I godina / I semestar UPRAVLJANJE ODRŽAVANJEM … · 2020. 11. 30. · Predavanje VI - Koncepti ekonomske analize 01.12.2020. UPRAVLJANJE ODRŽAVANJEM SAOBRAĆAJNICA ... •Potrošnja

Predavanje VI - Koncepti ekonomske analize

01.12.2020.

UPRAVLJANJE ODRŽAVANJEM SAOBRAĆAJNICA šk. 2020/21 god. v.prof.dr Goran Mladenović, dipl.inž. 1

Beograd, 2020.

Sva autorska prava autora prezentacije i/ili video snimaka su zaštićena. Snimak ili prezentacija se mogu koristiti samo za nastavu na daljinu studenta Građevinskog

fakulteta Univerziteta u Beogradu u školskoj 2020/2021 i ne mogu se koristiti za druge svrhe bez pismene saglasnosti autora materijala.

Univerzitet u Beogradu – Građevinski fakultet

www.grf.bg.ac.rs

Studijski program: GRAĐEVNARSTVO – Diplomske akademske studije

Modul: PUTEVI, ŽELEZNICE I AERODROMI

Godina/Semestar: I godina / I semestar

Naziv predmeta (šifra): UPRAVLJANJE ODRŽAVANJEM SAOBRAĆAJNICA (M2S1US)

Nastavnik: Goran Mladenović

Naslov predavanja: Koncepti ekonomske analizeDatum : 01.12.2020.

Pitanja & Odluke (1)

• Da li je projekat ekonomski opravdan? Da li su koristi veće od

troškova?

• Koja je najbolja investicija ako imamo set mogućih alternativa koje se

međusobno isključuju?

• Ako je budžet ograničen, kako rangirati moguće projekte?

• Kada treba neki put da bude izgrađen ili asfaltiran?

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu 2


01.12.2020.


Pitanja & Odluke (2)

• Koji standard izgradnje (poprečni profil) treba primeniti?

• Koji nivo i/ili frekvencija tretmana održavanja su optimalni?

• Da li treba primeniti faznu izgradnju?

• Da li su potrebni komplementarni projekti da bi izgradnja puta bila

opravdana?


Vrednovanje

• Vrednovanje projekata se zasniva na modelima za:

a) Predviđanje promena

b) Analizu tih promena



01.12.2020.


Komponente ekonomske analize (1)

• Troškovi i koristi se izražavaju u monetarnim jedinicama

• Troškovi izgradnje i održavanja puta se porede sa procenjenim

direktnim primarnim koristima korisnika puteva i upravljača (Direkcije

za puteve)

• Sekundarne koristi se najčešće ignorišu

• Ekonomske cene se uzimaju kao konstantne


Komponente ekonomske analize (2)

• Troškovi i koristi se procenjuju tokom analiziranog perioda (obično

između 10 i 20 godina)

• Vrednost koristi u budućnosti se smanjuje sa protokom vremena

primenom diskontne stope

• Koristi i troškovi se upoređuju primenom ekonomskih kriterijuma kao

što su NPV, IRR, ...



01.12.2020.


Primena ekonomskih troškova

• U ekonomskoj analizi se koriste EKONOMSKI troškovi, a ne

FINANSIJSKI

Potrebno je korigovati finansijske troškove:

• Isključiti sve takse, dažbine i subvencije

• Primeniti diskontnu stopu koja se koristi za planiranje, a ne tržišnu

kamatnu stopu

• Ukoliko je vrednost lokalne valute previsoka, korigovati vrednost

uvoza i izvoza na više

• Realno vrednovati radnu snagu, a ne prema minimalnim nadnicama


Koristi od investicije u puteve

Promene u troškovima odvijanja saobraćaja nastaju zbog:

•Bolje ravnosti puta

•Kraće distance putovanja

•Veće brzine

•Bolje prohodnosti i smanjenih problema sa odvijanjem saobraćaja

•Promene moda saobraćaja



01.12.2020.


Troškovi projekta

• Upravljanje (uključujući projektovanje i nadzor)

• Rad

• Oprema

• Materijali

• Zemljište, preseljenje, zaštita okoline


Primarni efekti (1)

• Smanjeni operativni troškovi vozila (VOC)

• Gorivo i mazivo

• Održavanje vozila

• Amortizacija

• Potrošnja pneumatika• Troškovi posade

• Režija

• Smanjeno vreme putovanja

• vozači, putnici i roba



01.12.2020.


Primarni efekti (2)

• Promene u troškovima održavanja puteva

• Promene u stopama saobraćajnih udesa

• Povećan obim putovanja

• Uticaji na okolinu

• Promena vrednosti transportovane robe


Sekundarni efekti

• Promene u poljoprivrednoj proizvodnji

• Promene u uslugama

• Promene u industrijskoj proizvodnji

• Promene u ponašanju potrošača

• Promene u vrednosti zemljišta

• Promene u prihodima



01.12.2020.


Koristi sa aspekta korisnika

• Obuhvata primarne koristi

• Prednosti: Jednostavan pristup, baziran na troškovima i saobraćaju, i zavisi od predviđanja saobraćaja

• Nedostaci: Možda ne obuhvata kritične faktore koji se odnose na ruralni i društveni razvoj


Normalne i generisane koristi od saobraćaja


C1

C2

T1 T2 Saobraćaj

Troškovi

Kriva zahteva(Promena saobraćaja sa troškovima)

Ukupne koristi =

Dodatne koristi usledgenerisanog saobraćaja

+

Uštede u troškovima usledNormalnog saobraćaja i rasta

Normalni Generisani


01.12.2020.


Koristi od generisanog saobraćaja

Koristi od saobraćaja generisanog investicijom u putnu infrastrukturu se tradicionalno ocenjuju kao:

Polovina razlike u troškovima saobraćaja

Stoga su ukupne koristi usled smanjenja troškova saobraćaja

= Generisani obim saobraćaja x Promena u troškovima saobraćaja po km x Rastojanje x 1/2


Koristi iz ugla proizvođača

• Obuhvata sekundarne koristi

• Prednosti: Koncentriše se na promene u poljoprivrednoj proizvodnji (ključna ekonomska aktivnost u ruralnim područjima)

• Nedostaci: Nema pouzdanog načina za predviđanje• studije uticaja daju vrlo različite rezultate

• može se bazirati na analizi cena poljoprivrednih proizvoda, ali to u praksi najčešće nije slučaj; zahteva vrlo detaljna istraživanja.

• Za većinu projekata samo se procene!



01.12.2020.


Razmatranje koristi u ekonomskoj analizi

• Bilo koja ekonomska analiza mora da maksimalno obuhvati sve koristi

• Ali ne sme da uračunava koristi višestruko. Ne treba dodavati primarne i sekundarne koristi (npr. promene u vrednosti zemljišta dodati na promene u troškovima saobraćaja)

• U tržišnoj ekonomiji analiza koristi iz ugla korisnika (koja se i koristi u HDM) je dovoljna


Ekonomska poređenja

• Ekonomska analiza uključuje upoređenje alternativa “sa” i “bez”

projekta

• Za OBE alternative prave se predviđanja saobraćaja, stanja i efekata

održavanja put(ev)a i VOC-a

• Nerealna alternativa “bez projekta” (npr. sa nerealno malim

održavanjem) može dati pogrešne rezultate

• Treba analizirati više alternativa “Sa projektom” kako bi se dobilo

najbolje rešenje



01.12.2020.


Kategorije saobraćaja

• Normalni saobraćaj: Postojeći saobraćaj sa rastom koji će se desiti u oba slučaja, bez i sa investicijom

• Preusmeren saobraćaj: Saobraćaj preusmeren sa drugog puta sa istim početnim i krajnjim odredištem, kao rezultat investicije

• Generisani saobraćaj: Saobraćaj povezan sa postojećim korisnicima koji koriste put češće ili duže nego pre investicije

• Indukovan saobraćaj: Saobraćaj “privučen” na predmetni put usled povećane ekonomske aktivnosti u uticajnoj zoni puta prouzrokovanoj investicijom


Koristi od investicije

Uštede u troškovima saobraćaja za postojeći (normalni) saobraćaj =

Obim normalnog saobraćaja x

Promena u troškovima saobraćaja po km x Rastojanje

Najveće promene u troškovima usled:

a) promene MODA saobraćaja

b) smanjenog VREMENA putovanja

c) smanjenog VOC-a



01.12.2020.


Koristi od promene moda saobraćaja


C1

C2C3

T1 T2 T3Saobraćaj

Troškovi

Kolica

Kamion

Poboljšan put

Odnos efikasnosti troškova i standarda puta


95% of year, access established


Maintenance for roughness reduction

Maintenance expenditure $/km0

Marg

inal pro

duct

ivity



Maintenance for roughness reduction

Maintenance expenditure $/km0

Marg

inal pro

duct

ivity

Troškovi održavanja , $/km

Održavanje radi poboljšanja ravnosti

95 % tokom godine, uspostavljen pristup

99 % tokom godine, uspostavljen pristup

Mar

gin

aln

a p

rod

ukt

ivn

ost


01.12.2020.


Koristi od razvoja

Koristi od razvoja proizilaze iz kombinacije povećanog saobraćaja i smanjenih troškova saobraćaja

Koristi takođe mogu da obuhvate:• Povećanu poljoprivrednu proizvodnju• Poboljšan nivo usluga• Povećanu industrijsku aktivnost


Procena koristi

Normalni saobraćaj: putovanjaN * d1 * (VOC1- VOC2)

Preusmeren saobraćaj:

putovanjaD * ((d1 * VOC1)-(d2*VOC2))

Generisan i indukovan saobraćaj:

putovanjaG * d2 * (VOC1- VOC2)/2

d1 = postojeća dužina puta

d2 = nova dužina puta

VOC1 = troškovi vozila po km “bez” investicije

VOC2 = troškovi vozila po km “sa” investicijom

VOC se odnosi na svaku deonicu puta i njeno stanje u određenom trenutku vremena



01.12.2020.


Kriterijumi za ekonomsko odlučivanje (1)

• Neto sadašnja vrednost

NPV = (B1- C1)/(1 + i) + (B2- C2)/ (1 + i)2 + …+ (Bn- Cn)/(1 + i )

n

• Interna stopa rentabilitetaDa bi se odredila IRR, rešiti prethodnu jednačinu po “i” tako da je NPV = 0

B1, B2…Bn = Koristi u godinama 1, 2 … n

C1, C2…Cn = Troškovi u godinama 1, 2 …. n

i = Diskontna stopa

n = Dužina perioda analize (horizont planiranja)



• Odnos Neto sadašnja vrednost / Investicioni troškoviNPV/ C = NPV/Ci

• Povraćaj u prvoj godiniFYRR = (B1- C1) / CiB1 , C1 = Koristi i troškovi u prvoj godini nakon izgradnje (radova)

Ci = Investicioni troškovi

• Period povraćaja investicije



01.12.2020.



NPV IRR3 NPV/C FYRR

Ekonomska validnost projekta V.Dobro V.Dobro V.Dobro Loše

Međusobno isključivi projekti V.Dobro Loše Dobro Loše

Pravovremenost projekta Zadov. Loše Loše Dobro

Analiza projekta1 Loše V.Dobro Dobro Zadov.

Pod budžetskim ograničenjem2 Zadov. Loše V.Dobro Zadov.

Napomene:

1. Proveriti osetljivost na promene ključnih parametara (analiza osetljivosti)

2. Sa inkrementalnom analizom

3. IRR može biti neodređena, sa jednim ili više rešenja.


Proračun sadašnje vrednosti


0

1

2

3

4

5

6

7

Period TokA0

A5

PV(A0) = A0

PV(A5) = A5 / (1 + i )5

PV(Aj) = Aj / (1+ i )j

i = diskontna stopa

Aj = iznos u godini “j”

PV(Aj) = sadašnja vrednost od “Aj”


01.12.2020.


Sadašnja vrednost pri diskontnoj stopi od 12 %


1.00 u godini 1 = 1.00 u godini 1

2 = 0.89 u godini I

3 = 0.80 u godini 1

4 = 0.71 u godini 1


6 = 0.57 u godini 1

7 = 0.51 u godini 1

8 = 0.45 u godini 1

9 = 0.40 u godini 1




Diskontna stopa

• Profitna stopa u javnom sektoru, tj. stopa povraćaja na investicije javnog sektora

• Diskontnu stopu treba da određuje državna institucija zadužena za planiranje

• Svetska banka tradicionalno ne sračunava diskontnu stopu za svaki projekat, već uzima od 10 do 12 % kao okvirnu cenu kapitala u zemljama u razvoju

• U Srbiji se uzimalo od 8 do 12 %• Najnovija preporuka Svetske banke je da diskontna stopa bude

jednaka dvostrukoj stopi rasta BDP-a



01.12.2020.


Odnos diskontne i kamatne stope


Diskontna stopa u US je oko 4%

Preporučena diskontna stopa u Srbiji

• Uredba o upravljanju kapitalnim projektima („Službeni glasnik RS 51/2019)

• Preporučene diskontne stope i dužine perioda analize za kapitalne projekte za izradu studija izvodljivosti za fiskalnu 2021. godinu:

• Preporučena „društvena“ diskontna stopa: 7%



01.12.2020.


NPV i IRR

• Neto sadašnja vrednost (NPV) projektne alternative u odnosu na alternativu bez projekta je suma diskontovanih godišnjih neto koristi

• Interna stopa rentabiliteta (IRR) je diskontna stopa pri kojoj je NPV jednaka nuli.


Pravila za odlučivanje na osnovu NPV

1. Ako je NPV pozitivna, za izabranu diskontnu stopu, onda je alternativa prihvatljiva.

2. Ako je NPV negativna, za izabranu diskontnu stopu, onda je alternativa neprihvatljiva.

3. Ako je NPV jednaka nuli, za izabranu diskontnu stopu, onda je alternativa neodređena u odnosu na alternativu bez projekta



01.12.2020.


Proračun NPV i IRR (1)


Diskontna stopa (i) 12.0%

GodinaInvesticije ili

troškoviProfit ili koristi

Neto koristiFaktor sadašnje

vrednostiSadašnja vrednost

Diskontna stopa

NPV

a b c d = c - b e=1/(1+i)^a f=e*d 0.0% 7500

3.0% 6326

0 10000 0 -10000 1.0000 -10000 6.0% 5281

1 0 6500 6500 0.8929 5804 9.0% 4347

2 0 3000 3000 0.7972 2392 12.0% 3508

3 0 3000 3000 0.7118 2135 15.0% 2752

4 0 5000 5000 0.6355 3178 18.0% 206821.0% 1447

Total 10000 17500 7500 3508 24.0% 881

27.0% 365

NPV 3508 30.0% -109

33.0% -544

IRR 29.3% 36.0% -944

39.0% -1315

42.0% -165745.0% -1975

48.0% -2271

IRR

Proračun NPV i IRR (2)


-4000

-2000

0

2000

4000

6000

8000

0.0% 10.0% 20.0% 30.0% 40.0% 50.0% 60.0%

Discount Rate (%)

Net P

resent V

alu

e (

M$)

NPV at 12% Discount Rate

Internal Rate of Return

Interna stopa rentabiliteta

NPV pri diskontnoj stopi od 12 %

Diskontna stopa (%)

Ne

to s

ad

ašn

ja v

red

no

st (

mil.

$)


01.12.2020.


NPV u odnosu na IRR


-4000

-2000

0

2000

4000

6000

8000

10000

0.0% 10.0% 20.0% 30.0% 40.0% 50.0% 60.0%

Discount Rate (%)

Net P

resent V

alu

e (

M$)

NPV at 12% Discount Rate

Internal Rate of Return

NPV pri diskontnoj stopi od 12 %

Interna stopa rentabiliteta

Ne

to s

ad

ašn

ja v

red

no

st (

mil.

$)

Diskontna stopa (%)

� Alternative ne moraju biti rangirane na isti način prema IRR iNPV

� Uvek koristiti NPV za upoređenje projektnih alternativa

Višestruka IRR


godinaneto

koristi

0 -500

1 1150

2 -660

NPV ori 12 % 0.64

IRR 1 10%

IRR 2 20%

Diskontna

stopaNPV

0.0% -10.0

2.0% -6.9

4.0% -4.4

6.0% -2.5

8.0% -1.0

10.0% 0.0

12.0% 0.6

14.0% 0.9

16.0% 0.9

18.0% 0.6

20.0% 0.0

22.0% -0.8

24.0% -1.8

26.0% -3.0

28.0% -4.4

30.0% -5.9

-12.0

-10.0

-8.0

-6.0

-4.0

-2.0

0.0

2.0

0% 2% 4% 6% 8% 10% 12% 14% 16% 18% 20% 22% 24% 26% 28% 30%

Net

o s

adaš

nja

vre

dno

st (M

$)

Diskontna stopa (%)


01.12.2020.


Bez rešenja za IRR


godinaneto

koristi

0 200

1 300

2 350

NPV ori 12 % 747

IRR 1 #NUM!

Diskontna

stopaNPV

0.0% 850.0

2.0% 830.5

4.0% 812.1

6.0% 794.5

8.0% 777.8

10.0% 762.0

12.0% 746.9

14.0% 732.5

16.0% 718.7

18.0% 705.6

20.0% 693.1

22.0% 681.1

24.0% 669.6

26.0% 658.6

28.0% 648.0

30.0% 637.9

0.0

100.0

200.0

300.0

400.0

500.0

600.0

700.0

800.0

900.0

0% 2% 4% 6% 8% 10% 12% 14% 16% 18% 20% 22% 24% 26% 28% 30%

Net

o s

adaš

nja

vre

dn

ost

(M$)

Diskontna stopa (%)

Identična IRR


Projekat 1 Projekat 2

0 -1000 1000

1 1250 -1250

NPV ori 12 % 116 -116

IRR 25% 25%

Diskontna

stopaProjekat 1 Projekat 2

0.0% 250.0 -250.0

2.0% 225.5 -225.5

4.0% 201.9 -201.9

6.0% 179.2 -179.2

8.0% 157.4 -157.4

10.0% 136.4 -136.4

12.0% 116.1 -116.1

14.0% 96.5 -96.5

16.0% 77.6 -77.6

18.0% 59.3 -59.3

20.0% 41.7 -41.7

22.0% 24.6 -24.6

24.0% 8.1 -8.1

26.0% -7.9 7.9

28.0% -23.4 23.4

30.0% -38.5 38.5

godinaneto koristi

-300.0

-200.0

-100.0

0.0

100.0

200.0

300.0

0% 2% 4% 6% 8% 10% 12% 14% 16% 18% 20% 22% 24% 26% 28% 30%

Net

o s

ad

ašn

ja v

red

no

st (M

$)

Diskontna stopa (%)


01.12.2020.


0

20

40

60

80

100

120

0 20 40 60 80 100 120

Costs

Benefits

A lternative A

Alternative BAlternativa B

Alternativa A

Troškovi

Kor

isti

Odnos troškova i dobiti


0

1

2

3

4

5

6

7

8

0 20 40 60 80 100 120

Costs

Net B

enefits

(N

PV

)

Alternative A

Alternative BAlternativa B

Alternativa A

Troškovi

Ne

to k

ori

sti (

NP

V)

Odnos neto koristi i troškova (Anvelopa ekonomske efikasnosti)



01.12.2020.


Upoređenje alternativa

• Kada se upoređuju projektne alternative, Neto sadašnja vrednost se koristi za izbor optimalne (alternativa sa najvećom NPV)

• Interna stopa rentabiliteta (IRR) ili odnos koristi i troškova (B/C) se ne preporučuju za poređenje alternativa


NPV za razl. Alt.0.03.76.75.5

Optimalna alternativa:Najveća NPVProject

Rangiranje projekata

• Kada se upoređuju ekonomski prioriteti za različite projekte, preporučeni indikator je odnos NPV i investicionih troškova


Izabrane Alternative

Ojačanje

Presvlačenje

Ojačanje

NPV/ tr.investicije

8.4

5.2

2.1

P

R

I

O

R

I

T

E

T


01.12.2020.


Jednostavna metodologija za izbor alternativa u uslovima budžetskog ograničenja


Projekti Odnos NPV/inv.

8.4

5.2

4.0

1.5

0.5

P

R

I

O

R

I

T

E

T

Investicija

2.0

3.0

5.0

2.0

10.0

Available Budget

Budžetsko ograničenje

Izabrane Alternative

Ojačanje

Presvlačenje

Ojačanje

Presvlačenje

Ojačanje

NPV

16.8

15.6

20.0

3.0

5.0

Optimizacija u uslovima budžetskogograničenja

Analizira sve moguće kombinacije projekat-alternativa kako be našla kombinacija sa najvećim NPV na celoj mreži za dato budžetsko ograničenje

P = Broj projekata

A = Broj alternativa

C = Broj mogućih kombinacija

C = AP


Projekti Alternative

Available Budget

NPV

0.03.76.75.5

0.02.01.03.5

0.05.42.13.2


01.12.2020.


HDM-4 Primer optimizacije (1)


Alternativa NPVTroškovi

A 42B 75C 87

Alternativa NPVTroškovi

A 31B 63C 85

Deonica 1

Deonica 2

Koji projekat-alternativu treba preporučiti ako je budžet ograničen na 5?



0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

0 1 2 3 4 5 6 7 8

Cost

Section 1 Section 2

AA

B B

C

C


01.12.2020.


0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

0 2 4 6 8 10 12 14

Cost

Network

1-A, 2-A

1-A, 2-B

1-A, 2-C

1-B, 2-C

1-C, 2-C



Kombinacija projektnih alternativa koja maksimizira NPV na nivou mreže

Primer - projekti rehabilitacije puteva u SrbijiZahteva se analiza troškova i dobiti i da se odrede sledeći ekonomskiindikatori:

• Uštede u troškovima eksploatacije vozila (mil. €)

• Uštede u vremenu putovanja (mil. €)

• Uštede u smanjenju broja saobraćajnih nezgoda (mil. €)

• Internu stopu rentabiliteta (EIRR у %)

• Neto sadašnju vrednost (NPV u mil. €) za niz diskontnih stopa (8%, 10% i 12%);

• Odnos Neto sadašnje vrednosti i ulaganja (NPV/CAP).



01.12.2020.


Vrednovanje pre & posle

• Vrednovanje pre. Vrednovanje se radi pre izvođenja projekta (pre investicije) u uslovima kada je sve nesigurno.

• Vrednovanje posle. Vrednovanje posle može biti urađeno npr. 5 godina posle izvođenja projekta. Investicija i prvih 5 godina sainvesticijom su poznati.

• Slučaj bez investicije, kao i preostali period sa investicijom sunepoznati.

• U oba slučaja potrebni su modeli predviđanja i evaluacije da bi se došlo do odgovora.

• Mi nikada ne možemo u potpunosti biti sigurni u pogledu vrednostiinvesticije!


Analiza osetljivosti

• Posledice promene ulaznih parametara

• Troškovi investicije (npr. +15%)• Stopa rasta saobraćaja (npr. = nula)• Generisani saobraćaj (npr. = nula)• Vrednost vremena (npr. = nula)

• A = promena inv. troškova (npr. +15%)• B = smanjenje koristi korisnika puteva (npr. -15%)• C = A i B zajedno



01.12.2020.


Analiza osetljivosti - Primer projekti rehabilitacije puteva u SrbijiProjektnim zadacima se zahteva analiza osetljivosti za sledeće slučajeve:

• Smanjenje obima saobraćaja za 20%

• Povećanje troškova radova za 20%;

• Smanjenje obima saobraćaja za 20% uz povećanje troškova radova za 20%.


Documents

I godina / I semestar UPRAVLJANJE ODRŽAVANJEM … · 2020. 11. 30. · Predavanje VI - Koncepti ekonomske analize 01.12.2020. UPRAVLJANJE ODRŽAVANJEM SAOBRAĆAJNICA ... •Potrošnja