Embed Size (px)
Citation preview
novo
sads
ki
JER SA SEMENOM SVE POČINJE...Novi Sad • II godina • br. 92 • četvrtak, 17. 11. 2016. • 19 dinara
NakoN titule u oblasti kulture još jedNa potvrda vredNosti srpske atiNe
Novi sad i omladinska prestonica evrope!
2
КУЛТУРЕДИГИТАЛИЗАЦИЈА
digitalizacija.ns.rs
17. NOVEMBAR 2016.
3
Impresum
glavni i odgovorni urednik Zoran Surla
Tehnički urednik Jelena Mihajlović
redakciJa Marija Magdalena idei
Trifunović, Siniša kostić, isidora Filipov
FoTo-reporTer Marko dabetić
lekTor
Biljana rac
iZdavač lokal media d. o. o. novi Sad
direkTor
Srđan vučurević [email protected]
direkTor korporaTivnih koMunikaciJaJovan Tanurdžić
Trg neznanog junaka 4/i,
novi Sad, telefon i faks +381 21 /3824 333
Žiro račun 165-23047-65 addiko banka
Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi
Sad, desanke Maksimović 52
„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove
kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.
www.nsreporter.rs
CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad
659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla
God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm
Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski
reporter COBISS.SR-ID 293986823
17. NOVEMBAR 2016.
Predstavljaću mlade i žene na najbolji moguć načinIntervju: Aleksandra Đanković, najmlađa potpredsednica Skupštine Vojvodine u istoriji pokrajinskog parlamentarizmastr. 10/11
čurug ne zaboravlja strahoteUz pomoć Pokrajinske vlade proširuje se Muzej žrtava Racije, čuvar uspomena na stradalo stanovništvostr. 14/15
srPska majka Ponovo rasPametila novi sadstr. 18/19
tri veka od doseljavanja slovaka
Slovačka narodna stranka podržala je prisajedinjenje Vojvodine Srbiji i pozdravila formiranje Kraljevine SHSstr. 24/25
dositej srPske košarke
Na Fakultetu TIMS predstavljena knjiga Milutna Lute Pavlovića „Zaveštanje Ranka Žeravice”str. 28/29
novi sad i omladinska Prestonica evroPe str. 4/5
sadržaj
ana Fendi nazdravila novom sadu svojim vinom
Serbia Fashion Week prvi put na svetskom nivoustr. 20/22
4 17. NOVEMBAR 2016.
NakoN titule u oblasti kulture još jedNa potvrda vredNosti srpske atiNe
Novi sad i omladinska
prestonica evrope!
Naš grad je jedini u Evropi s duplom krunom kulturne i omladinske
prestonice na Starom kontinentu
u konkurenciji Man-čestera, Peruđe, Amijena, Deri Sitija i Strabanea naš grad je pobedio u Varni gde je proglašen za omladinsku presto-
nicu Evrope 2019. godine. Uspeh je još veći kad se zna da je pre samo me-sec dana Novi Sad u Briselu progla-šen evropskom prestonicom kulture za 2021. godinu, pošto je tada doneta istorijska odluka da budemo prvi grad van Evropske unije s tom titulom. Tako je naš grad jedini u Evropi s du-plom krunom kulturne i omladinske prestonice na Starom kontinentu.
Čestitke svim Novosađani-ma. Čestitke su u Varnu, gde je bila zvanična ceremonija proglašenja gra-da pobednika, prvo stigle od grado-načelnika Novog Sada Miloša Vuče-vića, koji je poručio da je neizmerno ponosan što su mladi svojom ener-gijom uspeli da Novi Sad pozicioni-raju visoko na mapi Evrope u obla-sti omladinske politike i zahvalio je svima koji su doprineli tome da se Novi Sad ovenča još jednim evrop-skim priznanjem.
– Ovo je još jedna sjajna vest za Novi Sad posle osvajanja titule evropske prestonice kulture 2021. Upravo sada, pre nekoliko minuta, u Varni u Bugarskoj, Grad Novi Sad je odneo još jednu pobedu. Izglasani smo za evropsku prestonicu mladih 2019, što znači duplu krunu za naš grad, odnosno pobedu na dva zna-čajna evropska takmičenja. Sve ono što sam najavio čestitajući Novosa-đanima 2016. godinu na bini u cen-tru grada u ponoć, to se i ostvarilo,
nsreporter.rs
517. NOVEMBAR 2016.
pre svega, zahvaljujući Novosađani-ma i velikoj požrtvovanosti brojnih pojedinaca, udruženja, organizacija odnosno snazi i lepoti Novog Sada. Mislim da je ovo velika stvar za Novi Sad, koji je univerzitetski grad, i za omladinu koja u njemu živi. Čestitam svim Novosađanima na velikoj pobe-di, pre svega mladima, omladinskim udruženjima i organizacijama koji su izneli ceo projekat, a posebno člano-vima OPENS-a koji su nas doveli do te titule – rekao je Vučević.
Žiri bez dileme. Član Gradskog veća zadužen za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin prisustvovao je svečanoj ceremoniji u Varni. Tom prilikom je rekao da je proglašenje Novog Sada za omladinsku presto-nicu Evrope 2019. godine izuzetno značajno kako za Novi Sad tako i za celu državu Srbiju i da će Grad nasta-viti da ulaže u svoje mlade, da poma-že u realizaciji njihovih projekata i da to može obezbediti dobru razvojnu šansu, ne samo za mlade već i za sve ostale građane.
Posle finalne prezentacije projek-ta “Novi Sad – otvara vrata”, koju je održala novosadska delegacija u Var-ni, 11 članova stručnog žirija donelo je odluku da upravo Novi Sad ponese titulu omladinske prestonice Evrope 2019. godine.
Uz pomoć dveju vlada. Omla-dinska prestonica Evrope titula je
koja se dodeljuje evropskom gradu na godinu dana, a
izabranom gradu pru-ža se prilika da kroz višenamenske pro-grame prikaže svoj
kulturni, društveni, politički i eko-nomski život i razvojne programe za mlade.
Novi Sad je i prošle godine bio u najužem izboru za tu prestižnu titu-lu, a sada je napravljen snažan isko-rak, što je, očigledno, dalo rezultate.
– U ovaj projekat uključeno je više 100 nevladinih omladinskih organi-zacija i udruženja, kao i veliki broj pojedinaca. Imali smo sjajnu podrš-ku Krovne organizacije mladih Srbi-je, a za kandidaturu smo snažno sa-rađivali s Vladom Republike Srbije s premijerom Aleksandrom Vučićem na čelu, i s Pokrajinskom vladom i predsednikom Igorom Mirovićem – rekao je Vučević.
Primer dobre prakse. Okosni-ca kandidature Novog Sada za omla-dinsku prestonicu Evrope u dobroj meri bila je oslonjena na “Youth Cre-ative Polis”, prostor za mlade u Ki-neskoj četvrti, gde je otvoren Omla-dinski klub.
Predstavnica Krovne organizacije
mladih Srbije Milica Škiljević isti-če bezrezervnu podršku Vučevića i Grada Novog Sada.
– Poseta predstavnika nacional-nih saveta za mlade iz 15 zemalja ju-goistočne Evrope Novom Sadu uoči odluke u Varni bila je veoma važan znak i podstrek za omladinsku po-litiku Srbije, ali i za naše mlade jer se njihovi stavovi i mišljenja uzimaju u razmatranje na evropskom nivou. Novi Sad je primer dobre prakse jer je uspeo da unapredi svoju aplikaciju i pokaže koliko mu je stalo da una-pređuje lokalnu omladinsku politiku i da otvara nove sadržaje za mlade u gradu – rekla je Škiljevićeva.
Fokus na mlade. Omladinska prestonica Evrope je inicijativa koja podstiče građane i građanke da spro-vode inovativne ideje i projekte koji podstiču aktivno učešće mladih u društvu. Istovremeno, kroz tu ini-cijativu se pronalaze uzori za budući razvoj omladinske politike u drugim evropskim zajednicama. Jedan od ci-ljeva te inicijative jeste jačanje veze između evropskog i lokalnog nivoa, a svrha titule je da prikaže dodatnu vrednost građanstva na evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou, pri čemu se fokus stavlja na mlade.
Novi Sad je grad mladih, podseće član Gradskog veća Novog Sada za-dužen za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin.
– U njemu živi 78.000 mladih sta-rosne dobi od 13 do 30 godina i rade tri univerziteta – dva privatna i dr-žavni. Otvaranje Omladinskog kluba bila je inicijalna kapisla za izgradnju Youth Creative Polisa u Kineskoj če-tvrti – rekao je Cvjetićanin.
Sve ono što sam najavio čestitajući Novosađanima 2016. godinu na bini u centru grada u ponoć, to se i ostvarilo, pre svega, zahvaljujući Novosađanima i velikoj požrtvovanosti brojnih pojedinaca, udruženja, organizacija odnosno snazi i lepoti našeg grada Miloš Vučević
6
vesti
17. NOVEMBAR 2016.
četvrtak, 10. novembarProslavljen Dan 1. brigade KVS
Svečanosti povodom obeležavanja Dana 1. brigade Kopnene vojske Srbije u kasarni Jugovićevo Pred-sednik pokrajinske Vlade Igor Mirović, gradonačel-
nik Novog Sada Miloš Vučević i brojni gosti.- Ovaj datum se obeležavamo kao sećanje na dan kada
je 9. Novembra 1918. godine prva jedinica Sedmog peša-dijskog puka Vojske Kraljevine Srbije, predvođena majo-rom Vojislavom Bugarskim umarširala u Novi Sad. Pono-sni na ovaj istorijski datum, a ujedno okrenuti budućnosti - rekao je komandant ove jedinice brigadni general Željko Petrović.
U ime Grada Novog Sada vojnicima i starešinama Prve brigade Kopnene Vojske čestitiku je uputio gradonačel-nik Miloš Vučević.
- Vi ste naslednici slavnih jedinica srpske vojske sa ovih prostora i garant mira i sigurnosti za sve nas koji ovde živimo. Čestitam im praznik i želim im mir, da nas ču-vaju i da ostanu jedna od najboljih jedinica Vojske Srbije - rekao je Vučević.
petak, 11. novembarVMC napunio 230 godina
Svečanom akademijom održanom u Pozorištu mladih obeleženo je 230 godina postojanja i rada Vojnomedicinskog centra u Petrovaradinu. Prisustvovali su republički ministar odbrane Zoran Đorđević, pokra-
jinski sekretar za zdravstvo dr Zoran Gojković, podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Zoran Lazin i pomoćnik pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demo-grafiju i ravnopravnost polova mr Željko Lainović.
Govoreći o jubileju, upravnik VMC-a dr Bratoljub Brkljača rekao je da je ta medicinska ustanova nastala i opstala na temeljima borbe za ljudski život, onako kako Hipokratova zakletva i nalaže. Brkljača je podsetio i da je jedan od prvih lekara iz vremena osnivanja VMC-a bio doktor Nektarije koji je le-čio rečju, ljubavlju i verom, jačim od bilo kog leka.
Ministar Đorđević je istakao značaj ove vojnozdravstvene institucije, koja je odavno otvorila svoja vrata i za sve druge pacijente, tako da je njena vojna tradicija i uloga koju je imala, danas mnogo više od toga.
subota, 12. novembarAlkaloid i Monte Karlo najbolji u Evropi
Ekipe skopskog „Alkaloida” i „Monte Karla” pobednici su Kupa evrop-skih šampiona u šahu koji je završen u Novom Sadu.
Nerešen rezultat u meču s moskovskom ekipom „Legasi skver” (3 : 3) doneo je skopskom „Alkaloidu” bod vredan prestižne titule. Branilac titule „Sibir”, predvođen bivšim svetskim prvakom Vladimirom Kramnikom, tur-nir je završio s bodom manje od „Alkaloida” pošto je u poslednjem kolu igrao nerešeno 3 : 3 s ruskom ekipom „Mednij Vsadnik”. Naš šampion, valjevski „Sveti Nikolaj Srpski” zauzeo je 9. mesto u konkurenciji 62 ekipe.
U konkurenciji šahistkinja nije bilo dileme. Ekipa „Monte Karla” osvojila je titulu bez ijednog izgubljenog boda, predvođena maestralnom svetskom prvakinjom, Kineskinjom Jifan Hu, koja je imala perfektan učinak – šest pobeda iz šest partija.
SEDAM
nSDAnASvi događaji na jednom meStu. Kultura. Sport. politiKa. Zabava. biramo Za vaS događaje Koji Su obeležili proteKlu nedelju u novom Sadu
nsreporter.rs
sreda, 16. novembar„Dragi moj lažljivče” SNP-a na festivalu u Ubu
Slavni pisac Bernard Šo i glumica čuvenog Pigmaliona Stela Patrik Kem-bel više od 40 godina slali su pisma jedno drugom i ta njihova metafizič-ka i sudbinska povezanost pratila ih je do kraja njenog života. Premijera
ovog komada bila je u Srpskom narodnom pozorištu na Kamernoj sceni 20. decembra 2014. godine. Predstava je nastala u saradnji Kulturnog centra iz Sremskih Karlovaca i Srpskog narodnog pozorišta.
Dramu „Dragi moj lažljivče”, autora Džeroma Kiltija preveo je i režirao Tibor Vajda, a uloge tumače prvaci Drame SNP-a Gordana Đurđević Dimić i Miodrag Petrović. Predstava je od premijernog izvođenja odigrana 16 puta i biće izvedena 17. novembra u okviru završne večeri („U čast pobednika”) na IX Repasage festu u Ustanovi za kulturu i sport u Ubu.
717. NOVEMBAR 2016.
nedelja, 13. novembarSjajan nastup karatista u Futogu
U Premijer ligi Srbije za seniore u Sportskoj hali u Futogu učestvovale su ekipe „Borac” iz Čač-ka, „Impuls” iz Sremskih Karlovaca, „Hajduk”
iz Kule i „Studentski grad” iz Beograda, dok su kod seniorki nastupile „Knjaz” Aranđelovac, „Mavaši” Novi Sad, „Partizan” Beograd, „Niš” Niš, „Student-ski grad” Beograd i „Zadrugar” Lazarevo. Takmiče-nje je održano u organizaciji Karate federacije Srbije uz tehničku podršku KK „Impuls”.
– Uvek smo ponosni na naše sportiste koji ostva-ruju značajne rezultate na velikim sportskim takmi-čenjima, a put koji su ovi takmičari prošli u karate sportu do danas, sigurno nije bio nimalo lak. Zato je učešće svake ekipe već po jedna izvojevana pobeda svakog od članova tima, jer su se u svojim veštinama izdigli do ove granice – rekao je član Gradskog veća zadužen za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin.
ponedeljak, 14. novembarVučević: Iskustva Pafosa mnogo će nam značiti
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević primio je ambasadora Republike Kipar u Beogradu Konstan-tinosa Elijadesa. Tom prilikom gradonačelnik mu
je poželeo srdačnu dobrodošlicu i zahvalio na njegovoj prvoj zvaničnoj poseti Novom Sadu.
Ambasador Elijades čestitao je gradonačelniku progla-šenje Novog Sada za evropsku prestonicu kulture 2021. godine, napomenuvši da je kiparski grad Pafos osvojio tu titulu za 2017. godinu. Gradonačelnik i ambasador složili su se da će iskustva Pafosa mnogo značiti Novom Sadu i da će u narednom periodu biti pokrenuta saradnja iz-među ta dva grada.
Na sastanku dvaju zvaničnika razgovarano je o i moda-litetima uspostavljanja bliže saradnje u oblastima poput obrazovanja i privrede. Gradonačelnik Vučević istakao je da je najvažniji zadatak Novog Sada razvijanje ekonomi-je i otvaranje novih radnih mesta, kao i da je angažman gradske administracije na tom polju već dao dobre rezul-tate, pomenuvši velike investicije američkih kompanija Delfi i Lir.
utorak, 15. novembarMirović otvorio konferenciju o biomasi
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović otvorio je dvodnevnu me-đunarodnu konferenciju SEE ENERGY – Connect & Supply 2016. o tome kako razviti i obezbediti podršku za poslovanje s biomasom u
proizvodnji, pre svega, toplotne energije. – Pokrajinska vlada će, i pored primera dobre prakse koji u Vojvodini po-
stoje, mnogo više raditi u oblasti korišćenja potencijala obnovljivih izvora energije. To je trajan zadatak na kome će se raditi korišćenjem potencijala naših naučnih ustanova, koordinacijom svih nivoa vlasti, kao i većom an-gažovanošću kako bi zainteresovani investitori bili podstaknuti da ulože u energetske objekte na biomasu – rekao je Mirović.
Pokrajinski sekretarijat za energetiku naredne godine će imati izraženiju razvojnu funkciju u toj oblasti. Razmatraju se mogućnost da zajedno s lokal-nim samoupravama subvencionišu ekološke tehnologije.
8
vesti
17. NOVEMBAR 2016.
Uprava za kapitalna ulaga-nja AP Vojvodine dodelila je ukupno 45.891.764 di-nara za finansiranje i su-finansiranje projekata iz oblasti zdravstva za šest zdravstvenih ustanova
u Vojvodini, a ugovori o dodeli sredstava potpisani su u Upravnoj zgradi Kliničkog centra Vojvodine. Uručenju ugovora o do-deli sredstava prisustvovali su i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković.
– Pokrajinska vlada nastaviće s aktivno-stima na unapređenju uslova u zdravstvu, među kojima su najvažnije izgradnja bloko-va B i C Kliničkog centra Vojvodine. U tom pravcu učinjeni su ozbiljni koraci, formiran je odbor koji će se baviti tim pitanjem i pred njim je mnogo posla. Blokovi B i C biće si-gurno izgrađeni, ali to je samo deo onoga što radimo radi poboljšanja uslova u zdrav-stvenim ustanovama. Na tome sekretar Goj-ković intenzivno radi i prema podacima koje je prikupio, najteža je situacija u opštoj bol-
nici u Pančevu – rekao je Mirović.Direktor Uprave za kapitalna ulaganja AP
Vojvodine Nedeljko Kovačević rekao je da je uštedama obezbeđeno 46 miliona dina-ra koji su dodeljeni opštim bolnicama u Vr-basu, Vršcu i Senti, bolnici u Beloj Crkvi, Kliničkom centru Vojvodine i Institutu za plućne bolesti AP Vojvodine u Sremskoj Ka-menici. Upravnik Instituta za plućne bolesti Ilija Andrijašević naglasio je da će dobije-nim sredstvima između ostalog biti kuplje-na oprema za lečenje pacijenata koji se leče zračnom terapijom, dok je upravnik Klinič-kog centra Petar Slankamenac najavio kupo-vinu jednog aparata za lečenje očnih bolesti i rendgen aparata.
Pored zdravstva, Pokrajinska vlada vodi računa i o obrazovanju i drugim društve-nim oblastima. Mirović je s pokrajinskim sekretarom za visoko obrazovanje i na-učnoistraživačku delatnost prof. dr Zora-nom Miloševićem uručio ugovore i rešenja predstavnicima 11 fakulteta, tri visoke ško-le i studentskim domovima u Novom Sadu, Subotici i Zrenjaninu. Ugovori su namenje-
ni sufinansiranju tekućih popravki i održa-vanju zgrada, objekata i opreme ustanova visokog obrazovanja čiji je osnivač AP Voj-vodina. Vrednost ugovora namenjenih po-boljšanju standarda u okviru visokog škol-stva u pokrajini, s posebnim akcentom na poboljšanje njihove energetske efikasnosti, iznosi 29,8 miliona dinara, dok je za stu-dentske centre izdvojeno šest miliona di-nara.
Obrativši se dekanima novosadskog uni-verziteta i direktorima studentskih centara u Novom Sadu i Subotici, Mirović je rekao:
– Pokrajina veliku pažnju posvećuje kon-kretnim problemima na fakultetima i usta-novama visokih škola Univerziteta u Novom Sadu, ne samo kroz ugovore koji su danas potpisani već i kroz ono što treba da bude srž i suština rada Pokrajinske vlade i nadlež-nog sekretarijata, a tiče se podsticanja pro-jekata u delu naučnoistraživačke funkcije koje fakulteti i visoke škole treba da imaju u većem obimu, mnogo sadržajnije i s mnogo više energije i finansija nego što je to bilo ranije.
Pokrajinsko zdravstvo dobilo 45 a Prosveta 35 miliona dinara
mirović: b i C blokovi kCv-a biće sigurno izgrađeni
917. NOVEMBAR 2016.
Na kvalitet dunavske vode u Novom Sadu utiče više faktora: ispuštanje ne-prečišćenih voda, prime-na hemijskih sredstava na obližnjim poljoprivred-nim površinama i blizina
rafinerije izvorištu Ratno ostrvo. Takođe, u akvatoriji duž izvorišta Petrovaradinska ada nalazi se sidrište brodova i vikend na-selje, što takođe ukazuje na rizik od zaga-đenja. Zbog ovih potencijalnih opasnosti i rizika koje nose u Novom Sadu se unapre-đuje tehnološki proces prerade postupcima kojim se još efikasnije eliminišu zagađujuće materije.
Ozon smanjuje hlor. Na ovom pro-storu je realizovana najvrednija pojedinač-na investicija u komunalni sistem grada u proteklim decenijama. Dakle, deset mili-ona evra uloženo je u dogradnju Fabrike vode Štrand i u gradnju novog rezervoa-ra, kapaciteta deset miliona litara vode. Imajući u vidu složen tehnološki proces koji se odvija u tim objektima, oni su po-vezani sa starom Fabrikom vode na naj-logičniji i najkraći mogući način. Staro i novo postrojenje povezani su novim ce-vovodima sve do ozonizatora i filterskih polja ispunjenih aktivnim ugljem. Voda se na taj način dovodi do tehnološke pumpne stanice koja sirovu vodu propušta dalje na preradu – objasnili su u JKP „Vodovod i kanalizacija”.
Sprega dejstva ozonizacije i filtracije na granulisanom aktivnom uglju od naročitog je značaja u procesu prečišćavanja vode. Ozon se kao jedno od najjačih oksidacionih sredstava u tretmanu vode za piće prime-njuje za dezinfekciju i oksidaciju organskih i neorganskih polutanata, a primena ozona takođe znatno smanjuje potrebu za hlorom pri konačnoj dezinfekciji vode.
Poslednja linija odbrane. Nakon procesa ozonizacije takva ozonisana voda odvodi se na filtraciju na granulisanom ak-tivnom uglju koji je prirodnog mineralnog porekla, a čija su pozitivna svojstva poja-čana dodatno fizičkim i hemijskim proce-sima.
– Njega odlikuje jaka poroznost i zbog toga je idealan u zaustavljanju organskih i neorganskih jedinjenja i nusprodukata koji se mogu pojaviti tokom prerade vode. I oni su poslednja linija odbrane u procesu mi-
krobiološke i fizičko-hemijske prerade pit-ke vode – navode u JKP „Vodovod i kana-lizacija”.
Filteri su otvorenog tipa i organizovani su u dve linije od po pet filterskih jedinica. Svaka filterska jedinica sastoji se od dva po-lupolja razdvojenog H-kanalom. Filteri su ispunjeni granulisanim aktivnim ugljem vi-sine 1,97 metara, površina filtera iznosi 56,9 kvadratnih metara, vreme zadržavanja vode je minimalno 12 minuta, a brzina filtracije je deset metara na sat pri projektovanom kapacitetu rada.
Najsavremenija tehnologija. Nakon završene filtracije na poljima s granulisanim aktivnim ugljem voda se odvodi do pum-pnih stanica gde se neposredno ispred pum-pi obavlja i završna minimalna faza dezin-fekcije gasnim hlorom, nakon čega se voda odvodi u svaki od dva rezervoara koji su u krugu Fabrike vode Štrand.
– Zapremina svakog od ta dva rezervo-ara je po deset miliona litara vode. Odatle voda vrhunskog fizičko-hemijskog i mikro-biološkog kvaliteta otiče u svako od 135.000 domaćinstava koja su deo sistema novosad-skog vodovoda – zaključili su u novosad-skom VIK-u.
Da bi se danas obezbedila zdrava pijaća voda, neophodno je primenjivati najsavre-meniju tehnologiju i ISO standarde u njenoj proizvodnji jer je kvalitetna voda za piće je-dan od imperativa održivog razvoja i naj-nužnijih potreba u budućnosti.
PrimeNa aktivNog uglja u Procesu Prerade vode
Zdrava česmovača – zdrav život
U dogradnju Fabrike vode Štrand i u gradnju novog rezervoara, kapaciteta deset miliona litara vode, uloženo je ukupno deset miliona evra
Autor: marija magdalena idei trifunović
17. NOVEMBAR 2016.17. NOVEMBAR 2016.10
Današnja omladina je u začaranom krugu – zbog
materijalnih uslova teško se školuju, a kad završe školovanje, velik je problem da se zaposle, ne
samo u struci nego bilo gde. Zbog toga ne mogu da se
osamostale i da osnuju porodicu
Predstavljaću mlade i žene na najbolji moguć način
Autor: Eržebet Juhas
Aleksandra Đanković naJmlađa PotPrEdsEdnica skuPštinE VoJVodinE
u istoriJi ParlamEntarizma PokraJinE
intervju
aleksandra Đan-ković, sekretarka Izvršnog saveta omladine Vojvo-dine Socijalističke partije Srbije, jed-na je od sedam pot-
predsednika Skupštine Vojvodine. Sa 29 godina postala je najmlađa pot-predsednica cenjenog doma u istoriji parlamentarizma Vojvodine.
– Ukazana mi je velika čast i pri-vilegija što sam izabrana za potpred-sednicu. Trudiću se da na najbolji mo-guć način predstavljam mlade i žene u parlamentu. Želim da se njihovi pro-blemi čuju i da se rešavaju u najvišem pokrajinskom organu vlasti – tako je govorila Aleksandra Đanković nakon konstituisanja novog saziva pokrajin-skog parlamenta 2. juna.
Koji su po vama najveći proble-mi mladih?
– Današnja omladina je u začara-nom krugu. Zbog materijalnih uslova teško se školuju, a kad završe školo-vanje, veliki je problem da se zaposle, ne samo u struci nego bilo gde. Zbog toga ne mogu da se osamostale i da osnuju porodicu. Trudiću se da sara-đujem s omladinom iz svoje stranke, ali i sa svim drugim mladim ljudima da bismo izneli projekte i konstruk-tivne predloge koje će prihvatiti po-slanici nezavisno od toga da li je neko u opoziciji ili vlasti.
17. NOVEMBAR 2016.17. NOVEMBAR 2016. 11
Mislite li da je to lak zadatak?– Biće mi satisfakcija ako uspem u
tome da se bar malo promeni položaj mladih.
Da li ste bili zaposleni pre nego što ste izabrani za potpredsednicu Skupštine Vojvodine?
– Da, u Srbija-gasu. Završila sam Ekonomski fakultet u Subotici, smer finansije, bankarstvo i osiguranje ok-tobra 2009. godine. Posle master stu-dija dobila sam priliku da učestvujem u programu Prva šansa kompanije Sr-bija-gas i počela sam da radim kao pri-pravnica u finansijskoj službi, a posle toga sam stupila u radni odnos. Radila sam u kabinetu generalnog direktora kompanije, s njegovim saradnicima obavljala finansijske poslove i učestvo-vala u projektu Južni tok. Kad se ofor-mila firma Južni tok, prešla sam tamo i radila dve i po godine na poslovima finasija.
Kad ste ušli u politiku i zašto ste baš odlučili za SPS?
– Imala sam 23 godine kad sam ušla u SPS. Privukao me je progam stranke Jednake šanse za sve. SPS je počeo da otvara vrata mladima, najbolji je dokaz moj izbor za potpredsednika Skupšti-ne Vojvodine. Naravno, nisam jedina iz stranke koja je dobila šansu da bude na mestu gde se donose važne odlu-ke. Mnogim mojim mladim stranač-kim kolegama data je ista mogućnost u lokalnim zajednicama. To je dobro. Mladima i treba dati šansu da budu na mestima gde se odlučuje, kako bi se čuli i rešavali problemi s kojima se susreću.
U Skupštini ste često za go-vornicom kada su na dnevnom redu ekonomske teme. Da li imate tremu?
– Naravno da imam! Pozitivnu tre-mu u svakom slučaju jer ta funkcija nosi veliku odgovornost, a znam i to da su oči mladih uprete u mene... Fi-nansije su mi struka, imam sedam go-dina radnog iskustva na tim poslovima u Srbija-gasu i Južnom toku. To su do-bre kompanije i uverena sam da mogu dati kvalitetan i konstruktivan dopri-nos ekonomskim temama, naravno, uz konsultacije s kolegama poslanicima svoje partije.
Prošlo je šest meseci od kon-stituisanja Skupštine, kakva su vam iskustva, da li je parlament ono što ste očekivali?
– Od konstituisanja novog saziva Skupštine do danas održano je šest sednica, sledeće nedelje nas očekuje još jedna. Smatram da je ovaj saziv parlamenta veoma aktivan, sednice traju mnogo duže nego ranije i pri-metno je sve veće učešće poslanika u radu. Posebno bih istakla dve važ-ne odluke koje je donela Skupština u ovom periodu. To su odluka o korišće-
nju tradicionalnih simbola Vojvodine i odluka o rebalansu budžeta za 2016. godinu. U septembru je počela da radi Ženska parlamentarna mreža, koja se bavi pitanjima rodne ravnopravnosti i rodnog budžetiranja, čiji rad pozdrav-ljam i podržavam. Pored učešća u radu Skupštine, kao potpredsednica imam obaveza i druge prirode. S kolegama posećujem opštine u Vojvodini i daje-mo podršku kulturnim, istorijskim i drugim sličnim događajima. Kao člani-ca skupštinske delegacije s koleginicom potpredsednicom Snežanom Sedlar iz Srpske napredne stranke prisustvova-la sam jesenjem zasedanju Skupštine evropskih regija, gde sam imala prili-ku da predstavim Grad Novi Sad kao evropsku prestonicu kulture 2021. go-dine. Tom prilikom smo razgovarali s predstavnicima Privredne komore Iz-mira o mogućoj saradnji u oblastima privrede, turizma i kulture.
Kako biste ocenili rad Pokra-jinske vlade?
– Definisala je potpuno nov pravac kretanja, a to je pravac razvoja Vojvo-dine okupljanjem oko velikih strateš-kih projekata. Neki od prvih koraka svakako su nastavak izgradnje Žeže-ljevog mosta i obnova zgrade RTV-a, objekta koji predstavljaju simbole ne samo Novog Sada nego cele Vojvodi-ne. Budući projekti koji će prevazići okvire lokalnog i u velikoj meri dopri-neti boljoj međuregionalnog sarad-nji jesu projekti banatske magistra-le i Fruškogorskog koridora. Jedan od prioriteta Pokrajinske vlade jeste ulaganje u zdravstvo i pružanje bo-ljih zdravstvenih usluga svim građa-nima. Tome će doprineti izgradnja B i C lamele Kliničkog centra u Novom Sadu. U proteklom periodu i odnosi između republičke i pokrajinske vla-de dobili su novu dimenziju. To više nije samo na nivou saradnje nego i na nivou zajedničkog rada i smatram da će svi zajednički ciljevi i zadaci biti ostvareni.
Koji su vam planovi u ličnom životu?
– Želela bih da se ostvarim kao su-pruga i majka.
Pokrajinska vlada je definisala potpuno nov pravac kretanja, a to je pravac razvoja Vojvodine okupljanjem oko velikih strateških projekata
TRGOVANJE UVEĆANO OSAM PUTA
Znatan rast berzanskog prometa beleži se ove ne-delje. Iako je radna nedelja skraćena, promet je više-struko veći nego u prethod-nom nedeljnom periodu. Preko novosadske Produk-tne berze prometovana je količina od ukupno 3.250 tona robe, tj. osam puta više nego prošle nedelje, dok je finansijska vrednost prometa veća za preko šest puta i iznosila je 68.220.000 dinara.
Iako je cena kukuruza ostala ista kao i u prethodnom periodu, količinski obim trgovanja ovom žitaricom na organizovanom berzanskom tržištu znatno se uvećao. Prometovano je 2.000 tona žutog zrna, a cena je iznosi-la 15 din./kg bez PDV-a (16,50 sa PDV-om) s klauzulom obaveznog izvlačenja do 15. decembra, odnosno 14,70 dinara bez PDV-a (16,17 sa PDV-om) za kukuruz s vla-gom do 14,3%.
Iako je cena soje niža za 0,33% nego prošle nedelje, ove sedmice je u berzanskom trgovanju beležen rast potražnje za ovom uljaricom. Ponderisana cena zrna soje iznosila je 40,37 din./kg (44,40 sa PDV-om).
Posle dugog perioda cenovne stabilnosti cena hleb-nog zrna je u berzanskom trgovanju zabeležila rast. Cena pšenice je viša za 8,16% nego prošle nedelje i kilogram je koštao 16,22 dinara bez PDV-a (17,85 sa PDV-om). Tokom nedelje cena ove žitarice imala je rastući trend, a trgovanje je zatvoreno s cenom od 16,25 dinara bez PDV-a, što je ujedno najviša cena ovogodišnjeg roda.
Rast cene pšenice doprineo je da vrednost PRODEKS-a bude viša za 2,35 indeksnih poena nego na kraju prošle nedelje, pa berzanski indeks danas iznosi 197,10 poe-na. U Čikagu je od prošle nedelje pšenica pojeftinila za 1,31%, kukuruz za 2,12%, soja je poskupela za 0,24%, a sojina sačma za 1,63%. U Budimpešti je cena pšenice porasla za 0,34%, dok je u Parizu pala za 0,92%.
17. NOVEMBAR 2016.17. NOVEMBAR 2016.12
U Gradskoj kući u Novom Sadu se-čenjem slavskog kolača i blagosilja-njem slavskog žita uz besedu koju je održao vladika
kruševački David s novosadskim sveštenstvom,juče je obeležena gradska slava Đurđic.
Gradonačelnik Novog Sada Mi-loš Vučević rekao je da je Đurđic postao slava Novog Sada i zaštit-nik svih građana zajedničkom od-lukom svih tradicionalnih konfe-sija u gradu.
– Važno je napomenuti da ovo nije slava jedne religije, vere ili nacije, već da je Đurđic slava svih građana u Novom Sadu koji žele da je obeležavaju i proslavljaju. I ovaj put su u Gradskoj kući bili pripad-nici različitih konfesija s jasnom porukom jedinstva jer to jeste pra-vi Novi Sad. Živimo u sadašnjosti i gledamo u budućnost, ali nikad ne zaboravljamo svoju istoriju, tradi-ciju, kulturu, našu duhovnost. Ne želimo da zaboravimo jer ćemo bez toga teško kreirati kvalitetnu sadašnjost i ići ka boljoj budućno-sti. Živimo za našu decu, za bolje i nove generacije, a taj duhovni te-melj nam je oslonac pri iskušenji-ma, na raznim zadacima pred ko-jima se nalazimo – napomenuoje Vučević.
Brigadni general Prve brigade Kopnene vojske Željko Petrović preuzeo je kumstvo od dr Alek-sandra Milovančeva i time postao novi kum slave Grada.
– Slava Đurđic obeležava se u znak sećanja na velikog ratnika Svetog Đorđa, a danas je i Dan ko-pnene vojske i Dan roda pešadije, u znak sećanja na legendarnu Ko-lubarsku bitku u Prvom svetskom ratu, tako da je i Novi Sad ove go-dine dobio kuma koji je vojnik. Ve-lika mi je čast što mi je pripala ta lepa uloga, a mogu samo da poru-čim da će Vojska i dalje raditi na tome da obezbedi mir i stabilnost – rekao je general Petrović.
Đurđic – slava svih Novosađana
U Gradskoj kući obeležena gradska slavaI ovaj put u Gradskoj kući bili su pripadnici različitih konfesija s jasnom porukom jedinstva jer to jeste pravi Novi SadMiloš Vučević
17. NOVEMBAR 2016.17. NOVEMBAR 2016. 13
Stranu o ekologiji omogućio vam je
Opština Priboj svojim sredstvi-ma omogućila je da se javne zgrade greju biomasom ume-sto fosilnim gorivima. Ugalj se više ne koristi u školi, vr-tiću, domu kulture i zgradi opštinske administracije.
Ovaj projekat je sproveden uz podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i nemačke organizacije za među-narodnu saradnju GIZ u okviru nemačko-srpske razvojne saradnje. – Ekološki efekat ovog projekta je izuzetno izražen. Javne ustanove na ovaj način su dobile stabilno i pouzdano snabdevanje toplotnom ener-gijom dok će istovremeno građani Priboja imati čistiji vazduh. Pored toga, imamo i socijalnu komponentu ovog projekta, zato što u našoj kotlarnici koristimo pelet od drvne biomase s područja naše opštine od domaćeg proizvođača, čije korišćenje do-prinosi podsticanju ekonomske aktivnosti u lokalnoj sredini – kaže zamenik predsed-nika Opštine Priboj Saša Vasilić.
Kako najavljuje, već sledeće godine kreću da grade novu toplanu na drvnu sečku.
– Želimo da uradimo i centralnu gradsku toplanu, koja trenutno koristi mazut, kao toplanu na drvnu biomasu. Nadam se da će to biti uz podršku Vlade i resornog mini-starstva, a siguran sam i GIZ-a. Saznajemo da nemačka banka KfV može da nam ponu-di izuzetno povoljne uslove za finansiranje – navodi Vasilić. Program Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji ostvaruje se i u opštinama Vrbas i Kragujevac, a sarađuje s još 15 opština koje žele da prebace svoje toplane na biomasu.
– S našim glavnim partnerom, Ministar-stvom poljoprivrede i zaštite životne sre-dine, već tri godine sprovodimo ovaj pro-jekat. U opštini Priboj vidimo vrlo dobrog partnera i pored toga sigurni smo da će veći broj opština širom Srbije preći na biomasu s fosilnih goriva. Imamo mnogo prostora da iskoristimo potencijale biomase u Srbiji, a prednosti su vrlo jasne – ona je jeftinija od gasa i mazuta, čistija od uglja i proizvo-di se u okolini – ističe rukovodilac kompo-nente Snabdevanje biomasom u programu Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji Rajner Šelhas.
Program srpsko-nemačke razvojne sa-radnje Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji finansira nemačko savezno mini-starstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, a glavni partner je Ministarstvo poljopri-vrede i zaštite životne sredine Republike Srbije.
– Zajedno sa saveznim ministarstvom za međunarodnu saradnju i razvoj Ne-mačke uz tehničku pomoć i ekspertizu GIZ-a razvijamo uslove za održivo kori-šćenje bioenergije u Srbiji. Takođe, radi-mo na jačanju svesti o primeni obnovljivih izvora energije kako bi Srbija na putu ka EU ispunila standarde. Važno je istaći da primena biomase znači mnogo za lokalnu ekonomiju. Razvija se privredni ambijent, koriste dostupni resursi, novac ostaje u tom regionu, povećava se zaposlenost... U vreme globalne ekonomske krize i sve jačih klimatskim promena, značaj zame-ne fosilnih izvora energije sve je veći, po-gotovo što se time otvaraju zelena radna mesta – kaže Slobodan Cvetković iz Mi-nistarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Autor: Isidora Filipov
Javne zgrade u Priboju prešle na biomasu
Ugalj izbačen iz škole, vrtića, doma kulture i opštinske administracije
14 17. NOVEMBAR 2016.
Uz pomoć pokrajinske vlade proširUje se mUzej žrtava racije, čUvar Uspomena na
stradalo stanovništvo
čurug ne zaboravlja
strahoteAmfiteatar bi trebalo da doda nov kvalitet i novu namenu
ovom prostoru, kao mestu gde ćemo se okupljati i govoriti o miru, protiv rata i svih ljudskih sukoba – ističe
pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Miroslav Štatkić
čurug se priprema za dostojanstveno obe-ležavanje 75. godina od stradanja stanov-ništva u fašističkoj Raciji i čuva bolne uspomene na žrtve
koje su ubijene uoči pravoslavnog Božića 1942. godine. Deo fotogra-fija žrtava, među kojima su i žene i deca, postavljen je u nekadašnjem žitnom magacinu u centru sela, koji je izgrađen 1925. godine kao stam-beno-poslovni objekat. Tamo je 4. januara mađarska okupatorska voj-ska odvodila nemađarsko stanov-ništvo i streljala ga 6. i 7. januara. Tih dana je u žitnom magacinu ubi-jeno 420 meštana.
Potreban kustos. Zidovi To-palovljevog žitnog magacina koji je od 2013. godine pretvoren u Muzej žrtava Racije, još čuvaju metke mi-traljeza, zalutale u stravičnom ubi-janju. Nekoliko metaka je povađeno, ali kako navodi sekretarka Memori-jalnog društva „Racija 1942” Jasmina Jurišin – desetak je još u zidu.
– Imamo vitrine i izložili bismo metke koji su povađeni, kao i auten-tično oružje Šajkaškog partizanskog odreda, imamo i preliminaran do-govor s Muzejom Vojvodine da nam ustupi deo eksponata koji se odno-se na ovo područje, a Muzeju Vojvo-dine nisu interesantni. Ali ništa od toga ne možemo uraditi jer nemamo stalnog kustosa pa su nam, primera radi, izložene knjige nestale – kaže Jurišinova.
Svedočanstvo patnje i bola. Muzej nema arhivu, kancelariju ni kustosa, a samim tim ni moguć-nost da organizuje tematske izlož-be. Trebalo bi da bude centar difu-znog muzeja koji će se baviti svim zapuštenim spomenicima, posveće-nim žrtvama Šajkaške i Novosadske racije pa im treba veći prostor. Uz osnovni projekat je od prvog dana zamišljeno da se zapušteno dvo-rište pretvori u spomen-dvorište, obloženo pločama s imenima žrta-va, ali isto tako i obogaćeno amfite-atrom. Za proširenje muzeja posto-je preduslovi jer su Čuružani dobili tri miliona dinara od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i tim parama su kupili drugi deo kuće u kojoj se nalazi magacin, ali im tre-ba novca da bi projekat realizovali do kraja.
Pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s ver-skim zajednicama Miroslav Štatkić u utorak je obišao Muzej kako bi se
Autor: eržebet juhas
1517. NOVEMBAR 2016.
informisao o planovima proširenja muzeja i godišnjici obeležavanje Ra-cije u Čurugu.
Bolno svedočanstvo. Tom prilikom Štatkić je rekao da je nje-gov sekretarijat spreman da pomo-gne u sprovođenju tog projekta, ali bi on trebalo da se sprovodi u fazama. Ocenio je da je amfiteatar zanimljiv deo projekta i da bi taj deo trebalo da doda nov kvalitet i novu namenu tom prostoru.
– Taj prostor treba da bude mesto gde ćemo se okupljati i raditi ono što će govoriti o miru, protiv rata i svih ljudskih sukoba. Umetnost i ima za-datak da govori o harmonizaciji ljud-ske duše. Sekretarijat će učiniti mak-simalni napor da što više pomogne tom projektu, koji je veoma značajan – naveo je Štatkić.
On je nakon razgledanja muzeja istakao da su fotografije stradalih meštana koje tamo vidimo bolno sve-dočanstvo patnje i bola koji su u vre-me Racije vladali ovim mestom.
– One nas podsećaju i na to da je mir u svetu zapravo samo pauza u ra-tovanjima, koja se dešavaju na mno-gim stranama sveta, i to je opomena koju nikad ne smemo zaboraviti.
Muzej prvi korak ka pomi-renju. Magacin Branka Novakova Topalova izgrađen je kao poslov-
no-stambeni objekat i do januara 1942. godine, kada je u njemu ubi-jeno više stotina žitelja Čuruga, bio je žitni magacin. Nakon Drugog svetskog rata magacin je naciona-lizovan i dodeljen zemljoradničkoj zadruzi. Osnivanjem Memorijalnog društva „Racija 1942” objekat se, u dogovoru sa zemljoradničkom za-drugom, otvara za javnost. Memo-rijalno društvo je dobilo rešenje od Pokrajinskog zavoda za zaštitu spo-menika i kulture o merama zaštite na objektu, gde se između ostalog navodi: „Prostor u kome su se odi-grali zločini do danas je sačuvan u autentičnom, neizmenjenom stanju i verno svedoči o istorijskom doga-đaju. Smatra se sa stanovišta očuva-nja graditeljskog nasleđa i nemateri-jalne baštine, potpuno prihvatljivim i društveno opravdanim, da se ovaj prostor sačuva i prezentuje u vidu memorijalnog centra”.
Bez revanšizma. Glavni projekat je bez naknade uradilo preduzeće Or-bis company iz Novog Sada, a glavni elektroprojekat preduzeće Elektroin-žinjering iz Novog Sada takođe bez naknade.
Za trajno očuvanje sećanja na žrtve Racije u Čurugu mađarska vlada je obezbedila donaciju od 10 miliona di-nara, a država Srbija zauzvrat je obe-ležila memorijalno mesto u Čurugu
na kom su u znak odmazde na Raciju krajem 1944. godine streljani čuruš-ki Mađari. Muzej su svečano otvori-li predsednici Srbije i Mađarske To-mislav Nikolić i Janoš Ader 26. juna 2013. godine. Bio je to, kako su tada ocenili, istorijski korak ka pomirenju Srba i Mađara.
– Kada smo osnovali Memorijalno društvo, svi su se plašili nekog re-vanšizma, ali to su besmislice. Od prvog dana ističemo da nismo tu zbog revanšizma, nego zbog iznoše-nja istine. Jer, jedino se iznošenjem istine može doći do pravog pomire-nja. Ne insistiramo ni na brojevima, ne bavimo se matematikom, nego želimo da se pravilno odnosimo pre-ma svemu što se dogodilo – ističe Jurišinova.
Magacin Branka Novakova Topalova izgrađen je kao poslovno-stambeni objekat i do januara 1942. godine, kada je u njemu ubijeno više stotina žitelja Čuruga, bio je žitni magacin
16
NS 40S POBEDAILINA
SIMONIDAZVEZDANARENESANSA
INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.com
NS SEME SORTIMENT
U NS seme distributivnom cen-
dostupno i seme drugih visoko -
17. NOVEMBAR 2016.
17
NS 40S POBEDAILINA
SIMONIDAZVEZDANARENESANSA
INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.com
NS SEME SORTIMENT
U NS seme distributivnom cen-
dostupno i seme drugih visoko -
17. NOVEMBAR 2016.
18 17. NOVEMBAR 2016.
nsreporter.rs
1917. NOVEMBAR 2016.
Spens se u subotu dugo punio, ali kad su se pogasila svetla, više niko nije mogao stati ni u naj-
skriveniji ćošak. Sigurno deset hilja-da ljudi tad je podiglo ruke i povikalo „Ceca, Ceca” dok je folk diva koračala binom. Erupcija, zemljotres, urnebes, ludnica... Nijedna reč nije preterana da se dočara sudar Cece s publikom.
Došli su iz gotovo svih delova Sr-bije i Republike Srpske, bilo ih je i iz Hrvatske, a verovatno stotina nije mogla da uđe jer je koncert bio ra-sprodat danima ranije. Nije čudo što je u Novom Sadu osvanula čak i TV ekipa iz Francuske.
Počela je zapaljivom Maskaradom, a nakon pozdrava Srpskoj Atini, u dosad neviđenoj garderobi – široke
kožne crne pantalone, ravne čizme s belom košuljom i crnim sakoom, nastavila je da ređa hitove, sve jedan veći od drugog.
Sudio Berar ima moćan razglas, ali isto toliko decibela stvarali su i No-vosađani od prvog Cecinog pokreta. Nevaljala, Idi dok si mlad, Pile, Ku-kavica, Beograd... Pesme su se ređa-le bez pauze, a najveće oduševljenje izazvale su one s novog albuma Au-togram.
Mlađa publika, uglavom devojčice, gotovo između svake numere skan-dirale su gromoglasno „Ceco, mi te volimo” i „Ceca je srpska majka”, bilo je transparenata, zastava, cve-ća... Atmosfera za pamćenje, do no-vog susreta. M. D.
Srpska majka ponovo raspametila Novi Sad
Foto: Stefan Stojanović
20 17. NOVEMBAR 2016.
Serbia FaShion Week prvi put na SvetSkom nivou
Ana Fendi nazdravila Novom Sadu svojim vinom
nsreporter.rs
2117. NOVEMBAR 2016.
Nedelju mode u Novom Sadu – Serbia Fashion Week obeležio je pre svega glamur i dolazak Ane Fendi, jednog od
najvećih svetskih modnih ime-na. Takođe, veliko iznenađe-
nje ovogodišnje nedelje mode održane u Master centru Novosadskog sajma bila je ogromna posećenost s obzi-rom na to da je za pet dana 30.000 ljudi videlo više de-setina izvanrednih modela 50 domaćih i svetskih diza-jnera.
Reakcije publike iz Srbije i iz cele Evrope, novinara iz sveta i zemlje, kao i sa-mih dizajnera koji su došli čak iz Argentine, Kameru-na, Amerike, bile su sjajne. Svi su se složili oko jednog – za nama je najbolje izda-nje Serbia Fashion Weeka.
Zvezda predstavila vino. Poslednje večeri iz
prvog reda reviju je pratila i Ana Fendi. Pored nje mogle su
se videti Jelena Bačić Alimpić, voditeljka Hana Hadžiavdagić, glumica Ljiljana Blagojević i dizajnerka Milica Tričković, koja je bila u pratnji svog za-
štitnog lica Ane Minkić, učesnice Top-modela.
Ana Fendi na Serbia Fashion Wee-ku predstavila je svoje vino i prava je privilegija bila biti deo ekipe koja je degustirala to božansko piće.
Oduševljena Srbijom, svetska mod-na ikona bila je raspoložena da priča o svemu pa je pored predstavljanja kolekcije vina imala i izložbu radova na porculanu i staklu.
– Čestitam ovom divnom gradu što će 2021. postati evropska prestonica kulture. Oduševljena sam mladima u Srbiji, njihovim entuzijazmom i žarom. Ovde sam između ostalog i radi predstavljanja vina. Zadivljena sam manifestacijom i smelošću da se napravi događaj ove veličine na-kon samo nekoliko godina postoja-nja. Serbia Fashion Week zbog svega ovoga ima zaista svetlu budućnost – rekla je Fendijeva.
Završnica i konfete. Čast da zatvore revijalni deo Serbia Fashion Weeka imale su Marija Šabić iz Srbije i Catch Michelle iz Rumunije.
Zanimljiva dizajnerka iz Rumunije Catch Michelle prikazala je eksplozi-ju boja na pisti. Njene šarene modele na sjajan način propratile su šik, na-tapirane frizure i nadasve zanimljiva
Serbia FaShioN Week prvi put Na SvetSkom Nivou
Ana Fendi nazdravila Novom Sadu svojim vinom
Autor: marija magdalena idei trifunović
22
xxx
17. NOVEMBAR 2016.
va muzika. Ova veoma zanimljiva kolekcija
bila je pravo osve-ženje kada su
boje u pitanju. Sama dizajner-ka je izjavila da je počastvova-na što je imala
priliku da zatvo-ri Serbia Fashion
Week, za koji kaže da je fantastično organi-zovan.
Kao i svake sezo-ne, revija Marije Šabić propraćena je uz gro-moglasne aplauze, ali i sjajne kritike povodom njenih novih, smelih kreacija. Inspiracija za ovu, prelepu kolekciju bile su joj ptice, vetar, sloboda, krila.Te večeri na pisti je
zablistao još jedan miljenik publike, Vasilije Kovačev, pri-kazavši odličnu mušku i žensku kolekciju sazdanu od prirodnih materijala, najviše pamuka, lana i kože. Vasilije je pokazao kako se može biti moderan i urban a opet elegantan. Ta kolekcija je prikazana u Njujorku, gde je odlično prihvaćena.
Balaševićeva kao mo-del. Naša poznata modna
kreatorka Suzana Perić imala je zanimljivu pre-zentaciju, otvorivši re-viju kratkom ljubavnom pričom posvećenom No-
vom Sadu.Priču je, šetajući pistom u
Suzaninom modelu, izgovorila Olive-ra Balašević. Te večeri je i novinarka Mara Skendžić Reljić nosila Suzanine modele, među kojima su dominirale uzane haljine s perforacijama nalik na čipku, ali i kožne i šljokičaste pan-talone jarkih boja koje najviše asoci-raju na estradu i pozornicu.
Potpuna suprotnost bio je modni brend „Prik” Dušice Županjac, koja se opredelila za nežnu, svedenu žen-sku kolekciju. Modeli su jednostavni, ali zanimljivi, a krojevi, šivenje i kva-litet materijala impresivni. Inspiraci-ja su mi urbani gradovi, tako da su to jednostavni krojevi, a boje potiču iz prirode, to su bela, bež i teget – obja-snila je Dušica Županjac.
Dodela nagrada za kraj. Nežnu ženu predstavila je i Mirja-na Vujačić s belim i svetloroze ele-gantnim i romantičnim košuljama, suknjama i pantalonama koje su odlične za poslovne prilike, ali i za večernje izlaske. Poslednje večeri nacionalne nedelje mode izlagali su i Milica Lazarević, Cath Miche-lle iz Rumunije i Natalija Zlodirjeva iz Rusije, koja je imala veselu letnju šarenu kolekciju kojom su domini-rale zelena i roze.
Završno veče Serbia Fashion Wee-ka bilo je rezervisano je za sveča-nu dodelu nagrada – Serbia Fashion Awards. U Ambasadi Francuske 13. novembra dodeljene su nagrade za najboljeg mladog dizajnera, najbo-ljeg muškog modela, najboljeg žen-skog modela, najbolju žensku kolekci-ju, najbolju mušku kolekciju, nagrada za životno delo i mnoge druge. Pose-tioci Serbia Fashion Awardsa uživali su u odličnoj zabavi i glamurnoznoj večeri.
nsreporter.rs
2317. NOVEMBAR 2016.
Odličan izbor domaćih i stra-nih izvođača bio je sve tri večeri, što je publika potvr-dila gromoglasnim aplau-zima nakon svakog nastu-pa. I ove godine u glavnom programu učestvovali su
najuspešniji domaći džez ansambli i naju-glednija imena svetske džez scene. A impe-rativ je bio da izvode svoje kompozicije.
Prvo veče Novosadskog džez festivala biće svakako zapamćeno po nastupu Vasil Hadžimanov benda i francuskog saksofoni-ste Žilijena Loroa.
– Ovaj festival jedan je od najjačih u regi-onu, i to zahvaljujući kvalitetnom programu koji je uvek raznovrsan i aktuelan. Otvoren je za domaće muzičare, što je izuzetno važ-no jer se daje šansa novim generacijama – rekao je Hadžimanov.
On je promovisao svoj šesti album „Ali-ve”, ostavivši publiku bez daha pa je jedini od svih izvođača bio pozvan na bis. Vasilova je ideja o kombinovanju balkanskih tradi-cionalnih, folk ritmova i zapadnih, moder-nih muzičkih stilova džez, fank, rok, vorld mjuzik…
Zatim je nastupila pevačica, pijanistkinja i kompozitorka Suzana Savof iz Austrije s Kristijanom Ventom, bas i vokal, i Jergom Haberlom, bubnjevi i vokal, a potom sakso-fonista Markus Strikland, jedan od avangar-dnih džezera 21. veka. Uz njega je bio i Čarls Hejns, producent i bubnjar, dvaput nomi-novan za nagradu Gremi, prkosan muzičar koji je sarađivao s čitavim nizom izuzetnih umetnika.
Drugog dana najjači utisak ostavio je na-stup Amine Majers, koja je bravurozno svi-rala na klaviru i podjednako dobro pevala. Ona je pre bezmalo pola veka nastupala u
Beogradu, a ove godine prvi put je na Novo-sadskom džez festivalu. Tim Grin mits trio trip s dva saksofona, kontrabasom i bubnje-vima takođe su oduševili, kao i trio Dejv Da-glas, truba, Mark Ribot, gitara, i Suzi Iba-ra, bubnjevi. Odličan džez svirao se i treće veče. Kuriozitet završne večeri festivala sva-kako je bila Novosađanka Milena Jančurić, koja je svirala flautu, a to je tek drugi put u osamnaestogodišnjoj festivalskoj tradiciji da je flauta vodeći instrument.
Nastup trija Roberta Gata na kraju je potpuno razbio umirenu festivalsku scenu. Odličnim solo nastupima sva trojica su po-
kazali svu virtuoznost na instrumentima. Poslednji sastav bio je Jure Pukl/Danijel Ne-sig kvintet. Potpuno su ispunili očekivanja publike, čime su se organizatori oprostili od gledalaca do narednog festivala.
Novosadski džez festival je i ove godine realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu u organizaciji Kulturnog centra No-vog Sada. Član Gradskog veća zadužen za kulturu Dalibor Rožić prisustvovao je sve-čanom otvaranju 18. Novosadskog džez fe-stivala i rekao da je to jedna je od manife-stacija koje su doprinele da naš grad postane evropska prestonica kulture 2021. godine.
Hadžimanov sve zasenio na 18. novosadskom džez festivalu
Džez na bisAutor: Marija Magdalena idei Trifunović
24 17. NOVEMBAR 2016.
historia magistra vitae est
Slovačka narodna stranka podržala je prisajedinjenje Vojvodine Srbiji i pozdravila formiranje Kraljevine SHS
Tri veka od doseljavanja Slovaka U Muzeju Vojvodine u toku je izložba „Iza gora i dolina – tri veka Slovaka u Vojvodini” autora Anke Seč Pinćir, Katarine Radisavljević, Tatjane
Bugarski, Aleksandra Petijevića, Vojislava Martinova, Čarne Milinković, Mirjane Lakić i Aleksandre Stefanov
Za očuvanje identiteta vojvođanskih Slovaka od velikog je znača-ja bila njihova verska pripadnost Evangeli-stičkoj crkvi.
– Tokom prvih de-cenija 18. veka verski još nepriznato evangelističko stanovništvo bilo je pri-morano da venčanja i krštenja obav-lja u rimokatoličkim crkvama, dok su bogosluženja na narodnom jeziku taj-no organizovana u privatnim kućama. Nakon Patenta o toleranciji Josifa II osniva se mreža evangelističkih paro-hija pa tako i 1791. godine Bačko-srem-ski seniorat s nemačkim i slovačkim cr-kvenim opštinama. Prvi evangelistički hramovi podižu se u Gložanu, Kisaču, Selenči, Aradcu i Staroj Pazovi.
Evangelisti i katolici. Na kon-ventu u Novom Vrbasu 1920. godine predstavnici slovačkih crkvenih op-ština osnovali su samostalni Slovač-ki seniorat koji je u septembru iste godine prvi put samostalno zasedao u Bačkom Petrovcu.
– Iste godine u Kovačici je osnovan Banatski slovački seniorat, a nared-ne godine u Staroj Pazovi i Sremski. Odmah nakon toga tri seniorata su se ujedinila u zajednički Slovački dis-trikt. U Novom Sadu je 1925. godine zasedao prvi Sinod Slovačke evange-lističke crkve, a 1929. godine izabran je i prvi biskup Slovačke evangeli-stičke crkve u Kraljevini Jugoslaviji Adam Vereš.
Pored dominantno evangelističkog stanovništva, ovde su se doseljavali i Slovaci rimokatolici.
– Parohija je smeštena u Selenči, selu osnovanom 1758. godine na po-sedu Kaločko-bačke nadbiskupije. U ovom selu se već od 1784. godine spominju rimokatolička crkva s pa-rohijskim domom i 894 stanovnika rimokatoličke veroispovesti. Današ-nja rimokatolička zajednica u Selen-či, sa crkvom Sv. Trojice, ima oko hi-ljadu vernika.
Uz Vuka. Na inicijativu karlovač-kog mitropolita Stefana Stratimiro-
Priredila: Isidora Filipov
2517. NOVEMBAR 2016.
vića na mesto direktora Novosadske gimnazije 1819. godine dolazi Pavel Jozef Šafarik, što će biti značajno za dalji razvoj slovačko-srpskih veza.
– Šafarik je blisko sarađivao sa srpskom inteligencijom, doprineo je osnivanju Letopisa Matice srpske, najzaslužniji za važno mesto koje je srpska kultura zauzimala unutar sveslovenske uzajamnosti. Posebno značajno je delo Istorija slovenskog jezika i književnosti svih dijalekata, koje će posredno uticati na pobedu Vukove reforme srpskog jezika. Jan Kolar je bio rodonačelnik ideje slo-venske uzajamnosti, bio je prijatelj Teodora Pavlovića, kojeg je motivi-sao da pokrene Srpski narodni list u Pešti.
Kao odgovor na snaženje mađar-skog nacionalnog pokreta, četrdese-tih godina 19. veka stasala je nova ge-neracija Slovaka romantičara.
– Predvodnik ove generacije bio je harizmatični profesor Bratislavskog liceja i prvi slovački politički pred-stavnik Ljudevit Štur. Zajedno sa Jo-zefom Miloslavom Hurbanom, Miha-lom Miloslavom Hodžom i mnogim drugim njihovim saradnicima pro-pagirap je nacionalno-prosvetni rad u narodu i standardizovao slovački književni jezik.
Zajednički kandidat. Višedece-nijska kulturna saradnja između Srba i Slovaka poprimiće nove dimenzije u drugoj polovini 19. veka.
– U kulpinskom izbornom srezu 1865. godine srpski plemić Đorđe Stratimirović i potpredsednik Ma-tice slovačke Karol Kuzmani potpi-sali su sporazum o zajedničkoj po-dršci istom kandidatu. Za Ugarski sabor jednom su svi glasali za Srbe, drugi put za Slovke. Na izborima 1865. godine zajednički kandidat bio je Miša Dimitrijević, a 1869. go-dine predsednik Slovačke narodne stranke Vilijem Paulini Tot. Glav-ni zaštitnik manjinskih naroda na Ugarskom saboru bio je Svetozar Miletić. Burno je reagovao na re-presivne mere vlade Kalmana Tise uperene protiv slovačkog nacional-
nog pokreta poput zatvaranja Ma-tice slovačke i slovačkih gimnazi-ja, zabrane slovačkih udruženja i manifestacija i hapšenja političkih ličnosti.
Miletić je među Slovacima uživao veliku popularnost.
– Proglašen je za počasnog člana Svetog Martina, veličan je u slovačkoj štampi, a novosadski šturovac Jozef Podhradski napisao je dve brošure u odbranu njegove politike. Slovaci u Bačkom Petrovcu ali i na severu Ugarske masovno su kupovali Mi-letićev novac – kovanice s njegovim likom za potporu Hercegovačkog ustanka.
Krno i Mičatek. Iz dugog perio-da političke pasivnosti Slovaci su se probudili krajem 19. veka.
– Novoj generaciji pripadao je i li-der Slovačke narodne stranke Milan Hodža, koji početkom 20. veka po-kreće listove „Slovački dnevnik„ i „Slovački nedeljnik„. Traži radikali-zaciju narodnosnih pokreta i agrarne promene, traži veze u Kraljevini Srbi-ji. Najveći propagatori njegovih ideja među vojvođanskim Slovacima bili su Miloš Krno i Ljudevit Mičatek, ured-nici prvog ovdašnjeg slovačkog poli-tičkog lista Dolnozemski Slovak.
Kraj Prvog svetskog rata obeležio je raspad Austrougarske i formiranje novih nacionalnih država.
– Slovačka narodna stranka po-držala je prisajedinjenje Vojvodine Srbiji i pozdravila formiranje Kra-ljevine SHS u kojoj su Slovaci uži-vali relativno povoljan status. To je uticalo na njihov kulturno-socijalni napredak u međuratnim godinama. Nakon smrti saradnika Miloša Krna 1917. godine, Ljudevit Mičatek po-stao je vodeći predstavnik Slovaka u Vojvodini. Predvodio je Slovačku narodnu stranku, uspešno se zala-žući za proširivanje kulturnih, obra-zovnih, verskih i socijalnih prava su-narodnika.
Slikarka dečje duše. Slovačko naivno slikarstvo javlja se tridesetih godina prošlog veka u Kovačici, kao
Slovačka narodna stranka podržala je prisajedinjenje Vojvodine Srbiji i pozdravila formiranje Kraljevine SHS
Tri veka od doseljavanja Slovaka U Muzeju Vojvodine u toku je izložba „Iza gora i dolina – tri veka Slovaka u Vojvodini” autora Anke Seč Pinćir, Katarine Radisavljević, Tatjane
Bugarski, Aleksandra Petijevića, Vojislava Martinova, Čarne Milinković, Mirjane Lakić i Aleksandre Stefanov
i u susednom selu Padini, a ekspan-zija je usledila dvadesetak godina kasnije.
– Tad se ovom vrstom slikarstva bavi 60 slovačkih umetnika, a 46 je rodom iz Kovačice. Osnivač Kova-čičke slikarske škole je mašinbravar Martin Paluška, koji počinje da slika 1929. godine. Svakako se ističe i Zu-zana Halupova, nazivana slikarkom dečje duše. Naivno slikarstvo vojvo-đanskih Slovaka uvršćeno je u Nacio-nalni registar nematerijalne baštine Srbije 2012. godine.
Slovačko stanovništvo je u Vojvo-dinu dolazilo iz različitih krajeva Slo-vačke u više naseljeničkih struja.
– Na osnovu toga može se pretpo-staviti da je i odeća doseljenika bila raznorodna, a u novonaseljenim kra-jevima su posle nekog vremena usle-dili različiti uticaji. Prepoznatljiv da-našnji izgled slovačka nošnja dobija nakon Prvog svetskog rata.
Različite nošnje. U 20. veku su konstatovana tri tipa slovačkih noš-nji u Vojvodini, a njihove odlike su naročito značajne za ženske sveča-ne nošnje.
– Osnovna podela je načinjena prema geografskom kriterijumu te razlikujemo bački, sremski i banat-ski tip. Bački tip nošnje razvio se u najbrojnijoj slovačkoj enklavi s cen-trom u Bačkom Petrovcu. Ovde se prepoznaju podvarijante – bačkope-trovačka i pivnička nošnja. Usled mi-gracija bački tip nošnje prenesen je i u zapadni Srem. Među slovačkim nošnjama zapadnog Srema, poseban tip predstavlja ženska nošnja u Sta-roj Pazovi i Slankamenačkim Vino-gradima.
Banatski tip nošnje ima dve vari-jante.
– Postoji, naime, razlika između aradačke nošnje i nošnje ostalih me-sta u Banatu (Kovačica, Janošik, Pa-dina, Vojlovica, Belo Blato i Hajduči-ca). Banatska slovačka nošnja u sebi sadrži veći broj arhaičnih elemenata, ali je takođe bila pod jačim uticajem susednih etničkih grupa – Srba, Ne-maca, Mađara i Rumuna.
Pavel Šafarik blisko je sarađi-vao sa srpskom inteli-genci-jom, do-prineo je osniva-nju Le-topisa Matice srpske...
26 17. NOVEMBAR 2016.
Zdravstveni fitnes za sve boljke
DžoZef Pilates Pre sto goDina uveo sistem vežbanja Za bolesnike veZane Za krevet
Bolovi potpuno nestaju, mobilnost i fleksibilnost se neuporedivo povećavaju, funkcija tela raste u segmentima gde je bila ograničena,
pacijent oseća bolje raspoloženje i veće samopouzdanje
17. NOVEMBAR 2016. 27
U izveštaju Svetske zdravstvene orga-nizacije iz 2009. godine ističe se da je fizička neaktiv-nost odgovorna za 3,2 miliona smrtnih
slučajeva u svetu godišnje. To je stav-lja čak na četvrto mesto liste smrtno-sti, odmah posle povišenog krvnog pritiska, pušenja i šećerne bolesti. Očigledno rešenje je lečenje kroz fi-zičku aktivnost. Ili kako se to kaže danas – zdravstveni fitnes.
Funkcionalni trening. Bez ob-zira na to što je prošao vek od prvih vežbi stvorenih samo za obolele, o ovoj temi se ne zna mnogo.
– Pilates svima zvuči poznato, ali šta se krije iza te imenice? Džozef Pilates je kao dete oboleo od teških bolesti i ceo život je posvetio poprav-ljanju fizičke snage. Još 1912. godine svoj sistem vežbanja počeo je da pri-menjuje na bolesnike koji su bili ve-zani za krevet. Njegove vežbe bitno su uticale na oporavak svakog bole-snika. Od 1960. Pilatesova metoda vežbanja počela je da se primenjuje u svim zdravstvenim ustanovama, kao i u vrhunskom sportu. A postao je i glavni deo zdravstvenog fitnesa i funkcionalnog treninga – kaže trener zdravstvenog fitnesa Milijana Deli-bašić.
Pravilno izvođenje pokreta. Kako ističe, zdravstveni fitnes sadrži pet komponenata.
– Na prvom mestu je kardiovasku-larna izdržljivost koja omogućava telu da se efikasno koristi cirkulacija i respiratorni sistem radi poboljšanja aerobnog metabolizma. Zatim, flek-sibilnost je od suštinskog značaja za poboljšanje obima pokreta zglobo-va da bi se izbegle povrede. Mišićna snaga odnosi se na stalno poveća-nje količine mišićne sile koja deluje, a mišićna izdržljivost odlaže pojavu zamora. Takođe, pazi se na struktu-ra tela odnosno na relativne količine masti u telu.
Ova vrsta fitnesa specifičnija je od klasičnog.
– Mnogi preskaču krucijalne stva-ri. Zagrevanje i istezenje su segmenti bez kojih se ne može pričati o sigur-nom treningu. Izrazito važna stavka je pravilno izvođenje pokreta. Nika-da nije zgoreg unapred se pripremiti i naučiti nešto pre početka. Ako po-stoji problem, prvo ga treba rešiti pa tek onda ući u trenažni proces. Bez-bedna kičma prilikom izvođenja po-sebno se naglašava u zdravstvenom fitnesu. Po tome je zdravstveni fitnes specifičniji od običnog – objašnjava naša sagovornica.
Još uvek je velika razlika između zdravstvenog fitnesa kod nas i u sve-tu.
Saniranje bola nije dovolj-no. Generalno, vežbanje preporučuju svi lekari, nakon što pacijent prođe fizikalnu terapiju. Čućete da se svima preporučuju pilates i joga. Ali, naža-lost, kod nas nadležne institucije nisu upućene u prednost zdravstvenog fit-nesa kao u svetu. Recimo, u zapad-nim zemljama zdravstveni fitnes je obavezan. Svi se testiraju, kontrolišu, upoređuju stečene rezultate i, narav-no, vidljivo napreduju. Kad to znamo, jasnije nam je zašto ljudi tamo ređe obolevaju i duže žive – napominje Mi-lijana.
Kod nas se zdravstveni fitnes još uvek ne primenjuje u medicinskim ustanovama – bolnicama, klinika-ma, banjama...
– U medicinskim ustanovama ču-ćete za dijagnostiku, rehabilitaci-ju, terapije... Ali niko ne primenjuje zdravstveni fitnes. Kad se sanira bol pacijenta, samo je akutno rešen pro-blem. Nakon toga pacijent treba da funkcioniše sa svojim problemom. Na primer, ako osobu boli rame pa joj je donekle saniran bol a rame pomalo pokretljivo, da li to znači da ta oso-ba više ne sme da pomeri ruku? Na-ravno da ne, ta osoba treba i dalje da radi na pokretljivosti i funkciji ruke u svakodnevnom životu. E, tu je po-treban zdravstveni fitnes – naglašava naša sagovornica.
Prevencija i rehabilitacija. Za ovu vrstu vežbi ne postoje ogra-ničenja.
– Zdravstveni fitnes se primenju-je kod svih oboljenja. Nema razlike da li je u pitanju istegnuće zgloba ili su to zloćudne bolesti kao kancer. Razlog leži u tome što raznovrsnost zdravstvenog fitnesa omogućuje pri-stup svakom pojedincu ponaosob, ali daje mogućnost ostvarenja i drugih ciljeva.
Ipak, zna se kod kojih oboljenja zdravstveni fitnes daje najbolje re-zultate.
– Moje iskustvo je pokazalo da su rezultati vidljivi kod osoba koje imaju problem s kičmom, ramenom i kole-nom, kao i s išijadikusom. Iskustvo me je takođe naučilo da se zdravlje, pa i zdravstveni fitnes samim tim, za-sniva na dve osnove: prevenciji i re-habilitaciji. Šta za nas ovo konkretno znači? Jednostavno, povreda ne sme biti. Odlučili ste da trenirate, da se posvetite sebi, svom izgledu i svom telu. Odlično, ali morate znati da se ni u šta ne smemo upuštati naglo. Telu je potrebna priprema, moramo proceniti svoje stanje, znati koje su
nam mogućnosti, da bismo ih pove-ćavali – navodi Delibašićeva.
Deca zavole kroz igru. Jasna su poboljšanja nakon vežbi obuhva-ćenih zdravstvenim fitnesom.
– Bolovi potpuno nestaju. Mobil-nost odnosno pokretljivost i fleksi-bilnost neuporedivo se povećavaju. Funkcija tela raste u segmentima gde je bila ograničena. Pacijent oseća bo-lje raspoloženje i veće samopouzda-nje. Kardiovaskularna izdržljivost i mišićna snaga podižu se na viši nivo. A količina masti u telu se smanjuje.
Značajna je razlika u reakciji dece i odraslih na zdravstveni fitnes.
– Ako deci prikažete zdravstveni fitnes kroz igru, veoma će ga zavo-leti, dok je kod starijih ipak drugači-ja situacija. Oni iz nekog razloga ne dolaze na trening tako redovno. Iako su svesni stanja u kojem su, odrasli smatraju da je trening više obaveza nego zadovoljstvo. Međutim, nakon dve nedelje redovnih dolazaka na tre-ninge, njih 99 odsto veoma pozitivno reaguje na zdravstveni fitnes – tvrdi naša sagovornica.
Van zdravstvenog osigura-nja. Procena fizičke forme sportista veoma je značajna, ali ne samo kod njih.
– Ta procena važna je kako u funk-ciji zdravlja tako i u fizičkoj spremno-sti. Ovo se, naravno, odnosi i na osta-le ljude. Fizička forma povezana sa zdravljem uključuje procenu telesne kompozicije, kardiovaskularne izdr-žljivosti, mišićnoskeletne forme i gip-kosti, koje sam već navela. Procenom fizičke forme omogućava se bolje ra-zumevanje načina na koji se fizička forma među ljudima povezuje s nji-hovim boljim zdravljem.
Zdravstveno osiguranje još uvek ne pokriva zdravstveni fitnes.
– Kada je povreda u fitnesu veća ili manja, zdravstveno osiguranje pokri-va troškove ako je to opravdano. Kao što je, recimo, operativni tok. Ali, na-žalost, oporavak bolesnika u prosto-rijama zdravstvenog fitnesa još uvek nije uključen u zdravstveno osiguranje – rekla nam je na kraju Milijana.
U zapad-nim ze-mljama
zdravstve-ni fitnes
je obave-zan, svi se testiraju,
kontrolišu, upoređu-ju stečene rezultate i, narav-
no, vidlji-vo napre-duju. Kad
to zna-mo, jasni-je nam je
zašto ljudi tamo ređe obolevaju i duže žive
Autor: Isidora Filipov
28
sport
17. NOVEMBAR 2016.
Žeravica je bio prosvetitelj košarke, čovek s idejama i rešenjima kakve danas jedva možemo zamisliti. Za napredak sporta ništa mu nije bilo
teško – kaže Boža Maljković
Dositej srpske košarke
Na Fakultetu TIMS predstavljena knjiga Milutna Lute Pavlovića
„Zaveštanje Ranka Žeravice”
Profesora Aleksan-dra Nikolića prozvao sam patrijarhom srp-ske košarke, a Ranka Žeravicu – Dositejom Obradovićem, rekao je trener Boža Malj-
ković na predstavljanju knjige Miluti-na Lute Pavlovića „Zaveštanje Ranka Žeravice” na Fakultetu TIMS.
– Žeravica je bio prosvetitelj ko-šarke, čovek s idejama i rešenjima kakve danas jedva možemo zamisli-ti. Ništa mu nije bilo teško, radio je mnoge stvari zato što je to hteo, zato da vidi napredak tog sporta. Koliko košta da s ruksakom na leđima me-secima obilazite zabiti po zemlji, ula-zite u svaku osnovu školu, posećujte svaki klub i obučavate nastavnike i trenere, decu učite prvim košarkaš-kim koracima? Ne može se to platiti,
a Ranko je radio bez dinara za dobro svih nas – počeo je Maljković.
Iznenađenje u Splitu. Pozove Ranko reprezentativce na pripreme, ali se Petar Skansi i Rato Tvrdić ne odazovu.
– Rekli su mu da imaju tempera-turu i da će doći kasnije. Žeravica, međutim, sazna da su ga slagali, avi-onom ode do Splita i zatekne ih kako igraju mali fudbal s Oliverom Dra-gojevićem i hajdukovcima. Kad su ga videli, Skansi i Tvrdić počnu da se tresu kô kombajn u leru.
Ništa ga nije mrzelo, za sve je imao vremena, nikog nije odbio.
– U Aranđelovcu ga nastavnik fi-zičkog upita da li bi mogao biti tre-ner u Zvezdi. Na naše zaprepašćenje, Ranko mu odgovori da li želi da radi s visokim ili niskim igračima. I čovek
kaže da bi s visokim. Na prvom tre-ningu priđe mu Rajko Žižić, košarkaš s najdužim prstima koje sam ikad vi-deo. Mogao je toliko da zavrti lop-tu i baci je pred vas da ona odskoči u stranu dva metra. Kao što to rade rukometaši, ali s mnogo manjom lop-tom. Posle dva-tri takva dodavanja, mučenik iz Aranđelovca sam nas je napustio – seća se Maljković.
Gde je Maradona. Sredinom osamdesetih putovali samo sa Zve-zdom u Tel Aviv na susret s Maka-bijem.
– Čekali smo u Atini na aerodromu let za Izrael. Sedeli samo na barskim stolicama, kad čujemo košarkaše:
– Eno Maradone!Ranko im je bio okrenut leđima i
kaže mi:– Znao sam da su kreteni, ali da su
idioti, nisam znao. Ali tad sam i ja video Maradonu,
bio je u društvu devojke koja mu je sad supruga. Ranko je, međutim, bio okrenut leđima i nastavio:
– Idioti, kreteni... – nastavljao je. Kako mogu da igraju košarku kad ne-maju opštu kulturu, ne mogu da pre-poznaju jednog Maradonu...
Nekako stidljivo prozborim:
Autor: MilošDukić
2917. NOVEMBAR 2016.
– Ali, šefe, to jeste Maradona.– Ja sam mislio da si ti ozbiljan čo-
vek. Moj si pomoćnik – odgovara mi Ranko.
Kad se konačno okrenuo, Argentin-ca, naravno, više nije bilo jer je zama-kao iza šaltera.
– A jel’ Maradona, pa gde ti je Ma-radona? Šta pričate, on danas igra s Napolijem protiv Sampdorije – rekao mi je.
Senjor Žeravica. Žeravica je bio fudbalski fanatik i znao je sve detalje, kao da pitate Gugl.
– Šefe, ne znam gde je danas Napo-li, ali ono jeste Maradona.
Konačno, video ga je i Ranko.– Uh, jeste Maradona. Ajde, molim
te, idi kod njega i traži dva autograma za moje sinove.
Znao sam nešto španski, priđem Argentincu i kažem:
– Senjor Žeravica...A Maradona me prekine i ustane.– Kome, Ranko Zeravica? Pa, on je
doneo košarku u moju zemlju. Meni će biti čast da dobijem njegov autogram.
Reprezentacija na sahrani. Žeravica je bio običan čovek, slava ga se nije ticala.
– Voleo je gulaš, srneći paprikaš i da posle popije pivo. Pravi Lala iz Miloševa. Nikad se nije ni na šta ža-lio, nepravde je ćutke trpeo. Pred kraj života pozovem ga u Saragosu. Bio je loše, ali mi je na pitanje kako je, odgovori:
– Pa, dobro...Bilo mi je jasno da nije dobro, or-
ganizovao sam prevoz avionom do Beograda. Znao je da mu je to po-slednji let.
Pred sahranu u mom stanu okupila se gotovo cela reprezentacija koju je predvodio.
– Dalipagić, Plećaš, Daneu, Skan-si, Šolman, Tvrdić... Svi su pričali o Ranku, žao mi je što ih nisam sni-mao. To su priče za istoriju naše ko-šarke.
Maljković je rekao i da je Luta Pavlović u životu imao veliku druga-ricu – košarku i velikog druga – Že-ravicu.
– Za Ranka me veže bosonogo ko-šarkaško detinjstvo u Kikindi. Na samom početku, kao gimnazijalci, gledali smo šta to rade nemački zaro-bljenici u dvorištu Sokolskog doma. Okačili su neke koturuve na zid, a mi nismo znali za šta služe. Kasnije je došao Ivan Subotički i objasnio nam
košarkaška pravila. Godinu dana smo trenirali, bolje reći jurcali za loptom bez bilo kakve taktike. Nismo imali pojma šta je odbrana, šta je kontra... – seća se Luta.
Ne crtaj. Međutim, među nama je bio igrač koji je shvatio da to ne može tako.
– Ranko je bio dve godine stariji od mene. Rekao nam je:
– Ne ide to tako, čekajte da se do-govorimo, da se rasporedimo. Mora se znati ko gde stoji u odbrani, ko vodi loptu, kome je dodaje... Već tad je imao viziju svog načina igre, filo-zofiju košarke.
Kao trener Žeravica nikad nije op-terećivao igrače svojom ličnošću.
– Igrači su glavni, oni su kreativci na terenu, ne treba ih sputavati. Ako moraš sve da im crtaš, pa ti si bolji od svih njih. Od svih igrača na svetu jer ti znaš sve. Kako je onda moguć napredak košarke? Posao trenera je selekcija igrača, priprema, uigrava-nje... A ono što treba da uradi na te-renu, to igrač mora sam da otkrije. On će naći najbolje rešenje. To je bila Rankova filozofija igre, po tome je ušao u red velikana košarke – ispri-čao je Luta.
Posao tre-nera je
selekci-ja igrača,
priprema, uigravanje...
A ono što igrač treba da uradi na terenu, to mora sam da otkri-
je. To je bila Rankova fi-lozofija igre
30
vošin kutak
17. NOVEMBAR 2016.
Pre tačno 50 godina u osmini finala Kupa evropskih šam-piona fudbaleri Vojvodine na Karađorđu su pobedili čuveni Atletiko iz Madrida s rezultatom 3 : 1 (1: 0).
Polovina šezdesetih godi-na prošlog veka bez sumnje bila je najuspeš-niji period u dosadašnjoj, 102 godine dugoj istoriji FK Vojvodina. Nakon što je 1966. go-dine superiorno osvojila svoju prvu titulu i postala prva ekipa van takozvane velike četvorke jugoslovenskog fudbala kojoj je to pošlo za rukom, Vojvodina je naredne sezo-ne predstavljala Jugoslaviju u Kupu evrop-skih šampiona (današnjoj Ligi šampiona) i tu takođe ostavila izuzetan utisak.
U prvom kolu najelitnijeg evropskog fud-balskog takmičenja, žreb je spojio Vojvodi-nu s ekipom austrijske Admire. U prvoj uta-kmici u Austriji Vojvodina je golom Takača slavila sa 0 : 1, da bi revanš u Novom Sadu bio završen bez pogodaka pa je Voša prošla dalje. U drugoj rundi, tj. u osmini finala rival crveno-belih bio je daleko zvučnijeg imena – Atletiko Madrid.
– Prvu utakmicu protiv Atletika dočeka-li smo bez tri-četiri važna igrača, posebno u napadu. Ipak, rezultat koji smo ostvarili bio je izvanredan i obećavao je da možemo mnogo toga pokazati i u revanšu. Sećam se da je u Novom Sadu bio pun stadion, tada još uvek bez reflektora, a Atletiko je u evrop-skom fudbalu već bio veliko i zvučno ime. Za razliku od njih, Vojvodina je tek gradila svoju reputaciju – priseća se Radivoj Rado-sav, jedan od igrača koji je nastupio protiv madridskog velikana.
Tog 16. novembra 1966. godine za Vojvo-dinu su nastupili: Pantelić, Aleksić, Radović, Nešticki, Brzić, Dakić, Takač, Savić, Rado-sav, Trivić i Pušibrk, dok su za Madriđane igrali: Madinabejtija, Zolo, Rivilja, Glarija, Kalea, Sosa, Ufarte, Aragones, Urtijaga, Ga-rate i Kardona. Vojvodina je povela golom neuhvatljivog Silvestera Takača već u tre-
ćem minutu, da bi u 55. iz penala izjedna-čio Luis Aragones, čuveni fudbaler Atletika i kasnije izuzetno uspešan trener mnogih klubova, kao i španske reprezentacije.
Ipak, u 75. minutu dosuđen je jedanaeste-rac za Vojvodinu, koji je izveo golman no-vosadske Stare dame Ilija Pantelić. Čuvar mreže Madriđana Edgardo Madinabejtija odbranio je njegov udarac, ali je Pantelić na-trčao na loptu i iz odbitka se upisao u strel-ce, da bi potpuno oduševljenje na stadionu usledilo samo 10 minuta kasnije kada je Ivi-ca Brzić postigao i treći gol za Vojvodinu.
U revanšu u Madridu Atletiko je slavio s rezultatom 2 : 0 pa je, shodno tadašnjim pravilima, odigrana treća utakmica, na ko-joj je Vojvodina ponovo bila uspešnija. No-
vosađani su se plasirali u četvrtfinale Kupa evropskih šampiona, tadašnjeg najelitnijeg klupskog takmičenja u Evropi, ali su nesreć-no izgubili od Glazgova.
Na Karađorđu započeli, u Madridu završili
Pre pola veka Voša srušila Atletikoprvu utakmicu protiv atletika dočekali smo bez tri-četiri važna igrača, posebno u napadu. ipak, rezultat koji smo ostvarili bio je izvanredan i obećavao je da možemo
mnogo toga da pokažemo i u revanšu – priseća se radivoj radosav
Izvor: fkvojvodina.rs
U revanšu u Madridu Atletiko je slavio s rezultatom 2 : 0 pa je, shodno tadašnjim pravilima, odigrana treća utakmica, na kojoj je Vojvodina ponovo bila uspešnija
3117. NOVEMBAR 2016.
ISSN 2406-2022
