Ispitni Deo Gradiva u Skladu Sa Novim Zakonom

7/21/2019 Ispitni Deo Gradiva u Skladu Sa Novim Zakonom

1/302

ISPITNI DEO GRADIVAISPITNI DEO GRADIVA

POSLOVNO PRAVOPOSLOVNO PRAVO


2/302

PREDMET ZAKONAPREDMET ZAKONA NOVINOVI ZAKONZAKON O PRIVREDNIM DRUO PRIVREDNIM DRUTVIMATVIMA (sl(sl..glasnikglasnik

RSRS, br.36/11 i 99/11, br.36/11 i 99/11)) STUPIO NA SNAGU 1. februaraSTUPIO NA SNAGU 1. februara2012. g.,2012. g., IME JE PRESTAO DA VAIME JE PRESTAO DA VAI ZAKON OI ZAKON OPRIVREDNIM DRUPRIVREDNIM DRUTVIMA IZ 2004. GODINE.TVIMA IZ 2004. GODINE.

OvimOvim zakonomzakonom ureujeureuje sese pravnipravni polopoloajaj privrednihprivrednihdrudrutavatava, a, a naronaroitoito njihovonjihovo osnivanjeosnivanje,, upravljanjeupravljanje,,statusnestatusne promenepromene,, promenepromene pravnepravne formeforme,, prestanakprestanakiidrugadruga pitanjapitanja odod znaznaajaaja zaza njihovnjihov polopoloajaj,, kaokao ii pravnipravni

polopoloajaj preduzetnikapreduzetnika..


3/302

POJAM I REGISTRACIJA PRIVREDNIHPOJAM I REGISTRACIJA PRIVREDNIHDRUDRUTAVATAVA

Privredno drutvo je pravno lice koje obavljadelatnost u cilju sticanja dobiti. Drutvo stie svojstvo pravnog lica registracijom

u skladu sa zakonom kojim se ureujeregistracija privrednih subjekata.


4/302

DELATNOST PRIVREDNIH DRUDELATNOST PRIVREDNIH DRUTAVATAVA

Drutvo ima pretenu delatnost, a moe

obavljati i sve druge delatnosti koje nisuzakonom zabranjene nezavisno od toga da li suodreene osnivakim aktom, odnosno statutom.

Posebnim zakonom moe se usloviti registracijaili obavljanje odreene delatnosti izdavanjemprethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog

akta nadlenog organa.


5/302

FORME PRIVREDNIH DRUFORME PRIVREDNIH DRUTAVATAVA Pravne forme drutva su:

1) ortako drutvo;2) komanditno drutvo;

3) drutvo s ogranienom odgovornou;4) akcionarsko drutvo.


6/302

LANOVI DRUTVA

Lica koja osnivaju drutvo i lica koja mu naknadnopristupe su:

1) u ortakom drutvu - ortaci;2) u komanditnom drutvu - komplementari i komanditori;

3) u drutvu s ogranienom odgovornou lanovidrutva sa ogranienomodgovornou;4) u akcionarskom drutvu - akcionari.

lan drutva moe biti fiziko i pravno lice.


7/302

OSNIVAKI AKT, STATUT I UGOVORI U VEZI SADRUTVOM

Osnivaki akt je konstitutivni akt drutva koji ima formu odluke o

osnivanju ako drutvo osniva jedno lice ili ugovora o osnivanju akodrutvo osniva vie lica.

Osnivaki akt i statut sainjavaju se u pisanoj formi i registruju se uskladu sa zakonom o registraciji.

Osnivaki akt ortakog drutva, komanditnog drutva i drutva sogranienom odgovornou menja se odlukom ortaka, komanditorai komplementara, odnosno skuptine, u skladu sa ovim zakonom.

Akcionarsko drutvo pored osnivakog akta ima i statut kojim seureuje upravljanje drutvom i druga pitanja u skladu sa zakonom oprivrednim drutvima, ako posebnim zakonom nije drugaijepropisano.


8/302

IZMENE OSNIVAKOG AKTA I STATUTA

Osnivaki akt ortakog drutva, komanditnog drutva i drutva sogranienom odgovornou menja se odlukom ortaka, komanditorai komplementara, odnosno skuptine, u skladu sa zakonom oprivrednim drutvima.

Osnivaki akt akcionarskog drutva ne menja se. Statut akcionarskog drutva menja se odlukom skuptine, odnosno

drugog organa. Zakonski zastupnik drutva je u obavezi da nakon svake izmene

osnivakog akta, odnosno statuta saini i potpie preieni tekst tihdokumenata.

Izmene osnivakog akta i statuta, kao i preieni tekstovi tihdokumenata nakon svake takve izmene, registruju se u skladu sazakonom o registraciji.


9/302

UGOVORI U VEZI SA DRUTVOM lan drutva moe zakljuiti ugovor sa jednim ili vie lanova istog

drutva kojim se reguliu njihovi meusobni odnosi u vezi sa

drutvom, ako ovim zakonomnije drugaije odreeno. Ugovor se zakljuuje u pisanoj formi.

Ugovorom lanovi drutva koji su ga zakljuili mogu urediti:

1) posebne obaveze tih lanova prema drutvu;2) prava i obaveze tih lanova u vezi sa prenosom udela odnosno

akcija;3) kako e glasati u skuptini, po odreenim ili svim pitanjima;

4) nain preraspodele dobiti izmeu tih lanova;5) nain reavanja blokade u odluivanju;6) druga pitanja od znaaja za njihove meusobne odnose.


10/302

DEJSTVA UGOVORA U VEZI SA DRUDEJSTVA UGOVORA U VEZI SA DRUTVOMTVOM

Ugovor proizvodi dejstvo iskljuivo izmeulanova drutva koji su ga zakljuili.

Ugovor u sluaju ortakog drutva naziva se

ugovor ortaka, u sluaju komanditnog drutva idrutva s ogranienom odgovornou ugovorlanova, a u sluaju akcionarskog drutva

ugovor akcionara.


11/302

ODGOVORNOST ZA OBAVEZEDRUTVA

lanovi drutva odgovaraju za obaveze drutva u skladusa odredbama ovog zakona koje ureuju pojedinepravne forme drutva, kao i u sluajevima iz lana

18.ovog zakona (Probijanje pravne linosti).


12/302

PROBIJANJE PRAVNE LINOSTI Komanditor, lan drutva s ogranienom odgovornou i akcionar, kao i

zakonski zastupnik tog lica ako je ono poslovno nesposobno fiziko lice, koji

zloupotrebi pravilo o ogranienoj odgovornosti odgovara za obavezedrutva.

Smatrae se da postoji zloupotreba naroito ako to lice:

1) upotrebi drutvo za postizanje cilja koji mu je inae zabranjen;2) koristi imovinu drutva ili njome raspolae kao da je njegova lina imovina;3) koristi drutvo ili njegovu imovinu u cilju oteenja poverilaca drutva;4) radi sticanja koristi za sebe ili trea lica umanji imovinu drutva, iako je

znalo ili moralo znati da drutvo nee moi da izvrava svoje obaveze.

Poverilac drutva moe podneti tubu protiv ovih lica nadlenom suduprema seditu drutva u roku od est meseci od dana saznanja zazloupotrebu, a najkasnije u roku od pet godina od dana zloupotrebe.


13/302

SEDITE DRUTVA

Sedite drutva je mesto na teritoriji Republike Srbije izkoga se upravlja poslovanjem drutva i koje je kao takvoodreeno osnivakim aktom ili odlukom skuptine.

Odluku o promeni sedita donosi skuptina, ako

osnivakim aktom, odnosno statutom nije drugaijeodreeno. Adresa sedita drutva registruje se u skladu sa

zakonom o registraciji.


14/302

POSLOVNO IME

Privredno drutvo posluje i uestvuje u pravnom

prometu pod poslovnim imenom koje jeregistrovalo u skladu sa zakonom o registraciji. Poslovno ime obavezno sadri naziv, pravnu

formu i mesto u kome je sedite drutva. Naziv je karakteristini deo poslovnog imena po

kome se to drutvo razlikuje od drugih drutava.


15/302

OZNAOZNAAVANJE PRAVNE FORME UAVANJE PRAVNE FORME UPOSLOVNOM IMENUPOSLOVNOM IMENU

Pravna forma se u poslovnom imenu oznaava na sledeinain:

1) za ortako drutvo: ortako drutvo ili skraenicomo.d. ili od.

2) za komanditno drutvo: komanditno drutvo iliskraenicom k.d. ili kd.

3) za drutvo s ogranienom odgovornou: drutvo sogranienom odgovornou ili skraenicom d.o.o. ilidoo.

4) za akcionarsko drutvo: akcionarsko drutvo ili

skraenicom a.d. ili ad.

Uz poslovno ime privrednog drutva u postupkulikvidacije dodaje se oznaka u likvidaciji.


16/302

OGRANIENJA U POGLEDU

POSLOVNOG IMENA

Poslovno ime drutva ne moe biti takvo da:1) vrea javni moral;2) moe izazvati zabludu u pogledu pravne forme drutva;3) moe izazvati zabludu u pogledu pretene delatnosti

drutva. Poslovno ime koje ne ispunjava navedene uslove ne

moe se registrovati u registru privrednih subjekata.


17/302

ZATITA NAZIVA DRUTVA

Naziv drutva ne sme biti istovetan nazivu

drugog drutva i mora se razlikovati odnaziva drugog pravnog lica tako da neizaziva zabludu o identitetu sa drugimdrutvom.


18/302

ZASTUPANJE I ZASTUPNICI Zakonski (statutarni) zastupnici drutva u smislu ovog

zakona su lica koja su ovim zakonom kao takvaodreena za svaki pojedini oblik drutva.

Zakonski zastupnik drutva moe biti fiziko lice ilidrutvo registrovano u Republici Srbiji.

Drutvo mora imati najmanje jednog zakonskogzastupnika koji je fiziko lice Osim zakonskih zastupnika, zastupnici drutva u smislu

ovog zakona su i lica koja su aktom ili odlukom

nadlenog organa drutva ovlaena da zastupajudrutvo i kao takva registrovana u skladu sa zakonom oregistraciji.


19/302

PUNOMONICI PO ZAPOSLENJU Lica koja kao zaposleni u drutvu rade na poslovima ije

obavljanje u redovnom poslovanju ukljuuje i zakljuenjeili ispunjenje odreenih ugovora ili preduzimanje drugihpravnih radnji, ovlaena su da kao punomonici drutvazakljuuju i ispunjavaju te ugovore, odnosnopreduzimaju te pravne radnje u granicama poslova nakojima rade bez posebnog punomoja.

Pod pojmom zaposlenog u smislu ovog zakona smatra sefiziko lice koje je u radnom odnosu u drutvu, kao i licekoje nije u radnom odnosu u drutvu, ako obavljafunkciju u drutvu.


20/302

PROKURA Prokura je poslovno punomoje kojim drutvo ovlauje

jedno ili vie fizikih lica da u njegovo ime i za njegovraun zakljuuju pravne poslove i preduzimaju drugepravne radnje.

Izuzetno, prokura se moe izdati i samo za ogranakdrutva.

Prokura je neprenosiva i prokurista ne moe datipunomoje za zastupanje drugom licu. Prokura se izdaje odlukom ortaka, komanditora i

komplementara, odnosno skuptine, ako osnivakim

aktom odnosno statutom nije drugaije odreeno. Prokurista se registruje u skladu sa zakonom oregistraciji


21/302

OGRANIENJA PROKURE Prokurista ne moe bez posebnog ovlaenja da:

1) zakljuuje pravne poslove i preduzima pravne radnje uvezi sa sticanjem, otuenjem ili optereenjemnepokretnosti i udela i akcija koje drutvo posedujeudrugim pravnim licima;

2) preuzima menine obaveze i obaveze jemstva;

3) zakljuuje ugovore o zajmu i kreditu;

4) zastupa drutvo u sudskim postupcima ili predarbitraom


22/302

ODGOVORNOST I OGRANIENJA ZA ZASTUPNIKE,

PUNOMO

NIKE PO ZAPOSLENJU IPROKURISTE

Zastupnik drutva, punomonik po zaposlenju iprokurista odgovaraju za tetu koju nanesu drutvuprekoraenjem granica svojih ovlaenja

ne odgovaraju za tetu ako su postupala u skladu saodlukom nadlenog organa drutva, odnosno ako sunjihove radnje naknadno odobrene od strane tog

organa.


23/302

IMOVINA I KAPITAL DRUTVA

Imovinu drutva u smislu ovog zakona ine stvari i pravau vlasnitvu drutva, kao i druga prava drutva. Neto imovina (kapital) drutva jeste razlika izmeu

vrednosti imovine i obaveza drutva. Osnovni (registrovani) kapital drutva je novana

vrednost upisanih uloga lanova drutva u drutvo kojaje registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.


24/302

ULOZI U DRUTVO

Ulozi u drutvo mogu da budu novani i nenovani i

izraavaju se u dinarima. Nenovani ulozi mogu biti u stvarima i pravima, ako

zakonom za pojedine forme drutava nije drugaijeodreeno.

Po osnovu preuzete obaveze unoenja uloga u drutvo,lica stiu udeo odnosno akcije drutva.

Ulozi koji su uplaeni, odnosno uneti u drutvo postaju

imovina drutva.


25/302

UTVRIVANJE VREDNOSTI NENOVANOG ULOGA

Vrednost nenovanog uloga utvruje se:

1) sporazumno od strane svih lanova drutva;2) putem procene, u skladu sa ovim zakonom. U javnim akcionarskim drutvima vrednost nenovanog uloga

utvruje se iskljuivo putem procene.

Vrednost nenovanog uloga u drutvo procenjuje ovlaeni sudskivetak, revizor ili drugo struno lice koje je od strane nadlenogdravnog organa Republike Srbije ovlaeno da vri procenevrednosti odreenih stvari ili prava.

Procenu moe vriti i privredno drutvo koje ispunjava zakonom

propisane uslove da vri procene vrednosti stvari ili prava koja supredmet procene.


26/302

PREDUZETNIKPREDUZETNIK Preduzetnik je poslovno sposobno fiziko lice koje

obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je

kao takvo registrovano u skladu sa zakonom oregistraciji. Fiziko lice upisano u poseban registar, koje obavlja

delatnost slobodne profesije, ureenu posebnim

propisom, smatra se preduzetnikom u smislu ovogzakona ako je tim propisom to odreeno. Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik u smislu

ovog zakona.


27/302

POSLOVNO IME PREDUZETNIKA

Preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom. Poslovno ime preduzetnika obavezno sadri ime i

prezime preduzetnika, opis pretene delatnosti, oznakupreduzetnik ili pr i sedite i adresu.

Poslovno ime preduzetnika mora da se razlikuje odnaziva drugog preduzetnika tako da ne izaziva zabludu oidentitetu sa drugim preduzetnikom, odnosno zabludu upogledu predmeta poslovanja preduzetnika.


28/302

DELATNOST PREDUZETNIKA

Preduzetnik moe da obavlja sve delatnosti koje nisu

zakonom zabranjene za koje ispunjava propisane uslove,ukljuujui i stare i umetnike zanate i poslove domaeradinosti.

Ministar nadlean za poslove privrede blie odreujeposlove koji se u smislu ovog zakona smatraju starim iumetnikim zanatima, odnosno poslovima domaeradinosti, nain sertifikovanja istih i voenje posebne

evidencije izdatih sertifikata.


29/302

POSLOVO

A I OSTALI ZAPOSLENI

Preduzetnik moe pisanim ovlaenjem poveriti

poslovoenje poslovno sposobnom fizikom licu (udaljem tekstu: poslovoa). Poslovoenje moe biti opte ili ogranieno na jedno ili

vie izdvojenih mesta obavljanja delatnosti. Poslovoa mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika i

ima svojstvo zakonskog zastupnika u skladu sa ovimzakonom.

Poslovoa se registruje u skladu sa zakonom oregistraciji.


30/302

PREKID OBAVLJANJA DELATNOSTI

Preduzetnik je u obavezi da o periodu prekidaobavljanja delatnosti istakne obavetenje namestu u kome obavlja delatnost.

Prekid obavljanja delatnosti se registruje uskladu sa zakonom o registraciji i ne moe seutvrivati retroaktivno.


31/302

IMOVINA I ODGOVORNOST ZA

OBAVEZE

Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi saobavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnomsvojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stie

u vezi sa obavljanjem delatnosti.

Odgovornost za obaveze ne prestaje brisanjempreduzetnika iz registra.


32/302

GUBITAK SVOJSTVA PREDUZETNIKA

Preduzetnik gubi svojstvo preduzetnika brisanjem iz registraprivrednih subjekata. Brisanje preduzetnika iz registra vri se zbog prestanka obavljanja

delatnosti.

Preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti odjavom ili po silizakona. Brisanje iz registra se ne moe vriti retroaktivno.


33/302

PRESTANAK PO SILI ZAKONA Preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona u sledeim sluajevima:

1) smru ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti;

2) istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano naodreenovreme;3) ako mu je poslovni raun u blokadi due od dve godine, na osnovu zahteva

za brisanje preduzetnika iz registra koji podnese Narodna banka Srbije iliPoreska uprava;

4) ako je pravnosnanom presudom utvrena nitavost registracijepreduzetnika;

5) ako mu je pravnosnanom presudom, izvrnom odlukom nadlenog organaili suda asti komore u koju je ulanjen izreena mera zabrane obavljanjadelatnosti;

6) u sluaju prestanka vaenja odobrenja, saglasnosti ili drugog akta

nadlenog organa koji je u skladu sa ovim zakonom, posebnim zakonompropisan kao uslov za registraciju;7) u drugim sluajevima propisanim zakonom.


34/302

KONTINUITET OBAVLJANJA DELATNOSTI

OD STRANE NASLEDNIKA U sluaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika,

naslednik, odnosno lan njegovog porodinog domainstva (brani

drug, deca, usvojenici i roditelji) koji je pri tom i sam poslovnosposobno fiziko lice moe nastaviti obavljanje delatnosti na osnovureenja o nasleivanju ili meusobnog sporazuma o nastavkuobavljanja delatnosti, koji potpisuju svi naslednici, odnosno lanoviporodinog domainstva

Lice je duno je da u roku od 30 dana od dana smrti preduzetnikaprijavi nastavak obavljanja delatnosti registru u skladu sa zakonomo registraciji.

Poslovno sposobni naslednik moe nastaviti obavljanje delatnostipreduzetnika i za ivota preduzetnika ako to pravo vri na osnovuraspodele zaostavtine za ivota u skladu sa propisima kojima se

ureuje nasleivanje.


35/302

NASTAVAK OBAVLJANJA DELATNOSTI U

FORMIPRIVREDNOG DRUTVA

Preduzetnik moe doneti odluku o nastavku

obavljanja delatnosti u formi privrednog drutva,pri emu se shodno primenjuju odredbe oosnivanju date forme drutva.

Nakon gubitka svojstva preduzetnika to fizikolice ostaje odgovorno celokupnom svojomimovinom za sve obaveze nastale u vezi sa

obavljanjem delatnosti do trenutka brisanjapreduzetnika iz registra.


36/302


37/302

UGOVOR O OSNIVANJU ORTAKOG

DRUTVAsadri:

1) ime, jedinstveni matini broj i prebivalite ortaka koji je domaefiziko lice, odnosno ime, broj pasoa ili drugi identifikacioni broj iprebivalite ortaka koji je strano fiziko lice, odnosno poslovno ime,matini broj i sedite ortaka koji je domae pravno lice, odnosnoposlovno ime, broj registracije ili drugi identifikacioni broj i sediteortaka koji je strano pravno lice;

2) poslovno ime i sedite drutva;3) pretenu delatnost drutva;4) oznaenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka. Ugovor o osnivanju moe da sadri i druge elemente od znaaja za

drutvo i ortake. Izmene i dopune ugovora o osnivanju drutva vre se jednoglasnom

odlukom svih ortaka drutva, ako ugovorom o osnivanju nijedrugaije odreeno


38/302

ULOG I UDEO

Ortaci u drutvo unose uloge jednake vrednosti, ako ugovorom o osnivanjunije drugaije odreeno.

Izuzetno, nenovani ulog ortaka moe biti i u radu i uslugama. Ortaci stiu udele u drutvu srazmerne svojim ulozima u drutvo, ako

ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno. Ortak nije duan da povea ulog iznad iznosa odreenog ugovorom o

osnivanju , ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno. Ortak ne moe smanjiti svoj ulog bez saglasnosti svih ostalih ortaka.


39/302

PRENOS UDELAPRENOS UDELA Udeo se prenosi pisanim ugovorom zakljuenim izmeu

prenosioca i sticaoca, kao i na drugi nain propisanzakonom.

Potpisi na ugovoru overavaju se u skladu sa zakonomkoji ureuje overu potpisa.

Sticalac udela stie udeo danom registracije prenosaudela u skladu sa zakonom o registraciji.


40/302

PRENOS UDELA IZME

U ORTAKA

Prenos udela izmeu ortaka je slobodan,

ako ugovorom o osnivanju nije drugaijeodreeno.


41/302

PRENOS UDELA TRE

IM LICIMA

Ako ugovorom o osnivanju nije drugaijeodreeno, ortak ne moe bez saglasnosti ostalihortaka:

1) preneti svoj udeo treem licu, to obuhvata iunos tog udela kao nenovanog uloga u drugo

privredno drutvo;2) dati svoj udeo u zalogu treem licu. Ako ortaci ne daju saglasnost na prenos udela

treem licu, ortak kome je saglasnost za prenos

udela uskraena moe istupiti iz drutva, uskladu sa lanom


42/302

ODGOVORNOST KOD PRENOSA UDELA

Prenosilac udela i sticalac udela odgovaraju

neogranieno solidarno za sve obavezeprenosioca udela prema drutvu na danregistracije prenosa udela u skladu sa zakonom

o registraciji, osim ako se svi ortaci nesporazumeju drugaije.


43/302

POSLOVO

ENJE Svaki ortak ima ovlaenje za obavljanje radnji u

redovnom poslovanju drutva (poslovoenje). Radnje koje ne spadaju u redovno poslovanje drutva

mogu se obavljati samo uz saglasnost svih ortaka, akougovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.

Izuzetno, ako je ugovorom o osnivanju ili ugovoromortaka odreeno da su jedan ili vie ortaka ovlaeni zaposlovoenje, ostali ortaci nemaju ovlaenje zaposlovoenje.


44/302

POSLOVOENJE OD STRANE VIE ORTAKA

Ako ovlaenje za poslovoenje ima vie ortaka, svaki ortak jeovlaen da postupa samostalno, ali se drugi ortak ovlaen zaposlovoenje moe usprotiviti preduzimanju odreene radnje u komsluaju ta radnja ne moe biti preduzeta.

Ako je ugovorom o osnivanju odreeno da ortaci ovlaeni zaposlovoenje postupaju zajedno:

1) za preduzimanje svake radnje potrebna je saglasnost svih ortakaovlaenih za poslovoenje, osim ako bi nepreduzimanje radnjeusled nedostupnosti nekog od ortaka moglo prouzrokovati tetudrutvu;

2) svaki ortak je duan da postupa po instrukcijama svakog od ostalihortaka ovlaenih za poslovoenje.


45/302

ODUZIMANJE OVLAENJA ZA

POSLOVOENJE ORTAKA Ovlaenje za poslovoenje ortaka moe se

oduzeti odlukom nadlenog suda po tubidrutva ili svakog od ortaka ako se utvrdi da zato postoje opravdani razlozi, a naroito:

1) nesposobnost ortaka da pravilno vodi poslovedrutva;2) tea povreda dunosti prema drutvu


46/302


47/302

ODLU

IVANJE ORTAKA DRUTVA Ortaci odluke donose jednoglasno, ako

ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno. Ako je ugovorom o osnivanju odreeno da se

odreene ili sve odluke donose veinom glasova,svaki ortak ima jedan glas, ako ugovorom o

osnivanju nije drugaije odreeno. Za donoenje odluke o pitanjima koja su izvan

redovne delatnosti drutva, kao i odluke o

prijemu novog ortaka u drutvo neophodna jesaglasnost svih ortaka.


48/302


49/302

ISKLJUENJE ORTAKA, ISTUPANJE ORTAKA

Na iskljuenje ortaka shodno se primenjuju odredbeovog zakona o iskljuenju lana drutva s ogranienom

odgovornou. Ortak moe da istupi iz drutva podnoenjem pisanog

obavetenja o istupanju ostalim ortacima. Pisano obavetenje podnosi se najmanje est meseci pre

isteka poslovne godine, ako ugovorom o osnivanju nijedrugaije odreeno. Ortak koji podnese pisano obavetenje o istupanju,

istupa iz drutva istekom poslovne godine u kojoj jeobavetenje dato (dan istupanja).

Pravo ortaka iz ovog lana ne moe se ograniiti nitiiskljuiti.


50/302


51/302

PRESTANAK SVOJSTVA ORTAKAPRESTANAK SVOJSTVA ORTAKA Zakon predvia razloge za prestanak svojstva ortakaZakon predvia razloge za prestanak svojstva ortaka

usled:usled: smrtismrti ortakaortaka brisanjabrisanja ortakaortaka kojikojijeje pravnopravno licelice iziz nadlenadlenognog registraregistra,,

kaokao poslediceposledice likvidacijelikvidacije iliili zakljuzakljuenjaenja stesteajaaja istupanjaistupanja ortakaortaka iskljuiskljuenjaenja ortakortakaa

uu drugimdrugim slusluajevimaajevima odreenimodreenim ugovoromugovorom oo osnivanjuosnivanju..


52/302

ISTUPANJE ORTAKA IZ DRUISTUPANJE ORTAKA IZ DRUTVATVA Ukoliko jedan ortak istupa iz druUkoliko jedan ortak istupa iz drutva, njegov se udeotva, njegov se udeo

raspodeljuje ostalim ortacima na jednake deloveraspodeljuje ostalim ortacima na jednake delove Ortaci koji ostaju duOrtaci koji ostaju duni su da ortaku koji istupa isplate ,ni su da ortaku koji istupa isplate ,

u novcu, onou novcu, ono to bi primio na osnovu obrato bi primio na osnovu obrauna koji bi seuna koji bi senapravio kada bi u vreme njegovog istupanja drunapravio kada bi u vreme njegovog istupanja drutvotvoprestalo da postojiprestalo da postoji

OrtakOrtakmomoee dada istupiistupi iziz drudrutvatva podnopodnoenjemenjem pisanogpisanogobaveobavetenjatenja oo istupanjuistupanju ostalimostalim ortacimaortacima..

PisanoPisano obaveobavetenjetenje podnosipodnosi sese najmanjenajmanje estest mesecimeseci prepreistekaisteka poslovneposlovne godinegodine,, akoako ugovoromugovorom oo osnivanjuosnivanju nijenijedrugadrugaijeije odreenoodreeno..


53/302


54/302


55/302

DOBIT I GUBITAK

Komanditori i komplementari uestvuju u

deobi dobiti i pokriu gubitka drutvasrazmerno svojim udelima u drutvu, akoosnivakim aktom nije drugaije odreeno

VOENJE POSLOVA ZASTUPANJE DRUTVA


56/302

VOENJE POSLOVA, ZASTUPANJE DRUTVA

I PRAVA KOMANDITORA Komlementari vode poslove drutva i zastupaju ga. Komanditori ne mogu voditi poslove drutva niti ga

zastupati. Izuzetno, komanditor se moe usprotiviti samo

preduzimanju radnji ili zakljuenju poslova od stranekomplementara koji su van redovnog poslovanja

drutva, u kom sluaju komplementar ne moe preduzetitu radnju odnosno zakljuiti taj posao. Komanditoru se moe dati prokura odlukom svih

komplementara.


57/302


58/302

ISPLATA DOBITI KOMANDITORU

Udeo u dobiti isplauje se komanditoru

srazmerno visini njegovog uloga, osim ako jeugovorom o osnivanju drugaije odreeno, a uroku koji je odreen ugovoromo osnivanju,odnosno odlukom komplementara ako taj roknije odreen ugovorom o osnivanju.


59/302

ODGOVORNOST KOMANDITORA

Komanditor ne odgovara za obaveze drutva akoje u celini uplatio ulog koji je preuzeo ugovoromo osnivanju.

Ako komanditor ne uplati u celini ulog na koji seobavezao ugovorom o osnivanju, on odgovara

solidarno sa komplementarima poveriocimadrutva do visine neuplaenog odnosnoneunetog uloga u drutvo.


60/302

PRESTANAK STATUSA


61/302

PRESTANAK STATUSA

KOMPLEMENTARA I KOMANDITORA Komanditno drutvo ne prestaje u sluaju smrti

komanditora, odnosno prestanka komanditorakoji je pravno lice. U ovom sluaju naslednici komanditora stupaju

na njegovo mesto odnosno pravni sledbenici,ako je u pitanju pravno lice.

PROMENA


62/302

PROMENA

PRAVNE FORME Ako iz komanditnog drutva istupe svi komplementari, a najmanje

jedan novi komplementar nije primljen u roku od est meseci oddana istupanja poslednjeg komplementara, komanditori mogu u tom

roku doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme u drutvo sogranienom odgovornou ili akcionarsko drutvo.

U tom sluaju ako komanditori ne donesu odluku o promeni pravneforme u roku propisanom u tom stavu pokree se postupak

prinudne likvidacije drutva.

Ako iz komanditnog drutva istupe svi komanditori, a najmanjejedan novi komanditor nije primljen u roku od tri meseca od danaistupanja poslednjeg komanditora, komplementari mogu u tom roku

doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme u ortakodrutvo, a u sluaju da je preostao samo jedan komplementar onmoe odluiti i da postane preduzetnik.


63/302


64/302


65/302


66/302

STICANJE I PRESTANAK SVOJSTVA


67/302

LANA DRUTVA Svojstvo lana drutva stie se danom

registracije vlasnitva nad udelom u skladu sazakonom o registraciji. Svojstvo lana drutva prestaje danom

registracije prestanka svojstva lana drutva uskladu sa zakonom o registraciji.

MINIMALNI OSNOVNI KAPITAL


68/302

MINIMALNI OSNOVNI KAPITAL

Osnovni kapital drutva iznosi najmanje

100 dinara, osim ako je posebnimzakonom predvien vei iznos osnovnogkapitala za drutva koja obavljaju

odreene delatnosti.

POVEPOVEANJE OSNOVNOG KAPITALA DRUANJE OSNOVNOG KAPITALA DRUTVATVA


69/302

SA OGRANISA OGRANIENOM ODGOVORNOENOM ODGOVORNOUU Osnovni kapital druOsnovni kapital drutva sa ogranitva sa ogranienom odgovornoenom odgovornouu

momoe se povee se poveati:ati:

1) novim ulozima postojeih lanova ili lana koji pristupadrutvu;2) pretvaranjem rezervi ili dobiti drutva u osnovni kapital;3) pretvaranjem (konverzijom) potraivanja prema drutvu

u osnovni kapital;4) statusnim promenama koje imaju za posledicu

poveanje osnovnog kapitala;

5) pretvaranjem (konverzijom) dodatnih uplata u osnovnikapital.Osnovni kapital poveava se na osnovu odluke skuptine.

SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA


70/302

SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA

Osnovni kapital drutva moe se smanjitiodlukom skuptine lanova drutva, ali neispod minimalnog osnovnog kapitala.

SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA U


71/302

SLUAJU GUBITKA

Ako iz godinjih finansijskih izvetaja proizlazi daje usled gubitka neto imovina drutva manja odvrednosti osnovnog kapitala, drutvo je uobavezi da, najkasnije u roku od 30 dana odposlednjeg dana roka za registraciju godinjihfinansijskih izvetaja u skladu sa zakonom kojiureuje raunovodstvo i reviziju, sprovede

postupak smanjenja osnovnog kapitala.


72/302

SUVLASNITVO NA UDELU


73/302

SUVLASNITVO NA UDELU

Udeo moe pripadati veem broju lica (suvlasnici udela). Suvlasnici udela svoja prava glasa po osnovu udela

ostvaruju preko jednog zajednikog punomonika, oijem identitetu su duni da obaveste drutvo.

Suvlasnici udela se u odnosu prema drutvu smatrajujednim lanom i neogranieno solidarno odgovarajudrutvu za sve obaveze u vezi sa tim udelom.

PRAVA PO OSNOVU ULOGAPRAVA PO OSNOVU ULOGA


74/302

PRAVA PO OSNOVU ULOGAPRAVA PO OSNOVU ULOGA

lan drutva po osnovu udela ima sledeaprava:

1) pravo glasa u skuptini;2) pravo na uee u dobiti drutva;

3) pravo na uee u likvidacionom ostatku;4) druga prava predviena ovim zakonom.

Prava lana drutva srazmerna su ueu udela

tog lana u osnovnom kapitalu drutva, osimako je osnivakim aktom odreeno drugaije.

PRAVAPRAVA LANOVA DRULANOVA DRUTVATVA


75/302

PRAVAPRAVA LANOVA DRULANOVA DRUTVATVA

lan drulan drutva sa ogranitva sa ogranienom odgovornoenom odgovornou stiu stie udeo ue udeo uosnovnom kapitalu srazmerno vrednosti ulogaosnovnom kapitalu srazmerno vrednosti uloga

Pravo glasa, podela dobiti, raspodela likvidacionog viPravo glasa, podela dobiti, raspodela likvidacionog vika,ka,srazmerni su udelimasrazmerni su udelima lanova drulanova drutvatva DruDrutvo sa ogranitvo sa ogranienom odgovornoenom odgovornou izdaje svakomu izdaje svakom

lanu drulanu drutva potvrdu kao dokaztva potvrdu kao dokaz lanstva i njegovoglanstva i njegovog

udela, ako osnivaudela, ako osnivakim aktom ili ugovormkim aktom ili ugovorm lanova drulanova drutvatvanije druganije drugaije odreenoije odreeno Suvlasnici udela solidarno odgovaraju druSuvlasnici udela solidarno odgovaraju drutvu za svetvu za sve

obaveze prema druobaveze prema drutvu koje se titvu koje se tiu njihovog udelau njihovog udela


76/302

SOPSTVENI UDELI DRUSOPSTVENI UDELI DRUTVATVA Sopstvenim udelom drutva u smislu ovog zakona smatra se udeo ili

deo udela koji drutvo stekne od svog lana.

Drutvo moe sticati sopstvene udele na osnovu odluke skuptine:

1) besteretnim pravnim poslom;2) po osnovu iskljuenja lana drutva;

3) po osnovu istupanja lana drutva;4) otkupom udela ili dela udela od lana drutva;5) prinudnim otkupom udela preminulog lana, ako je to pravo drutva

predvieno osnivakim aktom;6) po osnovu statusne promene, u skladu zakonom.


77/302

SteSteeni sopstveni udeli drueni sopstveni udeli drutva sa ogranitva sa ogranienomenomodgovornoodgovornou kojima se ne raspolau kojima se ne raspolae u roku ode u roku odjedne godine od dana sticanja, ponijedne godine od dana sticanja, ponitavaju setavaju se

Drutvo ne moe sticati sopstveni udeo tako daostane bez lanova drutva. Jednolano drutvo ne moe sticati sopstveni

udeo.

OSNOVNA PRAVAOSNOVNA PRAVA LANOVA DRULANOVA DRUTVA SATVA SA


78/302

OGRANIOGRANIENOM ODGOVORNOENOM ODGOVORNOUU Prenos udela je slobodan, osim ako je zakonom iliPrenos udela je slobodan, osim ako je zakonom ili

osnivaosnivakim aktom drugakim aktom drugaije odreenoije odreeno.. Pravo raspolaganja udelom:Pravo raspolaganja udelom:-- U sluU sluaju statusne promeneaju statusne promene-- U sluU sluaju nasleaaju naslea (udeo prenosioca mo(udeo prenosioca moe se podeliti nae se podeliti na

vivie naslednika)e naslednika)-- U sluU sluaju prenosa drugomaju prenosa drugom lanu drulanu drutva ili drutva ili drutvutvu-- U sluU sluaju prenosa braaju prenosa branom drugu, bratu, sestri, pretku,nom drugu, bratu, sestri, pretku,

potomku ili brapotomku ili branom drugu potomkanom drugu potomka


79/302

PRENOS UDELAPRENOS UDELA Prenos udela je slobodan, osim ako je ovim

zakonom ili osnivakim aktom drugaijeodreeno.

lanovi drutva imaju pravo pree kupovineudela koji je predmet prenosa treem licu, osimako je to pravo iskljueno osnivakim aktom ilizakonom.

PRAVO PREE KUPOVINE


80/302

lanovi drutva imaju pravo pree kupovineudela koji je predmet prenosa treem licu, osimako je to pravo iskljueno osnivakim aktom ilizakonom.

Prenosilac udela u obavezi je da pre prenosaudela treem licu svoj udeo ponudi svim drugimlanovima drutva.


81/302

PRENOS UDELA TRE

EM LICU

Ako ni jedan lan drutva koji ima pravo pree kupovine

ne iskoristi to pravo u skladu sa odredbama zakona iosnivakog akta, prenosilac udela moe u roku od 90dana od dana isteka roka za prihvat ponude zakljuitiugovor o prenosu udela sa treim licem, pod uslovimakoji ne mogu biti povoljniji od uslova iz ponude koja jedostavljena drugim lanovima drutva, osim ako jeosnivakim aktom drugaije odreeno.

PRENOS UDELA UZ SAGLASNOST DRUTVA


82/302

Osnivakim aktom moe se predvideti da se udeo u

drutvu moe preneti na lice koje nije lan drutva samouz prethodnu saglasnost drutva. Prenosilac udela u obavezi je da drutvu podnese zahtev

za saglasnost koji, osim identiteta lica na koje se prenosi

udeo, sadri i sve bitne elemente ugovora o prenosuudela koji namerava da zakljui. Odluku donosi skuptina obinom veinom glasova svih

lanova drutva, osim ako je osnivakim aktomodreena druga veina.


83/302

PRESUDA KOJA ZAMENJUJE


84/302

SAGLASNOST Ako drutvo obavesti prenosioca udela o tome da mu

uskrauje traenu saglasnost, pri emu ne odredi tree

lice prenosilac udela moe tubom protiv drutvanadlenom sudu zahtevati donoenje presude koja ezameniti saglasnost drutva.

Sud e prilikom ocene naroito uzeti u obzir da li su

postojali opravdani razlozi na strani drutva zauskraivanje traene saglasnosti, ukljuujui i mogunostnastanka tete za drutvo, ostale lanove drutva ilipoverioce drutva.

Ako sud donese presudu koja zamenjuje saglasnost

drutva, drutvo ima pravo na odreivanje kupca udelapri emu se rok rauna od dana pravnosnanosti tepresude.

PRENOS UDELA PUTEM NASLEA


85/302

U sluaju smrti lana drutva naslednici toglana stiu njegov udeo u skladu sa zakonomkojim se ureuje nasleivanje.

Na zahtev drutva ili jednog od naslednikapreminulog lana drutva, sud nadlean zasprovoenje ostavinskog postupka izapreminulog lana drutva moe postavitiprivremenog staraoca zaostavtine koji e u ime

i za raun naslednika preminulog lana drutvavriti lanska prava u drutvu.

ZALAGANJE UDELAZALAGANJE UDELA


86/302

lan drutva moe zaloiti udeo ili deo udela,osim ako je osnivakim aktom drugaijeodreeno.

Zalaganje udela vri se u skladu sa zakonomkojim se ureuje zaloga na pokretnim stvarimaupisanim u registar.

PRAVO NA ISPLATU DOBITI


87/302

Na isplatu dobiti lanovima drutva shodno se

primenjuju odredbe ovog zakona o isplatidividende i meudividende akcionarima.

Osnivakim aktom moe se odrediti da se isplata

dobiti ne vri u srazmeri sa udelom lanova uosnovnom kapitalu drutva.

RAZLOZI ZA PRESTANAK SVOJSTVA


88/302

LANA

lanu drutva prestaje to svojstvo:

1) smru, ako je lan fiziko lice, odnosnobrisanjem iz odgovarajueg registra, ako je lanpravno lice;

2) istupanjem iz drutva;3) iskljuenjem iz drutva;4) prenosom celokupnog udela;

5) povlaenjem i ponitenjem celokupnog udela

ISTUPANJE LANA DRUTVA IZ


89/302

OPRAVDANOG RAZLOGA

lan drutva moe istupiti iz drutva iz opravdanih razloga.

Opravdani razlog za istupanje lana drutva postoji naroito:1) ako mu jedan ili vie ostalih lanova ili drutvo svojim radnjama ili

proputanjem prouzrokuje tetu, ili ako je oigledno da e takvateta, prema redovnom toku stvari, nastupiti;

2) ako je u znaajnoj meri onemoguen da ostvaruje svoja prava udrutvu;

3) ako mu drutvo namee nesrazmerne obaveze.

lan drutva koji eli da istupi iz drutva duan je da otome dostavi pisani zahtev drutvu, o kojem odluujeskuptina.

POSTUPAK ISTUPANJA


90/302

Skuptina je duna da donese odluku o zahtevu u roku

od 60 dana od dana prijema i da u istom roku o tomeobavesti lana drutva koji istupa, a u suprotnomsmatrae se da je zahtev usvojen u celini.

Skuptina moe samo usvojiti ili odbiti zahtev u celini. Odluka se donosi obinom veinom glasova svih lanova

drutva. Udeo lana drutva koji je istupio iz drutva postaje

sopstveni udeo drutva a istupanje lana iz drutva isticanje sopstvenog udela registruju se u skladu sazakonom o registraciji.

ISKLJUENJE LANA DRUTVA


91/302

skuptina odluku o iskljuenju lana drutva donosidvotreinskom veinom glasova preostalih lanovadrutva, osim ako je osnivakim aktom odreena drugaveina.

Iskljuenjem lana drutva udeo tog lana drutva

postaje sopstveni udeo drutva, a iskljueni lan nemapravo na naknadu za svoj udeo.

Iskljueni lan ostaje u obavezi da uplati odnosno unese

upisani ulog i izvri dodatne uplate na koje je bioobavezan, ako je to neophodno za namirenjepoverilacadrutva.

ISKLJUENJE LANA ODLUKOM SUDA


92/302

Drutvo moe tubom koju podnosi nadlenom sudu zahtevatiiskljuenje lana drutva, iz razloga odreenih osnivakim aktom ili

iz drugih opravdanih razloga, a naroito ako lan drutva:1) namerno ili grubom nepanjom prouzrokuje tetu drutvu;

2) ne izvrava posebne dunosti prema drutvu propisane ovim

zakonom ili osnivakim aktom;

3) svojim radnjama ili proputanjem, protivno osnivakom aktu,zakonu ili dobrim poslovnim obiajima, spreava ili u znaajnoj merioteava poslovanje drutva.

Odluku o podnoenju tube donosi skuptina veinom glasovaprisutnih lanova, osim ako je osnivakim aktom odreena veaveina.


93/302


94/302

SEDNICE SKUPSEDNICE SKUPTINETINE


95/302

REDOVNEREDOVNE VANREDNEVANREDNE KVORUM ZA ODRKVORUM ZA ODRAVANJE SKUPAVANJE SKUPTINETINEVEVEINA ODINA OD

UKUPNOG BROJA GLASOVAUKUPNOG BROJA GLASOVA LANOVA DRULANOVA DRUTVATVA

SAZIVANJE SKUPSAZIVANJE SKUPTINE DRUTINE DRUTVATVA


96/302

Sednicu skuptine saziva:

1) direktor, ako je upravljanje drutvom jednodomno;

2) nadzorni odbor, ako je upravljanje drutvom dvodomno.

Osnivakim aktom moe se predvideti da skuptinu moe sazvati ilan drutva ili neko drugo lice.

Sednica se moe odrati i bez sazivanja ako joj prisustvuju svilanovi drutva, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.

Sednica skuptine obavezno se saziva kada to u pisanom obliku

zahtevaju lanovi drutva koji imaju ili zastupaju najmanje 20%glasova, ako osnivakim aktom nije odreeno da to pravo imaju ilanovi koji zajedno imaju ili zastupaju manji procenat glasova.


97/302

TELEFONSKE SEDNICE, PISANO GLASANJE I

ODLU

IVANJE BEZ SEDNICE


98/302

ODLU IVANJE BEZ SEDNICE Sednice skuptine mogu se odravati korienjem

konferencijske veze ili druge audio i vizuelne

komunikacijske opreme, tako da sva lica koja uestvujuu radu sednice mogu da meusobno istovremenokomuniciraju.

Smatra se da su lica koja na ovaj nain uestvuju u radusednice linoprisutna.

lan drutva moe glasati i pisanim putem, osim ako jeosnivakim aktom ili poslovnikom skuptine drugaijeodreeno i u tom sluaju, za potrebe izraunavanjakvoruma, smatra se da taj lan drutva prisustvuje

sednici. Svaka odluka moe se doneti i van sednice, ako jepotpiu svi lanovi drutva sa pravom glasa po tompitanju.

GLASANJE NA SKUPGLASANJE NA SKUP

TINITINI


99/302

GLASANJE NA SKUPTINI

Glasanje na sednici skuptine drutva jejavno.

DIREKTORDIREKTOR


100/302

DruDrutvo sa ogranitvo sa ogranienom odgovornoenom odgovornou ima jednog iliu ima jednog ilivivie direktora koji su zakonski zastupnici drue direktora koji su zakonski zastupnici drutvatva

Direktora imenuje skuptina, odnosno nadzorni odborako je upravljanje drutvom dvodomno.

Prilikom osnivanja drutva, direktor se moe imenovatiosnivakim aktom.

Ako u odluci o imenovanju nije odreeno drugaije,mandat direktora poinje

danom donoenja odluke o imenovanju. Ako osnivakim aktom ili odlukom skuptine drutva nije

odreeno drugaije, smatra se da mandat direktora nije

ogranien. Osnivakim aktom ili odlukom skuptine mogu se

odrediti uslovi koje neko lice treba da ispunjava da bibilo imenovano za direktora.

NADZORNI ODBOR


101/302

Ako je upravljanje drutvom dvodomno, drutvo ima inadzorni odbor, koji nadzire rad direktora. lan nadzornog odbora mora da ispunjava uslove

propisane zakonom za direktora akcionarskog drutva ine sme biti zaposlen u drutvu.

Predsednika i lanove nadzornog odbora bira skuptina. Prilikom osnivanja drutva prvi predsednik i lanovi

nadzornog odbora mogu se imenovati osnivakim aktom.


102/302

PRESTANAK DRUTVA


103/302

Drutvo prestaje da postoji brisanjem iz registra

privrednih subjekata, po osnovu:1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije2) sprovedenog postupka steaja u skladu sa zakonom

kojim se ureuje steaj;3) statusne promene koja ima za posledicu prestanakdrutva


104/302


105/302


106/302

AKCIONARSKO DRUAKCIONARSKO DRUTVOTVO


107/302

Akcionarsko druAkcionarsko drutvo je privredno drutvo je privredno drutvo koje osnivatvo koje osnivajedno ili vijedno ili vie pravnih i/ili fizie pravnih i/ili fizikih lica, ukih lica, usvojstvusvojstvu

akcionara, radi obaakcionara, radi obavljanja odreene delatnosti podvljanja odreene delatnosti podzajednizajednikim poslovnim imenom akim poslovnim imenom a iji je osnovni kapitaliji je osnovni kapitalutvren i podeljen na akcijeutvren i podeljen na akcije

Akcionarsko druAkcionarsko drutvo za svoje obaveze odgovaratvo za svoje obaveze odgovaracelokupnom imovinom (akcionari ne odgovaraju zacelokupnom imovinom (akcionari ne odgovaraju zaobaveze druobaveze drutva, osim u slutva, osim u sluajuajuprobijanja pravneprobijanja pravnelilinostinosti))


108/302

StatutStatut


109/302

Akcionarsko druAkcionarsko drutvo, pored osnivatvo, pored osnivakogkogakta moakta moe da ima i statut kojm see da ima i statut kojm sedetaljnije ureuju odnosi u poslovanju idetaljnije ureuju odnosi u poslovanju iupravljanje druupravljanje drutvomtvom

Prvi statut donose akcionari koji osnivajuPrvi statut donose akcionari koji osnivajudrudrutvo, a kasnije, statut, kao i njegovetvo, a kasnije, statut, kao i njegoveizmene i dopune, donosi skupizmene i dopune, donosi skuptinatinaobiobinom venom veinom glasova svih akcionarainom glasova svih akcionarasa pravom glasasa pravom glasa

Statut akcionarskog drutva sadri naroito: 1) poslovno ime i sedite drutva; 2) pretenu delatnost drutva;

3) podatke o visini upisanog i uplaenog osnovnog


110/302

3) podatke o visini upisanog i uplaenog osnovnogkapitala, kao i podatke o broju i ukupnoj nominalnojvrednosti odobrenih akcija, ako postoje;

4) bitne elemente izdatih akcija svake vrste i klase, a kodakcija koje nemaju nominalnu vrednost i iznos delaosnovnog kapitala za koji su one izdate, odnosnoraunovodstvenu vrednost, ukljuujui i eventualneobaveze, ogranienja i privilegije vezane za svaku klasu

akcija; 5) vrste i klase akcija i drugih hartija od vrednosti koje je

drutvo ovlaeno da izda; 6) posebne uslovi za prenos akcija, ako postoje; 7) postupak sazivanja skuptine; 8) odreivanje organa drutva i njihovog delokruga, broja

njihovih lanova, blie ureivanje naina imenovanja iopoziva tih lanova, kao i naina odluivanja tih organa.

ULOG AKCIONARAULOG AKCIONARA


111/302

Ulog akcionara moUlog akcionara moe biti u:e biti u:

NovNovaniani NenovNenovani (stvari i prava)ani (stvari i prava)


112/302

TroTrokovi osnivanja drukovi osnivanja drutva i posebnetva i posebne

pogodnostipogodnosti Prvim statutom moe se odrediti da drutvo snosi


113/302

p gp g Prvim statutom moe se odrediti da drutvo snosiodreene stvarno nastale trokove po osnovuosnivanja drutva, ili da akcionari koji osnivaju

drutvo imaju pravo na naknadu tih trokova oddrutva, a u tom sluaju se utvruje najvii iznos tihtrokova.

Ako se prilikom osnivanja drutva akcionarima kojiosnivaju drutvo ili treim licima koja su uestvovalau osnivanju drutva ili pribavljanju potrebnihsaglasnosti za obavljanje delatnosti daju posebne

pogodnosti, u prvom statutu drutva se navodivrsta tih pogodnosti, period na koji se daju i licakojima se daju.

Posebne pogodnosti mogu se ukinuti izmenom statuta.

POJAM PROMOTERAPOJAM PROMOTERA

P SAD lik dP a o SAD a a lik od na j k t ijeg po naje katego ij


114/302

Pravo SAD, za razliku od naPravo SAD, za razliku od naeg, poznaje kategorijueg, poznaje kategorijupromoterapromotera

Ugovori koje promoter najUgovori koje promoter najeee zakljue zakljuuje su: lizing,uje su: lizing,prodaja, zakup, zapoprodaja, zakup, zapoljavanjeljavanje Ako akcionarsko druAko akcionarsko drutvo ne zatvo ne zaivi, promoteri imajuivi, promoteri imaju

zajednizajedniku liku linu odgovornost za ugovore, osim ako ihnu odgovornost za ugovore, osim ako ih

tretrea strana ne izuzme od odgovornostia strana ne izuzme od odgovornosti Ukoliko je korporacija formirana, promoter ostajeUkoliko je korporacija formirana, promoter ostaje

odgovoran, osim akoodgovoran, osim akostrane ne uu u novacijustrane ne uu u novaciju Novacija predstavlja sporazum pomoNovacija predstavlja sporazum pomou koga korporacijau koga korporacija

pristaje da preuzme promoterovu odgovornost uzpristaje da preuzme promoterovu odgovornost uzsaglasnost tresaglasnost tree strane (u nae strane (u naem pravu: preuzimanjeem pravu: preuzimanjeduga)duga)

AKCIJEAKCIJE

H tij d d ti k j dH tij d d ti k j d t i d jt i d j


115/302

Hartije od vrednosti koje druHartije od vrednosti koje drutvo izdaje utvo izdaje udematerijalizovanoj formi i glase na imedematerijalizovanoj formi i glase na ime

Akcija je nedeljivaAkcija je nedeljiva Akcionarom se u odnosu prema akcionarskom

drutvu i treim licima smatra lice koje je kaozakoniti imalac akcije upisano u Centralniregistar hartija od vrednostihartija od vrednosti

Akcionarko druAkcionarko drutvo motvo moe da vodi knjigu akcijae da vodi knjigu akcija

VRSTE AKCIJA U AKCIONARSKOMVRSTE AKCIJA U AKCIONARSKOM

DRUDRUTVUTVU Akcionarsko druAkcionarsko drutvo motvo moe izdavati:e izdavati:


116/302

ObiObine akcijene akcije Preferencijalne (povlaPreferencijalne (povlaene) akcijeene) akcijeObiObine akcijene akcijeuvek predstavljaju jednu klasu akcija iuvek predstavljaju jednu klasu akcija iimaju istu nominalnu vrednost ili su bez nominalneimaju istu nominalnu vrednost ili su bez nominalne

vrednostivrednostiPovlaPovlaene akcijeene akcijemogu biti podeljene u dve ili vimogu biti podeljene u dve ili vie klasae klasa

sa razlisa razliitim pravima (stopa dividende, razliitim pravima (stopa dividende, razliita pravaita pravana isplatu imovine akcionarskog druna isplatu imovine akcionarskog drutva pritva prilikvidaciji..i dr.)likvidaciji..i dr.)

Broj glasova akcionara sa povlaBroj glasova akcionara sa povlaenim akcijama ne moenim akcijama ne moee

biti jednak ili prebiti jednak ili prei broj glasova akcionara sa obii broj glasova akcionara sa obinimnimakcijamaakcijamaObine akcije ne mogu se pretvoriti u preferencijalne akcije

ili druge finansijske instrumente.


117/302


118/302


119/302


120/302


121/302

EMISIONA CENA ZAMENLJIVIHEMISIONA CENA ZAMENLJIVIH

OBVEZNICA I VARANATAOBVEZNICA I VARANATA Emisiona cena zamenljivih obveznica i varanata je


122/302

Emisiona cena zamenljivih obveznica i varanata jevrednost po kojoj se izdaju zamenljive obveznice i

varanti i utvruje se odlukom o njihovomizdavanju. Emisiona cena zamenljivih obveznica ne moe biti

manja od: 1) nominalne vrednosti akcija za koje se mogu

zameniti, odnosno u sluaju akcija bez nominalne

vrednosti njihove raunovodstvene vrednosti; 2) trine vrednosti akcija za koje se mogu

zameniti.

STICANJE I RESTICANJE I REIM SOPSTVENIH AKCIJAIM SOPSTVENIH AKCIJA

Sopstvene akcijeSopstvene akcije akcije koje je drutvo steklo od svojihakcionara


123/302

akcionara Sopstvene akcije ne daju pravo glasa, pravo na

dividendu ili druga primanja, niti mogu biti osnov zaplaanja akcionarima osim u sluaju smanjenja kapitala. Ako je drutvo steklo sopstvene akcije ija je nominalna

vrednost, odnosno raunovodstvena vrednost kod akcijabez nominalne vrednosti vea od 10% osnovnogkapitala, u obavezi je da ih u roku od dve godineoddana sticanja otui tako da ukupna vrednost takosteenih sopstvenih akcija drutva ne bude vea od 10%osnovnog kapitala.

U protivnom,U protivnom, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor uobavezi je da ih, bez posebne odluke skuptine, odmahpo isteku roka poniti i po tom osnovu smanji osnovnikapital drutva.


124/302


125/302


126/302

UPLATA AKCIJA PO OSNOVU NOVIHULOGA I UNOS NENOVANIH ULOGA

Upisane akcije uplauju se u skladu s odlukom ojih i d j ti t d i t k


127/302

njihovom izdavanju, s tim to se neposredno po istekuperioda za vrenje upisa uplauje iznos koji ne moe biti

manji od 25% njihove nominalne, odnosnoraunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalnevrednosti, kao i celokupan iznos emisione premije, akopostoji.

Uplata preostalog iznosa upisanih akcija mora se izvritiu roku od pet godina od dana registracije odluke opoveanju osnovnog kapitala (u roku od dve godine usluaju javnog akcionarskog drutva)

Ako se poveanje osnovnog kapitala vri nenovanim

ulozima, isti u celosti moraju biti uneti u drutvo u rokuod pet godina od dana registracije odluke o poveanjuosnovnog kapitala (u roku od dve godine ako jedrutvo javno)

REGISTRACIJA POVEREGISTRACIJA POVEANJA KAPITALAANJA KAPITALA

NOVIM ULOZIMANOVIM ULOZIMA

U roku od osam dana od dana upisa akcija


128/302

U roku od osam dana od dana upisa akcijaizdatih u postupku poveanja osnovnogkapitala u Centralni registar, drutvo je uobavezi da poveanje osnovnog kapitala

registruje Osnovni kapital drutva smatra se

poveanim danom registracije poveanja

osnovnog kapitala

USLOVNO POVEUSLOVNO POVEANJE KAPITALAANJE KAPITALA

Uslovno poveanje osnovnog kapitala drutva sprovodi se samo ubi t b


129/302

obimu potrebnom za: 1) ostvarivanje prava imalaca zamenljivih obveznica na konverziju u

akcije drutva; 2) ostvarivanje prava imalaca varanata na kupovinu akcija drutva; 3) ostvarivanje prava zaposlenih, direktora i lanova nadzornog

odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno, na kupovinu akcija

drutva, ako je to odreeno statutom; 4) sprovoenje postupka statusne promene Iznos poveanja osnovnog kapitala u momentu donoenja odluke ne

moe biti vei od: 1) 50% osnovnog kapitala drutva, u sluaju take 1) i 2) 2) 3% osnovnog kapitala drutva, u sluaju take 3)

3) 10% osnovnog kapitala drutva, u sluaju take 4)


130/302

Akcije steene poveanjem osnovnog


131/302

j p j gkapitala iz neto imovine drutva, dajupravo na dividendu za celu poslovnugodinu u kojoj je doneta odluka o

poveanju osnovnog kapitala

ODOBRENE AKCIJEODOBRENE AKCIJE

Akcionarsko drutvo pored izdatih akcija moe


132/302

da ima i odobrene akcije odreene vrste i klase,

ako je to predvieno statutom, s tim to brojodobrenih akcija uvek mora biti manji odpolovine broja izdatih obinih akcija.

Odobrene akcije mogu se izdavati kodpoveanja kapitala drutva novim ulozimaili za ostvarivanje prava imalaca

zamenljivih obveznica i varanata.

SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALASMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA

Odluku o smanjenju osnovnog kapitala donosi: skuptina troetvrtinskom veinom glasova prisutnih


133/302

p g pakcionara svake klase akcija koja ima pravo glasa po

predmetnom pitanju. odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako jeupravljanje drutvom dvodomno, u sluaju ponitenjasopstvenih akcija drutva, ako je to ovlaenje datoodlukom skuptine

Osnovni kapital drutva moe se smanjiti: 1) povlaenjem i ponitenjem akcija u posedu

akcionara; 2) ponitenjem sopstvenih akcija drutva; 3) smanjivanjem nominalne vrednosti akcija, odnosno

raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalnevrednosti

SMANJENJE OSNOVNOGSMANJENJE OSNOVNOG

KAPITALAKAPITALA Ako iz godinjih finansijskih izvetaja proizilazi da jeusled gubitka neto imovina drutva manja od vrednosti


134/302

g josnovnog kapitala, drutvo je u obavezi da najkasnije u

roku od est meseciod kraja poslovne godine na koju seodnose ti finansijski izvetaji sprovede postupaksmanjenja osnovnog kapitala.

Ako bi nakon smanjenja osnovnog kapitala isti imao

vrednost niu od iznosa minimalnog osnovnog kapitala,drutvo je duno da istovremeno izvri i poveanjeosnovnog kapitala po drugom osnovu kako bi osnovnikapital drutva bio najmanje jednak minimalnom

osnovnom kapitalu ili da promeni pravnu formu u formudrutva za koju ispunjava uslov u pogledu minimalnogosnovnog kapitala (ako drutvo tako ne postupi, pokreese postupak prinudne likvidacije drutva).

POVLAENJE I PONITENJE

AKCIJA U POSEDU AKCIONARA samo ako je ta mogunost bila predviena


135/302

statutom pre nego to je izvren upisakcija koje se povlae i ponitavaju, osimkada se odluka o smanjenju osnovnogkapitala povlaenjem i ponitenjem akcijadonosi uz saglasnost svakog akcionara ijese akcije povlae i ponitavaju, kao i treih

lica koja imaju prava na tim akcijama kojasu upisana u Centralnom registru


136/302

RASPODELA DOBITIRASPODELA DOBITI

Po usvajanju finansijskih izvetaja za


137/302

poslovnu godinu dobit te godinerasporeuje se sledeim redom:

1) za pokrie gubitaka prenesenih iz

ranijih godina; 2) za rezerve, ako su one predviene

posebnim zakonom (zakonske rezerve).

PRAVO NA DIVIDENDUPRAVO NA DIVIDENDU

Plaanje dividende akcionarima moe se odobritiodlukom o raspodeli dobiti usvojenoj na redovnoj


138/302

p j j jsednici skuptine, kojom se odreuje i iznos dividende

Dividenda se moe plaati u novcu ili u akcijamadrutva Drutvo moe plaati i privremenu dividendu

(meudividendu) u bilo koje vreme izmeu redovnih sednicaskuptine ako: 1) izvetaji o poslovanju drutva i njegovim finansijskim rezultatima jasnopokazuju da je drutvo u periodu za koji se isplauje meudividendaostvarilo dobit i da su raspoloiva novana sredstva drutva dovoljna zaplaanje te meudividende;

2) iznos meudividende koji se isplauje nije vei od ukupne dobiti

ostvarene nakon zavretka prethodne poslovne godine za koju su sainjenifinansijski izvetaji, uveane za nerasporeenu dobit i iznose rezervi koje semogu koristiti za te namene, a umanjene za utvrene gubitke i iznos koji semora uneti u rezerve u skladu sa zakonom ili statutom.

ORGANI AKCIONARSKOG DRUORGANI AKCIONARSKOG DRUTVATVA

U sluaju jednodomnog upravljanja, organidrutva su:


139/302

drutva su: 1) skuptina; 2) jedan ili vie direktora, odnosno odbor direktora.

U sluaju dvodomnog upravljanja, organidrutva su: 1) skuptina; 2) nadzorni odbor; 3) jedan ili vie izvrnih direktora, odnosno izvrni

odbor.

U jednolanom drutvu funkciju skuptine vrijedini akcionar drutva. Sednice skupSednice skuptine mogu biti REDOVNE itine mogu biti REDOVNE i

VANREDNE.VANREDNE.

SKUPSKUPTINA AKCIONARSKOG DRUTINA AKCIONARSKOG DRUTVATVA

Skuptinu ine svi akcionari drutva.


140/302

Akcionar ima pravo da uestvuje u radu

skuptine, to podrazumeva: 1) pravo da glasa o pitanjima o kojima glasa

njegova klasa akcija; 2) pravo na uee u raspravi o pitanjima nadnevnom redu skuptine, ukljuujui i pravo na

podnoenje predloga, postavljanje pitanja kojase odnose na dnevni red skuptine i dobijanjeodgovora

SKUPSKUPTINA AKCIONARSKOG DRUTINA AKCIONARSKOG DRUTVATVA

Redovna sednicaRedovna sednica:: odrava se jednom godinje,najkasnije u roku od est meseci od zavretka poslovne


141/302

j j pgodine. Saziva je odbor direktora, odnosno nadzorni

odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno. Vanredna sednicaVanredna sednica:: odrava se po potrebi U sluaju da se prilikom izrade godinjih ili drugih

finansijskih izvetaja utvrdi da drutvo posluje sagubitkom usled kojeg je vrednost neto imovine drutvapostala manja od 50% osnovnog kapitala drutva,vanredna sednica skuptine se obavezno saziva. Sazivaje odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako jeupravljanje drutvom dvodomno.

SKUPSKUPTINA AKCIONARA ODLUTINA AKCIONARA ODLUUJE O:UJE O:

1) izmenama statuta; 2) poveanju ili smanjenju osnovnog kapitala, kao i svakoj emisiji hartija od

vrednosti;3) broju odobrenih akcija;


142/302

3) broju odobrenih akcija; 4) promenama prava ili povlastica bilo koje klase akcija; 5) statusnim promenama i promenama pravne forme; 6) sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti; 7) raspodeli dobiti i pokriu gubitaka; 8) usvajanju finansijskih izvetaja, kao i izvetaja revizora ako su finansijski

izvetaji bili predmet revizije; 9) usvajanju izvetaja odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je

upravljanje drutvom dvodomno; 10) naknadama direktorima, odnosno lanovima nadzornog odbora ako je

upravljanje drutvom dvodomno, odnosno pravilima za njihovo odreivanje,ukljuujui i naknadu koja se isplauje u akcijama i drugim hartijama odvrednosti drutva;

11) imenovanju i razreenju direktora ili lanova nadzornog odbora, ako jeupravljanje drutvom dvodomno;

13) pokretanju postupka likvidacije, odnosno podnoenju predloga za steajdrutva;

14) izboru revizora i naknadi za njegov rad;


143/302


144/302


145/302

UPRAVNI I IZVRUPRAVNI I IZVRNI ODBORNI ODBOR

MoMoe se govoriti o tzv.e se govoriti o tzv.troglutroglukorporativnogkorporativnogupravljanjaupravljanja


146/302

upravljanjaupravljanja NjegaNjega ine:ine:-- SkupSkuptina akcionara, organ upravljanja (upravnitina akcionara, organ upravljanja (upravni

odbor), i izvrodbor), i izvrni organni organ-- U engleskom pravu se govori oU engleskom pravu se govori o boardboard--uu

direktoradirektora sastavljen od izvrsastavljen od izvrilaca (izvrilaca (izvrninidirektori), a ponekad i o neizvrdirektori), a ponekad i o neizvrnih direktoranih direktora


147/302


148/302


149/302

DIREKTORDIREKTOR

IZVRIZVRNINI -- vode poslove drutva i zakonski suzastupnici drutva


150/302

GENERALNI - koordinira rad izvrnih direktora iorganizuje poslovanje drutva (bira se iz reda(bira se iz redaizvrizvrnih direktora drunih direktora drutva)tva)

NEIZVRNEIZVRNINI -- nadziru rad izvrnih direktora,predlau poslovnu strategiju drutva i nadzirunjeno izvravanje ((ne moe biti lice koje jezaposleno u drutvu))

NEZAVISNINEZAVISNI -- lice koje nije povezano lice sadirektorima

NEZAVISNI DIREKTOR je lice koje uNEZAVISNI DIREKTOR je lice koje uprethodne dve godine nije:prethodne dve godine nije:

1) bilo izvrni direktor ili zaposleno u drutvu, ili u drugom drutvu kojeje povezano sa drutvom;

2) bilo vlasnik vie od 20% osnovnog kapitala, zaposleno ili na druginain angaovano u drugom drutvu koje je od drutva ostvarilo vie


151/302

nain angaovano u drugom drutvu koje je od drutva ostvarilo vie

od 20% godinjeg prihoda u tom periodu; 3) primilo od drutva, ili od lica koja su povezana sa drutvom u smislu

ovog zakona, isplate odnosno potraivalo od tih lica iznose ija jeukupna vrednost vea od 20% njegovih godinjih prihoda u tomperiodu;

4) bilo vlasnik vie od 20% osnovnog kapitala drutva koje je povezanosa drutvom;

5) bilo angaovano u vrenju revizije finansijskih izvetaja drutva.

Ako nezavisni direktor tokom trajanja mandata prestane daispunjava uslove, tom licu prestaje svojstvo nezavisnog direktora iono nastavlja da obavlja dunost kao neizvrni direktor akoispunjava uslove za neizvrnog direktora, odnosno kao izvrnidirektor ako ispunjava uslove za izvrnog direktora.


152/302

ODBOR DIREKTORAODBOR DIREKTORA 1) utvruje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve drutva; 2) vodi poslove drutva i odreuje unutranju organizaciju

drutva; 3) vri unutranji nadzor nad poslovanjem drutva;


153/302

3) vri unutranji nadzor nad poslovanjem drutva; 4) ustanovljava raunovodstvene politike drutva i politikeupravljanja rizicima; 5) odgovara za tanost poslovnih knjiga drutva; 6) odgovara za tanost finansijskih izvetaja drutva; 7) daje i opoziva prokuru; 8) saziva sednice skuptine i utvruje predlog dnevnog reda

sa predlozima odluka 9) izdaje odobrene akcije

10) utvruje emisionu cenu akcija i drugih hartija od vrednosti 11) utvruje trinu vrednost akcija 12) donosi odluku o sticanju sopstvenih akcija 13) izraunava iznose dividendi

14 donosi odluku o ras odeli meudividendi akcionarima

ODBOR DIREKTORAODBOR DIREKTORA

Kvorum za rad sednice odbora direktorajeste veina od ukupnog broja direktora


154/302

jeste veina od ukupnog broja direktora Odbor direktora odluke donosi veinom

glasova prisutnih direktora

Ako su glasovi direktora pri odluivanjujednako podeljeni, odluujui je glaspredsednika odbora direktora


155/302

IZVRIZVRNI ODBORNI ODBOR

1) vodi poslove drutva i odreuje unutranjuorganizaciju drutva;


156/302

2) odgovara za tanost poslovnih knjiga drutva;3) odgovara za tanost finansijskih izvetajadrutva;4) priprema sednice skuptine drutva i predlae

dnevni red nadzornom odboru;5) izraunava iznose dividendi6) izvrava odluke skuptine


157/302


158/302

SEKRETARSEKRETAR

Sekretara drutva imenuje odbor direktora, odnosnonadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno iutvruje mu visinu zarade, odnosno naknade za rad i


159/302

druga prava Mandat sekretara drutva traje etiri godine Sekretar je odgovoran za: 1) pripremu sednica skuptine i voenje zapisnika;

2) pripremu sednica odbora direktora, odnosno izvrnogodbora i nadzornog odbora ako je upravljanje drutvomdvodomno, i voenje zapisnika;

3) uvanje svih materijala, zapisnika i odluka sa sednica

4) komunikaciju drutva sa akcionarima i omoguavanjepristupa aktima i dokumentima.


160/302

POSEBNA I VANREDNA REVIZIJAPOSEBNA I VANREDNA REVIZIJA

Posebna revizija je revizija kojom se moe proveravati: 1) procena vrednosti nenovanog uloga ili 2) vrednost i uslovi pod kojima je vreno sticanje ili raspolaganje


161/302

imovinom velike vrednosti Vanredna revizija je revizija finansijskih izvetaja koji su

ve bili predmet revizije, a koja se moe preduzeti ako: 1) postoji sumnja da revizija finansijskih izvetaja nije

sprovedena u skladu sa zakonom i propisanim raunovodstvenimstandardima i postupcima ili 2) finansijski izvetaji ne sadre napomene propisane

raunovodstvenim standardima ili su ove napomene nepotpune.

Odluku o sprovoenju posebne ili vanredne revizijedonosi skuptina akcionara obinom veinom glasovaprisutnih akcionara.

Prestanak druPrestanak drutvatva

Drutvo prestaje da postoji brisanjem izregistra privrednih subjekata, po osnovu:


162/302

1) sprovedenog postupka likvidacije iliprinudne likvidacije

2) sprovedenog postupka steaja 3) statusne promene koja ima za posledicu

prestanak drutva.

Prestanak druPrestanak drutva po odluci sudatva po odluci suda

1) ako odbor direktora, odnosno izvrni i nadzorni odborako je upravljanje drutvom dvodomno, ne mogu davode poslove drutva, bilo zbog meusobnog neslaganjaili iz drugih razloga a skuptina ne moe da prekine


163/302

ili iz drugih razloga, a skuptina ne moe da prekineblokadu, to za posledicu ima da se poslovi drutva nemogu vie voditi u interesu akcionara;

2) ako su akcionari blokirani u odluivanju na skuptinina najmanje dve uzastopne sednice skuptine, to za

posledicu ima da se poslovi drutva ne mogu vie voditiu interesu drutva; 3) ako direktori, odnosno lanovi nadzornog odbora ako

je upravljanje drutvom dvodomno, deluju

protivzakonito, nepoteno ili prevarno, a protivnointeresima akcionara koji podnose tubu; 4) ako se imovina drutva rasipa i umanjuje.

PRINUDNI OTKUP AKCIJAPRINUDNI OTKUP AKCIJA

Na predlog akcionara koji ima akcije kojepredstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala


164/302

drutva i koji ima najmanje 90% glasova svihakcionara koji poseduju obine akcije (otkupilac)skuptina donosi odluku o prinudnom otkupu

svih akcija preostalih akcionara drutva Cena akcija utvruje se prema vrednosti akcija

na dan koji ne prethodi vie od tri meseca danu

donoenja odluke o prinudnom otkupu


165/302


166/302


167/302

PROMENA PRAVNE FORMEPROMENA PRAVNE FORME Promenom pravne forme drutva nastupaju sledee

pravne posledice: 1) udeli lanova u drutvu pretvaraju se u akcije ili


168/302

obratno, odnosno udeli jedne pravne forme drutva sepretvaraju u udele druge pravne forme drutva, uzavisnosti od konkretne promene pravne forme;

2) zakonitim imaocima zamenljivih obveznica i varanata,

odnosno drugih hartija od vrednosti sa posebnimpravima, osim akcija, obezbeuju se najmanje istaposebna prava nakon promene pravne forme

3) ortaci i komplementari koji su promenom pravne

forme postali lanovi drutva koji su ogranienoodgovorni ostaju solidarno odgovorni sa drutvom zaobaveze drutva nastale do registracije promene pravneforme

STATUSNE PROMENE

Statusnom promenom se drutvo (drutvoprenosilac) reorganizuje tako to na drugo


169/302

drutvo (drutvo sticalac) prenosi imovinu iobaveze, dok njegovi lanovi u tom drutvu stiuudele, odnosno akcije.

Statusne promene su: 1) pripajanje; 2) spajanje; 3) podela; 4) izdvajanje.


170/302

STATUSNE PROMENESTATUSNE PROMENE

PODELAPODELA -- Drutvo se moe podeliti tako to eistovremeno preneti celokupnu imovinu i obaveze na: 1) dva ili vie novoosnovanih drutava (podela uz osnivanje) ili


171/302

2) dva ili vie postojeih drutava (podela uz pripajanje) ili 3) jedno ili vie novoosnovanih drutava i jedno ili vie

postojeih drutava (meovita podela)

IZDVAJANJEIZDVAJANJE -- Drutvo se moe podeliti tako to e

preneti deo svoje imovine i obaveza na: 1) jedno ili vie novoosnovanih drutava (izdvajanje uz

osnivanje) ili 2) jedno ili vie postojeih drutava (izdvajanje uz pripajanje) ili

3) jedno ili vie novoosnovanih drutava i jedno ili viepostojeih drutava (meovito izdvajanje).

STATUSNE PROMENESTATUSNE PROMENE

Odluka o statusnoj promeni drutva donosi sejednoglasno od strane ortaka, komplementara, lanovadrutva s ogranienom odgovornou, odnosno


172/302

akcionara. Izuzetno u sluaju javnog akcionarskog drutva odluka o

statusnoj promeni drutva donosi se troetvrtinskomveinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije

odreena vea veina. Ako je drutvo sticalac kontrolno drutvo sa najmanje

90% udela u osnovnom kapitalu drutva prenosioca,odnosno sa najmanje 90% akcija sa pravom glasa u

drutvu prenosiocu, statusna promena pripajanjasprovodi se bez odluke o statusnoj promeni skuptinedrutva sticaoca.


173/302


174/302

LIKVIDACIJA DRULIKVIDACIJA DRUTVATVA

Likvidacija drutva se moe sprovesti kada drutvo imadovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza

Likvidacija drutva pokree se: ) d l dl k h k d


175/302

1) jednoglasnom odlukom svih ortaka, odnosnokomplementara, ako ugovorom o osnivanju nijedrugaije odreeno;

2) odlukom skuptine lanova drutva s ogranienomodgovornou

3) odlukom skuptine akcionara Za vreme likvidacije drutva ne isplauje se uee u

dobiti, odnosno dividende niti se imovina drutvaraspodeljuje lanovima drutva pre isplate svihpotraivanja poverilaca.


176/302

LIKVIDACIJA DRULIKVIDACIJA DRUTVATVA

Oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se u trajanju od90 dana na internet stranici registra privrednih subjekatai sadri naroito:

1) i i i d ij j t i j


177/302

1) poziv poveriocima da prijave svoja potraivanja; 2) adresu sedita drutva, odnosno adresu za prijem

pote na koju poverioci dostavljaju prijave potraivanja; 3) upozorenje da e potraivanja poverilaca biti

prekludirana ako ih poverioci ne prijave najkasnije uroku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa.

Likvidacioni upravnik je duan da poznatim poveriocimauputi i pisano obavetenje o pokretanju likvidacijedrutva, najkasnije u roku od 15 dana od dana poetkalikvidacije drutva.

LIKVIDACIJA DRULIKVIDACIJA DRUTVATVA Drutvo je duno da sve prispele prijave potraivanja

evidentira u listu prijavljenih potraivanja i da saini listupriznatih i osporenih potraivanja.

Lik id i i ik k d 30 d d d tklik id ij t lj t i lik id i i bil k


178/302

Likvidacioni upravnik u roku od 30 dana od dana poetkalikvidacije sastavlja poetni likvidacioni bilans kaovanredni finansijski izvetaj i u istom roku ga podnosiortacima, komplementarima, odnosno skuptini nausvajanje

Likvidacioni upravnik u toku likvidacije podnosi godinjelikvidacione izvetaje o svojim radnjama, saobrazloenjem razloga zbog kojih se likvidacija nastavlja,

a nije zavrena, ortacima, komplementarima, odnosnoskuptini na usvajanje, najkasnije u roku od tri mesecapo isteku svake poslovne godine.


179/302

LIKVIDACIJA DRULIKVIDACIJA DRUTVATVA Imovina drutva u likvidaciji koja preostane posle izmirenjasvih obaveza drutva (likvidacioni ostatak) raspodeljuje se

lanovima drutva u skladu sa odlukom o raspodelilikvidacionog ostatka drutva.

Ako osnivakim aktom odnosno statutom ili jednoglasnomodlukom ortaka komplementara odnosno skuptine nije


180/302

Ako osnivakim aktom, odnosno statutom ili jednoglasnomodlukom ortaka, komplementara, odnosno skuptine nijedrugaije odreeno, raspodela se vri na sledei nain:

1) ortacima, komplementarima i komanditorima i lanovimadrutva s ogranienom odgovornou srazmerno njihovim

udelima u drutvu; 2) akcionarima sa preferencijalnim akcijama koji imaju

pravo prioriteta u odnosu na likvidacioni ostatak, a nakonnjihove isplate akcionarima sa obinim akcijama srazmernoueu njihovih akcija u ukupnom broju obinih akcija udrutvu.

Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se nadoknadetrokovi koje je imao u sprovoenju likvidacije kao i naisplatu naknade za rad.


181/302

POSLOVNA UDRUPOSLOVNA UDRUENJAENJA

Poslovno udruenje je pravno lice koje osnivajudva ili vie privrednih drutava ili preduzetnika,radi postizanja zajednikih interesa.

Poslovno udruenje ne moe obavljati delatnost


182/302

Poslovno udruenje ne moe obavljati delatnostradi sticanja dobiti, ve samo radi postizanjazajednikih interesa svojih lanova.

Pravna forma poslovnog udruenja se uposlovnom imenu oznaava sa: "poslovnoudruenje" ili "p.u." ili "pu".

Poslovno udruenje stie svojstvo pravnog lica

registracijom. Osnivaki akt poslovnog udruenja je ugovor kojipotpisuju svi lanovi iji se potpisi overavaju.


183/302


184/302

Pojam stePojam steajaaja SteSteaj je inaj je insstitut kolektivnog namirenjatitut kolektivnog namirenja

poverilaca generalnim izvrpoverilaca generalnim izvrenjem naenjem na

imovini steimovini steajnog duajnog dunikanika ime onime on


185/302

imovini steimovini steajnog duajnog dunika,nika, ime onime onprestaje da postoji kao pravni subjekt.prestaje da postoji kao pravni subjekt. Osnovni indikator moguOsnovni indikator mogueg steeg steaja jesteaja jeste

finansijsko stanje u kojem se nalazifinansijsko stanje u kojem se nalazipotencijalni dupotencijalni dunik.nik.

IzvorIzvor:: ZakonZakon oo stesteajuaju ((SlSl.. GlasnikGlasnik RSRS ,,brbr. 104/20009 i 99/2011. 104/20009 i 99/2011--dr.dr. zakonzakon).).

Pokazalo se da duPokazalo se da dunici stenici steaj pokreaj pokreuunerado i kasno , kada vinerado i kasno , kada vie ni nemajue ni nemajuimovine koju treba zaimovine koju treba zatiti.titi. Kod nas seKod nas sestesteajni postupak doajni postupak doivljava kao fatalniivljava kao fatalni

ishod odnosno kaoishod odnosno kao smrtsmrt privrednihprivrednihdrudrutava Ovakav odnos prema stetava Ovakav odnos prema steajuaju


186/302

ishod, odnosno kaoishod, odnosno kao smrtsmrt privrednihprivrednihdrudrutava. Ovakav odnos prema stetava. Ovakav odnos prema steajuajuverovatno predstavlja naslee sistemaverovatno predstavlja naslee sistema, koji, koji

ideoloideoloki nije priznavao poslovni neuspehki nije priznavao poslovni neuspehpreduzepreduzea. U pojedinim biva. U pojedinim bivimimsocijalistisocijalistikim zemljama ikim zemljama ilo se tako dalekolo se tako daleko

da je steda je steaj preduzeaj preduzea bio zakonoma bio zakonomzabranjen.zabranjen.


187/302


188/302


189/302

Reorganizacija se sprovodi prema planuReorganizacija se sprovodi prema planu

reorganizacije koji sereorganizacije koji se sasainjava u pisanojinjava u pisanojformi Plan reorganizacije se podnosiformi Plan reorganizacije se podnosi


190/302

reorganizacije koji sereorganizacije koji se sasainjava u pisanojinjava u pisanojformi. Plan reorganizacije se podnosiformi. Plan reorganizacije se podnosizajedno sa predlogom za otvaranjezajedno sa predlogom za otvaranje

stesteajnog postupka ili nakon otvaranjaajnog postupka ili nakon otvaranjastesteajnog postupka.ajnog postupka. Po pravosnaPo pravosnanosti renosti reenja o potvrivanjuenja o potvrivanju

usvajanja plana reorganizacije, steusvajanja plana reorganizacije, steajniajnipostupak se obustavlja.postupak se obustavlja.


191/302


192/302

PrezaduPrezaduenostenost , koja postoji kada je, koja postoji kada je

imovina steimovina steajnog duajnog dunika manja odnika manja odnjegovih obaveza.njegovih obaveza. Nepostupanje po usvojenom planuNepostupanje po usvojenom planu

reorganizacijereorganizacije i u slui u sluaju da je planaju da je plani ij ji ij j ii


193/302

reorganizacijereorganizacije i u slui u sluaju da je planaju da je planreorganizacije usvojen na prevarreorganizacije usvojen na prevareen in inezakonit nanezakonit nain.in.

Formalnopravni uslovFormalnopravni uslov za pokretanjeza pokretanjestesteajnog postupka jeajnog postupka je postojanjepostojanje

inicijativeinicijative ii propisanog predlogapropisanog predlogaovlaovlaenog lica.enog lica.

Subjekti steSubjekti steajnog postupkaajnog postupka Subjekti steSubjekti steajnog postupkajnog postupkaajesu:jesu: StrankeStranke u steu steajnom postupkuajnom postupku

(predlaga(predlaga, ste, steajni duajni dunik, stenik, steajniajnii i i (k kj (k k i


194/302

(predlaga(predlaga, ste, steajni duajni dunik, stenik, steajniajnipoverioci i stepoverioci i steajna masa (kao strankaajna masa (kao stranka ssuiuigenerisgeneris), potom odbor poverilaca i ste), potom odbor poverilaca i steajniajniupravnik.upravnik.

Drugi uDrugi uesnici u steesnici u steajnom postupkuajnom postupku

(svedoci, ve(svedoci, vetaci i procenitelji).taci i procenitelji).

OvlaOvlaeni predlagaeni predlagai za pokretanjei za pokretanjestesteajnog postupkaajnog postupka

SteSteajni postupak pokreajni postupak pokree se predlogome se predlogompoveriocapoverioca,, dudunikanika iliili likv

Documents

Ispitni Deo Gradiva u Skladu Sa Novim Zakonom