Mađarskoj.
-Imam „pun kofer“ tih zapisa, ali šta vredi kad se firme i ustano-ve malo intersuju za ovu istoriju,
-kaže Aleksić. Ovi novi direkto-ri ponašaju se tako kao da je sve počelo od njih, kad su oni izabra-ni za direktora. Šta je ranije bilo, to ih ne interesuje. Evo na primer, imam skoro pedeset godina isto-rije subotičkog Crvenog krsta, ali njih to sada ne interesuje iako sve nudim džabe. Ili, fil sa svečanog otvaranja Gerontološkog centra
1977.godine. Ni to nikoga ne inte-resuje. Zato sam odlučio da većinu ovih filmova i fotografija poklonim Istorijskom muzeju u Subotici. Si-gurno sam jedini u Subotici a ve-rovatno i u Vojvodini, gde sam da-vne 1973.godine, za potrebe Sus-reta hirurga Jugoslavije, snimio u subotičkoj bolnici fil o operaci-ji vena dr. Lasla Kočika“.
Ognjen Aleksić za svoje amater-ske filmove, koje je snimao kako kaže samo za svoju „dušu“ do-bio je brojna priznanja i nagrade. Tako je za film Žetvene svečanosti “Dužijanca“ u Subotici na festiva-lu ŽISEL u Omoljici dobio Zlatni suncokret a za film Makovi, bron-zanu medalju.
-Film Makovi, koji govori o prolaznosti života snimio sam sasvim slučajno, -kaže Ognjen Aleksić. Sve mogu da zabora-vim, ali kameru i fotoaparat nika-ko. Tako sam, davnih sedamde-setih, jednom prilikom išao služ-beno u Novi Sad i primetim kod Žednika da se jedna njiva crve-ni od makova(bulki). Samnom u kolima, bila je Verica Angelo-vska, aktivistkinja subotičkog Cr-venog krsta i medicinska sestra. Zamolio sam je da uđe u to pol-je makova i da bere bulke. Narav-no to sam sve snimio. Sledeće go-dine, kad smo tuda prolazili video sam da nema nigde makova i da se na toj njivi povijalo zrelo klasje pšenice. Snimili smo i taj detalj i o tome uz odličnu muziku napravi-li odličan amaterski film o prolaz-nosti života“.
Milutin Mitrić
Ognjen Aleksić, više od pola veka kamerom i fotoaparatom beležio istoriju gradu
Svaka fotografija ima priču
ZABRANJENO LIZANJE KARATAOgnjen Aleksić, fotoreporter iz hobija, ne može da prežali što
svojevremeno nije fotografisao ili snimio na traci Pravilnik o po-našanju osoblja, vozača i konduktera, koji je bio vidno istaknut kraj zadnjih ulaznih vrata u tramvaj.
U Pravilniku, donetom još 1927.godine stoji: “da vagoni mo-raju biti čisti, vozač ne sme zvonom da požuruje putnike i kon-dukteri ne smeju da ližu karte“. U ovom Pravilniku, vozačima je bilo zabranjeno da naglo koče, a ako tramvaj krivicom osoblja stoji duže od dva minuta na jednom mestu, putnici imaju pravo da traže nazad novac za plaćenu kartu.
LJUDI TRAŽE FOTKE
-I dok se preduzeća i usta-nove mnogo ne interesu-ju za istoriju koju sam bele-žio na filmskoj traci, Suboti-čani se masovno prepozna-ju na mojim fotografijama koje objavljujem na društve-nim mrežama i traže ih da im bude uspomena na dane kad su bili mladi. Kad sam nedavno objavio fil i fotogra-fije o poseti „Bunjevačkog kola“ Strugi, brojni stanov-nici ovog makedonskog gra-da su se prepoznali i uputili mi reči zahvalnosti za saču-vanu istoriju od pre 60 godi-na“,- kaže Ognjen Aleksić.
Ognjen Aleksić
grad10 Broj 974. januar 2019.
NOVE
Tradicionalni novogodišnji prijem za medi-je na kraju kalendarske godine održan je u pre-ss centru Gradske kuće gde su se gradonačelnik Bogdan Laban i predsednik Skupštine grada Ti-vadar Bunford, zahvalili medijima na blagovre-menom, nepristrasnom i objektivnom izvešta-vanju građana.
Želim vam srećne novogodišnje praznike i puno us-peha u vašem poslu. Moram da naglasim da smo svi
zajedno radili tokom 2018. godine na izuzetan način. Na vreme je javnost informisana o svim aktivnostima lokalne samouprave i siguran sam da ćemo tako na-staviti. Ovo je bila jedna uspešna godina, projekti koji su imali višegodišnja kašnjenja su završeni, neki su na pola puta, a neke ćemo završiti do 2020. godine a tu posebno mislim na Y krak, Narodno pozorište i Banju Palić, koju želimo da vratimo među lidere banjskog tu-rizma u Srbiji.“ izjavio je gradonačelnik Subotice Bog-dan Laban
U ime Skupštine grada obratio se Tivadar Bunford rečima zahvalnosti za izveštavanje medija tokom 2018. godine.
„Hvala vam što ste u 2018. godini izveštavali građane Subotice nepristrasno i objektivno o svim događanjima u našem gradu i u Skupštini. Želim vam srećnu i uspeš-nu novu godinu kao i da naredne godine nastavimo ova-ko uspešnu saradnju.“ istakao je Tivadar Bunford, pred-sednik Skupštine grada.
B. Nikolić
Gradonačelnik Laban i predsednik Skupštine grada Bunford zahvalili se medijima
Održan tradicionalni novogodišnji prijem za medije
•Subotičani su
pokazali izuzet-
nu empatiju pre-
ma mališanima
sa Kosova i Me-
tohije, uključili
se u akciju priku-
pljanja igračaka
i slatkiša sa orga-
nizacijom „Svi za
Kosmet”, a oče-
kuje se da iz više
gradova u Srbi-
ji za Božić mališanima
biti dopremljeno bar
tri hiljade paketića!
Humanitarna organizacija „Svi za Kosmet” već tradicionalno če-tvrtu godinu brine o deci iz enkla-ve, sa Kosova i Metohije, za koje or-ganizuje pakete igračaka i slatkiša, a svi ljudi dobre volje uključili su se u akciju darivanja.
Paketiće za decu sa Kosova i Metohije iz or-ganizacije „Svi za Ko-smet” počeli da su priku-pljaju nakon što je odi-gran stoni fudbal u ma-nifestaciji Igraj za Ko-smet. Subotičani su se pridružili humanitarnoj -urci u decembru mse-cu, gde su priložili svo-je darove za decu iz juž-
ne Pokrajine.Siniša Lalić iz organizacije „Svi
za Kosmet” ističe da se i dečja igra-onica iz centra Subotice uključila u akciju pomoći i darivanja, a ve-liki broj vernika je takođe humani-tarno podržao sakupljanje darova
za decu, a svemu je blagoslov dao i episkop Bački Irinej, kako bi i ma-lišani na Kosovu osetili blagodeti praznika.
Nakon i druge humanitarne žur-ke u jednom od subotičkih lokala, organizatori očekuju da se prikupi između dve i tri hiljade poklon pa-ketića, a u akciju se uključilo skoro dvadeset gradova iz čitave Srbija, pa je realno da se plan i ispuni.
„Pakete pomoći sa slatkišima i igračkama ćemo razdeliti deci u en-klavama, u drugoj polovini janua-ra, a paketi poklona iz Subotice već su transportovani za Beograd, oda-kle je i krenula akcija”, kazao je La-lić i dodao da je prošle godine us-pešnom akcijom mališanima u 67
enklava sa Kosova i metohije uru-čeno 2330 paketića.
On je istakao i lično zadovoljstvo što su Subotičani pokazali empati-ju prema deci sa Kosova i Metohi-je, uključili se u darivanje, želeći da i njih obraduju za Božić i Novu go-dinu, posebno u situaciji kada roba iz Srbije teško dolazi do porodica u južnoj Pokrajini.
Pomoć je prikupljana i u Repu-blici Srpskoj, u Banja Luci, Doboju, Bijeljini, Brčkom i Vukovaru, pa su očekivanja da će ove godine još više mališana biti obradovano, poseb-no što su paketi iz Srbije simbolič-no prikupljeni u znaku pomoći ali i obeležavanja Božića.
N. H.K.
Organizacija Svi za Kosmet organbizovala četvrtu humanitarnu akciju
Darovi za decu sa Kosova i Metohije
NOVE grad 11Broj 974. januar 2019.
U ovoj ustanovi biće prošire-ni kapaciteti centralne kuhinje
zbog povećanog broja upisane dece. Pored proširenja kuhinje,
proširiće se i trpezarija objek-ta “Šumice”, a na spratu će
biti kancelarija za zaposlene u kuhinji.
U centralnoj kuhinji PU „Naša radost“ koja je stara više od tri decenije, svakodnevno se pri-prema 12 hiljada obroka za 4.000 dece koja su smeštena u 55 vrtića, premda je njen kapa-citet, prema projektu, predviđen za ishranu 450 mališana. Kako bi kvalitet života dece bio na višem nivou neophodno je da se njihovi obroci pripremaju na kvalitetan način i u higijenski adekvatnim uslovima. U ovoj kuhinji biće pri-premani obroci i za decu koja su alergična na pojedine namirnice.
Naziv ove populacione mere
je “Usklađivanje rada i roditelj-stva”, što podrazumeva da će dete u Predškolskoj ustanovi “Naša radost” dobiti kvalitetan obrok, a roditelj će biti opušten i siguran da će njegovo dete dobiti na vreme kvalitetan obrok. Jav-na nabavka je završena, usko-ro će biti potpisan ugovor sa iza-branim izvođačem, a radovi će, prema očekivanjima nadlež-nih, početi s proleća 2019. godi-ne. Opredeljena sredstva dovolj-na su za prvu fazu radova, odno-sno rekonstrukciju centralne ku-hinje, a opremanje je predviđeno u drugoj fazi.
L. M.
U centralnu kuhinje "Naše radosti" uloženo 26 miliona dinara
Proširuju se kapaciteti centralne kuhinje “Naše radosti”
Za rekonstrukciju centralne kuhinje Predškolske usta-
nove “Naša radost” u okviru projekta, Kabineta ministra
bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu
politiku, a na osnovu ugovora o sufinansiranju mera po-
pulacione politike sklopljenog sa gradom Subotica, biće
uloženo oko 26 miliona dinara, od čega je učešće grada
Subotice 5,2 miliona dinara.
Sa novom godinom počinje jedno potpuno novo razdoblje za životinje u Srbiji
Za Srbiju bez krzna Pored tradicionalnog dočeka Nove kalendarske godi-
ne, Srbija u 2019. godinu ulazi sa jednom ogromnom po-bedom i jednim velikim razlogom za slavlje. Nakon 10 go-dina čekanja, konačno je i u Srbiji stupila na snagu zabra-na uzgoja životinja radi proizvodnje krzna.
Ova zabrana inicirana je Zakonom o dobrobiti životinja još 2009. godine čime je zabranjeno „držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i liša-vanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože“ što je većina građana pozdravila, uz podršku udruženja koja su brojnim kampanjama i javnim akcijama radila na tome da i Srbija bude ze-mlja u kojoj životinje neće biti ubijane radi krzna.Udruženje za zašti-tu i prava životinja Sloboda za životinje, 5. maja ove godine, intenzi-viralo je kampanju Za Srbiju bez krzna sa ciljem da se građani edu-kuju i informišu, kao i da se skrene pažnja nadležnima na važnost po-stojanja i primene ovakve zabrane. Od 1. januara 2019. sve preostale farme „krznašica“ u Srbiji postaju ilegalne, a kazne za nepoštovanje zabrane iznose od 100.000 do 1.000.000 dinara.
Činčile su jedina vrsta koja se u Srbiji uzgajala radi dobijanja kr-zna, a godišnje je ubijano preko 12 hiljada ovih životinja. Većina uz-gajivača je tokom prelaznog perioda zatvorila svoje farme i preorijen-tisala se na druge privredne grane, u potpunosti ispoštovavši Zakon. Međutim, nekolicina preostalih uzgajivača pokušavala je da sruši za-konsku zabranu, s ciljem da se otvore farmama kuna koje bi u Srbi-ju dolazile iz zemalja koje su svoj zakon ispoštovale, a uzgoj krznaši-ca zabranile. U Evropi zabrana uzgoja životinja radi proizvodnje kr-zna primjenjuje se u Velikoj Britaniji, Austriji, Makedoniji, Sloveni-ji, Belgiji, Nemačkoj, Švedskoj, Hrvatskoj i Luksemburgu. Propisa-ne zabrane s prelaznim periodima koji su u toku postoje u Holandi-ji, Češkoj, Norveškoj, Danskoj. U Španiji je zabranjeno otvaranje far-mi krznašica iz ekoloških razloga. Švajcarska nema formalnu zabra-nu, ali jako strogi propisi držanja životinja za potrebe dobijanja kr-zna ne dozvoljavaju uzgoj.
J. Tonković
U ponedeljak, 24. de-cembra 2018. godi-ne, Srpsko filozof-sko društvo je dodeli-lo ZAHVALNICU Dra-ganu Krstiću, profeso-ru Gimnazije ,,Sveto-zar Marković“ Suboti-ca, za značajan dopri-nos na razvoju i afir-maciji filozofske kul-ture u Srbiji. Ovo vi-soko priznanje je do-deljeno profesoru Kr-stiću povodom velikog jubileja – 120 godina od osnivanja Srpskog filozofskog društva.
- U svom radnom veku dobio sam tri visoka priznanja: Kultur-no-prosvetna zajednica Opšti-ne Subotica, 21. maja 2003. do-delila mi je specijalno priznanje ,,Dr Ferenc Bodrogvari“, za svo-ju prvu knjigu ,,Tajna umetnosti“ i realizaciju tribine ,,Dijalog“, 7. decembra 2017. godine sam pro-glašen počasnim članom Estetič-kog društva Srbije (jedini sam gi-mnazijski, tj. srednjoškolski pro-fesor u Srbiji kome je dodeljena ova titula), a sada sam dobio Za-hvalnicu koju su dobile najzna-čajnije institucije (Srpska akade-mija nauka, Filozofski fakultet u Beogradu, Bogoslovski fakultet u Beogradu itd.) i pojedinci (Prof.
dr Bogoljub Šijaković, profesor Bogoslovskog fakulteta u Beo-gradu, profesor Branko Stame-nović, osnivač čuvene letnje filo-zofske škole FELIX ROMULIA-NA itd.)- istakao je prof Dragan Krstić i dodao da mu ovo visoko priznanje čini veliku čast, ali ono
je, ujedno, i velika čast za subo-tičku Gimnaziju, koju je svojim radom uveo u Istoriju srpske fi-lozofije, a sadašnjim i budućim kolegama, naročito filozofima, postavio visoke standarde.
L. Marjanov
Priznanje za značajan doprinos na razvoju i afirmaciji filozofske kulture u Srbiji
Visoko priznanje za profesora Dragana Krstića
dešavanja12 Broj 974. januar 2019.
NOVE
U četvrtak, 27. de-
cembra, Kulinarska
federacija Srbije pro-
slavila je Novu 2019.
godinu u restora-
nu „Dvor“ i istovre-
meno organizovala
humanitarnu akciju
„Novogodišnji pake-
tići“ za decu iz usta-
nove „Kolevka“. Or-
ganizaciji proslave i
humanitarne akcije
takođe su doprineli i
restoran „Dvor“ kao
i italijanski restoran
„Mozzarella Osteria“
iz Beograda. Prosla-
va je bila upriličena
i prisustvom Ljubi-
ce Komlenić, najbo-
ljeg ženskog šefa u
Italiji i svetskog su-
dije sa kategorijom
A, koja je ovom prili-
kom uručila diplomu
Top Italian Chef Ser-
bia čuvenom kuvaru
Dejanu Stankoviću.
Kulinarska federacija Srbi-je inače svake godine organizu-je svečanu večeru povodom Nove godine, a ove godine, u dogo-voru vlasnika restorana „Dvor“ Gorana Vukadinovića i Deja-na Stankovića, održana je upra-vo ovde.
-Povod našeg okupljanja je proslava Nove godine. Kao Kuli-narska federacija Srbije odlučili smo da to ne bude Beograd, nego da dođemo mi u Suboticu. Mi upravo želimo da radimo kao ku-vari, a kuvari pripadaju struktu-ri ljudi koji ne poznaju granice, mi ne poznajemo granice, ne po-znajemo nacije, mi smo širokog srca i rešili smo da napravimo tu novogodišnju proslavu u Subo-tici. Pošto je Goran neko ko je u celu tu priču ušao otvorenog srca,
neko ko ima nameru da ulaže u gastronomiju i da stvara jednu novu sliku gastronomije u Srbiji zato što to Srbija zaslužuje. Nis-mo se odazvali u velikom bro-ju pošto su novogodišnje pros-lave, ugostitelji su sada najviše opterećeni, masa ljudi koji nisu došli i te kako su učestvovali u podeli paketića i dali svoj dopri-nos – istakao je Dejan Stanković, predsednik Kulinarske federacije Srbije, glavni kuvar italijanskog restorana „Mozzarella Osteria“ i vlasnik brojnih sertifikata i pri-znanja o poznavanju italijanske kuhinje.
Prema rečima Ljubice Komlenić, koordinatora nacio-nalnih i internacionalnih top 200 Italian Chef, ova prilika je ve-oma važna jer se radi i o jednoj nominaciji, nominaciji koja ne može da se kupi, već se dobija po zasluzi.
-Ovde smo da dodelimo diplo-mu Top Italian Chef Serbia. Šef daje nominaciju za jednog šefa u Srbiji i to je Dejan Stanković po zasluzi. Ovo je prvi put, prva diploma u Srbiji, odnosno prva dodela ovakvog tipa u Srbiji. Ja imam puno učenika u Srbiji ko-jima će biti mnogo, mnogo teže nego Dejanu Stankoviću, jer ja od svojih učenika tražim perfek-ciju. Juče i danas sam imala pri-liku da posetim restoran u Beo-gradu u kojem Dejan radi, gde sam probala njegovu hranu koja sto posto prati i odgovara for-mi restorana koja je jako bitna. Tehnika koju on radi je perfekt-na. Došli smo u Suboticu, to mi je posebno iskustvo pošto mi je os-talo u sećanju iz detinjstva, cen-tar grada Subotice je prelep koji uvek ostaje u srcu, da posetimo restoran „Dvor“, čiji gazda je je-dan od retkih gazda u Srbiji koji prati kulinarstvo, koji daje sto posto odrešene ruke kulinarstvu a to je jako bitno. Gazda je jed-na stvar, šef kuhinje druga stvar i svi zajedno treba da idu, kono-bari, kuvari, gazde, ali svako tre-ba da radi svoju profesiju, jer ako kuvar ne može da ima odrešene
ruke da radi svoju profesiju kako treba ne može ni da postigne re-zultat koji je trebao da postigne – rekla je Ljubica Komlenić.
Ljubica Komlenić rođena je u Baču, završila je tri fakulteta, jedi-na je žena na svetu koja je svetski sudija sa kategorijom A, što pre-dstavlja maksimum koji se može ostvariti u karijeri za kuhinju i za poslastičarstvo. Majka je tro-je dece a već 27 godina živi i radi u Italiji. Za Ljubicu ne postoji ni-jedan specijalitet, već ogromno srce, ljubav kao tajni začin posto-ji u svim njenim receptima.
-Pripremljeni smo od a do š, od predjela do slastičarstva, ali sa jako puno učenja iza toga, po-što je jako bitna teorija u svemu tome i teorija mora da prati prak-tičnost i obrnuto jer jedno bez drugog ne može da dovede do re-zultata. Volim da kuvam sve i sve što radim radim sa ljubavlju. Vo-
lim da se vratim u detinjstvo, na naš riblji paprikaš, a najbolje me-sto gde mogu da dođem je upra-vo ovde kod gospodina Gorana u restoran, da probam taj riblji pa-prikaš i da me vrati u detinjstvo – kaže Ljubica. Ona nema svoj re-storan, niti želi da ga ima, jer bi je to vezalo za jedno mesto, a pošto radi konsalting po celom svetu za tehnologiju kulinarstva, to joj
omogućuje da konstantno putu-je u čemu Ljubica uživa. Ima jako veliku veru i smatra da se u živo-tu ništa ne dešava slučajno.
-Posetila sam pravoslavni ma-nastir Lepavina, blizu Zagreba, gde je promenjen moj život. Desi se da ja imam ikonu na telefonu Presvete Bogorodice Lepavinske i Dejan Stanković na svom tele-fonu ima ikonu od Presvete Bo-gorodice Lepavinske, ništa se ne desi slučajno, uvek neko od gore spoji to sve kako treba.
Ljubica Komlenić pohvalila je Gorana Radivojevića, profesora na fakultetu u Novom Sadu, de-partment za geografiju, turizam i hotelijerstvo i predsednika upra-vnog odbora Asocijacije šefova kuvara Srbije, za izuzetan rad i trud.
-Trudim se da prenosim svo-je znanje i iskustva na mlađe i to nam je svima osnovni motiv, da napravimo tu zdravu priču, pra-vu priču sa decom, pre svega da ih usmerimo u pravom pravcu, da u narednih 10 godina imamo zdravu ugostiteljsku priču u Srbi-ji koja će da prati savremene tren-dove i da naša kuhinja bude još bolja – naglasio je Radivojević.
Ljubica Komlenić treniraće
nacionalni tim Srbije za Olimpija-du koja će se održati u Štutgartu, u Nemačkoj 2020 godine.
Iako je otvoren pre šest mese-ci restoran „Dvor“ postao je sino-nim za odličnu domaću i interna-cionalnu kuhinju.
-Ovo je nov restoran i svaka-ko je jedna nova priča u Suboti-ci, imamo jelovnik koji nije stan-dardan u Subotici, jelovnik je ra-dio baš Dejan Stanković, znači posebno šef dovede sa strane da radi jelovnik, koncept restora-na je malo drugačiji nego i jedan subotički koncept, jer se koncept zasniva na gostujućim kuvarima. Svaki mesec ćemo imati nekog od kuvara, imali smo već Sašu Miši-ća iz „Paklene kuhinje“, a imaće-mo kuvare iz celog regiona. Kon-cept je drugačiji pošto ćemo ima-ti stalno gostovanje kuvara sa ci-ljem da se Subotici predstavi hra-na koja nije specifična za ovo po-dručje, svi kuvari koji dolaze ovde ostaviće neko jelo, tako da ćemo imati nešto drugačije. Sve se de-šava u cilju da se radi baš koncept pravog domaćeg kuvanja. Hrana je domaća, samo modernije ser-virana – rekao je Goran Vukadi-nović, vlasnik restorana „Dvor“.
J. Tonković
Kulinarska federacija Srbije proslavila Novu 2019. godinu u restoranu „Dvor“ u Subotici
Proslava najboljih kulinara
Dejan Stanković i Ljubica Komlenić
NOVE ljudi 13Broj 974. januar 2019.
• Tokom poslednjih pet godina, Ljiljana Krtinić, akademska slikarka i gra-fičarka izdala je sedam je-dinstvenih i originalnih godišnjih pravoslavnih kalendara, koji su svojevr-sna riznica znanja iz isto-rije Srba i Srbije • Ovogo-dišnji kalendar „Očuva-na istorija Srba” i „Zabra-njena istorija Srba 7527 -2019” obogaćen je još jed-nim prikazom pravoslav-nog kalendara, mislima Svetog Vladike Nikolaja o dobru i zlu, kao ključu do-brih odnosa svih ljudi pro-teklih godina i vremena, a danas i više nego ikad! Po-jedinci, firme pa i manasti-ri čuli su za kalendare i sli-ke Ljiljane Krtinić, pokla-njaju ih umnim ljudima,
gostima i prijateljima! Duhovnost je put Ljiljane Kr-
tinić, akademske umetnice, gra-fičarke i slikarke, koja je danas u vrhu svoje struke u Srbiji, a kako su to ocenili najpriznatiji umet-nici i izvan naše zemlje. Povod ovom razgovoru je poslednji go-dišnji pravoslavni kalendar, koji je izdala nedavno, a tokom po-slednjih pet godina u sedam ci-klusa je pripremila takve jedin-stvene originalne kalendare, koji su svojevrsna riznica znanja iz istorije Srba i Srbije. Neobični i estetski izuzetni, kalendari su i putokaz, poput Andrićevih „zna-kova na putu”, šta i gde može da se sazna mnogo toga istorijskog o Srbima i Srbiji, što je zabranje-no ali i očuvano, sada je delom otkriveno i u sedam originalnih pravoslavnih kalendara Ljiljane Krtinić.
Ovogodišnji kalendar „Oču-vana istorija Srba” i „Zabranjena istorija Srba 7527 -2019” oboga-ćen je još jednim prikazom pra-voslavnog kalendara, mislima Svetog Vladike Nikolaja o dobru i zlu, kao ključu dobrih odnosa svih ljudi proteklih godina i vre-mena, a danas i više nego ikad.
Umetnica ističe zanimljiv isto-rijski sadržaj o Srbima na strani-cama kunsdruk hartije, koja je prošle godine dominirala izuzet-nom zlatnom-bordo nijansom a ovogodišnji ljubičastom, koja je Ljiljanu asocirala na sveštenič-ku odoru.
Krtinićeva ističe estetiku stra-na, značenje staroslovenskih i strosrbskih reči, koje su stara imena za današnje nazive mese-ci, jasne brojeve dana u mese-cu, misli velikih Srba i vladara
i mnogo sadržaja koje je našla u bibliotekama, samostanima i mestima za koja nije znala da ču-vaju toliko tajni i „zaboravljenih činjenica” srpske istorije.
„Inicijali na kalenda-rima su tu, zarad čuva-nja lepote izraza, kao u Miroslavljevom jevan-đelju, ali na savremen način, u skladu sa vre-menom u kojem smo, ali i kao moj umetnič-ki pečat”, kaže Ljilja-na Krtinić, dodajući da je ovogodišnji kalen-dar štampala izdavačka kuća Miroslav.
Kao akademska gra-fičarka svu pažnju je usmerila podjednako na simbole, sadržaj, esteti-ku i sveobuhvatan pri-stup ozbiljnim umetnič-kim izdanjima. Pismo je u fokusu umetnice, koja u svojoj besedi na kraju ističe, da je „pismo bla-go koje se kroz istoriju prenosi u nasleđe”.
„Postoje istine uni-verzalne, ali da bi istori-ja trajala biti ista, to jest istinita, kao što i doliku-je čoveku. Vladika Ni-kolaj je imao saznanja o dalekoj prošlosti našg naroda, kroz dela Svetog save, prvog srbskog pro-svetitelja, koji ij je delio takođe
hrabro i nesebično. U ime sr-bskog naroda, hvala i Nikola-ju i otuda podsećanja na njego-vu misiju na stranama kalenda-ra. Tekst intrigira i upućuje na
dublja i dalja istraživanja čitala-ca i vlasnika ovih kalendara, ispi-sanih ćirilicom, a svi koji volimo da tragamo za našom istorijom,
svesni smo činjenice da je jezik tvrđi od svakog betona”, ističe Ljiljana Krtinić.
Na strani kalendara Očuvana i Zabranjena Srbija 7527+2019,
srežemo podat-ke pod naslovom „E, moja Srbijo”, o zakonopravilima Svetog Save i osam vekova njihove istorije. na decm-barskoj strani, koja je nazvana u staro-sbrskom Koledar, su simboli zastave, orla i reči himne, pa ostaje fascinaci-ja koliko sadržaja, simbola, znakova i estetike može da se nađe samo na jed-noj stranici origi-nalnog kalendara.
„Ta original-nost se ogleda u či-njenici da ništa ni-sam uzela tuđe, ni-sam kopirala, nego sam tražila načine, da sve te naše dra-gocene istorijske podatke i činjenice zapišem, da osta-nu sačuvani. Ni-
sam pretpostavila da će to lju-di i laici prihvatiti, da će to moje delo stići do sedmog kalendar-skog izdanja. Profesionalne kole-ge su takođe fascinirane tim kre-ativnim sadržaje, a mene ostav-ljaju u čudu ljudi iz inostranstva. Iz Švajcarske mi se jave ljudi koje naruče po tri kalendara.Sva-ki košta 888 dinara, a ja im ka-žem, poštarina će vam biti sku-plja, ali njihove narudžbe stižu i narednih godina. Kažu da misle da vrede više, ali za mene je i ta cena simbolika broja i ne želim to da menjam. Narudžbe stižu iz Toronta iz neverovatnih krajeva sveta, traže po dva kalendara, da postave na zidu i stranu Očuvana istorija Srba i Zabranjena istori-ja Srba 7527.”
Kalendar se traži i u avgu-stu, jedinstven je i traže ga lju-di u momentu kada ga dobiju na poklon i prvi put ga vide. Lji-ljana Krtinić sebe vidi kao slo-bodnog umetnika, delom i sti-cajem okolnosti, kada je 2010.
godina prestala da radi u Pozori-štu, a izbor tema koje sada radi i na slikama i svojim grafičkim de-lima su izraz njenih afiniteta i ži-votnog cilja, da na novim isku-stvima stvara nove izazove, bez ograničenja.
„Tačno je da moji radovi dos-peju u sve delove sveta, tako su stizale i nagrade, bez obzira što nisam bila lično na svim tim me-stima”, kaže Krtinić, ističući i svoje boravke u manastirima, susrete sa visokoumnim ljudima kao nedavno sa vladikom sred-njeevropskim Konstantinom i to ne znajući sa kim ima čast u be-sedi, kada je pozvana kao gost manastira Tavna, koji je naručio njen kalendar, da bi ga poklanjao dragim i učenim gostima. Ali vla-dika Konstantin je znao ko je Li-ljana, rekli su mu za njene rado-ve, slike i pravoslavne kalenda-re. I taj događaj Ljiljana Krtinić duboko nosi u duši, kao i broj-ne nagrade koje je dobila, jer je svaka vezana za njenu iskonsku potrebu da uradi grafički, likov-no i estetski i najoriginalniji ku-var koji čuva srpska tradicional-na jela, kao i najsloženiju umet-ničku sliku.
„Nastojim da sako moje delo ima poruku, ali i sadržajnu i ori-ginalnu umetničku i duhovnu vrednost, a takvu vrstu duhov-nog odnosa imam i prema deli-ma i ljudima”, kaže umetnica Lji-ljana Krtinić.
Ne mogu se nabrojati sve na-grade koje je Krtinić kao umetni-ca dobila, ali među mnogima je Mladost, za vrhunske rezultate u likovnoj umetnosti, Dr Ferenc Bodrogvari, za doprinos kultu-ri Grada Subotice, Sterijina na-grada, za pozorišni plakat Istoč-no od K-raja, nagrada za Naj-bolji plakat sveta, D-CHAMO-UNT u Parizu, za pozorišni pla-kat YU fest Danilo Kiš i brojn-druga priznanja.
N.Harminc Karanović
Ljiljana Krtinić, akademska umetnica, slikarka i grafičarka izdala sedmi ciklus originalne kolekcije godišnjih pravoslavnih kalendara
Očuvana i zabranjena istorija Srba!
Slikarske radionice
Ljiljana ima energije da vodi i slikarske radionice, gde dolaze ljudi i deca koji žele da nešto nauče o slikars-tvu, a nikad nisu držali sli-karski kist u ruci, imaju čak i strah od čina slikanja.
„Boravila sam sada u Ugl-jeviku desetak dana, po po-zivu tamošnjeg Doma kultu-re, da u letnjem periodu sa decom organizujem slikar-sku radionicu, čitav dan smo se družili, deca su plakala kada sam odlazila a i ja sa njima”, kaže Ljiljana, koja i na Paliću i drugim destinaci-jama na sličan način radi sa amaterima koji žele nešto da nauče o slikanju.
Podvodne fotografije, pa Kosovo! „Pekingška i novosadska akademija u organizaciji mog pro-
fesora, Ivana Karlavarisa, mentora sa Akademije organizovana je i specifična obuka za snimanje fotografije pod vodom, bila je i za mene izuzetno iskustvo u Istri. Bila sam tamo sa decom i ma-jkom, po projektu snimali smo nadvodne i podvodne fotografije uz stručnog profesora, tu su mladi studenti iz Kine na obuci. To je iskustveno zanimljivo leto za mene”, kazuje nam Ljiljana.
Nije se libila da zbog profesije, bilo da su predavanja ili sli-kanje u pitanju ode i na mesta, gde drugi ne bi imali hrabrosti da odu. Tako je na Kosovo otišla samo sa nešto novca za put i bora-vila tamo godinu dana.
„Nisam ni trunku straha osećala, prilikom odlaska na Kosovo. Tada sam bila i lično u teškom životnom trenutku, posle opera-cije nisam želela na hemoterapije, a deci svojoj sam rekla, idem da radim na Kosovu, da ozdravim tamo. Mama će doći zdrava, vi učite i nemojte da se plašite za mamu. Prvi put sam bila na Koso-vu, ali primetila sam potpuno odsustvo straha, nedelju dana pos-le operacije otišla sam na put. Ne mislim da je to hrabrost, nego je jednostavno. Duhovnost mi je iznad svega, doživljavam je kao svoj put”, kaže za Nove subotičke novine Ljiljana Krtinić.
NOVEzdravstvo/društvo14 Broj 974. januar 2019.
SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE
Dr Zora Pavlović, viša medicinska sestra
Valerijana U lekovite svrhe se koristi ko-
ren valerijane. Najvažnija indikaci-ja za upotrebu valerijane su nervo-ze, nuroze, razdražljivosti ili kako to zvančna medicina zove - anksio-zna stanja. Na ljude deluje sedativ-no i spazmolitičko, što se praktično može predstaviti i iskazati usporava-njem mišicne rekacije i akcije. Drugi bitan aspekt dejstva valerijane je uti-caj na odžavanje pažnje.
Vrlo srodna indikacija prethodno spomenutoj je tretman nesanice uz upotrebu valerijane. Valerijana pra-vi pogodne uslove za uvođenje u san, ostvarujući spazmolitičnost (mišić-nu i psihičku relaksaciju) što uostalom čine i svi drugi sedativi. Va-lerijana smiruje i simptome srčane neuroze. Uopšte, ona učestvuje u ublažavanju simptoma svih onih bolesti koje imaju nervozno odno-sno neurotičko ispoljavanje - stomačne tegobe, gastritisi i ulkusi dva-naestopalačnog creva i želuca.kod nervoznih osoba. Tu je i nadraže-nost debelog creva, bolest sa jakom komponentom nervoze, a koja se manifestuje bolovima u debelom crevu, naizmeničnim ili učestalim zatvorima odnosno dijarejama, pojavom stolice tanke kao olovka i svim opštim pratećim znacima nervoze.
Čaj od valerijane:2 k.k. valerijane preliti sa šoljom hladne vode i ostaviti poklopljeno 12 sati. Druga mogućnost je da se u istim pro-porcijama koristi proključala voda koja se ostavi poklopljena 2 sata. Pod uslovom da nema kontrindikacija može se zasladiti medom. Piti 2-3 šolje na dan. Ukoliko se koristi u propisanim dozama, ne opisu-ju se štetne posledice.
Dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u ZZJZ
ListeriozaListerioza je akutno zara-
zno obljenje, uzrokovano bak-terijom po imenu Listeria mo-nocytogenes. Reč je o zoono-zi, odnosno, o oboljenju koje nastaje nakon kontakta sa ži-votinjama, ili po konzumira-nju neke od namirnica živo-tinjskog porekla. Do zaražava-nja dolazi ukoliko se nismo pri-državali higijenskih postupaka tokom rada sa namirnicama ži-votinjskog porekla, u prvom redu ukoliko smo konzumira-li mleko ili mlečne proizvode, a da prethodno mleko nismo ter-mički obradili. Naročito je zna-čaj sir, i to tzv. meki sirevi, koji su najčešći izvori infekcijeovom bak-terijom. U poslednje vreme smo svedoci sve većeg broja slučajeva li-sterioze pri čemu je izvor infekcije bila namirnica biljnog porekla, koje se do nedavno nisu smatrale mogućim izvorima infekcije. Nai-me, tokom 2018. godine, u nekoliko zemalja EU, registrovana je epi-demija listerioze a inkriminisana namirnica je bio kukuruz iz zamrzi-vača, koji se pre konzumiranja nije adekvatno termički obradio. Ta-kođe, danas se pouzdano zna da i drugo smrznuto povrće, a koje se termički nedovoljno obradi pre upotrebe, može biti uzrok zaražava-nja ovom bakterijom. Listerioza u najvećem broju slučajeva protiče kao blago oboljenje, ili u formi enterokolitisa, kada obolela osoba ima stomačne tegobe prećene prolivastim stolicama. Međutim, u slučaju osoba koje imaju oslabljen imuni sistem, ili ukoliko je reč o osoba-ma preko 65 godina života, moguć je nastanak septikemije tj. trova-nja krvi uzrokovanog ovom bakterijom, i tada je reč o oboljenju koje može da ima i smrtni ishod. U posebnom su riziku trudnice, odno-sno, njihovi plodovi, te može da dođe do spontanog abortusa, prevre-menog rođenja, ili da se rodi novorođenče sa zapaljenjem bilo mozga bilo moždanih omotača.
Dijagnoza oboljenja se postavlja na osnovu urađene koprokulture, a lečenje podrazumeva primenu antibiotika. Ipak, i pored svog pre-duzetog savremenog lečenja, smrtni ishodi se beleže i u najrazvijeni-jim zemljama. Zbog toga je prevencija ovog oboljenja daleko najzna-čajniji deo priče o listeriozi.
Doček Nove godine je uvek
poseban događaj i svake
godine se opredeljujemo
na koji način ćemo ga pro-
vesti. Naši sugrađani nam
pričaju o svojim utiscima.
Krista Dulić-Novu godinu smo dočekali kući kao i obično, ja
i moj suprug, sami smo bili kući, gledali smo televizijski program, pripremili smo malo svečaniju večeru. Što se tiče televizije gledali smo uglavnom prvi program, na kome je bila narodna mu-zika, a i pogledali smo neke filmove, što se hrane tiče bilo je ruske salate, pečeno meso, kolači, torta sa viš-njama i napravila sam ove
godine štrudlu sa makom.
Jasna Bešlić-U pitanju je bila dnevna
varijanta u kafiću Vudstok. Tamo sam bila do 20 časova, a nakon toga bila sam kući uz večeru sa porodicom. Ve-čerali smo rusku salatu, pra-se, tradicionalno što već ide, b e z t o g a
nije to to. U Vudstoku je bilo odlično, bila sam sa dra-gim prijateljima, bila je živa svirka, rok muzika, kafić je bio pun, svi su bili sjajno raspoloženi.
Vesna Čamprag-Pet dana pre Nove
godine bili smo na Zlatiboru, sa decom, bilo je pre-divno, bilo je snega, bili smo gore na Torniku, Dra-gana Mirković je pevala na Trgu, bila je velika gu-žva, nije se moglo proći autom, poslušali smo tri pesme i vratili smo se gore, popili šampanjac, jeli smo prasetinu, našu gurmansku hranu, malo kola-ča, tortica i to je to.
Đuro Vukov-Novu godinu sam doče-
kao kod kuće sa porodicom. Gledali smo televiziju, veče-rali, pošto imamo malu decu nismo pravili ništa specijal-no. Televizijski program nije bio zanimljiv, ja ne volim to ali eto žrtvovali smo se. Sto se tiče hrana bilo je praseti-ne, ruske salate, klasika. Po-
pili smo šampanjac u ponoć, a posle Nove godine na spavanje i to je to.
Veselin Bunčić-Proveli smo porodično,
roditelji, mi i društvo. Bili smo kod mene kući. Sluša-li smo muziku, pesma, mu-zika i tako… druženje, uglav-nom hrana zna se, klasika, prasetina, kolači, šampa-njac, alkohol. Družili smo se do pola tri.
Vladimir Roško-Proveo sam sa sinom,
snahom i unukom, došao sam kod sina koji tu živi i radi, ja sam iz Republike Srpske. Bilo je veselo, pe-sme, piće, a prije dan smo mi dobro proveli, bili su prijatelji iznenada, tako da smo do dva, tri sata osta-li, urnebes je bio, tako da je
bilo prelepo prvi dan a i drugi dan. Odavde idem u Valjevo, tamo ću biti za Božić, a srpsku Novu godinu ću dočekati u Republici Srpskoj.
J. Tonković
Kod kuće je najlepše
Nakon čak pet godina, u subotičkoj bolnici, 26. de-cembra, prošle godine, ro-đene su trojke zahvaljuju-ći jednoj od metoda asisti-rane reprodukcije. Žužana (32) i Roland (31) Tancoš ponosni su roditelji deča-ka Teodora i devojčica Aliz i Fani. Dr prim Aleksandar Radulović, upravnik Služ-be za ginekologiju i akušer-stvo u Opštoj bolnici Subo-tica, kaže da su trojke rođe-ne na ovaj način – raritet, a da je ceo proces zaokružen u subotičkoj bolnici.
Žužana Tancoš donela je na svet dve devojčice Aliz i Fani, teške 1950 i 2180 grama i dugač-ke 42 i 44 centimerata, i dečaka Teodora, teškog 2450 grama i dugačkog 45 centimetara.
Prema rečima prim. dr Alek-sandra Radulovića, upravnika Službe za ginekologiju i akušer-stvo u Opštoj bolnici Subotica, koji je pratio trudnoću od samog
početka, novorođenčad su na svet došla carskim rezom, što je u potpunosti normalno kod više-plodnih trudnoća, kao što je ova. Dr Radulović ističe, da su trojke došle na svet metodom asistira-ne reprodukcije, ali da je proces raritet u odnosu na dostignuća u medicine u toj oblasti.
- Majka je bila u normalnom postoperativnom praćenju, a novorođenčad su bila na dodat-noj intenzivnoj nezi, obzirom da
se kod ovakvih trudnoća očekuje određeni tip nezrelosti, te se sa kiseonikom potpomaže njihovo sazrevanje. Do sada sam imao pet trojki od kojih su tri bile po-rođajne. Uspeh u ovom procesu je što sam ga zaokružio u celini u našoj Opštoj bolnici u Suboti-ci, a to se moglo samo visokim stručnim znanjem - rekao je za naš list, prim. dr Radulović.
A. Šiška
U Opštoj bolnici Subotica rođene trojke zahvaljujući metodi asistirane reprodukcije
Trojke su raritet
NOVE grad 15Broj 974. januar 2019.
Stomatološkaordinacija
beljenje zuba, bezmetalna cirkon kruna, mostovi, proteze
- dermarolleri, mezoterapija lica, hijaluronski fi leri
ESTETSKA STOMATOLOGIJA
ANTI-AGEING TRETMANI LICA
Subotica, Partizanskih baza br. 8tel: 024/544/335; 062/151-72-11 www.dentala.rs
Mališane Kolevke Subotica posetili predstavnici Kulinarske federacije Srbije
Deca plesala kuvarima i
Deda Mrazu
Predstavnici Kulinarske federacije Srbije u okvi-ru proslave Nove godine, ove godine doneli su novogodišnje paketiće u subotičku “Kolevku”.
Drago nam je da smo obradovali mališane u “Kolevci”. Pripre-
mili su nam pravi spektakularni doček. Subotica je inače poznata po svojim specijalitetima,poznatim za ovaj kraj. Naša asocijacija radi na popularizaciji naše struke i pre svega, štitimo naš, domaći brend. Dolaskom u Suboticu, pa i u “Kolevku” ujedno smo pokaza-li da je svaki kraj Srbije deo naše zemlje, a da Srbija nije samo Beo-grad. Ipak, gledano iz našeg ugla, Subotičani još treba da uče kada je u pitanju gastronomija, jer gastronomija nije nešto što je “zaku-cano”. Ipak i u Subotici ima vrsnih kulinara, jedino kuvari treba da se opuste i pripremaju i jela koja nisu samo karakteristična za ovo područje. Poruka za buduće kuvare je samo jedna – rad i ljubav, jer samo od toga, nastaje dobar kuvar – rekao je u izjavi za naš list, Dejan Stanković, predsednik Kulinarske federacije Srbije.
Vladanka Pavlović, koordinator Stručnog tima “Kolevke” na-vela je da je poseta predstavnika Kulinarske federacije Srbije tom Domu veoma lepa i značajna stvar, te da je realizovana u saradnji sa Goranom Vukadinovićem, vlasnikom restorana “Dvor”.
Najbolji kuvari Srbije, izrazili su želju da posete “Kolevku” i obra-dovali su našu decu paketićima. Pripremili smo im novogodišnju predstavu naše vredne muzičke radionice, a paketiće su dobila sva deca.Rradujemo se svakom poklonu, susretu, poseti, hvala svima – rekla je Pavlović.
A. Šiška
Treću godinu zare-dom Savez samostalnih sin-dikata grada Subotice sa samostalnim sindikatima Sindikalne organizacije Su-transa, Simensa,Vojputa, Norma grupe, Calzedonije-Gordon i Pionira obezbedi-li su novogodišnje paketiće deci iz Udruženja Autizam Subotica.
Pakete je u Jumangi bowling
centru proteklog vikenda, mali-šanima Udruženja Autizam Su-botica, delio Deda mraz.
- Drago mi je da smo dečici doneli osmeh na lica, i da smo družili smo se njima. Pomagao sam u podeli paketića, bilo je ovo novo iskustvo za mene i dra-go mi je ako sam uspeo da ih ba-rem malo oraspoložim. Ove go-dine smo želeli, da deci ujedno sa podelom paketića, omogući-mo zajedno sa Udruženjem Au-tizam Subotica, i sportsko dru-ženje u Jumangi bowling cen-tru, što je deci posebno prijalo. Građanima ujedno želimo us-pešnu Novu godinu, a naglasiću da su ovo vrlo teška vremenima za nas, pa je svaka pomoć kome možemo, dobrodošla. Nastavi-ćemo naravno mi sindikalci, da pomažemo i dalje u ovoj akci-ji paketićima deci ovog Udru-ženja – rekao je Ištvan Huđi,
predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Subotice, nakon dodele paketića mališanima.
Peđa Pavić, predsednik Sin-dikata u “Simensu” je rekao da ta fi rma već par godina pomaće Sindikat Grada u ovoj akciji.
I na ovaj način smo želeli da pokažemo našu dobrobit i želju da pomognemo, i to inače čini-mo već godinama unazad. “Si-mens” ima inače uspešnu po-slovnu godinu za sobom, a naša poruka je da društvo treba da se još više otvori i pomaže gde god može. I ove godine smo zaposlili dosta ljudi, mnogo mladih, a ta-kvu poslovnu politiku nastaviće-mo i dalje da sprovodimo – re-kao je Pavić.
Suzana Skenderović pot-predsednik Udruženja “Autizam
Subotic” zahvalila se na pažnji i darovima sindikalnih organiza-cija, a pre svega Savezu samo-stalnih sindikata grada Subotice.
- Bilo je divno. Želela bih da se zahvalim svima koji su na bilo koji način uključeni u podršku za rad i funkcionisanje svih na-ših aktivnosti koje su ove godi-ne bile mnogobrojne. Iskoristila bih priliku sa svim sugrađani-ma čestitam Novu godinu i na-stupajuće Božićne praznike – re-kla je Skenderović.
U Jumangi bowling centru, deca su se kuglala, družila i na kraju dočekala oduševljeno Deda mraza, te napravila fotografi je. Osmesi na licima mališana ali i roditelja, rekli su sve, a sindikal-ci su najavili istu akciju i nared-ne godine. A. Šiška
U prostorijama subotičke organizacije Crvenog krsta, nedavno je održana redov-na godišnja Skupština Cr-venog krsta. Tom prilikom, usvojen je Plan rada za na-rednu godinu i uručena su priznanja onima, koji su to-kom godine dali veliki do-prinos realizaciji aktivnosti ove organizacije.
Priznanje Gradske organiza-
cije Crvenog krsta kao pojedinci-ji dobili su dr Nada Kosić Bi-bić, načelnica Centra za promo-ciju zdravlja u Zavodu za javno zdravlje, Zdenka Vujaklija, koja je radila u ovoj organizaci-ji a sada i kao penzioner volonti-ra, Gabrijela Kovač, kao dugo-godišnji član Upravnog odbora i Ivan Ivandekić, volonter Crve-nog krsta.
Pravna lica kojima su uručena priznanja, dobili su Gerontološki centar, Zavod za javno zdravlje, Srednja medicinska škola, Služ-ba za transfuziju krvi Opšte bol-nice Subotica i preduzeće za pro-jektovanje “Support”. Na sveča-nosti u amfi teatru Crvenog krsta, plakete im je uručila predsed-nica Skupštine ove organizacije, dr Livija Despenić, neurolog u Opštoj bolnici Subotica.
- Ovo prizanje me na neki način obavezuje, nisam ga
očekivala, jer sve što radim, ra-dim to što tako osećam i što je deo mog posla, što sam huma-nitarac. Svima prija kad neko primeti njegov rad, kad ga pre-pozna, te nagrade jesu simbo-lične, ali daju mi obavezu i od-govornost da nastavimo da ra-dimo taj deo posla - rekla je dr Kosić Bibić, načelnik Centra za promociju zdravlja u subotičkom Zavodu za javno zdravlje.
Ocenjujući proteklu godinu kao uspešnu za subotički Crve-ni krst, sekretar dr Siniša Traj-ković, podsetio je da su tokom 2018. zaposleni i volonteri us-pešno zbrinjavali migranate na teritoriji Grada, realizovali pro-gram Narodne kuhinje, koja je po broju korisnika najveća u Voj-vodini, organizovali obuke iz
pružanja prve pomoći, kao i akci-je dobrovoljnog davalaštva krvi. U izjavi za naš list naglasio je i da je napravljen Plan rada na ovu godinu.
- I pored Plana koji smo izra-dili, ostaje pitanje, koliko ćemo moći da ga realizujemo jer to zavisi pre svega, od fi nansijskih sredstava. Najveća nepoznani-ca nam je kako ćemo, ukoliko ne budemo dobili sredstva, us-peti da se snađemo u ulozi koja nam je data po novom Zakonu o transfuzijskoj medicini, u oblasti organizovanja akcija dobrovolj-nog davalaštva krvi. Po tom pi-tanju, obraćali smo se nadležni-ma, ali još uvek nismo dobili ni-kakav zvaničan odgovor i podrš-ku - rekao je dr Siniša Trajković.
A. Šiška
Savez samostalnih sindikata Grada Subotice darovao mališanima Udruženja Autizam Subotica paketiće
Ozareni dečji osmesi
Održana redovna godišnja Skupština Crvenog krsta Subotica
Još jedna uspešna godina
NOVEsport16 Broj 974. januar 2019.
Srećno u susret novim izazovima u 2019.Poštovani sportisti, želim vam da sportska 2019. godina donese nove rezultate kojima ćemo se dičiti,
ali neka oni tek budu lepa uvertira za vesti koje ćemo čekati 2020. godine, sa Olimpijskih igara u Tokiju. Istovremeno, trudićemo se da, uz pomoć AP Vojvodine i Republike Srbije, obezbedimo sredstva za nastavak
započetih obimnih infrastrukturnih radova, u želji da vam stvorimo optimalne uslove za bavljene sportom – Bogdan Laban, gradonačelnik Subotice
2. Filip Kulić
2. Fudbalski klub Spartak Ždrepčeva krv
1. Ženski fudbalski klub Spartak
2. Andrej Barna
1. Danilo Dulić 1. Davor Štefanek
3. Lana Virc
Najbolji pioniri u 2018. godini Najbolji seniori u 2018. godini
Najbolji sportski klubovi u 2018. godini
NOVE sport 17Broj 974. januar 2019.
Srećno u susret novim izazovima u 2019.Poštovani sportisti, želim vam da sportska 2019. godina donese nove rezultate kojima ćemo se dičiti,
ali neka oni tek budu lepa uvertira za vesti koje ćemo čekati 2020. godine, sa Olimpijskih igara u Tokiju. Istovremeno, trudićemo se da, uz pomoć AP Vojvodine i Republike Srbije, obezbedimo sredstva za nastavak
započetih obimnih infrastrukturnih radova, u želji da vam stvorimo optimalne uslove za bavljene sportom – Bogdan Laban, gradonačelnik Subotice
1. Ženski fudbalski klub Spartak
3. Muški odbojkaški klub Spartak
2. Leona Rogić
1. Davor Štefanek 1. Nora Bognar
3. Tamaš Kajdoči3. Noemi Vakula
Najbolji seniori u 2018. godini
Najbolji sportski klubovi u 2018. godini
Najbolji juniori u 2018. godini
enigmatika18 Broj 974. januar 2019.
NOVE
NOVE intervju 19Broj 974. januar 2019.
Izbalansirana ishra-
na je od suštinskog
značaja za zdrav ži-
vot, a izbor hrane,
takođe, igra važnu
ulogu u sprečava-
nju karijesa i bole-
sti usta. Usta, zubi
i desni su od su-
štinskog značaja za
žvakanje i gutanje -
prve korake u pro-
cesu varenja. Ukoli-
ko dođe do poreme-
ćaja njihove funkci-
je to može da izazo-
ve promene u funk-
cionisanju digestiv-
nog sistema kao i či-
tavog organizma.
-Jedan od problema javnog zdravlja, kako zemalja u razvoju tako i razvijenih zemalja, je sva-kako karijes ranog detinjstva, od-nosno, prisustvo karijesa na bilo kom mlečnom zubu kod dece uzrasta do 6 godina. Na njego-vu pojavu utiču navike u ishrani, oralna higijena i transmisija bak-terija sa majke na dete. Tipično, ovaj oblik karijesa nastaje kada navika odlaska u krevet uključu-je ležanje i uspavljivanje pomoću flašice koja sadrži zaslađeni na-pitak ili kao posledica prolongi-ranog dojenja. Važno je da se ka-rijes ranog detinjstva može spre-čiti i u cilju toga trebalo bi spro-voditi kontinuiranu edukaciju trudnica i mladih majki o preno-šenju S. mutans-a, dojenju i ko-rišćenju flašice kao i o prelasku
deteta na čvrstu ishranu.- kaže Milena Gavrilović
Kada bi trebalo odvesti dete prvi put kod
zubara?
Prema preporuci Američke dentalne asocijacije i i Američ-ke akademije dečje stomatologi-je, prvi pregled kod stomatolo-ga bi trebalo da se dogodi do na-vršene prve godine života. Svr-ha ovog prvog odlaska kod sto-matologa je informisanje rodite-lja o pravilnom pranju zuba, pra-vilnim navikama u ishrani (ka-riogena i nekariogena hrana), upotrebi fluorida, kao i određi-vanje individualnog rizika za ra-zvoj karijesa. Prema individual-nom riziku se određuje i indivi-dualni preventivni program za svako dete, a na osnovu njega i učestalost kontrola kod zubara. Važno je da se prvi pregled oba-vi kada dete nema kliničkih zna-kova oboljenja zuba kako bi prvi susret sa stomatologom mogao da bude prijatan i zabavan, bez bilo kakvih intervencija jer je su-ština da se dete upozna sa ambi-
jentom i da se opusti za neke na-redne dolaske.
Kako izgleda pravilna nega zuba kod dece?
Roditelj bi trebalo da počne sa čišćenjem bebinih zubića od-mah po njihovom nicanju. Zube u početku treba samo prebrisa-vati parčetom gaze, a sa navr-šenih 18 - 24 meseca dete može
da koristi četkicu za zube uz pomoć roditelja koji kroz igru treba da uče dete pranju zuba. Nakon druge godi-ne može da se uve-de pasta za zube sa manjom količinom fluorida (500-700 ppm) koja se na-nosi u veličini zrna graška. Nakon tre-će godine može da se koristi razmaz paste za zube, kon-centracije 1000 ppm-a fluora (kon-centracija koja do-kazano ima antika-riogeni efekat). Po-red fluora, doka-zan antikariogeni efekat imaju i pa-ste na bazi ksilito-la, ukoliko sadr-že minimun 10% ovog prirodnog an-tikariogenog jedi-njenja (ovo je slu-čaj ako se ksilitol na deklaraciji pro-
izvođača nalazi na prvom ili dru-gom mestu). Do navršenih 5-6 godina deca treba da peru zube pod nadzorom roditelja, a i ka-snije sa povremenim kontrola-ma. Zube treba prati barem 2 puta dnevno, najmanje 2 minu-ta, a optimalno 3 minuta. Najsi-gurnije je da se svaki predeo zuba pređe 5 puta od desni prema gri-znim površinama. Obavezno čet-kati i unutrašnje površine zuba
koje su okrenute prema jeziku, a ne samo vidljive. Posle četkanja idealno je da dete samo ispljune preostalu količinu pljuvačke i pa-ste, bez ispiranja vodom, kako bi fluor iz paste za zube preventiv-no delovao na površini zuba. Čet-kica za zube treba da se odabere prema uzrastu deteta, a može da traje najviše 3 meseca, odnosno do momenta kada vlakna četkice počnu da se razilaze.
Zbog čega su proteze ponekada neophodne?
Nepravilnosti u položa-ju zuba i krivi zubi mogu da se isprave ortodontskim aparati-ma tj. protezama za zube. One mogu biti mobilne i fiksne. Mo-bilne proteze se nose povreme-no, noću i par sati dnevno, i pa-cijent ih sam skida i stavlja, a mogu da se nose od najranijeg uzrasta. Fiksne proteze se nose stalno (24h) i njih postavlja i skida isključivo stomatolog-or-todont a namenjene su starijoj deci koja imaju sve stalne zube.
Anomalije položa-ja zuba nisu samo estetski problem već one uzrokuju pore-mećaj zagrižaja koji vremenom dovodi do problema sa vili-com, žvakanjem i go-vorom. Preporuka je da roditelji dovedu decu na pregled kod specijaliste ortope-dije vilica oko sedme godine, kada je mo-guće uočiti ove pro-bleme i potrebu za ortodontskim tre-tmanom. Dečje, mo-bilne proteze za zube daju najveće efekte ukoliko se sa njiho-vim nošenjem počne pre 12. godine.
Koja je najbolja prevencija
protiv pojave karijesa?
Najpre bi trebalo ograničiti učestalost konzumiranja uglje-nih hidrata na glavne obroke kojih bi treba-
lo da bude najviše pet, tri osnov-na i dve užine.
Potrebno je ispirati usta vo-dom, grickati sir ili žvakati žva-kaće gume na bazi ksilitola na-kon konzumiranja fermentabil-nih ugljenih hidrata, kako bi se neutralisalo dejstvo kiselina.
Potpuno izbacivanje lizalica, bombona i ostalih grickalica koje se jedu polako.
Izbegavati pijuckanje sokova čime se produžava kontakt slat-kog napitka sa zubima. Dete ne stavljati u krevet sa bočicom koja sadrži zaslađeni napitak.
Roditelje bi trebalo savetova-ti da u bočicu odojčeta ne doda-ju ništa osim formule, majčinog mleka, kravljeg mleka ili vode.
Izbegavati “dojenje na zah-tev” posle nicanja prvih mleč-nih zuba, a nakon navršene prve godine života podsticati decu da piju iz čaše.
Redukovati količine S. mu-tans-a kod roditelja i bliskih ro-đaka u cilju sprečavanja transmi-sije bakterija na dete.
L. Marjanov
Razgovor sa Milenom Gavrilović, Dr stomatologije
uvedite svoju decu u pravilnu
negu zuba
Milena Gavrilović, dr stomatologije
NOVEmagazin20 Broj 974. januar 2019.
U učmalom gradiću na engleskoj obali, Eni voli Dankana – ili bar mi-sli da ga voli jer je oduvek bilo tako. S druge strane, Dankan voli Eli, a onda je najednom više ne voli. I tako Eni pre-staje da voli Dankana i počinje da živi samo za sebe. Upušta se u prepisku mejlovima sa Takerom Krouom, pen-zionisanim rokerom, koji već dvadeset dve godine nije napisao nijednu pesmu, a koji je ujedno najveća opsesija njenog dečka Dankana. Neverovatna prisnost razvija se između ovo dvoje usamlje-nih ljudi koji tragaju za nečim što nikad nisu imali.
Taker je umoran (i
toga je užasno svestan) od života u ru-ralnoj Pensilvaniji sa svojim sinčićem Džeksonom – njegovom jedinom na-dom za iskupljenje posle svih emotiv-nih, porodičnih i umetničkih krahova. A onda se na muzičkom tržištu pojav-ljuje akustična verzija njegovog najve-ćeg albuma. Taker sa Džeksonom leti preko Atlantika da se suoči sa svojim bivšim ženama i decom (što tek otkri-venom, što davno zapostavljenom), u istoj zemlji u kojoj živi njegova nova, intrigantna prijateljica sa interneta.
Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce
Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika
knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fi skalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.
Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________
Izvučeni prošlonedeljni
dobitnici knjige „Jednog dana u
decembru”
Biljana Gvozdenović, Boška Vujića 7/5
Jelena Petrović, Bose Mičević bb
Dobili ćerku:Ivona, Tanja i Ivan Merković
Kiti (Kitti), Adriana i Norbert Sabo
Hana, Silvia i Karolj Mesaroš
Iva, Nataša i Ivan Sopka
Sofi ja, Vladislava i Milutin Kalinić
Ema, Dragica i Jožef Dudaš
Emilija, Marijana i Darko Marki
Lea, Izabela (Izabella) i Sebastian Levai
Sara, Smiljana i Slobodan Kopunović
Žoka (Zsóka), Ilona (Ilona) i Žolt (Zsolt)
Farkaš (Farkas)
Dobili sina:Aleks, Dijana i Laslo Tot
Mihajlo, Tanja i Slobodan Temunović
Danilo, Biljana i Roberto Murđa (Murgia)
Nikola, Vesna i Lazo Radnić
Lazar, Tihijana i Boris Čota
Vuk, Ivona i Norbert Horvat
Noel, Timea i Devid Anđal
Oleg, Vesna i Marko Šimon
Dušan, Sanela i Slobodan Đorđević
Aleksandar, Snežana i Slavenko Miler
Dimitrije, Sanja i Petar Teslić
Luka, Aneta i Željko Peša
Ljubomir, Ivana i Milivoj Radovanov
Danilo, Tatjana i Nenad Borojević
Stefan, Kristina i Đorđe Anđelić
Hronika matične kancelarije
VenčaniRođeni VenčaniKristina Zvorenji, operater i Ivica Kr-
stin, pekarDanka Despotović, privatni preduzet-
nik i Filip Krstić i advokatIldikó Lakó, radnik i Tihomir Savić,
radnikNataša Kopilović Sremac, knjigovođa i
Igor Gregorčić, gipsarSvetlana Ciangavelis Akka, kozme-
tičar i Miloš Vrmić, inženjer drumskog saobraćaja
Aleksandra Tosenberger, mašinski na-motavač i Saša Tosenberger, monter suve građe
Zorica Tašković, domaćica i Pere Sko-čovski, stolar
Phannida Phanitram, radnik i Filip Petkov, kazino diler
Suada Zorjani, domaćica i Duran Živo-li, autolimar
Nik Hornbi
Džulijet
SubOTIcA KOJu (NE)VIDI SVAKODA SE ZNA KO IMA PREDNOST!
U žurbi za praznične nabavke, svi biraju
najkraći put do pijace, a neki ni ne pitaju za pravo
prvenstva prolaza!
NOVE Škola za mlade novinare 21Broj 974. januar 2019.
Da imam čaroban štapJa sam ušao u veliku dimenziju. Pitam se šta bih mo-
gao da uradim sa čarobnim štapićem? Obukao bih zeleno odelo i šešir zelene boje. Imao bih veliku bradu i čaroban štapić zeleni. Rekao bih svom čarobnom štapiću: "Abra-ka-dabra štapiću, uradi mi domaći zadatak!" Voleo bih da moj čarobni štapić skuva mami ručak. A najviše bih voleo da taj moj čarobni štapić pošaljem mojoj simpatiji. I re-kao bih mu da mi napravi jedan veliki dvorac da uživam u njemu.
Kada sam izašao iz dimenzije, nisam imao zeleno odelo i štapić. Sve je krenulo po starom. Mama je kuvala ručak, a ja sam morao da uradim domaći zadatak. Moraću sam da dam pismo mojoj simpatiji.
Lazar Gredeljević, 3.a OŠ "Kizur Ištvan"
Šta je čarobni štap? Svi znamo šta je čarobni štap. Kada bih imala čarobni štap, putovala bih celim svetom i širom sveta. Samo bih rekla :"Ćiribu-ćiriba" i stvorila bih se gde želim. Stvo-rila bih novac siromašnima. Stvarala bih deci igračke. Dava-la bih deci slatke snove. Bolesne bih činila zdravim... Bilo bi lepše kada bi svako činio ovako nešto. Svet bi bio lepši, a deca srećna.
Anđela Drača, 3.a OŠ "Kizur Ištvan"
Ja imam puno želja, a jedna je da imam čarobni štapić. Uz njegovu pomoć bih mogla da ostvarim puno želja. Svoju sobu bih ispunila sa puno igračaka. Nabavila bih puno interesantnih knjiga.Svoj siromašnoj deci na svetu bih pomogla. Bolesnoj deci bih pomogla da ozdrave. U celom svetu bih napravila mir. Zaželela bih da se sva deca druže i da se ne svađaju. Da putujem po celom svetu. Da ceo svet bude zadovoljan. Pomogla bih svi-ma da budu večni i zadovoljni, veseli i nasmejani. Želela bih da ostanem u toj čaroliji i da se ne vratim u stvaran svet.
Mina Krstinović, 3.a OŠ "Kizur Ištvan"
Svako dete ima svoju maštu, a ja u svojoj ma-šti ponekada zamišljam kako bi bilo kada bih imao čarobni štapić. Kada bih imao čarobni šta-pić, voleo bih da nijedno dete ne ostane bez hra-ne i igračaka. I voleo bih da vratim Svetog Savu. Da ponovo uči decu i da ih nauči nešto novo. I že-leo bih da pomažem nekim ljudima. Ovo je samo trećina toga šta želim da podelim sa vama, ali je to dovoljno za sad.
Strahinja Daničić, 3.a OŠ "Kizur Ištvan"
Da imam čarobni štap, odvezla bih se u Pariz. Volela bih da živim u tom gradu zato što pričaju lepim jezikom - francuskim. Imala bih svoju kuću sa bibliotekom i živela bih sa baba Zla-tom. U svom dvorištu bih imala dva kerića po imenu Bejbi i Badi. Ja ću svoju želju ostvariti čim završim školu.
Mia Ružinski, 3.a OŠ "Kizur Ištvan"
Pripremila L. Marjanov
Ovu rubriku podržava grad Subotica
Petra Rafai, 8 godina
Petra Rafai, 8 godina
mladi22 Broj 974. januar 2019.
NOVE
Poslednje okupljanje redakcije mladih novi-nara koji pripremaju list „Bocko” održano je u subotu, 29. decembra, u prostorijama škole „Ga-udeamus”. Bila je to prilika da novinari analizi-raju poslednja dva izdanja „Bocka”, ali i da se sumira cela 2018. godina.
Mladim novinarima su, tom prilikom, uručene de-cembarske stipendije, ali i prigodni novogodišnji poklo-ni koje je uručio Mirko Bajić, glavni i odgovorni ured-nik „Bocka”.
– Godinu smo završili uspešno. Moram sve da po-hvalim, jer ste postali mladi profesionalci koji svoj po-sao rede vrlo dobro. Naravno, možemo još bolje, a to je jedan od ciljeva u 2019. godini. Želimo da dođemo do što više mladih, ne samo iz bunjevačke zajednice jer su obrađene opšte teme koje interesuju mlade. Takođe, že-limo da uđemo u ritam da novi broj imamo svakog me-seca, ali i da povećamo stipendije – istakao je Bajić.
Nakon toga je, zajedno sa mentorom redakcije
Nikolom Stantićem, dogovoren ritam rada u 2019. godini, a posebno su nagrađeni oni koji su se najviše i istakli, Denis Vukmanov Ši-mokov, Martina Stupar, Maja Rudinski koji rade pri redakciji u Subotici, kao i Luka Bošnjak iz redakcije u Somboru.
Kao najvredniji je pohvaljen Denis Vukma-nov Šimokov iz Novog Žednika.
– Drago mi je što sam baš ja pohvaljen, ali smatram da smo svi podjednako radili i dali doprinos da naš „Bocko” izleda ovako dobro. Nisu, na žalost, mladi zainteresovani za štam-pane novine, lakše je pogledati nešto na in-ternetu, pa se trudimo da budemo zanimljivi i da ponudimo nešto što drugi nemaju – kaže Denis.
O svojim dilemama kako privući pažnju čitalaca govo-rila je Maja Rudinski.
– Ne pratim trendove, posećujem mesta vezana za kulturu, književne i poetske večeri, mesta koja nisu
popularna za većinu mojih vršanjaka. Često sam u di-lemi kako privući čitaoce kojima je zanimljivije da pro-čitaju tekst o tome šta rade „poznati” nego da primete neki prilog koji skreće pažnju na neki realan problem.
N. S.
Lep gest Muškog odbojkaškog kluba Spartak
Pobeda za kraj
Odbojkaši Spartaka možda jesu izgubili poslednju
takmičarsku utakmicu u 2018. godini, ali godinu sva-kako ispraćaju pobedom.
Naime, pred poslednji duel u Hali sportova iz Muš-kog odbojkaškog kluba Spartak otišao je poziv da će se na utakmici sakupljati slatkiši namenjeni štićenici-ma Doma za decu ometenu u razvoju „Kolevka“. Na-kon emotivne utakmice u petak, u subotu je bilo još emotivnije, pokloni gledalaca, uz darove odbojkaša i MOK Spartak, stigli su ispod jelke u „Kolevci“.
Za kraj ostaje puno srce i domaćinima i gostima, uz poruke da ovakvih akcija, od srca, bude što više u celoj 2019. godini. N. S.
Završno okupljanje redakcije „Bocka”
Nagrade za najbolje
NOVE istorija 23Broj 974. januar 2019.
(Piše: Vladimir Nimčević)
Prošlost je zamr-
šena kao Gordi-
jev čvor, ali istori-
čar nije Aleksan-
dar Veliki. Isto-
ričar ne rešava
problem jednim
naglim potezom
u stilu osva-
jača Persi-
je, nego str-
pljivom ana-
lizom preo-
stalih izvora
i debatom sa
svojim kole-
gama. Proš-
lost Suboti-
ce daleko je
kompleksni-
ja da bi je
prigodničar-
ska istorija
zaodenuta u
romantičar-
sko ruho mo-
gla objasniti.
Pred obeležavanje 100-godišnjice prisajedinjen-ja Vojvodine Srbiji, jedan od najznačajnijih srpskih istoričara mlađe generacije dr Milivoj Bešlin izjavio je za Dojče vele (tekst „Ceca i Čola u slavu Pri-sajedinjenja“) da su skupštine na kojima su birani delegati za Veliku narodnu skupštinu u No-vom Sadu (25. novembra 1918) u stvari „hajdučke skupštine“, koje su održane „pod okruženjem ba-joneta“. Što se tiče Velike na-rodne skupštine, izjavio je da je reč o „formalnom legitimi-sanju faktičkog stanja koje je napravljeno vojnim pobeda-ma i savezničkom podrškom da se stvori nova južnoslovenska država“. Budući da sam simpa-tizer, ako to tako mogu nazvati, istoriografske struje kojoj pri-pada Bešlin, osećam potrebu da ga, kako to nastavnici vole reći svojim učenicima, ispravim.
Naime, istoričar, pripadao ovoj ili onoj struji, mora se složiti da put do naučne istine nije lak, niti je ta istina jednostavna da je možemo opisati u par, a ka-moli u jednoj rečenici. Prošlost je zamršena kao Gordijev čvor, ali istoričar nije Aleksandar Ve-liki. Istoričar ne rešava problem jednim naglim potezom u sti-lu osvajača Persije, nego strplji-vom analizom preostalih izvora i debatom sa svojim kolegama. Nažalost, danas se često dešava da istina o prošlosti ostane za-tomljena ispod naslaga anahro-nizama. Danas kada među širom javnošću vlada uverenje da je sve u dovoljnoj meri već istraženo i
s tim u vezi jasno kao dan, sve je češća pojava tzv. prigodničarske istorije. Kao što se može nas-lutiti iz samog imena, reč je o istoriji koja se piše prilikom obeležavanja godišnjica nekih događaja. Ovde iz poštovanja neću navoditi konkretne pri-mere, nego ću samo ukazati na neke od posledica takvog pro-gramiranja istorije.
Ilustrativan primer u tom smislu je viđenje Blaška Rajića. Pojedini istoričari en-tuzijasti iz naše sredine donose o Rajiću ocenu samo na osnovu njegove istorijske uloge na kraju Prvog i tokom Drugog svetskog rata. Na taj način zatomlju-ju njegovu ništa manje važnu ulogu u Međuratnom periodu (1918–1941) među bačkim Bun-jevcima i Šokcima. Kao što isto-riju delimo na razdoblja, tako i delatnost pojedinaca (kao npr. pesnika i književnika) delimo
na faze. U vreme opšte eufori-je, krajem 1918 i u prvoj polovi-ni 1919. godine, Rajić se preds-tavljao pred stranim svetom kao Srbin katolik. Nije gubio vreme čekajući od Zagreba pomoć za realizaciju svojih zamisli, nego se brzo vratio u Suboticu da za-jedno sa Srbima skine sa svog bunjevačkog roda jaram rops-tva. Poput mnogih Subotičana novčanim prilozima je pomagao „narodnu stvar“, tj. rad Narod-nog odbora Bunjevaca i Srba u Subotici. Međutim, nije prošlo ni godinu dana pokazao je drugačije raspoloženje, izostavši s dočeka regenta Aleksandra Karađorđevića, koji je na pu-
tovanju kroz severne delove Kraljevine SHS posetio i našu Suboticu leta 1919. Balint Vu-jkov u svom neobjavljenom spi-su o Blašku Rajiću sastavljenom krajem 1984. piše o tome: „Već 26. jula 1919. g. prilikom posjete regenta Aleksandra Subotici ne susrećemo se s imenom Blaška Rajića. Nema u njegovoj crkvi bogosluženja u povodu dolaska regenta kao što je bilo prilikom dolaska srpske vojske. Regent je prisustvovao katoličkom bogo-služenju u crkvi sv. Terezije. To svakako znači nešto, ukazuje na Rajićev tadašnji stav.“
Godinu dana kasnije, 10. ok-tobra 1920, Rajić je na zboru Bu-njevačko-šokačke stranke u Ve-likoj većnici Gradske kuće odr-žao svečani govor, iz kog vidi-mo da je situacija bačkih Bunje-vaca i Šokaca bila ispod grani-ca podnošljivosti. Prvo se osvr-nuo na pad duhovnosti i porast
korupcije u redovima vlasti: „Država bez Boga, to je Titanic bez kormila: naiće na santu i ra-suće se, raspašće se u korupciji“. Zatim je ukazao na pogubnu po-litiku ministra prosvete Sveto-zara Pribićevića, koja crkvu ostavlja bez poseda i škola. „Tu podavno vidio sam jednu divoj-čicu, gdi stoji nasrid puta u va-šaru. Narod žuri tamo, amo, je-dan ju gurne levo, drugi desno drugi spred, drugi sastrag. Je-dan pakosni deran strgo joj s glave maramu, drugi mali lu-pež istrgo joj ispod pazuva moli-tvenik, onda je saščupo i poplju-vao. To sve, dok nije otac njezin došao. Kad je on došao, uzela je
ona njega za ruku, i on je vodio sigurnim korakom kroz svitinu, kući. Ovoj divojčici priliči naša crkva u Vojvodini. Mi smo odvo-jeni od oca, od duhovnog stare-šinstva našega. Radi s nama ko šta oće“, dodaje Rajić (Neven od 15. oktobra 1920).
Isto tako fragmentarno je obrađen Mijo Mandić, čijoj biografiji su ove novine obja-vile više priloga. Tako se kod prikazivanja njegove ličnosti ističe njegovo neslaganje sa sveštenicima Blaškom Rajićem i Lajčom Budanovićem po pitanju identiteta bačkih Bun-jevaca izraženo na jednoj sed-nici gradske skupštine kra-jem 1933. Međutim, u potpu-nosti je zatomljen podatak da su jedno vreme centralne vlas-ti vršile pritisak na njega, i to kroz subotički dnevni list „Na-rod“, koji je 12. novembra 1919. pokrenuo Lazar Stipić, bivši
urednik „Nevena“. Stipić je u vršenju pritiska bio toliko neu-meren da se Mandić morao 11. januara 1920. obratiti za pomoć svom prijatelju Vasi Stajiću iz Uprave za Banat, Bačku i Ba-ranju: „Dragi Gospodine! Mo-lim Vas lepo ako ikako možete da Gospodu Matića, Glavinu i Mikelića premestite iz Suboti-ce, jer nam stalno prkose. Sa našim najvećim neprijateljima se složili i osnovali list ’Narod’ u kojem na najprostiji način napa-daju na subotičku varošku upra-vu i sve to zato čine, jer imaju na to ovlaštenje od beogradske vlade. Urednik toga lista (Lazar Stipić – prim. V. N.) je jedan ve-
trenjak-kalandor – bez ikakve oz-biljne kvalifikaci-je. S ovakim lju-dima naša uprava nije kadra ni volj-na prosvetu širiti.“ (ROMS 13.223) Takođe je malo po-znata činjenica da se na izborima 28. novembra 1920. Mandić nalazio na listi Bunjevačko-šokačke stranke (peto mesto), čiji su članovi me-secima pre for-miranja stranke bili izloženi me-dijskim pritisci-ma iz Beograda i Novog Sada. Dak-le, svega dve godi-ne nakon prisaje-dinjenja Bunjevci-prisajedinitelji su sve manje osećali euforiju, a sve više razočaranje. To se lepo vidi iz privat-nog pisma Mandi-ća Stajiću 16. jula 1922, gde je dat kratak osvrt na 1919. i 1920. godi-nu: „Ta bracka lju-bav, to uzajamno milovanje traja-lo je godinu dana,
dakle dotle, dok nisu pozvana i nepozvana braća: Srbi, Hrvati i Dalmatinci nasrnuli na Subo-ticu. Pa sada ide sve naopako!“ (ROMS 8423)
Iz primera Subotice vidimo da sredstva prisile jesu prime-njivana nad lokalnom popu-lacijom u Vojvodini, ali ne ne-posredno nakon završetka voj-nih dejstava, nego nešto kasni-je, u kontekstu skupštinskih iz-bora 1920. Osim toga, nije reč o bajonetima srpske vojske, koje Bešlin spominje u svojoj izja-vi za Dojče vele, nego o me-dijskim i političkim pritisci-ma iz Beograda i Novog Sada. Ono što važi za Suboticu, važi u izvesnom smislu i za Som-bor i druge gradove u Vojvodi-ni. Sve u svemu, prošlost Subo-tice daleko je kompleksnija da bi je prigodničarska istorija za-odenuta u romantičarsko ruho mogla objasniti.
boljke prigodničarske istorije
NOVEčitulje/pomeni 24 Broj 974. januar 2019.
PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE
Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama
Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja
Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.
www.funero.rs e-mail: [email protected]
DARKO JELOVAC18. 08. 1975. - 05. 01. 1998.
Zauvek ćeš biti u našim srcima i našim mislima!Mama, tata i sestra (P-05)
MILANKO VUČETIĆ GLIŠO 15. 10. 1944. - 30. 12. 2018.
Suze stanu, pa opet liju, jer moje srce ne može da te prežali. Neutešna sam što te više nikada neću zagrliti i poljubiti. Mnogo mi je teško i mnogo sam tužna.
Tajo, volim te i voleću te zauvek. Ti si moja duša. Verujem da si sada na nekom boljem mestu, među anđelima i da me čuvaš. A ja ću čuvati uspomenu na tebe. Dok živim ja, živiš i ti.
Tvoja ćerka Mirjana (P-12)
Poslednji pozdrav svom dragom bratu.
MILANKO VUČETIĆ- GLIŠO15. 10. 1944. - 30. 12. 2018.
Brate moj, svojim jednostavnim životom, velikim srcem i dobrotom oplemenio si sve koji su te poznava-li, a pre svega našu porodicu. Naša je tuga beskrajna. Dok smo živi pamtićemo te.
Brat Mirko, snaja Rada i deca, Dušica i Duško sa porodicama. (P-14)
Dana 31. 12. 2018. godine preminula je naša draga
ANA ČURĆIĆ MALAGURSKI1930 – 2018.
Rođ. Nimčević
Otišla je tiho i dostojanstveno, kao što je i živela. Sa ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na tebe.
Tvoji najmiliji (P-15)
ZLATKO KATANČIĆ1979-2016.
Sine, dete moje, anđele naš najlepši!Preteško je pisati, sa tim se nikada ne možemo
pomiriti da nisi sa nama, jer znamo da nisi želeo i da nije trebalo da odeš od nas.
Lepoto najlepša, dušo najdraža, sa tobom uvek i zauvek, do neba: majčica, baba Sena, sestra Nikole-ta i ostala rodbina.
Bog je na nebu najveći! (P-01)
OLGA ČONKArođ. Stegnaić
06. 01. 2009. - 06. 01. 2019.
Mama nisam te mogla sačuvati od smrti, ali ću te sačuvati od zaborava, jer smrt je jača od života ali ne od ljubavi prema tebi. Neka ti je večna slava.
U dragom sećanju na majku i baku, Olivera i deca. (P-02)
Prošlo je godinu dana od kako nije sa nama Mama, Majka i Pramajka
ANA IVKOVIĆ IVANDEKIĆ
rođena Peić Tukuljac
Sveta misa će se održati 6. januara 2019. godine u crkvi Sv. Josipa radnika u Đurđinu u 10 sati.
Njemi najmiliji (P-06)
Dana 29. decembra 2018. godine preminula je voljena tetka i zaova
MILKA ZRNIĆ1940-2018.
Večno ćeš živeti u našim srcima!Ožalošćeni: snaja Marica i bratanice Okrima i
Milka sa porodicama. (PG-01)
Dana 3. januara navršile su se četiri godine od kada nije sa nama naš
DUŠAN KOSIĆ1932 - 2015.
Veličina čoveka ogleda se u njegovim delima i pruženoj ljubavi. Neka te u tišini večnog mira prati naša ljubav jača od zaborava. Voljeni ne umiru!
Njegovi najmiliji (P-07)
Poslednji pozdrav drugu
MILANKU VUČETIĆ- GLIŠI
Milutin Sandić, Milenko Bajčetić i Mirko Bojović (P-10)
U subotu, 05.01.2019. na Pavoslavnom groblju u Dudovoj šumi u 12h obeležićemo godinu dana od smrti našeg voljenog
RADETA TATALOVIĆA1940 - 2018.
Uvek ćemo te se sećati sa ljubavlju, ponosom i poštovanjem.
Ožalošćeni porodice Tatalović i Petrović (P-03)
Dana 04.01.2019. godine navršava se deset godi-na kako nas je napustila naša majka i supruga
LJILJANA DUKIĆrođena Trećakov
1953 - 2009.
Tog dana u 12 sati daćemo pomen na pravo-slavnom groblju u Dudovoj šumi. Ostaćeš nam u srcima.
Ćerka Maja i suprug Nikola (P-04)
Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom od 8 do 13 časova
(zaključenje broja), četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za
naredni broj). Tel. 553-805. Maksima Gorkog 8. na spratu
Poslednji pozdrav našem voljenom ocu, svekru i dedi.
BLAŠKO TIKVITCKI 1941 - 2018.
S ljubavlju i pošto-vanjem ćemo čuvati uspomenu na Tebe!
Sin Pajo, snaja Ema i unuka Milica
(PF-01)
NOVE
RAZNO
- „GORENJE SERVIS ENERGIJA”! Servisira-mo belu tehniku od svih proizvođača,- Original-ni rezervni delovi, Iva-na Antunovića 141. Tel. 546- 206 ili 063/1546- 206 (P- 1)
- ROLOMONT ro-letne AL i PVC, vene-cijaneri, trakaste zave-se, harmo/garažna vra-ta, komarnici, panelne zavese, tende..- Miloša Obilića 19. Tel. 571- 299 ili 063/551- 299 (P- 2)
KUĆE
- Subotica, MZ Novo Selo, prodajem kuću za rušenje sa dvotari-fnom trofaznom stru-jom, gradska voda, lega-lizovano, vlasnik, cena 13.500€. Tel. 024/535- 213 (1-97)
- Prodajem kuću sa pomoćnim objektima, na placu od 3 motike, Donji Tavankut, cena po dogovoru. Tel-064/1838-710 (2-97)
-Prodaje se kuća 210m²- plac 650m², spratna sa dva trosob-na stana, legalizovana,
sva infrastruktura. Mob.061/23-23-223(3-97)
- Prodajem kuću u Malom Bajmoku, 140m², svi priključci, bazen,.dupla garaža. Tel. 063/754-0004 (4-97)
PRODAJA STANOVA
-Prodajem lepo sređen dvosoban, man-ji stan sa cg i svim priključcima u ulici B. Radića,terasa, toplo pri-zemlje, pogodan za sta-rije osobe. Tel 064/1611-483 (5-97)
POSLOVNI PROSTOR
- Izdaje se po-slovni prostor 25m² na adresi Korzo 10. Tel.063/567919 (6-97)
KUPOPRODAJA
- Prodajem ili me-njam regal 3,4 x 2,3m boje drveta, regal 3,2 x 2,2m žute boje, predso-blje iz 3 dela boje viš-nje Tel. 064/537-9547 (7-97)
- Kupujem ordenje, medalje i stare sportske značke. Tel.064/615- 5982 (8-97)
- Otkupljujem origi-nalne umetničke slike uz stručnu i realnu pro-cenu vrednosti, intere-sovati se od ponedelj-ka do subote od 9- 17 sati. Tel. 065/5833- 665 (9-97)
- Kupujem, prodajem i menjam značke i albu-me za značke, kupujem knjige i medalje o fud-balskim klubovima. Tel/ 542- 310 ili 062/85- 28- 228 (10-97)
- Prodajem trosed, radna kolica sa jednim točkom, el. štednjak sa 2 ringle na struju, 2 na bu-tan, cveće, višegodišnje biljke. Tel.061/2196-512 (11-97)
- Prodajem trpezarijski sto na razvljačenje i 6 ta-paciranih stolica sa mebl
štofom. Tel.063/531-311 i 024/525-666 (12-97)
- Prodajem komo-du sa tri fi oke u sredi-ni. Tel.063/531-311 i 024/525-666 (13-97)
- Prodajem Pežo 307 sa 4 vrata, 1,6 od 135KS, izvršen veliki i mali ser-vis, zamena alterna-tora i novi hladnjak, 155600km,metalik pla-ve boje.Tel.063/531-311(14-97)
-Prodajem sobni ugaoni „SIMPOV“ crni bar i bojler sol. „Rade Končar“ Tel. 024/523-431 (15-97)
-Prodajem odlične TA- peći od 5,5 KW(AEG), 4,5kw(CER)sa kolicima, termos-tati, kablovi-trofazne. Cene145€+120€ Tel. 065/35-30-825 (16-97)
-Prodajem usisivač Samsung 1600 vati, dobar, kafe mašinu i novu bundu rakun. Tel. 061/284-21-25 (17-97)
-Prodajem el. radija-tor na ulje, sa jedanaest rebara, sasvim nov pod garancijom. Tel. 548-903 (18-97)
čitulje/pomeni/oglasi 25Broj 974. januar 2019.
Dana 9. 01. 2019. navršava se godinu dana od kako nije sa nama naš voljeni brat, šogor i ujak
IVAN BAŠIĆ PALKOVIĆ1953 - 2018.
Dragi brate vreme leti a tuga sve više boli za to-bom. Počivaj u večnom miru božijem. Čuvali te anđeli!
Sestra Katka, šogor Stipica i sestrići Igor i Vanja sa familijama
Sveta misa će biti 09. 01. 2019. godine u 8 sati u crkvi kod supa. (P-08)
Poslednji pozdrav našem voljenom
TOMO CVIJIN1936 - 2018.
Kada je smrt iznenada pokucala na tvoja vrata i odnela te iz naših života, ostala su sećanja i lju-bav koju si nam pružao. Tvoj odlazak nas nije raz-dvojio jer ćeš ti i dalje živeti u našim srcima. Poči-vaj u miru Božijem. Supruga Ana, sin Željko, snaja Gordana, unučan Marija, Božidar i Martina. (P-09)
MILANKO VUČETIĆ GLIŠO
15. 10. 1944. - 30. 12. 2018.
Nečujnim koracima si otišao na nebo i postao najsjajnija zvezda među tvojim pesnicima. Budi spokojan i nađi svoj mir. Još uvek ne mogu da veru-jem da te nema. Zauvek ćeš biti u mom srcu.
Tvoja ćerka Isidora (P-11)Poslednji pozdrav svom dragom dedi. Pamtiću te
kao dobrog čoveka i duhovitog pesnika.
MILANKO VUČETIĆ GLIŠO
15. 10. 1944. - 30. 12. 2018.
Tvoj unuk Stefan (P-13)
206 (P- 1)
letne AL i PVC, vene-cijaneri, trakaste zave-se, harmo/garažna vra-ta, komarnici, panelne zavese, tende..- Miloša Obilića 19. Tel. 571- 299 ili 063/551- 299 (P- 2)
Selo, prodajem kuću za rušenje sa dvotari-fnom trofaznom stru-jom, gradska voda, lega-lizovano, vlasnik, cena 13.500€. Tel. 024/535- 213 (1-97)
pomoćnim objektima, na placu od 3 motike, Donji Tavankut, cena po dogovoru. Tel-064/1838-710 (2-97)
210m²- plac 650m², spratna sa dva trosob-na stana, legalizovana,
Izveštaj iz Matične knjige umrlih za period od 24.12.2018.- 28.12.2018.
godinu
Bela (Bela) Semeši (1947). penzioner, Vinka (Pe-
tar) Knežević (1935.) penzioner, Mihailo (Tihomir) Vasović (1935.) penzioner, Juliška (Stjepan) Vizmeg (1930.) domaćica, Smilja (Danilo) Panjković (1932.) domaćica, Alija (Alija) Maljišević (1948.), Ilonka (Jožef) Rogić (1952.) penzioner, Suljo (Meho) Bil-kić (1934.) penzioner, Katarina (Nikola) Kolesni-kov (1931.) penzioner, Božidar (Milivoje) Lakićević (1929.) penzioner, Imre (Imre) Lendvai (1967.) rad-nik, Miroljub (Sava) Vučinić (1938.) penzioner, Ana (Mirko) Medić (1950.) penzioner, Janoš (Jovan) Ši-mon (1929.), Andrija (Andrija) Varga ( 1945.) penzi-oner, Svetozar (Nikola) Stojković (1936.), Ana (Ste-van) Jurić ( 1949.) penzioner, Stipan (Ivan) Vojnić Zelić ( 1947.) penzioner, Franjo (Krišto) Berbero-vić (1927.) penzioner, Jelena (Rade) Višić (1959.) penzioner, Terezija (Luka) Mišuđik (1934.) penzi-oner, Ilona (Stevan) Cvitko ( 1941.) penzioner, Ro-zalija (Apolonia) Šuranji ( 1933.) penzioner, Ama-lija (Šandor) Toldi (1933.) penzioner, Ruža (Jo-žef Janoš) Zvorenji (1955.) penzioner, Cilika (Fra-njo) Stantić (1939.) penzioner, Franciška (Maćaš) Stojanov (1931.) penzioner, Jovita (Ivan) Knjur (1962.) penzioner, Loko (Petar) Kujundžić (1947.) penzioner, Rozalia (Ivan) Szél (1939.) penzioner, Borivoje (Ilija) Šarović (1940.) penzioner
Hronika matične kancelarije
Mali oglasi
HITNA POMOĆ - 194POLICIJA HITNI POZIVI - 192
VATROGASCI - 193Apoteka kod Gradske kuće: 552-499Apoteka kod dispanzera: 525-772Autobuska stanica: 555-566Benzinska pumpa Mol: 672-525Benzinska pumpa Eco: 680-580Benzinska pumpa Nis Petrol: 692-200Buđenje: 19811Centar za obeveštavanje: 985Centar za socijalni rad: 548-220Čistoća i zelenilo: 620-444DD Rasveta: 553-320Dečiji Dispanzer: 553-559Dimničar: 553-072Elektrodistribucija: 619-300
Gradska biblioteka: 553-115Gradska bolnica: 555-222Gen. Konzulat R.Mađarske: 559-811Gen. Konzulat R. Hrvatske: 557-793Hitna pomoć: 551-373JKP Subotičke pijace: 555-013JKP Pogrebno: 554-848JKP Parking: 694-200JKP Suboticagas: 641-200JP Suboticatrans: 547-777Informacije o: -sportu: 19812-ličnim kartama: 630-303-voz.dozvolama: 630-302-državljanstvu: 630-312-putnim ispravama: 630-276-vezano za oružje: 630-310
Komunalna policija: 626-988Muzej: 555-128Pozorište Deže Kostolanji: 557-471Narodno pozorište scena Jadran: 554-700Bioskop Eurocinema: 554-600Obaveštavanje o br.tel.preplati: 11811Policijska uprava: 630-200Prijava kvara CATV: 634-089Stomatološka služba za odrasle: 553-554Školski dispanzer: 600-795Tačno vreme: 195Telegrami: 1961Toplana-prijava kvara: 548-383Služba za zdrast.zaš.radnika: 571-194Vodovod prijava kvara: 557-711ZOO vrt Palić: 753-075Željeznička stanica: 555-606
VAŽNI TELEFONI
Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o
prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.
Važe samo kuponi iz tekućeg broja
Ime i prezime davaoca oglasa
Potpis davaoca oglasa
Tekst oglasa:
NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči
Broj 974. januar 2019.
- TRAŽIMO RADNI-KE: hitno potrebni ku-vari-ce, konobari-ce po-moćne radnice geronto domaćice sa pasošima EU. Tel. 064/7007-106 (P- 218)
sport26 Broj 974. januar 2019.
NOVE
Sportista Subotice za 2018. godinu je Davor Štefanek, rvač Spartaka. Štefanku je ovo sedmi put kako je postao najbolji spor-tista Subotice u seniorskoj kon-kurenciji, po čemu je postao i re-korder. Do prošlog izbora lideru po broju titula, bili su Štefanek i Zoran Kalinić, obojica tada sa po šest prestižnih priznanja.
Za najbolju u konkurenci-ji juniora proglašena je Nora Bognar iz Planinarskog kluba
Spartak, dok je plivač subotič-kog Spartaka Danilo Dulić iza-bran za najboljeg sportistu među pionirima.
U oštroj konkurenciji za sport-ski klub godine prvo mesto pri-palo je Ženskom fudbalskom klubu Spartak.
Svi oni, kao i sportisti koji su našli svoje mesto na rang-lista-ma, zaslužili su velike aplauze za završnoj svečanosti u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici.
Običaj da se na kraju kalen-darske godine posebnim prizna-njima darivaju najbolji sportisti u Subotici postoji još od 1961. godi-ne. Tada se u našoj redakciji rodila ideja da se dodeli specijalna nagra-da „Sportista godine”, a prvi trofej dobio je tadašnji vrhunski teniser Nikola Špear. Od te, 1961. godi-ne, svaka kalendarska godina za-vršavana je pravim slavljem spor-ta, izborom najboljih u tradicio-nalnoj akciji „Sportista godine Su-botice”. U akciju su se uključili ka-snije Sportski savez Subotice i lo-kalna samouprava, pa se i sada, u zajedničkoj saradnji, odvija izbor najboljih sportista grada na seve-ru Bačke.
Akcija je ubrzo dobila širi okvir, pa je tako od 1969. godine uvršten izbor najboljih sportskih kolektiva, od 1970. godine biraju se najbolji sportisti juniori, dok se od 1976. go-dine biraju najbolji pioniri. Narav-no, decenijama unazad nisu zabo-ravljeni ni klubovi i pojedinci koji su
se istakli posebnim rezultatima, od-nosno koji slave značajne jubileje.
Subotica je, dakle, dobila najbo-ljeg sportistu godine po 58. put i po
tome je ova akcija sigurno jedna od najstarijih i najprimernijih sport-skih akcija u Srbiji.
Način izbora najboljih se tokom
godina menjao, ali su principi osta-li isti. Klubovi kroz anketne listi-će kandiduju svoje sportiste, odno-sno ekipe, a stručni žiri vrši izbor
najboljih. U poslednje tri godine u žiriju se nalaze samo osobe koje su u toku svoje karijere već birani za sportistu godine.
Nabolji među najboljima posebno nagrađeni prilikom uručenja priznanja
istaknutim sportistima Subotice
Štefaneku sedmo priznanje
Nastavljena dobro poznata tradicija – namenjena sportistima, sportskim klubovima i sportskim radnicima
Subotica dobila najboljeg sportistu 58. put
Najbolji među najboljima: Danilo Dulić, Nora Bognar, Davor Štefanek i Violeta Slović (kapiten ŽFK Spartak)
Okupljeni dobitnici sportskih priznanja na kraju 2018. godine, u okviru tradicionalne akcije Sportista godine Subotice
Ne zaboravljaju se oni koji su dali veliki doprinos
Ostaje večno sećanjePre dodele trofe-
ja najboljima u 2018. godini prisutni u Ve-likoj većnici imali su čast da se minutom ćutanja sete Milen-ka Brustulova, du-gogodišnjeg sport-skog novinara „Subo-tičkih novina” koji je tradicionalnu akciju najduže i najvrednije negovao. Čika Milen-ko je nedavno premi-nuo, a na komemora-ciji je izneta ideja da se od naredne godi-ne uvede i nagrada koja će čuvati sećanje na vrednog sportskog radnika Subotice.
Minutom ćutanja su se prisutni setili i svih sportista i sportskih radnika koji su nas na-pustili između dva izbora, posebno Luke Andrašića, dobitnika posebnih priznanja, čija je obećavajuća karijera naglo prekinuta.
Sećanje na one koji su promovisali akciju
Nemanja Simović, član Gradskog veća Subotice, po-zdravio je sportiste, trenere, sportske radnike i sve ljubitelje sporta prilikom svečane cere-monije dodele nagrada.
– Žiri je imao „slatke muke” jer je ovo bila jedna uspešna godina, protkana izuzetnim re-zultatima. Uvek smo bili „grad sportova” i nije bilo sporno ni ove godine da će biti rezulta-ta. Na nama, sportskim rad-nicima, je da obezbedimo što bolje uslove, a onda i rezultati talentova-nih sportista ne izostaju. U formi izgrad-nje nove sportske infrastrukture smo ura-dili zato veliki korak po ovom pitanju. Sve što smo obećali na istom mestu pre godi-nu dana smo i uradili. Dobri su to temelji
da se i sledeće godine vidi-mo na istom mestu. Siguran sam da će biti dobrih rezul-tata. Subotica ima 148 sport-skih klubova, SD „Spartak” je najbrojnije u zemlji, ima tu zaista talentovanih spor-tista. Zahvalnost ide i ljudi-ma koji su u senci, sportskim radnicima, koji, bez obzira na tešku situaciju, pokazu-ju veliku društvenu odgovor-nost. Nije lako danas voditi sportske klubove. Hvala čel-
nicima Sportskog saveza Srbije, uz njiho-ve kontakte su stigla i značajna sredstva sa viših niova, hvala i Sportskom savezu Su-botice, JKP „Stadion”, dobar smo i homo-gen tim, tako ćemo i nastaviti da radimo – poručio je Simović.
Nemanja Simović, član GV Subotice, zadužen za sport i omladinu
Uspešna godina, izuzuzetna dostignuća
Nemanja Simović
NOVE 27Broj 974. januar 2019. sport
Pre tačno godinu dana na stra-nicama našeg nedeljnika, u okviru reportaže sa dodele trofeja najbo-ljim sportistima u 2017. godini, u tekstu posvećenom Davoru Šte-faneku, i tada izabranom za naj-boljeg, ostala je najava da će dati sve od sebe da budi prvi predsed-nik Sportskog saveza Srbije koji je, uz odgovornu funkciju, stigao do svetske medalje. Obećano – uči-njenu, kruna rvačke 2018. godine za Štefaneka je bila srebrna me-dalja sa Svetskog prvenstva u Bu-dimpešti, a upravo je to bila naj-bolja preporuka za sedmo prizna-nje namenjeno najboljem sportisti Subotice.
– Nadam se da nisam dosadio, a ovo priznanje govori da sam i ove godine osvojio neku od velikih medalja. Da nije bilo tako, da ni-sam bio drugi na svetu, sa nekim manjim rezultatom bi sigurno bi bio iza Andreja Barne i Tamaša Kajdočija koji prave izvanredne
rezultate. Da nije bilo srebra iz Budimpešte, ne bi me bilo ovde, da predvodim najbolje sportiste Subotice. Potrudiću se da ne dosa-dim do Tokija, i Olimpijskih igara – istakao je Štefanek pred svečanu dodelu nagrada.
Priznanje za 2018. godinu je sedmo ove vrste, a po tome je re-korder u ovoj kategoriji, ostavio je iza sebe Zorana Kalinića sa šest titula sportiste Subotice.
– Biti najbolji sportista Subo-tice nije lako, a još je teže posta-ti rekorder. Izuzetno mi je drago zbog toga. Malo možda žalim što nisam bio u Subotici tri godine, osvajao sam tada medalje u dre-su zrenjaninskog Proletera. Sada bih možda upisao i deseto pri-znanje najboljeg u Subotici. Je-ste, dobijao sam ja slična prizna-nja i dok sam bio u Zrenjaninu, ali je najlepše biti kući, pa još kući i nagrađen.
Štefanek je sa „žetvom” meda-lja počeo još praktično kao junior, sportista godine među seniorima postao je prvi put 2004. godine. Podsetićemo, te godine je bio dru-gi na Prvenstvu Evrope za seniore u Haparandi u Finskoj. Karijera, uspešna, traje, a trajaće još.
– Još nisam seo sa trenerima da napravim konkretan plan za 2019. godinu. Ono što je jedino sigurno jeste želja da nastupim
na Olimpijskim igrama u Toki-ju 2020. godine i da na njima osvojim meda-lju. Tada ću, po rvačkim pra-vilima, već biti veteran. Mo-ram da pazim da se ozbiljni-je ne povredim, tako da je zbog toga i potreban dobar plan pri-prema i nastu-pa. Bilo mi je bitno ove godi-ne da dokažem da sam i dalje u vrhu. Uspeo sam u tome, nakon četiri meseca trenin-ga posle pau-ze od godinu i po dana. Prak-
tično sam bio na pauzi i kada sam osvojio srebro na Prven-stvu Evrope. Učinak u Budim-pešti na Svetskom prvenstvu je bio odličan, do finala sam imao skor od 31:0. Čestitam Rusu Sur-kovu koji me je pobedio u fina-lu. Bio je bolji, ali da je finale bilo istog dana kada i polufinala, kada sam bio u naletu, ili da su ga sudije poslale u parter u dru-goj rundi kako je trebalo, možda bi bilo i drugačije.
Kao predsednik Sportskog sa-veza Srbije Štefanek je imao prili-ku da bude počasni gost na sličnim dodelama, ali ističe da se malo ko može porediti sa severom Bačke.
– Dodela u Subotici se nalazi među „top tri” organizacije. Hva-la svima koji misle na sportiste, jer nam znači da neko prati i na-gradi ono što mi radimo cele go-dine. Subotica jeste grad spor-tova, hvala lokalnoj samoupra-vi koja pomaže u razvoju infra-strukture, nadam se da ćemo u skorije vreme u Subotici dobiti novu halu. Ovaj grad to zaslužu-je. Hvala i mom treneru Sretenu
Damnjanoviću koji je uz mene i ima snage i živaca da mi poma-že. Kao predsednik Sportskog sa-veza mogu da obećam da ćemo i naredne godine uraditi mnogo stvari za dobrobit sporta u Sr-biji, a moj zadatak kao rvača je da se dobro pripremim, da uz-mem olimpijsku normu, pa da se na Olimpijskim igrama u Tokiju uuz medalju oprostim od rvanja. Biće mi teško, rvanje mi je „pod kožom”, ali i drago ako vidim da iza mene dolaze neki novi vrhun-ski sportisti koji će u Subotici, ali i Srbiji, uzimati svetske i evrop-ske medalje.
Davor Štefanek je po sedmi put najbolji sportista Subotice
medalja iz Tokija za oproštaj
Osmi u svetuSpartak je nedavno nastu-
pio na Svetskom klupskom prvenstvu u Iranu. Na žalost, birokratija ga je zaustavila na aerodromu, pa su Subotiča-ni bili unapred oslabljeni bez svog najpoznatijeg rvača.
– Mi smo otišli sa jednom korektnom ekipom, na žalost, nije nas bilo za svih deset ka-tegorija, jer sam imao pro-blem sa vizom. Učestovvali smo, bili smo na kraju osmi, što nije mala stvar. Pokaza-li smo i dokazali da Subotica ima i kvalitet i tradiciju, ali je bilo teško očekivati neki veći rezultat. Ekipe ulažu po 100-200 hiljada evra samo za ovo takmičenje. Ne možemo, jed-nostavno, da se merimo sa tim ulaganjima.
Davor Štefanek
Davor Štefanek i Nemanja Simović, član GV Subotice zadužen za sport i omladinu
1. Davor Štefanek (Rvački klub Spartak): Na Prvenstvu Sr-bije bio je prvi, ali ga ponovo od ostalih izdvajaju sjajni rezultati na najvećim međunarodnim takmi-čenjima. Iako se prihvatio odgo-vorne funkcije predsednika Sport-skog saveza Srbije, uspeo je da pronađe vremena i za rvanje. Tako je na Mediteranskim igrama u Ta-ragoni u Španiji osvojio drugo me-sto, a nedavno se u Suboticu vra-tio sa trećom svetskom medaljom – bio je drugi na Prvenstvu sveta u Budimpešti.
2. Andrej Barna (Plivački klub Spartak): Osvojio je prvo me-sto na Letnjem prvenstvu Srbije na 50 m slobodno, kao i prvo na Voj-vodina openu na 100 m slobodno.
Drži apsolutni rekord na 50 m slo-bodno, najbrži je plivač Srbije svih vremena u ovoj disciplini, a najbo-lje ovogodišnje rezultate ostvario je na međunarodnim takmičenji-ma, kao član reprezentacije Srbije. Na Mediteranskim igrama u Špa-niji okitio se sa dve medalje, zla-tom u štafeti 4x100 metara slobod-no i srebrom u štafeti na 4x200 m slobodno. Štafeta Srbije na 4x100 metara slobodno nastupila je i na Prvenstvu Evrope za seniore, a za-vršili su na osmom mestu.
3. Tamaš Kajdoči (Klub diza-ča tegova Spartak): Na Prvenstvu Vojvodine osvojio je prvo mesto u konkurenciji mlađih seniora i se-niora, baš kao i na Prvenstvu Sr-bije, a bio je i deo najbolje ekipe
sa Prvenstva Srbije. Na Gala kupu je u apsolutnoj konkurenciji bio drugi. Na Prvenstvu sveta za mla-đe seniore bio je treći, dok je na Svetskom univerzitetskom prven-stvu osvojio dve zlatne i jednu sre-brnu medalju. Državni je rekorde kod seniora i mlađih seniora do 23 godine, a njegovi rekordi su i dalje aktuelni kod takmičara do 20 i do 17 godina.
4. Nemanja Ćalasan (Fudbal-ski klub Spartak Ždrepčeva krv): Iza fudbalera Spartaka je odlič-na sezona 2017/2018, a Ćalasan je bio deo ekipe koja je sezonu zavr-šila u vrhu srpskog fudbala. Pred-vodio je ekipu u kvalifikacijama za Ligu Evrope, a njegov gol u Novom Sadu najavio je izbacivanje moćne Sparte iz Praga. Član je mlade re-prezentacije Srbije.
5. Ervin Rožnjik (Klub diza-ča tegova Spartak): U 2018. godi-ni bio je prvak Vojvodine i prvak Srbije, kao i vođa ekipe Spartaka koja se ponovo okitila titulom pr-vaka Srbije. Na Gala kupu Srbije
bio je treći, a nedavno je progla-šen za najboljeg seniora od strane Saveza Vojvodine i Saveza Srbije u ovom sportu. Najvrednije rezulta-te ostvario je na Studentskom pr-venstvu sveta, osvojio je tri zlatne medalje. Državni je rekorder u ka-tegoriji do 77 kilograma.
6. Dijana Šefčić (Atletičar-ski klub Spartak): Trostruka je pr-vakinja Srbije u bacanju kugle za 2018. godinu, bila je prva na Dvo-ranskom prvenstvu, potom i na Zimskom prvenstvu Srbije kao i Prvenstvu Srbije. Na Prvenstvu Vojvodine je, takođe, bila prva.
7. Bojana Kljajić (Mačevalač-ki klub Spartak): Osvojila je naj-vrednije medalje na domaćim ta-kmičenjima. Bila je prva na Prven-stvu Vojvodine, Prvenstvu Srbije u Kupu Srbije. Kao članica repre-zentacije bila je 11. na Balkanijadi, 57. na Prvenstvu Evrope za senior-ke, a u konkurenciji takmičarki do 23 godine bila je 34.
8. Stefan Kostadinović (Stonoteniski klub Spartak):
Trenutno najbolji prvotimac Spartaka bio je trći na Prvenstvu Vojvodine, a osvojio je i drugo mesto na poznatom i priznatom Memorijalu „Vilim Harangozo”. Uspešan je i u ping-pongu, prvak je Srbije, ali i učesnik Prvenstva Evrope, gde je nedavno ostvario plasman među osam najboljih, i Prvenstva sveta.
9. Miljan Milović (Muški od-bojkaški klub Spartak): Od kako je u prvom timu Spartaka Milović je nezamenjiv deo postave u deli-katnoj ulozi libera. Bio je deo eki-pe koja je bila treća u Super ligi Sr-bije i koja je stigla do četvrtfinala Kupa Srbije.
10. Veljko Gligorić (Bokser-ski Spartak): Sezonu je zaključio sa tri zlatne medalje sa domaćih takmičenja, bio je najbolji na Pr-venstvu Vojvodine i Prvenstvu Sr-bije, kao i na Kupu Srbije. Osvo-jio je zlato na turniru Zlatni gong u Skoplju, bronzu na Zlatnoj rukavi-ci u Nišu, a na turniru u Rusiji bio je drugi.
Najbolji sportisti Subotice u konkurenciji seniora
Svetska medalja – preporuka za prvo mesto
sport28 Broj 974. januar 2019.
NOVE
Po prvi put na nekoj od čel-nih pozicija tradicionalnog izbo-ra najboljih sportista u Suboti-ci nalazi se neko iz sportskog pe-njanja. Nora Bognar, takmi-čarka Planinarskog kluba Spar-tak, prva je na rang-listi najbo-ljih juniora, a smatra da će mož-da baš ovo priznanje pomoći ovom sportu da dobije zasluženu pažnju i podršku.
Nora je, kako se to moglo čuti i na završnoj ceremoniji nagrađi-vanja, osvojila titule prvaka Srbi-je u više disciplina, ali i kod juni-orki i seniorki. To što je bila naj-bolja ne znači da je do titula bilo lako doći.
– Do nekih prvih mesta je bilo teško doći, jer je i konku-rencija počela da shvata stva-ri mnogo ozbiljnije. Srećom, pa sam i ja više radila. Sti-snula sam zube, vežbala sam mnogo više nego ranije, dosta putovala,a koristila svaku pri-liku da učim što više, kako na prirodnoj, tako i veštačkoj ste-ni – kazala je Nora za „Nove Su-botičke novine”.
Discipline bolder, težinsko, brzinsko penjanje, penjanje na
prirodnoj steni, sve su okončane zlatnim medaljama.
– Iskreno, među juniorkama nije toliko velika konkurencija, ali je zato drugačije kod senior-ki, gde nastupaju učesnice od 14 pa do 35 godina. Imam šestna-est godina, počela sa da se bo-rim sa seniorkama kada sam napunila četrnaest. Uspela sam da nadvisim iskusnije kolegini-ce, pa su mi te medalje verovat-no zbog toga i drage.
Uz seniorske medalje ističu se i dve međunarodne, osvojene na Balkanijadama.
– Na jednoj Balkanijadi u Ru-muniji sam bila prva, a na dru-goj, u Grčkoj treća. Bila sam ove godine i na Prvenstvu Evro-pe, nisam bila u konkurenciji za medalju, ali sam zato mnogo naučila.
Osvojeno priznanje u Subo-tici biće, kako kaže, motivacija, ali i putokaz, kako sportistima, tako i onima koji se o sportisti-ma brinu...
– Ova nagrada mi je motiva-cija da budem bolja, da bolje tre-niram, jer će mi i trebati više tre-ninga da ponovim i nadmašim
ove rezultate. Srećna sam što je sportsko penjanje uvršteno u olimpijsku porodicu i što će biti na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine. Mislim da je na-stup u Japanu za mene još nere-alan. Da bih stekla pravo učešća moram da bude među šest naj-boljih u Evropi u konkurenci-ji seniorki, a meni predstoji da se za to izborim tek kod junior-ki, pa tako nije realno očekiva-ti da nastupim na ovako velikom takmičenju već naredne godine. No, nastup na Olimpijadu 2024. godine bi već mogao da bude postavljeni cilj kome valja težiti. Do tada moram da napredujem, popravim formu, postanem spo-sobnija, iskusnija...
Ono što će joj sigurno fali-li u borbi za ispunjenjem viso-kih normi za nastup na najvećem svetskom sportskom takmičenju jesu uslovi i stručni rad.
– U Srbiji ne možemo baš da se pohvalimo dobrim uslovima, pogotovo ako se uporedi kako je u inostranstvu. Nedostaje mi i podrška iskusnog trenera, naj-više sama radim i učim. Nadam se da će stvari početi da budu
bolje i za naš sport. Primljeni smo među olimpijske sportove, čujem da je i u Nišu na sličnom događaju kao što je Sportista godine Subotice bilo nagrada za
sportsko penjanje. Sve to najav-ljuje da se za naš sport naziru bolji dani, a jako se dobar osećaj znati da ova moja nagrada do-prinosi tome.
Nora Bognar je najbolja u konkurenciji juniora
Promocija sporta
Nora Bognar i Dejan Vuković, generalni sekretar Sportskog saveza Subotice
1. Nora Bognar (Planinarski klub Spartak): Bila je pr-vakinja Srbije u svim disciplinama. Najbo-lja je bila među takmi-čarkama u juniorskoj, ali i seniorskoj selek-ciji. Kao članica repre-zentacije Srbije nastu-pila je na brojnim me-đunarodnim takmi-čenjima, a izdvajaju se takmičenja Prven-stva Evrope za juniore u Austriji i Bugarskoj, kao i Kupa Evrope u Austriji. U Panonskoj ligi osvojila je prvo mesto u uku-pnom plasmanu, a na Balkanija-di je osvojila prvo mesto u disci-plini bolder u Rumuniji, odnosno treće u Grčkoj. Ispunila je uslove za kategorizaciju „vrhunski spor-tista nacionalnog ranga”.
2. Leona Rogić (Klizački klub Spartak): Treći put zaredom po-stala je prvakinja Srbije u konku-renciji juniorki, a uz to je osvojula i prvo mesto na Kupu Vojvodine. Povreda ju je sprečila da kraj pro-tekle sezone kruniše rezultatima sa Balkanijade i Prvenstva sveta 2018. godine, za koje je ispunila normu. Novu sezonu za sada joj beleže lepi rezultati sa takmiče-nja Evro kupa, gde je, na primer, osvojila peto mesto u Celju. Ste-kla je uslove za nastup na Evrop-skim zimskim olimpijskim igra-ma mladih u Sarajevu početkom
2019. godine, a na putu je i da is-puni normu za Svetsko juniorsko prvenstvo 2019. godine.
3. Noemi Vakula (Sokolsko društvo Spartak): Na Prvenstvu Vojvodine je osvojila zlato u više-boju, a na Prvenstvu Srbije tako-đe. Uz to je u finalnom delu Pr-venstva Srbije imala maksimalan učinak, osvojila je četiri zlatne medalje. Uspehu je dodala eki-pno srebro sa Kupa Srbije, kao i srebrnu i broznanu medalju u po-jedinačnom delu ovog takmiče-nja. Međunarodni okršaj donosi joj peto mesto u preskoku, u ja-koj konkurenciji takmičarki ih 15 zemalja.
4. Viktor Haško (Klub diza-ča tegova Spartak): Na Prvenstvu Vojvodine je bio najbolji za mla-đe juniore i juniore, baš kao i na Prvenstvu Srbije, dok je na Kupu
Srbije osvojio dva druga mesta sa ekiom juniora. Sa seniorskim ti-mom je osvajač titule prvaka Sr-bije. I dalje drži državne rekorde za takmičare do 15 godina, preko 94 kg.
5. Mihajlo Milić (Bokserski
klub Spartak): Okitio se zlatnim medaljama sa Prvenstva Vojvo-dine, Prvenstva Srbije u Kupa Sr-bije. Na jakom međunarodnom turniru u Rusiji osvojio je prvo mesto, dok je, kao član reprezen-tacije Srbije, nastupio na Prven-stvu Evrope za juniore, gde je bio peti.
6. Adriel Hajagoš (Plivački klub Spartak): Na Otvorenom pr-venstvu Srbije bio je prvi na 200 m delfin, a na Letnjem prvenstvu Srbije u istoj kategoriji stiže do zlata. Na Vojvodina openu bio je prvi na 50 m delfin stilom. Uče-stvovao je u sastavu reprezenta-cije na takmičenju zemalja cen-tralne Evrope, a u sastavu štafe-te 4x100 m mešovito bio je drugi. Na jakom međunarodnom četvo-romeču reprezentacija bio je prvi na 200 m delfin.
7. Ana Miković (Veslač-ki klub Palić): Uz brojne meda-lje sa takmičenja u Srbiji i ino-stranstvu, gde se izdvajaju zla-ta sa Otvorenog prvenstva Subo-tice, Vukovarske i Miholjske re-gate i Dunavskog kupa u Kalo-
či i Mohaču, Ana je osvojila prvo mesto na Kupu Srbije, dru-go mesto na Prven-stvu Vojvodine, ali i četvrto mesto kao članica reprezenta-cije na Balkanijadi u Bugarskoj.
8. Jovana Vu-kas (Atletičarski klub Spartak): Na Prvenstvu Vojvodi-ne je osvojila tri zlat-ne medalje u konku-renciji mlađih juni-
orki, kod mlađih ju-niorki je bila prva,
dok je kod seniorki bila druga. Prvenstvo Vojvodine u krosu do-nelo joj je još jednu zlatnu meda-lju. Na Prvenstvu Srbije za stari-je juniorke osvojila je treće mesto na 400 metara.
9. Uroš Kojadinović (Ruko-metni klub Spartak): Nakon de-bija u prvom timu Spartaka, Uroš je dobijao sve značajniju ulogu, a njegov pravi doprinos ekipi može se videti u tekućoj sezoni. Obav-lja veliki posao za ekipu sa pozi-cije krila, ali ne samo to, jedan je od bitnih igrača reprezentacije Srbije do 18 godina.
10. Stefan Dulić (Muški od-bojkaški klub Spartak): Mladi pr-votimac Spartaka bio je deo se-niorske ekipe koja je bila treća u Super ligi Srbije, a u konkurenciji juniora je bio deo petoplasiranog tima u Vojvodini.
Najbolji sportisti Suboticeu konkurenciji juniora
Tri dame u vrhu
Najbolji sportisti Subotice u konkurenciji juniora
Sreten Damnjanović, predsednik UO
Sportskog saveza Subotice
Rezultati sve bolji
Važan partner u akciji Sportista godine Subotice je i Sportski savez Subotice, a na čelu upravnog od-bora je poznati Sreten Damnja-nović, osvajač brojnih medalja, ali i trener velikih šampiona.
– Hvala sportistima koji iza sebe imaju još jednu godinu, us-pešnu, koja zaslužuje čestitke, a hvala i svima koji su došli da ih pozdrave, da im čestitaju, jer, svaki aplauz znači sportisti, znak je to da je nešto dobro uradio. Za-ista smo u 2018. godini imali re-zultate koje treba pamtiti. I go-dinu dana ranije su oni bili do-bri, ali mi se sada čini da su još bolji. Subotica je imala svetske, evropske, mediteranske meda-lje, niz prvaka... Uz velika ula-ganja u infrastrukturu, uz za-hvalnost lokalnoj samoupravi na tome, očekujem još uspešniju 2019. godinu.
Sreten Damnjanović
NOVE sport 29Broj 974. januar 2019.
Žiri nije imao apsolutno nika-kve dileme kada je trebalo izabrati najboljeg sportistu u konkurenci-ji pionira – Danilo Dulić, plivač Spartaka, imao je sjajnu sezonu. Trke su završavane zlatnim meda-ljama, a sjajna godina je potpisana sa novim rekordima.
– Godinu 2018. ću pamtiti po dva državna pehara, po sedam rekorda, po sjajnoj saradnji sa trenerima i velikoj podršci rodite-lja. Kada završim karijeru, sigu-ran sam da ću ovu godinu pamti-ti kao jednu od najboljih u životu – govori Danilo Dulić.
Ono što svakako izbija u prvi plan jesu rekordi i titule državnog prvaka u više disciplina.
– Cilj u 2018. godini bio je ve-zan za državne titule, ali i rekor-de. Najznačajniji je ostvaren na
400 metara kraul. Bila je to trka Prvenstva Srbije, a da nisam ispli-vao rekord, ne bih bio ni prvak. Prvak sam Srbije na 100, 200 i 400 metara kraul stilom, prvak na 100 m delfin, ali i u dve štafete, i to na oba bazena. I kod ovih titu-la se izdvaja osvojena na 400 me-tara kraul. Imam tamo najveću konkurenciju, jednog sjajnog pli-vača, a ovoga puta sam ga pobe-
dio za samo sedam stotinki. Bila je to neverovatna trka, on je vo-dio od početka, sustigao sam ga na 250 metara i otplivao sjajno u cilju.
Ističu treneri često da se meda-lje osvajaju na treninzima, a da se na takmičenjima samo pokupe. To
je i Danilo čuo od svojih učitelja.– Definitivno je tako. Ako izo-
staneš na nekom treningu, pa tako nekoliko puta, sve što si ra-dio do tada može da propadne. Treniram šest puta nedeljno, tre-ninge imamo dva puta na dan, tri puta nedeljno su „suvi treninzi”. Svaki trening u bazenu donese oko 5,5 preplivanih kilometara, pa je lako izračunati koliko to bude.
Na putu do uspeha u 2018. go-dini Danilo je imao podršku trene-ra, familije, ali i sportskih kolega.
– U Spartaku dobro radimo, treneri su dobri, odlični su dru-gari. Uostalom, ekipni smo prva-ci države i to dokazuje koliko smo jaki i kako se radi kod nas.
Danilu je 2018. godina bila za-vršna među pionirima, a 2019. nosi okršaje u kadetskoj konku-renciji. Biće to prilika za nova dokazivanja.
– U poslednjih godinu dana se mnogo toga promenilo, do-šao sam do nekih velikih uspeha. Prethodne sezone sam imao titu-lu prvaka sa ekipom i to je bilo to. Nisam obarao rekorde, me-dalje sam osvajao po nekim ma-njim mitinzima, ali nikada na dr-žavnom. Video sam kako drugi
osvajaju medalje prvaka Srbije, i rekao sam sebi da ću i ja doći do tog uspeha. Dogovorio sam se sa trenerom da radim bolje, i to je, evo, donelo rezultate. Sada nema stajanja, želim da i 2019. godina bude uspešna, ispunjena titula-ma, rekordima, ali će biti mnogo teže. Ima nekoliko momaka koji plivaju vanserijski, imaću odlič-ne rivale. U kadetskoj konkuren-ciji formira se i reprezentacija Srbije, pa će mi to biti jedan novi motiv.
Godina 2018. ostaće upamćena najboljem u pionirskoj konkurenciji
Rekordi padali sedam puta
Saveti BarneNakon osvajanja dve me-
dalje sa Mediteranskih iga-ra Andrej Barna je podelio svoje utiske sa mlađim kole-gama u Spartaku.
– Govorio nam je Barna o tom takmičenju, ali i o tome kako organizuje jedan dan, kako trenira, šta je sve po-trebno uraditi da se dođe do seniorske reprezentacije, da se ostvaruju rezultati – govo-ri Dulić.
Danilo Dulić i Vlado Tomić, direktor „Novih Subotičkih novina”
Ponosna familija Sandra, Danilo i Tihomir Dulić
1. Danilo Dulić (Plivački klub Spartak): Na Zimskom prvenstvu Srbije bio je prvi na 100 i 400 me-tara slobodnim stilom, i na 100 m delfin, a drugi na 200 m slobod-no i 100 m leđno. Još bolji je bio na Letnjem prvenstvu Srbije, osvo-jio je četiri zlatne medalje, na 100, 200 i 400 m slobodnim stilom, kao i na 100 m delfin. Na Prvenstvu Vojvodine sa oba takmičenja ima po četiri zlatne medalje. Bio je pro-glašen za najuspešnijeg takmičara, kako na Zimskom, tako i Letnjem prvenstvu Srbije u konkurenciji pi-onira. Krajem godine skrenuo je na sebe pažnju obaranjem rekorda Sr-bije, kako u 50-metarskom, tako i 25-metarskom bazenu
2. Filip Kulić (Gimnastičko društvo Partizan): Na tradicional-nom međunarodnom DKMT kupu bio je osvajač više zlatnih meda-lja u raznim discplinama, dok je najbolje rezultate ostvario na ta-kmičenjima u Srbiji. U finalu Gi-mnastičke lige Vojvodine osvojio je prvo mesto u višeboju, a bio je
i deo prvoplasirane eki-pe Partizana. Tu treba dodati i brojne meda-lje osvojene u prvom i drugom kolu. U Gimna-stičkoj ligi Srbije takođe osvaja prvo mesto u vi-šeboju, ali i zlato sa eki-pom iz Subotice. Fina-le po spravama done-lo mu je prvo mesto na krugovima i razboju, a drugo na parteru, konju sa hvataljkama i vratilu. Sezonu je završio sa dve zlatne medalje na me-đunarodnom takmičenju Memori-jalu „Laza Krstić i Marica Dželato-vić” u Novom Sadu.
3. Lana Virc (Tenis klub Spar-tak): Iza sebe ima odličnu takmi-čarsku sezonu u kojoj je tek naja-vila deo svojih mogućnosti. Osvo-jila je i beležila sjajne rezultate na brojnim turnirima. Ipak, ono što je postavlja na visokom mestu rang-liste pionira jesu titule prvaki-nje Vojvodine i prvakinje Srbije u
najmlađim kategorijama. Nalazi se u vrhu srpskog tenisa u svojoj ka-tegoriji, a stručnjaci kažu da joj tek predstoji lepa teniska budućnost.
4. Nina Šabić (Sokolsko druš-tvo Spartak): Na Prvenstvu Vojvo-dine je osvojila prvo mesto u više-boju, a bila je i deo ekipe Sparta-ka koja je stigla do timskog zlata. Zlatne medalje u višeboju i u eki-pnom delu ima i sa višeg nivoa, Pr-venstva Srbije, gde je, u finalu po
spravama, osvojila još dve zlatne i jednu srebrnu medalju. Na Kupu Srbije ima ekipno srebro, te poje-dinačno srebro i bronzu. Na među-narodnom turniru, u konkurenciji takmičarki iz 15 zemalja, osvojila je sedmo mestu.
5. Miona Petra Kneže-vić (Mačevalački klub Spartak): Na Prvenstvu Vojvodine, Prven-stvu Srbije i Kupu Srbije ostvari-la je identične rezultate – osvo-
jila je prvo mesto. Ovom uspe-hu je dodala bronzu za takmiče-nja Evropske mačevalačke konfe-deracije, a dobro se pokazala i na međunarodnm takmičenjima u Mađarskoj.
6. Maksim Puškar (Atletičar-ski klub Spartak): Na Prvenstvu Vojvodine u krosu bio je prvi, a na Kupu Vojvodine bio je prvi na 800 metara. Na Prvenstvu Beograda osvaja 2. mesto na 3 kilometra, a
na Kupu Beograda srebro na 1.500 metara, među mlađim juniorima. Na Prvenstvu Srbije bio je drugi na 2.000 metara, a na 800 metara je bio drugi na Kupu Srbije.
7. Patrik Heder (Klub dizača tegova Spartak): Na Prvenstvu Voj-vodine je bio prvi među mlađim ju-niorima i juniorima, a isti uspeh je ponovio i na Prvenstvu Srbije. Sa juniorskom ekipom ima dva druga mesta na Kupu Srbije, a sa senior-skom titulu ekipnog prvaka.
8. Aleksandar Čokić (Stono-teniski klub Spartak): Na Prven-stvu Vojvodine osvojio je drugo mesto, a nalazi se na prvom me-stu rang-liste Stonoteniskog sa-veza Srbije u konkurenciji pioni-ra. Od važnijih turnira izdvaja se prvo mesto na Otvorenom prven-stvu Beograda.
9. Mateja Borojević (Džu-do klub Spartak): Na svakom ta-kmičenju na kojem se pojavi, jav-ljaju iz Džudo kluba Spartak, Ma-teja ode kući sa medaljom. Tako je bilo i ove godine, a među najvred-nijim uspesima su svakako bronza sa Prvenstva Vojvodine i srebro sa Prvenstva Srbije.
10. Mark Perčić (Biciklistički klub Spartak): Na Prvenstvu Srbi-je je osvojio tri medalje, bio je dru-gi u brdskoj vožnji, a bronze su sti-gle u disciplinama hronometar i kriterijum. Bio je i drugi u gene-ralnom plasmanu Kupa Srbije, dok je kao član reprezentacije osvojio više medalja na jakim međunarod-nim trkama.
Najbolji sportisti Subotice u konkurenciji pionira
Rekorder na čelu rang-liste
Nabolji sportisti Subotice u konkrenciji pionira
NOVEsport30 Broj 974. januar 2019.
Uz ostvrtanje na 2018. godinu u Ženskom fudbalskom klubu Spartak mogu da budu ponosni na rezultate, i titulu, možda i najteže osvojenu u eri „vladavine” na domaćoj sceni.
– Godina je bila teška, ali us-pešna. Prvi deo je bio mnogo stre-san, jer smo brzo ispustili bodovnu prednost iz jesenjeg dela i došli smo u situaciju da nam se čitava godi-na svela na 90 minuta protiv Crve-ne zvezde u poslednjem kolu. Samo nas je pobeda vodila do šampion-ske titule, i taj pritisak je bio ogro-man. Uspeli smo da se izborimo sa svim pritiscima i preprekama, po-slednju utakmicu smo odigrali na visokom nivou i zabaležli ubedljivu pobedu u direktnom duelu za titulu. Imali smo veliki problem da uklo-pimo nove igračice u naš koncept igre i to je bio razlog zašto je kvali-tet naše igre bio ispod očekivanja u prolećnom delu. To je direkno utica-lo na veliki broj izgubljenih bodova. Nismo uspeli da osvojimo Kup Srbi-je, jer smo u polufinalu ispali na pe-nale od Crvene zvezde. Ostaje žal, jer smo izjednačujući gol primili u
nadoknadi vremena, a nakon toga ušli u penal seriju, gde nismo bili na željenom nivou. Priori-tetan cilj je bio osvaja-nje šampionske titule i učešće u kvalifikaci-jama za Ligu šampio-na. Taj cilj je ostvaren, i time je prvi deo godi-ne zaokruzen na naj-lepši mogući način – ističe Boris Arsić, tre-ner ŽFK Spartak.
Šampionska titula osvojena na opisan na-čin tek je najavila sve ono lepo što će se desiti u drugom delu 2018.
– Drugi deo godi-ne je bio kao iz snova. Kvalifikacije smo odi-grali veoma dobro i ubedljivo, pobedili smo prvaka Izraela, prvaka Crne Gore i vicešampi-ona Švajcarske. Kvalifi-kacije su to koje će se dugo pampti-ti po prikazanoj igri. Bili smo veoma
efikasni, a sa druge strane čvrsti u odbrani, jer smo sve utakmice
odigrali bez primlje-nog gola. Prvo mesto u kvalifikacionoj grupi nam je donelo dvomeč sa Bajernom iz Minhe-na u eliminacionoj fazi Lige šampiona, među 32 najbolje ekipe. Odi-grali smo jedan među-narodni turnir u sklopu priprema za utakmi-ce sa Bajernom. Uče-stvovali smo na turni-ru u Španiji, na Teneri-fima, i osvojili prvo me-sto u veoma jakoj kon-kurenciji. Finalnu uta-kmicu smo pobedili na penale Sporting iz Li-sabona i tako napravi-li dobru uvertiru pred novu sezonu i pred uta-kmice sa Bajernom. Utakmice protiv čuve-ne ekipe iz Nemačke su nam mnogo značile, iskustvo je to koje nam
je pomoglo da napredujemo u sva-kom aspektu. Utakmicu u Minhenu
smo mnogo bolje odigrali u odnosu na meč u Subotici, dobili smo smer-nice u kom pravcu treba da se razvi-jamo. Ne treba zaboraviti ni veliki značaj ovih okršaja na polju popu-larizacije ženskog fudbala na ovim prostorima.
Nakon okončanja evropskih oba-veza Golubice su se vratile borbi za superligaške bodove. Učinak je bio odličan, zabeležene su ubedljive po-bede protiv direktnih konkurenata, a tim je napravljena i dobra bazu za prolećni deo Super lige koji će done-ti odluku o prvaku Srbije.
– Sada nam predstoji težak za-datak jer svaki prelazni period do-nosi velike promene unutar ekipe i uvek počinjemo iz početka. Imaće-mo malo vremena da novajlije uklo-pimo u naš sistem igre i da pokuša-mo što je brže moguće da dođemo do optimalnog nivoa igre i forme ekipe. Ciljevi su vezani prevashod-no za šampionsku titulu, a ako nam se ukaže prilika da osvojimo i Kup. Daćemo sve od sebe da dođemo i do trofeja u tom takmičenju – zaključu-je trener šampionki iz Subotice.
Najbolji klub Subotice u 2018. godini je Ženski fudbalski klub Spartak
Drugi deo sezone za pamćenje
Violeta Slović i Nikola Stantić, urednik sportske rubrike u „Novim Subotičkim novinama”
Posebna priznanja u 2018. godi-ni dobili su sportisti i klubovi koji su se istakli rezultatima, odnosno koji beleže vredne jubileje u sportskom radu.
Tenis klub Spartak – Junior-ske selekcije ovog kluba bile su po-sebno uspešne ove godine. Na eki-pnom Prvenstvu Srbije juniorke i ju-niori su bili u finalu, devojke su na-stup okončale zlatom, a samo je malo sreće nedostajalo da i momci budu zlatni.
Gabor Sagmajster – Naš čuve-ni predstavnik u moto-sportu dobio je status „Legenda Dakara”. Organi-zator najtežeg moto-ispita na svetu tako nagrađuju sve koji uspešno na-stupe na deset Dakar relija.
Ognjen Meškov – Osvojio je prvo mesto na Prvenstvu Srbije u pa-ratekvandou, a to je bila tek najava najvećeg uspeha u sezoni. Naime, na Prvenstvu Evrope održanom u Plov-divu u Bugarskoj, 10. juna, okitio se titulom prvaka Starog kontinenta.
Već 65 godina u Veslačkom klu-bu Palić je Tomislav Zvekanović. Od 1953. godine je bio uspešan takmi-čar, držani prvak, a od 1978. počinje da radi kao trener, sa nizom vred-nih sportskih rezultata. Paralelno je obavljao i brojne funkcije u Veslač-kom klubu Palić, ali i Veslačkom sa-vezu Srbije.
Ferenc Kiš je aktivan je u Klubu dizača tegova Sparatak neprekidno već 50 godina. Prvo je bio takmičar, od 1968. godine, potom i kao trener juniora, potom seniora, a zatim i kao sekretar ili predsednik Spartaka.
Kaže da je najponosniji kada mu njegovi nekadašnji učenici dove-du svoju decu na prvi trening. Ova-ko je najbolje opisati Josipa Faze-kaša koji već 45 godina radi kao fud-balski trener, i to je najposvećeniji u radu sa najmlađima. Subotica, Bač-ka, Spartak, Peščara... samo su neki od klubova u kojima je čika Fazekaš najmlađe učio sportskim i životnim vrednostima.
Čika Rade Grabovac slavi dva jubileja, 45 godina od kako je ak-tivno u rvanje, prvo kao takmičar, a potom i kao trener, ali i za 25 go-dina uspešnog rada Rvačkog kluba Aleksandrovo.
Lazar Jaramazović već de-set godina radi u reosnovanom Ma-čevalačkom klubu Spartak. Bio je to značajan korak nakon pauze od dve decenije. U protekloj deceni-ji takmičari ovog kluba su osvoji-li 130 zlatnih, 107 srebrnih i 130 bronzanih medalja, a Jaramazović je izabran za nacionalnog trenera i selektora.
Sedamdeset godina postoja-nja obeležili su Klub dizača te-gova Spartak i Fudbalski klub Udarnik iz Višnjevca. Deceni-ju mlađi je Fudbalski klub Lo-komotiva koji je obeležio 60 go-dina postojanja. Priznanje za ju-bilej od 25 godina postojanja pri-mili su predstavnici Karate klu-ba Okinava.
Dobitnici posebnih priznanja u 2018. godini
Decenije sportskih dostignuća
Deo nagrađenih u kategoriji „posebna priznanja”.
Najbolji sportski klubovi Subotice u 2018. godini
Zaustavio ih veliki Bajern
1. Ženski fudbalski klub Spartak: Devojke Spartaka su i prošlu se-zonu zaključile titulom prvaka Srbije, a bila je to deveta titula prvaka drža-ve u istoriji Spartaka. Vredni rezultati su ostvareni i u međunarodnoj kon-kurenciji. Dobra forma je najavljena osvajanjem međunarodnom turnira u Španiji, a potom i prvog mesta u kvalifikacionoj grupi za plasman u Ligu šampiona. Iza Golubica su ostali Bazel iz Švajcarske, Kirjat iz Izraela i Bre-znica iz Crne Gore. U grupi 32 najbolje ekipe Lige šampiona, Spartak je za-ustavljen od strane Bajerna iz Minhena. Ne treba zaboraviti ni da je Spar-tak i ove godine dao niz reprezentativki u više kategorija.
2. Fudbalski klub Spartak Ždrepčeva krv: Fudbaleri Spartaka su prošlu sezonu 2017/2018 obeležili odličnim igrama u Super ligi Srbije. Po broju bodova su se našli na podeli trećeg i četvrtog mesta na tabeli, ali se i plasirali u kvalifikacije za Ligu Evrope. Nakon što su izbacili irski Kolerajn u prvom kolu, napravili su jedan od najvećih klupskih uspeha na međuna-rodnom polju u subotičkom sportu, eliminisali su čuvenu Spartu iz Praga.
3. Muški odbojkaški klub Spartak: Momci iz Spartaka su napravi-li jedan od najvećih rezultata u novijoj istoriji. U sezoni 2017/2018 osvoje-no je treće mesto u Super ligi Srbije, a seniorska ekipa je stigla i do četvrt-finala Kupa Srbije.
Vlado Tomić, direktor „Novih Subotičkih novina”
Čestitke za najboljeOkupljene u Velikoj većnici Gradske
kuće u Subotici pozdravio je Vlado To-mić, direktor „Novih Subotičkih novi-na”. Podsetićemo, u poznatom gradskom nedeljniku je i začeta ideja da se na kra-ju godine dodeljuju nagrade najboljim sportistima Subotice.
– Pozdravljam sve sportiste i sport-ske radnike, u lično ime, ali i u ime ce-log kolektiva. Sportistima želim mno-go uspeha u daljem takmičenju, da nas obraduju novim rezultatima i u 2019. godini. Mi, u „Novim Subotičkim no-vinama”, ćemo i dalje posvećivati pro-stor sportu, kako vrhunskim rezultati-ma koje naši klubovi i takmičari ostva-ruju, tako i najmlađima, koje valja afirmisati i podržati ih na putu sport-skog razvoja – istakao je Tomić i poželeo svima srećnu Novu godinu.
Vlado Tomić
NOVE sport 31Broj 974. januar 2019.
Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić
Pretrpeli su košarkaši Spartaka šesti vezani poraz i prilično zabrinuli ljubitelje košarke u Subotici – 70:99 (17:21, 17:28, 15:27, 21:23). Imali su protiv sebe šuterski izuzetno raspolo-ženu ekipu Mladosti, ali i problem da pronađu igru sa početka meča kada su poveli sa 11:2. Gosti su već do kra-ja prve četvrtine stigli do preokreta, a potom su prednost dizali iz napada u napad, koristeći obilato dobar šut za tri poena (12/19).
Odlično su domaći počeli utakmi-cu, igrali su agresivno i dobro u od-brani, korektno u napadu, a tom im donosi lepu prednost od 11:2 nakon kontre i polaganja Petrova. Na ža-lost, sve su to brzo izgubili. Počeli su gosti da realizuju svoje napade, pro-našli su brzo ključ za odbranu riva-la, a sa druge strane presekli neko-liko napada Golubova. Za tilui čas su smanjili razliku, a poslužio ih je tada i šut za tri poena, pa sa dve troj-ke Karadžić okreće na 15:13. Subo-tičani su završnicu četvrtine obele-žili lošim napadom, pa su po okon-čanju prvog perioda imali pet poena zaostatka.
Tanasković zakucavanjem, a onda i košem uz dodatno slobodno baca-nje povećava rednost na 28:17, a na scenu je tada stupio Uroš Trifuno-vić, pogodio je trojku za 33:19. Bio je
dobar i kasnije, a novu trojku plasira za 47:30. Golubovi su išli iz greš-ke u grešku u napadu, dok su košarkaši iz Ze-muna lako pogađali, pa i ne čudi što su poluvre-me završili sa petnaest poena razlike, 49:34.
Spartak počinje dru-go poluvreme serijom 4:0, činilo se da će na-staviti u istom ritmu, ali se to nije desilo. Tri-funović prekida seriju Golubova, prvo uz koš realizuje dodatno ba-canje, a zatim i zakuca-va u kontri ua 58:41. Na polovini četrtine Tana-sković pogađa za 61:43, a nade Subotičana da mogu do pobe-de minut kasnije smanjuje Nikolić koji uz koš i dodatno slobodno baca-nje donosi ekipi iz Zemuna prednost od 64:43. Ispratio ga je Trifunović, trećom trojkom za +24.
Poslednja četvrtina nije done-la preokret, iskreno, bilo je to teško i očekivati sa obzirom na dešavanja na terenu u prethodnih 30 minuta. Dve vezane trojke Karadžića dono-se Mladosti prednost od 92:64, a po-tom i Novaković pogađa trojku za
ogromnih 95:64 na tri i po minuta do kraja meča.
Spartak: Vilijams 14, Igrutino-vić 24, Bakumanja 2, S. Gazibe-gović 2, Lučić, Urošević, Čam-para 20, Petrov 6, Kojić, V. Ga-zibegović, Kuridža, Barna 2.
Mladost: B. Trifunović, U. Tri-funović 27, Tadić, Novaković 17, Nikolić 14, Stanković, Tanasko-vić 16, Podrumac, Mikavica 8, Karadžić 15.
U narednom kolu, 12. januara, Spartak gostuje ekipi Borca.
Nije bilo dileme u Subotici, ko-šarkašice Spartaka pretrpele su novi poraz – 46:83 (8:32, 11:23, 18:15, 9:13). Ekipa 021 došla je do očekiva-ne i zaslužene pobede, a sve dileme, ako ih je i bilo, rešene su već u prvoj četvrtini.
Golubice su se iole držale u pr-vom delu uvodne četvrtine, Zlaji-ćeva je pogodila trojku za 6:7, gošće potom odlaze na +5, vode sa 13:8, a potom sledi serija koševa ekipe 021.
Predvođene duetom Gvero – Ada-mović gošće stižu do ogromnih 32:8 do kraja prve četvrtine.
Nakon narednih deset minu-ta prednost gostujuće ekipe pora-sla je na 55:19. Golubice su došle do daha početkom treće četvrtine, istina i gošće su malo spustile tem-po, pa Spartak smanjuje u seriji na 31:55. To je malo smanjilo zaosta-tak, ali je, naravno, prilike za preo-kret nije bilo.
Spartak: Golubović 2, Zlaj-ić 20, Petković 6, Kovačević 9, Stanaćev 4, Kujundžić, Krsta-jić, Arsić, Šujica, Petrekanović 2, Vujović 3.
021: Adamović 15, Gvero 15, Jovančević 5, Jokić 20, Rado-vić, Jovanović 3, Ilić 1, Poplu-dijević, Momić 13, Todorović 2, Opačić 9.
U 15. kolu Spartak 12. januara go-stuje ekipi Loznice.
Četrdeset i šesto izda-nje Novogodišnjeg turnira u malom fudbalu polako se privodi kraju. Vikend je do-neo utakmice osmine finala, u sredu je na programu bilo četvrtfinale, pa su tako osta-le još najzanimljivije utakmi-ce koje će doneti odluku o pobedniku.
Već je u osmini finala bilo izuzetno zanimljivo, o čemu je svedočio i veći broj publi-ke na tribinama Hale sporto-va. Osmina finala otvorena je duelom RTV – FullFeel-San-dex, a pobedu od 5:4, nakon izvo-đenja penala, ostvaruje ekipa Full-Feel. Tim Šeki enterijeri-Real im-peks je bio bolji od Europartnera sa
7:2, dok je Senta bila bolja od ekipe Caffe Moskva sa 4:1. Nije bilo izne-nađenja ni u narednom mečuu, Be-mix je savladao Crvenku sa 4:2, a u
jednom od najzanimljivijih duela Kuća zdravlja pobedila je ekipi Agrarprometa sa 3:1. Za iznenađenje se pobrinu-la ekipa Ladno pivo koja je sa 3:2, nakon penala, izbacila iz daljeg takmičenja jednog od favorita i aktuelnog pobed-nika, ekipu Lampone. Prolo-gis je bez mnogo problema savladao ekipu Online akcij-ska roba sa 5:1, a tesno je bilo u završnom meču, Slobodan grad je savladao tim pod ime-nom Gavrilo Princip sa 3:2.
U sredu, 2. januara, odi-grani su mečevi četvrtfinala, za subo-tu, 5. januar zakazano je polufinale, a za subotu, 12. januara, meč za treće mesto i finale.
Košarkaška liga Srbije
Poveli , pa stali
Prva liga Srbije za košarkašice
Bez iznenađenja
Novogodišnji turnir u malom fudbalu
U subotu polufinale
Duel najefikasnijih – Luka Igrutinović i Uroš Trifunović
Super liga Srbije za odbojkaše
Osvojili bod u maratonuBez iznenađenja u Hali spotova – duel Spartaka i Jedinstva rešen je tek na-
kon velike borbe u pet setova. Manji deo „kolača” ostaje u Subotici, nakon po-raza od 2:3 (19:25, 25:23, 25:23, 22:25, 15:17).
Kako se to i moglo očekivati, već je prvi set najavio veliku borbu u Hali sportova u Dudovoj šumi. U izjednačenoj igri Spartak stiže do dva poena prednosti bilo je 10:8, posle blokova Veselinovića i Tumbasa. Proradio je tada i blok gostiju, istakao se Pešut sa tri bloka u seriji za preokret na 14:11. Servirao je tada odlično Bojičić, pa je serija nastavljena do velikih 16:11. U finiš seta Jedinstvo uvodi Škrbić za 21:15. Golubovi vezuju nekoliko poena, smanjili su na 19:22, ali do preokreta nisu mogli. Blokovi Bojičića i Roljića primiču ekipu iz Stare Pazove ka prvom setu.
Drugi deo igre ponovo protiče u velikoj borbi, a Spartak prvi vodi sa dva poena razlike, blokovima Jungića i Seizovića. Bilo je i 18:15 za Golubove, a 20:17, ali gosti vežu poenu za dramu u finišu, Pešut poentira za 21:21. Kada je bilo najteže, Spartak je bio najbolji, dve dobre odbrane i dve teške lopte Go-lubovi pretvaraju u poene, prvo Veselinović i Jungić, za erupciju emocija Hale sportova u Dudovoj šumi.
Dobar servis je krasio goste i početkom trećeg seta, pomogao im je u tome Bojičić za 7:4. Pravi tada Spartak odličnu seriju na servis Veselinovića, re-đale su se dobre odbrane, blokovi, kontre Seizovića za preokret i vođstvo od 10:7. Subotičani su održavali prednost, vodili su sa 14:9, 17:13. Jungić potom prekida seriju gostiju u najavi, ali Pešut šalje servis bombu za 17:18. Ušli su domaći u problem sa prijemom servisa, pa je na semaforu brzo bilo nerešeno – 20:20. Odbrana domaćima ponovo donosi benefit, Veselinović realizuje kontru za 23:21. Spartak stiže do dve set lopte, drugu koristi Tumbas.
Jedinstvo otvara četvrti set serijom od 7:1, a u tim momentima se raspada-la igra Subotičana. Vodili su gosti i sa 12:4, ali Spartaku blok pomaže da u se-riji dođe do zaostatka od 12:14. Radišić sa linije servisa donosi gostima 16:12, poentira i Pešut za velikih 18:!2, a onda Spartak pravi seriju za 19:19, nakon asa Jungića. Roljić blokom donosi gostima 21:19, a brzo je bilo i 22:19 za Je-dinstvo. Prilike za preokret nije bilo, a utakmica je ušla u peti set.
Gosti počinju peti set sa 2:0, a Pešut i Škrbić to podebljavaju na 6:2. Spartak stiže na 5:6, dok su na promeni strana odbojkaši Jedinstva imali dva poena viška. Poništio je to sa dva napada Seizović, a blok Tumbasa dono-si Golubovima 11:10. Jungić beleži as za 13:11, ali je uz dobar servis Bojičića bilo 13:13. Spartak propušta dve meč lopte, potom do meč prilike dolaze gosti, a prvu, na žalost domaće publike i koriste.
Spartak: Milović (libero), Arsenoski 1, Jungić 18 (3 bl, 4 as), Ve-selinović 24 (1 bl), Peić (libero), Seizović 19 (3 bl, 2 as), Simić, Me-dan, Kecman, Dulić, B. Krdžović, Tumbas 12 (2 bl), Ilić 7 (2 bl).
Jedinstvo: Mladenović, Stanković 8 (1 bl), Radivojević (libero), Ilinčić (libero), Pešut 19 (5 bl, 1 as), Radišić 4 (1 bl, 1 as), Majsto-rović 2, Petković, Bojičić 15 (3 bl, 2 as), Škrbić 13 (1 bl), Paravinja, Roljić 19 (5 bl).
Super liga Srbije za odbojkašice
Poraz u KlekuU završnom takmičarskom okršaju u 2018. godini odbojkašice Spartaka su
pretrpele neočekivani porazu. Ekipa Klek-MD Zrenjanin je dobila Golubice kao domaćin sa 3:1 (11:25, 25:23, 25:19, 25:21).
Spartak je odlično počeo meč, dobio je prvi set sa ubedljivih 25:11, a zatim do-lazi do potpunog preokreta. Na žalost, ovaj poraz je poništio sve ono dobro što su Golubice uradile, uključujući tu i pobede protiv favorita, Železničara i Vizure, pa i značajnu pobedu u duelu protiv Partizana iz Beograda. Otežale su sebi borbu za plej-of, ali i dalje imaju šansu da završe Super ligu među šest najboljih ekipa.
Klek-MD Zrenjanin: Zubac (libero), M. Miljević, Džamić 14 (3 bl, 2 as), T. Miljević 12 (2 as), Perović 4 (4 as), Praštalo, Spasojević 10, Vuletić, Kazimirović, Đenić, Gligorić 4 (1 bl), Gaćeša 15 (1 bl, 2 as).
Spartak: Jović 18 (1 bl, 1 as), Robins 5 (3 bl, 1 as), Trnić 10 (2 bl), Marić, Ilić (libero), Batinić 12, Drčić, Mađarević (libero), Rajlić 21 (1 bl), Momković, Filipović, Živanović 2 (1 bl).
Dakar reli traje od 6. do 17. januara
Nastupa i SagmajsterNi 41. izdanje čuvenog Dakar relija neće proći bez učesnika iz Subotice –
Gabor Sagmajster će po jedanaesti put voziti motor u Južnoj Americi, a biće mu to dvanaesto pojavljivanje na najtežem auto-moto ispitu.
Ovogodišnji Dakar reli se vozi samo u Peruu, od 6. do 17. januara, a u konku-renciji motociklista, u kojoj je i naš sugrađanin, prijavljeno je 149 učesnika.
Peru nosi isključivo peščane staze, a dodatni izazov je i nastup bez mehaničara.
– Moraš konstantno da se šteluješ, tako da imaš dovoljno tečnosti u orga-nizmu i dovoljno hrane. Ne smeš da se prejedeš, jer onda dolazi do nezgod-nih situacija. U dinama se vozi gore-dole i sve ti se vrti u stomaku i organiz-mu. Moraš tačno da se našteluješ da bi se osećao dobro na motoru – kazao je Sagmajster u izjavi za medije, pred polazak na put.
NOVEreklame32 Broj 974. januar 2019.
060/052-44-13 063/12-50-265
