VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA UZRENJANINU

Nastavni predmet: OSNOVI MENADZMENTAStudijski program: Inenjerski menadment Modul: Raunarstvo

Seminarski rad-Funkcije menadzmenta - Organizovanje -

PREDMETNI NASTAVNIK: STUDENT,Br.indeksa:

U Zrenjaninu, januar 2015. god.

SADRAJ:UVOD21. ORGANIZOVANJE31.1 Pojam i definicije organizovanja31.2 Uopte o organizovanju41.2.1. Organizovanje sadri:41.2.2. Organizovanje predstavlja:41.2.3. Organizaciona struktura:41.2.4. Delovi organizacije:41.2.5. Primer hijerarhijskih odnosa:41.3 Sadrina funkcije organizovanja51.4 Organizacioni nivoi i raspon upravljanja51.4.1. Organizacija sa uskim rasponima:51.4.2. Organizacija sa irokim rasponima:62. VRSTE I PRAVILA ORGANIZOVANJA62.1 Osnovne komponente organizovanja82.2 Struktura i proces organizovanja92.2.1Logika organizovanja92.2.2Neke pogrene odluke103. OSNOVNE VEZE ORGANIZOVANJA103.1Linijske veze113.2Funkcionalne veze113.3tapske veze124. ZAKLJUAK13LITERATURA14

UVODU dananje vreme, vreme modernog biznisa, modernog naina poslovanja sve redje se mogu videti organizacije koje su zasnovane na starinskim metodama poslovanja.Te organizacije koje jos uvek koriste starinske metode polako zaostaju za konkurentnim organizacijama i sam tim nestaju. Naunici godinama u nazad pokuavanju da daju odgovore na pitanja: Kakve atribute menader mora da poseduje i kakva je njegova uloga? Odgovor je: znanje,kreativnost,originalnost i smisao sa motivisanje i organizovanje i mora da bude lider,sposoban i spreman ovek.Ono to se mora imati na umu jeste da svest jedne drutvene zajednice, njeni obiaji, moral i kultura uticu na formiranje i funkcionisanje menadmenta kao procesa. Primer: japanski model menadmenta, koji mnogi strunjaci smatraju idealnim, ne funkcionie svuda podjednako dobro kao u svojoj postojbini. Menader i menadment moraju biti po meri drutva: uskladjeni sa drutvenim procesima i globalnim trendovima na optimalan nacin. Usklaivanje je veoma zahtevan zadatak, jer korenite promene uvek izazivaju otpor. Menadment se definise kao proces planiranja,kontrole ljudskih,finansijskih,materijalnih,informacionih i drugih resursa,vodjenja,organizovanja i koordinacije radi ostvarivanja ciljeva preduzea pod najpovoljnijim uslovima.Organizovanje je jako vana karika u menadzmentu bez koje se ne mogu ostvariti efektivni i efikasni ciljevi preduzea tj. organizovanje je drugi element menadzmenta.

1. ORGANIZOVANJE1.1 Pojam i definicije organizovanja

Proces organizovanja je jedna od etiri kljune faze menadmenta, koja po redosledu dolazi posle planiranja, a prethodi izvrenju - implementaciji i kontroli. Zbog toga je za menadere na pragu XXI veka, poznavanje ovog procesa, i kao posledica toga stvaranje i razvijanje modernih organizacija neophodno, kako bi najefikasnije ostvarili svoje ciljeve.ta bi se desilo bez organizacije? Koliko bi samo ljudske energije, vremena, novca bilo utroeno na neadekvatan ili pogrean nain? I u sadanje vreme, kada je proces organizovanja zasnovan s jedne strane na dugogodinjim iskustvima, a s druge, novim znanjima i koncepcijama, mnogi resursi se ne koriste na nain koji obezbeuje najvee efekte. Zbog toga su menaderi neprestano u stalnom traganju, da u uslovima stalnih promena organizuju svoje poslovanje na nain koji e odgovoriti zahtevima vremena, i da svoje organizacije uine dinaminim i sposobnim da na te izazove odgovore. Koji su to zahtevi vremena koje je pred nama, i sa kojima e organizacione strukture i odnosi u organizacijama morati da se usklade ? ta je to to e biti uslov rada i opstanka na svetskom tritu, o emu menaderi ne samo treba da razmiljaju, ve i da prilagoavaju i menjaju sebe i organizacije koje vode?Organizacija je proces utvrivanja poslova koji ine delatnost organizacije, njihova podela meu ljudima, i usklaivanje aktivnosti za uspeno postizanje ciljeva, ili kako je neko rekao "organizacija je odreivanje ko ta radi". Organizaciona struktura treba da bude tako koncipirana da predstavlja okvir u kome e se na sistematian i meusobno usklaen nain omoguiti ostvarenje zacrtanih ciljeva. Ona mora da bude u skladu sa stratekim planovima trgovinske organizacije, njenim aktivnostima, proizvodima, teritorijama i tritima. Organizacionu strukturu ne treba nepotrebno komplikovati. Najefikasnije su najjednostavnije organizacije, koje okupljaju ljude da bi se posao obavio bolje, bre i jeftinije nego na bilo koji drugi nain. Da li e organizacija biti utemeljena kao centralizovana ili decentralizovana zavisi od posla koji treba obaviti i vremena u kojem organizacija deluje. U dananjem vremenu koje karakteriu velike, este i nepredvidive promene, namee se potreba da organizacije budu spremne da na te promene, reaguju u kratkom roku i prilagode se novostvorenim uslovima. Posmatrano iz tog ugla, veu i bru prilagodljivost imaju decentralizovane organizacije, iji se sastavni delovi mogu brzo i adekvatno prilagoditi novim uslovima. Centralizovane organizacije imaju svoje mesto u stabilnom i predvidivom okruenju. One obino imaju kompleksniju strukturu i vie nivoa menadmenta, to ih ini statinijim. S druge strane, njihova prednost je u tome to takva struktura ini organizacije kompaktnijim i jedinstvenijim, jaa kontrolnu funkciju menadmenta, omoguava da se ovlaenja koncentriu u rukama malog broja visoko obrazovanih, energinih i efikasnih ljudi, poveava poverljivost stratekih i drugih vanih planova. Kod decentralizovanih organizacija, veze izmeu delova su mnogo labavije, hijerarhijskih nivoa je mnogo manje, to rezultira direktnijom i lakom komunikacijom izmeu najviih i najniih nivoa. Decentralizacija omoguava brzo, realistino i plansko delegiranje ovlaenja to u velikim organizacijama esto postoji samo na papiru, organizacione jedinice pribliava tritu i ini ih lakim za upravljanje, olakava brze reakcije na promene u okruenju, prua priliku za dokazivanje veem broju talentovanih menadera. Preduzee je kompleksan sistem, sastavljen iz vie promenljivih podistema. Svaka funkcija kao podsistem preduzea ima izvestan manevarski prostor u kome moe nezavisno da se menja; drugi prostor u kome se menja kao zavisna promenljiva i trei prostor u kome se menja kao kompleksna promenljiva. Zato organizatori, rukovodioci i izvrioci svake od funkcija kao podsistema funkcionisanja preduzea moraju znati da njihov podsistem nije apsolutno nego relativno nezavistan i poznavati njegovu zavisnost od ostalih podistema i funkcionisanja preduzea kao celine.

1.2 Uopte o organizovanju

1.2.1. Organizovanje sadri:1. proverljive ciljeve2. jasno shvatanje glavnih dunosti ili aktivnosti za realizaciju ciljeva3. dogovoreno podrucje odlucivanja ili ovlacenja nosioca uloga

1.2.2. Organizovanje predstavlja:1. ustanovljavanje i klasifikovanje potrebnih aktivnosti2. grupisanje neophodnih aktivnosti za postizanje ciljeva3. dodeljivanje svake grupe aktivnosti pojedinom menaderu zajedno sa ovlacenjima neophodnim za njihovo nadgledanje4. osiguranje koordinacije u organizovanoj strukturi i to horizontalne i vertikalne

1.2.3. Organizaciona struktura: Razjanjava ko e obavljati koje zadatke i ko je odgovoran za koje rezultate.

1.2.4. Delovi organizacije:predstavljaju posebnu celinu u organizaciji ili njen ogranak nad kojim menader ima ovlacenja radi obavljanja odredenih aktivnosti. (proizvodnja, odeljenje prodaje, ogranak u drugom gradu, sekciji za istraivanje trita itd.

1.2.5. Primer hijerarhijskih odnosa:1. predsednik kompanije2. podpredsednik jednu celimu u okviru kompanije 3. direktor sektora 4. menader ogranka 5. ef sekcije

1.3 Sadrina funkcije organizovanja

Iz definicije pojma organizovanje proistie sadraj ove funkcije kao jedne od aktivnosti menadmenta. U procesu organizovanja poslovanja preduzea menaderi obavljaju veoma iroku lepezu aktivnosti, koje su nastavak funkcije planiranja. Obe ove funkcije ine skup aktivnosti na pripremi poslovanja preduzea. Po utvrivanju ciljeva preduzea i donoenju planova poslovanja, menadment pristupa stvaranju organizacionih pretpostavki za njihovo efikasno ostvarivanje. Te pretpostavke sastoje se od iroke lepeze organizacionih aktivnosti, koje se zasnivaju na principu podele rada i koordinacije izmeu izvrsilaca parcijalnih zadataka. Osnovne aktivnosti u procesu organizovanja koje treba obaviti da bi se omoguilo efikasno ostvarivanje ciljeva poslovanja su sledee:

- utvrivanje posebnih poslova koje treba obavljati, - povezivanje poslova u zadatke i rasporeivanje na zaposlene, - grupisanje poslova i formiranje organizacionih jedinica, - meusobno usklaivanje i objedinjavanje grupisanih poslova u jedinstven sistem, - decentralizovanje poslova i ovlaenja.Navedene aktivnosti menadmenta u procesu organizovanja poslovanja preduzea predstavljaju sloene postupke zasnovane na principima efikasnosti i efektivnosti. To znai da proces organizovanja treba izvesti tako da obezbedi blagovremeno i skladno obavljanje zadataka, kao i uspenost poslovanja preduzea. U procesu organizovanja neophodno je formirati unutranje ustrojstvo i odabrati odgovarajui organizacioni oblik preduzea. Pod unutrasnjim ustrojstvom podrazumeva se organizaciona struktura preduzea, dok njegov organizacioni oblik predstavlja fizionomiju kojom se ispoljava u odnosu na okruenje, a posebno na trite.

1.4 Organizacioni nivoi i raspon upravljanja

Nivoi organizacije postoje zbog ogranienja raspona upravljanja. Drugim reima, organizacioni nivoi postoje zbog toga to menader moe efikasno da nadgleda samo ogranien broj ljudi, premda je taj broj razliit zavisno od situacije. 1.4.1. Organizacija sa uskim rasponima:Prednosti:Nedostaci:- nadgledanje iz blizine - nadreeni se obino suvie ukljuuju u rad- kontrola iz blizine podreenih- mnogo nivoa menadmenta- brza komunikacija izmeu- visoki trokovi zbog mnogo nivoapodreenih i nadreenih- prevelika udaljenost izmeu najvieg i najnieg nivoa.

1.4.2. Organizacija sa irokim rasponima:Prednosti: Nedostaci:- tendencija da preoptereeni - opasnost da nadreeni izgubi kontrolu- potrebne su jasne politike - podreeni moraju da bude paljivo u odluivanju odabrani - zahteva izuzetno kvalitetne menadere

Kod organizacije sa irokim rasponima postoji opasnost da nadreeni izgubi kontrolu, takoe ovaj tip organizacije zahteva izuzetno kvalitetne menadere.Previe hijerarhijskih nivoa u znatnoj meri oteava komunikaciju u trgovinskom preduzeu, stvara nepotrebne poslove, dovodi do preklapanja ovlaenja i odgovornosti i uslovljava rasipanje vremena i energije. Cilj treba da bude to manji broj hijerarhijskih nivoa (za menadment su dovoljna tri nivoa - linijski, srednji i visoki), jer e se samo na takav nain spreiti nepotrebno rasipanje resursa. Sa koliko ljudi jedan menader moe optimalno da rukovodi zavisi od prirode i kompleksnosti posla. Ipak, prema istraivanjima i analizama sprovedenim u organizacijama koje imaju reputaciju uspenih, smatra se da je idealni broj neposredno podreenih 7. To znai da se u takvom numerikom odnosu obezbeuje najoptimalnija ravnotea dobre komunikacije, mogunosti da se svakom lanu tima posveti neophodno vreme, efikasnog delegiranja poslova, svrsishodne kontrole itd. Ukoliko se broj neposredno podreenih povea preko granice koja utie na efikasno rukovoenje, treba napraviti novu podelu - nove grupe, i imenovati efove tih grupa, koji e i dalje odgovarati svom neposredno pretpostavljenom. To naravno, ne znai da ti menaderi koji su dobili unapreenje prestaju da obavljaju poslove koje su do tada radili. To samo znai da e jedan deo svog radnog vremena (npr. 20 - 30%) odvojiti za rukovoenje i koordinaciju svojim novim timovima.

2. VRSTE I PRAVILA ORGANIZOVANJA

Imajui u vidu da se za organizovanje ljudi koristi vie nauka iz tog razloga se dolazi i do razliitih definicija organizacije pri emu svaka unosi pojmove koji su znaajni za razmatranje sa njenog stanovita. Za ekonomske nauke je znaajna ekonomska opravdanost i efiksanost, pa e se rei da je organizacija sistem koji stvara deo nacionalnog proizvoda poveanjem upotrebne vrednosti predmeta rada. Za tehnoloke nauke, pak, organizacija je skup ljudi i sredstava koji obrauju predmet rada.Za organizatora je bitno da u organizaciji vidi celinu i delove, njihovu meusobnu povezanost i njihovo funkcionisanje, pa sa tog aspekta daje sledee definicije organizacije: Organizacija je svako udruivanje ljudskog rada u cilju postizanja linih, zajednikih i drutvenih ciljeva. Znai, za organizatora su vani sledei pojmovi: ljudi, udruivanje i ciljevi (lini, zajedniki i drutveni). Ako ljudi imaju prioritet organizacija je humanitarna, ako prioritet ima udruenje, organizacija je tehnokratska i birokratska i ako prioritet imaju lini ciljevi, onda se organizacija privatizuje, a ako ga imaju zajedniki ciljevi dolazi do grupnosvojinskih odnosa..Nema organizacije bez ljudi, pa se ljudi udruuju sa svojim ciljevima. Osnovni kriterijum za odabiranje ljudi su potrebne i dovoljne karakteristike radne snage jer svaka radna snaga je ovek ali svaki ovek nije radna snaga. Organizovanjem treba da se obezbedi da svaki posao dobije pravog oveka, da svaki ovek dobije posao koji mu najbolje odgovara.Organizacija je skup ivih ljudi i apsolutna teorijska sloga je praktino nemogua to znai da u svakoj organizaciji mora da postoji izvesno neslaganje. Zadatak je organizatora da poznaje zakone po kojima se moe utvrditi da li je postojee neslaganje u konkretnoj situaciji doputeno ili nije i kakve e posledice ono imati na neslaganje u budunosti. Osnovni motiv udruivanja je da se olaka obezbeenje opstanka i progresa. Ljudi su utoliko vre udrueni ukoliko je vea opasnost po zajedniki i individualni opastanak i ukoliko su zavisniji od organizacije. Sobzirom na grupno-svojinske tendencije u nekim preduzeima valja naglasiti da ovek osea psiholoku potrebu da pripada grupi. Grupa je ne samo utoite i garancija za opstanak nego i teren za samopotvrivanje. Materijalne potrebe i psiholoki nagoni predstavljaju podsticanje za formiranje kolektivnog duha te su preduslov za timski rad i funkcionisanje organizacije.Rukovoditi organizacijom koja se stalno menja znai i stalno prilagoavanje rukovodstva odgovarajuim promenama. Rukovodioci koji zahtevaju da se organizacija ne menja i da se ljudi u njoj ne menjaju, kako bi im bilo lake da rukovode, nailaze na tekoe. Ove tekoe se u poetku podnose, ali se kumuliraju i najzad moraju da dovedu do promene u rukovoenju. Za razliku od rukovodioca u ovom sluaju se organizator ne prilagoava promenama nego ih predvia i prilagoava ih koncepciji funkcionisanja organizacije. Na taj nain organizator obezbeuje da dinamika organizovanja dobije onu evoluciju koja je poeljna. Ako organizacija ide za dogaajima i ne regulie njihov razvoj situacije, omasovljavanjem dogaaja sigurno gubi kontrolu nad razvojem dinamike organizacije. Razvijajui se po prirodnim zakonima takva organizacija se ranije ili kasnije sigurno raspada. Preduzee se sastoji od ljudi, to podrazumeva da svaki lan kolektiva radi svoj posao. To je uslov objektivnog udruivanja. Za postizanje zajednikog cilja poslovi se tako rasporeuju na pojedine izvrioce da niko ne bude bez posla i da nijedan posao ne ostane neuraen. Najbolja je ona organizacija u kojoj nije potrebno rukovoenje, tj. ona koja funkcionie automatski, pa se zato kae da je najbolji onaj organizator ije se prisustvo ili odustvo u preduzeu ne primeuje. Organizacija je dobra ako izvrioci ma koje funkcije ne mogu da prave greke ak i kad bi to hteli. Da bi se to postiglo organizatori treba da predvide koje su greke mogue i da za svaku od njih primene odgovarajue spreavanje ili uvaavanje. Kvalitet organizacije obeleen je sledeim njenim karakteristikama: korisnost, postojanost, elastinost i evolutivnost. Korisnost organizacije zavisi od efikasnosti njenog funkcionisanja i od broja ciljeva koji se postiu njenim funkcionisanjem. Efikasnost funkcionisanja je vea ako se njome postie vea bezbednost pri radu i pri korienju rezultata njenog funkcionisanja, ako su vei ekonominost, produktivnost i rentabilnost i to istovremeno. Korisnost je najznaajnije obelejeorganizacije.Koncepcija funkcionisanja svake organizacije zahteva odreenu disciplinarnost njenih lanova to podrazumeva radnu, tehnoloku i socijalnu disciplinu.Radna disciplina zahteva potovanje rada kao funkcionisanje organizacije, to podrazumeva da se na posao dolazi i da se u toku radnog vremena radi.Tehnoloka disciplina zahteva kad se ve radi da se radi kako je odreeno tj. kako je propisano tehnologijom da bi se postigli najpovoljniji rezultati rada. Ona je stroija kod mehanizovanog nego kod drutvenog rada.Socijalna disciplina zahteva da se pri radu ima obzira prema zajednikim ciljevima, zajednikom radu i prema linim ciljevima ostalih lanova kolektiva. Ona je uslov za timski rad i odravanje rada. Posmatrajui preduzee kao celinu zakljuujemo da se ono mora prilagoavati promenama koje ga okruuju da za to prilagoavanje mora da organizuje sredstva i postupke, da mura da diriguje angaovanjem i troenjem pripremljenih sredstava i postupaka, da mora da izvrava organizacione postupke i da mora da prati i proverava stepen prilagoavanja okruenja. Da bi se ovo ostvarilo potrebno je izvriti veliki broj akcija, a da bi se, te akcije mogle utvrditi i postaviti grupiemo ih u grupe koje nazivamo osnovne funkcije. Pod osnovnim grupama, dakle, podrazumevamo grupu akcija koje se obavljaju po istim ili srodnim principima, a moemo ih svrstati u sledee: upravljanje, organizovanje, rukovoenje, izvravanje, kontrolisanje, intervenisanje.Za izvravanje svake od ovih osnovnih funkcija postoje dva naina:1. formalni, i2. neformalni.Formalni nain sastoji se u tome to za svaku osnovnu funkciju postoji grupa organizacijskih formacija (slubi), koje su formalno zaduene i ovlaene za izvravanje odgovarajue funkcije.Neformalan nain sastoji se u tome to svaka od organizacijskih formacija ima u svom funkcionisanju postupke iz svih osnovnih funkcija. Tako, npr. svaki organ upravljanja iako je formalno zaduen postupcima upravljanja mora te svoje postupke i da organizuje i da rukovodi njihovim izvravanjem i da kotrolie rad i rezultate i da informie. Isto tako i u organizovanju ima upravljanja, organizovanja i rukovoenja, izvravanja i kontrolisanja i intervenisanja. To je razlog to razgranienja u nadlenosti nisu dovoljno otra te dolazi do dupliranja nadlenosti ili do propusta u izvravanju pojedinih funkcija. Uzrok tome je i to ima sluajeva da isti ljudi obavljaju vie nego jednu od sloenih funkcija.2.1 Osnovne komponente organizovanja

Organizovanje se, pre svega, vezuje za aktivnosti. U tom smislu, organizovanje je proces koji se sastoji od: a) definisanja, grupisanja i struktuiranja aktivnosti; b) podele i alokacije uloga, a na osnovu grupisanja i struktuiranja aktivnosti; c) utvrivanja mera rezultata grupa i pojedinaca; d) utvrivanja pravila i sistema rada, ukljuujui komunikacije, odluivanje, reavanje konflikata.Koja je razlika izmeu organizovanja i organizacije? Prvo je proces, a drugo je socijalno grupisanje. Prvo se ne moe objasniti van konteksta drugog. Ako se analizira sistemski pristup organizaciji, u smislu da je to otvoreni socijalni sistem koji prima inpute iz okruenja, konvertuje ih i vraa odreeni autput (proizvod) u okruenje - onda je organizovanje - u sutini - jedan od procesa konverzije. Ako poemo od definicije da je organizacija svesno udruivanje u svrhu postizanja zajednikog cilja vidimo da za funkcionisanje organizacije nisu dovoljni samo ljudi (iako su oni prioritetni) nego da su potrebne mnoge druge stvari kojih ima mnogo po vrsti i koliini. Sve one mogu se svrstati u sledee osnovne komponente organizacije:a) direktne: radna snaga i predmeti rada,b) pomone: sredstva za rad, radni uslovi i metode rada,c) trine: potreba za radom i novana sredstva,d) razvojne: nauka.

2.2 Struktura i proces organizovanja

Da bi se organizovanje posmatralo kao proces, potrebno je razmotriti nekoliko osnovnih naela. Prvo, struktura mora da odraava ciljeve i planove, budui da se, iz njih izvode aktivnosti. Drugo, ona mora da odraava ovlaenja, koja ima uprava preduzea. Ovlaenja su, u nekoj organizaciji, drutveno determinisano pravo odluivanja po nahoenju; kao takve podlone su promenama.Tree, organizaciona struktura, kao i svaki plan, mora da odraava svoje okruenje. Kao to pretpostavke plana mogu da budu ekonomske, tehnoloke, politike, socijalne ili etike, takve mogu da bude i pretpostavke organizacione strukture. Ona mora da bude oblikovana tako da funkcionie, da doputa doprinose pripadnika grupe i da olaka ljudima efikasno postizanje ciljeva u promenama budunosti. Takva organizaciona struktura ne moe nikada da bude statina. Nema neke odreene organizacione strukture koja bi bila najbolja u svim moguim situacijama. Efikasna organizaciona struktura zavisi od situacije.etvrto, s obzirom da je organizacija popunjena ljudima mora se, pri grupisanju aktivnosti i stvaranju odnosa ovlaenja u okviru organizacione strukture, voditi rauna o ljudskim ogranienjima i obiajima. To ne znai da se organizaciona struktura mora oblikovati prema pojedincima umesto prema ciljevima i prateim aktivnostima. Meutim, vano je imati u vidu vrste ljudi koji ine organizaciju.

2.2.1Logika organizovanja

Postoji osnovna logika organizovanja. Iako su koraci 1 i 2 zapravo delovi planiranja, proces organizovanja se sastoji od sledeih est koraka:1. Utvrivanje ciljeva preduzea2. Formulisanje pomonih ciljeva, politika i planova3. Ustanovljavanje i klasifikovanje aktivnosti koje su potrebne da bi se ovi ostvarili4. Grupisanje tih aktivnosti imajui u vidu raspoloive ljudske i materijalne resurse i najbolji nain njihove upotrebe u datim okolnostima5. Delegiranje ovlaenja potrebnih za sprovoenje tih aktivnosti elniku svake grupe6. Horizontalno i vertikalno povezivanje grupa odnosima ovlaenja i tokovima informacija

2.2.2Neke pogrene odluke

Organizovanje ne podrazumeva krajnju specijalizaciju po zanimanjima zbog koje je u mnogo sluajeva rad nezanimljiv, dosadan i nepotrebno ogranien. Nema u organizaciji samoj po sebi niega to bi to nalagalo. Kada se kae da zadaci moraju da budu odreeni, to ne znai da oni moraju da bude ogranieni i mehaniki. Na organizatoru je da, imajui u vidu eljene rezultate, razmotri da li treba zadatke rastaviti na najmanje delove - kao kod tipine pokretne trake- ili ih treba odrediti dovoljno iroko da obuhvate konstrukciju, proizvodnju i prodaju maine. U svakoj organizaciji poslovi mogu da se odrede tako da dopuste malo ili nimalo line slobode odluivanja ili najire mogue odluivanje po nahoenju. Ne sme se zaboraviti da ne postoji neki najbolji nain organizovanja i da primena teorije organizacione strukture mora da vodi rauna o situaciji.

3. OSNOVNE VEZE ORGANIZOVANJA

U svakom preduzeu cirkuliu materijali, energija i informacije. Za to cirkulisanje postoje odgovarajue veze. Poto se sutina funkcionisanja sastoji u kretanju to svaki prekid veze znai i prestanak funkcionisanja a to za organizaciju moe da znai i prestanak postojanja. Zato je pravilno postavljanje i odravanje veza u svakoj organizaciji uslov za njeno pravilno funkcionisanje. Sa ekspanzijom organizacije veze postaju sve znaajnije i za regulisanje njenog funkcionisanja. To se vidi kod integrisanih preduzea i sve oiglednije dolazi do izraaja pri korienju raunara za regulaciju funkcionisanja organizacije. Nema regulacije bez informacije. I materijal i energija cirkuliu tek poto su informacijama odreene veze za njihovo cirkulisanje. Zato je za organizovanje organizacije prioritetno postaviti veze za cirkulaciju informacija. Informacije kao sredstvo za sporazumevanje tj. za odreivanje cirkulisanja i materijala i energije grupiemo u sledee grupe:1. Zadaci - nalozi,2. Zahtevi - uslovi,3. Saveti - upustva,4. Obavetenja - upoznavanja.Izvor zadataka predstavlja funkcija rukovoenja. Oni cirkuliu linijama koje su vidljive na organizacinoj emi i predstavljaju veze izmeu hijerarhijskih nivoa. Zato te veze nazivamo linijske veze. Zadatke daju rukovodioci a primaju izvrioci.Izvor saveta - uputstva je formalno neka komisija, odbor, struni savet, radniki savet i zato veze za njihovu cirkulaciju zovemo tapskim. Ove veze nisu vidljive u organizacionoj emi ali su za formalne savete propisane odrovarajuim organizacionim upustvima. Pored formalnih u svakoj organizaciji cirkuliu i neformalni saveti za koje nema ogranienja. Obavetenja (pokazatelji) kao informacije prenose injenino stanje. Za njihovu cirkulaciju slue sve pomenute veze u oba smera.

3.1Linijske veze

Svaki lan kolektiva vezan je linijskim odnosima na gore za svog prvog pretpostavljenog rukovodioca a na dole za svoje podreene saradnike. Ove veze vezuju odgovarajua radna mesta to ukazuje na to da ta radna mesta nemaju slobodu sporazumevanja po istim pitanjima mimo postavljene veze. Poto se samo po linijskim vezama mogu prenositi zadaci to znai da svakom radnom mestu moe davati zadatke samo jedan rukovodioc. Pored zadataka linijskim vezama se mogu prenositi i zahtevi i saveti. Ali za ova dva sredstva sporazumevanja ne vai iskljuivost linijske veze kao to to vai za zadatke. Podrazumeva se da zahtevi ne smeju da budu protivureeni. Izmeu glavnog rukovodioca i izvoaa postoje nii i vii rukovodioci preko kojih se vri sporazumevanje. Njihova radna mesta u linijskim vezama nazivamo hijerarhijskim stepenicama:- generalni direktor,- komercijalni direktor,- direktor prodaje,- ef prodaje,- samostalni referent izvoa,- samostalni referent za domae trite.Nalozi, zadaci, zahtevi i saveti razvrstavju se na svakoj stepenici da bi se lake prihvatili na sledeoj i da bi se podelili veom broju niih stepenica. Veliki broj stepenica produava trajanje procesa i poveava broj mesta na kojima se razrauju zadaci. Zato dolazi i do pogrenih nareenja i do pogrenih podataka. Da se broj stepenica ne bi poveavao jednom rukovodiocu se ograniava broj neposrednih saradnika. Poto se uspeno ne moe rukovoditi velikim brojem ljudi to je i taj broj ogranien na 5 do 7, to zavisi od organizacije preduzea.U linijskim vezama sarauju strunjaci iz iste struke ali razli ite kvali- fikovanosti. Time se obezbeuje da izvreni zadaci dolaze do jednog pretpostavljenog a sve izvetaje i podatke prvo prima neposedno pretpostavljeni koji je nadlean za sankcije.

3.2Funkcionalne veze

Kad organizacija postane toliko velika da jednoobrazno izvravanje poslova postane bitno i kad neposredni rukovodioc iz linijskih veza ne moe da bude odgovoran za sve vrste aktivnosti onda se iz njegove nadlenosti izdvajaju pojedine specijalistike funkcije i poveravaju posebnim specijalistima. Funkcionalne veze se javljaju izmeu specijalistikih slubi i svih ostalih u organizaciji. U takvoj vezi prema ostalim stoji na primer zdravstvena sluba, pravna sluba, sluba zatite na radu, vatrogasna sluba, sluba obezbeenja i sl. Pored postavljanja zahteva funkcionalnim vezama se mogu davati i saveti ali se ne mogu davati zadaci. U funkcionalnim vezama su partneri iz razliitih struka. Zato u njima nema pretpostavljenog ni podreenog. U izuzetnim sluajevima funkcionalnim vezama se mogu prenositi i zadaci ali ako su prethodno ispunjeni sledei uslovi:a) ovlaenje strune slube za izdavanje zadataka mora biti pismeno i izdato samo od zajednikog pretpostavljenog u linijskim vezama,b) to ovlaenje mora biti privremeno sa tano preciziranim opsegom i rokom,c) ono mora biti unaperd saopteno svima kojih se to tie.

3.3tapske veze

tapske veze se javljaju izmeu onih koji daju savete i onih koji primaju te savete. Zato se tapskim vezama ne prenose ni zahtevi ni zadaci. U tim odnosima ne postoje pretpostavljeni ni podreeni.Organizaciona forma tabova (ili grupe koje formiraju savet) moe biti stalna ili povremena. Stalnu formu predstavljaju struni kolegijum i svi forumi organa upravljanja.tabovi se esto formiraju i kao povremeni oblici koji traju samo toliko koliko traje i potreba za njihovim savetima. Tako na primer svaki radni sastanak ili dogovor moe pretstavljati organizacijski oblik taba. tabovi daju inicijativu putem saveta ili predlau postavljanje odnosno pomeranje granica inicijativama. Da bi to mogli lanovi tapskih grupa treba da prate razvoj svoje struke i razvoj drutva pa prouavanjem rada treba da iznalaze poboljanje u radu.Postoji izvesna pravilnost izmeu meusobnog pretvaranja zadataka, zahteva i saveta. Naime, saveti se mogu pretvarati u zahteve a ovi u zadatke ali se to ne moe u suprotnom smeru. Zadaci se ne mogu pretvarati ni u zahteve ni u savete.Za pretvaranje saveta u zahtev ili zahteve u zadatak ovlaen je smao neposredni rukovodilac ili prvi pretpostavljeni. Zato on moe davati i zadatke, postavljati zahteve i davati savete.

4. ZAKLJUAK

Organizovanje je aktivnost menadmenta koja obezbeuje skladno povezivanje ljudi koji pribavljaju, rasporeuju i koriste sredstva za rad i materijal u cilju uspenog poslovanja preduzea. Organizovanje se zasniva na podeli rada izmeu uesnika u procesu poslovanja preduzea. Na toj osnovi ukupno poslovanje preduzea rasporeuje se na pojedine grupe radnika, a zatim i na pojedince. Time se postie specijalizovanje grupe i pojedinaca za odreene poslove, ime se omoguuje poveanje efikasnosti ukupnog poslovanja. Meutim, tako nastala podela rada nuno iziskuje koordinaciju izmeu radnih grupa, ali i izmeu pojedinaca u radnim grupama, pa se u nadlenosti organizovanja javljaju i aktivnosti koordinacije. Efikasnost koordinacije obezbeuje se postizanjem odgovarajueg autoriteta rukovodilaca. To podrazumeva nadlenost rukovodilaca u koordiniranju poslova grupa i pojedinaca, ali i njihovu odgovornost za uspeh delova i celine preduzea. Funkcija organizovanja predstavlja aktivnost svojstvenu preduzeu kao dinamikom poslovnom sistemu. Organizacioni sistem preduzea deluje svojom unutranjom snagom, koja se podstie ciljevima njegovog poslovanja, a potie od ljudskog elementa u njegovoj strukturi. Preduzeu je svojstveno da stalno usavrava i razvija svoje poslovanje. Organizovanje se ispoljava i kao svesna priprema aktivnosti preduzea i njena uloga dolazi do izraaja neposredno po utvrivanju ciljeva poslovanja.

LITERATURA

1. http://studenti.rs/skripte/ekonomija/organizovanje-kao-funkcija-menadzmenta/ (17.1.2015)2. http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-menadzment-organizovanje (17.1.2015)3. http://www.seminarski-diplomski.co.rs/MENAZMENT/OsnoviMenadzmenta-.html (18.1.2015)4. http://www.diplomski-rad.com/201007243523/MENADZMENT/seminarski-diplomski-rad-menadzment-organizovanje-kao-funkcija-menadzmenta.html (18.1.2015)

14