Specijalizovani časopis o bojama i lakovimaBroj 26 Godina IV Besplatan primerak

IntervjuUlf Ronholm

TemaAuto boje

Company profile Baumit

Roma CompanyOdmor za molere u Grčkoj

Vesti:

Str. 10-17

Tema:

Boja osigurava i

bezbednost

Str. 18

Otvaranje:

Novi distributivni

centar Roma company

Str. 21

Intervju:

Ulf Runholm

Str. 22

“10 pitanja za…”

Str. 28

Company profile:

Baumit

Str. 26

Komentar:

Igor Mlakar

Str. 29

Kutak za parket:

Bojenje parketa

Str. 34

Moja kuća:

Dekoracija ulaznih

vrata

Str. 38

Putovanje:

50 molera u Grčkoj

Str. 40

Pitanja i odgovori:

Zamke pri izboru

termoizolacionog sistema

Str. 42

Savetnik:

Kapilarna vlaga i

materijali za sanaciju

Str. 44

Građevinski lepkovi:

Dobar lepak za

dobar posao

Str. 50

Svet boja:

Moć boje

Str. 58

Reč urednika

Poštovani čitaoci,

Pred Vama je novi broj Vašeg i našeg broja časopisa Ton –

energija boja. Ovogodišnja sezona krečenja, farbanja stolarije,

čamaca ili postavljanja termoizolacije u stanovima ili kućama po-

lako se privodi kraju. Naravno, mnogi od Vas će još mesecima bi-

ti veoma aktivni pre nego što naprave malu pauzu ili se posvete

poslovima koji se tradicionalno rade u kasnu jesen ili čak i zimi.

Međutim, mi u Tonu nastavljamo da radimo istim intenzi-

tetom jer želimo da Vam pružimo što više korisnih informacija

o svemu što Vas u branši zanima. Tako smo povećali broj

strana, uveli neke nove rubrike, postojeće osvežili i nastavili da

poboljšavamo grafički izgled lista. U tom smislu od velike ko-

risti bi nam bile i vaše sugestije ili primedbe kako bi Ton ubu-

duće bio još bolji i Vama korisniji.

Od prošlog broja časopisa Ton, prošla su dva meseca to-

kom koji su se dogodile mnoge važne stvari u bran[i. Tru-

dili smo se, kao i do sada, da ispratimo sve ove važne do-

gađaje i da Vas bolje upoznamo sa onim što se događa u

svetu građevine, boja i lakova.

Tema ovog broja su auto lakovi. Koristeći rezultate mnogih

ozbiljnih istraživanja iz sveta potrudili smo se da Vam predsta-

vimo neke svetske trendove u industriji boja za automobile, kao

i onome šta se na ovom planu može dalje očekivati. Namera

nam je bila da na popularan način prikažemo koliko se u sve-

tu važnosti pridaje značaju i uticaju boja na auto industriju.

U ovom broju Vaš i gost Tona je Ulf Ronholm, čovek koji

je brend sadolin učinio toliko prepoznatljivim da je termin

postao generički pojam za tu vrstu proizvoda. Ovaj sada viši

savetnik Evropske banke za obnovu i razvoj za zemlje Istočne

i Centralne Evrope govori o budućnosti tržišta boja i lakova

u Srbiji i, čini nam se, daje veoma korisne savete za sve ko-

ji rade u ovoj branši.

U rubrici Company profile predstavljamo ličnu kartu “Bau-

mita”, koja je za gotovo 110 godina svog postojanja, od male

porodične firme, postala jedan od regionalnih lidera u proiz-

vodni građevinskog materijala.

U ovom broju Tona predstavićemo Vam i dve nove rubrike

“Pitajte…” i “Komentar”. Što se tiče prve rubrike Ton će Vam

od sada pomagati da postavljate pitanja direktorima ili vo-

dećim ljudima kompanija koje se bave proizvodnjom boja, la-

kova i materijala za završnu obradu u građevinarstvu. Po-

zvaćemo Vas i omogućiti Vam da dobijete konkretan odgovor o

svemu što Vas zanima u vezi proizvodnog programa, distribu-

cije, prodaje, promocija ili bilo čega drugog što vas zanima u

vezi sa nekom kompanijom.

U rubrici “Komentar” svoje stavove o nekom važnom pitanju

pisaće najcenjeniji stručnjaci i poznavaoci prilika u industriji bo-

ja i lakova. Smatrali smo da gospodin Igor Mlakar iz kompani-

je “Helios” ima šta da kaže na temu važnosti proizvodnje boja i

lakova na vodenoj osnovi i s tim povezanom zaštitom okoline.

Naravno, i u ovom broju imaćete prilike da čitate stalne rubri-

ke “Uradi sam”, “Pitanja i odgovori”, “Moj dom”, “Anketa”,

“Kutak za parket” ali i da se koje zabavite i saznate nešto korisno.

Za sledeći broj pripremamo još dosta toga zanimljivog i novog

a naredno čitanje zakazujemo pred novogodišnjih praznika.

Urednik

Zoran Knežević

IMPRESUM

Izdavač:

FRAME media -

Cara Lazara 9, Beograd

za klijenta “Roma company”

Urednik:

Zoran Knežević

Marketing menadžeri:

Đorđe Zarić

Milijana Majstorović

Fotografije:

Mikica Petrović

Lena Ivanović

Naslovna stranica:

Lena Ivanović

Saradnici:

Jelica Putniković, Aleksa Urošević,

Srđan Zorić, Ratko Stojković,

Marija Milosavljević

Lektura i korektura:

Vesna Kalabić

Grafički urednik:

Branko Žužić

Adresa redakcije:

Cara Lazara 9

(tel/fax) 011/ 3285-890,

011/ 3285-883

(e-mail) redakcija@framemedia.net

marketing@framemedia.net

web: www.framemedia.net

Štampa:

AMD Grafika

List je upisan u registar javnih glasila koji se vodi u Ministarstvu kulture javnog informisanja Republike Srbije, pod rednim brojem 3391

10

VESTI

KEMA

NOVA POSLOVNA ZGRADAPreduzeće “Kema Puconci” otvorilo je 25. avgusta no-

vu upravnu zgradu. U prisustvu Keminih poslovnih

partnera i ličnosti iz lokalnog političkog zivota, novu

poslovnu zgradu zajedno su otvorili direktor “Keme”

Branko Drvarič i župan opštine Puconci Ludvik Novak.

Upravna zgrada delo je savremene arhitekture i ima

oko 1.000 kvadrata korisne površine. U njoj prostor de-

le zaposleni u komercijalnoj, tehničkoj i finansijskoj

službi, i uprava preduzeća.

Otvaranjem upravne zgrade Kema je okončala de-

setogodišnji investicioni ciklus, u kojem su obnov-

ljeni, dograđeni ili izgrađeni novi proizvodni kapa-

citeti i dva trgovinska centra. Prošle godine obnov-

ljena je i kompletna spoljašnja slika preduzeća. No-

va poslovna zgrada omogućava poboljšavanje radnih

rezultata i otvaranje novih radnih mesta. “Kemin”

cilj je da postane međunarodno uvažen poslovni si-

stem koji će preko sopstvenih firmi poslovati u

većini evropskih zemalja.

Svečano otvaranje nove upravne zgrade spojeno je sa

tradicionalnim piknikom za poslovne partnere, koji se

organizuje poslednjeg petka u avgustu. Ovogodišnji pik-

nik bio je petnaesti, a uz prekomurske specijalitete, mu-

ziku ciganskog etno sastava “Langa” i pevačicu Sašu

Lendero, kao i srdačnu domaćinsku atmosferu, gosti su

proveli prijatno popodne i veče.

AUSTROTHERM

KOMPANIJSKI MAGAZINNA SRPSKOM JEZIKU

Interni kompanijski magazin kompanije Austrotherm

koji u Austriji, na nemačkom jeziku, izlazi već više go-

dina, od novembra 2006. godine izlazi i u Srbiji - na

srpskom jeziku.

Magazin je pre svega namenjen onima sa kojima ova

kompanija sarađuje (trgovcima građevinskim materija-

lima, izvođačima građevinskih radova, projektantima-

arhitektama itd.), ali i svima ostalima koji se interesu-

ju za njihov proizvodni program.

PRVI MAJ, ČAČAK

KONTROLA POTVRDILAPOBOLJŠANJE STANDARDA

Prvu proveru sistema kvaliteta

(JUS ISO 9001:2001) i sistema

zaštite životne sredine (JUS ISO

14001:2004) u kompaniji “Prvi

maj” iz Čačka, obavilo je 21. i 22.

septembra Društvo za sertifikaciju

i nadzor sistema kvaliteta JUQS, a

kontroli je prisustvovao i pred-

stavnik JUAT-a, Akreditacionog

tela Srbije. Inspektori JUAT-a su,

istovremeno, kontrolisali i rad

JUQS-a.

Posle dvodnevnog obilaska

preduzeća i uvida u dokumentaci-

ju, ocenjeno je da je “Prvi maj”

napravio vidna poboljšanja kako u

samom sistemu poslovanja tako i

u izgledu poslovnog prostora.

“Prvi maj” iz Čačka tako je po-

stao jedna od retkih kompanija

koje su u prvoj nadzornoj poseti

ostavile bolji utisak nego na sa-

mom ocenjivanju.

11

VESTI

ROMA COMPANY

DONACIJA ZA“PLAVI KOŠUTNJAK”

Naporima uprave Pionirskog parka u Košutnjaku da

ovu predivnu oazu prirode obnovi i vrati je deci, pri-

družila se i “Roma Company”. Polovinom oktobra “Ro-

ma” je za realizaciju umetničkog projekta “Plavi Košut-

njak” poklonila 200 kilograma raznih vrsta uljanih bo-

ja. “Plavi Košutnjak” je umetnička tvorevina koja je in-

spirisana tragičnom činjenicom da na Zemlji “raste be-

ton, a šume padaju”.

Osušena, stara i mlada stabla farbaju se različitim bo-

jama, uz prethodnu zaštitu uljanim bojama. Tako obo-

jena stabla, zajedno s nekoliko dela dokazanih likovnih

stvaralaca, biće uobličena u jednu umetničku tvorevinu

kao stalnu postavku. ZORKA COLOR

NA KRSTARENJU BOKOMZa vreme Sajma građevinarstva u Budvi, “Zorka Color”

organizovala je krstarenje Bokokotorskim zalivom za distri-

butere i najbolje maloprodajne objekte u Crnoj Gori, kao

i za goste iz Srbije i Albanije. U Tirani je nedavno instali-

ran i prvi MIXLINE-tinting sistem. U prisustvu promo-ti-

ma, tamburaškog orkestra i po sunčanom vremenu, dobro

raspoloženje na brodu “Budva” nije moglo izostati. Brod je

pristao i na jednom veštačkom ostrvu, a posećena je i cr-

kva-muzej Gospa od Škrpjela.JUB

PREZENTACIJA PROIZVODNOGPROGRAMA U SENTI

Prezentacija proizvodnog programa kompanije JUB

održana je polovinom septembra u Senti u organizaciji

firme “Romel” iz tog grada i JUB-a. Zahvaljujući od-

ličnoj organizaciji, pre svega domaćina Gorana Roman-

dića, i prelepom ambijentu, prezentacija je u popuno-

sti ispunila očekivanja.

Izvođači (bilo je pedesetak gostiju) od inženjera

JUB-a čuli su najnovije informacije o bojama, fasada-

ma, termoizolaciji… Najzanimljiviji materijali uživo su

predstavljeni uz aktivno učešće samih izvođača. Na

zahtev izvođača, kontakt će se nastaviti uzvratnom po-

setom Gorana Romandića i izvođača JUB-ovom Infor-

mativnom centru u Šimanovcima i razmenom iskustava

u primeni materijala.

JUB

UNIVERZALNA PODLOGAZA FASADNEDEKORATIVNE MALTERE

Unigrud je specijalan

proizvod koji prati najsa-

vremenija rešenja kada

su u pitanju osnovni

premazi (“podloge”) za

fasadne dekorativne mal-

tere; bez obzira koji je

fasadni dekorativni mal-

ter u pitanju - akrilni,

silikonski ili silikatni,

Unigrund možemo da

koristimo kao osnovni premaz. Osim izvođačima, od velike

pomoći je i trgovcima, koji s jedinstvenim lagerom Uni-

grunda mogu ispratiti prodaju svih vrsta fasadnih dekora-

tivnih maltera. Dakle, više nije potrebno za pojedine vrste

maltera držati sve kombinacije osnovnih premaza.

Pored ovih, pre svega ekonomskih i organizacionih

prednosti, spomenućemo i jednu tehnološku: Unigrund

rešava i problem toniranja podloge (recepture su razvije-

ne i tonira se na “Jumiks” sistemu po JUB ton-karti “boje

i malteri”), kao I problem prihvata fasadnog maltera jer

podlogu čini blago hrapavom.

Pakovanje 5 kg i 18 kg

Proizvođač: JUB, Slovenija

12

VESTI

JUB

ANTIFUNGICIDNAUNUTRAŠNJA BOJA

Amikol je specijalna boja na vodenoj bazi koja se ko-

risti kao kompletno rešenje za zaštitu unutrašnjih zido-

va industrijskih objekata koji su jako podložni pojavi

plesni (pekare, mlekare i slični objekti gde se redovno

i intenzivno pojavljuje kondenzacija na zidovima). Po-

vršine prebojene Ami-

kolom mogu se prati

standardnim sredstvima

za higijenu, dezinfekci-

onim sredstvima i raz-

ređenim bazama i kise-

linama. Posebna pred-

nost je u tome što se

zaprljane površine mo-

gu prati vrelom vodom.

Važno je spomenuti da

se zidne površine već

zaražene plesnima i

buđi prethodno mora-

ju dezinfikovati sredstvom za uništavaje algi i plesni -

Algicidom. Amikol je zato boja koja može da pomogne

u mnogim slučajevima, a često je jedina zamena za ke-

ramičke pločice na zidovima, koje su znatno veća inve-

sticija.

Pakovanje 15 l

Proizvođač: JUB, Slovenija.

ZVEZDA HELIOS

PROMOCIJA U “MERKURU”Od 15. do 17. septembra u Tržnom centru “Merkur” u Beogradu održana je promoci-

ja dobavljača. IBL “Zvezda-Helios” održao je promociju 16. septembra.

Svaki kupac proizvoda robne marke “Zvezda” dobijao je određene poklone.

Promocija je održana ispred glavnog ulaza u Tržni centar i u odeljenju boja i lakova.

Prodajno i tehničko osoblje Profitnog centra “Dekorativa” potrudilo se da svim kupcima

boja i lakova toga dana prezentuje svoje proizvode i objasni im njihovu namenu, način

korišćenja, prednosti…

Sudeći po reakcijama kupaca i porastu prometa toga dana, prezentacija je uspešno

obavljena.

14

VESTI

PRVI MAJ

SAJAMSKI NASTUP U BUDVIHemijska industrija “Prvi maj” iz Čačka, po tradiciji, na-

stupila je i ove godine na Sajmu građevinarstva u Budvi,

održanom od 26. do 30. septembra. Na istoj sajamskoj po-

ziciji već drugu deceniju neguju se stari i stvaraju novi

kontakti i prijateljstva. Promenom vlasništva pre dve godi-

ne, “Prvi maj” osvežio je i svoj imidž. Svojoj 46. godini po-

stojanja i tradicionalnom kvalitetu proizvoda iz oblasti za-

vršnih radova u građevinarstvu, dodao je moderan izgled

sajamskog štanda, prospektnog materijala, memoranduma

firme, što je inače i odraz ulaganja i pozitivnih promena u

samoj fabrici. Svoje zadovoljstvo nastupom, kontaktima i

novim poslovima, podelom preko 10.000 prospekata za

vreme trajanja sajamske manifestacije, “Prvi maj” prezento-

vao je i na nacionalnoj televiziji Crne Gore.

ROYAL COLOR

POTRVĐENSVETSKISTANDARD

“Royal color” jedan je

od retkih privatnih pro-

izvođača boja u Srbiji

koji je sertifikovan po

međunarodnom stan-

dardu ISO 9001:2001

od strane renomirane švajcarske verifikacione kuće SGS.

Time već poznati znak ROYAL COLOR - GARANCIJA

KVALITETA dobija jednu novu dimenziju i otvara put ne-

smetanom izvozu u bilo koji deo sveta.

BUDVA

NAJBOLJI NA SAJMU GRAĐEVINARSTVA

Na ovogodišnjem Sajmu građevinarstva koji je

održan u Budvi od 26. do 30 septembra, svoje proiz-

vode i usluge predstavilo je 200 firmi iz više od 30

zemalja. Broj izlagača bio je rekordan, za 70% veći

nego prošle godine.

Zakupljeni sajamski prostor prevazišao je sve dosa-

dašnje manifestacije, tako da su kapaciteti Jadranskog

sajma morali biti prošireni kako bi uprava svim zainte-

resovanim izlagačima izašla u susret.

U okviru sajma, u Modernoj galeriji u Starom gradu

otvoren je Osmi beogradski trijenale svetske arhitekture,

autora Ivice Mladenovića, i Osmi bijenale španske arhi-

tekture koji su organizovali Institut “Servantes” i Mini-

starstvo za stambena pitanja Španije.

U želji da podstakne unapređenje kvaliteta prezenta-

cije, žiri sajma dodelio je priznanja “Expo Trophy” naj-

uspešnijim izlagačima.

Prvu nagradu i Zlatnu plaketu osvojio je “Rapex” iz

Bara, dok su drugu i treću nagradu dobili “Toza Mar-

ković” iz Kikinde i “Naša sloga” iz Kovina. Posebno pri-

znanje za inovacije uručeno je izdavaču “Media System”

iz Podgorice i Hrvatskoj gospodarskoj komori Zagreba.

15

VESTI

INVESTICIJE

MUREKSIN STIGAONA SRPSKO TRŽIŠTE

Austrijska firma građevinskog materijala “Mureksin”,

koja posluje u sastavu holdinga “Šmid industri”, otvorio

je svoje predstavništvo u Sbiji. Posle uspeha koji je ostva-

rio u zemljama u regionu, pre svega u Hrvatskoj, Slove-

niji i Mađarskoj, “Mureksin” će i na srpsko tržište done-

ti niz novih građevinskih tehnika koje su do sada bile

rezervisane samo za tržište Evropske unije.

Predstavnici “Mureksina” već su najavili transfer savre-

mene tehnologije u Srbiju kroz direktne investicije.

NOVI SAD

OTVOREN “KOLORIS”U Novom Sadu otvorena je nova prodavnica boja i

lakova “Koloris” – centar za uređenje prostora “Vaš

dom NS”. U njoj se mogu naći najkvalitetniji materija-

li za završne radove u građevinarstvu, a stručnjaci kup-

cima pomažu savetima, projektima i izvođenjem radova.

Pored bogatog programa u oblasti boja, lakova i

alata, “Koloris” pruža i usluge projektovanja i

uređenja enterijera i eksterijera stambenih prostora i

prostora višestruke namene, na vrhunskom profesio-

nalnom nivou.

Projektovanje i izvođačke radove obavlja firma “Vaš

dom NS”, koja ima dugogodišnje iskustvo.

Prilikom otvaranja radnje održan je i turnir u malom

fudbalu na kome su učestvovale ekipe JUB-a, “Rome

Company”, “Kolorisa” i novinara.

AUSTROTHERM

KLASIFIKACIJA PO EVROPSKOJNORMI

Austrotherm u Srbiji izvršio je klasifikaciju svojih

proizvoda na bazi ekspandiranog polistirena (EPS -

“stiropor”) shodno evropskoj normi EN 13163. Ova

norma propisuje takvu klasifikaciju proizvoda u kojoj je

svaka “klasa” definisana ispunjavanjem minimalnih kri-

terijuma kada su u pitanju fizičko-mehanički parametri

koji je karakterišu.

Prema pomenutoj normi postoji tzv. “ključ oznake pro-

izvoda” koji obuhvata sledeće fizičko-mehaničke parame-

tre:

EPS - skraćenica za ekspandirani polistiren

EN 13163 - oznaka adekvatne evropske norme

Ti - granična mera debljine

Li - granična mera dužine

Wi - granična mera širine

Si - granična mera pravouglosti

Pi - granična mera ravnine

DS(TH)i - stabilnost dimenzija pri definisanim tempera-

turnim uslovima i definisanom vlažnošću

BSi - savojna čvrstoća

CS(10)i - pritisna čvrstoća pri 10% stišljivosti

DS(N)i - stabilnost dimenzija pri normalnim klimatskim

uslovima

DLT(i)5 - deformacija pri pritisnom i temperaturnom

opterećenju

TRi - naprezanje pri izvlačenju

CC(i1/i2/y) - ponašanje pri dugotrajnom opterećenju

WL(T)i - upijanje vode pri utapanju

WD(V)i - difuziono upijanje vode

MUi ili Zi - paropropusnost

SDi - dinamička krutost

CPi - sabijanje

HENKEL

U INĐIJI POČELAIZGRADNJA FABRIKE LEPKA

U Inđiji je počela izgradnja fabrike industrijskih lepkova

kompanije “Henkel”, čija će vrednost biti 4,3 miliona evra.

Predsednik “Henkela” za centralnu i jugoistiočnu Evro-

pu Volfgang Hlavač naveo je da će pogon u Inđiji proizvo-

diti 100.000 tona lepka godišnje, uz praškaste materijale za

završne faze gradnje i gotove dekorativne maltere.

Prema njegovim rečima, predviđeno je da ta fabrika

počne da radi u aprilu iduće godine, a lepkovi proizvede-

ni u Indjiji izvoziće se i na tržišta Hrvatske, Bosne i Her-

cegovine i Rumunije.

18

VESTI

ZVEZDA-HELIOS

ISPUNJEN PLAN PRODAJEIndustrija boja i lakova “Zvezda-Helios” iz Gornjeg Mila-

novca ispunila je ovogodišnji plan prodaje, a do kraja no-

vembra ostvariće i finansijski plan koji je za 40 odsto veći

nego u 2005. godini.

Dosadašnja zarada od izvoza bila je oko 2,5 miliona evra, a do

kraja godine očekuje se još pola miliona, čime će četvrtina pri-

hoda biti ostvarena na inostranom tržištu. Ove godine, najveći

inostrani kupci bili su iz Belorusije, Slovenije, Bosne i Hercego-

vine, Hrvatske i Makedonije, a za iduću godinu već se priprema

izvoz u Rusiju, Rumuniju i Bugarsku. Najviše je izvezeno

građevinskih premaza, lakova u prahu i antikorozivne boje.

SAJMOVI

IZLOŽBE TOKOMNOVEMBRA I DECEMBRA

ICA - Moskva, 7-10. novembar 2006. godine

Međunarodni skup na temu hemije (ICA-CHEM-

BASE: bazne hemikalije; ICA-RAWMAT: sirovine;

ICA-CHEM-EQOIP: mašine za hemijsku industriju;

ICA-AGRO: agrohemija; ICA-PLAST: plastika,

proizvodnja plastike; ICA-P&C: boje i površinska

zaštita; ICA-RUBBER: sintetička guma, tehnička roba

od gume; ICA-FIBRES: hemijska vlakna; ICA-

HOUSE: kućna hemija; ICA-REA: hemijski reagensi;

ICA-CHEM-CITY: hemijski proizvodi za komunalne

sluzbe; ICA-ECO: ekologija; ICA-TRANS-UPAK:

logistika, specijalni transport i pakovanje; ICA-SAFE-

TY zastita na radu).

PRIMUS: Building Ukraine/autumn - Kijev, 14-18.

novembra 2006. godine

Ukrajinski forum građevinarstva, arhitekture i diza-

jna (sastoji se iz sledećih internacionalnih specijalizo-

vanih izložbi: materijali i fasade, građevinske mašine i

oprema, izgradnja drvenih kuća, lakovi i industrija

farbe, elektrooprema u građevinarstvu, kamen i

tehnologija obrade kamena, kupalista: saune i bazeni,

sanitarije i keramika, sistemi cevi u građ?evinarstvu,

grejanje, snabdevanje vodom, klimatizacija, enterijer,

završni radovi, dizajn, dizajnerski studiji i dekoracija

za prozore, parket i podne obloge, sportske podne

obloge i podovi u industriji).

Central European Coating Show - Varšava, 28-30.

novembra 2006. godine

Centralno evropska izložba namenjena industriji

farbi (sirovine koje se koriste u proizvodnji boja,

štamparskih boja i ostale srodne industrije uključujući

biljne smole, pigmente, razređivače).

SUBCONTRACT Moscow - Moskva, 29.11.-

1.12.2006.

Izložba i konferencija na temu podizvođaca u

industriji (tehnološka oprema, elektronska oprema,

proizvodnja, završni radovi, procesi testiranja, servisi

u industrijskoj proizvodnji, tehnička dokumentacija,

industrijski dizajn, merenje, površinska zaštita,

rastopine).

Metal Working Asia - Shanghai, 1.-5. novembar

2006. godine

Internacionalna izlozba obrade i prerade metala

(površinska zaštita metala, fabrike i skladišta,

tehnologija rukovanja, industrijski roboti, električni,

pneumatski i mehanički ručni alati, alati za merenje,

oprema i sistemi za testiranje metala, kompjuterska

tehnologija i alatne masine, CAD/CAM, software,

servisi i tehnika).

Odlazak na pomenute sajmove organizuje:

TTI - Trade & Travel International

Terazije 16/V, Beograd

Telefon: 011/3618-488

BEOGRAD

NOVA BETONJERKAŠvajcarska grupa “Holcim” otvorila je u beogradskom naselju

Krnjača Fabriku betona “Beograd istok”, u čiju su izgradnju

uložena dva miliona evra. Generalni direktor “Holcima Srbija”

Gustavo Navaro izjavio je, otvarajući novi pogon, da je kapaci-

tet fabrike 100.000 kubnih metara betona godišnje, ali da će

ona u početku sa deset zaposlenih proizvoditi trećinu te ko-

ličine. Navaro je rekao i da “Holcim” planira otvaranje još dve

fabrike betona u Beogradu. “Beograd istok” je moderna fabri-

ka betona sa najsavremenijom švajcarskom tehnologijom koja je

ekološki potpuno čista. Inače, “Holcim” je do sada u Srbiju

uložio 150 miliona evra, a ove godine samo u Cementaru u

Novom Popovcu više od 90 miliona dolara.

20

VESTI

ROMA COMPANY

DEČIJI JUNACI NA ZIDOVIMANJIHOVIH SOBA

Nalepnice i sav neophodan prateći material za ukrašavanje zidova

dečijih soba sa motivima Princeze, Vini Pua, Male sirene i automo-

bile, čiji je proizvođač DECOFAN, već neko vreme se mogu naći u

prodajnim objektima roma company koja je i generalni distributer

za Srbiju ove vrste proizvoda.

Kompletan program koji nudi Roma može se naći i u ostalim pro-

davnicama boja i lakova koji se snabdevaju u ovoj distributerskoj kući.

U ponudi Rome nalaze se samolepljive nalepnice za višekratnu

upotrebu sa likovima Princeze, Male sirene i Vini Pua, magični ele-

menti koji se mogu raspoređivati i kombinovati u dužini od pet me-

tara, magični elementi koji svelte u mraku koji se takođe mogu ras-

poređivati u dužini od pet metara, samolepljive bordure i zidni gra-

fikon koji se mogu prati.

Da bi se ovo izvelo neophodno je na zidu olovkom nacrtati sve-

tluvertikalnu liniju do vidine od 1.5 metara od poda. Neophodno je

obeležiti i visinu od 0,6 metara, zatim spojiti dva dela u celinu. Ka-

da se 60-i centimeter položi na prethodno obeleženo mesto, kori-

steci samolepljive kvadratiće celina se lepi na zid I drži pritisnuta

oko 30 sekundi.

U ponudi Roma company nalaze se i različite vrste zidnih deko-

racija, samolepljivih nalepnica, dekoracija za zidova namestaja i

opreme, samolepljive bordure veličine 15.9 centimetara i one di-

menzija 10,6 cmX5 metara.

Za dekoraciju u unutrašnje ureženje dečijih soba Roma nudi i sa-

molepljive nalepnice za višekratnu upotrebu visine 95 centimetara sa

likovima kao crnu, plavu i pink boju za stvaranje površine školske ta-

ble, za koju su preporučljive uglačane i staklene površine.

U prodajnim objektima Roma company mogu se naći i akrilna bo-

ja za unutrašnje površine, za koje je takože neophodna staklena i

uglancana površina, boje za stvaranje specijalnih efekata.

Da bi slučajni namernik znao da se iza nekih vrata krije malo oslika-

no i ukrašeno carstvo neophodno je da na to bude upozoren. Zato svi

koji se na ovaj način odluče da dekorišu dečje sobe ne trebaju zabora-

viti ni nosac pločice za ime, koja stoji na vratima “dečijeg sveta”.

Priča o bojama automobila možda na prvi

pogled ne izgleda preterano zanimljiva, ali je,

u stvari, veoma složena. Prava boja automobi-

le može učiniti još privlačnijim, a nezanimlji-

vom dizajnu obezbediti atraktivnost. Istovremeno, loše

odabrana boja može upropastiti dobro dizajnersko rešen-

je određenog modela vozila. Boja automobila odraz je

ličnosti njegovog vlasnika koji pomoću nje najčešće po-

kazuje svoj karakter. Analizom boje automobila može se

pretpostaviti starost njegovog vlasnika, pa čak i pripad-

nost društvenom sloju.

A sve je počelo kada je Henri Ford govoreći o prvom

velikoserijskom modelu automobila – T – rekao: “Ku-

pac može odabrati bilo koju boju, dok je ona crna”.

Od tada do danas prošlo je više od 100 godina tokom

kojih su automobili, a sa njima i boje i lakovi, veoma

unapređeni. Boja i njihovih nijansi danas ima na hiljade,

ali samo pet kupci najčešće biraju: srebrnu, plavu, crnu,

belu i crvenu.

Srebrna boja je poslednjih nekoliko godina u svetu, ali

i u našoj zemlji, bila najčešći izbor. Za nju se odlučivao

svaki treći kupac novih automobila, verovatno zato što se

srebrna smatra bojom koja simbolizuje naprednu tehno-

logiju. Ta boja najzastupljenija je i u Japanu, gde je čak

nadmašila tradicionalno najpopularniju belu, koju je u

proteklih deset godina biralo čak 70 odsto kupaca. U

SAD-u taj procenat iznosio je 23.

Jedno istraživanje koje je u Nemačkoj sprovedeno

2004. godine pokazalo je da je srebrna boja dominantna

i u zemlji za koju mnogi kažu da pravi najbolje automo-

bile na svetu. Tim istraživanjem bilo je obuhvaćeno

1.656.117 novoregistrovanih automobila, od kojih je čak

773.464 bilo lakirano u nekoj nijansi srebrne boje, koja

već gotovo desetak godina vodi po popularnosti. Razlog

za to, pokazalo je istraživanje, leži u njenoj eleganciji, re-

klamama u kojima prevladavaju srebrni automobili i

praktičnosti, odnosno slabom isticanju prljavštine.

Stručnjaci pretpostavljaju da će se auto-svet između

2006. i 2008. godine, ipak, više šareniti i da srebrna neće

biti najpopularnija boja.

“Srebrna je veoma moderna boja, ima stila, sofistici-

rana je, a uz to asocira i na preciznost i dobro funkci-

onisanje”, tvrdi Bob Dejli, glavni čovek za boje u naj-

22

TEMA

Boja osiguravai bezbednostSrebrna boja je, kako tvrde stručnjaci, najvidljivija i pri većim brzinama, po-sebno na autoputevima. Kao određeno upozorenje i savet, stručnjaci supredložili povećanje broja srebrnih automobila da bi se efikasno uticalo napasivnu sigurnost putnika

TEKST NPMSI/TMG

23

TEMA

većoj fabrici automobilskih boja i lakova, “Dupont Per-

formance Coating”. Srebrna, po njegovom mišljenju,

dobro pristaje i novom, izazovnijem dizajnu automobi-

la. Takvom dizajnu odgovara i crna boja, koja je, kako

pokazuju podaci, treća po popularnosti. Druga, već de-

cenijama najpopularnija boja, jeste bela! Ispred nje su,

ističe Dejli, samo pomodni trendovi koji se, gotovo sva-

ke godine, menjaju.

U nemačkom istraživanju naveden je još jedan zanim-

ljiv podatak – danas gotovo 90 odsto novih automobila

nosi konzervativne boje, jer se na drugom i trećem me-

stu nalaze crna (391.045) i plava (283.327). Za crvenu

boju danas se odlučuje samo 4,3 odsto kupaca, zelenu

4,1, belu 2,2 i žutu 1,7 odsto. Prave retkosti su na-

randžasta, ljubičasta i smeđa.

Neka boje vremenom gube na značaju tako da zelena,

koja je u Nemačkoj bila najpopularnija sedamdesetih, ili

crvena, koja je vrhunac popularnosti doživela devedesetih,

danas više nisu tako interesantne.

S druge strane, neke se boje tradicionalno vežu za od-

ređene vrste automobila. Crvena, plava i žuta mladalačke

su boje koje su karakteristične za sportske modele ili ka-

Jarke boje uočljivijeDr Pablo Lardelji Klaret i njegove kolege sa Univerziteta u Grana-

di u Španiji analizirali su podatke o sudarima koji su se u toj zemljidogodili od 1993. do 1999. godine i otkrili da kod belih i žutih auto-mobila postoji manji rizik od sudara za koji su krivi isključivo vozačidrugog vozila. Pomenuti tim istraživača analizirao je više od 57.000teških sudara uzrokovanih prekršajem samo jednog vozača.

Utvrđeno je da je rizik da vozači belih i žutih automobila budu “pa-sivni” učesnici sudara četiri odsto manji. “Zaštitni efekat” bele i žuteboje automobila naročito dolazi do izražaja po kiši, magli ili drugimlošim vremenskim uslovima, kao i na otvorenom putu.

24

TEMA

briolete. Crna i srebrna najčešći su izbor za luksuzne li-

muzine, dok se jarke i upadljive nijanse uglavnom susreću

na malim gradskim automobilima.

Neke boje postale su deo tradicije pojedinih proizvođača

i njihovih modela. “Ferari” je najčešće crven, “lam-

bordžini” se povezuje s jarkožutom, a “jaguarovi” sportski

modeli uglavnom su u tradicionalnoj zelenoj boji.

Pilikom odlučivanja o boji automobila kupci velikoserij-

skih modela odlučuju se za jarke boje jer tako žele da se

izdvoje iz mase i iskažu svoju posebnost.

Kada već pominjemo modne trendove, na lestvici

popularnosti poslednjih se godina uspinje i metalik

crvena, koju kupci automobile, pokazuju istraživanja,

poistovećuju s luksuznim i sportskim modelima. Za-

hvaljujući tome, metalik crveno bilo je svako deseto

vozilo prodato prošle godine. Ipak, stručnjaci poput

Boba Dejlija ne očekuju da će ta boja biti toliko po-

pularna i ove godine.

Dok jedna boja bledi, naravno figurativno, druga je u

usponu, tvrdi ovaj stručnjak za automobilske boje i pod-

seća da je početkom devedesetih godina prošlog veka

veoma popularna bila zelena. Dugo godina kupci “nisu

voleli” plavu, ali joj se sada pomalo vraćaju zahvaljujući

novim, mnogo življim i svetlijim tonovima koji zamenju-

ju tradicionalnu tamnomodru.

Zanimljivo je i da se ukus kupaca u Aziji, Evropi i Se-

vernoj Americi jasno razlikovao pre nekoliko godina, a da

sada globalizacija i mogućnost trenutne komunikacije

brišu takve razlike.

Pozabavimo li se sigurnosnim aspektom, takođe dolazi-

mo do nekih veoma zanimljivih podataka. Boje, naime,

utiču i na samu sigurnost automobila. Istraživanja su po-

kazala da je srebrna boja i najsigurnija, jer automobili te

boje učestvuju u čak 50 odsto manje nezgoda s teškim

povredama od ostalih. Prema tom istraživanju, najnesigur-

nije su smeđa, crna i zelena.

“Rizične” boje su i bela, žuta, siva, crvena i plava.

Naravno, nemoguće je potvrditi u kojoj meri boja

utiče na nesreću, ali činjenica je da neke boje ulivaju

veću sigurnost vozaču i putnicima. Već pominjana sre-

brna je, kako tvrde stručnjaci, najvidljivija i pri većim

brzinama, posebno na autoputevima. Kao određeno

upozorenje i savet, stručnjaci su predložili povećanje

broja srebrnih automobila da bi se efikasno uticalo na

pasivnu sigurnost putnika.

Boje automobila danas su toliko kompleksno i uticajno

područje da su, suprotno trendovima u prošlosti, postale

inspiracija proizvođačima raznih proizvoda koji nisu veza-

ni za automobilsku industriju.

Crna – automobilu ovoj boji imaambiciozan vozačkoji želi da prikažesebe kao uspešnuosobu.

Crvena – otvorenai impulsivna oso-ba, mladalačkihstavova i ponašan-ja kojoj, ipak, mno-ge stvari brzo do-sade.

Srebrna – vlasniciautomobila u ovojboji imaju osećaj zastil i često su uspe-šni, iako nekad ima-ju potrebu da onošto rade čine pre-više “pompeznim”.

Bela – izbor lekarai osoba koje volepraktične stvari. Upitanju su ljudi nakoje se možeteosloniti.

Siva – izražava do-bar ukus i označa-va pouzdanu oso-bu čije je ponašan-je u saobraćaju ve-oma bezbedno.

Plava – timski igračkoji je društven i pri-jateljski raspoložen,mada mu nedostajemašta.

Kada bismo među vlasnicima automobila sprovodili an-ketu o važnosti boje njihovih limenih ljubimaca, odgovoribi drastično varirali. Pripadnice lepšeg pola najčešće bi od-govorile da je boja najvažniji detalj, dok bi muškarci rekli daje ona manje važan detalj. Ipak, o uticaju boja na psihu raz-mišljali su još stari Egipćani. Oni su verovali u mogućnostlečenja bojama – da crvena stimuliše mentalnu energiju,

žuta nerve, da plava leči poremećaje u organizmu… Moderni proizvođači automobila veruju u slično – u

mogućnost bolje prodaje automobila baš zahvaljujući bo-jama. Psiholozi su analizirali vezu između boje automobi-la i njihovih vlasnika, a rezultati mogu biti veoma korisniako već danima posmatrate neku “misterioznu” osobu izsusedne zgrade.

Karakter boja

25

VESTI

Roma compamy otvorila je novi regional-

ni distributivni centar u Kraljevu. Na po-

vršini od 1.000 kvadratnih metara Roma

company će svim svojim partnerima iz ovog

kraja, ali i svima kojima Kraljevo logistički

odgovara, ponuditi kompletan program bo-

ja, lakova i materijala za završne radove u

građevinarstvu.

- Distributivni centar u Kraljevu zamišljen

je tako da opslužuje naše partnere u poli-

prečniku od oko 150 kilometara. Na ovaj

način želeli smo da se što više približimo

onima koji iz ovog kraja sa nama već duže

posluju, ali i potencijalnim novim klijentima

jer je ovaj kraj prilično perspektivan. Nadamo

se da ćemo uz pomoć naših partnera i do-

bavljača uspeti da kvalitetno odgovorimo svim

zahtevima ovdašnjeg tržišta, rekao je Neman-

ja Romandić, direktor Roma companuy.

Inače, distributivni centar u Kraljevu na-

lazi se nedaleko od fabrke “Magnohrom”,

na izlazu iz grada prema Kragujevcu. Veliki

parking prostor omogućava laku manipula-

ciju robom, a blizina trenzitne saobraćajni-

ce laku dostupnost.

Svečanom otvaranju distributivnog centra

prisustvovali su brojni poslovni partneri Ro-

ma company, za koje je organizovana i pro-

slava koja je trajala do kasno u noć.

Roma company

Novi distributivni centar

FOTO: Lena Ivanović

Ulf Ronholm poslednjih je sedam godina

međunarodni konsultant i viši savetnik nekoli-

ko značajnih proizvođača boja u Istočnoj i

Centralnoj Evropi. U Srbiji je odnedavno kao

konsultant u kompaniji Zorka Color, i to u okviru TAM

programa. TAM program (Turn Around Management) fi-

nasira Evropska banka za obnovu i razvoj i namenjen je

ekonomijama u razvoju. Njime se obezbeđuje stručna po-

moć kompanijama koje su dosadašnjim radom dokazale

da mogu da se takmiče sa inostranim konkurentima na

domaćem, ali i na stranim tržičtima. Oko 40 srpskih

kompanija iz različitih oblasti industrije je ušlo u realiza-

ciju programa, a od programa očekuju prvestveno ubr-

zanje razvoja kroz upoznavanje sa iskustvima iz drugih ze-

malja, naročito iz zemalja koje su već prošle tranziciju.

Tokom više od 60 godina karijere Ronholm se bavio

marketingom, strateškim upravljanjem i planiranjem, una-

pređenjem distribucije… Inače, Ulf Ronholm je “živa le-

genda” svetske industrije boja – čovek koji je proslavio

brend Sadolin i to toliko da je sam termin postao gene-

ričko ime za tu vrstu proizvoda.

U Zorka Color ste došli da prenesete iskustva iz drugih

zemalja kako bi ova kompanija unapredila svoje poslo-

vanje. Šta je vaš cilj?

- U TAM programu, koji je stvoren kako bi pomogao

promovisanje i uspostavljanje principa tržišne privrede u

zemljama bivšeg istočnog bloka, radim već sedam godina.

Pre toga sam dosta radio u SSSR-u i državama koje su iz

njega nastale pa ta iskustva sada pokušavamo da primeni-

mo ovde i pomognemo Zorki. Moj osnovni posao je da

pomognem uspostavljanju novih marketinških i uprav-

ljačkih principa u radu kompanije, kako bi ona bila

spremna da se ravnopravno takmiči na sve zahtevnijim

tržištima – domaćem ali i stranim. U konkretnom sluča-

ju cilj je da Zorka postane lider na domaćem tržištu bo-

ja i sposobna da nastupi i na stranim tržištima.

Na čemu ćete konkretno biti angažovani?

- U Zorki sam pre svega da bih pomogao da unaprede

sektor marketinga, distribucije i primene novih tehnologija.

Dolaziću ovde u naredne dve godine i nadam se da ćemo

za to vreme uspeti da uradimo sve što smo planirali.

Stručnjak ste za zaštitu drveta. Da li će unapređenje

programa Zorke u ovom segmentu biti jedan od osnovnih

pravaca vašeg angažovanja?

Proizvodnja sredstava za zaštitu drveta jedna je od naj-

složenijih tehnologija u industriji boja. Čak i kada imate

vrhunska sredstva veoma je teško održavati drvo u stanju

kakvo je bilo u trentku kada ste ga prvi put zaštitili usled

njegovih prirodnih svojstava. Za proizvodnju visokokvali-

tetnih sredstava za zaštitu drveta potrebna su velika sred-

stva i tehnologija koje male kompanije nemaju. Pored to-

ga, veoma su skupi i aditivi koji se dodaju tim proizvodi-

ma, a oni su tu da štite a ne da obezbede dekorativnost.

Kakve su, po vama, šanse Zorke i drugih proizvođača u

Srbiji da napreduju u ovom segmentu boja?

Pre svega, Zorka Color, odnosno “Nova Zorka” kako vo-

le da kažu u njenom menedžmentu, ima mnogo stvari da

uradi jer ovom tržištu tek predstoje velike promene. U

Poljskoj je, na primer, tokom restruktuiranja njihove indu-

strije boja zatvreno oko 75 odsto kapaciteta koji nisu mo-

gli da izdrže tržišnu utakmicu. Nova evropska zakonska re-

gulativa će na promene naterati i tržište u Srbiji, pre svega

zato što će morati da se proizvode vodorazredive boje,

umesto boja baziranih na rastvaračima. Sada u Srbiji oko

40 odsto materijala za zaštitu drveta zadovoljava te uslove,

ali će u narednih tri-črtiri godine taj procenat morati da

poraste na najmanje 70 odsto. Zato se i govori o revoluci-

ji u industriji boja čemu će morati da se prilagode i dileri

i fabrike – kroz primenu novih znanja i tržišnih pristupa.

Kakvo je vaše viđenje tržišta boja i lakova u Srbiji?

Generalna ocena bi mogla da bude da tržište nije do-

voljno razvijeno ali da ne zaostaje za ostalim u ovom re-

gionu. Industrija boja na ovom prostoru u vreme posto-

janja jedinstvene države bila je relativno jaka ali je taj pe-

riod ostao daleko iza nas a tržište je u međuvremenu

propalo. Drugi problem koji ovde vidim je nedovoljno

shvatanje značaja i principa marketinga. Savermeni prici-

pi marketinga i on sam nisu ono što se ovde misli da je-

su, a ako mogu da budem tako slobodan u ocenjivanju

mislim da samo jedan od 100 ljudi ovde istinski zna šta je

i razume moderne marketinške principe i pristupe. Na-

ravno, pre svega govorim o industriji boja. Razloga za to

26

INTERVJU

Ulf Ronholm, viši savetnik TAM programa

Tržištu boja predstojevelike promeneKompanije koje se bave proizvodnjom boja sve više ukrupnjavati kakobi mogle da prežive jer sada ima previše malih firmi koje ne mogu daizdrže žestoku tržišnu utakmicu. Onaj ko ne bude proizvodio dovoljnorobe, pre svega kvalitetne, neće moći da opstane

TEKST: Zoran Knežević FOTO: Lena Ivanović

27

INTERVJU

ima mnogo ali čak i tamo gde ima novca najčešće se ne

razume važnost takvog ulaganja.

Predstoji Vam, dakle, težak posao?

Ima jedna stvar koja moj posao ovde jako olakšava a to

je činjenica da mogu da predvidim šta će se na ovom

tržištu dešavati u budućnosti. Znate, za svakog čoveka je le-

po kada zna šta ga može očekivati jer mu je lakše i da pla-

nira poteze. Iz ličnog iskustva mogu pouzdano da kažem

šta će se dešavati na ovom tržištu za godinu ili dve dana

jer su se iste stvari dešavale i dešavaju u ostalim zemljama

ovog regiona i bivšeg SSSR-a. To su, nadam se, dragocena

iskustva koja ja mogu da prenesem menedžmentu Zorke, a

oni kao i svi koji su bili u TAM programu imaju ogra-

ničeno vreme da nova znanja usvoje i primene.

Kakve su Vaše prognoze o razvoju srpskog tržišta boja i

lakova?

Korišćenje i potrošnja boja su veoma zanimljivi iz više

razloga. Prema dosadašnjem iskustvu može se očekivati da

potrošnja boja u narednom periodu na ovom tržištu raste

mnogo brže nego što to možete i zamisliti. Prognoza je

da će taj rast izbnositi i do 25 odsto godišnje. Menjaće su

i struktura boja tako da će se sve manje koristiti sive i

tamne nijanse, od kojih gradovi izgledaju sumorno. Kako

u “Zorki” kažu, potreban nam je novi “life style” – tržištu

KarijeraSvoju profesionalnu karijeru Ulf

Ronholm počeo je 1955. godine u

finskoj kompaniji Primo Oy, gde je

kao direktor marketinga radio do

1969. godine. Unapređujući posto-

jeće i uvodeći nove marketinške

pristupe tržištu uspeo je da pomog-

ne kompaniji da svoje tržišno

učešće u Finskoj poveća sa četiri na

65 odsto.

Sledećih petnaet godina (od

1969.-1994.) Ronholm je radio u

menadžmentu Oy Sadolin Ab (Akzo

Nobel) kao CEO. Tokom većeg de-

la tog perioda (od 1981. do 1994.)

radio je i na širenju poslova na ta-

dašnje sovjetsko tržište boja i njego-

vom razvoju, a jedan je od osnivača

prve zajedničke (“joint ventures”)

kompanije na svetu, nastale između

sovjetske i zapadnoevropske kompa-

nije i proširio distributivnu mrežu

na teritoriju cele Rusije.

Od 1995. do 2004. godine Ron-

holm je bio međunarodni konsul-

tant u okviru sporazuma Evropske

banke za obnovu i razvoj (EBRD) i

najznačajnijih hemijskih kompanija.

U tom periodu kreirao je i nadgle-

dao sprovođenje uspešnih biznis

planova i visoko profitabilnih proje-

kata u Uzbekistanu, Ukrajini, Ru-

muniji, Bugarskoj, Slovačkoj i Jer-

meniji. Od 2005. godine savetnik je

više kompanija za proizvodnju boja

i lakova.

28

INTERVJU

je potrebno ponuditi što više boja. Video sam da ovde i

dalje preovlađuje sivilo i da zaista trebate mnogo više bo-

ja kako bi vaši gradovi i kuće bili lepši i “vedriji”. Novim

bojama stvaramo novi svet, a to je jedan poseban pogled

na budućnost. Korišćenje boja i razlog za njihovu upotre-

bu često je i psihološka stvar, jer kada vaši susedi oboje

kuću u neku lepu boju vi dobijete želju da to isto uradi-

te. Dobra stvar je što boje ne koštaju mnogo pa je i to

razlog da se sve više koriste.

Koji su novi trendovi u svetskoj industriji boja?

Rezultati istraživanja koje je sprovela moja bivša kompa-

nija pokazuju da su u poslednjih pet godina žene preu-

zele na sebe ulogu onoga ko najčešće bira boju i ko ini-

cira potrebu bojenje zidova ili drugih delova objekata. To

čak ide toliko daleko da žene sve više preuzimaju na se-

be i farbanje, što i ne treba da čudi kada je taj posao da-

nas postao veoma lak.

U svemu tome veoma je važan i markeitng koji se sve

više okreće ženama. Tako je pre četiri godine, na primer,

jedna norveška fabrika poroizvela boju pod nazivom

“lady” a koja je doživela veliki uspeh na tržištu. Davanjem

tog imena kompanija je učinila malu stvar koja je dopri-

nela velikom tržišnom uspehu. To je samo jedan primer

koji pokazuje kako treba razmišljati.

U sferi advertajzinga značajno je to što su distributeri

sve više počeli da ulažu u ovu oblast. Uskoro će i oni ali

i svi koji to do sada nisu činili morati da urade mnogo

više na tom planu. Na to će ih primorati konkurencija.

Akzo Nobel nedavno je objavio prognozu da će potrošnja

boja na Istoku Evrope porasti za oko 65 odsto u nared-

nih nekoliko godina, kao posledica konkurencije i ra-

stućih potreba pri čemu će ključnu ulogu u “pročišćavan-

ju” tržišta umati advertajzing.

Treća, veoma važna stvar je da će se kompanije koje se

bave proizvodnjom boja sve više ukrupnjavati jer sada ima

previše malih firmi koje ne mogu da izdrže žestoku

tržišnu utakmicu. Onaj ko ne bude proizvodio dovoljno

robe, pre svega kvalitetne, neće moći da opstane.

Kako je organizovana distribucija u Srbiji?

Situacija je ovde dosta dobra jer su dilerske mreže do-

bro raspoređene. Prodavnica boja je mnogo i ima ih na

svakom koraku što je ranije bio slučaj i u Finskoj, na pri-

mer. Tada ste u centru Helsinkija mogli da kupujete bo-

je u malim radnjama ali je to sada potpuno promenjeno.

Kao i u drugim zapadnim zemljama i u Finskoj se radnje

sa ovom robom sada uglavnom nalaze izvan gradskog je-

zgra. Da bi takve male radnje uopšte opstale njihovi vla-

snici se udružuju kako bi kod dobavljača postigli što bol-

je uslove i bili konkurentni na tržištu. Veoma je važno

imati i dovoljno informacija o tržištu na kome poslujete

kako biste mogli da se na vreme prilagodite.

U čitavoj istočnoj Evropi najviše boja, lakova i sličnih ma-

terijala sve se više prodaje kroz radnje koje prodaju sve što je

potrebno za uređivanje životnog prostora i za građevinarstvo.

To će se uskoro desiti i u Srbiji, za šta je dobar primer cen-

tar “Merkur” u Beogradu gde možete kupiti gotovo sve što

vam treba. Ovakav trend nije dobar za konkurenciju, pre

svega prema malim trgovcima ali to su zakoni tržišne ekono-

mije i tu se ništa ne može. Prednost velikih trgovaca su nji-

hovi kapaciteti i bolja i raznovrsnija ponuda što će dovesti do

zatvaranja malih trgovina. Predstoji vam, dakle, koncentraci-

ja dilerske mreže jer će ubuduće za otvaranje radnje biti po-

trebno više novca pa neće svako moći time da se bavi..

Šta je potrebno srpskoj industriji boja da bi se približila

evropskim standardima?

Dobro znanje, istraživanja i savetnici mogu vam u tome

pomoći. Uskoro će ovde doći i velike svetske kompanije

koje neće ponuditi niže cene, već bolji kvalitet što će

zaoštriti konkurenciju ali i omogućiti povećanje potrošnje

boja. Fabrike u svim zemljama u kojima sam radio kao

konsultant trpele su i trpe veliki pritisak tržišta na koje

nisu navikli. Bugarska je, na primer, imala 64 male kom-

panije koje su propale usled nedovoljnog znajna da pro-

izvedu potrebne količine kvalitetne robe. Ne znam koliko

će ovde kompanija morati da bude ugašno ali pretpostav-

ljam da će opstati samo desetak najvećih.

Kako će se dolazak stranih kompanija odraziti na tržišni

kapacitet srpskih kompanija?

U sektoru dekorativnih boja ljudi iz inostranstva nikada

neće uzeti više od 40 odsto domaćeg tržišta jer je to polje

na kome svuda preovladava domicilna proizvodnja. Druga

stvar je sektor industrijskih boja u kome nema limita.

Što se tiče Zorke ona prvo mora postati lider u svojoj

zemlji da bi mogla da izađe na strana tržišta. Dobro je što

su njihovi planovi veoma ambiciozni, ali se mora znati da

nije ni tako lako izaći na strana tržišta. Prednost Zorke je

i njen mlad menadžment, jer mladi ljudi uvek mogu

mnogo da promene.

30

COMPANY PROFILE

Iza imena Baumit stoje dva austrijska porodična

građevinska koncerna, Schmidt Industrieholding

i Wietersdorf Gruppe, svaki sa više od 110 godi-

na tradicije. Oba regionalno vodeća proizvođača

građevinskog materijala, 1988. godine potpisala su ugovor o

zajedničkoj saradnji i nastupu na tržištu pod nazivom Bau-

mit, radi razvoja visokokvalitetne robne marke.

Danas, gotovo dve decenije od osnivanja, “Baumit” je širo-

ko rasprostranjen u 16 zemalja centralne, južne, istočne

Evrope i Dalekog istoka, sa više od 3.000 zaposlenih.

U poslednjih deset godina, “Baumit” se dinamično razvija

– od 1991. godine obrt se sa oko 60 miliona evra popeo na

355 miliona u 2004. godini.

U proizvodnom programu nalazi se više od 80 raz-

ličitih proizvoda koji su našli svoj put do građevinskih

investitora, arhitekata i izvođača radova. Svi proizvodi,

prethodno ispitani u sistemu “Baumitovih” laboratorija,

podležu sistemu kvaliteta ISO 9001. Procenjuje se da se

trenutno na gotovo svakom drugom gradilištu u Austriji

koriste “Baumitovi” materijali.

Proizvodni program sačinjavaju:

* različita veziva – kreč (gašeni i negašeni), cement, tra-

sit

* suvo zamešani betoni

* program spoljnog uređenja – podloga, lepkovi, fug-ma-

se i impregnacije za izradu pločnika i staza

* malteri za zidanje

* malteri za malterisanje – spoljnji i unutrašnji, ručni i

mašinski: krečno-cementni, gipsano-krečni i termo-mal-

teri, kao i prateći pribor

* program sanacionih maltera

* estrisi – obični, brzovezujući, samolivi

* program završnih maltera i lepkova za fasadne sisteme,

kao i prateći pribor (lajsne, tiplovi...)

* lepkovi za keramiku

Baumit - istorija i činjenice

31

COMPANY PROFILE

Širok asortiman proizvoda i visok kvalitet svrstavaju

“Baumit” u red najzastupljenijih proizvođača u građevi-

narstvu. Dobro organizovan proizvodni program sve više

osvaja i naše tržište. Posebno treba istaći “Baumitove”

atestirane sisteme u oblasti spoljašnje obrade zidova i

sanacije. Visokorazvijene kombinacije materijala tokom

vremena dokazale su svoj kvalitet, pouzdanost, povoljan

odnos uložene cene i dobijenog.

Baumit Srbija i Crna Gora

Na tržištu Srbije i Crne Gore robna marka Baumit prisut-

na je od 2002. godine, a preduzeće “Baumit” d.o.o. je 100

odsto u vlasništvu austrijskog proizvođača. Poseduje central-

ni magacin u Beogradu, a kroz mrežu distributera proizvodi

su dostupni u celoj zemlji. Stalna tendencija razvoja predu-

zeća ogleda se u proširenju kapaciteta, prisustvu na sajmovi-

ma u zemlji, snažnim marketinškim nastupom i oglašavanjem

u sredstvima javnog informisanja.

Od sredine 2005. godine “Baumit” poseduje sopstvenu

mešaonicu za završne maltere i boje, čime je znatno sman-

jeno vreme čekanja od porudžbine do isporuke kupcu. Sve

zahtevnijem tržištu Srbije i Crne Gore “Baumit” nudi i si-

lo-logistiku – isporuku suvih mešavina direktno na gradi-

lište u čeličnim silosima kapaciteta oko 20 kubika. Predno-

sti su mnogobrojne: olakšani rad, smanjenje troškova,

manji prostor na gradilištu. “Baumitov” tehnički tim stoji

na raspolaganju prilikom odabira optimalnog rešenja, da-

vanju odgovora na pitanja koja se javljaju tokom rada i

odgovarajuće obuke radnih ekipa.

Pri ugradnji svih Baumit elemenata koji čine atestiran si-

stem (podloga, malter i prateći materijal) dobija se odgova-

rajuća garancija.

Tokom poslednjih godina na domaćem tržištu “Baumit”

je posebno poznat po mašinskim malterima (gipsano-

krečni GlättPutz, krečno-cementni unutrašnji MPI25 i

spoljašnji MPA35), lepkovima za fasadne sisteme (Klebe-

Spachtel i PlattenKleber) i kompletnim programom za-

vršnih fasadnih maltera i boja (na silikonskoj, silikatnoj,

akrilnoj ili mineralnoj osnovi, u 200 boja po ton karti).

Pored već pomenute redovne fabričke kontrole, svi pro-

izvodi poseduju i atest instituta IMS.

32

PITAJTE...

ODGOVARA Ivan StanišićDirektor prodaje za Srbiju

LOGOS NIŠ, Slavoljub Srbinoski

Zašto Zorka Color nije prisutnija na tržištu Niša i oko-

line? Zašto njeni komercijalisti češće ne obilaze malopro-

dajne objekte u ovom regionu?

I pored konstantno velike stope rasta prodaje Zorkinih

proizvoda na tržištu Srbije, moram priznati da je južna

Srbija a posebno Niš region u kome nismo zadovoljni re-

alizacijom. Kako bi poboljšali situaciju i naš proizvod pri-

bližili kupcima, planiramo niz aktivnosti, a od skora u

Nišu imamo i novozaposlenog komercijalistu koga ste u

medjuvremenu sigurno i upoznali.

Da li će Zorka organizovati više prezentacija svoje po-

nude jer ih sada u ovom regionu gotovo i nema, kao ni

propagandnog materijala?

U cilju boljeg upoznavanja ovog tržišta sa asortimanom

i kvalitetom naših proizvoda u narednom periodu

održaćemo niz prezentacija i promotivnih akcija. Kada je

propagadni materijal u pitanju, situacija će se do kraja

godine u potpunosti promeniti kada je Niš u pitanju.

ROYAL Z&G NOVI SAD, vlasnik Zoran Bjelobrk

Naši kupci su se pre mesec dana žalili na postojanje

sitnih granulata u Zoralux emajlu (beli mat). Iako su

granulati bili veoma fini (kao najfinija šmirgla) bilo je

problema sa primenom pa me interesuje o čemu se ra-

di – da li je u pitanju posebna receptura ili problem u

seriji?

Smanjeni broj reklamacija na naše proizvode samo po-

kazuje našu ozbiljnost da kada nam sugerišete neki pro-

pust mi učinimo sve kako bi otkrili uzrok i pobrinuli se

da se to više nikad ne desi. Stoga Vas molim da svaki put

kada imate neki problem pozovete ili našeg menadžera

prodaje koji je zadužen za taj teren ili našu stručnu

službu čiji broj možete naći na pozadini svake limenke.

STOG BEOGRAD, Ognjen Jovović

Kada će Zorka Color početi proizvodnju premaza za

drvo i metal na akrilnoj osnovi?

U narednoj godini obogatićemo naš asortiman sa

većim brojem novih proizvoda na čijem razvoju se ubr-

zano radi.

DUGA KOLOR KRALJEVO, Zoran Simović

Da li će ubuduće Zorka Color više raditi direktno sa

maloprodajnim objektima boja i lakova ili preko velepro-

daja?

Zorka Color veoma uspešno saradjuje sa najvažnijim ve-

leprodajama u Srbiji a istovremeno negujemo i politiku

saradnje sa regionalno važnim maloprodajama i velepro-

dajama. Takva praksa biće nastavljena i ubuduće.

PREMAZ PANČEVO, Belodedić Željko

Kakva će biti dalja politika Zorke Color što se tiče ak-

cijskih prodaja? Da li se u ovom regionu može očekiva-

ti više promotivnih prodaja i prezentacija Zorkinih pro-

izvoda?

U ovoj godini organizovali smo niz promotivnih pro-

daja po maloprodajnim objektima koje su se pokazale

veoma uspešnim. Maloprodaje koje su u tim promoci-

jama pokazale najbolje rezultate u prodaji naših proiz-

voda nagradili smo vikend odmorom na Zlatiboru. U

narednom periodu planiramo još veći broj promocija u

Srbiji, pa će ih samim tim biti znatno više i u Vašem

regionu.

BOJADEX BEOGRAD, Dejan Dinčić

Zašto je obustavljena proizvodnja Vitekola – pune dis-

perzije – jer je taj proizvod i dalje veoma tražen? Plani-

ra li se možda ponovna proizvodnja?

Zorka Color u trenutno u svojoj ponudi ima 3 klase

disperzionih boja. To su

1. Ambijenta unutrašnja poludisperziona boja;

2. Ambijenta unutrašnja disperziona boja – Vitekol i

3. Ambijenta unutrašnja periva disperziona boja - Vite-

kol extra.

Kao što možete videti mi i dalje u svojoj ponudi imamo

visoko kvalitetnu disperzionu boju Vitekol i beležimo za-

vidne rezultate u njegovoj prodaji.

“Sve što vas zanima o...”- Zorki Color

33

KOMENTAR

Zdravlje, životna sredina i čuvanje pri-

rodnih resursa toliko su velike vrednosti

da niko od nas nema pravo da se prema

njima ponaša neodgovorno. Svako takvo

ponašanje pojedinaca ili državnih institucija je pre-

skupo i nepošteno, pre svega prema budućim gene-

racijama, kojima bi trebalo da omogućimo život u

zdravoj, zelenoj okolini.

Pišući komentar, razmišljao sam o dva cilja kojima

bih želeo da zajedno težimo u svom svokodnevnom

profesionalnom angažovanju.

Prvi cilj je da predočimo restriktivno hemijsko za-

konodavstvo, koje je usmereno na očuvanje okoline,

posebno kada su u pitanju vrsta i način upotrebe

boja koje nisu štetne za okolinu.

Drugi cilj usmeren je na profesionalne korisnike

boja – molere, fasadere, parketare, industrijske la-

kirere, auto-lakirere – ali i one koji boje koriste

po sistemu »uradi sam«. Sve njih želim da pozovem

da i sami doprinesu očuvanju okoline prilikom

upotrebe boja i lakova.

Dobro je što češće u javnosti naglašavati da zako-

nodavstvo Srbije u oblasti hemije potpuno prati

propise koji važe u EU. Promet, uslovi i upotreba

boja i lakova u različitim segmentima potrošnje, ka-

ko inudustijske tako i široke, jasno su definisani

strogim normama.

U martu 1999. godine usvojena je direktiva EU

kojom je jasno naloženo smanjenje emisije ispara-

vajućih organskih materija (ang. VOC – Volatile

Organic Compounds) u vazduh. Te materije prisut-

ne su u bojama i lakovima, naročito u organskim

otapalima, a znatno manje u pigmentima i aditivi-

ma. Druga direktiva, Deco Paint Directive

2004/42/ES, odnosi se na boje i lakove u progra-

mu dekorativnih premaza. Njome se takođe znatno

ograničava maksimalan sadržaj isparavajućih organ-

skih materija u nekom premazu.

Zašto ta ograničenja? Zagađujuće materije prelaze

u atmosferu, pri čemu se raspadaju u jedinjenja ko-

ja utiču na uvećanje ozona u prizemnoj oblasti, a

ozon je štetan po zdravlje.

Obe dve direktive stupaju na snagu u dve

faze; prva počinje 1. januara 2007, a druga 1.

januara 2010.

Za postizanje cilja – poštovanje i realizaciju di-

rektiva, a prvenstveno odgovornog ponašanja prema

okolini – na raspolaganju su nam dva pravca.

Prvi slede proizvođači boja i lakova koji moraju

promeniti konvencionalne premaze premazima na

bazi vode ili klasičnim premazima zameniti materi-

je koje nisu obuhvaćene propisanim merama, a

znatno učestvuju u isparenjima (aromatizovana oto-

pala, pigmente od svinca, aditive).

Drugi pravac slede profesionalni i drugi kori-

snici boja. Kako? Svojom odlukom o izboru boja

čija deklaracija dokazuje da sadrže materije koje

ne uništavaju okolinu, a koje se označavaju ozna-

kom Xi ili su čak bez oznaka. U industrijskoj

upotrebi boja i lakova biće potrebne promene i

u tehnologiji aplikacija.

U industrijskom lakiranju metalnih ili drvenih

površina upotrebljavaće se prvenstveno tri teh-

nologije: premazi na bazi vode, premazi s viso-

kim sadržajem suve materije (high solids pre-

mazi) i lakovi u prahu. Ako želimo odgovorno

da se ponašamo prema budućnosti, onda je

teško prihvatiti mišljenje da se na mestu na ko-

me radimo i živimo mogu upotrebljavati jeftini

razređivači i boje nepoznatog porekla s nedo-

slednim deklaracijama.

Svim profesionalnim molerima, fasaderima, par-

ketarima, ali i investitorima, trebalo bi reći da po-

trebne promene u industriji boja koje se upotre-

bljavaju u dekorativi neće uticati na njihovu pri-

menu jer se izuzetno vodilo računa o njihovom vi-

sokom kvalitetu, kao i o mehaničkoj i fizičkoj re-

zistentnosti premaza.

Veći deo asortimana (zidne i fasadne boje na ba-

zi vode, osnovne i pokrivne boje za drvo i metale

na bazi vode, lazure i lakovi za parket na bazi vode)

potpuno je usklađen s evropskom direktivama.

Kod klasičnih boja i lakova aromatska otapala

zamenjena su drugim sirovinama koje nisu štetne

za okolinu.

Igor Mlakar, vođa marketinških projekata HELIOS group

Zdravim bojama dozdrave budućnosti

35

PROMOCIJA

Svjetlost, Lužani

Prezentacijamiks mašina

U lovištu “Karakuša”, nedaleko od Šapca, početkom sep-

tembra, predstavništvo “Svjetlosti” iz Lužana u Srbiji, orga-

nizovalo je prezentaciju mašina za miksovanje maltera za

fasade. Od 2005, kada je predstavništvo u Šapcu počelo da

radi, u Srbiji je instalirano više od 30 ovakvih mašina, naj-

više u Vojvodini.

Na prezentaciju u “Karakuši” bili su pozvani vlasnici

mašina i moleri kako bi se uverili u kvalitet ovih proizvo-

da. Stručnjaci iz “Svjetlosti” upoznali su goste s načinima

korišćenja mašina, kao i nanošenja maltera dobijenih na-

kon mešanja prema ton-kartama “Svjetlosti” i drugih siste-

ma.

Prednost programa “Svjetlosti” je u tome što se prilikom

mešanja tonova fasadnih maltera ne javljaju nikakva odstu-

panja od zadatih parametara, tako da oni koji ih koriste

mogu biti sigurni da se neće javiti greške u radu.

Predstavništvo “Svjetlosti” u Šapcu za sada namerava da

širi poslovanje pre svega kroz veleprodaje, kao i da relativ-

no brzo svoje sedište i skladišni prostor prebaci u Beograd,

budući da ima velike planove za distribuciju na tržište Ma-

kedonije.

Poslovna politika “Svjetlosti” u Srbiji biće uspostavljanje

partnerskih odnosa sa kupcima i održavanje i razvijanje

dugoročne i stabilne saradnje.

Prezentacija “Svjetlosti” održana je krajem septembra i u

Baru, u Crnoj Gori, i na njoj je takođe bilo oko 60 vlasni-

ka radnji koje imaju miks mašine, i molera.

Inače, “Svjetlost” iz Lužana, jedna od najstarijih fabrika

boja u bivšoj Jugoslaviji, instalirala je na toj teritoriji oko

300 miks mašina.

36

URADI SAM

Često se javljaju kupci sa problemima procuri-

vanja terasa i balkona.

Glavni uzroci su loše izvedena hidroizolacija

ili njeno nepostojanje, neadekvatan lepak za

pločice i masa za fugovanje pločica, poroznost keramike...

Vremenom voda prodire u slojeve terase i kroz samu

konstrukciju praveći ogromne probleme u prostorijama

ispod. Problem se povećava u zimskom periodu kada na-

poni koji nastaju prilikom smrzavanja razdiru materijal i

na taj način produbljuju problem.

Klasična sanacija ovog problema najčešće podrazumeva

razbijanje postojeće keramike i uklanjanje stare hidroizo-

lacije. Sve to zahteva vreme i velika ulaganja, a uspeh sa-

nacije nije zagarantovan. Ovom prili-

kom nećemo govoriti o klasičnim

metodama sanacije ovog problema

već želimo da prikažemo alternativu

koja je mnogo jednostavnija, jeftinija

i prijatnija za oko. To je poliuretan-

ska samorazlivna smola koja služi za

završnu obradu terasa, balkona, ste-

peništa, foajea i slično i pri tom ima

hidroizolaciona svojstva (Sikafloor 400

N elastic). Osnovna prednost ovog si-

stema je jednostavna primena koja

znatno umanjuje mogućnost greške

tokom samog izvođenja radova.

(slika 1) i (slika 2)

Osnovne osobine:

– hidroizolacija i završni poliuretanski pod

– trajno elastičan

– jednokomponentan

– premošćavanje pukotina i naprslina

– spreman za upotrebu

– otporan na vremenske uslove

– laka aplikacija

– aplikacija preko starih podloga od pločica, teraco podova

– otporan na klizanje

Postoje dva osnovna načina polaganja:

valjkom ili

četkom (slika

3) samorazli-

vanjem nazu-

bljenim glete-

rom (slika 4)

Priprema podloge:

Podlogu očistiti od slabo vezanih delova, prašine, masti

i ulja, a potom lepljivom trakom formirati ivice

lepljenje ivične trake uzimajući u obzir visinu holkera

(slika 5), za veća opterećenja nanosimo prajmer Sikaflo-

or 156 valjkom (slika 6).

Nanošenje poliuretanskog premaza:

nanošenje u dva sloja (sa slojem prajmera ili bez njega)

(slike 7, 8, 9)

Nanošenje samorazlivanjem:

nanošenje gleterom (slika 10),

ukrašavanje čipsom (slika 11), ko-

načan izgled (slika 12)

Potrošnja:

– 0,6 kg/m2 kao premaz

– 1,1 kg/m2 kao samoliv

Potrebno je naglasiti da je sve

prodore potrebno obraditi trajnoe-

lastičnim zaptivnim masama (Sika-

flex 11FC) .

Sanacija terasa i balkona

TEKST Boban Uzunović, dipl. inž.

1

3 4

5 6

7 8 9

10 11 12

2

Osnovni uzroci procurivanja terasa i balkona su loše izvedena hidroizolacija ili njeno nepostojanje, neadekvatan lepak za pločice i masa za fugovanje pločica, poroznost keramike...

Ekskluzivni partner za Makoproizvode u Srbiji i Crnoj Gori

Uvoznik i distributerROMA Company

Pazovački put 16a, 11080 ZemunTel./Fax: 011/316-16-36

Mako GmbH, Dinkelsuhlerstr. 20,D-91596 Burk,

Tel.: +49-9822-8236-0,Fax: +49-9822-8236-40E-mail: info@mako.de,

www.mako.de

38

KUTAK ZA PARKET

Podna obloga izrađena od

parketnih daščica verovat-

no nema premca po le-

poti. Ono što posebno

krasi parketnu površinu jeste njena

boja – prirodna boja drveta. Do-

maće vrste drveta nemaju izrazite bo-

je, ali su tople i kreću se od be-

ličastih do crvenih tonova. Egzotične

vrste drveta imaju šarolikiju skalu bo-

ja, tako da su ebanovina i venge cr-

ne, teak je zlatnosmeđ, mahagoni i

padouk više ili manje crveni, a za-

padnoindijski palisander ima plavol-

jubičaste šare.

Nažalost, drvo je kao prirodni or-

ganski materijal podložno promeni

boje zbog raznih procesa (hemijskih

i fizičkih) koji su posledica sunčevog

zračenja, pa tokom vremena površina

drveta tamni ili menja boju. Tako će

na sunčevom svetlu drvo požuteti, na

šta su posebno osetljive one vrste

koje su i inače svetle. Pod uticajem

ultraljubičastih zraka celuloza postaje

žućkasta, što se može videti i na pa-

piru. Osvetljenje i sunčeva svetlost

utiču na boju drveta jer pospešuju

prirodni proces oksidacije. To je, pre

svega, važno kod egzotičnih vrsta dr-

veta. One u ligninu sadrže sastojke

koji pod svetlošću postaju tamniji.

Moramo zato pripaziti da parket nije

direktno osvetljen. Prozore koji su

okrenuti na južnu ili zapadnu stranu

trebalo bi zamračiti uvek kada je

svetlost jaka. Moramo znati da je ok-

sidacija drveta prirodni proces i da

se ne može sprečiti, a pravilnim ras-

poredom svetlosti možemo postići da

proces oksidacije bude ravnomeran.

Kod većine egzotičnih vrsta drveta

boja će nakon izvesnog vremena po-

stati tamnija. Te se promene do-

gađaju i na lakiranim parketima.

Štaviše, sloj laka takođe pridonosi

promeni boje parketa. Tako hrastovi

parketi, na primer, nakon lakiranja

požute, dok bukovi dobiju crveno-

smeđi ton. Promenu boje moguće je

sprečiti (ublažiti) tako što se pre la-

kiranja površina impregnira Chromo-

den impregnacijom (isti rezultat dobije

se i upotrebom Chromoden univerzal-

nog gela za fuge). Impregnaciju je

najbolje naneti metalnom gladilicom,

iako se može naneti i pomoću valjka

s kratkim tekstilnim dlačicama. Im-

pregnacija je veoma izdašna, ali se

impregnirana površina ne sme brusi-

ti jer će površina ostati flekava.

U praksi se često susrećemo sa

zahtevom da se boja parketne po-

vršine izmeni. Željenu boju moguće

je postići upotrebom dvokompo-

nentne boje Chromoden transparent.

Ova se boja nanosi na obrušenu po-

vršinu parketa četkom ili sunđerom,

a višak se odmah obriše pamučnim

krpama koje ne ostavljaju dlačice.

Boju je moguće nanositi i mešanjem

s lakom. Na taj način lakiramo la-

kom u boji, što pojednostavljuje i

Bojenje parketaChromoden transparentom

KUTAK ZA PARKET

ubrzava postupak, ali preporučujemo

savetovanje pre takvog koraka. Par-

keti treba da budu fino obrušeni.

Ukoliko se koriste tračne brusilice,

potrebno je izvesti završno brušenje

papirom br. 150 ili finijim, a ukoli-

ko se koriste mašine za poliranje

(polirke), potrebno je završiti jed-

nim poliranjem brusnim papirom

br. 80 i jednom brusnim papirom

br. 120. Mogu se koristiti i mrežice

br. 100–120. Time se osigurava

ujednačenost boje drveta (ujed-

načuje se i smanjuje upojnost), a iz-

begava isticanje tragova od brušenja.

Boja se osuši za četiri–šest sati (u

zavisnosti od vremenskih uslova).

Obojena površina ne sme se brusiti,

već se lakira Chromoden lakom za par-

kete. Upotrebom Chromoden transpa-

rent boje (12 prekrasnih nijansi)

mogu se postići veoma zanimljivi i

efektni tonovi koji prostoriji daju

nov, do tada neviđen utisak. Sve ni-

janse mogu se međusobno mešati u

različitim odnosima, što otvara ne-

brojene mogućnosti. Chromoden tran-

sparent temeljne boje mogu se dobi-

ti u “Chromosu” i u nijansi prema

želji. Osim ugođaja, Chromoden tran-

sparent bojama mogu se postići i od-

ređene uštede. Naime, parketi loši-

jeg kvaliteta (s diskoloriranim

daščicama) premazani Chromoden

transparent bojom, dobiju ujed-

načenu boju, pa izgledaju kao par-

keti više klase. Chromoden transparent

bojom može se vratiti “živost” starim

parketima koji se nakon nekoliko

decenija bruse i lakiraju. Ne treba

zanemariti ni to da se Chromoden

transparent bojom mogu imitirati to-

novi nekih egzotičnih vrsta drveta,

čime se uveliko štedi. Ne prepo-

ručuje se bojenje bukovih parketa

jer će ostati mrlje, što je posledica

velike upojnosti bukovog drveta. Tre-

ba posebno naglasiti da se za bojen-

je parketa ne smeju koristiti klasične

lazurne boje (lazure), nitrotemeljne

boje, nitrotemeljni lakovi, uretanizi-

rane temeljne boje i lakovi, kao ni

druge boje koje sadrže alkidne smo-

le, firnis i sl. Izbeljivanje parketa vo-

donik-peroksidom i drugim oksidan-

sima takođe nije preporučljivo.

Adrese prodavnica koje imaju sistem za mešanje HELIOMIX, kao i detaljnije tehničke informacije o našim proizvo-

dima, možete dobiti na internet stranama (www.helios.si/colours).

Za savet o korišćenju boja i lakova Bori, Ideal, Spectra i Tessarol možete pozvati savetodavnu službu “HELIOS”,

Domžale d.d., tel. ++ 386 1 72 24 000, ili poslati pitanje na elektronsku adresu: info@helios.si.

42

MOJA KUĆA

Dekoracijaulaznih vrata

Upravo zato “HELIOS” je stvorio pokrivne premaze

TESSAROL. Kao zaštitu od najnepovoljnijih vremenskih

uticaja savetuje se upotreba posebne boje na osnovu to-

pljenja – TESSAROL professional emajl, koji zbog mo-

difikovanog veziva ima veći stepen tvrdoće površinskog

sloja i otporniji je na mehaničke i vremenske uticaje od

običnog emajla. Njegova velika prednost je u tome što

dobro pokriva, vreme sušenja je kraće, a bele i svetle,

pastelne nijanse, vremenom ne žute.

Uticaj atmosferskih prilika, pre svega sunca i padavina,

na nezaštićeno drvo je veliki, pa zato ono veoma brzo

počne da menja boju: prvo žuti, a zatim, zbog razgrad-

nje lignina, počinje da sivi. Usled toga ruši se ćelijska

struktura, drvo se “otvara” i postaje slično pečurki.

Snažno upija vlagu, što predstavlja idealne uslove za sve

druge procese razgradnje. Na mokro drvo sve se češće

naseljavaju pečurke, plesan, alge... Drvo od propadanja

štitimo i ujedno dekorišemo odgovarajućim bojama.

V: Zidove smo obojili nežnom sivoplavom bojom ko-

ja se ne slaže s bojom vrata. Sada bismo želeli da ih

obojimo u sivo. Površina vrata, posebno dovratka, malo

je oštećena. Šta da uradimo?

1. korak:

Potrebno je, pre svega, adekvatno pripremiti površinu. Pre-

maz morate prvo potpuno da odstranite. Eventualne pukoti-

ne u drvetu možete popuniti TESSAROL kitom za lopaticu.

2. korak:

Na tako pripremljenu podlogu (sledećeg dana) na-

nesite jedan-dva sloja TESSAROL osnovne boje za drvo,

koja će izravnati površinu i poboljšati vezivanje starog i

završnog premaza. Posle približno 24 časa (sledećeg

dana) površinu blago prebrusite i nanesite, ukoliko je

potrebno, još jedan sloj.

3. korak:

Kada se osnovni premaz osuši, nanesite dva sloja TES-

SAROL professional emajla željenog tona. Slojeve emajla

nanesite u razmaku od približno jednog dana. Možete ga

naneti četkicom, valjkom ili špricanjem, a ukoliko je po-

trebno, možete da ga razredite TESSAROL razređivačem.

Broj nanosa osnovne i pokrivne boje zavisi od

oštećenosti premaza i drveta, kao i od mesta gde se vrata

nalaze. Jednim litrom TESSAROL osnovne boje za drvo

možete u jednom sloju da obojite šest–osam kvadrata, a

TESSAROL professional emajlom osam–deset kvadrata.

Obe boje već su pripremljene u beloj, a u prodavnica-

ma koje imaju sistem za mešanje HELIOMIX možete da

izaberete TESAROL professional emajl u jednoj od više

od 3.000 različitih nijansi i više od 100 kombinacija boja

prema paleti boja HARMONIA.

HARMONIA je novi sistem paleta boja “Heliosa” koji vam

može pomoći kada odlučujete: kako izabrati odgovarajuću

kombinaciju nijansi, koje se nijanse međusobno slažu, ka-

ko uskladiti nijanse zidova, vrata i prozora, nameštaja, tepi-

ha, koju boju izabrati za fasadu kuće, odnosno možemo li

za fasadu da kombinujemo više tonova… U njoj su nave-

dene različite kombinacije nijansi za različite površine, u

unutrašnjem prostoru ili spolja. Boje koje su navedene u

paleti boja HARMONIA, mogu da vam pripreme u svim

prodavnicama koje imaju HELIOMIX sistem za mešanje.

Naši domovi sve su više domovi boja. Monotone boje

ustupaju prostor živahnim, tako da zidovi više nisu sa-

mo beli, a vrata i prozori samo braon. “HELIOS” zato

želi da ponudi što više nijansi da bi kupac mogao da

bira. Danas više nije potrebno da se sve prostorije po boji prila-

gode braon vratima, jer je lakše promeniti boju samih vrata. Ona

sada mogu da budu zelena, crvena ili bilo koje druge boje

44

AKCIJA

TEKST Aleksa Urošević

Da poslovni odnos ne

mora da se zasniva samo

na profesionalnoj komu-

nikacijii, pravovremenom

pružanju usluga ili izvršavanju obave-

za prema klijentima i poslovnim

partnerima, pokazala je i “Roma

Company” kada je krajem septembra

organizovala dvanaestodnevni odmor

u Grčkoj za oko 50 molera, farbara,

vlasnika maloprodajnih radnji boja i

lakova i drugih poslovnih partnera.

Letovanje u grčkom letovalištu Pa-

ralija bilo je deo akcije koju je “Roma

Company” pokrenula u maju ove go-

dine. Svi oni koji su od tada do sep-

tembra kupili robu u maloprodajnim

objektima “Rome”, vrednu 3.500 evra,

bili su kandidati za letovanje u Grčkoj.

– Želeli smo da se svojim klijenti-

ma na neki način odužimo za

uspešnu saradnju, ali i da napravimo

novi korak u odnosima s njima, dru-

gačiji od dosadašnje prakse u branši.

Kada smo se odlučivali kako to da

uradimo, preovladala je želja da im

omogućimo nešto što im je svakako

potrebno a što će im, ipak, ostati u

sećanju. Zato smo se odlučili da im

poklonimo jedan lep odmor. Smatra-

li smo da je tim ljudima koji tokom

sezone puno rade, odmor najpotreb-

niji, jer za njega najčešće nemaju

vremena – kaže za Ton Tatjana La-

zić, predstavnik “Rome”, organizator i

vođa puta u Grčku.

Pedesetak putnika za Grčku dvana-

est dana bilo je smešteno u apartma-

nima ovog poznatog grčkog letova-

lišta. Tu su mogli da se potpuno

opuste i zaborave na rokove izvršenja

poslova, vremenske prilike koje im

otežavaju rad, zahtevne klijente i

druge probleme s kojima se svako-

dnevno susreću.

– Sve je bilo, što se kaže, na ni-

vou. Stvarno smo uživali, pogotovo

zahvaljujući Tanji Lazić, koja je bila

tu za sve što nam zatreba. Prvo mo-

re, a onda i poseta Meteorima,

druženje… Bilo je nezaboravno –

kaže Jovan Kanazir iz Beograda, je-

dan od putnika u Paraliju.

Da je organizacija putovanja u

Grčku bila prava stvar, slažu se i dru-

gi putnici.

– Mesta koja smo obilazili, družen-

je, hrana… sve je bilo fenomenalno, i

provod i odmor. Zaista sam prijatno

iznenađen ovakvim gestom i nemam

ništa drugo da kažem osim pohvale,

posebno za organizaciju za koju je bi-

la zadužena sjajna Tanja – kaže

Aleksandar Arsić iz Kragujevca.

Želeći da svojim poslovnim partne-

rima odmor učini što prijatnijim,

“Roma” nije organizovala nikakve

stručne kontakte ni ekskurzije.

– Želeli smo da se ljudi samo od-

more i da ih ni na koji način ne op-

terećujemo poslom. Njima je posla

uvek preko glave, pa je naša namera i

bila da im pružimo istinski odmor. Je-

dino smo, onako između sebe, od-

lučili da odemo do Meteora, ali je to

bila samo prijatna promena. Poseta

ovom predivnom mestu ostavila je uti-

sak na sve nas – kaže Tatjana Lazić.

Siniša Kovačević iz Čačka takođe

smatra da je provod u Paraliji bio od-

ličan i dodaje da bi svakako trebalo

nastaviti organizovanje ovakvih akcija.

– Baš sam se odmorio od posla to-

kom sezone koja je bila zaista napor-

na. Najbolje je to što je odmor došao

potpuno neočekivano. Kao da su zna-

li šta mi treba – kaže Kovačević.

Neopterećujući tempo, mnogo vre-

mena za opuštanje, dobro odabrane

ekskurzije i dovoljno vremena za šop-

ing, uspeli su, čini se, da zadovolje sve.

– Kao prvo, moram “debelo” da

zahvalim Romi na ovom doživljaju.

Provod je bio sjajan, kuća u kojoj

smo odseli takođe, a gazda veoma

ljubazan. Paralija je krajem septem-

bra zaista lepa, jer sunce sija kao

usred leta, more je još veoma toplo,

ali nema gužve i cene su niže nego u

sezoni, što je dobro i za male kupo-

vine. Poseban doživljaj bila je poseta

Meteorima, jer je to neverovatno

mesto, kao da se nalazi u oblacima

– kaže Saša Đorđević iz Kragujevca.

Nagradno putovanje “Rome” svi

putnici u Paraliju ocenili su kao od-

ličan poslovni i promotivni potez ko-

Odmor u Grčkoj u organizaciji Roma Company

Predah za molereSmatrali smo da je ljudima koji tokom sezone puno rade, odmor najpotrebniji,jer za njega najčešće nemaju vremena, kažu u “Romi”

AKCIJA

ji, kako su naveli, svakako treba da

postane tradicionalan.

– Od “Rome” sam robu nabavljao

zbog kvaliteta i sigurnosti u isporuci,

a ne zbog putovanja u Grčku, za ko-

je nisam ni znao. Što se mene tiče,

slobodno me mogu smatrati doživot-

nim poslovnim partnerom, jer tako

lepa pažnja nikad se ne zaboravlja –

objasnio je Jovan Kanazir.

Svakako bi, dodaje Aleksandar Ar-

sić, o ovoj akciji trebalo da se čuje

jer je to pravi primer odnosa jedne

firme prema mušterijama.

– Što se opreme i materijala za

moleraj tiče, “Roma” je već vodeći

snabdevač ovde u Kragujevcu, tako

da verujem da će mnoge firme da

slede ovaj primer. Da bi se negovali

dobri poslovni odnosi, nije dovoljno

samo na vreme isporučiti robu već i

pokazati da poštujete to što neko sa-

rađuje s vama, a Roma je to na ovaj

način najbolje pokazala – kaže Arsić.

Sudeći po raspoloženju onih koji

su se odmarali u Paraliji, “Roma

Company” napravila je pravi potez

koji bi “trebalo da ponavlja svake go-

dine”, na isti ili sličan način.

– Ne znam ni za jednu drugu fir-

mu koja na ovaj ili sličan način po-

kazuje zahvalnost samo zato što ku-

pujete kod njih. Mislim da bi odnosi

u poslu bili mnogo bolji kada bi više

firmi sprovodilo ovakve akcije –

smatra Siniša Kovačević.

Iako je putovanje u Grčku bilo za-

mišljeno isključivo kao odmor, raz-

mena iskustava bila je neizbežna. Isti-

na, kako reče Tatjana Lazić, svi su se

trudili da što manje pričaju o poslu,

ali se to ipak nije moglo izbeći.

– To je normalno, ali zaista se ni-

smo opterećivali time. Naravno, pored

toga što sam se dobro odmorio, sa ko-

legama sam izmenjao mnogo različitih

a korisnih informacija koje će i meni,

a nadam se i njima, pomoći u poslu.

Upoznao sam mnogo ljudi u Grčkoj,

stekao nove poslovne kontakte i saznao

odgovore na mnoga zanatska pitanja.

Jedva čekam da se nešto slično organi-

zuje – kaže Saša Đorđević.

46

PITANJA I ODGOVORI

TEKST Goran Prolić, dipl. građ. inž.Tehničko-komercijalni predstavanik JUB-a

Iz mnogih vaših pitanja, a naročito u kontak-

tu sa investitorima i izvođačima na terenu dâ

se zaključiti da o temi Termoizolacije ima

mnogo stvari koje se potrebno pojasniti. JUB

je u dokumentaciji koja prati Jubizol sistem dao precizna

uputstva za izbor i ugradnju termoizolacionog sistema a

sada bih naveo neke osnovne stvari koje je potrebno zna-

ti da bi se za vaš objekat izabralo najbolje rešenje.

Prva stvar koju bi pomenuo je izbor lepkova. Nažalost,

jedan od osnovnih razloga zbog kojih fasade imaju pro-

bleme je upravo to što se izboru lepka retko poklanja

pažnja. Tako će vas mnogi ubeđivati da je to nevažno, da

su svi “tu negde” po kvalitetu i slično. To naravno nije

tačno pa preporučujemo da se informišete o ponudi lep-

kova, pogotovu o lepku za armiranje staklene mrežice. Za

tu namenu svaki ozbiljan proizvođač ima poseban lepak

sa drugačijim svojstvima – on mora biti elastičan.

Druga stvar je izbor izolacione obloge što je kod nas, u

većini slučajeva, stiropor(EPS). Tu je izbor lakši, ali imaj-

te opreza. U principu je dobro da se opredelite za po-

znatu robnu marku, koja u principu i garantuje za kvali-

tet svojih proizvoda. Ovde su najveće nepoznanice oko iz-

bora same debljine i gramaže obloge. Ako je to potrebno

potrebno opisati u jednoj rečenici može se reći sledeće -

sama gustina obloge mora biti veća od 15 kg/m3 a man-

ja od 20 kg/m3, a što se tiče debljine za našu klimatsku

zonu pet centimetara je minimun. Ako u ovoj fazi želite

da uložite nešto više novca predlažemo da idete na de-

bljinu osam centimetara umesto da uzimate stiropor od

pet veće gustine, jer će dobici koje ostvarujete sa po-

većanjem debljine veoma brzo u vaš novčanik vratiti datu

razliku novca. Naravno kroz uštede u energentima zimi

ali i leti (klimatizacija i ugodnost boravka). Takođe, kada

je proces samog lepljenja stiropora u pitanju, ogroman

broj fasada se lepi nepravilno, uglavnom zbog loše infor-

misanosti samih izvođača, pre svega jer je teško povero-

vati da postoji bolje objašnjenje da se ploče stiropora za-

lepi vertikalno a ne horizontalno, kao što je pravilo.

Treća stvar je izbor završnog sloja- “fasade”. Ovde je ta-

kođe mnogo nepoznanica - ponuda je velika i kupac

često prvo uočava cenu i ukoliko na tom razmišljanju

ostane može da mu se dogodi da ozbiljno ugrozi trajnost,

pa i izgled svoje termoizolacione fasade. Ovde ću se za-

držati na samo jednoj od mnogih značajnih stvari koje

treba da vam pomognu u odluci - izboru nijanse na fa-

sadi. Kada se ugrađuje na izolaciju nju treba prilagoditi

određenim normama (koje propisuje svaki ozbiljan pro-

izvođač) tako da prilikom odabira nijansi treba izbeći ja-

ko tamne nijanse jer je njihovo zagrejavanje na fasadi to-

liko jako da ugrožava trajnost same fasade. Proizvođač

obično pri izboru nijanse daje jasno uputstvo koje od

njih dolaze u obzir. Radeći na ovaj način izbećićete

greške mnogih koji su izabrali neprikladne tonove jer loše

izabran ton u kombinaciji sa materijalima slabog kvalite-

ta veoma brzo zahteva sanaciju i dodatne troškove.

Jasno da je ovo kompleksna tema koja traži vreme i

prostor da bi se ušlo u detalje. Ako već niste doneli ko-

načne odluke preporučujemo da se konsultujete sa svim

osobama koji imaju veliko iskustvo, kao i potrebne stan-

darde, sertifikate i garancije – u krajnjoj liniji vi ste ti

koji za svoj novac treba da dobijete sve potrebne infor-

macije koje bi vam pomogle da se odlučite za dati proiz-

vod i proizvođača. Nemojte dozvoliti da se zbog manjka

informacija opredelite za loše rešenje a kako to može da

izgleda možete da vidite na fotografiji koja prati tekst.

Zamke pri izborutermoizolacionog sistemaNa tržištu Srbije uočljiv je trend ugradnje termoizolacionih fasada, što je svakakodobro: ono na šta investitor-”običan čovek”, ali i izvođač-fasader treba da obratipažnju često nije potpuno vidljivo. Naime, u brojnim ponudama raznih proiz-vođača teško je pronaći elemente koji bi pomogli pri izboru fasade, pa je ovo pri-lika da iz prve ruke saznate bitne činjenice koji bi vam pomogli da znate na šta daobratite pažnju

Kapilarna vlaga je glavni krivac za oštećenja

fasadnih maltera naših kuća. Stari zidovi koji

su, po pravilu, bez horizontalne hidroizolacije,

ili je imaju, ali je dotrajala i oštećena, kao

sunđer upijaju vlagu iz tla. Vlaga se kreće kroz zid sve

više noseći na svom putu rastopljene soli u malter ili na

njegovu površinu. Kad se vlaga prosuši, soli kristaliziraju.

Kristalizirajući pritisak koji se tada stvara, pravi velika

oštećenja na malteru (slika 1). Vlaga može delovati na

objekat na jedan od sledećih načina (slika 2): kiša, po-

vršinske vode, podzemne vode, vlaga iz zemlje, kondenz,

higroskopska vlaga i vodena para.

Na osnovu dugogodišnjeg iskustva “Kema” je razvila

materijale za potpunu zaštitu i sanaciju objekata od kapi-

larne vlage: od silikonske blokade do mineralnih isušivih

maltera, kao i površinski vodoodbojnih impregnacionih

rastvora. Ovom prilikom bavićemo se odlikama i načini-

ma primene isušivih maltera.

Mineralni iszšivi malteri

Obični krečno-cementni malter na zidu, ako je izložen

kretanju kapilarne vlage, vremenom gubi svoja svojstva i

opada. Da bi bio dugotrajan, da bi zid mogao da bude

isušen i da ostane nepromenjen, mora biti napravljen od

sasvim drugog “testa”. Hydroment isušivi malter dokazano

ispunjava te zahteve.

Hydroment isušivi malter

Hydroment je mineralni isušivi malter na bazi pranih

kvarcnih peskova i hidrauličnog veziva sa mineralnim i

posebnim dodacima za bolju obradivost i izdašnost. Pri

mešanju Hydromenta sa vodom, u malteru se stvara velika

količina pora (35 odsto), međusobno povezanih posebnim

Hydroment mikrokapilarima. Zbog svoje male strukture ka-

pilari nisu u stanju da transportuju vlagu iz zida u tečnom

agregatnom stanju, već je pretvaraju u vodenu paru i ta-

ko, u obliku pare, izbacuju višak štetne vlage. Time je

sprečeno i transportovanje rastopljenih soli iz vode koje

ostaju u zidu, a samim tim i njihova kristalizacija na po-

vršinskim delovima maltera, što i prouzrokuje najveća

oštećenja na objektu (slika 3).

Te izuzetne karakteristike omogućavaju da Hydroment

koristimo za (slika 4 i slika 5):

– spoljni i unutrašnji sanacioni malter

– za malterisanje svih zidova zasićenih kapilarnom vlagom

– čak i u slučajevima kad nije moguće uspostavljanje

blokade Kemasolom

48

SAVETNIK

Rešenje za sva vremena

Sanacija kapilarne vlage

1 2 3 4

49

SAVETNIK

– na zidovima gde je urađena blokada kretanju kapi-

larne vlage

– za sokle u stanogradnji

– podrumski unutrašnji malter

– malter za pruske svodove (lučni svodovi od opeke

ispod nivoa terena).

Hydroment fini malter

Hydroment fini malter je mineralni malter na bazi fi-

nih pranih kvarcnih peskova i hidrauličnih veziva. Na-

menjen je za fino izravnavanje zidova malterisanih Hydro-

ment isušivim malterom.

Postupak rada sa hydroment isušivim malterom

1. Određivanje visine do koje treba malterisati Hydro-

ment isušivim malterom

Visina do koje treba ugraditi Hydroment zavisi od deblji-

ne zida i količine vlage u zidu. Najbolje je odrediti visinu

tako što iznad vidne linije kapilarnog penjanja vlage do-

damo 1-1,5 debljinu zida.

2. Obijanje starog oštećenog maltera i čišćenje fuga

Stari malter, premazi i drugi nanosi moraju se u potpu-

nosti odstraniti do propisane visine. Malter iz fuga, koji je

po pravilu pun soli, očistimo do dubine dva centimetra.

Čeličnom četkom odstranimo sve ostatke maltera i soli

(slika 6), a zaostalu prašinu oduvamo. Odstranjeni malter

odvezemo što dalje od objekta da bi se onemogućio po-

vratak rastopljenih soli nazad u zid.

Instalaciju pričvrstimo brzovezujućom masom Hidrozat.

Gips i materijale na bazi gipsa nikako ne smemo kori-

stiti zbog njihove hidroskopnosti.

3. U građevinskoj mešalici umešamo vodu

i Hydroment isušivi malter

Hydroment je pripremljena mešavina kojoj

smemo dodati samo vodu. Nikakva “popravka”

materijala nije dozvoljena, jer bi se time na-

rušila strogo projektovana receptura mase, a sa-

mim tim i njen mehanizam delovanja. Najbolje

je zamešati dve vreće Hydromenta sa sedam-

osam litara vode. Mešanje mora da traje naj-

manje deset minuta da bi materijal stvorio optimalnu ko-

ličinu vazdušnih pora i kapilara u malteru.

4. Malterisanje zida Hydroment isušivim malterom

Pola sata pre početka malterisanja zid treba dobro na-

vlažiti vodom. Ne treba raditi “špric” već direktno malte-

risati u debljini od jednog centimetra. Moguće rupe u zi-

du treba zapuniti opekom, s tim što je malter za zapun-

javanje, takođe, Hydroment isušivi malter (slika 7).

Sledećeg dana, prohodni sloj maltera treba opet dobro

navlažiti i domalterisati do debljine najmanje dva centi-

metra (slika 8). Ukoliko je potrebna veća debljina malte-

ra, svako naredno domalterisanje treba raditi u debljini

od jednog centimetra sve do željene debljine. Debljinu

malterisanja određujemo drvenim vođicama ili flašnama

od samog materijala. Mesta uklonjenih vođica zapunimo

Hydroment isušivim malterom bez preteranog zaglađivanja.

5. Površine završno zagladimo Hydroment finim malterom

Posle dan-dva dana dobro navlažene podloge zagladi-

mo Hydroment finim malterom. Hydroment fini malter pri-

premamo u mešalici: 30 kilograma suve mešavine

umešamo sa 7,2 – 8,4 litara vode.

6. Hydroment fini malter farbamo fasadnom bojom

Posle tri nedelje možemo prefarbati Hydroment fasadnom

bojom. Veoma je važno da fasadna boja bude veće paro-

propustljivosti od Hydromenta. U suprotnom bi se onemo-

gućila njegova osnovna uloga – isušivanje zidova pretva-

ranjem vode iz zida u paru. Traženu paropropusnost imaju

silikatne ili silikonske mineralne boje, krečni nanosi i slično.

Tehnička služba preduzeća “Kema Beograd” besplatno izlazi

na teren, meri procenat kapilarne vlage i daje rešenja.

KEMA d.o.o. BeogradBul. Mihaila Pupina 10v/II/apt.120

T/F: 011/301 88 99T/F: 011/301 85 85

E-mail: kema.beograd@yu.kema-on.net

Predstavništvo Novi SadSC Sajmište

Ul. Hajduk Veljkova 11I sprat, soba 10

T/F: 021/451 635

Predstavništvo NišUl. 7. Jula 24

T/F: 018/514 338

5 6 7 8

TEHNIČKI PODACI:Prisutnost vazdušnih pora u svežem malteru 35 vol.%Koeficijent difuzije vodene pare 8Koeficijent Sd pri debljini maltera 2 cm 0,16 mKoeficijent vodoupojnosti W 2,9 kg (m2h 1/2)Čvrstoća na pritisak 2 N/mm2Odnos čvrstoće na pritisak i savijanje 1,74

4

50

PRENOSIMO

Izlog vaše radnje je važan za prvi utisak kod

kupaca i zato ne dozvolite da bude nepri-

vlačan. On mora da bude čist, privlačan, ne-

prenatrpan, informativan. Taj deo prodavnice

odaje ukus zaposlenih, ali često mora da se menja, jer

vremenom počinjemo prema njemu da se odnosimo rav-

nodušno a to ostavlja utisak nemara i zapuštenosti. Pri

tom se ne sme zaboraviti da je izlog najjeftinije i najde-

lotvornije mesto za reklamu koja navodi kupca da uđe u

prodavnicu. Nekoliko saveta može vam pomoći da ispla-

nirate akcije i budite dosledni.

Kakav treba da bude izlog

* Izlog daje informacije o tome šta se događa u prodav-

nici! Prilagodite ga zato onome šte se u njoj događa –

postavite nešto što će pobuditi zanimanje publike i poka-

zati da ste kreativni, duhoviti. O događajima napišite slo-

gane, moto pod kojim se akcija vodi bilo da su to cene,

posebna prodaja, poziv, teme promocije, teme kojima se

poklanja posebna pažnja. Ne dozvolite da vam ti slogani

budu banalni, npr.: “Sve za krečenje” Napišite bar: “Aha!

Ponovo krečimo!” Pred sezonu nemojte da budete samo

prikladno opremljeni, pozovite kupce! Nikada nemojte –

osim kad ukidate prodavnicu, da napišete – “rasprodaja.”

Budite i tu duhoviti, interesantni, izazovite zanimanje, ma-

lo emocionalnosti, a o tome ćete ovde naći desatak ideja.

Kastner i Öhler su još 1932. organizovali akciju pod mo-

tom: “Kućna nedelja” – nedelja dobre robe i niskih cena.

* Izlog mora da ima svoj razlog! Nemojte u izlog da

stavite sve proizvode koje imate, već ih složite prema ne-

koj temi, ili ih bar postavite u neku životnu situaciju ko-

ja izaziva asocijacije, maštu, želje…Zašto da ne ostavite

korišćenu četku i kapu kao da ste upravo završili krečen-

je nekog zida. Izlog ne sme da bude oštar poziv na

nešto… Tim “pretnjama” smo stalno izloženi i inače, po-

nekad smo zbog toga i isfrustrirani, pa stoga budite sim-

patični i to s nekom ljupkom dosetkom.

* Ne ostavljajte istu temu suviše dugo u izlogu! To kod

kupca može da izazove ravnodušnost i osećaj dosade.

Menjajte češće; to jeste napor, ali i sastavni deo borbe za

opstanak. Možete da budete i uvek aktuelni, pa ubacite

vest ili savet dana … Ne morate sve to sami da izmišljate

– uključite potrošače, neka i oni učestvuju – to je pun

pogodak i ideja na koju su došli u američkim udruženji-

ma – buying groups.

* Želite li da prodrete u drugu sredinu gde već postoji

konkurencija? Pored svega ostalog koristite i izlog da obja-

vite nešto što sponzorišete – dečiji vrtić, ulepšavanje par-

ka, osobe iz lokalne sredine koje nisu često u novinama

(“mali ljudi” će vas srdačno prihvatiti i o tome će pričati).

Trgovci se i u tradicionalnim prodavnicama stalno su-

sreću s problemom – treba li stavljati cene u izlog? Di-

lema je stalna pa je bolje da o tome donesete odluku na

osnovu ciljne grupe kupaca i vlastitog identiteta. Uosta-

lom, evo primera i nedoumica:

* Cene se uglavnom stavljaju u izlog radi privlačenja

mušterija na povoljnu kupovinu ili upozorenja na klasu

koja može da bude i premijska. Ipak, reč je o dva raz-

ličita identiteta. Prvi privlači kupce koji traže povoljnije

prilike, a drugi služi da bi se cenom naglasila visoka kla-

sa koja je samo za nešto “dublje džepove”.

* Nema pravila! Oni za koje se zna da imaju niske ce-

ne ne stavljaju ih u izlog, jer im to nije potrebno. Ima i

slučajeva da oni koji imaju srednje cene smatraju da ce-

ne u izlogu odbijaju kupce pa, ako ih ne budu stavili,

probudiće radoznalost kupaca i navesti ih da svrate u

prodavnicu i vide “koliko to košta.”

* Neki trgovci će izostavljanje cena pravdati time da ne

žele da izazovu konkurenciju.

* Prodavnice visoke mode poznatih marki stavljaju ce-

ne, znaju da to odbija slojeve s nižom kupovnom moći ili

one “štedljive” pa privlače samo imućnije ili one koji žele

da dokažu svoj imućni status. Razume se, u ekskluzivnim

buticima cene se nikad ne stavljaju u izlog.

* Prenatrpan izlog, a osim toga i načičkan cenama

odaje neinventivnost i nejasnoću. Ali – zašto su ipak u

većini radnji sa obućom izlozi natrpani, a i cene su deo

toga? Verovatno ćete pogoditi iz prve...

Enterijer kakav treba da bude

Enterijer treba da bude onakav na kakav kupac očeku-

je da će naići s obzirom na svoje namere, navike, a on

upoređuje i bira. Počnimo od oniga čime se ujedno i za-

vršava – od vrata.

* Čistoća! Kupac pozitivno reaguje na čistoću i ured-

nost, a to nije samo briga čistačica i onih koji su zaduženi

za red, već celog tima! Zastarela roba, razbacana i ostav-

ljena posle prebiranja, nered na policama odaje ne baš

prijateljski odnos prema onima koji kupuju.

• Kupcu se često smuči kada ne može da se snađe ni u

malom prostoru. Zato se treba držati opštih načela raspo-

reda i smeštaja robe koja se kupuje impulsivno/namerno.

Razume se, roba se grupiše u logične celine po kategori-

jama i to tako da može lako da se pronađe.

* Posmatrajte kako se kupci šetaju po prodajnom me-

stu, gde i koliko se zadržavaju, nemojte suviše često da

menjate razmeštaj, ali se korigujte ako ste pogrešili. Po-

smatranje smera kretanja je navika svakog dobrog me-

nadžera u prodavnici. Trikovi su pritom neizbežni. Naj-

prodavaniju robu, na primer, nikada ne treba stavi odmah

Iz knjige “Uspešna trgovina”, Zvonimira Pavleka, u izdanju izdavačke kuće „Adižes“

Izlog je ogledalo radnje

52

PRENOSIMO

do ulaza već kupcu omogućiti da prošeta do nje i da za-

stane u prolazu.

* Kontraproduktivni su uski prolazi koje trgovci ostav-

ljaju da bi mogli da izlože što više robe. Sudaranje s dru-

gima, s uglovima i robom veoma nervira i požuruje kup-

ca da izađe što pre.

* Osvetljenje je veoma važno, posebno za robu koja se

bira po boji ili njenoj nijansi.

* Nemojte da izbegavate bedževe s imenima osoblja

koje treba da savetuje kupca ili da mu pomaže – pogo-

tovo u prodavnicama u koje se odlazi u kupovinu s od-

ređenom namerom (“distanca”). To kupca ohrabruje i

motiviše. Kupac očekuje informacije o proizvodu, ceni, iz-

boru i posebnim uslugama.

To su uobičajeni standardi koji su nezaobilazni, ali se u

praksi početnički i lakomisleno ignorišu. Ambijent u pro-

davnici može na kupce da deluje impulsivno, prijatno,

emocionalno (i obratno). On se ne stvara samo da bi se

kupac namamio u posetu, već i zbog toga da bi se što

duže zadržao, prijatno se osećao i kupovao.

Potrudite se da u tome napravite mali otklon od uo-

bičajenih standarda.

* Neonsko svetlo je postalo “klasika”, ali se uvek koristi

za obeležavanje posebnih delova ili događaja. Ako se u

okviru prodajnog prostora oblikuje posebno odeljenje, da

bi se izdvajalo u odnosu na ostala, ono mora da bude

osobeno, a neon je onda kruna svega toga.

* Neka se nešto kreće! Pokretne oznake uvek privlače

pažnju, a koriste se za posebno obeležavanje posebnih

akcija, sezona, tematskih prodaja. Kad se odvijaju pojedi-

načne akcije, onda se one obeležavaju i spolja i iznutra,

pa se tako umnožava njihovo dejstvo.

* Otvorite vrata drugima koji su zainteresovani! Dozvo-

lite distributeru, proizvođaču, vlasniku marke, da u doba

svojih koncentrisanih promotivnih aktivnosti, u koje ulaže

znatne svote u reklame, i on po prodavnici obeleži te

svoje napore. On tako povećava promet, ne samo sebi već

i maloprodaji. Naravno, njegove akcije moraju da budu

dobro osmišljene i delotvorne. To trgovac mora da za-

ključi na osnovu njegovih referenci, iskustava, iznetih ar-

gumenata, obrazloženih- s “podrškom” – kako to u

međunarodnoj praksi nazivaju ugledne agencije za

istraživanje tržišta ili reklamu. Mogu da se razvijaju i za-

jednički oblici nastupa.

* Obeležite i unutrašnjost! Kod promotivnih cena po-

sebno se obeležava i unutrašnjost, a ne samo ulaz i izlog.

To se odnosi na cene koje se promovišu na duhovit i iza-

zovan način, ili postotkom, ili grupom proizvoda... Isku-

stva pokazuju da uobičajeno obeležavanje klase cena na

polici ne izaziva posebne podsticaje, a ako se te iste cene

istaknu visoko i posebno, onda potrošači na njih reaguju

i tim povodom kupuju.

* Oznake ne bi trebalo da budu samo zaspisi na be-

lom, već nešto što ruši zadate oblike i posebno izaziva

pažnju, bilo da su to strelice, stopala, prsti, ruke, zvezde,

šare, kljunovi, krila...

* Mali izlet u kreativnost izvan stereotipa omogućiće

vam kompjuter, maštoviti studenti, kreativni likovnjaci pa

čak i vaši zaposleni.

GRAĐEVINSKO PREDUZEĆE "GRANIT -PEŠČAR" - A.D. LJ IG Te l : 014/85-205, 85-275;

www.gran i t .co.yu

• Fina glet masa za unutrašnju obradu• Obrađena površina je perfektno glatka• Gletol je u prahu i priprema se mešanjem

sa vodom• Nanosi se ručno ili mašinski u slojevima

od 1-3 mm• Prosečna potrošnja je do 1 kg/m2• Pakovanje: džak 5 i 25 kg

Gletol

• Masa za lepljenje keramičkih pločica• Nanosi se u debljini od 1mm ,

nazubljenom lopaticom• Potrošnja je 1,5-2,5 kg/m2 u zavisnosti

od podloge• Pakovanje: papirne vreće 5 i 25 kg

Kerogranit

• Boja za obradu zidova izrađena na bazipunila i aditiva

• Koristi se i za zaštitu, dekoraciju i dez-infekciju enterijera

• Nanosi se ručno valjkom ili četkom imašinski

• Potrošnja se se kreće u granicama od0,25-0,30 kg/m2 u zavisnosti od podloge

• Pakuje se u plastičnim kantama od 10-30 kg

Movikolor

• Univerzalni građevinski lepak • Efikasno lepi sve pločice od granita,

mermera i keramike• Koristi se za spoljašnje i unutrašnje

obrade• Potrošnja je od 1,5 kg/m2• Pakovanje: papirne vreće 5 i 25 kg

Putekol

• Karbonatno punilo, prema granulometri-jskom sastavu primenjuje se u oblastigrađevinarstva (niskogradnja), industrijiboje i lakova, polimera, stakla, gume,kablovske smeše, pesticida, abrazivnihsredstava za čišćenje, veštačkih đubriva,plastike i za proizvodnju stočne hrane

• Potrošnja zavisi od namene karbo-nantnog punila

• Pakuje se u papirne vreće od 50 kg

Kalcijum Karbonat Caco3 -Stočna Kreda

• Praškasti lepak za lepljenje termoizola-cionih ploča

• Od stiropora, tarolita i poliuretana• Nanosi se ručno gletericom i mašinski• Potrošnja od 6-10 kg/m2• Pakovanje: papirne vreće 5 i 25 kg

Stirogranit

• Čvrsto, praškasto đubrivo i oplemenjivačzemljišta

• Prah sivo bele boje, caco3-kalcijum karbonat,• Namenjen je za neutralizaciju kiselosti

zemljišta• i ishranu biljaka sa kalcijumom• Primenjuje se u količini od 1-20 t/ha , u

zavisnosti od stepena kiselosti zemljištai dubine zaoravanja

• Pakuje se u papirne vreće od 50 kg

Kalk

54

GRAĐEVINSKI LEPKOVI

Pod pojmom građevinskih lepkova podrazu-

mevamo široku lepezu proizvoda baziranih na

mineralnim vezivima (prevashodno cementu)

modifikovanim polimerima, koji se koriste u

građevinarstvu za lepljenje keramičkih pločica, kamenih

ploča, blokova od poroznog betona, stiropora i drugih

elemenata. Materijali slične namene upotrebljavali su se

još pre 3.500 godina za oblaganje zidova mozaik pločica-

ma u Persiji i Kini. Materijali koji su se koristili u te svr-

he bili su pravljeni na gradilištu i bili su bazirani na va-

zdušnim (gips, kreč) i hidrauličnim vezivima (cement,

pucolanski vulkanski pepeo i sl.). I tada su bili modifiko-

vani različitim aditivima (sapuni, smole, pepeo, mleko i

dr.) radi poboljšanja tehničkih karakteristika. Osnovni ne-

dostak ovakvog rada je variranje u kvalitetu materijala. Si-

rovine (veziva, agregati i aditivi) odvojeno se transportu-

ju do gradilišta, gde se mešaju u odgovarajućim odnosi-

ma i nakon dodavanja vode spremni su za upotrebu. Sam

kvalitet materijala zavisi od kvaliteta sirovina, iskustva i

stručnosti radnika koji obavljaju taj proces, tako da puno

varira. Ovakav način rada preovladavao je sve do sredine

dvadesetog veka, iako je prvi patent za proizvodnju suvo

izmešanih materijala objavljen krajem devetnaestog veka.

Građevinski lepkovi i malteri pravljeni mešanjem na suvo,

u specijalizovanim postrojenjima, imaju niz prednosti nad

materijalima koji se prave na samom gradilištu:

– mogućnost tačnog doziranja svih sastojaka (veziva,

punioca i aditiva)

– mogućnost kontrolisanja kvaliteta sirovina i gotovih

proizvoda pre ugradnje

– mogućnost pravljenja različitih vrsta proizvoda za

specifične primene

– lakši transport i brža primena

– veća produktivnost...

Materijali pravljeni na gradilištu primenjuju se meto-

dom lepka u debelom sloju. Po ovoj metodi vezivo (ce-

ment) i agregat (pesak) mešaju se u odgovarajućem od-

nosu (najčešće 1:4 ili 1:5) i nakon mešanja s vodom na-

nose na prethodno navlaženu pločicu u sloju od 15 mm

do 30 mm, a onda se ta pločica pritiska na prethodno

navlažen supstrat koji se oblaže. Nakon sušenja formira se

sloj debljine 10 mm – 25 mm. Ovakav lepak nema ot-

pornost na klizanje, pa se pločice moraju ređati odozdo

nagore i koristiti razmaknice za formiranje odstojanja

između pločica. Ovakvim postupkom mogu se lepiti samo

porozni elementi i elementi manjih dimenzija na ravne i

porozne mineralne površine.

Pojavom polimer modifikovanih suvih građevinskih lepko-

va prešlo se na tehniku tankog sloja. Postoje dve osnovne

vrste tih materijala: jednokomponentni i dvokomponentni.

Jednokomponentni lepkovi modifikovani su praškastim

redisperzibilnim polimerima koji se umešavaju s ostalim sa-

stojcima prilikom same proizvodnje lepka u specijalizova-

nim postrojenjima, dok se dvokomponentni modifikuju

polimernim suspenzijama ili emulzijama koje se umešavaju

sa ostalim suvim sastojcima na samom gradilištu kao druga

komponenta. Zbog navedenih slabosti materijala sprema-

nih na samom gradilištu, očigledne su prednosti jedno-

komponentnih lepkova. Jednokomponentni lepak dovoljno

je razmutiti sa odgovarajućom količinom vode da bi bio

spreman za upotrebu. Nanosi se nazubljenom gletericom

na supstrat, pri čemu se stvara uniforman sloj lepka deblji-

ne 4 mm – 6 mm, nakon čega se postavljaju pločice. Sam

lepak otporan je na klizanje (eng. sag resistant), pa je re-

dosled postavljanja pločica nebitan, a upotreba razmaknica

nepotrebna. Zbog sposobnosti zadržavanja vode, nije neop-

hodno prethodno kvašenje pločice i supstrata, i moguće je

lepljenje manje poroznih površina. Mogućnost tačnog de-

finisanja količina i vrsta sastojaka dozvoljava formulsanje

lepkova specifičnih za određene pločice i supstrate, kao i

određenog kvaliteta i cene.

Sastav građeviskih lepkova zavisi od konkretne namene,

ali se može reći da svi jednokomponentni, suvo mešani

građevinski lepkovi, sadrže veziva, agregate i aditive koji

mogu biti:

– ugušćivači

– aeratori

– ubrzivači

– usporivači

– sredstva za hidrofobiranje

– superplastifikatori

– vlakna

– antipenušavci.

Dobar lepakza dobar posao

56

GRAĐEVINSKI LEPKOVI

Tankoslojni, jednokomponentni građevinski lepak treba

da zadovoljava osnovne tehničke zahteve, odnosno mora da:

1. obezbedi dobru kohezionu i adhezionu čvrstinu svih

tipova pokrivnih materijala (keramičke, kamene pločice

i sl.) i različitih vrsta podloga (beton, cigle, krečno-ce-

mentni malteri, drvo, gipsane ploče i dr.) čak i nakon

izlaganja ekstremnim uslovima kao što su niske i viso-

ke temperature, vlaga i voda, mehanička naprezanja;

2. ima dovoljnu fleksibilnost da apsorbuje naprezanja

između podloge i pločica uzrokovanih različitim kli-

matskih uslovima;

3. ima dovoljno dugo otvoreno vreme i vreme po-

dešavanja čak i na višim temperaturama;

4. obezbedi dobro zadržavanje vode (eng. water reten-

tion) koje omogućava dobru obradivost i adekvatnu

hidrataciju cementa;

5. obezbedi optimalnu otpornost na klizanje svežeg

lepka;

6. obezbedi karakteristike dobre obradljivosti i kvašenja

supstrata i pločice.

Da bi se osigurao njegov kvalitet, građevinski lepak po

završetku proizvodnje podvrgava se standardizovanim me-

todama testiranja kojima se proveravaju njegove tehničke

karakteristike. One zavise od namene lepka, ali se

najčešće testiraju sledeće:

– konzistencija se proverava testom sleganja, pri čemu

se sleganje definiše kao prečnik materijala (u mm) for-

miranog nakon uklanjanja standardizovanog kalupa i pro-

tresanja smeše;

– zadržavanje vode meri se na taj način što se zid ko-

ji apsorbuje vodu simuilira filter pločama. Lepak se ras-

prostre na filter ploče i nakon određenog vremena meri

se i u procentima izražava količina apsorbovane vode;

– granulometrijska analiza izvodi se prosejanjem uzor-

ka na sitima određenih promera. Ostaci na sitima mere se

i izražavaju kao procenti početne težine uzorka. Svaki le-

pak, u zavisnosti od namene, ima specifičnu granulome-

trijsku krivu. Granulometrijski opseg, za većinu građevin-

skih lepkova, najčešće varira od 0,1 mm do 1 mm.

– otvoreno vreme je vreme u kome se sveže izmešan

lepak može obrađivati. Ono se može definisati i kao vre-

me između postavljanja sloja lepka i formiranja pokožice

(testira se pomoću komadića vate) ili kao vreme nakon

kojeg je najmanje 50 odsto površine pločice pokriveno

posle uklanjanja sa supstrata;

– otpornost na klizanje meri se standardnom pločicom

i izražava u milimetrima.

Mogućnost tačnog doziranja i odabira specifičnih sasto-

jaka omogućava kreiranje građevinskih lepkova usko spe-

cijalne namene. Generalno, građevinske lepkove možemo

svrstati u tri osnovne grupe: lepkovi za pločice, lepkovi za

termoizolacione fasade i lepkovi za univerzalnu namenu.

Lepkovi za pločice prave se u više varijanata, u zavisno-

sti od vrste i kvaliteta pločica i podloge. Na tržištu postoji

širok spekar lepkova: standardni, fleksibilni, normalno

očvršćavajući, brzo očvršćavajući, lepkovi sa dužim otvore-

nim vremenom, lepkovi za kamene pločice, vodonepropu-

sni lepkovi, razlivajući za podne pločice i dr. “Delfin AG”

u svojoj ponudi ima: Keromax kem-1 (lepak za keramičke

pločice), Keromax kem-2 (standardni lepak za keramičke

pločice) i Keromax extra (fleksibilni lepak za sve vrste kera-

mičkih, mermernih, granitnih i ostakljenih pločica).

Lepkovi za termoizolacione fasade, zbog svoje speci-

fične namene, moraju zadovoljiti posebne tehničke ka-

rakteristike. Pre svega moraju imati pojačanu adheziv-

nost zbog specifičnosti materijala koji se njima lepe

(stiropor), veću fleksibilnost, otpornost na udar i tem-

peraturne razlike, kao i povećanu vodoodbojnost. Vre-

me očvršćavanja i sušenja ove vrste lepkova mora se

strogo poštovati da bi lepak mogao da postigne svoje

tehničke karakteristike. Zbog nepoštovanja tih vremen-

skih preporuka česte su greške prilikom ugradnje. U

ponudi je i za ovu svrhu provereni Stiromax, koji služi i

za lepljenje panela stiropora i za osnovni sloj za po-

stavljanje armirajuće mrežice.

Lepkovi za univerzalnu namenu moraju zadovoljavati

većinu tehničkih karakteristika lepkova svih specifičnih

namena. Oni služe za lepljenje keramičkih pločica, stiro-

pra, gas-betonskih blokova, teraco ploča i drugih materi-

jala na različite supstrate. “Delfin AG” proizvodi i Gradi-

max, univerzalni građevinski lepak.

Rešavanje problema, kreativnost i donošenje

odluka su veoma tesno povezani. Da bi se

rešio problem neophodno je dobro ga sagle-

dati sa svih strana i osmisliti određen broj po-

tencijalno uspešnih ideja i rešenja. Ovo, naravno, zahteva

kreativnost a odabir najbolje opcije donošenje odluke o

tome na koji način je najefektivnije rešiti nastali problem.

Postoje isprobani načini koji pomažu osmišljavanju ide-

ja i različlitih mogućnosti rešavanja problema. U poslu se

često dešava da ljudi na brzinu donesu odluku o tome

kako da reše gorući problem, koja je u mnogim slučaje-

vima dobra odluka i zaista rešava trenutnu situaciju, ali

retko kada se dešava da se neko udubi u problem, da ga

sagleda sa svih strana i potrudi se da pronađe rešenja ko-

ja će biti efektivna i na duge staze.

Da li s prepoznajete u ovim opisima?

- Većinu problema rešavam odmah, bez razmišljanja

- Nije mi potrebno najbolje rešenje, ako se problem

vrati ponovo ću se pozabaviti njime

- Previše vremena trošim na rešavanje problema

- Ponekad mi nove ideje jednostavno ne padaju na pamet

- Kako je moguće rešiti stari problem koji se uvek iz-

nova pojavljuje? Sve je već pokušano!

Prilikom rešavanja poslovnih problema, možete se od-

lučiti za individualan ili timski nastup. Oba pristupa ima-

ju svoje mane i prednosti, ali vi kao dobar menadžer mo-

rate da odlučite koji pristup u datoj situaciji ima veće

šanse za uspeh. Prednost individulanog pristupa je u čin-

jenici da se u takvim situacijama uglavnom radi o

stručnjaku koji dobro poznaje materiju, što ceo proces

čini bržim i efikasnijim. Međutim, jedna osoba uvek ima

manje ideja od celog tima. Timski rad u rešavanju pro-

blema uglavnom postiže bolje rezultate, ali se lako može

dogoditi da se diskusija otrgne kontroli i da dovede do

udaljavanja od teme. Ovakav pristup zahteva više vreme-

na, ali su rešenja često preciznija a previdi ređi.

Definišite problem

Veoma je važno problem razložiti na više manjih pro-

blema, kako biste ga uspešnije rešili. Ukoliko imate pri-

tužbe kupaca, problem nije kako smanjiti njihov broj već

ono ono što ih izaziva. U takvoj situaciji napravite listu

potencijalnih uzroka, obratite pažnju na to šta sadrže do-

bijene pritužbe i saznaćete šta je pravi problem.

Kreativnost

Cilj kreativnog razmišljanja prilikom rešavanja problema

je pronalaženje što većeg broja mogućih opcija između

kojih ćete moći da izabrete najbolju.

Zato je veoma važno da moguća rešenja budu zasnovana

na realnim činjenicama, a potencijalna teškoća leži u tome

što neki ljudi kreativno mišljenje smatraju teškim. Neki lju-

di dobiju mentalnu blokadu u takvim situacijama jer sma-

traju da postoji samo jedan pravi odgovor, pa je vaš zadatak

kao menadžera i vođe tima da prepoznate takvu reakciju i

uverite svoje saradnike da nema razloga za brigu. Mnogi se

plaše i da će ispasti smešni pred drugima pa se radije od-

lučuju za prihvatanje nekog očiglednog rešenja. Da biste

podstakli kreativno mišljenje potrebno je da odstranite sve

predrasude i da podstaknete maštu svojih saradnika.

Sve ideje treba pribeležiti i nijednu ne treba unapred

odbaciti jer jedna ideja rađa drugu što će vas na kraju

dovesti do najboljeg rešenja.

Donošenje odluka

Dobro procenite sve predloge rešenja pri čemu vam

može pomoći lista “za” i “protiv”, naročito ako imate veli-

ki broj mogućih varijanti. Obratite pažnju i na ograničen-

ja vaše odluke, kao što su iznos budžeta ili vremensko

ograničenje... Zapamtite da ne postoji tačan odgovor i

tačno rešenje, već samo najbolje rešenje u datoj situaciji.

Prioriteti

Ako imate nekoliko dobrih rešenja, pokušajte da njihov

broj smanjite određivanjem prioriteta. Da li vam je naj-

važnije da smanjite troškove, podignete nivo usluge ili nešto

treće? Vodeći se ograničenjima i prioritetima, lakše ćete do-

neti odluku o najboljem načinu rešavanja problema.

58

MENADŽMENT

Rešavanje problemaU poslu se često dešava da ljudi na brzinu donesu odluku o tome kako dareše gorući problem, koja u mnogim slučajevima zaista rešava trenutnusituaciju, ali se retko kada ljudi stvarno potrude da pronađu rešenje kojeće biti efektivno i na duge staze

60

ANKETA

TEKST Aleksa UroševićFOTO Lena Ivanović

1) Kada se radi sjajnim lakom, najkvali-

tetnija varijanta za prihvatljivu cenu je “Er-

Lac”. Nova, skuplja varijanta je lakiranje za

mat izgled parketa, i u takvim situacijama

koristim italijanski lak za parket Ica.

2) Trenutno jesam. Jedina sitna zamer-

ka bila bi što nema ili je dosta teško naći

špakle za lakiranje, ali to se ionako retko

radi. Od ostalog alata, kao što su valjko-

vi i četke, kupujem one malo skuplje, jer

se najviše isplate.

3) Laminat je, pre svega, statičan, tako

da privlači prašinu, zbog čega ga nikom

ne preporučujem za stan, posebno ako

vlasnik ima malu decu. Jedina prednost

laminata je što se lako održava, tako da

je najpogodniji za poslovne prostore,

čekaonice i slično.

1) Uglavnom koristim proizvode “ER-

Lac” ne samo kada radim završno laki-

ranje već i ceo njihov program – raz-

ređivače, usporavače i drugo. S njima sve

poslove završavam bez zamerke klijenata.

2) Nisam uopšte zadovoljan. U Srbiji

ne postoji ozbiljna industrija mašina za

parketare. Nekoliko privatnih firmi pravi

nešto, ali to nije dovoljno ni za Beograd,

a da ne pričamo o celoj Srbiji? Posledica

toga je da moramo da nabavljamo sku-

plje strane mašine pod za nas najnepo-

voljnijim uslovima.

3) Laminat bih preporučio isključivo

za poslovne prostore, i to pre svega za

one u kojima je velika frekvencija ljudi.

Ljudi, ipak, često koriste laminat iako je

veštačkog izgleda i hladan, jer on ima

svoje prednosti kao što su lako održavan-

je i niska cena.

1) Koristim lakove “Er-lac”, zato što

imaju najbolji odnos cena-kvalitet, i zato

što mi do sada na njih niko nije imao

reklamaciju.

2) Danas se u Srbiji može naći dosta do-

brog sitnog alata i tu nemam nikakve za-

merke. Problem je i dalje nedostatak kva-

litetnih hoblerica i, posebno, polir-mašina.

3) Lično nisam ljubitelj laminata i ni-

kada ga ne bih postavio u svoj stan, pa

ga nikome i ne preporučujem za privat-

nu upotrebu. Smatram da se može kori-

stiti za terase, jer je svakako bolji od go-

log betona. Prave mušterije za laminat su

vlasnici kancelarija, kafića, firmi i manjih

magacina.

Ivan Arsić

Miroslav Mitić

Ivan Lasan

1) Na tržištu je sve više lakova za parket raznih proizvođača. Koji vi koristite i kakvasu vaša iskustva?

2) Da li ste zadovoljni ponudom parketarskog alata na tržištu – mašinama, hobleri-cama, valjcima, četkama…?

3) Za koji tip prostorija preporučujete laminat kao jeftiniju varijantu od klasičnogparketa i zašto?

Laminat nije rešenjeza stanoveU nekoliko prošlih brojeva razgovarali smo sa molerima o malim i velikim tajnama njihovogzanata, i saznali, nadamo se, dosta korisnih stvari. Šta su u međuvremenu radili parketari?

Neposredna i spontana

reakcija na boje jedna je

od osnovnih instinktivnih

osobina čoveka. Ljudsko

oko može da razlikuje više od deset

miliona različitih nijansi i boja, koje

nesporno imaju uticaj na ljudsko ras-

položenje. One mogu delovati uzne-

mirujuće ili smirujuće, depresivno ili

stimulativno; čak je dokazano da mo-

gu da pobuđuju i raznovrsna živopi-

sna sećanja. Načini na koje ljudi

pamte boje i asocijacije koje one iza-

zivaju kod njih, mogu biti toliko

upečatljivi da pojedinci nesvesno

imaju sklonost ili odbojnost prema

nekoj boji samo na osnovu iskustava i

doživljaja iz detinjstva.

Način na koji reagujemo na boje

formira se na osnovu dva faktora –

instinkta i asocijacije. Zanimljivo je

da crvena, na primer, na fiziološkom

nivou utiče na povećavanje broja ot-

kucaja srca i podizanje nivoa adrena-

lina u krvi. Istraživanjima se došlo do

zaključka da se ljudi više kreću, više

komuniciraju i, uopšte, da su više

podstaknuti na aktivnost dok borave

u prostorijama u kojima dominira cr-

vena boja. Postoje tvrdnje da crvena

čak podstiče i apetit, tako da, ako se

to uzme u obzir, treba biti pažljiv pri

odabiru boja za prostorije u kojima

treba da se obeduje. Jedan od razlo-

ga zbog kojih crvena povećava broj

otkucaja srca jeste njen asocijativni

faktor – crvena je boja krvi i vatre,

a te dve stvari izazivaju našu pažnju i

nesvesne psihološke reakcije.

U nekim slučajevima, reakcije na

određenu boju više su asocijativne

nego instinktivne, a počivaju na je-

dinstvenim iskustvima svake indivi-

due. Upotreba boja razlikuje se po

njihovom asocijativnom karakteru u

raznim kulturama (na primer, kod

evropskih naroda bela se povezuje s

nevinošću, dok je kod nekih azij-

skih naroda, u Japanu recimo, boja

žalosti).

Ponekad reakcije na boje mogu

imati konkretan fizički efekat, u za-

visnosti od toga kako određena bo-

ja utiče na ljudsko oko. Eskperi-

ment u jednoj američkoj kompaniji

koja se bavi proizvodnjom kozme-

tičkih preparata pokazao je da boja

u radnom okruženju može bitno da

utiče na produktivnost zaposlenog.

Naime, od trenutka kada je labora-

torija za ispitivanje bila obojena u

blistavo belo, sa belim podnim i

zidnim keramičkim pločicama i ta-

vanicom takođe obojenom u belo,

kod ljudi koji borave i rade u tom

prostoru počele su da se javljaju

glavobolje i mučnina. Zaključeno je

da je uzrok bila nepovoljna kombi-

nacija boja u njihovom radnom

okruženju. Naime, kada čovek po-

gleda prvo u crveno, a potom u

neku belu površinu, njegovo oko

62

SVET BOJA

PRIPREMIO Srđan Zarić, dipl. arh.

Moć bojeUkoliko se treba odlučiti za određene boje u nekom prostoru koji nije javan,nabolje je birati one koje su u skladu s karakterom pojedinca, korisnika togprostora, ali i s atmosferom koja se želi postići

64

SVET BOJA

registruje da, umesto bele, on vidi

boju komplementarnu crvenoj, tj.

zelenu.

Tako su zaposleni u laboratoriji

tokom radnog vremena gledali cr-

vene ruževe, lakove za nokte i osta-

le proizvode na kojima su radili, a

kada bi skrenuli pogled s njih,

pričinjavalo bi im se da vide zelene

mrlje po zidovima i tavanici; čak bi

i lica njihovih kolega povremeno

bila zelena.

Predloženo je da se zidovi labora-

torije oboje u kombinaciju svetlih ni-

jansi plave i zelene kako bi se uklo-

nio efekat pričinjavanja zelene boje, a

da se radne površine nameštaja obo-

je u neutralno sivo. Već nekoliko da-

na posle ove promene, tegobe radni-

ka su prestale, a sasvim neočekivano,

za šest meseci nivo produktivnosti

povećao se čak dva puta. Da se ne bi

dešavalo da nakon dugotrajnog po-

smatranja intenzivno crvene boje

počne da se priviđa zelena, prepo-

ručuje se da se operacione sale ne

boje u belo nego u nijanse zelene.

Kako primenjivati boje?

Kada biramo boje, odluku obično

donosimo na osnovu ličnih sklonosti,

emotivne i psihološke reakcije ili

usvojenih kulturoloških standarda.

Ukoliko se treba odlučiti za od-

ređene boje u nekom prostoru koji

nije javan, nabolje je birati one koje

su u skladu s karakterom pojedinca,

korisnika tog prostora, ali i s atmos-

ferom koja se želi postići. Trenutni

trendovi ne treba da budu presudan

faktor u odabiru. Pri donošenju od-

luke o boji za enterijer nekog privat-

nog prostora, treba voditi računa o

tome da ona mora da stvori ambijent

u kojem će se korisnik tog prostora

osećati prijatno. (Slično postupamo

kada kupujemo komad nameštaja –

vodimo računa o njegovoj udobnosti

i veličini.)

Ukoliko se u nekoj od prostorija u

kući ili stanu čovek ne oseća naročito

prijatno, u najvećem broju slučajeva

u pitanju je neodgovarajuća boja

prostorije, odnosno boja koja je u

suprotnosti s osećanjem koje korisnik

želi da postigne ili aktivnošću koju

želi da upražnjava dok tamo boravi.

Dakle, ako je plava boja ono što vas

asocira na vedro nebo, čistu i nepre-

glednu vodenu površinu, i pri tom

vas opušta, razmislite da li je to baš

osećaj koji želite da imate dok bora-

vite u prostoriji kao što je, recimo,

dnevni boravak. Boje treba upotrebi-

ti tako da odgovaraju nameni prosto-

ra u kome se primenjuju.

Kod kuće ili u stanu

Kako pronaći boje koje su odgova-

rajuće za vas i kako ih najbolje pri-

meniti:

* pogledajte boju odeće koju voli-

te da nosite i saznaćete u koju boju

treba da “obučete” svoj enterijer;

* koristite pravilo 60-30-10: zidovi,

najveća površina u prostoriji, čine

60% boje prostorije, fasadna drvena-

rija, tepisi, pokrivači i ćilimi 30%, a

detalji kao što su knjige, lampe ili ja-

stuci 10%;

* koristite mekše tonove boja koje

privlače pažnju kao što su crvena i

žuta; upotrebljavajte ih odmereno i

na manjim površinama (istraživanja

su pokazala da, na primer, bebe

mnogo više plaču ako borave u soba-

ma u kojima dominira žuta);

* “prelivajte” boje iz jedne prosto-

rije u drugu, tako što ćete boju do-

minantnu u jednoj prostoriji, prime-

niti kao detalj u drugoj;

* stvarajte optičke iluzije pomoću

boja; da biste u uskoj sobi stvorili

utisak širine, uže zidove obojite u

svetlije tonove nego šire; da biste,

recimo, u sobi kvadratne površine

smanjili “kubični” utisak prostora,

obojite jedan zid tamnije nego osta-

la tri. Pomoću boje možete i “po-

dići” ili “spustiti” tavanicu. Ako je

obojite za nijansu tamnije nego zi-

dove, “približićete” je podu. Ukoliko

je obojite u svetlije tonove ili belo,

stvorićete utisak da je viša nego što

u stvari jeste.

Budite slobodni i menjajte boje u

svom domu ako smatrate da vam ne

odgovaraju. Prilagodite okruženje svo-

jim potrebama i doživljaju prostora.

Uz mali napor i nevelika ulaganja,

prostor u kome živite možete učiniti

prijatnijim. Stvorite sebi ambijent u

kome ćete se osećati smireno i

opušteno. Upotrebite moć boja na

pravi način.

Korišćeni materijal:

* M.McCauley, ASID, Color Therapy at Home (Rockport, 2000)

* D.Eiseman, Colors for Your Every Mood (Capital Books, 2000)

66

ZABAVA

67

ZABAVA

Kako komunicirate?Komunikacija

Pukovnik prenosi majoruSutra uveče oko 20 časova Ha-

lijeva kometa će biti vidljiva na

ovom prostoru. Ova pojava deša-

va se jednom u 75 godina. Reci-

te svojim ljudima da se pojave u

krugu kasarne u radnoj uniformi,

a ja ću im objasniti ovaj feno-

men. U slučaju kiše, jasno, ništa

neće moći da se vidi, pa sakupite

ljude u sali, a ja ću im projekto-

vati film o kometi.

Major prenosi kapetanuPo pukovnikovoj naredbi, sutra

u 20 časova, pojaviće se iznad

kruga kasarne Halijeva kometa.U

slučaju kiše, dovedite ljude u

radnim uniformama, smestite ih

u salu, gde će videti retku pojavu

koja se događa jednom u 75 go-

dina.

Kapetan poručnikuPo naređenju pukovnika, sutra

uveče, u radnoj uniformi, oko 20

časova, pojaviće se u sali čuvena

Halijeva kometa. U slučaju kiše

pukovnik će u krugu kasarne iz-

dati jedno naređenje, što se do-

gađa jednom u 75 godina.

Poručnik narednikuSutra oko 20 časova pojaviće se

pukovnik na Halijevoj kometi, u

sali, obučen u uniformu. Ovo se

u slučaju kiše događa jednom u

75 godina. Pukovnik će doneti

kometu u krugu kasarne.

Narednik vojnicimaKada sutra oko 20 časova udari

kiša, čuveni general Heli, sa svo-

jih 75 godina, obučen u radnu

uniformu, pojaviće se u pratnji

pukovnika, vozeći svoju kometu u

salu.

Dobra komunikacija je važna za svaku profesiju i svaki posao, ali ima posebnu“težinu” ako ste menadžer, jer ste odgovorni za rukovođanje svojim ljudima. Uspehvašeg tima u velikoj meri zavisi od vaše sposobnosti da svojim ljudima uspešno ko-municirate. Odgovorite sa DA ili NE na sledeća pitanja kako bi utvrdili da li dobro ko-municirate sa članovima svog tima:

1. Da li pažljivo slušate kada vam se članovi tima obraćaju?

2. Da li su u komunikaciji članovi vašeg tima ravnopravni savama?

3. Da li tokom razgovora pažljivo pratite povratne informa-cije koje dobijate od svojih sagovornika?

4. Da li vodite računa da vaš govor tela bude u skladu sa poru-kama koje šaljete?

5. Da li unapred planirate šta ćete reći?

Vaš rezultat:Ako ste odgovorili Da na svih pet pitanja – čestitamo! Ako ste odgovorili NE na

neko od pitanja, verovatno ne komunicirate dobro koliko biste želeli i trebali.Pročitajte obješnjenje koja slede i pokušajte da već u sledećem razgovoru una-predite svoju komunikaciju.

1. Iako većina ljudi pod komunikacijom podrazumeva veštinu govora i pisanja,slušanje je takođe njen dragoceni deo. Kada vam se članovi tima obraćaju posve-tite njihovim porukama nepodeljenu pažnju. “Odolite” iskušenju da razmišljate“unapred”, jer ako se stalno trudite da predvidite buduće teme, pitanja i odgovo-re, verovatno će vam promaći neka važna informacija.

2. Ako ste menedžer ili predvodite svoj tim, ne znači da sa svojim ljudima trebada komunicirate “nadmeno”, oslanjajući se na svoju poziciju i autoritet ili po-višenim tonom. Tako ne komunicirate pa dijaloga i nema.

3. Najbolji način da utvrdite da li su poruke koje saopštavate jasne je da postav-ljenjem pitanja tražite od svojih sagovornika potvrdu. Pažljivo pratite govor tela(izraz lica, gestikulaciju) svojih sagovornika a, ako primetite da su dekoncentrisa-ni ili zbunjeni, nastojte da utvrdite gde je nastao “prekid” u komunikaciji i pono-vite osnovne elemente svoje poruke.

4. Podjednako je važno i da vaša poruka bude praćena odgovarajućom gesti-kulacijom. Pokreti ruku, gledanje u oči sagovornika i izrazi vašeg lica moguznačajno doprineti povećanju interesovanja, kao i nivou razumevanja vaših sago-vornika.

5. Nepripremljenost, zbunjenost, greške i drugi vidovi loše komunikacije uveksu posledica lošeg planiranja. Pre nego što saopštite važne informacije članovimasvog tima odvojite vreme da isplanirate i osmislite osnovne crte svoje poruke ka-ko bi ona bila jasna; najbolji način, vreme i mesto za to, kao i da se pripremite zasva pitanja koja se mogu javiti tokom razgovora.

70

VESTI

Roma company Milana Rešetara 11, 11080 Zemun Tel/fax: 011/222-4000

Royal color Marka Oreškovića 7, 11080 Zemun Tel: 011/2610 333, 2101 514

JUB Novo naselje 32, 22310 Šimanovci Tel: 022/81 404, 81 408

Delfin AG Pančevački put 152, 11000 Beograd Tel: 011/331 74 03, 331 74 66

Zorka color Hajduk Veljkova bb, 15000 Šabac Tel: 015/345 051

Banja komerc Kralja Petra I bb, 34000 Aranđelovac Tel: 034/725 884

Helios Pazovački put bb, 11080 Zemun Tel: 011/316 46 33

Mako veleprodaja Roma company, Pazovački put 16a, 11080 Zemun Tel/fax: 011/316 16 36

Maxima Dragiše Mišovića 16, 32240 Lučani Tel: 032/817 029

Er-Lac veleprodaja Roma company, Pazovački put 16a, 11080 Zemun Tel/fax: 011/316 16 36

Smirdex veleprodaja Roma company, Pazovački put 16a, 11080 Zemun Tel/fax: 011/316 16 36

Duga Viline vode 6, 11000 Beograd Tel/fax: 011/321 74 52

Zvezda - Helios� Radovana Grkovića 24, 32300 Gornji Milanovac Tel: 032/771 000, 771 001

Rigips Austria Gesmbh Bulevar V. Mišića 43, 11000 Beograd Tel: 011/3690 633

Svjetlost Lužani Laze Lazarevića 4, 15000 Šabac Tel: 015/350 635

Henkel Dunavska 86, 11000 Beograd Tel: 011/207 22 50, 207 22 73

Granit Peščar 14240 Ljig Tel: 014/85 205, 85 164

Elan Prijepolje Lj. Miodragovića11, 31300 Prijepolje Tel: 033/781 350

Prvi maj Nikole Tesle 9, 32000 Čačak Tel: 032/373 712, 374 316

TKK Pazovački put bb, 11080 Zemun Tel: 011/375 46 71

Vanex Balkanska 29/III, 11000 Beograd Tel: 011/2688 865

OGLAŠAVAJTE SE!

011/ 3285-890

011/ 3285-883

Da, želim da naredna tri broja časopisa

Ton - energija boja dobijam besplatno:

Ime, prezime i delatnost:

Naziv i adresa firme:

Broj telefona:

Zanimanje:

Voleo bih u časopisu Ton - energija boja da čitam i o:

Porudžbenicu pošaljite na adresu “Roma company”,

MIlana Rešetara 11, Zemun ili faksom na 011/ 222-4000.