GrInfIld STrAnE dIrEKTnE InvESTICIJE U SrbIJI Centar za liberalno

GrInfIld STrAnE dIrEKTnE InvESTICIJE U SrbIJI

Centar za liberalno-demokratske studije

Boris Begović, Boško Mijatović, Marko Paunović i Danica Popović Grinfild strane direktne investicije u Srbiji

© Centar za liberalno-demokratske studije 2008

Izdavač Centar za liberalno-demokratske studije

Za izdavača Boris Begović

Štampa Akademija, Beograd

Tiraž 500

ISBN 978-86-83557-46-2

2008.

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

339.727./.24 (497.11) 351.712 : 69 (497.11)

GRINFILD strane direktne investicije u Srbiji / Boris Begović … [et al.]. – Beograd : Centar za liberalno-demokratske studije, 2008 (Beograd : Akademija). – 111 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm.

Tiraž 500. – Glosarijum: str. 101–107. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 109–111.

ISBN 978-86-83557-46-2

1. Begović Boris [autor] a) Иностране инвестиције – Србија b) Инвестициони објекти – Србија

COBISS.SR-ID 150001420

Boris BegovićBoško MijatovićMarko PaunovićDanica Popović

GrInfIld STrAnE dIrEKTnE InvESTICIJE U SrbIJI

Ovu monografiju je finansijski podržala kompanija Vip mobile d.o.o. Stavovi izneseni u ovoj knjizi su isključivo stavovi autora i oni ne moraju da budu i stavovi

kompanije Vip mobile d.o.o.

Predgovor

Gotovo da niko ne sumnja u tvrdnju da grinfild strane direktne investicije (SDI) predstavljaju jednog od osnovnih pokretača privrednog rasta u mnogim zemljama u svetu, naročito onima koje su u tranziciji. Ideja na kojoj se zasniva ova monografija je da se istraže četiri osnovna pitanja vezana za grinfild SDI. Prvo, da se istraže osnovne činjenice i da se pruže osnovne informacije o grinfild SDI uopšte, u našem regionu i u samoj Srbiji. Drugo, da se ispitaju direktni efekti grinfild SDI na privredni rast i rast produktivnosti. Treće, da se ispitaju indirektni efekti (efekti prelivanja) na privredni rast i rast produktivnosti. Konačno, da se istraži koji su to preduslovi za privlačenje SDI u pogledu državnih politika i institucija zemlje domaćina. Zahvalni smo kompaniji Vip mobile d.o.o. koja je podstakla i podržala ovo istraživanje. Gotovo da i ne treba napomenuti da stavovi izneseni u ovoj knjizi predstavljaju isključivo stavove autora i oni ne moraju da budu i stavovi kompanije Vip mobile d.o.o.

Beograd, 10. juni 2008.

Boris BegovićBoško MijatovićMarko PaunovićDanica Popović

Sadržaj

Predgovor 5

Glava I SDI i grinfild SDI: osnovni podaci 9

Glava II Direktni efekti grinfild SDI 37

Glava III Efekti prelivanja grinfild SDI 55

Glava Iv Poslovno okruženje za SDI 75

Glava v Zaključak 95

Glosarijum 101

literatura 109

Glava I SDI i grinfild SDI: osnovni podaci

11 Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci

1. Evo lu ci ja to ko va SDI u sve tu

Na kon če ti ri uza stop ne go di ne ubr za nog ra sta, SDI su to kom 2007. po ra sle čak za 10% i ta ko do sti gle re kord iz 2001. go di ne od 1,4 bi li o na USD. Ogro man pad SDI pr ven stve no se mo že pri pi-sa ti re ce si ji u ame rič koj pri vre di, ko ja je go to vo pre po lo vi la pri liv SDI u raz vi je ne i ne raz vi je ne ze mlje u Azi ji i La tin skoj Ame ri ci. Pri vre de u tran zi ci ji pad je za o bi šao i one su za be le ži le rast od 56% u 2006. go di ni, do sti gav ši 5% od ukup nih pri li va SDI u 2007. go di ni.

Sje di nje ne Dr ža ve po vra ti le su svo ju po zi ci ju naj ve će po je di nač ne ze mlje-do ma ći na za SDI u sve tu, sa 17% ukup nih pri li va SDI. Evrop ska uni ja (EU 25) či ni la je 45% ukup nih pri li va SDI u 2006. go di ni, dok je Ja pan po pr vi put od 1989. go di ne za be le žio ne ga ti van ne to pri liv. Ki na i Hong Kong (sa 6%, od no sno 3,2% ukup nih svet skih pri li va SDI) osta ju vo de će de sti na ci je me đu azij skim ze mlja ma u raz vo ju. In di ja je ta ko đe za be le ži la re kord ne pri li ve, ali sa 1,6% ukup nih pri li va SDI i da lje ozbilj no za o sta je za svo ja dva azij ska kon ku ren ta. No ve čla ni ce EU Ma đar ska, Polj ska i Če ška kon stant no pri vla če 22-28 mi li jar di SDI u USD, sme nju ju ći se na po zi ci ja ma u

Sli ka 1 Stra ne di rekt ne in ve sti ci je po re gi o ni ma, 1980–2011.

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

2004

2003

2002

2001

2000

1999

1998

1997

1996

1995

1994

1993

1992

1990

1989

1988

1987

1986

1985

1984

1983

1982

1981

1980

1600

1400

1200

1000

800

600

400

200

0

mlr

d. U

Sd

Ukupan priliv SdI u svetu

Zemlje brzog privrednog rasta

Zemlje u razvoju

Privrede u tranziciji

2008-2011. prognoza

Iz vor: UN CTAD-ov Iz ve štaj o in ve sti ci ja ma, no vem bar 2007. go di ne i EIU, 2007.

12Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji

Ta be la 2 Grin fild (no vi) SDI pro jek ti u sve tu, ze mlje naj ve ći pri ma o ci 2005-2006.

2005.broj projekata

Udeo u ukupnom broju u svetu (%)

2006.broj projekata

Udeo u ukupnom broju u svetu (%)

Me đu go di šnji % pro me ne

Kina 1,237 11,84 1.378 11,66 11,4

Indija 590 5,65 979 8,29 65,9

SAd 563 5,39 725 6,14 28,8

UK 633 6,06 668 5,65 5,5

francuska 489 4,68 582 4,93 19,0

rusija 511 4,89 386 3,27 -24,5

rumunija 261 2,50 362 3,06 38,7

nemačka 271 2,59 333 2,82 22,9

Poljska 271 2,59 324 2,74 19,6

bugarska 140 1,34 286 2,42 104,3

Iz vor: Lo co mo ni tor me seč ni in ve sti ci o ni glo bal ni pre gled (MIM) iz da nje, 2007. go di na

Ta be la 1 Di na mi ka pri li va SDI, 2001-2011.

2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.

Me đu go di šnji % pro me ne

-41 -25 -8,8 29,6 33,1 37,4 10,5 -4,6 4,5 4,5 4,4

Izvor: EIU, 2007.


okvi ru gru pe (po je di no sti o to ko vi ma SDI pri ka za ne su u ta be la ma A1 – A6 u Do dat ku uz ovo po gla vlje).

Po sle du gog pe ri o da uspo re nog ra sta, struk tu ra SDI po sek to ri ma na kon 2001. go di ne po če la je da evo lu i ra, ka da su SDI u pri mar nom sek to ru po če le da ra stu sa 2% u 2001. na 18% u 2006. go di ni. Ova kav raz voj do ga đa ja po kre nut je pr ven stve no vi so kim ra stom ki ne ske pri vre de i oči gled no odr ži vom ra stu ćom tra žnjom za naf tom i ga som u sred njo roč nom pe ri o du. Ali, sek tor uslu ga osta je glav no od re di šte SDI u sve tu, iako je nji hov udeo opao sa 74% na 54% ukup nih in ve sti ci ja. Fi nan-sij ske uslu ge, te le ko mu ni ka ci je i po slo vi sa ne kret ni na ma za be le ži li su naj vi ši kon ti nu el ni rast kroz či tav ovaj pe riod. Ka da se ana li zi ra po in du strij skim gra na ma, me đu pr vih de set in du strij skih gra na su soft ver ske i IT uslu ge (11% svih SDI pro je ka ta), fi nan sij ske uslu ge (7,5%), pre hram be ni pro iz-vo di i du van (5,7%), po slov ne uslu ge (5,34%), ko mu ni ka ci je (4,21%), itd.1

Tek ka da se me ri bro jem grin fild in ve sti ci ja, naj di na mič ni je pri vre de sve ta – Ki na i In di ja – do spe va ju na vrh li ste. Če ti ri tran zi ci o ne pri vre de, uklju ču ju ći Ru si ju, Ru mu ni ju, Polj sku i Bu gar sku, ta ko đe su me đu de set naj ve ćih ze ma lja pri ma la ca u sve tu, što uka zu je na pri vlač nost ovog re gi o na za in ve sti to re.

Glav na de sti na ci ja grin fild in ve sti ci ja su ze mlje u raz vo ju i tran zi ci o ne pri vre de, dok u raz vi je nom sve tu glav ni ob lik SDI i da lje osta ju spa ja nja i pri pa ja nja (Mer gers and Ac qu si ti ons, M&A).2 Pre ma an ke ti EIU (Eco no mist In te li gen ce Unit) spro ve de noj me đu mul ti na ci o nal nim kor po ra ci ja ma (MNC), grin fild in ve sti ci je će i da lje bi ti nji hov glav ni put za in ve sti ra nje na tr ži šti ma u na sta ja nju u na red nih pet go di na. M&A za o sta ju i pro ce nat onih ko ji su na ve li M&A kao iza bra ni na čin in ve sti ra nja na ma nje raz vi je nim tr ži šti ma je za be le žio sa mo bla gi rast u prog no za ma za pe riod 2007-11. Prog-no ze ra sta SDI uka zu ju na ukup no uspo ra va nje i no mi nal ni pad u 2008. go di ni pre po nov nog ra sta u pe ri o du 2009-11. ko je do vo di do po ve ća nja go di šnjih to ko va SDI na 1,6 bi li o na USD.

1 de talj ni po da ci se mo gu na ći u Ta be li A2 u do dat ku uz ovo po gla vlje.2 „Mo gu se raz li ko va ti dva glav na ob li ka SdI: grin fild SdI je no va in ve sti ci ja ko ja se vr ši ta ko što se osni va no va

po dru žni ca u ino stran stvu, dok se pre ko gra nič na M&A od no se na pro me nu kon tro le nad imo vi nom i po slo-va njem spo je nih ili pri po je nih pred u ze ća. U pre ko gra nič nom spa ja nju fir mi imo vi na i po slov ne ak tiv no sti dve fir me se udru žu ju u ci lju stva ra nja no vog su bjek ta nad ko jim kon tro lu ima tim iz jed ne ili iz obe fir me. Kod pre ko gra nič ne akvi zi ci je se kon tro la nad imo vi nom i po slo va njem pre no si sa jed nog pred u ze ća na dru go (stra-no) pred u ze će, pri če mu ono pr vo po sta je po dru žni ca sti ca o ca. Obe fir me mo gu bi ti pri vat ne ili dr žav ne: pri va-ti za ci ja u ko joj uče stvu je stra ni in ve sti tor sma tra se za pre ko gra nič no M&A” Un CTAd, TAd/Inf/Pr/055. Ši ra de fi ni ci ja (lO CO mo ni tor-a) ob u hva ta pet glav nih ob li ka SdI: grin fild in ve sti ci je (no va pred u ze ća), bra un fild in ve sti ci je (pro ši re nje ili re in ve sti ra nje u po sto je će po dru žni ce ili lo ka ci je u ino stran stvu), spa ja nja & akvi zi ci je (M&A), pri va ti za ci ja i in ve sti ci ja u vla sni štvo i no vi ob li ci in ve sti ci ja (za jed nič ka ula ga nja, stra te ško udru ži va-nje, li cen ci ra nje i dru gi ugo vo ri o or tač kim dru štvi ma).


Slika 2 Grinfild investicije i ograničenja za SDI

Grinfild investicije

Grinfild investicije

razvijena tržišta

razvijena tržišta



0 10 20 30 40 50

0 10 20 30 40 50

Sada

Za pet godina

Spajanja i pripajanja

Spajanja i pripajanja

dodatne investicije u

postojeće pogone

dodatne investicije u

postojeće pogone

Izvor: Economist Intelligence Unit survey, Jun 2007.

Koji su oblici investicija u zemlje u razvoju i zemlje brzog privrednog rasta najznačajniji sada i za pet godina?(% odgovora)

Šta od navedenog predstavlja najznačajniju prepreku za investiranje vaše kompanije u zemlje brzog privrednog rasta? Označiti do četiri.(% odgovora)

0 10 20 30 40 50

Politički rizik

Korupcija

Stanje infrastrukture

nedostatak kvalifikovanog osoblja

Problemi korporativnog upravljanja

ne ulažemo u zemlje brzog privrednog

rasta

Problemi raspodele

Apresijacija kursa

Kriminal

Troškovi radne snage

ne znam

Složenost poreskog sistema

Poreske stope

nedostatak pristupa finansiranju

neefikasna državna služba

Prinudno sprovođenje ugovora ili slabosti

pravosuđa

nedovoljna zaštita intelektualne

svojine


Okvir 1. Da li su grinfild investicije bolje od M&A?

Uobičajena je tvrdnja da nakon samo nekoliko godina poslovanja nije moguće razlikovati SDI prema načinu ulaska. UNCTAD-ov Izveštaj o investicijama u svetu ukazuje da, naročito u trenutku ulaska u zemlju i na kratak rok, zemlja-domaćin u izvesnim aspektima ima veće koristi od grinfild nego od drugih vrsta stranih direktnih investicija.

Oba načina ulaska SDI donose strani kapital zemlji domaćinu, ali finansijska •sredstva obezbeđena kroz M&A ne dovode uvek do povećanja vrednosti kapitala, dok se to u slučaju grinfild SDI redovno događa. Ali u slučajevima kada je neka lokalna firma u velikim teškoćama, a zatvaranje jedina realna alternativa, prekogranično spajanje ili akvizicija može itekako da odigra ulogu „spasioca”.Manja je verovatnoća da SDI kroz spajanja i pripajanja (M&A) obezbedi transfer •savremenije ili bolje tehnologije / znanja nego što bi to bilo u slučaju grinfild SDI. M&A mogu direktno da dovedu do smanjenja ili gašenja lokalne proizvodnje ili funkcionalnih aktivnosti (npr. istraživanje i razvoj), ili do njihovog preseljenja u skladu sa korporativnom strategijom sticaoca.SDI kroz M&A ne dovode do otvaranja novih radnih mesta pri ulasku u zemlju. •One mogu da dovedu do otpuštanja, mada u slučaju preduzeća koje bi otišlo u stečaj da nije bilo kupljeno, mogu da dovedu i do očuvanja radnih mesta. Grinfild SDI, nasuprot tome, nužno pri ulasku u zemlju dovode do otvaranja novih radnih mesta. SDI kroz M&A mogu da povećaju koncentraciju i dovedu do monopola. Ipak, moguć •je i slučaj da ove investicije povećaju konkurenciju, ukoliko se preuzimanjem uspe da se sačuva lokalna firma koja bi inače bankrotirala. Grinfild SDI, po definiciji, povećavaju broj preduzeća i ne povećavaju tržišnu koncentraciju pri ulasku. Izvor: UNCTAD WIR 2000.

Na duži rok, mnoge razlike između ova dva načina ulaska se smanjuju ili nestaju. M&A često ulažu u proizvodnju kao i grinfild SDI (braunfild) i u transfer nove ili bolje tehnologije, naročito nakon što je u kupljenim preduzećima izvršeno prestruk-turiranje. Razlike između ova dva načina ulaska kada je u pitanju otvaranje novih radnih mesta često se smanjuju tokom vremena i više zavise od motiva ulaska nego od načina ulaska. Ostaje zabrinutost u razvijenim i zemljama u razvoju naročito u vezi sa tržišnom moći transnacionalnih korporacija (TNC) i potencijalnih antikonkurentskih implikacija M&A.


An ke ta EIU me đu is pi ta ni ci ma MNC po ka zu je ko li ko su in ve sti to ri sprem ni da na sta ve in ve sti-ra nje u bu duć no sti. Pre ko 40% MNC iz ja vi lo je da oče ku je „zna čaj no po ve ća nje” in ve sti ci ja u ino stran stvu u na red nom pe to go di šnjem pe ri o du, dok je 52% re klo da će „ume re no” po ve ća ti svo je stra ne in ve sti ci je. To zn ači da v iše od 90% njih oč ek uje rast, dok m anje od 1% od i sp it an ika oč ek uje zna tno sm anj enje i nv est ic ija u p er i odu 2007-11.3 Ipak, r eg istr ov ana je š ir oko ra spr ostr-anj ena z abr in utost zbog p ol iti čkog n as ilja u v od ećim z emlj ama kao što su SAD i UK i oč igle dna os etlj ivost SDI na niz g e op ol iti čkih r iz ika. Ali, i zgl eda da m ogu ćnost d obre z ar ade o dn osi pr ev agu nad z abr in ut ošću zbog p ol iti čkog r iz ika, up rkos č inj en ici da se za sl ed ećih pet g od ina pre dv iđ a zna tno tu rb ulen tn ija s it u ac ija n ego što je to bio sl učaj u n eda vnoj pr ošl osti.4

3 Eco no mist In tel li gen ce Unit „Iz gle di u po gle du in ve sti ci ja u sve tu do 2011. Stra ne di rekt ne in ve sti ci je i iza zov po li tič kog ri zi ka ”

4 Ibi dem.

Ta be la 3 Pri liv stra nih di rekt nih in ve sti ci ja u JIE, 2002-2011., (mlrd. USD)

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.

bugarska 0,9 2,1 3,5 3,9 5,2 3,5 2,3 2,3 2,4 2,5

Hrvatska 1,1 2,0 1,2 1,8 3,6 2,5 2,7 2,5 2,5 2,7

Mađarska 3,0 2,21 4,5 7,50 6,1 4,82 4,8 5,9 5,4 4,8

rumunija 1,1 1,8 6,4 6,5 11,4 9,8 7,2 7,3 7,0 7,2

rusija 3,5 8,0 15,4 12,8 28,7 35,0 29,0 30,0 31,0 32,0

Srbija 0,5 1,4 1,0 1,5 4,3 2,2 3,5 2,0 1,9 2,0

Izvor: EIU (2007), str. 20


2. SDI u tran zi ci o nim pri vre da ma ju go i stoč ne Evro pe

Tran zi ci o ne pri vre de su u pro šlih šest go di na po sta le re kord ni pri ma lac SDI sa 112mlrd. USD u 2006. go di ni, što ovaj re gion či ni kon ku rent ni jim od La tin ske Ame ri ke, a me đu ze mlja ma u raz vo ju sa mo za Azi jom. Me đu de set tr ži šta ko ja su bi la pri ma o ci SDI u 2006. go di ni, tri su iz ovog re gi o na: Ru si ja (3.), Polj ska (8.) i Ru mu ni ja (10.). Ukup ni pri li vi SDI pred sta vlja li su 5% BDP-a re gi o na, što je naj ve će uče šće ko je je do sa da ostva re no. Što se ti če Bal ka na, uče šće pri li va SDI u BDP-u je čak i ve će i pre la zi 10% u 2006. go di ni. To či ni SDI go to vo če ti ri pu ta in ten ziv-ni jim u ovom re gi o nu ne go u sve tu, gde je pro seč no uče šće SDI u BDP-u još uvek is pod 2,5%.

Sli ka 3 uka zu je na ja snu raz li ku ko ja se mo že na pra vi ti iz me đu če ti ri ze mlje JIE (Bu gar ska, Ru mu ni ja, Hr vat ska i Sr bi ja), sa jed ne stra ne, i dru ge če ti ri ze mlje JIE (BIH, Al ba ni ja, Ma ke do-ni ja i Cr na Go ra), ko je su pri vu kle ne ko li ko pu ta ma nje to ko va SDI. Ali, da bi se do bio pra vi uvid, po treb no je iz vr ši ti pre gled ukup nih do sa da šnjih SDI. Ka da se uzmu u ob zir ukup ni iz no si (Sli ka 4) po sta je ja sno da su ze mlje is toč ne Evro pe ko je su spro ve le br ze re for me (Ma đar ska, Polj ska i

Slika 3 T ok ovi str anih d irek tnih i nv est ic ija u od abr anim JIE pr ivr ed ama, u mil. USD,

10,000

9,000

8,000

7,000

6,000

5,000

4,000

3,000

2,000

1,000

0Srbija Hrvatska Češka Mađarska bugarska rumunija biH Albanija Makedonija Crna Gora

2000.

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.


Če ška) pri vu kle 40-50 mlrd. EUR, dok su naj u spe šni ji ka sni re for ma to ri (Slo vač ka, Ru mu ni ja i Bu gar ska) pri vu kli go to vo tri pu ta ma nje in ve sti ci ja. Hr vat ska i Sr bi ja su do sti gle 10 mlrd. EUR u 2006. go di ni, ali pre ma WI IW, stra ne di rekt ne in ve sti ci je u ju go i stoč noj Evro pi će u 2007. go di ni da opad nu u od no su na pro šlo go di šnje re kord no vi so ke ni voe.5

Pre ma pro ce na ma, pri liv SDI u re gion od 112 mlrd. USD je mo žda do sti gao svoj vr hu nac 2006. go di ne. Pred vi đa se da će u 2007. svi re gi o ni osim ze ma lja biv šeg SSSR (ZND) za be le ži ti pad SDI, na (i da lje ve o ma vi so kih) 100 mlrd. USD. Pre ma dva is tak nu ta iz vo ra prog no za SDI – The Eco no mic In tel li gen ce Unit i Beč kog in sti tu ta za me đu na rod ne eko nom ske stu di je, ve ro vat no će se opa da ju ći trend ukup nog pri li va SDI na sta vi ti, pa čak i u sred njo roč nom pe ri o du. Glav ni raz log za to je što su mo guć no sti za ve li ke pri va ti za ci je već go to vo is cr plje ne u naj ve ćem de lu re gi o na. Ali, brz rast tro ško va rad ne sna ge u mno gim ze mlja ma, stal ni pro ble mi sa po slov nim okru že njem i kon ku ren ci ja dru gih de sti na ci ja pre te da, u iz ve snom bro ju go di na ko je do la ze, pri liv za dr že is pod ni voa nje go vog po ten ci ja la.

Is ku stvo uspe šnih tran zi ci o nih pri vre da po ka zu je da grin fild SDI za o sta ju u pr voj fa zi tran zi-ci je, pre te žno zbog to ga što se na po čet ku tran zi ci je ve ći na ze ma lja od lu či za ve li ke pri va ti za ci je u ko ji ma pre ko gra nič na M&A igra ju ve o ma ko ri snu ulo gu, ko ju grin fild SDI mo žda ne bi mo gle da od i gra ju. Pred nost M&A u ta kvim uslo vi ma je to što se nji ma re struk tu ri ra ju po sto je ći ka pa-ci te ti ko ji bi ina če bi li su o če ni sa ri zi kom od ot pu šta nja ili za tva ra nja. Po red to ga, za pra vo se tek na kon ve li kih pri va ti za ci ja pri me nju je čvr sto bu džet sko ogra ni če nje u pri vre di, ko je tek on da či ni po slov no okru že nje do volj no atrak tiv nim za stra ne grin fild in ve sti ci je.

Kao re zul tat uspe šne eko nom ske tran sfor ma ci je, tran zi ci o ne pri vre de su vi so ko ran gi ra ne ka da je u pi ta nju pri vla če nje grin fild in ve sti ci ja. Ta be la 5 po ka zu je da je Ru mu ni ja na 7. me stu u sve tu pre ma bro ju grin fild pro je ka ta, sa 362 pro gra ma grin fild in ve sti ci ja u 2006. go di ni, a sle de je Polj ska, Bu gar ska, Ma đar ska i Če ška, što či ni da su tran zi ci o ne pri vre de prak tič no jed na tre ći na naj u spe šni jih grin fild lo ka ci ja u sve tu. Osim Ru si je, gde do mi ni ra ju grin fild in ve sti ci je ori jen ti-sa ne ka pri rod nim re sur si ma, u dru gim tran zi ci o nim pri vre da ma nji ho va struk tu ra je dru ga či ja. Či nje ni ca da su ove pri vre de re la tiv no ve li ke, po če tak pri va ti za ci je pro da jom i uvo đe nje po li ti ka ko je po go du ju SDI, po ka za li su se kao uspe šno sred stvo za pri vla če nje SDI.

5 ba za po da ta ka o stra nim di rekt nim in ve sti ci ja ma u cen tral noj, is toč noj i ju go i stoč noj Evro pi, 2007.: Po me ra nje ka is to ku


Ta be la 4 Re do sled SDI to kom tran zi ci je

1990-1995. 1996-2000. 2000. nadalje

Če ška li be ra li za ci ja, lo kal no tr ži šte Pri va ti za ci ja, ma lo grin fild in ve sti ci ja Grin fild in ve sti ci je

Ma đar ska li be ra li za ci ja, pri va ti za ci ja Grin fild in ve sti ci je, iz vo zno ori jen ti sa ne Grin fild in ve sti ci je

Slo vač ka Ma lo in ve sti ci ja li be ra li za ci ja, pri va ti za ci ja Grin fild in ve sti ci je

Polj ska lo kal no tr ži šte Pri va ti za ci ja, lo kal no tr ži šte Pri va ti za ci ja, lo kal no tr ži šte

Sr bi ja Pri va ti za ci ja li be ra li za ci ja, pri va ti za ci ja, grin fild in ve sti ci je

Izvor: WIIW, 2005, osim za Srbiju

Po sle na glog ra sta SDI kroz pri va ti za ci je, grin fild in ve sti ci je do ži vlja va ju pre po rod u cen tral noj i is toč noj Evro pi. Iz me đu 2002. i 2006. go di ne, pre ko 1000 grin fild pro je ka ta je po kre nu to u ze mlji re gi o nal nom li de ru – Ma đar skoj, či me se ona pri bli ži la ukup nom bro ju za Bra zil i nad ma-ši la uku pan broj za ne ke od EU-15 ze ma lja (Špa ni ju, Austri ju, Fin sku, Dan sku, Ir sku i Por tu gal). Polj ska (gde za po či nje 709 pro je ka ta), Ru mu ni ja (635) i Če ška (499) su ta ko đe po sta le va žne grin fild de sti na ci je.6

Što se ti če sek tor skih tren do va kad je reč o pri li vu, u vo de ćim tran zi ci o nim pri vre da ma pre o-vla đu je pre ra đi vač ka in du stri ja, dok su u po gle du od li va vo de će in ve sti ci je u pri rod ne re sur se. Ov de je va žno raz li ko va ti SDI ko ji ma se „ku pu je tr ži šte” (tj. ko je su ori jen ti sa ne na lo kal no tr ži šte) od SDI či ji je cilj efi ka snost (iz vo zna tr ži šta). U pr voj fa zi SDI, pre o vla đi va le su SDI či ji je cilj da se osvo ji do ma će tr ži šte. U dru goj po lo vi ni 1990-ih, u pre ra đi vač koj in du stri ji se po ja vi lo sve vi še SDI či ji je cilj efi ka snost i iz voz. U isto vre me, SDI či ji je cilj do ma će tr ži šte pro ši ri le su se na fi nan sij ske i dru ge po slov ne uslu ge, kao i na tek li be ra li zo va ne ko mu nal ne de lat no sti. SDI či ji je cilj efi ka snost su se ta ko đe po ja vi le na tr ži štu uslu ga.

Iz vo zno ori jen ti sa ne SDI u ze mlja ma CIE su naj gu šće lo ci ra ne u ze mlja ma ko je su bli zu EU: Esto ni ji, Če škoj, Ma đar skoj, Polj skoj i Slo vač koj, ka ko zbog naj bo ljih sa o bra ćaj ni ca, ta ko i zbog ni skih tran sak ci o nih tro ško va, pri če mu su tro ško vi ra da osta li re la tiv no ume re ni. Te ze mlje su na pred ni je u po gle du tran sfor ma ci je, sa efi ka snim in sti tu ci ja ma i na pred ni jim po li ti ka ma SDI ne go što dru ge ze mlje u tran zi ci ji mo gu da po nu de. Ne dav no su se i Ru mu ni ja i Bu gar ska uklju-či le u tr ku za iz vo zno ori jen ti sa ne SDI.

6 Ma ga zin SdI, jun 2007. i pro ce ne EIU za 2006.


Tabela 5 30 najvažnijih grinfild lokacija u svetu

2005. 2006.

broj. Udeo u ukupnom broju u svetu (%)

broj. Udeo u ukupnom broju u svetu (%)

Međugodišnji % promene

1. Kina 1.237 11,84 1.370 11,66 11,42. Indija 590 5,65 979 8,29 65,93. SAd 563 5,39 725 6,14 28,84. UK 633 6,06 668 5,65 5,55. francuska 489 4,68 582 4,93 19,06. rusija 511 4,89 386 3,27 -24,57. rumunija 261 2,50 362 3,06 38,78. nemačka 271 2,59 333 2,82 22,99. Poljska 271 2,59 324 2,74 19,610. bugarska 140 1,34 286 2,42 104,311. UAE 226 2,16 282 2,39 24,812. Španija 152 1,46 242 2,05 59,213. Mađarska 206 1,97 235 1,9 14,114. vijetnam 169 1,62 196 1,66 16,015. Singapur 159 1,52 189 1,60 18,9

16. Kanada 206 1,97 177 1,50 -14,1

17. Češka 149 1,43 174 1,47 16,818. Meksiko 137 1,31 170 1,44 24,119. Hong Kong 125 1,20 151 1,28 20,820. Japan 121 1,16 145 1,23 19,821. brazil 170 1,63 145 1,23 -14,722. Irska 193 1,85 140 1,19 -27,523. Italija 140 1,34 138 1,17 -1,424. Holandija 109 1,04 129 1,09 18,325. Australija 110 1,05 126 1,07 14,526. Ukrajina 125 1,20 124 1,05 -0,827. Malezija28. Švedska

93105

0,89 1,01

123120

1,041,02

32,314,3

29. Slovačka 118 1,13 115 0,97 -2,530. Tajland 117 1,12 111 0,94 -5,1… Srbija 4* 7* … … …

* SIEPA


Sli ka 4 Struk tu ra in ve sti ci ja u tran zi ci o nim pri vre da ma (pro sek za pe riod 2000–2006.)

Ma đar ska pred nja či u po gle du in ve sti ra nog iz no sa, ali to bi mo glo da se pro me ni u na red nim go di na ma zbog no vih grin fild in ve sti ci ja u Če škoj i u Slo vač koj, kao i u no vim čla ni ca ma EU, Bu gar skoj i Ru mu ni ji.

Kroz broj ne an ke te po ku ša va se da se na či ni pro ce na na či na ula ska bu du ćih SDI. U na če lu, ve ći na struč nja ka7 oče ku je da pred u ze ća da lje in ter na ci o na li zu ju svo je po slo va nje ko ri ste ći ka ko grin fild in ve sti ci je, ta ko i spa ja nja i akvi zi ci je (M&A) (vi de ti Sli ku 6). U jed noj an ke ti UN CTAD-a utvr đe no je da ove dve mo guć no sti do bi ja ju sli čan broj gla so va (oko 40% od ukup nog bro ja). Dru ge mo guć no sti ko je ne uklju ču ju ku po vi nu ka pi ta la u pred u ze ći ma, kao što su li cen ci ra nje i stra te ška udru ži va nja po me nu lo je sa mo ne kih 20% eks pe ra ta.

Grin fild in ve sti ci je vi de se kao glav ni (42%) na čin ula ska SDI u cen tral noj i is toč noj Evro pi. To je de li mič no zbog to ga što su ve li ke pri va ti za ci je već iz vr še ne, a ta ko đe i zbog to ga što in ve sti to ri ori jen ti sa ni ka efi ka sno sti pro ce nju ju da ovaj re gion ima do bre raz voj ne šan se.

7 EIU, WI IW, Un CTAd, lO CO mo ni tor, itd.

120

100

80

60

40

20

0CZ HU Pl SK SI

Ostalo

nekretnine

finansije

Saobraćaj i komunikacije

Ugostiteljstvo i turizam

Trgovina

Građevinarstvo

Energetika

Prerađivačka industrija


Slika 5 Oblici investicija multinacionalnih kompanija: različite strategije za različite zemlje

U cen tral noj i is toč noj Evro pi oče ku je se da pri liv SDI po ra ste u in du stri ji pre hram be nih pro iz-vo da i pi ća, mo tor nih vo zi la i osta lih sa o bra ćaj nih sred sta va i, u ma njoj me ri, iz da va štvu i sred-stvi ma jav nog in for mi sa nja, štam par stvu i re pro duk ci ji za pi sa, i pro iz vod nji elek trič nih ma ši na i apa ra ta i elek tro ni ke. Mi šlje nje da su u sek to ru uslu ga po bolj ša ni iz gle di za SDI je ši ro ko ras pro-stra nje no i ob u hva ta de lat no sti kao što su gra đe vi nar stvo i pro met ne kret ni na, tr go vi na na ma lo i ve li ko, sa o bra ćaj, obra zo va nje i zdrav stvo, po slov ne uslu ge, kom pju ter ske uslu ge i ban kar stvo i osi gu ra nje.8

8 Un CTAd Iz gle di u ve zi sa to ko vi ma SdI, Stra te gi je i po li ti ke pro mo ci je tran sna ci o nal nih kor po ra ci ja: 2004–2007. i Iz gle di za in ve sti ra nje u sve tu do 2011.

Izvor: UNCTAD-DITE, Global Investments Prospects Assessment (GIPA)

Spajanja i pripajanja Grinfild SdI Ostalo

100

80

60

40

20

0AzijaAfrika latinska

AmerikaPrivrede u

razvoju Centralna i Istočna Evropa

razvijene privrede

Svet Ukupno

Pro

cena

t


3. SDI i grin fild SDI u Sr bi ji

Za hva lju ju ći do bro oda bra nom na či nu pri va ti za ci je, Sr bi ja je od 2000. go di ne ima la rast stra nih di rekt nih in ve sti ci ja. Nji hov rast u 2006. go di ni po klo pio se sa kul mi na ci jom SDI u či ta vom re gi-o nu i do go dio se pr ven stve no kao po sle di ca pri va ti za ci je Mobtela, ko ga je ku pi la nor ve ška fir ma Te le nor za go to vo 1.513 mi li o na EUR (ne što ma nje od 1,9 mlrd. USD).

Sli ka 6 SDI u Sr bi ji, 2000-2007, u mlrd. USD

Izvor: Narodna banka Srbije

Spi sak stra nih di rekt nih in ve sti ci ja pre ma ze mlji po re kla, sek to ru i na či nu in ve sti ra nja dat je u Ta be li 6, dok Sli ka 8 da je no vi uvid u to ko li ko je uče šće naj va žni jih in ve sti to ra pre ma ze mlji iz ko je do la ze.

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007..

50165

475

1.360

966

1.550

4.387

2.195

4.000

3.000

2.000

1.000

0

mil.

US

d


Tabela 6 Najvrednije SDI u Srbiji

r. br.

Kompanija Zemlja porekla

Sektor vrsta ulaganja Iznos (mil. EUr)

1 Telenor norveška Telekomunikacije Privatizacija 1.513

2 mobilkom austria group Austrija Telekomunikacije Greenfield 570

3 Philip Morris – dIn SAd duvanska industrija Privatizacija 518

4 Stadt nemačka Industrija Tržište kapitala 475

5 banca Intesa – delta banka Italija bankarstvo Tržište kapitala 462

6 Interbrew – Apatinska pivara belgija Pivara Tržište kapitala 430

7 nbG Grčka bankarstvo Privatizacija 425

8 Mercator Slovenija Maloprodaja Greenfield 240

9 lukoil – beopetrol rusija naftna industrija Privatizacija 210

10 Holcim – novi Popovac Švajcarska Cement Privatizacija 185

11 OTP bank Mađarska bankarstvo Privatizacija 166

12 Alpha bank – Jubanka Grčka bankarstvo Privatizacija 152

13 U. S. Steel – Sartid SAd Prerada lima i čelika brownfield 150

14 Metro Cash & Carry nemačka veleprodaja Greenfield 150

15 OMv Austrija benzinske pumpe Greenfield 150

16 Coca Cola SAd bezalkoholna pića Tržište kapitala 142

17 Africa Israel Corp. Tidhar Izrael nekretnine Tržište kapitala 120

18 droga Kolinska Grand prom. Slovenija Industrija Greenfield 100

Izvor: SIEPA


Tabela 7 SDI u Srbiji u novcu po zemljama, ukupno 2000–1 VIII 2007, u USD i u %

r. br.

Zemlja Hiljade USd2000 – 1 vIII 2007.

%

1 Austrija 1.658.234 19

2 norveška 1.550.214 17

3 Grčka 1.451.978 16

4 nemačka 1.361.833 15

5 Holandija 476.784 5

6 Slovenija 439.660 5

7 francuska 413.655 5

8 luksemburg 374.428 4

9 Mađarska 311.877 4

10 velika britanija 273.408 3

drugi 581.994 7

Ukupno 8.894.065 100

Me đu tim, ima još mno go pre pre ka ko je spre ča va ju SDI da do đu u Sr bi ju. Pre ma iz ve šta ju Sa ve ta stra nih in ve sti to ra, in ve sti to re uglav nom bri ne br zi rast pla ta u jav nom sek to ru, što mo že da po ja ča pri ti sak na in fla ci ju, uko re nje na ko rup ci ja, kao i još uvek ne re for mi sa no pra vo su đe. Po red to ga, „so ci ja li stič ko” rad no za ko no dav stvo u Sr bi ji pre vi še šti ti rad ni ke i ne sti mu li še otva ra nje no vih rad nih me sta. Na da lje, sa da šnji si stem za ku pa grad skog gra đe vin skog ze mlji šta ome ta osni va nje ka pi tal nih fon do va, a tr ži šte ne kret ni na ta ko đe tr pi zbog po stup ka iz da va nja do zvo la za grad nju, ko ji je i da lje ne de fi ni san. Sa vet je dao ne ko li ko kon kret nih pre po ru ka. Na pri mer, po treb no je po ve ća ti na po re u ve zi sa za šti tom autor skih pra va i su zbi ja njem pi ra te ri je. Već pri pre mlje ni za kon o pre u zi ma nji ma tre ba usvo ji ti. Ko nač no, re sti tu ci ja imo vi ne od u ze te za vre me ko mu ni zma je pred u slov za de fi ni sa nje vla sni štva u sek to ru ne kret ni na – kič mi či ta ve pri vre de.9

Ta ko grin fild in ve sti ci je kao što su ame rič ki Ball Pac ka ging i Raz voj ni cen tar Mic ro sof ta ili Vip mo bi le osta ju iz u ze tak.

9 Iz ve štaj Sa ve ta stra nih in ve sti to ra, 2007.


Tabela 8

R. br.

Kompanija Zemlja porekla

Sektor Vrsta ulaganja Iznos (mil. EUR)

1 Merkur Slovenija Maloprodaja Greenfield 60

2 ball Corporation SAd Industrija Greenfield 60

3 GTC International Holandija nekretnine Greenfield 58

4 Hellenic Petroleum Grčka Energija Greenfield 50

5 veropulos Grčka Maloprodaja Greenfield 34

6 laiki bank – Centrobanka Kipar bankarstvo Tržište kapitala 33

7 neochimiki – rafinerija nafte beograd Grčka Energija Privatizacija 31

8 General Group – delta osiguranje Italija Osiguranje Tržište kapitala 30

9 Grawe Austrija Osiguranje Greenfield 30

10 Hotel In Grčka Turizam Greenfield 20

Izvor: SIEPA

SdI kumulativno per capita SdI/bdP

Slika 7 Ukupne SDI po stanovniku i udeo u BDP

2000

1500

1000

500

0

6%

5%

4%

3%

2%

1%

0%

Alb biH Hrv Mak SCG

252

3% 3%

6%

4%4%

256479

890

1777


Ka da je reč o ukup noj su mi SDI, po sta je oči gled no da je ona još uvek ve o ma ma la – do sti že sa mo po lo vi nu SDI po gla vi sta nov ni ka u Hr vat skoj i još uvek je ne ko li ko pu ta ni ža ne go u na pred-ni jim tran zi ci o nim pri vre da ma.

Za bri nu tost u ve zi sa tre nut nim pri li vom SDI još uvek po sto ji i zbog to ga što su in ve sti ci je ula zi le uglav nom u sek tor ne raz men lji vih do ba ra – ban kar stvo, osi gu ra nje, ener ge ti ku, te le ko-mu ni ka ci je, ne kret ni ne i tr go vi nu na ma lo. Iz raz voj ne per spek ti ve, naj zna čaj ni je su in ve sti-ci je ko je pod sti ču pro duk tiv nost i teh no lo ški na pre dak, na ro či to u sek to ru raz men lji vih do ba ra, po što pod sti ču kon ku rent nost i iz voz. Pri liv u sek tor ne raz men lji vih do ba ra mo že da iza zo ve i ne že lje ne po sle di ce (čak i ako po ve ća va pro duk tiv nost) ako ne ge ne ri še de vi zni pri liv. Ve li ki pri liv in ve sti ci ja u sek tor ne raz men lji vih do ba ra, na ro či to u sek tor ne kret ni na, če sto do vo di do kre dit ne eks pan zi je, po ra sta ce na imo vi ne, ko ji vo di ra stu pla ta i do vo di do pre me šta nja re sur sa od raz men lji vih ka ne raz men lji vim do bri ma. Sa ra stu ćom tra žnjom za uvo zom i sma nje nom po nu dom raz men lji vih do ba ra, de fi cit te ku ćeg plat nog bi lan sa po sta je ne mi no van.

U tom po gle du, Sr bi ja osta je ze mlja sa jed nim od naj ni žih uče šća raz men lji vih do ba ra, što bi tre ba lo da bu de ozbilj no upo zo re nje kre a to ri ma eko nom ske po li ti ke ka da ana li zi ra ju re zul ta te ne dav nih SDI.

Tabela 9 Zemlje u tranziciji u Evropi: učešće razmenljivih proizvoda u BDP

Bugarska Rumunija Hrvatska Srbija Zemlje centralne i istočne Evrope

Baltičke zemlje

razmenljivi proizvodi (industrija i rudarstvo)

22 46 36 20 42 10

nerazmenljivi proizvodi 78 54 64 80 58 80Trgovina 13 15 8 23 14 14Transport 26 12 16 0 7 9finansijsko posredovanje 20 11 28 37 18 27nekretnine 9 6 2 12 11 15

Izvori: WIIW, NBS

Em pi rij ske stu di je su po ka za le da je rast obič no odr ži vi ji u ze mlja ma sa sna žnim sek to ri ma raz men-lji vih do ba ra.10 Ir ska je pri mer u Evro pi br zog i odr ži vog pri vla če nja ve li kih in ve sti ci ja, na ro či to SDI,

10 Johnson i dru gi (2006), ro drik (2006) i Jo nes i Ol ken (2005).


ko je su pod sta kle pro iz vod nju za iz voz. S dru ge stra ne, Por tu gal je pri mer sve uspo re ni jeg pri li va, gde su in ve sti ci je pre vas hod no od la zi le u sek tor ne raz men lji vih do ba ra, uklju ču ju ći ne kret ni ne. Sve vi ši de fi cit te ku ćeg plat nog bi lan sa po stao je neo dr živ po što je bi la iz gu blje na kon ku rent nost po sle apre si ja ci je re al nog de vi znog kur sa, i sa uspo ra va njem ra sta bum je pro pao (Okvir 2).

Okvir 2 Raz li či ta is ku stva Ir ske i Por tu ga la

Ir ska i Por tu gal pred sta vlja ju za ni mljiv kon trast ka da je u pi ta nju odr ži vost vi sokih sto pa pri vred nog ra sta. U pe ri o du od sre di ne 1980-ih pa sve do usva ja nja evra iz 2000. go di ne, obe ze mlje su ima le vi sok rast. Od 2000. go di ne na o va mo, me đu tim, Ir ska je na sta vi la da su sti že naj ra zvi je ni je, dok su u Por tu ga lu do ga đa ji po če li da se okre ću u su prot nom sme ru.

Glav ne raz li ke od no se se na po li ti ku za ra da i ko ri šće nje ka pi tal nih pri li va. U Ir skoj, ve li ki pri liv SDI u sek tor pre ra đivač ke in du stri je do pri neo je br zom ra stu u sek to ru raz men lji vih do ba ra, iz vo znoj eks pan zi ji i br zom ra stu ukup ne fak torske pro duk tiv no sti. Ka ko su za ra de za o sta-ja le za pro duk tiv no šću i re al ni efek tiv ni de vi-zni kurs za sno van na je di nič nim tro ško vi ma ra da na glo je pao, pod sti ču ći pro fi ta bil nost iz vo znog sek to ra i do vo de ći do ve li kog po ve-ća nja ušte da u pri vre di. Ka ko su se ušte de u dr žav nom sek to ru ta ko đe po ve ća le, in ve sti-ci o na eks pan zi ja ni je do ve la do po gor ša nja te ku ćeg ra ču na plat nog bi lan sa – na pro tiv, šted nja je ra sla br že ne go in ve sti ci je, i sal do te ku ćeg ra ču na pre šao je u su fi cit.

120

110

100

90

80

70

60

50

Irska, bdP

Irska, bnP

Portugali

28

26

24

22

20

18

16

14

12

10

1990AI 1991AI 1992AI 1993AI 1994AI 1995AI 1996AI 1997AI 1998AI 1999AI 2000AI

Štednja u Irskoj i Portugalu (% od BDP)

Irska

Portugal


U Por tu ga lu, ve li ki ka pi tal ni pri li vi – pre vas hod no u sek tor ne raz men lji vih do ba ra i mno go ma nje u pre ra đi vač ku in dustri ju – do ve li su do eks pan zi je do ma će tražnje i na glog ra sta uvo za. U od su stvu ve ćeg pri su stva stra nih fir mi, rast TFP je za o sta jao. Ka ko je rast za ra da pre ma šio TFP, pro fit ne mar že u iz vo znom sek to ru su sma nje ne, što je pod sta klo pad u sek to ru raz men lji vih do ba ra. Uz ma lo po bolj ša nja sal da dr žav nog sek to ra i pa da šted nje u pri vre di, ukup na šted nja je opa la, što je do ve lo do po ra sta de fi ci ta te ku-ćeg plat nog bi lan sa.

Ukrat ko, Ir ska i Por tu gal ima le su razli či te mo de le pri vred nog raz vo ja. Ir ska je to či ni la pu tem eks pan zi je po nu de (pre sve ga kroz sek tor raz men lji vih do ba ra), a Por tu gal pu tem ra sta tra žnje i kroz ula ga nja u sek tor ne raz-men lji vih do ba ra.

Pro blem u Por tu ga lu se ja vio ka da je eks pan zi ja za u sta vlje na 2001. go di ne i ka da je BDP po čeo da stag ni ra. Rast pro duk tiv no sti ra da je za u sta vljen, što je do ve lo do da ljeg po gor ša nja kon ku rent no sti, što je za dr ža lo de fi cit te ku ćeg ra ču na plat nog bi lan sa na vi so kom ni vou. Por-tu gal se na šao u pri vred noj kri zi, ali ni je mo gao da iza đe iz nje. Sa vi so kim i ra stu ćim fi skal nim de fi ci ti ma i bez ne za vi sne mo ne tar ne po li ti ke (usled uvo đe nja evra), ni je bi lo pro sto ra za pod-sti ca nje do ma će tra žnje. Ali sek tor raz men lji vih do ba ra je po stao pre vi še ne kon ku ren tan da bi bio po kre tač pri vre de, a s ob zi rom na član stvo u EU, ko rek ci ja de vi znog kur sa vi še ni je po sto ja la kao mo guć nost.

Za što je Ir ska bi la ta ko uspe šna u pri vla če nju SDI u pre ra đi vač ku in du stri ju? Bi le su va žne ka ko do bre sek tor ske po li ti ke ta ko i sreć ne okol no sti. Do bre sek tor ske po li ti ke ob u hva ta le su opre znu fi skal nu po li ti ku, ni ske po re ze na rad i do bit iz po slo va nja i flek si bil na tr ži šta ra da i pro iz vo da. U sreć ne okol no sti spa da la su po volj na de mo graf ska kre ta nja i uče šće u EMU.

Iz vor: Rad ni do ku ment MMF-a, Ose tlji vo sti tr ži šta u na sta ja nju ju go i stoč ne Evro pe — Ko li ko ima raz lo ga za za bri nu tost? Ok to bar 2007. go di ne

1985AI 1986AI 1987AI 1988AI 1989AI 1990AI 1991AI 1992AI 1993AI 1994AI 1995AI 1996AI 1997AI 1998AI 1999AI 2000AI

Irska i Portugal: tekući račun platnog bilansa (u procentima od GDP)

Irska

Portugal


Dodatak

Tabela A1Pro jek ci je stra nih di rekt nih in ve sti ci ja (mlrd. USd osim ako je dru ga či je na zna če no)

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.

Pri liv SDI u sve tu 618,1 563,4 730,2 971,7 1.335,1 1.474,7 1.406,4 1.470,3 1.536,8 1.604,0

me đu go di šnji % pro me ne -27,4 -8,8 29,6 33,1 37,4 10,5 -4,6 4,5 4,5 4,4

% BDP-a 1,9 1,5 1,8 2,2 2,8 2,8 2,5 2,5 2,4 2,4 Pri liv SDI u raz vi je ne ze mlje 421,1 354,6 379,5 546,8 824,4 940,2 879,0 925,5 972,6 1017,3

me đu go di šnji % pro me ne -25,2 -15,8 7,0 44,1 50,7 14,0 -6,5 5,3 5,1 4,6

% BDP-a 1,7 1,3 1,2 1,7 2,4 2,6 2,3 2,3 2,3 2,4

% ukup ne su me u sve tu 68,1 62,9 52,0 56,3 61,7 63,8 62,5 62,9 63,3 63,4

Pri liv SDI na tr ži šta u nasta ja nju 197,0 208,9 350,7 424,9 510,7 534,6 527,4 544,8 564,2 586,7

me đu go di šnji % pro me ne -31,5 6,0 67,9 21,1 20,2 4,7 -1,3 3,3 3,6 4,0

% BDP-a 2,5 2,4 3,4 3,5 3,6 3,3 2,9 2,7 2,6 2,4


Ukup na su ma ula znih SDI u sve tu 7.185 8.615 9.981 10.455 12.216 13.622 14.955 16.347 17.796 19.307

me đu go di šnji % pro me ne 11,4 19,9 15,9 4,7 16,9 11,5 9,8 9,3 8,9 8,5

% BDP-a 22,1 23,6 24,3 23,6 25,6 25,9 26,5 27,4 28,3 29,0 Ukupna suma ulaznih SDI u razvijene zemlje 5.151 6.246 7.189 7.265 8.510 9.441 10.306 11.216 12.171 13.169

me đu go di šnji % pro me ne 20,7 21,2 15,1 1,1 17,1 10,9 9,2 8,8 8,5 8,2

% BDP-a 20,6 22,2 23,0 22,3 24,9 25,6 26,4 27,8 29,2 30,4


Ukup na su ma ula znih SDI u tr ži šta u na sta ja nju 2.034 2.369 2.792 3.189 3.706 4.181 4.649 5.130 5.626 6.139

me đu go di šnji % pro me ne -6,8 16,5 17,9 14,2 16,2 12,8 11,2 10,4 9,7 9,1

% BDP-a 26,2 27,1 27,2 26,3 26,3 25,7 25,6 25,7 25,6 25,3


Iz vo ri: Na ci o nal na sta ti sti ka; MMF; OECD; UN CTAD; sve prog no ze pre u ze te su iz The Eco no mist In tel li gen ce Unit.


101110

143154

81

7234

6572

6529

43

4334

3638

2029

7

1327

1025

24

24

20

20

19

19

1812

15

20

25

10

15

81

-20 0 20 40 60 80 100

SAd

velika britanija

francuska

belgija

Kina

Kanada

Hong Kong, Kina

nemačka

Italija

luksemburg

ruska federacija

Švedska

Švajcarska

SingapurAustralija

Turska

Španija

Meksiko

brazil

Saudijska Arabija

-35

2006. 2005.

Sli ka A1 Glo bal ni pri li vi SDI, pr vih 20 pri vre da do ma ći na, 20052006.a (mlrd. do la ra)

Izvor: UN CTAD, Iz ve štaj o in ve sti ci ja ma u sve tu za 2007. Na po me na: a Rang pre ma ve li či ni od li va SDI u 2006.


Sli ka A2. Glo bal ni od li vi SDI, naj ve ćih 20 in ve sti to ra, 20052006.a (mlrd. do la ra)

Izvor: UN CTAD, Iz ve štaj o in ve sti ci ja ma u sve tu za 2007. Na po me na: a Rang pre ma ve li či ni od li va SDI u 2006.

-28

217

115121

90

8251

7987

7956

63

5032

4645

3443

27

4242

283

2527

23

22

22

18

16

14

1021

3

12

13

14

143

42

-20 0 20 40 60 80 100

SAd

francuska

Španija

Švajcarska

velika britanija

nemačka

belgija

Japan

Kanada

Hong Kong, Kina

Italija

brazil

Švedska

Holandija

Australija

Irska

ruska federacija

Kina

Izrael

norveška

-33

2006. 2005.


Tabela A2 Broj pro je ka ta SDI po sek to ri ma

2003. 2004. 2005. 2006. 200306. ukupno ukupno u %

Softver i IT usluge 937 1.189 1.197 1.264 4.587 10,93

finansijske usluge 633 641 787 1,094 3.155 7,52

Hrana i duvan 571 623 598 623 2.415 5,76

Poslovne usluge 414 543 559 725 2.241 5,34

Tekstil 421 590 410 498 1.919 4,57

Proizvodi široke potrošnje 396 431 404 585 1.816 4,33

Metali 433 371 540 441 1.785 4,25

Komunikacije 338 361 521 548 1.768 4,21

Industrijske mašine, oprema i alati 318 399 422 498 1.637 3,90

Hemikalije 438 416 314 370 1.538 3,67

Automobilski delovi 381 404 348 359 1.492 3,56

nekretnine 238 229 263 495 1.225 2,92

Automobili 354 337 316 308 1.315 3,13

Elektronske komponente 266 315 353 344 1.278 3,05

Ugalj, nafta i gas 436 257 328 278 1.299 3,10

Saobraćaj 176 264 362 379 1.181 2,82

Ugostiteljstvo i turizam 305 288 265 293 1.151 2,74

Plastika 224 230 233 262 949 2,26

Elektronika široke potrošnje 250 229 238 194 911 2,17

Poluprovodnici 218 247 183 222 870 2,07

lekovi 208 204 199 192 803 1,91

dokolica i zabava 212 186 129 173 700 1,67

Građevinski materijali 130 145 156 186 617 1,47

Mašine i oprema 129 178 175 146 628 1,50

Skladišta 112 154 152 181 599 1,43

Papir, štampa i ambalaža 133 130 126 116 505 1,20


2003. 2004. 2005. 2006. 200306. ukupno ukupno u %

Piće 139 157 95 122 513 1,22

Avionska industrija 89 102 112 139 442 1,05

Alternativna/obnovljiva energija 48 41 75 168 332 0,79

Medicinski aparati 82 90 91 127 390 0,93

Proizvodi od drveta 105 96 100 74 375 0,89

biotehnologija 46 68 74 79 267 0,64

Guma 52 62 74 70 258 0,62

Motori i turbine 53 52 47 70 222 0,53

Ostala saobraćajna sredstva 41 56 49 55 201 0,48

Zdravstvena zaštita 49 47 37 51 184 0,44

Keramika i staklo 38 41 36 32 147 0,35

Minerali 36 27 50 22 135 0,32

naoružanje i vojna oprema 18 25 27 31 101 0,24

Ukupno 9.467 10.225 10.445 11.814 41.951 100,00

Izvor: LOCOmonitor


Tabela A3 Pregled SDI u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi

FDI priliv, EUR milion Per capita Per capita

prognozirani priliv EUR roba EUR

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2006. 2006.

Češka 5404 6295 9012 1863 4007 9374 4752 5000 463 5719

Mađarska 2998 4391 3185 1888 3633 6099 4874 4000 484 6170

Poljska 10334 6372 4371 4067 10292 7703 11093 12000 291 2361

Slovačka 2089 1768 4397 1914 2441 1694 3324 3000 617 3338

Slovenija 149 412 1722 271 665 445 303 400 151 3133

Nove države članice 5 20974 19240 22687 10002 21039 25315 24346 24400 370 3571

Estonija 425 603 307 822 776 2349 1282 1300 964 9232

letonija 447 147 269 270 513 582 1303 1300 589 2615

litvanija 412 499 772 160 623 826 1426 1300 420 2462


bugarska 1103 903 980 1851 2736 3103 4104 4000 583 2047

rumunija 1147 1294 1212 1946 5183 5213 9082 7000 421 1432


Albanija 155 232 143 158 278 224 259 300 82 603

bosna i Hercegovina 159 133 282 338 534 421 338 400 88 676

Hrvatska 1138 1502 1197 1785 990 1425 2838 2500 639 4577

Makedonija 189 493 83 84 126 80 279 200 137 1028

Srbija 55 184 504 1204 777 1265 3504 3500 471 1119

Crna Gora - 5 76 44 53 393 644 600 1031 1943

Jugoistočna Evropa 1696 2549 2285 3612 2759 3808 7862 7500 365 1683

belorusija 129 107 262 152 132 245 282 300 29 214

Moldavija 138 115 89 65 120 160 177 200 45 250

rusija 2933 3069 3660 7041 12422 10258 23047 25000 162 1150

Ukrajina 644 884 734 1260 1380 6263 4148 5000 89 370

Evropske Znd 3844 4175 4745 8518 14053 16926 27654 30500 136 914

Centralna i istočna Evropa 30048 29409 33255 27180 47682 58121 77060 77300 236 1625

Izvor: WIIW database on FDI 2007 and WIIW forecast.


Tabela A4 Priliv stranih direktnih investicija u istočnu Evropu

2006. (USd mlrd)

2007-11 av (USd mlrd) % od ukupne sume za regiju

Centralnoistočna Evropa 31,2 26,4 27,2

Češka 6,0 5,4 5,6

Mađarska 6,1 5,1 5,3

Poljska 14,5 12,6 13,0

Slovačka 4,2 2,2 2,3

Slovenija 0,4 1,0 1,1

Balkan 27,1 18,1 18,7

Albanija 0,3 0,5 0,5

bosna i Hercegovina 0,4 1,1 1,1

bugarska 5,2 2,6 2,7

Hrvatska 3,6 2,6 2,7

Makedonija 0,4 0,4 0,4

Crna Gora 0,6 0,5 0,5

rumunija 11,4 7,7 8,0

Srbija 5,6 2,8 2,9

Baltik 5,0 3,6 3,8

Estonija 1,6 1,4 1,4

letonija 1,6 1,0 1,1

litvanija 1,8 1,2 1,3

ZND 42,2 48,7 50,3

rusija 28,7 31,4 32,4

Ukrajina 5,2 4,9 5,1

belorusija 0,4 1,0 1,1

Moldavija 0,2 0,3 0,3

Jermenija 0,3 0,4 0,4

Azerbejdžan -0,7 1,6 1,7

Gruzija 1,0 0,9 0,9

Kazahstan 6,1 6,7 7,0

Kirgiska republika 0,1 0,2 0,2

Tadžikistan 0,3 0,4 0,4

Turkmenistan 0,3 0,4 0,4

Uzbekistan 0,3 0,4 0,4

Istočna Evropa ukupno 105,9 96,8 100,0

Izvor: World Investments Prospects to 2011.

Glava II Direktni efekti grinfild SDI

39 Glava II: Direktni efekti grinfild SDI

1. Efek ti grin fild SDI na pri vred ni rast

M ada je u n ač elu pr ihv ać eno da p ost oji čv rsta v eza i zm eđu b rz ine pr ivre dnog r asta i pr il iva SDI, smer uzro čno p osl edi čne v eze n ije j asan: v eza i zm eđu ove dve p oj ave je d ok az ana, ali pr avac u kom ona d el uje n ije t ako j asan. I nt u iti vno je j asno, s dr uge str ane, da gri nfild i nv est ic ije ut iču na rast dr ug ač ije od ost alih SDI. P ošto se kod gri nfild SDI ugla vnom r adi o n ovim k ap ita lnim sre dstv ima (m ada ne i sklj uč ivo), dok su pr iv at iz ac ije i M&A s amo pr enos p ost oj ećih, č in ilo bi se da je v er ova tn ije da gri nfild SDI ut iču na rast – ako uo pšte ut iču – kroz v eće f izi čko ul ag anje, dok M&A SDI to v er ova tno č ine kroz ub rzan rast pr odu kti vn osti. Z apr avo, p ov ećan zn ačaj M&A u uku pnim t ok ov ima SDI p osle dnjih g od ina i zdv ojen je kao v er ova tni uzrok uoč enog sl ablj enja e mp iri jske v eze SDI i i nv est ic ija u 1990-im (Sve tska ba nka, 2001. „F ina ns ije gl oba lnog ra zv oja 2001.”, V ašin gton, D. C., 2001).

Slika 1 Odnos između priliva SDI kao učešća u BDP i rast BDP per capita (prosek 1995-2004 u %)

y = 0,2839 x + 2,567r2 = 0,2363

1995–2004. bdPlinearno (1995–2004 bdP)

0 5 10 15

8,07,06,05,04,03,02,01,00,0


Sli ke 1 i 2 po ka zu ju da grin fild pri li vi uti ču na rast ja če ne go in ve sti ci je uop šte1. Sli ka 1 po ka-zu je od nos iz me đu ukup nih SDI i sto pe ra sta po gla vi sta nov ni ka. Ona po ka zu je da SDI ima po zi-ti van i zna ča jan uti caj − na ni vou od 8 % − na sto pu ra sta BDP-a po gla vi sta nov ni ka: po ve ća nje pri li va SDI u BDP-u od 1 pro cent nog po e na do vo di do po ve ća nja per ca pi ta ra sta BDP-a od 0,3 pro cent na po e na. Ka ko SDI do vo de do ra sta in ve sti ci ja (GFCF, tj. bru to in ve sti ci ja u osnov na sred stva) u me ri u ko joj se ne od no se na sti ca nje po sto je će imo vi ne, bra un fild SDI su do bi-je ne de duk ci jom (pro da ja po sto je ćih pred u ze ća stra nim in ve sti to ri ma kao za men ska va ri ja bla) iz pri li va SDI ka ko bi se iz me ri le grin fild SDI. U tom slu ča ju, SDI ima ju ve ći po zi ti van i zna ča jan uti caj − na ni vou od 3 % − na sto pu ra sta BDP-a po gla vi sta nov ni ka: po ve ća nje pri li va SDI u BDP-u od 1 pro cent nog po e na do vo di do po ve ća nja per ca pi ta ra sta BDP-a od 0,42 pro cent na po e na.

Dva pi ta nja su ov de i da lje va žna. Pr vo je pi ta nje na stav ka eks pan zi je SDI u ze mlja ma u raz vo ju; kon kret no, da li bi se eks pan zi ja na sta vi la i na kon što se is cr pi pro ces pri va ti za ci je i ši re nja pre ko-gra nič nih M&A? To jest, da li bi in ve sti ci je u no va sred stva pra ti le po rast pre ko gra nič nih M&A (ku po vi ne po sto je će imo vi ne)? Ta be la 1 uka zu je da eks pan zi ju M&A za i sta pra ti po ve ća nje SDI.

1 San dri ne le vas se ur†, Pri bli ža va nje i SDI u pro ši re noj EU: Šta mo že mo da na u či mo iz is ku stva ko he zi o nih ze ma lja za ze mlje CIE ? Ode lje nje za is tra ži va nje, Of CE-Pa ris, 2004.

Slika 2 Odnosi između priliva SDI kao učešća u BDP i stopa rasta BDP

y = 0,4148 x + 2,6791r2 = 0,3331

1995–2004. bdPlinearno (1995–2004. bdP)

0 2 4 6 8 10

8,07,06,05,04,03,02,01,00,0


Tabela 1 Stilizovane činjenice o rastu i SDIRezime rezultata

Industrijske zemlje Zemlje u razvoju latinska Amerika

Od grinfild SdI prema M&A - + -

Od M&A prema grinfild SdI + + +

Od grinfild SdI prema domaćim investicijama + + +

Od domaćih investicija prema grinfild SdI - - -

Od M&A prema domaćim investicijama + + +

Od domaćih investicija prema M&A - - -

Od grinfild SdI prema privrednom rastu - - -

Od privrednog rasta prema grinfild SdI + + +

Od M&A prema privrednom rastu - - -

Od privrednog rasta prema M&A + + +

Pre ma pro ce na ma, po ve ća nje M&A za 1 od sto BDP-a do vo di do po ra sta grin fild SDI za oko 1 pro cent ni poen BDP-a u in du strij skim ze mlja ma i 1,5 pro cent nih po e na BDP-a u ze mlja ma u raz vo ju. To jest, ka sni ja eks pan zi ja grin fild SDI je bar ono li ka ko li ko je bi lo pr vo bit no po ve-ća nje M&A i znat no je ve ća u pri vre da ma u raz vo ju. Sto ga, ako je is ku stvo iz 1990-tih i sa kra ja 1980-tih do bar pred znak za bu duć nost, eks pan zi ja grin fild SDI će obez be di ti da bum SDI bu de na sta vljen u bu duć no sti čak i na kon za vr šet ka pro ce sa pri va ti za ci je.2 Is ku stva ve ći ne na pred nih pri vre da u tran zi ci ji u po tpu no sti po tvr đu ju ovaj nu me rič ki re zul tat.

Dru go pi ta nje od no si se na uzroč no po sle dič nu ve zu (u smi slu vre men skog pr ven stva) iz me đu dva ob li ka SDI i do ma ćih in ve sti ci ja i pri vred nog ra sta. Re zul ta ti su bi li da i grin fild i M&A SDI pod sti ču do ma će in ve sti ci je ali njih pod sti če rast BDP-a. Sto ga, pri vred ni rast, kao naj va žni ji po ka za telj do ma ćih sto pa pri no sa, slu ži kao de lo tvo ran fak tor „ko ji vu če” stra ne in ve sti ci je; a sa svo je stra ne, SDI po ma že po ra stu do ma ćih in ve sti ci ja u bu duć no sti3.

2 Calderón, loayza, Servén, GrIn fIld STrA nE dI rEKT nE In vE STI CI JE I SPA JA nJA I AKvI ZI CI JE: PO vrAT nE In fOr MA CI JE I MA KrO E KO nOM SKI EfEK TI*, Svet ska ban ka, rad ni do ku ment o is tra ži va nji ma sek tor skih po li ti ka 3192, ja nu ar 2004. go di ne

3 da bi se za tvo rio uzroč no po sle dič ni krug iz me đu SdI, do ma ćih in ve sti ci ja i ra sta, bi lo bi neo p hod no da in ve-sti ci je do ve du do pri vred nog ra sta. Ova va žna ve za ni je em pi rij ski po tvr đe na, bi lo kao od raz lo ših in ve sti ci ja (Pritchett 2000) ili či nje ni ce da pri vred ni rast za vi si od mno štva fak to ra ko ji ne mo gu da bu du u pot pu no sti ob u hva će ni kre ta nji ma SdI ili do ma ćih in ve sti ci ja (bar ro i Sa la-i-Mar tin 1995, 2000). Je dan od raz lo ga je već po me nut, a to je da ne po ve ća va ju svi ob li ci in ve sti ci ja ka pi tal, te se sto ga ne ja vlja ju di rekt ni efek ti na rast.


Slika 3 Domaće investicije pozitivno reaguju na SDI

Napomena: osenčena površina pokazuje interval pouzdanosti od 95%Izvori: Lane and Miles Farretti (2006): World Bank WDI Online database; author’ calculations.

Slika 4 SDI imaju pozitivan efekat na štednju i investicije

Izvori: Lane and Miles Farretti (2006): World Bank WDI Online database; author’ calculations.

0 1 2 3 4 5 6

0,70,60,50,40,30,20,1

0-0,1-0,2

reakcija stope domaćih investicija

Kumulativna reakcija

docnja (godine)

Procenat

100

80

60

40

20

0

-20

-40

-60

-80

-100

SdI Investicije iz sopstvenih

izvora

Zaduživanje

Investicije

Štednja

Platni bilans

Procenat


Naj o bim ni ja ana li za4 uti ca ja SDI na pri vred ni rast za tri na est ze ma lja cen tral ne i is toč ne Evro pe to kom či ta vog do sa da šnjeg pe ri o da tran zi ci je – od pa da gvo zde ne za ve se do sa da po ka-zu je da su SDI za i sta ima le zna ča jan po zi ti van uti caj na sto pu pri vred nog ra sta. To, ta ko đe, go vo ri da su ze mlje ko je su ima le vi sok pri liv SDI ostva ri le vi še sto pe ra sta ne go što bi to bio slu čaj u su prot nom i da su ze mlje ko je su bi le ma nje uspe šne u pri vla če nju SDI ostva ri le ma nji rast ne go što su mo gle. Dru gim re či ma, is hod em pi rij skog is pi ti va nja po ka zu je da SDI ima ju va žnu ulo gu kao de ter mi nan ta ra sta. Zbog svog de li mič no en do ge nog ka rak te ra, SDI će uz na pre do va ti do od lu ču ju će va ri ja ble eko nom ske po li ti ke, na ro či to za ma nje raz vi je ne ze mlje u cen tral noj i is toč noj Evro pi da bi se una pre dio pro ces tran zi ci je.

Is tra ži va nje po ka zu je da su SDI či ni le oko dve tre ći ne (2,4 pro cent na po e na) pro seč ne go di-šnje sto pe ra sta (3,4%). Do pri no si su bi li po zi tiv ni za svih tri na est ze ma lja, do de liv ši SDI ključ nu ulo gu kao mo to ru pri vred nog ra sta. Na su prot to me, pro seč ni do pri no si do ma ćih in ve sti ci ja či ni li su sa mo 13% (0,4 pro cent na po e na) pro seč ne go di šnje sto pe ra sta.5 Re zul ta ti po ka zu ju da ve ći na ze ma lja ni je mo gla da ostva ri vi še odr ži ve sto pe do ma ćih in ve sti ci ja; u ne kim ze mlja ma, sto pa

4 ne u ha us, 2006, Uti caj SdI na pri vred ni rast, Sprin ger ver lag5 Je di ni iz u ze tak je Slo ve ni ja, ko ja je ima la vi sok do ho dak po gla vi sta nov ni ka ali ni ske ukup ne ula zne SdI. Is klju-

či va nje Slo ve ni je iz uzor ka zna čaj no po bolj ša va od nos iz me đu SdI i do hot ka po gla vi sta nov ni ka. Ko e fi ci jent ko re la ci je ska če na 0,49, a re gre si ja obič nom me to dom naj ma njih kva dra ta (OlS) po ka zu je se kao zna čaj na na ni vou od 10 od sto.

180

160

140

120

100

80

60

40

20

0

-20Istočnoevropski

regioni (grupa 1)regioni sa klasterima

(grupa 2)regioni sa lošim

geografskim položajem (grupa 4)

Ostatak EU-15 (referentni regioni)

regioni sa problemima u konkurentnosti i

nezaposlenosti (grupa 3)

Uku

pno

uveć

anje

pro

dukt

ivno

sti u

sled

Sd

I (I

ndek

s re

fere

ntno

g re

gion

a =

100

)

Slika 5 Ukupno uvećanje produktivnosti usled SDI


do ma ćih in ve sti ci ja čak je i opa la. Ka da se re zul ta ti SDI i do ma ćih in ve sti ci ja po sma tra ju za jed no, vi de se od re đe ni zna ci is ti ski va nja do ma ćeg sek to ra aku mu la ci je ka pi ta la.

Na kon is tra ži va nja EK o SDI i re gi o nal nom raz vo ju, bez ob zi ra na vr stu SDI i bez ob zi ra na re gi o nal ne gru pe, du go roč ni efek ti ra sta pro duk tiv no sti ko ji su po kre nu le SDI na tra žnju za rad nom sna gom su po zi tiv ni.

2. Efek ti grin fild SDI na za po sle nost

Tvrd nja da će SDI auto mat ski do ve sti do ve li kog ra sta pro iz vod nje i za po sle no sti če sto mo že da na ve de na po gre šne za ključ ke, po što ono što je bit no ni je ni vo SDI, već vr sta SDI (vi de ti Ta be lu 2). Po ka za lo se da sa mo grin fild in ve sti ci je (ka ko ho ri zon tal ne, ta ko i ver ti kal ne) do vo de do otva-ra nja no vih rad nih me sta na kra tak rok, dok dru ge vr ste SDI de lu ju kao bra na pa du ukup ne za po sle no sti, ali po ka zu ju zna čaj ne raz li ke od ze mlje do ze mlje,

Tabela 2 Opšti efekti SDI na regionalnu tražnju za radnom snagom

Opšti efekti na regionalnu tražnju za radnom snagom*

(1) Spajanja i pripajanja -

Grinfild investicije +

(2) Intragranski efekti SdI na tražnju domaćih konkurenata na radnu snagu -

Intergranski efekti usled rasta produktivnosti +

(3) neto regionalni efekti +

Izvor: Copenhagen Economics.Napomena: *) Tabela predstavlja samo opšte efekte uočene na velikom uzorku regiona i stranih investitora i rezultati za konkretne regione mogu da se razlikuju od ove opšte slike.Iz vor: Ve za iz me đu SDI i za po sle no sti u glo ba li zo va nom sve tu, Sek tor za stra te gi ju za po šlja va nja, 2005.


To je ta ko pr ven stve no za to što in ve sti ci je ori jen ti sa ne ka pro na la že nju no vih tr ži šta uvek pred sta vlja ju va žan mo tiv za SDI ali one ne po ma žu mno go u otva ra nju no vih rad nih me sta, uglav nom zbog me ra ra ci o na li za ci je u ka pi tal no in ten ziv nim i ne kim uslu žnim de lat no sti ma. Pre struk tu ri ra nje ne ka da šnjih dr žav nih pred u ze ća uoči pri va ti za ci je če sto je zna či lo ma sov na ot pu šta nja. Me đu tim, no vi ja li te ra tu ra po ka zu je da po zi tiv ni efek ti na rast za po sle no sti u pri va-ti zo va nim pred u ze ći ma na sta ju u ra spo nu od tri do šest go di na na kon pri va ti za ci je. Is ku stva na pred ni jih tran zi ci o nih pri vre da pred sta vlje na su u Ta be li 2.

Tabela 3 Smer promene broja zaposlenih u stranom i domaćem sektoru, 1998–2001.

Ukupno Strani domaći

Estonija 0 + -

Češka + + -

Mađarska + + +

Poljska - 0 -

Slovačka - + -

Slovenija 0 + -

rumunija - + -

Izvor: WIIW Database on foreign investmententerprises relying on national sources

Bez ob zi ra na vr stu SDI du go roč ni efe kat ra sta pro duk tiv no sti ko ji su po kre nu le SDI na tra žnju za rad nom sna gom je po zi ti van.6 Op šti rast tra žnje za rad nom sna gom pri su tan je u re gi o ni ma sa mno go grin fild in ve sti ci ja. Po red to ga, i M&A i grin fild in ve sti ci je do no se ve ću kon ku ren ci ju u lo kal noj in du stri ji i ne e fi ka sna lo kal na pred u ze ća bi va ju is ti snu ta sa tr ži šta. U isto vre me, rast pro duk tiv no sti ka ko usled efe ka ta uče nja, ta ko i pre struk tu ri ra nja po ve ća va kon ku rent nost ostat ka in du stri je, a po ve ća na tra žnja iz ostat ka pri vre de po ve ća va tra žnju za rad nom sna gom. U naj ve ćem bro ju slu ča je va SDI ima ju i mo der ni ju teh no lo gi ju od do ma će što je ta ko đe zna či lo po ve ća nje kon ku rent no sti.

Ukup no sta nje za po sle no sti i pro ble mi sa ve li kom ne za po sle no šću ni su uni ver zal ni pro blem svih pri vre da u tran zi ci ji. Ka da se ov de do da is ku stvo Sr bi je, po sta je ve o ma uoč lji vo da su ze mlje u tran zi ci ji obič no ogra ni ča va le rast za ra da do ni voa ra sta BDP-a i da je, osim u Polj skoj, ova po li-

6 Un CTAd, Iz veštj o in ve sti ci ja ma u sve tu, 2007; Is tra ži va nje Evrop ske ko mi si je o SdI i re gi o nal nom raz vo ju, Ko nač ni iz ve štaj, Ge ne ral na di rek ci ja za re gi o nal nu po li ti ku, dec. 2006. go di ne.


ti ka ima la od re đe nog us pe ha u sma nje nju ne za po sle no sti. U slu ča ju Sr bi je vi sok i stal ni go di šnji re al ni rast za ra da od sko ro 20% do veo je do to ga da ve ći na rad ne sna ge osta ne ne za po sle na, dok stal ni rast za ra da u dr žav nim pred u ze ći ma či ni rad u pri vat nom sek to ru ma nje pri vlač nim.

Ka ko je po ka za no u Ta be li 3, u go to vo svim ze mlja ma br ži rast za ra da „pla ćen je” vi šom sto pom ne za po sle no sti.

Tabela 4 Rast BDP produktivnosti i realnih plata u zemljama u tranziciji, u%

produktivnost bdP plate stopa nezaposlenosti

bugarska 5,5 0,7 -6,6 12,7

Češka 6,7 2,0 5,1 10,6

Estonija … 2,5 4,8 11,0

Mađarska 14,6 3,4 0,8 6,0

letonija … 0,9 4,8 11,0

litvanija … -1,7 3,1 13,2

Poljska 11,3 6,0 6,8 17,9

rumunija 7,9 0,6 -2,2 6,3

Slovačka 5,8 4,2 1,6 15,6

Slovenija 8,0 4,8 4,9 8,0

Srbija 5,5 4,7 19,8 21,0

Produktivnost i BDP – Galgoczi, nezaposlenost – Bishop, K (2001.)

Pri vre de u tran zi ci ji (na ro či to Polj ska) utvr di le su, kroz sop stve no is ku stvo, da po li ti ka od la-ga nja pri va ti za ci je ili na me ta nja zah te va no vim vla sni ci ma u ve zi sa za po sle no šću ve ro vat no sa mo pri vre me no ubla ža va gu bi tak po slo va, a čak i ta da sa mo pod po volj nim okol no sti ma.

Ras pon mo gu ćih efe ka ta na za po sle nost mo že se on da su mi ra ti na sle de ći na čin.


Efek ti SDI na za ra de su u na če lu po zi tiv ni, po što TNC u glo ba lu pla ća ju vi še pla te ne go lo kal ni po slo dav ci. Iako ne ma mno go kon kret nih po da ta ka o TNC u ze mlja ma u raz vo ju, po sred ni do ka zi uka zu ju da, ba rem za kva li fi ko va nu rad nu sna gu, one nu de ve će pla te ne go do ma će fir me u ze mlji do ma ći nu.

Po red ovih po ten ci jal nih efe ka ta ko ji, u na če lu, va že za sve vr ste pri li va pri vat nog ka pi ta la, ko ri sti za ze mlje do ma ći ne od SDI mo gu da se ja ve u ne ko li ko dru gih ob li ka:

SDI omo gu ća va ju tran sfer teh no lo gi je — na ro či to u vi du no vih ob li ka ka pi tal nih in pu ta — •to ne mo že da se po stig ne kroz fi nan sij ske in ve sti ci je ili tr go vi nu ro ba ma i uslu ga ma. SDI ta ko đe mo gu da una pre de kon ku ren ci ju na do ma ćem tr ži štu in pu ta.

Okvir 1 Direktni i indirektni efekti SDI na zaposlenost u zemlji domaćinu

Direktni efekti:– Gubitak posla zbog restrukturiranja privatizovanih ranije neefikasnih državnih preduzeća.Potreba za takvim restrukturiranjem bila je očigledna, ali smanjivanje negativnog efekta na

zaposlenost je takođe bio jedan od ciljeva kreatora politike. Odlaganje privatizacije ili nametanje novom vlasniku zahteva u vezi sa zaposlenošću moglo je samo privremeno i pod povoljnim okolnostima da ublaži gubitak radnih mesta.

– Otvaranje novih radnih mesta kroz grinfild investicije. Ovo je bila glavna nada novih država članica i veći deo politike u vezi sa SDI je zapravo bio usmeren na takve investicije u prerađivačkom sektoru. Ove nade su se ostvarile samo delimično. Većina grinfild radnih mesta otvorena je u sektoru usluga, kao na primer u bankarstvu, trgovini na malo i poslovima sa nekretninama.

Indirektni efekti:– Gašenje radnih mesta kroz prekidanje ranijih domaćih veza posle preuzimanja bivšeg državnog

preduzeća od strane stranog investitora. Strani investitori zamenjuju tradicionalne domaće dobavljače uvozom, stvarajući tako negativna prelivanja.

– Gašenje radnih mesta u domaćem sektoru MSP zbog konkurencije većih i tehnološki naprednijih filijala TNC. Na primer, lanci supermarketa potisnuli su male radnje i njihove dobavljače.

Izvor: Hunya, Geishecker Efekti stranih direktnih investicija na zaposlenost u centralnoj i istočnoj Evropi WIIW Izveštaji o istraživanjima


Pri ma o ci SDI če sto do bi ja ju obu ku za po sle nih to kom po slo va nja no vih pred u ze ća, što •do pri no si raz vo ju ljud skog ka pi ta la u ze mlji do ma ći nu. Do bit ko ju ostva re SDI uve ća va pri ho de od po re za na do bit pred u ze ća u ze mlji do ma ći nu. •

Na rav no, ze mlje če sto od lu ču ju da se od rek nu de la ovog pri ho da ka da sma nju ju sto pe po re za na do bit u po ku ša ju da pri vu ku SDI sa dru gih lo ka ci ja.

Ta be la 5 Ras pon mo gu ćih efe ka ta

Di rekt ni In di rekt ni

Oblast uti ca ja Po zi ti van ne ga ti van Po zi ti van ne ga ti van

Ko li či na do vo de od po većanja ne to ka pi ta la i otvaranja no vih radnih me sta u in du stri ja ma u eks pan zi ji

Stra ne di rektne in vesti ci je kroz akvizicije mogu da do ve du do raci onalizacije i otpuštanja

do vo de do otva ra nja no vih rad nih me sta kroz ve ze una pred i una zad i efekte multipli ka to ra u doma ćoj pri vre di

Osla nja nje na uvoz ili pre se lje nje po stojećih fir mi do vo de do gubitka po sla.

Kva li tet do vo de do is pla te većih pla ta i ima ju veću pro duk tiv nost

Uvo de po slovne obi čaje u npr. zapošljavanju i unapređi va nju ko ji se sma tra ju ne po želj nim

Pre li va nje „naj bo lje prak se” u or ga ni za ci ji ra da na do ma će fir me.

do vo de do erozije ni voa pla ta pošto domaće fir me pokušava ju da se takmi če.

lo ka ci ja do vo de do otva ra nja no vih i mo žda bo-ljih rad nih me sta u oblasti ma sa vi so kom ne za po sle no šću

do vo de do za gu šenja već prenaseljenih grad skih oblasti i pogoršanja regionalnih neravnote ža.

Pod sti ču pre la zak fir-mi do ba vlja ča u obla-sti gde po sto ji po nu da rad ne sna ge.

do vo de do preseljenja lo kal nih pro izvođača, pogoršavajući regional nu nezaposlenost, ako lo kal nu pro izvodnju za me ne stra ne podružni ce ili se oslanja na uvoz.

Izvor: UNCTAD (1994)


3. Efek ti grin fild SDI na iz voz

U za vi sno sti od vr ste SDI, da li su ori jen ti sa ne ka tr ži štu ili ka efi ka sno sti, SDI mo gu da po sta nu uspe šni iz vo zni ci. Slu čaj Ma đar ske dat je u Ta be li 5, u ko joj su osam od de set naj ve ćih iz vo zni ka grin fild in ve sti ci je, sa uče šćem iz vo za u pro da ji od pre ko 80%.

Tabela 6 Grin fild iz vo zni ci u Ma đar skoj

Kompanija Strano učešće? Izvoz / prodaja

1 Audi da (grinfild) 99

2 flextronics International da (grinfild) 99

3 Philips Hungary da (grinfild) 98

4 GE Hungary da (privatizacija) 94

5 Mol delimično (javna prodaja) 23

6 IbM Storage Products da (grinfild) 100

7 Open Hungary da (grinfild) 100

8 Samsung Electronics da (grinfild) 82

9 borsodchem delimično (javna prodaja) 81

10 nAbI da (grinfild) 99

Napomena: prikazane su samo kompanije koje su dale podatke o svojim aktivnostima (Nokia!)

Sr bi ja, na ža lost, ne ma ta kva is ku stva kao Ma đar ska ili Ir ska, u ko joj grin fild in ve sti to ri In tel, Dell, Pfi zer i HP či ne go to vo 90% ir skog iz vo za.


Slika 6 Najvažniji izvozni proizvodi u 2006. (mil. USD)

Ipak, bra un fild in ve sti tor US Steel pred sta vlja do sa da naj ve ćeg srp skog iz vo zni ka. Dru gi in ve-sti to ri, kao grin fild Ball Pac ka ging, va že za iz u zet no uspe šne, ali, na ža lost, to je sko ro je di ni slu čaj SDI ko ja je ori jen ti sa na ka efi ka sno sti u Sr bi ji. Ve ći na SDI u Sr bi ji su ori jen ti sa ne ka tr ži štu i spa da ju u sek tor ne raz men lji vih ro ba. Ipak, ve ći na ovih in ve sti ci ja su iz u zet no va žne za una pre-đe nje po slov nog am bi jen ta u Sr bi ji – od te le ko mu ni ka ci ja (Te le nor, Vip) do či ta vog ni za SDI u ban kar stvu, osi gu ra nju i tr go vi ni na ma lo. One ne sa mo da po ve ća va ju kon ku rent nost, već i stva-ra ju jed no okru že nje ko je on da mo že da po sta ne atrak tiv ni je za SDI ori jen ti sa ne ka efi ka sno sti, što je od naj ve će va žno sti za eko nom sku sta bil nost ze mlje, po što one po ma žu da se iz beg ne pre gre va nje plat nog bi lan sa, što u po sled nje vre me pred sta vlja ozbi ljan pro blem pri vre de Sr bi je.

Crna metalurgija

Obojeni metali

voće i povrće

Tekstil

Žitarice i proizvodi od žitarica

Ostali metalni proizvodi

Guma

Ostali proizvodi prerađivačke industrije

000 100 200 300 400 500 600 700 800 900

871,9

610,6

326,0

318,3

291,8

278,8

279,1

240,2


Okvir 2 O kompaniji U. S. Steel Serbia d.o.o i njenim filijalama

Dana 12. septembra 2003. godine, United States Steel Corporation kupila je srpsku železaru Sartid, a.d. u stečaju. Železara Sartid radila je daleko ispod svog nominalnog proizvodnog kapaciteta od 2,2 miliona tona. Železara je poslovala veoma loše, a ulaganja u mašine i infrastrukturu bila su nedovoljna.

Preduzeće i njegovih više od 9.000 radnika su u suštini preživljavali od ograničene državne pomoći čiji cilj je bio da se spreči propast preduzeća i socijalni nemiri do kojih bi verovatno došlo u slučaju propasti jednog od najvećih preduzeća u Srbiji. Tokom sledećih deset meseci, U. S. Steel je rukovodio poslovanjem, plaćao mesečne troškove za plate radnicima, izdatke za sirovine, račune za komunalije i troškove železničkog prevoza. Ugovorom o upravljanju sprečeno je da preduzeće propadne i da region bude ekonomski upropašćen.

Na taj način, U. S. Steel postao je jedan od vodećih investitora u Srbiji. Tokom prve godine vlasništva nad preduzećem, U. S. Steel Serbia, d.o.o. izvršilo je niz kapitalnih ulaganja, uključujući:

3,2 miliona USD za sanaciju i pokretanje K-3 konvertera za proizvodnju čelika, koji je bio •van upotrebe više od 13 godina

Najveći izvoznici u Srbiji 2007.

US Steel Petro-hemija

Krušik Sunoko Hemofarm nIS Tarket EPS TetrapakTigar

800

700

600

500

400

300

200

100

0

664,6

207,0

104,063,6 63,58 59,6 48,3 46,3 44.3 41,2

mil. EUr


4. R iz ici

SDI ta ko đe mo gu da do ne su ri zi ke za ze mlju u raz vo ju ko ja im je do ma ćin. U li te ra tu ri se uka zu je na ne ke slu ča je ve u ko ji ma su SDI bi le me ta kri ti ka zbog „di rekt ne šte te”— kao što je za ga-đe nje i de gra da ci ja pri rod nih bo gat sta va. Me đu ti m, ni je utvr đe na ni ka kva ve za iz me đu eko lo-škog in dek sa i uče šća SDI u BDP-u, što uka zu je da za ga đe nje mo že da se ja vi i ka da ima i kad ne ma SDI.

Ri zi ci do la ze od mo guć no sti da SDI do ve du dosma nje nja, ume sto po ve ća nja, do ma će šted nje i in ve sti ci ja, uklju ču ju ći ne ga tiv ne efek te •na BNP kroz re pa tri ja ci ju do bi ti; „is ti ski va nja” do ma ćih pred u ze ća sa tr ži šta ka pi ta la; •po ve ća nja tra žnje za de vi za ma i apre si ja ci je de vi znog kur sa; •po dr ške lo kal nim oli go po li ma; •ome ta nja re gu la ci je; •stva ra nja ne sta bil no sti kroz po ve ća va nje fi nan sij skih ri zi ka na tr ži štu; •

2,3 miliona USD za kupovinu tenzione ravnalice koja je povećala proizvodnju i kvalitet belog •lima u šabačkoj fabrici 10,5 miliona USD za projekat ugradnje elektronskog sistema upravljanja hladnom •valjaonicom u fabrici u Smederevu

Septembra 2004. godine kompanija je najavila investiciju vrednu više od 38 miliona USD u projekte za unapređenje proizvodnje u Smederevu i dostizanje nominalnog proizvodnog kapaciteta od 2,2 miliona tona sirovog čelika. Projekti obuhvataju:

remont visoke peći broj 1, koja je van upotrebe od 1987. godine,•poboljšanje radionice za proizvodnju kiseoničkog čelika, povećanjem kapaciteta peći sa 92 •na 112 tona po šarži, što predstavlja povećanje od 20 odsto modernizaciju dve mašine za kontinualno livenje ugradnjom kalupa sa promenljivom •širinom.

Decembra 2005. godine – Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) proglasila je U.S. Steel Serbia najvećim izvoznikom u 2005. Ovu poziciju U.S. Steel Serbia zadržao je i u 2006. i 2007. godini.


na sto ja nja da se za šti te ren te iz teh no lo gi je ume sto tran sfe ra teh no lo gi je, što sma nju je ili •uki da oče ki va na pre li va nja i eks ter nal no sti.

Ve ći na is tra ži va nja u pro te kloj de ce ni ji, ko ja su is pi ti va la „ne to oce ne” uti ca ja SDI ob u hva tiv ši 183 pro jek ta u ne kih 30 ze ma lja u pro te klih 15 go di na, utvr di la je „oči gle dan po zi ti van uti caj na eko nom sko bla go sta nje do ma ći na”. Isto ta ko, ma kro e ko nom ska is tra ži va nja ze ma lja su u na če lu utvr di la po sto ja nje po zi tiv nog uti ca ja SDI. Jed na stu di ja MMF-a usta no vi la je da po sto je „ne po-bit ni” do ka zi o po zi tiv nim efek ti ma, uklju ču ju ći i po ve ća nja pro duk tiv no sti kroz tran sfer teh no-lo gi je. Ne ko li ko stu di ja je uka za lo da ze mlja, da bi pri svo ji la ko ri sti od SDI, mo ra već da bu de na ne kom „ste pe nu raz vo ja”. Ta ko đe se po ka za lo da SDI po ve ća va ju rast sa mo u ze mlja ma gde je rad na sna ga ostva ri la mi ni mal ni ni vo obra zo va nja (Bo ren sztein et al, 1998).

Slika 7 SDI i okruženje

14

12

10

8

6

4

2

0

-2

-4

0.0 10,0 20,0 30,0 40,0 50,0 60,0 70,0 80,0 90,0 100,0

Indeks okruženja

Sd

I/b

dP

Glava III Efekti prelivanja grinfild SDI

57 Glava III: Efekti prelivanja grinfild SDI

1. Šta su efek ti pre li va nja?

Di rekt ni efek ti SDI, ka ko grin fild ta ko i osta lih, su ja sno uoč lji vi. Kao što je po ka za no u pret-hod nom po gla vlju, ovi efek ti su zna čaj ni u obla sti ra sta pr o iz vod nje i no ve vred no sti (do pri nos ra stu BDP-a), po ra stu za po sle no sti, po ve ća nju iz vo za i kon ku rent no sti i teh no lo škog na pret ka. S ob zi rom na to da pred u ze ća ko ja su osno va na kr oz grin fild SDI pri sva ja ju ove re zul ta te, in ve-sti to ri su u po zi ci ji da te re zul ta te pri svo je pu tem ra sta nji ho vih ukup nih pri ho da, sma nje nja tr o ško va po slo va nja i, ko nač no, po ve ća nja do bi ti. Pre ma to me, ovi efek ti su di rekt ni efek ti grin-fild SDI. Na da lje, di rekt ni efek ti su efek ti na kup ce pred u ze ća stvo re nih kr oz grin fild SDI u vi du no vih pr o iz vo da, ve ćeg kva li te ta ro ba i uslu ga i bo ljeg od no sa ce ne i kva li te ta.

Me đu tim, po sto je ne ki efek ti ko je ova pred u ze ća i grin fild stra ni di rekt ni in ve sti to ri ne mo gu da pri svo je. Ovi efek ti grin fild SDI ne ma ju dej stvo na pred u ze će ko je je na sta lo iz SDI, već is klju-či vo na osta la pred u ze ća u ze mlji do ma ći nu i, sa mim tim, na sve kup ce, ne sa mo kup ce pr o iz vo da ko je nu de pred u ze ća ko ja su SDI. Po što ove efek te ne mo že da pri svo ji pred u ze će na sta lo iz SDI, oni se sma tra ju (za njih) eks ter nim efek ti ma.

Te o ri ja eks ter nih efe ka ta pru ža pri lič no jed no stav no ob ja šnje nje po sto ja nja ta kvih po ja va. Eko nom ska te o ri ja pre ci zi ra da eks ter ni efek ti po sto je u slu ča ju da de lo va nje, od no sno ak tiv no sti jed nog pri vred nog su bjek ta (pred u ze ća) uti ču na pr o duk tiv nost, od no sno na ni vo tr o ško va dru gih (pred u ze ća), ili ni vo ko ri sno sti po tro ša ča, a to de lo va nje tr ži šte ne sank ci o ni še, te se za to ne na pla-ću je, od no sno ne pla ća ni ka kva ce na. Na ža lost, ve ći na eks ter nih efe ka ta ko ji se da nas raz ma tra ju u jav noj ras pra vi su za pra vo ne ga tiv ni eks ter ni, od no sno eks ter ni tr o ško vi, zbog to ga što je dan pri vred ni su bjekt na me će do dat ne tr o ško ve dru gom. Ti pič ni eks ter ni tr o ško vi su ve za ni za za ga-đe nje, od no sno šte tu po ži vot nu sre di nu ko ja po ve ća va tr o ško ve pr o iz vod nje svih pred u ze ća ko ja su po go đe na tom vr stom eko lo ških ne ga tiv nih eks ter nih efe ka ta. Po sto je dve ka rak te ri sti ke svih eks ter nih efe ka ta, po zi tiv nih i ne ga tiv nih, a njih je la ko pre po zna ti u slu ča ju za ga đe nja. Pr vo, ne po sto ji do bro volj na raz me na iz me đu dve stra ne: jed ne ko ja stva ra za ga đe nje i dru ge ko ja pri ma za ga đe nje. Ina če bi po sto ja la tr ži šna ce na ve za na za ovu raz me nu. Dru go, stra na ko ja sno si tr o ško ve (gu bit ke) ne do bi ja ni ka kvu na kna du, od no sno ni je kom pen zo va na. Iako su ono me ko ji pri ma za ga-đe nje, bez nje go ve sa gla sno sti, na met nu ti do dat ni tr o ško vi, ta stra na ne do bi ja ni ka kvu na dok na du ovih tr o ško va. Sa da je te o rij ska kon cep ci ja eks ter nih efe ka ta raz ja šnjena. Za to raz ja šnje nje je is ko-ri šćen pri mer ne ga tiv nih eks ter nih efe ka ta, od no sno eks ter nih tr o ško va za ga đe nja.

Ipak, po red eks ter nih tr o ško va, po sto ji zna tan br oj po zi tiv nih eks ter nih efe ka ta, od no sno eks ter nih po god no sti za osta la pred u ze ća, od no sno po tro ša če. Ove po god no sti obič no ni su ta ko uoč lji ve kao


eks ter ni tr o ško vi, ta ko da sred stva jav nog in for mi sa nja ne iz ve šta va ju ta ko če sto o nji ma. Ti pič ne eks ter ne po god no sti mo gu se za pa zi ti u bi lo kom tr žnom cen tru. Kup ci ko ji do đu da vi de, od no sno obi đu sa mo jed nu pr o dav ni cu u ne kom tr žnom cen tru, ima ju sna žan pod sti caj da obi đu i sve dru ge. Otva ra nje no ve pr o dav ni ce u ne kom tr žnom cen tru po ve ća va br oj lju di/ku pa ca ko ji se re še da odu u taj tr žni cen tar i obi đu sve osta le pr o dav ni ce u nje mu. Sa ma po slov na kon cep ci ja tr žnog cen tra za sno-vana je upra vo na eks ter nim po god no sti ma ko je pr o dav ni ce do no se jed na dru goj.

Ključ ni pred u slov da bi eks ter ni efek ti uop šte po sto ja li je ste da pred u ze ća ko ja pr o iz vo de po god no sti za osta le ne mo gu da pri svo je te po god no sti, od no sno da ih raz me nju ju i na pla te pu nu tr ži šnu ce nu za njih. Ako se ove po god no sti, od no sno efek ti pri svo je, on da se ra di o in ter-na li za ci ji eks ter nih efe ka ta – njih on da vi še ne ma. Ali, ako onaj ko ji je pr o iz veo po god no sti ne mo že da ih pri svo ji, tj. ako eks ter ni efek ti po sto je, on da je pr o blem u to me što pred u ze ća mo gu da se na đu u si tu a ci ji da, za to što ne mo gu da pri svo je te po god no sti, ne ma ju ni ka kvih pod sti ca ja da ih pr o iz vo de, od no sno da ih pr o iz vo de u do volj noj ko li či ni. Ta či nje ni ca otva ra put za raz ma-tra nje mo guć no sti za dr žav nu in ter ven ci ju, od no sno da dr ža va stva ra pod sti ca je za pr o iz vod nju eks ter nih po god no sti ko je tr ži šte ne mo že da stvo ri.

2. Efek ti pre li va nja: jed no stav na kla si fi ka ci ja

U slu ča ju SDI eks ter ni efek ti se obič no na zi va ju efek ti ma „pre li va nja” (spil lo ver). I ov de je ključ ni pred u slov da ne ki efe kat bu de kla si fi ko van kao efe kat pre li va nja taj da stra ni di rekt ni in ve sti tor ne mo že da ga pri svo ji i uči ni de lom svo je po slov ne ra ču ni ce. Ovi efek ti pre li va nja se, u na če lu, de le na in tra gran ske i in ter gran ske efek te. In tra gran ski efek ti pre li va nja, ko ji se po ne kad na zi-va ju i ho ri zon tal na pre li va nja, su oni efek ti pre li va nja ko ji su ko ri sni sa mo osta lim pred u ze ći ma ko ja su u is toj in du stri ji (gra ni), o ko joj god in du stri ji (gra ni) da se ra di: te le ko mu ni ka ci je, ban kar-stvo, pr o iz vod nja ce men ta, itd. Na pred u ze ća u dru gim gra na ma ova pre li va nja ne uti ču. Va žno je pra vil no raz u me ti zna če nje re či „ko ri stan”. Na pri mer, jed no od in tra gran skih pre li va nja je sve ve ća kon ku ren ci ja u po sma tra noj in du stri ji (gra ni) po ve ća njem kon ku rent skog pri ti ska. Ne ko bi mo gao da se za pi ta da li su ti efek ti za i sta ko ri sni za kon ku ren te. Na kra tak rok, sva ka ko ni su. Ka ko je is ta kao no be lo vac John Hicks „mi ran ži vot je naj sla đi od svih pr o fi ta mo no po la”. Sto ga ni pri vat na ni osta la pred u ze ća ne vo le kon ku ren ci ju. Na du gi rok, me đu tim, kon ku ren ci ja je ko ri sna čak i za njih, za to što kon ku ren ci ja pod sti če eko nom sku efi ka snost. Naj vi še od sve ga, ona pod sti če efi ka snost u pr o iz vod nji. Du go roč no gle da no, sa mo kon ku ren ci ja mo že da obez be di


kon ku rent nost pred u ze ća i kon ku rent nost in du stri je, od no sno gra ne u ce li ni. Ne tre ba ni go vo ri ti da je ja ča kon ku ren ci ja iz me đu pred u ze ća, od no sno pr o iz vo đa ča i pr o da va ca ko ri sna za kup ce. Ta ko svi kup ci u od re đe noj in du stri ji (gra ni), ne sa mo kup ci pr o iz vo da ko je pr o iz vo di grin fild SDI, ima ju ko ri sti od po ja ča ne kon ku ren ci je zbog ono ga što eko no mi sti na zi va ju no vi ula sci. Me ha ni zam obe uzroč no po sle dič ne ve ze bi će de talj no ob ja šnjen ka sni je u ovom po gla vlju.

In ter gran ski efek ti pre li va nja, od no sno ver ti kal na pre li va nja, je su efek ti na lo kal na, od no sno do ma ća pred u ze ća u svim dru gim gra na ma i za kup ce nji ho vih pr o iz vo da. Uvek po sto je di rekt ne ver ti kal ne ve ze iz me đu pred u ze ća na sta lih kao grin fild SDI i lo kal nih pred u ze ća: nji hov smer mo že da bu de i na vi še i na ni že (po ne kad se na zi va niz vod no i uz vod no). Ve ze či ji je smer na vi še (niz vod no) zna če da pred u ze će na sta lo kr oz grin fild SDI pr o da je svo je pr o iz vo de (ro be ili uslu ge) lo kal nim pred u ze ći ma, kao na pri mer, do ma ćim di stri bu te ri ma i pr o dav ci ma, ko ji po tom obez be-đu ju ove pr o iz vo de kup ci ma/po tro ša či ma. Ve ze či ji je smer na ni že (uz vod no) zna če da lo kal na, od no sno do ma ća pred u ze ća obez be đu ju in pu te pred u ze ću na sta lom kr oz SDI. Efek ti pre li va nja ni su oni ko je pri sva ja pred u ze će na sta lo kao SDI, već oni ko je pri sva ja ju do ma ća pred u ze ća i ko ja, na kra ju, to pre no se na sve kup ce. Ve ze na vi še i na ni že na gla ša va ju di rekt ne ver ti kal ne kon tak te iz me đu pred u ze ća osno va nog kao SDI i lo kal nih pred u ze ća kao osno vu za efek te pre li va nja.

Ipak, u ne kim slu ča je vi ma ne ma po tre be za di rekt nim kon tak tom (bi lo ho ri zon tal nim ili ver ti-kal nim) iz me đu ovih pred u ze ća da bi do šlo do efe ka ta pre li va nja. Na pri mer, pred u ze će us po-sta vlje no kao SDI mo že da ob u ča va za po sle nog iz obla sti svo je naj bo lje po slov ne prak se u ne koj obla sti ko ja je za jed nič ka za sva pred u ze ća, bez ob zi ra na in du stri ju, od no sno gra nu, kao što je, na pri mer, ra ču no vod stvo. Ako taj za po sle ni na pu sti svo je rad no me sto otvo re no kr oz grin fild SDI i za po sli se u ne kom dru gom, pot pu no odvo je nom lo kal nom, od no sno do ma ćem pred u ze ću, to pred u ze će će, bez ika kve na kna de, do bi ti nje go va una pre đe na zna nja iz ra ču no vod stva. Na rav no, to lo kal no pred u ze će pla ća ovom spe ci ja li sti tr ži šnu pla tu; ipak, lo kal no pred u ze će ne sno si tr o-ško ve obu ke ovog spe ci ja li ste, od no sno ne mo ra da ula že u stva ra nje svog ljud skog ka pi ta la.

3. Me ha ni zam efe ka ta pre li va nja

Pr vi efe kat pre li va nja, ko ji je u ce li ni in tra gran ski, je ste po o štra va nje kon ku ren ci je. Ne spor no je – što vi še kon ku ren ci je, to bo lje. Ova tvrd nja va ži go to vo za sve. Ne spor no je bo lje ka da po sto ji vi še kon ku ren ci je sa sta no vi šta ku pa ca, a bo lje je i za sve dru ge osim za bes po sle ne, ne rad ne i


le nje za po sle ne i isto ta kve pr o iz vo đa če, od no sno pred u ze ća – oni ne vo le kon ku ren ci ju i obič no na la ze ve o ma do mi šlja ta ob ja šnje nja za što kon ku ren ci ja ni je do bra za dru štvo u ce li ni.

Mno gi lju di po gre šno sma tra ju da je br oj kon ku re na ta u gra ni je di ni po ka za telj ni voa kon ku ren-ci je u njoj. To jed no stav no ni je tač no, ma da br oj kon ku re na ta ni je pot pu no bez zna ča ja. Kon ku ren-ci ja je, pre ma re či ma no be lov ca Ge or ge Sti gle ra, pre sve ga ri va li tet iz me đu kon ku re na ta, od no sno kon ku rent ski pri ti sak na jed no pred u ze će od svih dru gih pred u ze ća u gra ni. Taj ri va li tet, od no sno pri ti sak pod sti če sva ko pred u ze će u gra ni da po ve ća eko nom sku efi ka snost: je di ni na čin za sva ko pred u ze će da op sta ne je ste da bu de efi ka sno. Naj va žni ji ob lik eko nom ske efi ka sno sti u ovom slu ča ju je tzv. pr o iz vod na efi ka snost ko ja ob u hva ta ne ko li ko stva ri: raz voj no vih, bo ljih pr o iz vo da, no ve na či ne da se op slu žu ju kup ci i sma nje nje tr o ško va i ni že ce ne. Do la zak pred u ze ća ko ja se za sni va ju na grin fild SDI do no si no vi i sna žni ji kon ku rent ski pri ti sak u bi lo ko joj gra ni, usled do bro osmi-šlje nih no vih pr o iz vo da, po bolj ša nih na či na da se kup ci ma pru že uslu ge i nji ho ve ren ta bil no sti, što se od ra ža va kr oz nji ho ve ni že ce ne. Ove ka rak te ri sti ke pred u ze ća za sno va nih na SDI po sle di ca su nji ho ve su per i or ne teh no lo gi je, kao i su per i or nog zna nja (know-how), ko ji se te me lji na nji ho vom me đu na rod nom po re klu, a ko ji je već te sti ran u mno gim dru gim ze mlja ma u ko ji ma po slu ju i pri hva ćen kao naj bo lja prak sa. Shod no to me, pred u ze ća za sno va na na grin fild SDI do no se su per i-o ran pr o iz vod ni pr o ces, a ti me i zna čaj na po ve ća nja kon ku rent skog pri ti ska na lo kal na pred u ze ća u nji ho voj gra ni. Taj do la zak stva ra da le ko ve ći pri ti sak od onog ko ji stva ra ne ki dru gi lo kal ni kon ku-rent. Po ne kad je taj stav ogra ni čen na ide ju da će ovi no vi ula sci sru ši ti mo no pol u ne koj gra ni ti me što će uve sti ne ko li ko pred u ze ća. Da le ko je, me đu tim, od to ga bit ni je da se us po sta vi sna žan ri va-li tet i kon ku rent ski pri ti sak ko ji iz nje ga pr o iz la zi – pri ti sak ko ji je za sno van na mo der noj teh no lo-gi ji, naj sa vre me ni jem zna nju (know-how) i ši rom sve ta te sti ra noj naj bo ljoj prak si.

Okvir 1. Me re nje kon ku ren ci je

Kon ku ren ci ju je te ško me ri ti, ali za to se mo gu ko ri sti ti po sred ni in di ka to ri (pr oxy). Je dan od ta kvih in di ka to ra je su ras ho di za re kla mu. Što je že šća kon ku ren ci ja, to su vi ši ras ho di za re kla mu. Sa do la skom Vip mo bi le 2007. go di ne svi mo bil ni ope ra te ri su bu dže te za re kla mu po ve ća li ne ko li ko pu ta u od no su na pret hod nu go di nu. Dva po sto je ća mo bil na ope ra te ra za u zi ma la su po zi ci je is pod dva de se te u po gle du ras ho da za re kla mu, a 2007. go di ne oni su me đu pr vih 5 kom pa ni ja po ras ho-di ma za re kla mu.


Dru gi ka nal kon ku rent skog pri ti ska ko ji se stva ra je po ten ci jal ni ula zak no vih grin fild SDI. Ako je dr žav na po li ti ka ta kva da su pre pre ke, na ro či to prav ne pre pre ke ula sku ma le, sva po sto-je ća pred u ze ća se di sci pli nu ju pret njom mo gu ćeg no vog ula ska ne ke grin fild SDI. Naj bo lji na čin da se ta pret nja de mon stri ra je da su ne ke grin fild SDI već re a li zo va ne u ze mlji do ma ći nu u da toj in du stri ji, od no sno gra ni. Naj bo lji do kaz da je ne što mo gu će je da to već po sto ji. Shod no to me, ne ra di se sa mo o kon ku rent skom pri ti sku po sto je ćih grin fild SDI, već i no vih ula za ka te vr ste ko ji su se po ka za li iz vo dlji vim na osno vu onih ko ji su već ušli na tr ži šte.

Dru gi me ha ni zam ko jim grin fild SDI po ve ća va ju kon ku ren tski pri ti sak je taj da one stva ra ju no vi re per za dru ga pred u ze ća pri me re nju učin ka nji ho vog po slo va nja. Stvar je u to me da se lo kal na pred u ze ća tak mi če me đu so bom ili po sto ji lo kal ni mo no pol i ni jed no od pred u ze ća ne ma in for ma ci ju o ostva ri vim, od no sno do stup nim tr o ško vi ma. Čak i ako ima ju naj bo lje pod sti ca je da sma nju ju tr o ško ve po slo va nja da bi po ve ća li do bit, lo kal na pred u ze ća ne ma ju od go va ra ju ću in for ma ci ju o to me da li su uspe šna u nji ho vom na po ru da sma nje tr o ško ve. Ova in for ma ci o na funk ci ja no vog ula ska je ve o ma va žna u sve tu asi me trič nih in for ma ci ja. No vi ula zak grin fild SDI da je re per za sve lo kal ne kon ku ren te i po ma že im, bez ob zi ra na dru ge me ha ni zme kon ku rent-skog pri ti ska, da sma nje svo je tr o ško ve i da po ve ća ju eko nom sku efi ka snost pr o iz vod nje.

Po ja ča na kon ku ren ci ja iza zva na grin fild SDI do vo di do zna čaj nih eks ter nih po god no sti na sve kup ce od re đe ne gra ne. Ta kon ku ren ci ja do vo di do: no vih pr o iz vo da, ino va tiv nih na či na da se uslu ži ku pac, no vog mar ke tin ga i ni žih ce na za kup ce. U slu ča ju ban kar stva, na pri mer, ta kva kon ku ren ci ja iza zva na grin fild SDI do vo di do po ja ve no vih vr sta kre di ta (br zi go to vin ski kre di ti, na pri mer), ino va tiv nih i bo ljih na či na ko mu ni ka ci je sa kli jen ti ma u pr o ce su da va nja ovog kre di ta, no vih na či na mar ke tin ške ko mu ni ka ci je u ko joj se kli jen ti oba ve šta va ju o svim va žnim po je di no sti ma u ve zi sa pr o iz vo dom i mo gu sa mi ra ci o nal no da od lu če o ovom pr o iz vo du i nje go vom ko ri šće nju i, na kra ju, usled po ja ča ne kon ku ren ci je i sma nje nih tr o ško va, do pa da ka mat nih sto pa ko je gra đa ni pla ća ju (za da ti ri zik kre di ta). Ako kli jen ti ni su po tro ša či, već pr o-iz vo đa či, on da se ovi efek ti mul ti pli ku ju, zbog to ga što po ja ča na kon ku ren ci ja iza zva na grin fild SDI do vo di do po spe ši va nja po slo va nja dru gih pr o iz vo đa ča i mo gla bi da bu de ko ri sna za po tro-ša če nji ho vih pr o iz vo da. Na pri mer, sma nje ne ce ne uslu ga mo bil nih ko mu ni ka ci ja i ve ći kva li tet tih ko mu ni ka ci ja ima ju bla go tvor ne efek te i za po tro ša če i za pr o iz vo đa če ko ji ko ri ste ove uslu ge kao svoj pr o iz vod ni in put. U ko nač nom, po tro ša či ubi ra ju, i di rekt no i in di rekt no, plo do ve po ja-ča ne kon ku ren ci je.

Pr o ce nju je se (De lo it te, 2008) da su no vi ula sci na srp sko tr ži šte mo bil nih te le ko mu ni ka ci ja (Te le nor 2006. go di ne i Vip mo bi le 2007.) omo gu ći li svim kup ci ma u Sr bi ji (i pred u ze ći ma i po je-


din ci ma) da uži va ju ko ri sti od zna čaj nog po ra sta br o ja i ra zno vr sno sti po nu đe nih uslu ga i pa da ce na za 14%. Osim to ga, u istom iz ve šta ju da ta je oce na da je ko ri šće nje mo bil nih te le ko mu ni ka-ci ja u po slov ne svr he do pri ne lo ra stu pr o duk tiv nosti po je di nač nog rad ni ka za 7% u 2007. go di ni. Mo der na ICT je neo p hod na za pri vred ni rast u do ba mo der nih, no vih eko no mi ja. Ve ća kon ku ren-ci ja usled ula za ka no vih SDI ne mi nov no do vo di do ve će sto pe pe ne tra ci je. Kon ku ren ci ja me đu tri mo bil na ope ra te ra u Sr bi ji pr o iz ve la je sto pu pe ne tra ci je od oko 90% sta nov ni štva, ili 72%, ka ko se pr o ce nju je, ka da se uzmu u ob zir oni ko ji po se du ju vi še SIM kar ti ca (De lo it te, 2008). Ta kva pe ne tra ci ja zna čaj no sma nju je tran sak ci o ne tr o ško ve bu kval no sva ke tran sak ci je, bez ob zi ra na kom je tr ži štu. Za ze mlju sa ogrom nom ne za po sle no šću, od su štin ske je va žno sti to što bo lje ko mu ni ka ci je zna čaj no sma nju ju tran sak ci o ne tr o ško ve na tr ži štu ra da, či me se po ve ća va ve ro-vat no ća no vog za po šlja va nja. Ogrom na sto pa pe ne tra ci je mo bil nih ko mu ni ka ci ja omo gu ći la je da go to vin sko pla ća nje na kna de za par ki ra nje vo zi la u gra do vi ma Sr bi je bu de pot pu no za me nje no – bez ši ro ko ras pro stra nje ne upo tre be mo bil nih ko mu ni ka ci ja, ta kav si stem ni je de lo tvo ran. A sva ova po bolj ša nja su re zul tat efe ka ta pre li va nja usled ve će kon ku ren ci je me đu ope ra te ri ma u in du stri ji mo bil nih te le ko mu ni ka ci ja.

Imi ta ci ja je ve o ma va žan ka nal ho ri zon tal nih efe ka ta pre li va nja – ona se obič no na zi va „kla sič nim” tran smi si o nim me ha ni zmom za no ve pr o iz vo de i pr o ce se; osim to ga, isti ka nal je tran smi si o ni me ha ni zam za upra vljač ke, od no sno orga ni za ci o ne ino va ci je. U slu ča ju no vih pr o-iz vo da imi ta ci ja je za sno va na na „obr nu tom in že nje rin gu” i njen uspeh za vi si od slo že no sti pr o-iz vo da – lak še je imi ti ra ti jed no stav ne pr o iz vo de. Pr o blem slo že no sti kod obr nu tog in že nje rin ga u slu ča ju in du stri ja (gra na) ko je pr o iz vo de uslu ge ni je to li ko re le van tan, od no sno ni je ta ko ve li ka pre pre ka kao u slu ča ju upra vljač kih, od no sno orga ni za ci o nih ino va ci ja, ko je su mno go tran-spa rent ni je ne go pa ten tom za šti će ni ino va tiv ni pr o iz vo di i teh no lo gi je. Ka ko su ove ino va ci je, kao no va struk tu ra ce na (vi de ti okvir) i ino va ci je u od no si ma sa kli jen ti ma pri lič no vi dlji ve za kli jen te, one su ta ko đe vi dlji ve i za do ma ća pred u ze ća u is toj in du stri ji (gra ni), od no sno lo kal ne kon ku ren te. Ni vo tran spa rent no sti se po ve ća va od pr o iz vo da ka uslu ga ma, te je, sto ga, imi ta ci ja ve o ma va žna u ra znim uslu ga ma (te le ko mu ni ka ci je, ban kar ski po slo vi sa sta nov ni štvom, osi gu-ra nje i dru ge fi nan sij ske uslu ge, sa o bra ćaj, itd.). Sto ga, u gra na ma ko je pru ža ju uslu ge imi ta ci ja je je dan od naj va žni jih ka na la za in tra gran ske efek te pre li va nja.


SDI stva ra ju ve o ma spe ci fič nu tra žnju za in pu ti ma i na taj na čin uti ču na nji ho ve lo kal ne do ba vlja če. U tom smi slu ver ti kal ne ve ze sa sme rom na ni že su osnov ni ka nal za ovaj tip ver ti-kal nih efe ka ta pre li va nja (in ter gran ska pre li va nja). SDI u na če lu, a grin fild SDI kon kret no, stva-ra ju ve o ma spe ci fič nu tra žnju, obič no po mno go vi šim stan dar di ma u smi slu kva li te ta in pu ta (zah te vi u po gle du ma te ri ja la, do ba ra i uslu ga), kva li te ta uslu ga ko je se nu de kup ci ma u smi slu, na pri mer, pre ci zne di na mi ke is po ru ke (tač no na vre me), nul te to le ran ci je za kr še nje ugo vor nih oba ve za u ve zi sa is po ru kom, itd. Ovi stan dar di su obič no mno go vi ši ne go stan dar di lo kal nih pred u ze ća i nji ho vih zah te va pre ma lo kal nim do ba vlja či ma. Dru gim re či ma, SDI do vo de do po o-štra va nja kon ku ren ci je i kon ku rent skog pri ti ska na lo kal na tr ži šta in pu ta sa no vim zah te vi ma kad je u pi ta nju tra žnja i ja snim uput stvi ma za sve do ba vlja če ko ji bi že le li da bu du uspe šni. To stva ra pod sti ca je za lo kal ne do ba vlja če da ula žu u po bolj ša nje kva li te ta svo je pr o iz vod nje i da re struk tu ri ra ju svo je po slo va nje da bi po ve ća li kva li tet svo jih uslu ga za sve kup ce, ne sa mo za kup ce grin fild SDI. Osim to ga, grin fild SDI obič no pru ža ju od re đe nu po dr šku ovim do ba vlja-či ma u nji ho vim na po ri ma da za do vo lje ove stan dar de u vi du obu ke, teh nič ke po mo ći, tran-sfe ra zna nja (know-how) itd. U tom smi slu, ko ri sti od re struk tu ri ra nja i una pre đe nog po slo va nja lo kal nih do ba vlja ča se pr o ši ru ju na sve dru ge kup ce. Ka da ne ko lo kal no pred u ze će na u či i poč ne da pri me nju je no ve stan dar de, re ci mo, pr o iz vod nje i is po ru ke svo jih pr o iz vo da, ovi stan dar di se spro vo de bez raz li ke, ko god da je ku pac. Ova vr sta ver ti kal nih efe ka ta pre li va nja ima uti ca ja na sve kup ce u in du stri ji (gra ni) ko ja je do ba vljač grin fild SDI. Osta li kup ci su sle pi put ni ci ka da su u pi ta nju na po ri grin fild SDI da po ve ća ju stan dar de snab de va nja in pu ti ma.

Okvir 2 Ši re nje 24/7

Vip mo bi le kao grin fild SDI u obla sti mo bil nih te le ko mu ni ka ci ja pr vi je na srp skom tr ži štu po nu dio no vi ta rif ni pa ket: pre paid flat ta ri fu za po zi ve i SMS pre ma svim mre ža ma 24 sa ta na dan, se dam da na u ne de lji (24/7). Taj pa ket bio je po nu đen pre ne go što je Vip ot po čeo sa ra dom. To je, bez sum nje, po nu da za naj jed no stav ni ji i naj tran spa rent ni ji ta rif ni pa ket ka kav do ta da ni je po sto jao na srp skom tr ži štu. Dva po sto je ća ope ra te ra po če la su da pri me nju ju pot pu no istu ta ri fu sre di nom ma ja 2007. go di ne, ne ko li ko da na pre ne go što je Vip mo bi le po čeo da ra di.


Isti me ha ni zmi ver ti kal nih pre li va nja po sto je u slu ča ju ver ti kal nih ve za sa sme rom na vi še, po no vo ima mo ve ću kon ku ren ci ju, vi še stan dar de kad je u pi ta nju, obu ka, teh nič ka po moć, tran-sfer zna nja (know-how) itd. U slu ča ju in du stri je te le ko mu ni ka ci ja, ma lo pro da ja te le ko mu ni ka-ci o nih uslu ga je pot pu no iz me šte na iz te le ko mu ni ka ci o nog ope ra te ra kr oz ugo vor no an ga žo-va nje lo kal nih di stri bu te ra, od no sno tr go va ca na ma lo. U slu ča ju pre ra đi vač ke in du stri je, na pri mer, alu mi ni jum skih li men ki za na pit ke, ko je se is po ru ču ju pr o iz vo đa či ma pi ća, za tran sport i is po ru ku pr o iz vo da u ce li ni su an ga žo va na lo kal na pred u ze ća za pre voz ka mi o ni ma. Mo der na pri vre da funk ci o ni še kr oz an ga žo va nje po du go va ra ča i usred sre đi va nje na osnov nu de lat nost. A to je upra vo na čin na ko ji ra de pred u ze ća na sta la iz grin fild SDI. Osim na bav ke in pu ta u smi slu kom po nen ti i ma te ri ja la na lo kal nom tr ži štu, oni an ga žu ju po du go va ra če za raz ne uslu ge, kao što su odr ža va nje, obez be đe nje, tran sport, re kla mi ra nje, IT uslu ge, ra ču no vod stvo, itd. Za mno ge od ovih uslu ga an ga žo va ne su lo kal ne kom pa ni je kao po du go va ra či i kr oz ovo an ga žo va nje stva ra ju se efek ti ver ti kal nih pre li va nja.

Em pi rij ske stu di je su pru ži le do ka ze da u ne kim ze mlja ma ver ti kal na pre li va nja pred sta vlja ju naj va žni ju gru pu efe ka ta pre li va nja. U slu ča ju, na pri mer, Li tva ni je (Ja vor cik, 2004) po ka za lo

Okvir 3. Ver ti kal ne ve ze sa sme rom na ni že (uz vod no)

Sve tri grin fild SDI u Sr bi ji ko je su ana li zi ra ne po ka za le su ve o ma sna žne ver ti kal ne ve ze sa lo kal-nim pred u ze ći ma, či ji je smer na ni že. Vip mo bi le vr ši na bav ku gra đe vin skih ra do va (an ten ski stu-bo vi) od do ma ćih gra đe vin skih pred u ze ća na mo de ran na čin na ko ji ova pred u ze ća ni su na vi kla. Isto va ži i za soft ver ko ji se na ba vlja od lo kal nih pr o gra me ra soft ve ra, od no sno lo kal na pred u ze ća se an ga žu ju za iz ra du onih de lo va soft ve ra ko ji su spe ci fič ni za tr ži šte Sr bi je. Ra if fe i sen ban ka je raz vi la du go roč ne od no se sa lo kal nim pr o iz vo đa či ma soft ve ra za iz ra du spe ci fič nog ban kar skog soft ve ra.

Ka da je reč o ve za ma na vi še, Ball Pac ka ging je za kom ple tan tran sport/di stri bu ci ju an ga žo vao lo kal na pred u ze ća za pre voz ka mi o ni ma. Uto var pr o iz vo da je u pot pu no sti re gu li san pre ma stan-dar di ma Ball Pac ka ging i sva ki pre vo znik je oba ve zan da ku pi GPS (Glo bal Po si ti o ning System) pri jem ni ure đaj ko ji omo gu ća va Ball Pac ka gin gu da pra ti sva ku po šilj ku i njen sta tus u re al nom vre me nu. Za di stri bu ci ju, od no sno ma lo pro da ju uslu ga Vip mo bi le an ga žo va na su lo kal na pred u-ze ća. Ova pred u ze ća i nji ho ve za po sle ne ob u ča vao je Vip mo bi le u obla sti pr o ce du ra (know-how) ko je su stan dar di zo va ne na ni vou kor po ra ci je. No vi kor po ra tiv ni stan dard po bolj šao je uči nak lo kal nih di stri bu te ra, od no sno tr go va ca.


se da su ver ti kal na pre li va nja na ni že naj va žni ji na čin na ko ji SDI uti ču na lo kal na pred u ze ća. Sma tra se da Li tva ni ja ni je je din stve na u tom po gle du. Po ka za lo se da SDI u sek to ru pri rod nih bo gat sta va ili pri mar nim sek to ri ma ni su ta ko ko ri sne za do ma ću pri vre du (Aykut i Sayek, 2007). Na rav no, mo guć no sti za ver ti kal na pre li va nja na ni že ve o ma su ogra ni če ne u ovim slu ča je vi ma, po što je tr ži šte in pu ta za ta kva pred u ze ća pri lič no ogra ni če no.

Po seb ni efek ti pre li va nja za sno va ni na imi ta ci ji su pre li va nja kod iz vo za. U osno vi, lo kal na pred u ze ća od SDI mo gu da na u če da iz vo ze. Ono što je bit no je da iz voz, u na če lu, uklju ču je fik sne tr o ško ve u smi slu us po sta vlja nja di stri bu tiv nih mre ža u od re đe noj ze mlji, orga ni zo va nja pre vo za do ze mlje od re di šta, upo zna va nje uku sa po tro ša ča u toj ze mlji, kon kret nih re gu la tor nih aran žma na, po stu pa ka ca ri nje nja (ka ko u ze mlji po re kla, ta ko i u od re di šnoj ze mlji) itd. Pred-u ze ća za sno va na na SDI ima ju re le vant na zna nja o svim ovim stva ri ma, bu du ći da ima ju is ku-stvo u spolj noj tr go vi ni i ima ju raz vi je ne di stri bu tiv ne mre že i stra te gi je. Ona ko ri ste to is ku-stvo i mre žu da iz vo ze za no vu ze mlju od re di šta. Lo kal na pred u ze ća mo gu da sa ra đu ju u ovim po slov nim po du hva ti ma i sti ču zna nja i is ku stva ko ja mo gu po sle da ko ri ste za svo je sop stve no sa mo stal no po slo va nje. To je kom bi na ci ja sa rad nje i imi ta ci je. Sa rad nja je ti pi čan ver ti kal ni efe kat pre li va nja u slu ča ju iz vo za. Kao što je već raz ma tra no u pret hod nim sta vo vi ma, po ve ća ni stan dar di tra žnje za in pu ti ma pod sti ču lo kal ne pr o iz vo đa če da pri la go de svo je po slo va nje ovim stan dar di ma, una pre de kva li tet svog pr o iz vo da i da, na taj na čin, bu du kon ku rent ni. U osno vi, ra di se o me đu na rod nim stan dar di ma. Uko li ko je do ma će pred u ze će do ba vljač jed nog pred u ze ća za sno va nog na SDI u sop stve noj ze mlji, on da za to pred u ze će ni je ni ka kav pr o blem da snab de va kom pa ni ju u ze mlji po re kla te ili bi lo ko je dru ge SDI. To je na čin na ko ji sa rad nja sa pred u ze ći ma za sno va nim na SDI omo gu ća va lo kal nim pred u ze ći ma da po sta nu iz vo zni ci.

Ve ća je ve ro vat no ća da će imi ta ci ja po slo va nja pred u ze ća za sno va nih na SDI bi ti na čin ko ji će omo gu ći ti lo kal nim pred u ze ći ma iz iste in du stri je (gra ne) da po sta nu iz vo zni ci. Nad me ta nje sa pred u ze ćem za sno va nim na SDI da će pod sti caj za po bolj ša nje kva li te ta pr o iz vo da i pre va zi la-že nje svih ba ri je ra spolj noj tr go vi ni (iz vo zu), a ne ke od in for ma ci ja o iz vo znim ka na li ma pred u-ze ća za sno va nim na SDI će ne mi nov no bi ti ot kri ve ne. Ipak, mno go je ve ro vat ni je da će sa rad nja, od no sno ver ti kal na pre li va nja bi ti taj me ha ni zam ko ji će omo gu ći ti lo kal nim pred u ze ći ma da po sta nu iz vo zni ci.

Dru gi va žan ka nal in tra gran skih efe ka ta pre li va nja su in ve sti ci je u ljud ski ka pi tal. No va teh no lo gi ja, no vi pr o iz vo di i pr o ce si, kao i su per i or na zna nja (know-how) i upra vljač ke, od no sno orga ni za ci o ne ino va ci je ko je do no se grin fild SDI mo gu da bu du de lo tvor ne i mo gu da do ve du do vi so kih sto pa pri no sa sa mo ako po sto je znat ne in ve sti ci je u ljud ski ka pi tal, tj. u obu ku lo kal ne


rad ne sna ge. Ključ na od lu ka o to me da li ula ga ti u jed nu ze mlju ili ne, za vi si od lo kal ne rad ne sna ge i lo kal nog tr ži šta ra da – da li se rad na sna ga mo že do bi ti po kon ku rent noj, ra zum noj ce ni (pla te). Ipak, za po šlja va nje lo kal ne rad ne sna ge je sa mo pr vi ko rak da se sve stva ri ura de ka ko tre ba. Ta rad na sna ga tre ba da bu de ob u če na u skla du sa zah te vi ma SDI, od no sno me đu na rod nog ope ra te ra ko ji je in ve sti rao u ze mlju. To zna či obu ku u ve zi sa ce lo kup nim sa vre me nim naj na-pred ni jim zna nji ma (know-how), upra vljač kim, od no sno orga ni za ci o nim ino va ci ja ma i mo der nim stan dar di ma, kon kret nim po stup ci ma po de le ra da u okvi ru pred u ze ća i di sci pli nu i rad ne na vi ke ko je su obič no stro že ne go u lo kal nim pred u ze ći ma. Se mi na ri i kur se vi obu ke se orga ni zu ju u ze mlji do ma ći nu/pri ma o cu, ali i u ze mlji po re kla SDI i/ili ne kom od nje nih me đu na rod nih cen ta ra obu ke. Sve ove pr o ce du re po ve ća va ju ljud ski ka pi tal za po sle nih u grin fild SDI – one su ne mi nov ne sa sta no vi šta in ve sti to ra, jer sa mo na taj na čin in ve sti tor mo že da is ko ri sti su per i or nu teh no lo gi ju, od no sno zna nja (know-how) da bi ostva rio vi so ke sto pe pri no sa i po vra tio in ve sti ci ju što pre.

Okvir 4. Ula ga nja u ljud ski ka pi tal

Stal na obu ka za po sle nih je jed na od naj i stak nu ti jih ak tiv no sti grin fild SDI u Sr bi ji. Ra if fe i sen ban ka pru ža sva ko dnev nu obu ku i obu ku za me na dže re na se mi na ri ma o upra vlja nju ko ji se odr ža va ju na ni vou re gi o na ju go i stoč ne Evro pe. Ovi se mi na ri su ta ko đe pri li ka za raz me nu is ku sta va i naj bo lje re gi o nal ne prak se. Ball Pac ka ging obez be đu je eks ten ziv nu obu ku pre ma stan dar di ma kom pa ni je ko ji se pri me nju ju u svim ze mlja ma u ko ji ma po slu je. Ova obu ka ob u hva ta na pred ne pr o ce du re kao što su elek tron sko ad mi ni stri ra nje, uklju ču ju ći i elek tron sku re vi zi ju, što je po stu pak ko ji pred sta-vlja ve li ku ino va ci ju po bi lo kom stan dar du. Obu ka Ball Pac ka gin ga ob u hva ta i ši re nje po seb ne kor-po ra tiv ne eti ke, kao i kor po ra tiv nu kul tu ru i di sci pli nu, pri če mu se na gla sak sta vlja na pi ta nja lič ne bez bed no sti. Vip mo bi le pru ža tri op šte ka te go ri je obu ke: struč na zna nja, so ci jal ne kom pe ten ci je (soft skills) i raz me nu naj bo lje prak se i zna nja (know-how) u okvi ru mo bil kom austria gr o up. U ra noj fa zi mo bil kom austria gr o up obez be di la je svo joj grin fild in ve sti ci ji gru pu od pre ko 40 struč nja ka ko ji su raz vi li sve funk ci je kom pa ni je sa lo kal nim ti mo vi ma. To je bi la pr va fa za obu ke, spe ci fič no uče nje kr oz rad. I u ovom slu ča ju obu ka ob u hva ta raz voj po seb ne kor po ra tiv ne kul tu re, a kur se vi obu ke se orga ni zu ju na ra znim lo ka ci ja ma u Sr bi ji u svr hu ši re nja i upo zna va nja sa ovim osnov nim kor po ra tiv nim vred no sti ma.


Ipak, fluk tu a ci ja rad ne sna ge je ne što što je nor mal no u svim mo der nim dru štvi ma. Či nje ni ca da je jed no pred u ze će in ve sti ra lo u ljud ski ka pi tal ne spre ča va za po sle ne da na pu ste to pred u-ze će. Za pred u ze će ko je je grin fild SDI ne mo gu će je da svo je ljud ske re sur se pot pu no „ve že„. To se mo že uči ni ti pri vre me no, kr oz od red be o mi ni mal nom vre me nu ko je za po sle ni mo ra da pr o ve de u pred u ze ću, ali čak i to je ote ža no mo der nim rad nim za ko no dav stvom, ko je je vi še u skla du sa pri stu pom ko ji se te me lji na ljud skim pra vi ma. Da kle, do bro ob u če ni za po sle ni mo že da na pu sti pred u ze će SDI i re a lo ci ra svo je rad ne re sur se dru gom pred u ze ću. Ko su naj ve ro vat-ni ji kan di da ti, u smi slu pred u ze ća u ko ja ovi za po sle ni mo gu da pre đu? Na rav no, naj ve ro vat ni ji kan di da ti su dru ge, uglav nom lo kal ne kom pa ni je iz iste gra ne, od no sno kon ku ren ti ko ji do bi ja ju pot pu no ob u čeno oso blje sa ni vo om obu ke ko ji je vi ši od onog ko ji su oni pru ži li svo jim za po sle-ni ma. To je mo žda naj va žni ji efe kat pre li va nja – pri no si na ljud ski ka pi tal su ve ći od ula ga nja u taj isti ljud ski ka pi tal.

Efek ti pre li va nja na sta li zbog opi sa nih in ve sti ci ja u ljud ski ka pi tal ne mo ra ju da bu du ho ri zon-tal ni, od no sno oni ni su sa mo in tra gran ski. Mno ge od ovih in ve sti ci ja su u ma njoj ili ve ćoj me ri op šte, od no sno ni su spe ci fič ne za od re đe nu in du stri ju (gra nu), već su re le vant ne za oba vlja nje svih po slov nih ak tiv no sti. Na pri mer, obu kom ra ču no vo đa za mo der ne ra ču no vod stve ne stan dar de od stra ne grin fild SDI pred u ze ća stva ra se ljud ski ka pi tal ko ji mo že da bu de ko ri šćen u go to vo svim dru gim gra na ma. To na ro či to va ži za spe ci fič ne vr ste in ve sti ci ja kao što su fi nan sij ske uslu ge u ko ji ma je la ko pre ći iz jed ne fi nan sij ske de lat no sti, kao što je ban kar stvo, u dru gu, kao što je osi gu-ra nje. Ne ma po tre be za bi lo ka kvom po slov nom ve zom iz me đu SDI pred u ze ća i pred u ze ća ko ja uži va ju efek te pre li va nja na sta lih obu kom rad ne sna ge – ve za se us po sta vlja pre ko tr ži šta ra da.

Svi po me nu ti efek ti pre li va nja ko ji do vo de do pre li va nja u do ma ća pred u ze ća pred sta vlja ju, u ko nač nom, pre li va nja lo kal nim po tro ša či ma, od no sno po tro ša či ma ze mlje do ma ći na. Usled po me-nu tog me ha ni zma/ka na la pre li va nja pred u ze ći ma, po tro ša či se su sre ću sa no vim pr o iz vo di ma, ve ćim br o jem op ci ja me đu ko ji ma mo gu da bi ra ju, ino va tiv nim i bo ljim na či ni ma na ko je su uslu-že ni i is pu nje ne nji ho ve po tre be. Nji ho ve po tre be su bo lje uslu ge, iz me đu osta log, kr oz bo lji mar ke-ting, bo lju po li ti ku ce na, od no sno ta rif nu po li ti ku i ino va ci je u od no si ma sa kli jen ti ma, od no sno po tro ša či ma. Kao što je već opi sa no, uvo de se no vi stan dar di uslu ži va nja kli je na ta, a ove no ve stan-dar de mo ra ju da pra te i do ma ća pred u ze ća. Va žan seg ment ovih stan dar da mo gu da bu du pot pu no no ve i mno go pri stu pač ni je po li ti ke ce na, od no sno ta rif ne po li ti ke ko je se sto ga uvo de.

Na da lje, ino va tiv ni na či ni uslu ži va nja kli je na ta ko je do no se grin fild SDI sta vlja ju po tro ša če u bo lju po zi ci ju kad je u pi ta nju arti ku li sa nje nji ho vih po tre ba i že lja. Da kle, bla go sta nje po tro ša ča mo že da se po ve ća i na ovaj na čin, sa po bolj ša njem nji ho ve ko mu ni ka ci je sa pred u ze ći ma na


stra ni po nu de, od no sno pr o iz vo đa či ma i tr gov ci ma. Kli jen ti u po slov nom sek to ru ta ko đe mo gu da ima ju ko ri sti od po slov nih in ter ak ci ja sa SDI, s ob zi rom na to da se ovi od no si raz vi ja ju kr oz ka na le no vih na pred nih po slov nih pr o ce du ra.

Po sto je in for ma ci o na pre li va nja SDI i ona su ka rak te ri stič na za grin fild i osta le SDI. Sa ma či nje ni ca da je dan in ve sti tor od lu ču je da ula že u ne ku ze mlju, na od re đe noj lo ka ci ji i u ne koj od re-đe noj in du stri ji, od no sno gra ni da je in for ma ci je svim dru gi ma da ta kvo ula ga nje ne sa mo da je mo gu će, već je i pr o fi ta bil no. Što je ve ća in ve sti ci ja i što je sna žni ji in ve sti tor, to je sna žni ji i sig nal te vr ste, od no sno ve ća je ve ro vat no ća da će još ne ki stra ni di rekt ni in ve sti tor od lu či ti da ula že u tu istu ze mlju, re gion i in du stri ju (gra nu). To će uti ca ti ne sa mo na stra ne in ve sti to re, već i na do ma će. Stvar je u to me da ka da neo d luč ni do ma ći in ve sti to ri shva te da stran ci ula žu u nji ho vu ze mlju, to će po ve ća ti ve ro vat no ću da do ma ći in ve sti to ri ula žu lo kal no, ume sto al ter na ti va kao što su du go roč na šted nja (ko ja do no si za ra du po fik snoj sto pi) ili in ve sti ra nje u ino stran stvu. Em pi rij ska is tra ži va nja na osno vu po da ta ka za 60 ze ma lja u raz vo ju (Mody i Mur shid, 2005) pru ži la su do ka ze o sna žnom efek tu mul ti pli ka ci je, od no sno do ka ze da su po ve ća ne SDI do ve le do ve ćih do ma ćih in ve sti ci ja. In for ma ci o na pre li va nja, ma da ne sa mo ona, stva ra ju kla ste re, od no sno gru pe pred u ze ća iz iste in du stri je (gra ne) ko ja su uklju če na u pr o iz vod nju slič nih pr o iz vo da.

Okvir 5. Fi nan sij sko iz ve šta va nje

No vi pr o iz vo di ko je je osmi sli la Ra if fe i sen ban ka, jed na od grin fild SDI u Sr bi ji, pru ži li su ne sa mo no ve mo guć no sti lo kal nim po slov nim kru go vi ma, već su im upu ti li i no ve iza zo ve. Ka ko ve ro vat-no ća odo bra va nja i da va nja no vih kre di ta lo kal nim pred u ze ći ma za vi si od kva li te ta nji ho vog fi nan-sij skog iz ve šta va nja i do sa da šnjeg po na ša nja u smi slu fi nan sij ske di sci pli ne, ona ima ju sve pod-sti ca je da po pra ve i jed no i dru go. Što se ti če fi nan sij skog iz ve šta va nja, lo kal na pred u ze ća po če la su do bro volj no da pod no se svo je fi nan sij ske iz ve šta je na eks ter nu re vi zi ju i da svo je fi nan sij ske iz ve šta je či ne po u zda ni jim. Što se ti če fi nan sij ske di sci pli ne, lo kal na pred u ze ća su sa da sve sna da će kr še nje fi nan sij ske di sci pli ne du go roč no ima ti ne ga ti van efe kat, ta ko da ima ju pod sti ca je da to ne či ne. Ukrat ko, i for ma fi nan sij skog iz ve šta va nja i nje go va su šti na su se po pra vi le. A od ta kvog po bolj ša nja ko ri sti ne ma sa mo ne ka grin fild SDI u ban kar stvu. Po sto je sle pi put ni ci (free ri ders), oni ko ji uži va ju one po god no sti ko je ni su pla ti li, kao što su u ovom slu ča ju Po re ska upra va, dru ge ban ke, po slov ni part ne ri lo kal nih pred u ze ća, itd.


Ko nač no, ne ma sum nje da dr žav ne po li ti ke, na ro či to eko nom ska po li ti ka, i re for ma ovih po li ti ka uti ču na ni vo SDI (de talj ni ja ana li za kon kret nih re for mi po li ti ka ko ji ma se pri vla če SDI bi će da ta u sle de ćem po gla vlju). Osim to ga, in sti tu ci o nal na re for ma i ja ča nje in sti tu ci ja, od no sno nji ho va iz grad nja, ta ko đe su ve o ma va žne za pri vla če nje SDI. U vi še sko ri jih ra do va (na pri mer, Cam pos i Ki nos hi ta, 2008) po ka za no je, ka ko te o rij ski, ta ko i em pi rij ski, da li be ra li za ci ja spolj ne tr go vi ne, fi nan sij ska li be ra li za ci ja i pri va ti za ci ja po ve ća va ju re la tiv ni ni vo SDI (u od no su na BDP). Na da lje, in sti tu ci o nal na re for ma i in sti tu ci o nal ni raz voj ko ji po ve ća va, na pri mer, kva li tet ad mi ni stra ci je i po sta vlja ogra ni če nja za iz vr šnu vlast i po ka za te lje vla da vi ne pra va, te sma nju je, na pri mer, ko rup ci ju i po li tič ki ri zik, po ve ća va re la tiv ni ni vo SDI. Ovi na la zi po sta li su ne ka vr sta op šteg me sta i do bro po zna ta stvar. Oni ni su ogra ni če ni sa mo na aka dem ske kru go ve i struč ne ra do ve ko ji se ob ja vlju ju u aka dem skim ča so pi si ma. Kre a to ri po li ti ke u go to vo svim ze mlja ma sve sni su ovih za ko no mer no sti i, zbog to ga što je pri vla če nje SDI za mno ge ze mlje je di ni na čin da us po sta ve odr živ pri vred ni rast, one spro vo de, ili su bar pod po li tič kim pri ti skom da spro vo de ove dr žav ne po li ti ke i kon kret ne in sti tu ci o nal ne re for me. Da kle, ti me po sto je efek ti pre li va nja na lo kal na pred u ze ća, zbog to ga što po me nu te dr žav ne po li ti ke i in sti tu ci o nal ni do ga đa ji ima ju bla go tvor ne efek te na lo kal na pred u ze ća kao i na SDI.

Po ka za lo se da po ve ćan ni vo SDI ima zna čaj no bla go tvor no dej stvo ne sa mo na eko nom ske, već i na ne ke dru ge dr žav ne po li ti ke. One stva ra ju pod sti caj za us po sta vlja nje be ne vo lent ni je spolj ne po li ti ke, ka ko ze mlje do ma ći na, ta ko i ze mlje po re kla in ve sti ci je. Obe vla de ima ju ja ko do bre raz lo ge da odr ža va ju do bre me đu sob ne dr žav ne, od no sno di plo mat ske od no se i čak da ih una pre đu ju, jer su one na ne ki na čin„ta o ci” SDI ko je su već re a li zo va ne i ko je oče ku ju po slov ni lju di i po tro ša či obe ze mlje. Shod no to me, SDI ima ju bla go tvor ne efek te pre li va nja na po li tič ke in te gra ci je ze ma lja. Ve ći na SDI re a li zu je se me đu ze mlja ma ko je su po li tič ki in te gri sa ne, kao što su ze mlje evro a tlant skih po li tič kih in te gra ci ja.

4. Ve li či na i me re nje efe ka ta pre li va nja

Ako su efek ti pre li va nja isu vi še sla bi, ce lo kup ne po god no sti ko je ge ne ri šu SDI svo de se, prak-tič no, na di rekt ne efek te. Ipak, ni je do bro ni da bu du pre vi še sna žni – od ključ ne va žno sti je da efek ti pre li va nja bu du urav no te že ni: ne tre ba da bu du pre vi še sla bi, ali ni pre vi še ja ki. Ako su efek ti pre li va nja su vi še sna žni, to zna či da in ve sti to ri ne mo gu da pri svo je ve ći nu po god no sti ko je stva ra ju, što zna či da su im in ve sti ci o ni pri no si skrom ni. U ve o ma kon ku rent skom sve tu


SDI, u ko me se ze mlje nad me ću za pri do bi ja nje in ve sti ci ja, in ve sti to ri po re de sto pe pri no sa u raz li či tim ze mlja ma i do no se od lu ke o in ve sti ra nju na osno vu ovih sto pa. Ogrom ni efek ti pre li-va nja či ne sto pe ni žim, te sto ga ve ro vat no ća da se in ve sti ci je re a li zu ju u ta kvim uslo vi ma opa da. Uko li ko su efek ti pre li va nja isu vi še sla bi, on da sa mo sek tor SDI u pri vre di ge ne ri še rast i po sto ji zna čaj na po de la iz me đu dva sek to ra u pri vre di: je dan je sek tor SDI, mo de ran sek tor ko ji je do bro in te gri san u svet sku pri vre du, a dru gi je sek tor lo kal nih pred u ze ća, ne ak ti van i ne in te gri san u svet sku pri vre du. Sto ga, ono što je po želj no je ste urav no te že nost efe ka ta pre li va nja – ne tre ba da bu du ni pre vi še sla bi i ne pre vi še sna žni.

Na da lje, po sto ji još jed no va žno pi ta nje u ve zi sa ve li či nom ovih efe ka ta. Obra zlo že nje za pru ža nje pod sti ca ja SDI kr oz dr žav nu in ter ven ci ju upra vo su efek ti pre li va nja. Tre ba se pod se-ti ti da je sam osnov efe ka ta pre li va nja taj da po sto je po zi tiv ni eks ter ni efek ti, od no sno da in ve-sti to ri ne mo gu da ih pri svo je u svo jim pri no si ma. Upra vo zbog to ga, ne ki lju di, kao i ne ki od po je di na ca ko ji do no se od lu ke mi sle da SDI tre ba da bu du efek tiv no sub ven ci o ni sa ne pu tem, na pri mer, po re skih oslo bo đe nja u iz ve snom pe ri o du, ili čak otvo re no sub ven ci o ni sa ne, me re no kao vla di ne do na ci je in ve sti to ri ma, na osno vu, na pri mer, br o ja rad nih me sta ko ja su otvo re na. Pri ma fa cie to bi ne ki ma mo glo da iz gle da ra zum no. Me đu tim, ključ ni pred u slov (po tre ban uslov) da bi ova ko ne što even tu al no bi lo raz bo ri to je da iz nos sub ven ci ja ni je ve ći od iz no sa stvo re nih efe ka ta pre li va nja. To stva ra ogro man me to do lo ški pr o blem me re nja efe ka ta pre li va nja, kao i ka da je u pi ta nju me re nje bi lo ko je vr ste eks ter nih efe ka ta.

Za be le že no je ne ko li ko po ku ša ja da se eko no me trij ski iz me re efek ti pre li va nja za raz li či te ze mlje, re gi o ne i vre men ske pe ri o de. Svi su se oni su o či li sa ne pre mo sti vim me to do lo škim pr o-ble mom me re nja i dru gim eko no me trij skim pr o ble mi ma. Te sti ra njem me re u ko joj SDI uti ču na pri vred ni rast u ze mlja ma cen tral ne Evro pe Men cin ger (2003) je utvr dio da ne ma efe ka ta pre li va nja, ali taj na laz je za sno van na br oj nim, pri lič no gru bim me to do lo škim gre ška ma. Sli čan na laz za istu gru pu ze ma lja je po tvr đen (Da mi jan et al., 2003), ali sa slič nim me to do lo škim pr o-ble mi ma. Dva naj va žni ja ra da u obla sti (Scho ors i van der Tol, 2005 i Ca stel la ni i Zan fei, 2006) po ka za la su da je spe ci fič na me to do lo ška gre ška stva ra la pri stra snost na ni že u oce na ma efe ka ta pre li va nja. Oba ra da utvr di la su em pi rij ske do ka ze da su efek ti pre li va nja znat ni, a ne sa mo sta ti-stič ki zna čaj ni. Ipak, ne mo gu će je pre ci zno iz me ri ti efek te pre li va nja i iz ra zi ti ih u nov ča nim iz no si ma.

To je je dan od ključ nih raz lo ga zbog če ga SDI ne tre ba sub ven ci o ni sa ti. Ako vla da ne zna ko li ko iz no si eks ter nih po god no sti ko je se stva ra ju, on da ona ne mo že da tač no od re di iz nos sub ven ci je. Do dat ni raz log zbog ko ga ak tiv ne me re za pri vla če nje SDI po put sub ven ci ja ni su


pre po ruč lji ve ve zan je za arti ku la ci ju po seb nih (pri vat nih) in te re sa kao jav nih i po stup ke od lu-či va nja u do me nu jav nog (ko lek tiv nog) iz bo ra, ko ji mo gu da vo de ka to me da pri vat ni in te res ovla da dr ža vom, od no sno da se pri vat ni in te res na met ne kao jav ni. Uvek je mno go bo lje po bolj-ša ti dr žav nu po li ti ku i in sti tu ci o nal ni okvir ko ji jed na ko uti če na sve igra če (in ve sti to re) i ima ti ista pra vi la igre, ne go pru ža ti usko usred sre đe nu po dr šku, jer će ona ne mi nov no stva ra ti po bed-ni ke i gu bit ni ke. Po bed nik ima pod sti caj da uti če na pr o ces i do ve de do dis tor zi je dr žav nih po li-ti ka, a ta da se ne mi nov no gu bi na tran spa rent nosti pr o ce sa od lu či va nja.

5. Pred u slo vi za efek te pre li va nja

Mno go va žni je pi ta nje je ono o ap sorp ci o noj mo ći ze mlje do ma ći na, od no sno ap sorp ci o noj mo ći lo kal nih pred u ze ća. Da li će lo kal na pred u ze ća ima ti ko ri sti, od no sno po god no sti od SDI za vi si od nji ho ve re la tiv ne za o sta lo sti (u od no su na naj no vi je svet ske ten den ci je) i nji ho ve ap sorp ci o ne mo ći za usva ja nje zna nja i ino va ci ja. Ta moć za vi si od slo že no sti teh no lo gi je i zna nja (know-how) ko ji se pre no si pre ko SDI i ja za u po gle du teh no lo gi je, od no sno zna nja (know-how) iz me đu lo kal nih pred u ze ća i pred u ze ća za sno va nih na grin fild SDI. Sa vre me na em pi rij ska is tra ži va nja po nu di la su do volj no re zul ta ta da se po dr ži ovaj glav ni na laz. Su šti na je da lo kal na pred u ze ća mo gu da ima ju ko ri sti sa mo ako jaz u ve zi sa teh no lo gi jom i zna njem (know-how) ni je pre vi še ve li ki, ta ko da lo kal na, od no sno do ma ća pred u ze ća mo gu da ap sor bu ju zna nje ko je mo gu da do bi ju od grin fild SDI. Pr o blem je, me đu tim, ka ko iz me ri ti ko li ki je teh no lo ški jaz. Ko ja je to do nja gra ni ca tog ja za, od no sno teh no lo ški jaz ko ji se po ka zao kao pre pre ka efek ti ma pre li va nja? Ni je spor no da na stra ni pri ma o ca, lo kal na pred u ze ća mo ra ju da ima ju od re đe nu ap sorp ci o nu moć, ali je još uvek ve o ma te ško tač no utvr di ti ko ji je to ni vo ko ji je neo p ho dan da bi pre li va nja bi la pri hva će na, od no sno da bi se re a li zo va la. Na da lje, za sa da, di na mič ki fak tor ni je uzet u ob zir. Ni je raz ma tra na spo sob nost lo kal nih pred u ze ća, od no sno re sur sa.

Oči gled no je da raz li či ta ap sorp ci o na moć zna či raz li či te ni voe efe ka ta pre li va nja. Ako su lo kal na pred u ze ća po de lje na na iz vo zni ke i one ko ji ni su iz vo zni ci, to bi mo glo da bu de po sred ni in di ka tor (pr oxy) nji ho ve ap sorp ci o ne mo ći. Em pi rij ska is tra ži va nja spro ve de na u Špa ni ji (Bar ri os i Stro bel, 2002) po ka za la su da su efek ti pre li va nja u slu ča ju iz vo zni ka mno go ja či ne go u slu ča ju pred u ze ća ko ja ne iz vo ze, po što je ma nja ap sorp ci o na moć ovih dru gih. Na da lje, lo kal na pred-u ze ća mo gu da se raz li ku ju po to me da li se ba ve is tra ži va njem i raz vo jem, i to mo že da bu de po sred ni in di ka tor (pr oxy) za nji ho vu ap sorp ci o nu moć. Em pi rij ska is tra ži va nja spro ve de na na


Če škoj (Ki nos hi ta, 2001) pru ži la su do ka ze da je bi lo po zi tiv nih efe ka ta pre li va nja u slu ča ju pred u ze ća ko ja su ak tiv na u is tra ži va nju i raz vo ju. Dru gim re či ma, ap sorp ci o na moć je bit na za mak si mi za ci ju efe ka ta pre li va nja do ko jih do la zi sa SDI.

Što se ti če ap sorp ci o ne mo ći, sa da je ja sno da pa žnja ne tre ba da bu de usme re na sa mo na lo kal na pred u ze ća i nji ho ve mo guć no sti kao ta kve. Deo ukup ne ap sorp ci o ne mo ći ze mlje do ma-ći na te me lji se na oso bi na ma lo kal ne rad ne sna ge, pr ven stve no nje noj spo sob no sti da uči i to br zo i na flek si bil no sti lo kal nog tr ži šta ra da kao što je, na pri mer, ko li ko je če sta pr o me na po sla kod onih ko ji ima ju po sao. To će po kre nu ti mo žda naj va žni ji ka nal efe ka ta pre li va nja: onaj za sno van na ula ga nju u ljud ski ka pi tal.

Em pi rij ska is tra ži va nja (Mody, 2004) su po ka za la da obra zo va nje lo kal ne rad ne sna ge, me re no go di na ma ško lo va nja, zna čaj no do pri no si ap sorp ci o noj mo ći ze mlje i ve li či ni efe ka ta pre li va nja. Po red lo kal ne rad ne sna ge, pr o na đe ni su em pi rij ski do ka zi da su lo kal na in fra struk tu ra i raz voj fi nan sij skog tr ži šta pre sud ni fak to ri za ap sorp ci o nu moć ze mlje (Ki nos hi ta i Liu, 2007).

Okvir 6. Isti ne i za blu de o srp skoj rad noj sna zi

Rad na sna ga u Sr bi ji ni je jef tin re surs. Tr o ško vi za za po sle ne pred u ze ća ko ja po slu ju u Sr bi ji ni su ma li. Sto ga to ni je ne što što pri vla či SDI u Sr bi ju. U pi ta nju je flek si bil nost rad ne sna ge i nje na spo-sob nost da br zo uči. U to me po ma že od re đe no op šte obra zo va nje, ma da spe ci fič no obra zo va nje ni je na ro či to ko ri sno. Ono što je va žno je da rad na sna ga u Sr bi ji ima svoj sop stve ni kva li tet, di na mi zam i vi so ko je mo ti vi sa na i ve o ma pri la go dlji va – mo že da se pri la go di no vim prin ci pi ma i kul tu ri po slo-va nja. In že nje ri ško lo va ni u ze mlji sma tra ju se naj bo ljim iz dan kom srp skog obra zov nog si ste ma. Osim to ga, srp ska rad na sna ga je pri lič no lo jal na po slo dav cu i me nja nje po sla je mno go re đe ne go u ne kim is toč no e vrop skim ze mlja ma. Od su stvo va nje sa po sla ni je ve li ko. U slu ča ju SDI Ball Pac ka ging od su stvo va nje sa po sla u Sr bi ji je ma nje ne go u nji ho vom po stro je nju u Ve li koj Bri ta ni ji.


6. Za klju čak

Ne ma sum nje da su efek ti pre li va nja SDI, na ro či to grin fild SDI, znat ni i re le vant ni za pri vred ni rast i dru štve no bla go sta nje ze mlje do ma ći na. Po ka za no je da su ovi efek ti ra zno vr sni i da uti ču i na pr o iz vo đa če i na po tro ša če. U ko nač nom, po sto ji bla go tvo ran uti caj na po tro ša če. Efek ti pre li va nja su na ro či to va žni u ne kim in du stri ja ma (gra na ma) kao što su mo der ne te le ko mu ni-ka ci je i ban kar stvo, po što su po sta li ne ka vr sta pred u slo va za mo de ran pri vred ni rast, rast no ve pri vre de.

Po sto je dva ve o ma va žna na la za ko ji se od no se na ze mlju do ma ći na. Pr vi je taj da ni je mo gu će pre ci zno iz me ri ti efek te pre li va nja i on da ih iz ra zi ti u nov ča nom iz no su. Me to do lo ške pre pre ke to me su se po ka za le su vi še ve li kim. Ima ju ći to u vi du, tre ba pre po ru či ti da ze mlje ne sub ven ci o-ni šu SDI. Ne ki će na ći oprav da nje za ta kve sub ven ci je upra vo u či nje ni ci da in ve sti to ri ne pri sva-ja ju efek te pre li va nja ko je stva ra ju, te sto ga to tre ba da im se na dok na di. Bez pre ci znog me re nja, me đu tim, ta kva kom pen za ci ja ni je iz vo dlji va – a da ne go vo ri mo o šte ti ko ju ona mo že da pr o iz-ve de ako pri vat ni in te re si ovla da ju dr ža vom.

Dru gi na laz je da ste pen i ve li či na efe ka ta pre li va nja ja ko mno go za vi se od ze mlje do ma ći na, pr ven stve no lo kal nih pred u ze ća i nji ho ve ap sorp ci o ne mo ći. Od ključ ne je va žno sti da jaz iz me đu stra nih di rekt nih in ve sti to ra i lo kal nih pred u ze ća ne bu de su vi še ve li ki; u su prot nom, efek ti pre li va nja će bi ti za ne mar lji vi. Rad na sna ga ze mlje je ono što je od ključ ne va žno sti za ap sorp ci-o nu moć. Što je tr ži šte ra da flek si bil ni je, a rad na sna ga obra zo va ni ja, to će bi ti ja ča nje na sklo-nost ka ve ćoj ap sorp ci ji efe ka ta pre li va nja.

Glava Iv Poslovno okruženje za SDI

77 Glava IV: Poslovno okruženje za SDI

1. De ter mi nan te SDI

Od lu ke o lo ka ci ja ma na ko ji ma će se ula ga ti su obič no za sno va ne na te melj nim i de talj nim pro ra-ču ni ma. Pri ro da ovog pro ce sa od lu či va nja ni je te melj no ana li zi ra na, ali je bi lo ne kih an ke ta me đu mul ti na ci o nal nim kom pa ni ja ma ko je su ba ci le ne što sve tla na ovo pi ta nje (Del lo i te i To uc he, 2001).

Jed na stvar je ja sna, a to je da su SDI u na če lu jed na ve o ma he te ro ge na gru pa. Ra zni mo ti vi za ula ga nje od re đu ju va žnost raz li či tih in ve sti ci o nih fak to ra. Na pri mer, in ve sti ci je či ji su cilj pri rod na bo gat stva ima ju re la tiv no kra tak spi sak zah te va – lak pri stup re sur su, in fra struk tu ra od go va ra ju ćeg kva li te ta i pod no šljiv ni vo ko rup ci je i re gu la ci je pi ta nja za šti te ži vot ne sre di ne. Na su prot to me, in ve sti to ri ko ji ma je cilj tr ži šte tra že ve li ke pri vre de sa ve li kom ku pov nom mo ći po tro ša ča, ze mlje sa oče ki va nim ra stom ži vot nog stan dar da i ze mlje ko je su čla ni ce re gi o nal nih zo na slo bod ne tr go vi ne. In ve sti to ri ko ji že le efi ka snost tra že ze mlje u ko ji ma re la tiv no ni ske pla te ne će bi ti anu li ra ne ne pro duk tiv nim rad ni ci ma, neo d go va ra ju ćom in fra struk tu rom, na por nom i ne do sled nom re gu la ci jom i sve pri sut nom ko rup ci jom.

Ja sno je da su raz li či ti ci lje vi, po tre be i stra te gi je na ve le kom pa ni je da osmi sle raz li či te me ha-ni zme za pro ce nu lo ka ci ja za in ve sti ra nje. Me đu tim, po sto je od re đe ni kri te ri ju mi ko ji se do sled no po ja vlju ju u is tra ži va nji ma: pri stup po tro ša či ma, sta bil no dru štve no i po li tič ko okru že nje, la ko ća po slo va nja, po u zda nost i kva li tet fi zič ke in fra struk tu re, mo guć nost da se an ga žu ju pro fe si o nal ci iz stru ke, mo guć nost da se an ga žu je ru ko vo de ći ka dar, ni vo ko rup ci je, tro ško vi rad ne sna ge, kri mi na li tet i bez bed nost, sto pe po re za na do bit pred u ze ća, ce ne in fra struk tur nih uslu ga, itd.

U Iz ve šta ju UN CTAD-a iz 1998. go di ne kla si fi ko va ne su de ter mi nan te SDI u tri ja sno odvo je ne gru pe: okvir dr žav nih po li ti ka, eko nom ske de ter mi nan te i olak ši ce za po slo va nje.

Pre ma UN CTAD-u, okvir dr žav nih po li ti ka sa sto ji se od svih pro pi sa u obla sti pri vre de ko je vla da uvo di ka ko bi ure di la po slov ne ak tiv no sti, po put po re ske po li ti ke, po li ti ke pri va ti za ci je, pro pi sa ko ji ma se ure đu je ula zak na tr ži šte, iz grad nja obje ka ta, rad ni od no si, itd. Eko nom ske de ter mi nan te su obič no eg zo ge ni fak to ri (ba rem krat ko roč no), kao što je tr ži šno uče šće, na vi ke po tro ša ča, ge o graf ski po lo žaj tr ži šta, pri rod ni re sur si itd. UN CTAD ta ko đe utvr đu je gru pu fak to ra na zva nih „olak ši ce za po slo va nje”, što ob u hva ta ne ke dr žav ne po li ti ke, kao što su fi nan-sij ski pod sti ca ji za in ve sti ci je, ali i mno štvo dru gih fak to ra, kao što je po sto ja nje dvo je zič nih ško la, ko rup ci ja i slič no.


U ovom po gla vlju usme ri će mo pa žnju pre te žno na pr vu gru pu de ter mi nan ti (okvir dr žav nih po li ti ka, po slov na kli ma, po slov no okru že nje), uz ogra ni če ni uvid u dru ge dve gru pe de ter mi-nan ti.

Ključ na de ter mi nan ta za pri liv SDI u od re đe nu ze mlju, ko ja je pod di rekt nim uti ca jem vla de, je ste po slov na kli ma, od no sno po slov no okru že nje. Po slov na kli ma se sa sto ji od svih dr žav nih po li ti ka ko je uti ču na po slo va nje, kao što su po re ska po li ti ka, tr go vin ska po li ti ka, po li ti ka ra da, ur ba ni stič ka i gra đe vin ska po li ti ka, itd.

Uzi ma ju ći u ob zir po ve ća nu me đu na rod nu mo bil nost ka pi ta la pret hod nih go di na i oče ki va nje da će se ovi tren do vi na sta vi ti, vla de su shva ti le da su po treb ne te melj ne re for me po slov nog okru že nja ka ko bi se pri vu kle stra ne in ve sti ci je (na ro či to one iz vo zno ori jen ti sa ne). Ne ki kri ti ča ri ovaj po kret za de re gu la ci ju vi de kao „tr ku ka dnu”, ali u stvar no sti ve ći na pro pi sa je u funk ci ji ne kog po seb nog (pri vat nog) in te re sa i nji ho vo uki da nje obič no ne ma ve li ki ne ga tiv ni uti caj na ši ru jav nost.

Sle de ći gra fi kon po ka zu je trend sma nje nja efek tiv nih mar gi nal nih sto pa po re za na do bit u ze mlja ma OECD-a (Haj ko va et al., 2006), što je po ka za telj po bolj ša ne po slov ne kli me.

(31,4)(26,6)

(22,3)

1991. 1996. 2001.

50

40

30

20

10

0

Sli ka 1 Uma nje nje mar gi nal nih sto pa po re za na do bit


U istom ra du za klju če no je da su SDI ve o ma ose tlji ve na po re ze na do bit i da je dan pro ce nat po ve ća nja mar gi nal ne sto pe po re za na do bit do vo di do pa da od 2% do 4,5% ukup nih SDI u ze mlji.

Po red opo re zi va nja, osta le dr žav ne po li ti ke ta ko đe ima ju di rek tan efe kat na pri liv SDI. Na pri mer, Yavor cik i Spar te a nu (2005) po ka zu ju da su „iz bor lo ka ci ja SDI kao i obim SDI po zi tiv no ve za ni za flek si bil nost tr ži šta ra da u ze mlji do ma ći nu i za raz li ku iz me đu pro pi sa ko ji ure đu ju tr ži šte ra da u ze mlji do ma ći nu i ze mlji po re kla. To jest, flek si bil ni je tr ži šte ra da u pri vre di ze mlje do ma ći na (u od no su na ze mlju iz ko je do la zi in ve sti tor) po ve za no je sa ve ćom ve ro vat no ćom ula ga nja. Ka ko je i oče ki va no, ovaj efe kat je bit ni ji za pred u ze ća ko ja po slu ju u sek to ru uslu ga ne go za ona iz pre ra đi vač ke in du stri je.”

Ovaj i dru gi aka dem ski ra do vi na gla ša va ju va žnost ra zum nih po slov nih pro pi sa i po ka zu ju nji hov uti caj na pri liv SDI.

Ali, po red di rekt nih po slov nih pro pi sa, i dru ge dr žav ne po li ti ke uti ču na od lu ku in ve sti to ra. Jed na od ključ nih ak tiv no sti vla de, ko ja je od zna ča ja za SDI, je ste za šti ta pri vat nog vla sni štva i do bro funk ci o ni sa nje pra vo sud nog si ste ma. Na i me, in ve sti to ri uvek uzi ma ju u ob zir ve ro vat no ću da nji ho vu imo vi nu i pri ho de ukra du pljač ka ši ili da ih vla da eks pro pri še. Što je ma nja ova ve ro-vat no ća, to je vi ša pro ce nje na sto pa pri no sa i ve ća je ve ro vat no ća da će do ći do ula ga nja.

2. Kom po nen te po slov nog okru že nja

Kon cep ci ja po slov nog okru že nja je pri lič no neo d re đe na. Kom po nen te po slov nog okru že nja su broj ne, ali jed no od naj bo ljih me đu na rod nih po re đe nja ka da je reč o po slov nom okru že nju je ste se ri ja iz ve šta ja Do ing Bu si ness ko je sva ke go di ne ra di Svet ska ban ka.

Na i me, ovaj iz ve štaj da je me re po slov nih pro pi sa i nji ho vog spro vo đe nja u 178 ze ma lja u sve tu. Iz ve štaj ob u hva ta de set glav nih obla sti: osni va nje pred u ze ća; do bi ja nje do zvo la; za po šlja va nje rad ni ka; uknji ža va nje imo vi ne; do bi ja nje kre di ta; za šti ta in ve sti to ra; pla ća nje po re za; pre ko gra-nič na (spolj na) tr go vi na; pri nud no iz vr še nje ugo vo ra i za tva ra nje pred u ze ća.

Svi ovi fak to ri (mo žda iz u zev „do bi ja nja kre di ta” u iz ve snoj me ri) ve o ma su re le vant ni za stra ne in ve sti to re pri do no še nju od lu ka o to me gde in ve sti ra ti.

Osni va nje pred u ze ća od no si se na la ko ću otva ra nja no vog pred u ze ća i nje go ve re gi stra ci je kod dr žav nih or ga na. Po da ci o osni va nju pred u ze ća za sno va ni su na an ke ti i is tra ži va nji ma u ko ji ma su is pi ti va ne pro ce du re ko je uobi ča je no ma lo do sred nje pred u ze će tre ba da za vr ši da bi


po če lo le gal no da ra di. U njih spa da ju do bi ja nje svih neo p hod nih do zvo la i li cen ci i oba vlja nje svih po treb nih upi sa, ove ra i oba ve šta va nja dr žav nih or ga na da bi se omo gu ći lo pred u ze ću da zva nič no po slu je.

Do bi ja nje do zvo la je ve ro vat no naj re le vant ni ji fak tor za grin fild in ve sti ci je po što je pr ven stve no ve za no za do zvo le i odo bre nja za ure đe nje ze mlji šta, od no sno grad nju - ra di se o ne spe ci fič nim do zvo la ma ko je su po treb ne za ure đe nje jed ne par ce le i iz grad nju ti pič nog po slov nog pro sto ra, pri lič no ma log skla di šta. To ob u hva ta sve ur ba ni stič ke, gra đe vin ske i upo treb ne do zvo le, do zvo le za ure đe nje ze mlji šta, in fra struk tur ne, od no sno ko mu nal ne sa gla sno sti, sa ni tar ne, va tro ga sne i do zvo le te vr ste. Spe ci fič ne do zvo le, od no sno do zvo le za rad u po seb nim de lat no sti ma, kao što su mo bil ne te le ko mu ni ka ci je, ban kar stvo, fi nan si je, itd., ni su uze te u ob zir u okvi ru ka te go ri je „do bi ja nje do zvo la”. U mno gim ze mlja ma, na ro či to onim si ro ma šnim, po što va nje za ko na i pro pi sa u obla sti iz grad nje obje ka ta je ta ko sku po i u po gle du vre me na i u po gle du nov ca da mno gi pred-u zet ni ci, od no sno in ve sti to ri od u sta ju. In ve sti to ri mo gu da pla te mi to da bi pro šli in spek ci je ili da jed no stav no gra de bes prav no—što do vo di do opa sne grad nje. U dru gim ze mlja ma po što va nje pro pi sa je jed no stav no, di rekt no i jef ti no—što da je bo lje re zul ta te.

Kao što je već re če no, in ve sti to ri obič no vi še vo le flek si bil ni je tr ži šte ra da. Go to vo sve pri vre de us po sta vi le su slo žen si stem za ko na i in sti tu ci ja na me nje nih to me da šti te rad ni ke i ga ran tu ju mi ni mal ni ži vot ni stan dard svog sta nov ni štva. Ovaj si stem ob u hva ta če ti ri gru pe za ko na: za ko ne o za po šlja va nju, in du strij skim od no si ma, so ci jal nom osi gu ra nju i bez bed no sti i zdra vlju na ra du. U iz ve šta ju Do ing Bu si ness is pi tu je se dr žav na re gu la ci ja u obla sti za ko na o za po šlja va nju i so ci-jal nom osi gu ra nju.

Uknji ža va nje, od no sno re gi stra ci ja imo vi ne ta ko đe je ve o ma va žno za bi lo kog in ve sti to ra, po što je ne uk nji že na imo vi na iz lo že na ve ćem ri zi ku od kra đe i/ili eks pro pri ja ci je. Jed no stav no, in ve sti-to ri že le da ima ju lak na čin uknji ža va nja imo vi ne i put za do ka zi va nje le gi tim no sti svog vla sni-štva. Po red to ga, ja sno vla sni štvo nad imo vi nom omo gu ća va da se imo vi na ko ri sti kao in stru ment obez be đe nja i obez be di do bi ja nje kre di ta.

Za šti ta in ve sti to ra je još jed na me ra raz ra đe na u iz ve šta ju Do ing Bu si ness ko ja je od zna ča ja za od lu či va nje o lo ka ci ji za SDI. Ide ja ko ja je u po za di ni ovog po ka za te lja je da se pro ce ni za šti ta ko ju (obič no) ma njin ski ak ci o na ri ima ju od ru ko vo di la ca pred u ze ća. Ako svo jin ska pra va in ve-sti to ra ni su za šti će na, ve ćin sko vla sni štvo u pred u ze ću je je di ni na čin da se ot klo ni mo guć nost eks pro pri ja ci je od stra ne ru ko vod stva. Ali ta da in ve sti to ri mo ra ju da po sve te ve ću pa žnju nad zo ru ma njeg bro ja in ve sti ci ja. Re zul tat: pred u zet ni štvo se gu ši i pred u zi ma se ma nje pro fi ta bil nih in ve sti ci o nih pro je ka ta. Me đu tim, ovaj spe ci fi čan slu čaj ni je mno go va žan za vr stu SDI ko ji ma se


mi ba vi mo, po što se ve ći na slu ča je va SDI i grin fild in ve sti ci ja od no si na po se do va nje ve ćin skih pa ke ta u pred u ze ću.

Pla ća nje po re za je još je dan po ka za telj. Ovaj po ka za telj ne ob u hva ta sa mo po re ske sto pe i ni voe, već i slo že nost i ko li či nu bi ro kra ti je ve za ne za na pla tu po re za. Si ro ma šne ze mlje če sto ko ri ste pred u ze ća kao glav ni punkt za na pla tu po re za. Bo ga te ze mlje obič no ima ju ni že po re ske sto pe i ma nje slo že ne po re ske si ste me. A bo ga te ze mlje do bi ja ju vi še od svo jih po re za. Jed no stav ni, ume re ni po re zi i br zo, jef ti no ad mi ni stri ra nje zna če ma nje mal tre ti ra nja za pred u ze ća—a ta ko đe vi še ostva re nih pri ho da i bo lje jav ne slu žbe. Na por ni ji po re ski re ži mi stva ra ju sna žan pod sti caj da se po re zi iz be ga va ju.

Pre ko gra nič na (spolj na) tr go vi na je jed na od ključ nih ak tiv no sti u sva ko dnev nom po slo va nju prak tič no sva kog stra nog in ve sti to ra. Ve ći na pred u ze ća u stra nom vla sni štvu uvo ze mno go i mno go iz vo ze. Ze mlje ko je ima ju efi ka snu ca ri nu, do bre sa o bra ćaj ne mre že i ma nje zah te va u po gle du spolj no tr go vin ske do ku men ta ci je, što ubr za va i po jef ti nju je po što va nje pro ce du re za iz voz i uvoz, je su kon ku rent ni je. To do vo di do ve ćeg iz vo za – a iz voz je po ve zan sa br žim ra stom i vi še rad nih me sta. Po red to ga, po tre ba da se pod ne se mno go do ku me na ta je po ve za na sa vi še ko rup ci je na ca ri ni i u dr žav noj ad mi ni stra ci ji.

Kao što je već re če no, za šti ta pri vat ne imo vi ne i pri nud no iz vr še nje ugo vo ra (iz vr še nje ugo vo ra sud skim pu tem) obič no su ve o ma vi so ko na li sti pri o ri te ta in ve sti to ra. Pred u ze ća ko ja ne mo gu da ra ču na ju na uslu ge efi ka snog pra vo su đa mo ra ju da se osla nja ju na dru ge me ha ni zme, ka ko for mal ne ta ko i ne for mal ne – kao što su stru kov na udru že nja, dru štve ne mre že, kre dit ni bi roi ili pri vat ni ka na li in for mi sa nja—u od lu či va nju sa kim da po slu ju i pod ko jim uslo vi ma. Me đu ze mlja ma, što je vi še pro ce du ra po treb no da se iz vr ši ugo vor sud skim pu tem, to su ve ća odu go-vla če nja i vi ši su tro ško vi.

Pro ce du re za za tva ra nje pred u ze ća su če sto ve o ma za mor ne. Uska gr la u ste ča ju uma nju ju iz nos ko ji po ve ri o ci mo gu da po vra te. U ze mlja ma gde se ko ri sti ste čaj, ovo je sna žan fak tor od vra ća nja od ula ga nja. Pri stup kre di ti ma se su ža va, a ra ste iz nos ne vra će nih kre di ta i fi nan sij ski ri zik za to što po ve ri o ci ne mo gu da na pla te kre di te ko ji su u doc nji. Na su prot to me, efi ka sni za ko ni o ste ča ju mo gu da pod stak nu pred u zet ni ke. Po sto ja nje re al ne mo guć no sti da se pro pad ne i da se to uči ni kroz je dan efi ka san pro ces, do vo di do to ga da se lju di i ka pi tal ko ri ste na naj de lo tvor ni ji na čin. Re zul tat su pro duk tiv ni ja pred u ze ća i vi še rad nih me sta.


3. Sta nje u Sr bi ji

Sr bi ja je ostva ri la ve li ki na pre dak u pro te klih ne ko li ko go di na na po lju po slov ne kli me. Me đu tim, osta le su još mno ge pre pre ke.

U Stra te gi ji za pri vla če nje stra nih di rekt nih in ve sti ci ja, ko ju je usvo ji la srp ska Vla da, na gla-ša va se da po sto je če ti ri osnov ne gru pe pre pre ka za SDI u Sr bi ji:

1. Za ko no dav ni pro ble mia) Vla sni štvo nad grad skim gra đe vin skim ze mlji štem i dru gi pro ble mi u ve zi sa ze mlji-

štem;b) Po tre ba za znat nim po bolj ša njem i mo der ni za ci jom sud skog si ste ma;c) Po tre ba za sve o bu hvat ni jim za ko no dav nim pro me na ma; d) Re for ma za ko no dav stva ko je ure đu je iz grad nju (ure đe nje ze mlji šta);e) Si stem na kna da i tak si za ko ri šće nje ze mlji šta na ru ša va kon ku rent nost Sr bi je i stva ra

ne si gur no po slov no okru že nje.2. Ogra ni če ni in sti tu ci o nal ni ka pa ci te ti za spro vo đe nje re for mi i za stra te ško pla ni ra nje i

mar ke ting a) Po tre ba da se sva pi ta nja ve za na za in ve sti ci je uči ne pri o ri te tom za sve dr žav ne in sti-

tu ci je; b) Po tre ba da se ja ča nju ka pa ci te ta za pro mo ci ju in ve sti ci ja, stra te ško pla ni ra nje i

for mu li sa nje dr žav nih po li ti ka do de li pri o ri tet ni sta tus;c) Po tre ba da se po bolj ša iz da va nje do zvo la za iz grad nju, od no sno ure đe nje ze mlji šta

raz ra dom na če la jed nog šal te ra (One-Stop-Shop); d) Po tre ba da se pru ži po dr ška pri vat nom sek to ru i obra zov nom si ste mu u či ta vom

pro ce su re for me.3. Ka sni po če tak re for mi, ne a de kvat na in fra struk tu ra i ogra ni čen pri stup me ra ma za

una pre đe nje kon ku rent no sti a) Po tre ba da se ubr za pro ces eko nom skih re for mi, uvo đe nje mo der nog re gu la tor nog

okvi ra i pri va ti za ci ja ve li kih dr žav nih pred u ze ća; b) Po tre ba da se raz vi ju in du strij ski i teh no lo ški par ko vi;c) Po tre ba da se po bolj ša pri stup i sma nje tro ško vi ad mi ni stri ra nja za akre di ta ci ju,

kon tro lu kva li te ta, ser ti fi ka ci ju i pri stup osta lim me đu na rod nim stan dar di ma.4. Po tre ba za bo ljim raz u me va njem va žno sti SDI i iz ra da pro gra ma ko ji su ose tlji vi na po tre be

in ve sti to ra i pre ci zno usme re nog na ci o nal nog pro gra ma za pro mo ci ju in ve sti ci ja.


U osno vi, mo glo bi se za klju či ti da je vla da pot pu no sve sna va žno sti po slov nog okru že nja za pri liv SDI. Stra te gi ja za i sta na gla ša va go to vo sva ključ na pi ta nja sa ko ji ma se Sr bi ja su o ča va i ko ja su in ve sti to ri na ve li kao va žna – vla sni štvo nad ze mlji štem, tro ško vi ad mi ni stri ra nja, pri va-ti za ci ja dr žav nih pred u ze ća. Ta ko đe, Stra te gi ju pra ti pri lič no raz ra đen Ak ci o ni plan.

U iz ve šta ju Do ing Bu si ness da je se slič na oce na. Kao što se mo že vi de ti iz sle de će ta be le, glav ni pro ble mi u Sr bi ji ve za ni su za do bi ja nje ne spe ci fič nih do zvo la za ure đe nje ze mlji šta,1 pla ća nje po re za, pi ta nja ve za na za pra vo sud ni si stem (uknji ža va nje imo vi ne, iz vr še nje ugo vo ra sud skim pu tem) i za po šlja va nje rad ni ka (flek si bil nost tr ži šta ra da).

Ta be la 1 Ran gi ra nje Sr bi je pre ma Do ing Bu si ness 2008

Kategorija Doing Business 2008

la ko ća po slo va nja 86

Osni va nje pred u ze ća 90

do bi ja nje do zvo la 149

Za po šlja va nje rad ni ka 110

Uknji ža va nje imo vi ne 115

do bi ja nje kre di ta 13

Za šti ta rad ni ka 64

Pla ća nje po re za 121

Pre ko gra nič na tr go vi na 58

Iz vr še nje ugo vo ra sud skim pu tem 101

Za tva ra nje pred u ze ća 103

1 Kao što je već naglašeno, dobijanje dozvola ne obuhvata specifične dozvole potrebne za rad u posebnim industrijama, kao što su mobilne telekomunikacije, bankarstvo, finansije, itd.


Osni va nje pred u ze ća

Osni va nje pred u ze ća u Sr bi ji je još uvek re la tiv no te ško i sku po. Ma da su spro ve de ne zna čaj ne re for me u ovoj obla sti sa osni va njem no ve Agen ci je za pri vred ne re gi stre, Sr bi ja je još uvek na 90. me stu u sve tu.

U iz ve šta ju Do ing Bu si ness do ku men tu je se da osni va nje pred u ze ća ob u hva ta 11 raz li či tih ko ra ka, za ko je je po treb no 23 da na, a tro ško vi su 12% BDP-a per ca pi ta. De talj na ana li za po ka-zu je da je Agen ci ja za pri vred ne re gi stre re la tiv no efi ka sna, ali da su dru gi ak te ri u ovom pro ce su (na ro či to Po re ska upra va) re la tiv no ne e fi ka sni. Na pri mer, po treb no je 11 da na da se do bi je po re ski iden ti fi ka ci o ni broj (PIB) i da se re gi stru je u Po re skoj upra vi.

Ta be la 2 Osni va nje pred u ze ća: po re đe nje unu tar Re gi o na

Ze mlja Pro ce du re (broj) Tra ja nje (dana) Tro ško vi (% od BND per ca pi ta)

bosna i Hercegovina 12 54 30,1

bugarska 9 32 8,4

Hrvatska 8 40 11,7

Mađarska 6 16 17,7

Makedonija, bJr 9 15 6,6

Crna Gora 15 24 6,2

Srbija 11 23 11,9

Kao što se mo že vi de ti iz ta be le, Sr bi ja ima vi še po treb nih pro ce du ra, ali je tra ja nje is pod pro se ka za re gion.

Pi ta nja (grad skog gra đe vin skog) ze mlji šta

Naj va žni ja pre pre ka u Sr bi ji za SDI uop šte, a grin fild in ve sti ci je na ro či to, je ste sti ca nje ze mlji šta i za po či nja nje iz grad nje, od no sno ure đe nje ze mlji šta.

Pre sve ga, grad sko gra đe vin sko ze mlji šte u Sr bi ji je još uvek is klju či vo u dr žav nom vla sni štvu i sto ga po sto je ći si stem ko ri šće nja grad skog gra đe vin skog ze mlji šta ne do zvo lja va po sto ja nje tr ži šta ze mlji šta i pre nos vla sni štva nad ze mlji štem. Na su prot to me, i eko nom ska te o ri ja i po slov na prak sa


raz vi je nih ze ma lja uka zu ju da bez pra ve tr ži šne alo ka ci je za od re đe ni re surs, ne ma mo guć no sti za nje go vo eko nom ski efi ka sno ko ri šće nje.

Po sto je ći mo del gra đe vin skog grad skog ze mlji šta ne pred sta vlja do bru osno vu za ube đi va nje in ve sti to ra da ula žu u Sr bi ju. Pri rod no je da od lu ka o in ve sti ra nju ne za vi si sa mo od ko mer ci-jal nog aspek ta ak tiv no sti o ko joj je reč, već i od mo guć no sti za sta bil no i pred vi dlji vo ko ri šće nje ze mlji šta na ko me će se na me ra va ni obje kat iz gra di ti. Ako je ko ri šće nje ze mlji šta ne iz ve sno ili ne pred vi di vo, on da će sva ka ko in te res po ten ci jal nih in ve sti to ra osla bi ti.

Ima ne ko li ko iz vo ra ne iz ve sno sti u po sto je ćem mo de lu ko ri šće nja grad skog gra đe vin skog ze mlji šta. Pr vo, po sto ji ne iz ve snost u ve zi sa tra ja njem ko ri šće nja ze mlji šta. Na i me, čak i ka da je ze mlji šte iz najm lje no na neo d re đe ni vre men ski pe riod ili ka da je iz najm lje no na od re đe no vre me, ne po sto ji ni ka kva čvr sta ga ran ci ja da će vla sti to po što va ti i da će ko ri snik mo ći da ko ri sti ze mlji šte na na čin na ko ji je to pr vo bit no pla ni rao. To je zbog to ga što dr ža va mo že, a to je či ni la i ra ni je, da pro me ni uslo ve ko ri šće nja ze mlji šta me nja ju ći za ko ne i lo kal ne ured be i da zna čaj no uti če na ele men te ugo vo ra ko ji se od no se na ze mlji šte. Mo gu će je da se re gu la ci o ni pla no vi, a sa nji ma i na me ra va ne na me ne po je di nač nih par ce la, pro me ne, što bi on da bio osnov za uki da nje pra va na ko ri šće nje u neo d re đe nom vre men skom pe ri o du, ili čak u od re đe nom vre men skom pe ri o du. Pro sto re če no, dr ža va kao za ku po da vac jed no stav no ne mo že da po nu di isti ste pen iz ve-sno sti kao pri vat ni za ku po da vac za to što dr ža va mo že da pro me ni uslo ve ko ri šće nja jed no stra nim rad nja ma, ona ko ka ko njoj od go va ra.

Dru go, po sto ji i ne iz ve snost u ve zi sa mo gu ćom pri va ti za ci jom grad skog gra đe vin skog ze mlji šta, a na ro či to na či nom pri va ti za ci je gra đe vin ske par ce le grad skog ze mlji šta ko je in ve sti tor ko ri sti ili že li da ko ri sti. Na rav no, pri va ti za ci ja grad skog gra đe vin skog ze mlji šta je mo gu ća, čak i ve ro-vat na u svim tran zi ci o nim ili post-tran zi ci o nim ze mlja ma, što na vo di po ten ci jal ne in ve sti to re da se pi ta ju ka kva je ve ro vat no ća i mo gu ći mo da li tet ta kve pri va ti za ci je. Ja sno je za što mo guć nost pri va ti za ci je mu či in ve sti to re: la ko je za mi sli ti da mo že da do đe do po gor ša nja nji ho vog sta tu sa ili da bi mo gli da bu du op te re će ni po ve ća nim tro ško vi ma u ta kvom jed nom slu ča ju. To je zbog sle de ćih či nje ni ca: 1) s ob zi rom na to da na čin pri va ti za ci je osta je ne po znat sve dok skup šti na ne do ne se od go va ra ju će za ko ne, po sto je ći za ku pac ili ko ri snik dr žav nog ze mlji šta ne mo že da zna ko je kon kret ne me re će bi ti usvo je ne i da li će on osta ti ko ri snik po sle iz vr še ne pri va ti za ci je ili ne; 2) čak i ako bi ostao ko ri snik, mo gu će je da bi bio pri nu đen da pla ti ve li ku su mu za ku po vi nu ze mlji šta, što bi, za jed no sa pret hod no pla će nim na kna da ma (kao što je na kna da za ure đe nje grad skog gra đe vin skog ze mlji šta) mo gla da bu de po za ma šna su ma, čak i vi še ne go što vre di ta par ce la ze mlji šta i vi še ne go što je in ve sti tor bio spre man da pla ti u po čet ku.


Tre će, po sto ji ne iz ve snost u ve zi sa iz no som na kna de za ko ri šće nje gra đe vin skog ze mlji šta. I u ovom slu ča ju to ni je pri vat na prav na stvar, od no sno ugo vor ni do ku ment ko ji skla pa ju pri vat ni vla snik i za ku pac, gde bi na čin uskla đi va nja ili pro me na iz no sa za ku pa bi li po zna ti i do go vo re ni od mah na po čet ku. Ume sto to ga, to je ugo vor sa dr ža vom ko ji ona mo že da iz me ni, ma kar i kroz iz me ne i do pu ne za ko na, ili pod za kon skih aka ta, ta ko da za me ni me ha ni zam ko ri go va nja ce ne, od no sno na kna de kad god joj se svi di. Ja sno je on da da du go roč ni efek ti pro me ne me ha ni zma za ko rek ci ju za ku pa mo gu da bu du pri lič no ve li ki.

Če tvr to, u ve zi sa pret hod nim pi ta nji ma, ve o ma je te ško, go to vo ne mo gu će, da in ve sti tor pro ce ni vred nost bi lo ko je da te par ce le ze mlji šta. Glav ni raz log za to je, po red po me nu tih ne iz ve sno sti, ne po-sto ja nje le gal nog tr ži šta grad skog gra đe vin skog ze mlji šta i ne po sto ja nje pu nog vla sni štva nad grad-skim gra đe vin skim ze mlji štem. Le gal no tr ži šte grad skog gra đe vin skog ze mlji šta ne po sto ji za to što je nje gov vla snik dr ža va i ono se da je ko ri sni ci ma sa mo na upo tre bu, od no sno, ko ri sni ci ne mo gu da ga pro da ju bez obje ka ta ko ji su na nje mu. Pre nos ze mlji šta je mo guć sa mo za jed no sa objek tom na nje mu, ali on da ni je mo gu će odvo ji ti ce nu ko ja je pla će na za obje kat, od no sno ne kret ni nu u ce li ni, od ce ne pla će ne za ze mlji šte. Dr žav no vla sni štvo nad grad skim gra đe vin skim ze mlji štem do vo di do to ga da ko ri snik grad skog gra đe vin skog ze mlji šta po se du je sa mo deo ukup nih svo jin skih pra va, od no sno, ko ri snik ima sa mo pra vo da ko ri sti ze mlji šte u skla du sa za ko nom. Čak i bez ob zi ra na či nje ni cu da je od re đe na par ce la grad skog gra đe vin skog ze mlji šta u vla sni štvu dr ža ve, ono još uvek ima, ili mo že da ima od re đe nu eko nom sku vred nost za ko ri sni ka, zbog to ga što omo gu ća va, ili mo že da omo gu ći, sta no va nje, od no sno pri vred nu de lat nost u skla du sa pro pi sa nom na me nom ze mlji šta. Ne iz ve snost u ve zi sa vred no šću ze mlji šta sva ka ko od vra ća mo gu će in ve sti to re od ula ga nja sred-sta va, zbog to ga što je te ško da se od lu či za in ve sti ci ju ka da sam in ve sti tor ne mo že da ra ci o nal no pro ce ni ko li ko ste če na imo vi na za i sta vre di na tr ži štu.

Sve ove ne iz ve sno sti si gur no sma nju ju sprem nost po ten ci jal nih in ve sti to ra da ula žu u Sr bi ju. To se od no si ka ko na in ve sti to re u ne kret ni ne, od no sno one ko ji se ba ve iz grad njom i pro da jom po slov nog i stam be nog pro sto ra, ta ko i na in ve sti to re ko ji bi že le li da ula žu u pri vred na pred u-ze ća. Da ovo ni je sa mo te o ret sko raz mi šlja nje po tvr đe no je in for ma ci jom o to me ka ko stra ni in ve-sti to ri vi de ze mlji šni re žim u Sr bi ji i nje go ve po sle di ce: ne za do volj stvo či nje ni com da je ze mlji šte u dr žav nom vla sni štvu i na či nom nje go vog ko ri šće nja je ve o ma ras pro stra nje no i na ro či to po ja-ča no ne iz ve sno šću u po gle du bu du ćih do ga đa ja.

Me đu tim, čak i ako pret po sta vi mo da će pro gram pri va ti za ci je ze mlji šta bi ti spro ve den u bli skoj bu duć no sti, po sto je mno ge dru ge pre pre ke ve za ne za ze mlji šte sa ko ji ma se su o ča va po ten ci jal ni in ve sti tor. U iz ve šta ju Do ing Bu si ness na vo di se da za iz grad nju stan dard nog (uni ver zal nog) skla-


nov

i Zel

and

Mak

edon

ija, b

Jr

Mađ

arsk

a

buga

rska

Crna

Gor

a

Srbi

jabo

sna

i Her

cego

vina

Hrv

atsk

a

Sledeća tabela pokazuje poređenje između Srbije i susednih zemalja u tri potkomponente – broj procedura, vreme i troškovi za dobijanje odgovarajućih dozvola za uređenje parcele gradskog građevinskog zemljišta.

Tabela 3 Urbanističke i građevinske dozvole: poređenje unutar Regiona

Zemlja Broj procedura Vreme (dana) Troškovi (% od BDP per capita)

bosna i Hercegovina 16 467 790

bugarska 22 131 500

Hrvatska 22 255 722

Mađarska 31 211 10

Makedonia, bJr 19 192 110

Crna Gora 19 185 600

Srbija 20 204 2713

2

76 87103 113

149 150162180

160140120100

80604020

0

Slika 2 Ur ba ni stič ke i gra đe vin ske do zvo le: glo bal no ran gi ra nje

di šta po sto ji 20 odvo je nih pro ce du ra, za či je is pu nje nje je po treb no 204 da na, a tro ško vi iz no se vi še od 33 BDP-a per ca pi ta.

Sr bi ja za u zi ma 149. me sto od 178 ze ma lja oce nje nih u ovom iz ve šta ju.


Može se videti da u pog le du broja p roc edura i vrem en a potrebno g da se dob iju sve urba ni-stičke, g ra đe vins ke i up ot reb ne dozvol e i odobr enj a, Srbij a n e zaost aj e značaj n o z a suse dni m zemlja ma. Međut im, u pogl ed u troškov a, Srbija je više od tri put a skuplja od slede će najskupl je sused ne zemlje.

S ledeć i grafikon p okazuj e vreme i ra spodel u finans ij sk ih tr ošk ova investi tor a:

S li ka 3 Izgradnj a unive rzal nog skl adi šta u Srbij i

Proc ed ura 11, ko ja j e daleko najskupl ja je „p lać anje naknade z a uređ enj e zemljiš ta ”. Jas no j e da je vreme koje je po trebn o za nek e pr ocedure veoma ve li ko, k a o što j e 60 dana da se dobi je saglasno st na gla vni projekat z a izgr ad nju od up rave za saobrać aj (proc e dur a 8 na G ra fi konu).

Sav et s tranih i nvestito ra (FI C) ta ko đe naglašav a važno st pi tanja zemljiš ta za ra st S DI. Naime, u njihov o j posledn jo j Belo j kn jizi (2 007), ov o udruženje stranih i nvestito ra pre po ruč uj e sled eć e ak tivnos ti :

Re sti tu ciju gra dsk og g rađevin skog zem lj išt a – raz radi ti proces k ak o bi s e osig urala transp-•ar en tnost; Pri vati zaciju gr ad sk og g rađevin skog zem lj išt a koje nije predm et re stituci je;•

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

vre

me

(dan

a)

Troš

kovi

(%

od

bd

P p

er c

apit

a)

Procedure

250

200

150

100

50

0

3000

2500

2000

1500

1000

500

0

Troškovi vreme


St var an je industr ij skih/t eh nološ kih park ov a (Naciona ln i inve st i cio ni pl an );• In t enzivniju pr ime nu čl ana 86 . ZPI (Z akon o planira nju i izg ra dn ji) kod ukid anja prava •k or išćenja za d rž avn o gradsk o g rađevins ko zeml ji šte ;Usva janj e Zakona o imovin i lokalnih s amoup rav a;•Una pr e điv anje ve za iz me đu drž avnih s lužbi , d ostupno sti pod atak a i obuk e. •

Ovi ned ostaci su ko ns tat ovani i u vl ad in oj Strateg ij i SDI. U S tr ategiji se pre po ru čuje da S ku-pš ti na usvoji nov i Zakon o pl anira nju i izg ra dn ji, koji bi trebalo da pojed no stavi i ubr za ce o proces izgradnje /uređe nja zemljiš ta , naro čito u vezi s a zakupom zemljiš ta i izd avan jem dozv ol a za grad nju . Novi Zak on mora će da bude pr ecizniji , jasn ij i i da on emo gući opštin sk e funkc ione re da do no s e samovolj ne odlu ke . Ta kođe, p ropisi t reba da b udu ja sni u ve zi sa kriteri jumima za o dr eđ iv anje vis in e za kupnin e i nak nad e za uređ enj e zemljiš ta . Nada lje, cilj z ak onodavstva t re ba da bude da procedu ra za dav an je odobren je za izg rad nju nakon pri jema s vih rel ev antnih dok um-enat a ne t ra je d uže od 15 dana .

U Vladin oj Strateg ij i se tak ođ e uviđa po tr eba da se p riv atizuje grad sk o ze mljište . Stra tegi jom se pr ed la že da i fiz ič kim i prav nim licima tr eba da b ude do zvoljeno da k upu ju zemljišt e od dr žave , koja bi k oristi la ta sr ed stv a da obešt eti bivše v las nike.

Pitanja vezana za pravo su đe i imov in u

Srbija j e nisko r angirana u pogl ed u prinudn og izvrše nja ugovo ra i drugih p rocedura manje il i više vezanih za prav os uđe (zatva ra nj e pred uze ća , uknjiž a va nje imovi ne i td.). P o svim ovim pitanjima Srbij a zau zima me sta k o ja su i spod s totog u svetu.

Važni i pozitiv ni korac i su predu ze ti u ovim o bl astima, prvens tve no izm ešt anje m iz su dov a nadležno st i za p ro ces stečaja i za ukn ji žavanje imovi ne . Međutim , prinud no izvršen je ugovo ra , tj. izv rš enje ugovo ra s udskim pu tem je ste, i mora b iti, obav ljeno u sudo vima .

U od no su na privr ed e u regio nu, prinud no izvršen je ugovo ra u Srbiji t raje na jd uže i potreb no je dup lo v iše vrem ena ne go u M ađ arsko j.


Tab ela 4 Prinud no izvršen je ugovo ra : poređen je unuta r Re giona

Zemlja Broj procedura Trajanje (dana) Troškovi (% od potraživanja)

bos na i He rcegovina 38 595 38,4

bu garska 40 564 22,2

Hrv ats ka 38 561 13,8

Mađarska 33 335 13


Crna Gora 49 545 25,7

Srbija 36 635 28,4

U vez i sa ovim pitanjem nije b ilo nikakvog napretka u pro tekle tri god in e.

Tab ela 5 Prom en e u pog ledu prinudn og izvršenje u govora

P rinudno iz vršenje ug ovora Doing Business 2006 Doing Business 2007 Doing Business 2008

Mes to 99 101

Procedur e (broj) 36 36 36

Tr ajanje (dana) 635 635 635

Troškovi ( % od potraživanja) 28,4 28,4 28,4

Srpska Strategija SDI prepoznaje važnost efikasnosti sudova za priliv SDI. Poseban dodatak Strategije bavi se samo pitanjima efikasnosti pravosuđa. Cilj koji Strategija postavlja je stvaranje pravosudnog sistema koji bi mogao, svojom stručnošću i efikasnošću, da odgovori na potrebe modernog poslovanja, uz brzinu i tačnost kao najvažnije ciljeve.

Plaćanje poreza i prekogranična (spoljna) trgovina

Plaćanje poreza i prekogranična (spoljna) trgovina verovatno su aktivnosti kod kojih je preduzeće u najčešćem kontaktu sa državnom upravom. Mada su obe ove aktivnosti stalne i nisu posebno vezane bilo za grinfild, bilo za strane investicije uopšte, preduzeća cene efikasnu i ne previše


napornu administraciju u vezi sa uvozom, izvozom i plaćanjem poreza. Podrazumeva se, naravno, da su im takođe draži niži porezi i carine.

Srbija zauzima relativno visoko mesto (58. mesto) za pokazatelj prekogranična trgovina. To je takođe oblast u kojoj su količina dokumenata i vremena potrebnih za uvoz i izvoz značajno smanjeni u protekle tri godine.

Nasuprot tome, pokazatelj plaćanje poreza je mnogo problematičniji, pošto Srbija zauzima 121. mesto u svetu. Pored toga, nije ostvaren nikakav napredak u protekle tri godine. U konkretnom slučaju, dokumentovanom u izveštaju Doing Business, godišnje se izvrši 66 uplata za poreze (u poređenju sa svetskim liderom Švedskom, gde se uplate vrše samo dva puta godišnje), potrebno je 279 sati da se ti porezi plate, a prosečna stopa poreza na poslovanje je 35, 8%.

2005.

2006.

2007.

50

45

40

35

30

25

20

15

10

5

0Izvozna

dokumentacijavreme izvoza

(dani)vreme uvoza

(dani)Uvozna

dokumentacija

Slika 4 Promene u pogledu spoljne trgovine


Tabela 6 Plaćanje poreza: poređenje unutar Regiona

Zemlja Plaćanja (broj) Vreme (časovi) Ukupna poreska stopa (% od dobiti)

bosna i Hercegovina 51 368 44,1

bugarska 17 616 36,7

Hrvatska 28 196 32,5

Mađarska 24 340 55,1


Crna Gora 88 372 31,6

Srbija 66 279 35,8

Propisi o tržištu rada

U izveštaju Doing Business zemlje se rangiraju i prema propisima koji uređuju tržište rada (pokazatelj zapošljavanje radnika). Srbija zauzima 110. mesto, što je samo po sebi veoma nepovoljno, a takođe došlo je i do određenog pogoršanja 2006. godine, posle usvajanja novog Zakona o radu.

Slika 5 Promena u pogledu regulacija tržišta radne snage

23

46 46

18 17

25 25

18 18

Indeks rigidnosti zaposlenja Troškovi rada osim zarade (% od plata)

Troškovi otpuštanja (broj nedelja zarade)

2005. 2006. 2007.


U poređenju sa svojim susedima, Srbija je u sredini lestvice u pogledu rigidnosti zaposlenja, ali je bolja od većine svojih suseda u pogledu troškova rada, osim zarada i troškova otpuštanja radnika.

Tabela 7 Fleksibilnost tržišta rada: poređenje unutar Regiona

Zemlja Indeks rigidnosti zaposlenja

Troškovi rada osim zarade (% od plata)

Troškovi otpuštanja (broj nedelja zarade)

bosna i Hercegovina 46 15 31

bugarska 29 23 9

Hrvatska 50 17 39

Mađarska 30 34 35

Makedonija, bJr 50 33 26

Crna Gora 38 18 39

Srbija 46 18 25

4. Zaključak

Nema sumnje da je poslovno okruženje odlučujuće za investitore pri donošenju odluka o SDI uopšte, a naročito o grinfild investicijama. Mnoge komponente tog okruženja su endogene, odnosno vlada zemlje domaćina može da utiče na njih. Iako je Srbija značajno unapredila svoje poslovno okruženje poslednjih godina, još uvek postoji ogroman prostor za poboljšanje. Jedna oblast koja treba da bude znatno unapređena je oblast koja se odnosi na „dobijanje dozvola”, tj. troškove uređenja parcele zemljišta i izgradnje objekta na njemu. S obzirom na to da je ovaj specifičan trošak, odnosno prepreka relevantna samo za grinfild investicije, to je možda deo odgovora na pitanje zašto su drugi oblici SDI bili intenzivniji. Pokazalo se da je ova konkretna prepreka kombinacija lošeg zakonodavstva i njegovog kontraproduktivnog sprovođenja od strane lokalnih vlasti koje su nadležne za njegovu primenu. Očigledno je da postoji prostor za poboljšanja na oba nivoa, naročito s obzirom na to da se može napraviti takmičenje za privlačenje SDI među lokalnim vlastima u Srbiji u, na primer, osnivanju industrijskih parkova.


Poboljšanje u vezi sa plaćanjem poreza znači, pre svega, unapređenje poreskog zakonodavstva, naročito u delu koji se odnosi na proces oporezivanja, ali i poboljšanje rada poreske uprave. Ipak, ne bi trebalo zanemariti ni neke druge oblasti, kao što je prinudno izvršenje ugovora, uknjižavanje imovine, zapošljavanje radnika, zatvaranje preduzeća, pošto one predstavljaju velike troškove poslovanja u Srbiji.

Glava v Zaključak

97 Glava V: Zaključak

Grin fild in ve sti ci je vi de se kao glav ni (42%) na čin ula ska SDI u cen tral nu i is toč nu Evro pu. To je de li mič no zbog to ga što su ve li ke pri va ti za ci je već za vr še ne, ali i zbog to ga što in ve sti-to ri ko ji su ori jen ti sa ni ka efi ka sno sti pro ce nju ju da će ovaj re gion ima ti do bru bu duć nost. U to ku pro te klih šest go di na tran zi ci o ne pri vre de po sta le su re kord ni pri ma lac SDI i dru gi re gion po kon ku rent no sti u sve tu (me đu tr ži šti ma u na sta ja nju, is pred nje ga je je di no Azi ja). No va ten den ci ja za be le že na u ovim ze mlja ma je da SDI kroz pri va ti za ci je opa da ju, a ra stu grin fild in ve sti ci je, ka ko u ze mlja ma is toč ne, ta ko i cen tral ne Evro pe. Ma đar ska, Polj ska, Ru mu ni ja i Če ška su po sta le va žne grin fild de sti na ci je. U okvi ru ze ma lja ju go i stoč ne Evro pe, ja vi la se ja sna raz li ka iz me đu če ti ri ze mlje (Bu gar ska, Ru mu ni ja, Hr vat ska i Sr bi ja), na jed noj stra ni, i dru ge če ti ri ze mlje JIE (BiH, Al ba ni ja, Ma ke do ni ja i Cr na Go ra), ko je su pri vu kle to ko ve SDI či ja je vred nost bi la ne ko li ko pu ta ma nja.

Ka da se ra di o Sr bi ji, za hva lju ju ći do bro oda bra nom me to du pri va ti za ci je Sr bi ja be le ži ras tu ći pri liv SDI od 2000. go di ne. Ve li ki skok u 2006. go di ni, me đu tim, se ve ro vat no ne će po no vi ti u sko ri joj bu duć no sti, po što je ko in ci di rao sa mak si mu mom SDI u či ta vom re gi o nu, a do go dio se pre sve ga kao po sle di ca pri va ti za ci je pred u ze ća za mo bil nu te le fo ni ju Mob tel, ko je je ku pio Te le nor za go to vo 1,513 mi li o na EUR (ne što ma nje od 1,9 mlrd. USD), za ko jim su sle di li Phi lip Mor ris, mo bil kom austr ia gro up, i mno gi dru gi. Na kon pa da do ko ga je do šlo u 2007. go di ni, usle-di le su po li tič ke tr za vi ce 2008. go di ne i mno ge mo guć no sti za in ve sti ra nje još uvek če ka ju da bu du re a li zo va ne.

Sr bi ja je i da lje ze mlja sa naj ma njim uče šćem raz men lji vih ro ba, što bi tre ba lo da bu de ozbilj no upo zo re nje kre a to ri ma eko nom ske po li ti ke ka da ana li zi ra ju re zul ta te no vi jih to ko va SDI. Em pi-rij ska is tra ži va nja su po ka za la da je rast obič no odr ži vi ji u ze mlja ma sa vi so ko raz vi je nim sek to-ri ma raz men lji vih ro ba. Ir ska je je dan pri mer br zog i odr ži vog do sti za nja ra sta u Evro pi za hva-lju ju ći ve li kim pri li vi ma ka pi ta la, na ro či to SDI, ko je su pod sta kle pro iz vod nju za iz voz. Por tu gal, sa dru ge stra ne, je pri mer uspo re nog do sti za nja ra sta, sa ve li kim pri li vi ma ka pi ta la u po tro šnju i in ve sti ci je u sek tor ne raz men lji vih ro ba, uklju ču ju ći i ne kret ni ne. Sve ve ći de fi cit te ku ćeg ra ču na plat nog bi lan sa po stao je neo dr živ, po što je kon ku rent nost bi la iz gu blje na po sle re al ne apre si ja-ci je de vi znog kur sa i eks pan zi ja je pre ki nu ta kad je rast uspo ren. Ma da sva ku SDI, na rav no, tre ba po zdra vi ti, eko nom ska po li ti ka tre ba te melj no da pro u či uspe šna is ku stva u pri vla če nju SDI iz sek to ra raz men lji vih ro ba i da po ku ša da imi ti ra nji hov uspeh.


Pi ta nje ko je u eko nom skoj na u ci osta je ne raz re še no je ste da li in ve sti ci je pod sti ču rast ili se ja vlja ju kao po sle di ca pri vred nog ra sta. Me đu tim u na sto ja nju da se utvr di raz li ka u uti ca ju grin-fild i bra un fild in ve sti ci ja na pri vred ni rast, do bi ja ju se re zul ta ti ko ji go vo re da i grin fild i spa ja nja i pri pa ja nja (mer gers & ac qu i si ti ons) SDI pod sti ču do ma će in ve sti ci je, ali da njih po kre će rast BDP-a. Sto ga, pri vred ni rast, kao naj va žni ji po ka za telj do ma ćih sto pa pri no sa, ima funk ci ju de lo-tvor nog fak to ra „ko ji vu če” stra ne in ve sti ci je; a SDI sa svo je stra ne po ma žu da se u bu duć no sti po ve ća ju do ma će in ve sti ci je. Po red to ga, utvr đe na je sna žni ja ve za iz me đu grin fild in ve sti ci ja i pri vred nog ra sta (0, 42) u od no su na ve zu iz me đu ukup nih in ve sti ci ja (0, 26) i pri vred nog ra sta. Ana li za uti ca ja SDI na pri vred ni rast tri na est ze ma lja cen tral ne i is toč ne Evro pe to kom ce lo kup nog pe ri o da tran zi ci je po ka zu je da su SDI za i sta ima le zna tan po zi ti van uti caj na sto pu pri vred nog ra sta, kao i da su ze mlje ko je su bi le ma nje uspe šne u pri vla če nju SDI ostva ri le ma nji rast ne go što su mo gle. Dru gim re či ma, is hod em pi rij skog is pi ti va nja do de lju je SDI va žnu ulo gu i ka da su u pi ta nju de ter mi nan te ra sta.

Tvrd nja da će SDI auto mat ski do ve sti do sna žnog po ra sta pro iz vod nje i za po sle no sti če sto mo že da do ve de u za blu du, po što ni je ni vo SDI ono što je bit no, već nji ho va vr sta. Po ka za lo se da sa mo grin fild i ho ri zon tal ne in ve sti ci je do vo de do otva ra nja no vih rad nih me sta na kra tak rok, dok dru gi ob li ci SDI vi še de lu ju kao bra na pa du ukup ne za po sle no sti (me đu tim, ipak su za be le-že ne i zna čaj ne raz li ke od ze mlje do ze mlje).

Bez ob zi ra na vr stu SDI, du go roč ni efe kat ra sta pro duk tiv no sti ko ji su po kre nu le SDI na tra žnju za rad nom sna gom je po zi ti van. Po red ovih po ten ci jal nih efe ka ta, ko ji se, u na če lu, od no se na sve vr ste pri li va pri vat nog ka pi ta la, ko ri sti ko je ze mlja ma do ma ći ni ma do no se SDI mo gu da se ja ve u ne ko li ko dru gih vi do va: SDI ta ko đe do no se zna ča jan tran sfer teh no lo gi je ko ji ne mo že da bu de po stig nut pu tem fi nan sij skih in ve sti ci ja, po zajm lji va njem ka pi ta la, ili tr go vi ne ro ba ma i uslu ga ma. SDI ta ko đe mo gu da una pre de kon ku ren ci ju na do ma ćem tr ži štu in pu ta. Pri ma o ci SDI če sto do bi ja ju obu ku za po sle nih to kom po slo va nja no vih pred u ze ća, što do pri no si raz vo ju ljud skog ka pi ta la u ze mlji do ma ći nu. Do bit ko ju ostva re SDI uve ća va pri ho de od po re za na do bit pred u ze ća u ze mlji do ma ći nu.

U za vi sno sti od vr ste SDI, da li su ori jen ti sa ne ka tr ži štu ili ka efi ka sno sti, SDI mo gu da po sta nu uspe šni iz vo zni ci. Slu čaj Ma đar ske i Ir ske je da su osam od de set naj ve ćih iz vo zni ka grin fild in ve-sti ci je, sa uče šćem iz vo za u pro da ji od pre ko 80%. Ipak, bra un fild in ve sti tor US Steel pred sta vlja do sa da naj ve ćeg srp skog iz vo zni ka. Dru gi in ve sti to ri, kao grin fild Ball Pac ka ging, va že za iz u-zet no uspe šne, ali na ža lost to je sko ro je di ni slu čaj SDI ko ja je ori jen ti sa na ka efi ka sno sti u Sr bi ji. Ve ći na SDI u Sr bi ji su ori jen ti sa ne ka tr ži štu i spa da ju u sek tor ne raz men lji vih ro ba. Ipak, ve ći na

99 Glava V: Zaključak

ovih in ve sti ci ja su iz u zet no va žne za una pre đe nje po slov nog am bi jen ta u Sr bi ji: od te le ko mu ni-ka ci ja (Te le nor, Vip) do či ta vog ni za SDI u ban kar stvu, osi gu ra nju i tr go vi ni na ma lo. One ne sa mo da po ve ća va ju kon ku rent nost, već i stva ra ju jed no okru že nje ko je on da mo že da po sta ne atrak tiv-ni je za SDI ori jen ti sa ne ka efi ka sno sti, što je od naj ve će va žno sti za eko nom sku sta bil nost ze mlje, po što one po ma žu da se iz beg ne pre gre va nje plat nog bi lan sa, što u po sled nje vre me pred sta vlja ozbi ljan pro blem pri vre de Sr bi je.

Ve ći na is tra ži va nja u pro te kloj de ce ni ji, ko ja su is pi ti va la „ne to oce ne” uti ca ja SDI u ne kih 30 ze ma lja u pro te klih 15 go di na, utvr di la je „oči gle dan po zi ti van uti caj na eko nom sko bla go sta nje ze mlje do ma ći na”. Isto ta ko, ma kro e ko nom ska is tra ži va nja ze ma lja su u na če lu utvr di la po sto-ja nje po zi tiv nog uti ca ja SDI. Za ze mlju do ma ći na osta je iza zov stva ra nja do volj no kon ku rent nog okru že nja i pri vla če nja naj bo ljih in ve sti to ra, na taj na čin mak si mal no po ve ća va ju ći pri vred ni rast, za po sle nost i iz vo zne mo guć no sti ze mlje.

Ne ma sum nje da su efek ti pre li va nja SDI, na ro či to grin fild SDI, znat ni i va žni za pri vred ni rast i dru štve no bla go sta nje ze mlje do ma ći na. Po ka za no je da su ovi efek ti ra zno vr sni i da uti ču i na pro iz vo đa če (i u is toj i u dru gim in du strij skim gra na ma) i na po tro ša če. U ko nač nom, po sto ji bla go tvo ran uti caj na po tro ša če. Efek ti pre li va nja su na ro či to va žni u ne kim in du stri ja ma, od no sno gra na ma, kao što su mo der ne te le ko mu ni ka ci je i ban kar stvo, po što su po sta li ne ka vr sta pred u slo va za mo de ran pri vred ni rast, rast no ve pri vre de (new eco nomy).

Zna čaj ni efek ti pre li va nja grin fild SDI u Sr bi ji za be le že ni su u obla sti po ve ća nja kon ku ren ci je (kon ku rent skog pri ti ska, tj. ri va li te ta), ko je do vo di do vi šeg kva li te ta pro iz vo da, uvo đe nja no vih uslu ga kroz imi ta ci ju, ver ti kal nih pre li va nja, sa sme rom ka ko na ni že ta ko i na vi še, sa do ma ćim do ba vlja či ma i kup ci ma, i in ve sti ci ja u ljud ski ka pi tal.

Po sto je dva ve o ma va žna na la za u po gle du ze mlje do ma ći na. Pr vi je taj da se po ka za lo da ni je mo gu će pre ci zno iz me ri ti efek te pre li va nja i on da ih iz ra zi ti u nov ča nom iz no su. Is po sta vi lo se da su me to do lo ške pre pre ke to me su vi še ve li ke. Ima ju ći to u vi du, tre ba pre po ru či ti da ze mlje ne sub ven ci o ni šu SDI. Ne ki će na ći oprav da nje za ta kve sub ven ci je upra vo u či nje ni ci da in ve sti to ri ne pri sva ja ju efek te pre li va nja ko je stva ra ju, te sto ga to tre ba da im se na dok na di. Bez pre ci znog me re nja ta kva kom pen za ci ja ni je iz vo dlji va, a da ne go vo ri mo o šte ti ko ju ona mo že da pro iz-ve de kad pri vat ni in te re si ovla da ju dr ža vom. Ove opa sno sti su pri lič no va žne za raz mi šlja nja o dr žav nim po li ti ka ma ko je se od no se na grin fild SDI u Sr bi ji.

Dru gi na laz je da ste pen i ve li či na efe ka ta pre li va nja ja ko mno go za vi se od ze mlje do ma ći na, pr ven stve no lo kal nih pred u ze ća i nji ho ve ap sorp ci o ne mo ći. Od ključ ne je va žno sti da jaz iz me đu stra nih di rekt nih in ve sti to ra i lo kal nih pred u ze ća ne bu de su vi še ve li ki; u su prot nom, efek ti


pre li va nja će bi ti za ne mar lji vi. Rad na sna ga ze mlje je ono što je od ključ ne va žno sti za ap sorp ci-o nu moć. Što je tr ži šte ra da flek si bil ni je, a rad na sna ga obra zo va ni ja, to će bi ti ja ča nje na sklo-nost ka ve ćoj ap sorp ci o noj mo ći.

Po ka za no je da rad na sna ga u Sr bi ji ni je jef tin re surs. Ono što pri vla či SDI u Sr bi ju je flek si bil-nost rad ne sna ge i nje na spo sob nost da br zo uči. Rad na sna ga u Sr bi ji ima svoj kva li tet, di na mič-nost, kao i vi so ku mo ti va ci ju i iz ra že nu pri la go dlji vost – mo že da se pri la go di no vim po slov nim prin ci pi ma i kul tu ri. In že nje ri ško lo va ni u ze mlji sma tra ju se naj bo ljim iz dan kom srp skog obra-zov nog si ste ma. Osim to ga, srp ska rad na sna ga je pri lič no lo jal na po slo dav cu i me nja nje po sla je mno go re đe ne go u ne kim is toč no e vrop skim ze mlja ma.

Po slov no okru že nje je od lu ču ju će za in ve sti to re pri do no še nju od lu ka o SDI uop šte, a na ro či to o grin fild in ve sti ci ja ma. Mno ge kom po nen te tog okru že nja su en do ge ne, od no sno vla da ze mlje do ma ći na mo že da uti če na njih. Iako je Sr bi ja zna čaj no una pre di la svo je po slov no okru že nje po sled njih go di na, još uvek po sto ji ogro man pro stor za po bolj ša nje. Jed na oblast ko ja tre ba da bu de znat no una pre đe na je oblast ko ja se od no si na „do bi ja nje do zvo la”, tj. tro ško ve ure đe nja par ce le ze mlji šta i iz grad nje objek ta na nje mu. S ob zi rom na to da je ovaj spe ci fi čan tro šak, od no sno pre pre ka re le vant na sa mo za grin fild in ve sti ci je, to je mo žda deo od go vo ra na pi ta nje za što su dru gi ob li ci SDI bi li in ten ziv ni ji. Po ka za lo se da je ova kon kret na pre pre ka kom bi na ci ja lo šeg za ko no dav stva i nje go vog kon tra pro duk tiv nog spro vo đe nja od stra ne lo kal nih vla sti ko je su nad le žne za nje go vu pri me nu. Oči gled no je da po sto ji pro stor za po bolj ša nja na oba ni voa, na ro-či to s ob zi rom na to da se mo že na pra vi ti tak mi če nje za pri vla če nje SDI me đu lo kal nim vla sti ma u Sr bi ji u, na pri mer, osni va nju in du strij skih par ko va.

Po bolj ša nje u ve zi sa pla ća njem po re za zna či, pre sve ga, una pre đe nje po re skog za ko no dav-stva, na ro či to u de lu ko ji se od no si na pro ces opo re zi va nja, ali i po bolj ša nje ra da po re ske upra ve. Ipak, ne bi tre ba lo za ne ma ri ti ni ne ke dru ge obla sti, kao što je pri nud no iz vr še nje ugo vo ra, uknji-ža va nje imo vi ne, za po šlja va nje rad ni ka, za tva ra nje pred u ze ća, po što one pred sta vlja ju ve li ke tro ško ve po slo va nja u Sr bi ji.

101

Aglo me ra ci ja Po ja va da se pri vred ne de lat no sti oku plja ju na jed noj je di noj lo ka ci ji ili bli zu nje,

ume sto da se rav no mer no ras po re de u od re đe nom pro sto ru.

Iz vor: De ar dor ffov reč nik me đu na rod ne eko no mi je

Aglomeraci oni efekti Sva ka ko rist ko ju pri vred ni su bjek ti ostva re kao re zul tat to ga što su im mno go-broj ni dru gi su bjek ti te ri to ri jal no bli zu, što če sto i do vo di do aglo me ra ci je.

Iz vor: De ar dor ffov reč nik me đu na rod ne eko no mi je

Akvi zi ci ja Akvi zi ci ja ili pre u zi ma nje je po slov ni po tez ko jim fir ma ku pu je ve ći nu, ili sve vla snič ke ude le u dru goj fir mi da bi pre u ze la kon tro lu nad njom. Akvi zi ci je se če-sto vr še u okvi ru re a li za ci je po slov ne stra te gi je ne ke fir me, ka da se pro ce ni da je po volj ni je pre u ze ti po slo va nje i tr ži šnu ni šu ne ke po sto je će fir me ne go pro ši ri va-ti sop stve no po slo va nje. Akvi zi ci je se če sto is pla ću ju u go to vom nov cu, ak ci ja ma dru štva sti ca o ca ili kom bi na ci jom ova dva na či na. Akvi zi ci je mo gu da bu du pri-ja telj ske ili ne pri ja telj ske. Pri ja telj ske akvi zi ci je su ka da cilj na fir ma iz ra zi svo ju sa gla snost da bu de ku plje na, dok za ne pri ja telj ske akvi zi ci je ne po sto ji sa gla snost cilj ne fir me i u tom slu ča ju jed na fir ma ku pu je ve ćin ski pa ket i pre u zi ma dru gu.

U bi lo kom od ova dva slu ča ja, fir ma ko ja vr ši pre u zi ma nje če sto nu di pre mi ju na tr ži šnu ce nu ak ci ja fir me ko ju pre u zi ma ne bi li ti me na ve la ak ci o na re na pro da-ju. Na pri mer, po nu da News Corp. za akvi zi ci ju Dow Jo ne sa bi la je jed na ka pre mi ji od 65% pre ko tr ži šne ce ne ovih ak ci ja

Iz vor: OECD-ov reč nik iz ra za i de fi ni ci ja stra nih di rekt nih in ve sti ci ja

Bra un fild in ve sti ci je Ka da fir ma ku pi ili iz naj mi po sto je ća pro iz vod na po stro je nja ka ko bi po kre nu la no vu pro iz vod nu de lat nost. To je jed an od mo da li te ta di rekt nih stra nih ula ga nji-ma. Dru ga mo guć nost u od no su na ovo su grin fild in ve sti ci je, ka da se gra di no vi po gon.

Izvor: INvestopedia

Glosarijum


Bru to do ma ći proizvod (BDP)

Vred nost svih do ba ra i uslu ga ko je su u ne koj pri vre di pro iz ve de ne to kom od re-đe nog vre men skog pe ri o da.

De fi ni ci ja SDI / stra nih di rekt nih in ve sti ci ja

SDI je skra će ni ca za stra ne di rekt ne in ve sti ci je. Stra ne di rekt ne in ve sti ci je su ula ga nja stra nog ka pi ta la u do ma će objek te, opre mu i or ga ni za ci je. One ne ob-u hva ta ju stra ne in ve sti ci je u har ti je od vred no sti. Stra ne di rekt ne in ve sti ci je se sma tra ju ko ri sni jim za ze mlju ne go in ve sti ci je u ak cij ski ka pi tal jer je to po ten ci-jal no „vruć no vac” ko ji mo že da na pu sti ze mlju pri po ja vi pr vih pro ble ma, dok su SDI traj ni je, bi lo da stva ri idu do bro ili lo še.

Iz vor: (Econ terms)

Ovu ka te go ri ju me đu na rod nih in ve sti ci ja vr ši re zi dent ni su bje kat u jed noj pri-vre di (di rekt ni in ve sti tor) sa ci ljem us po sta vlja nja/pri ba vlja nja traj nog ude la u ne kom pred u ze ću ko je je re zi dent u ne koj dru goj pri vre di ko ja ni je pri vre da in ve-sti to ra (pred u ze će-di rekt na in ve sti ci ja). ”Traj ni udeo” zna či po sto ja nje du go roč-ne ve ze iz me đu di rekt nog in ve sti to ra i pred u ze ća i zna tan ste pen uti ca ja di rekt-nog in ve sti to ra na upra vu pred u ze ća-di rekt ne in ve sti ci je. Di rekt ne in ve sti ci je ob u hva ta ju i po čet nu tran sak ci ju iz me đu dva su bjek ta i sve ka sni je tran sak ci je iz me đu njih i me đu po dru žni ca ma, ka ko re gi stro va nim, ta ko i ne re gi stro va nim kao prav na li ca.

Iz vor: 5. iz da nje Pri ruč ni ka o plat nom bi lan su (BPM5) (Me đu na rod ni mo ne tar-ni fond); De talj na re per na de fi ni ci ja stra nih di rekt nih in ve sti ci ja (Or ga ni za ci ja za eko nom sku sa rad nju i raz voj); i Reč nik iz ra za iz obla sti stra nih di rekt nih in ve sti ci ja (Is tra ži va nje o pri me ni me to do lo ških stan dar da za di rekt na ula ga nja (SIM SDI)

Eks ter ni efek ti ili spil lo ver (efek ti preli va nja)

Eks ter ni efek ti ili efek ti pre li va nja po sto je kad god od lu ke jed nog po je din ca o pro iz vod nji ili po tro šnji ne na mer no uti ču na od lu ke dru gih o pro iz vod nji ili po-tro šnji na na čin ko ji ni je pu tem tr ži šta.

103 Glosarijum

Grin fild in ve sti ci je Ob lik stra nih di rekt nih in ve sti ci ja u ko me ma tič na fir ma ula zi u no vo ula ga nje u stra noj ze mlji ta ko što gra di no ve po slov ne objek te od po čet ka. Po red iz grad nje no vih obje ka ta, ve ći na ma tič nih fir mi ta ko đe otva ra no va traj na rad na me sta u toj stra noj ze mlji kroz za po šlja va nje no vih rad ni ka.

Ovo se raz li ku je od tzv. bra un fild in ve sti ci je. Do grin fild in ve sti ci ja do la zi ka da kor po ra ci je ula ze u ze mlje u raz vo ju ka ko bi gra di le no ve fa bri ke i/ili rad nje.

Ze mlje u raz vo ju če sto nu de in ve sti to ri ma po re ske olak ši ce, sub ven ci je i dru ge vr ste pod sti ca ja da bi pri vu kli grin fild in ve sti ci je. Vla de če sto sma tra ju da je gu-bi tak pri ho da od po re za na do bit pred u ze ća ma la ce na za otva ra nje no vih rad nih me sta i do bi ja nje zna nja i teh no lo gi je, ko ji će una pre di ti ljud ski ka pi tal ze mlje.

Iz vor: In ve sto pe dia

Horizontalne i vertikalne SDI

Najizraženiji oblik SDI su horizontalne SDI koje podrazumevaju investicije u istu granu u kojoj posluje investitor. Vertikalne SDI se mogu podeliti u dve grupe.

Vertikalne SDI unazad predstavljaju investicije u granu koja proizvodi inpute za proizvodnju u zemlji investitora. Kada grana u inostranstvu prodaje svoj proizvod preduzeću u zemlji investitora radi se o vertikalnim SDI unapred.

Od re đi va nje transfer ne ce ne

Tran sak ci o na vred nost ro be ili uslu ge iz me đu po ve za nih pred u ze ća ne mo ra uvek da od ra ža va tr ži šnu vred no st. Od re đi va nje tran sfer ne ce ne od no si se na od stu pa nje tran sak ci o nih vred no sti od tr ži šnih vred no sti. Mo že da bu de mo ti-vi sa no ras po de lom do hot ka ili uba ci va njem ili po vla če njem ak cij skog ka pi ta la. Ta mo gde je od stu pa nje zna čaj no, a po sto je po da ci ko ji to omo gu ća va ju, pre po-ru ču je se da se iz vr še pri la go đa va nja da bi se ot klo nio uti caj od re đi va nja tran-sfer nih ce na.

Izvor: OECD-ov Rečnik izraza i definicija stranih direktnih investicija


Osta li mo da li teti stra nih di rekt nih inve sti ci ja

Ka pi tal osta lih stra nih di rekt nih in ve sti ci ja ob u hva ta uzi ma nje ili da va nje kre-di ta iz me đu stra nih di rekt nih in ve sti to ra i za vi snih pred u ze ća, fi li ja la i pri dru-že nih dru šta va – uklju ču ju ći i du žnič ke har ti je od vred no sti, kre di te do ba vlja ča i ne par ti ci pi ra ju će, pre fe ren ci jal ne ak ci je (ko je se tre ti ra ju kao du žnič ke har ti je od vred no sti).

Iz vor: 5. iz da nje Pri ruč ni ka o plat nom bi lan su (BPM5), Me đu na rod ni mo ne tar ni fond; Si stem na ci o nal nih ra ču na 1993, de talj na re per na de fi ni ci ja stra nih di rekt-nih in ve sti ci ja, Or ga ni za ci ja za eko nom sku sa rad nju i raz voj); i Reč nik iz ra za iz obla sti stra nih di rekt nih in ve sti ci ja, Is tra ži va nje o pri me ni me to do lo ških stan-dar da za di rekt na ula ga nja (SIM SDI) Si stem na ci o nal nih ra ču na1993.

Pa si va, di rekt ne investi ci je

Mo gu se pri pi sa ti sle de ćim tri ma ka te go ri ja ma:

(i) ula ga nje ne re zi dent nog di rekt nog in ve sti to ra u re zi dent na pred u ze ća-di rekt-ne in ve sti ci je

(ii) obr nu ta ula ga nja ne re zi dent nih pred u ze ća-di rekt nih in ve sti ci ja u re zi dent ne di rekt ne in ve sti to re

(iii) ula ga nje ne re zi dent nih pred u ze ća iz jed ne gru pe u re zi dent na pred u ze ća iz te gru pe.

Izvor: OECD-ov Rečnik izraza i definicija stranih direktnih investicija

Po li tič ki ri zik Po li tič ki ri zik je ri zik od to ga da pri nos na in ve sti ci ju pre tr pi šte tu usled po-li tič kih pro me na ili ne sta bil no sti u ze mlji. Ne sta bil nost ko ja po ga đa pri nos na in ve sti ci je mo gla bi da na sta ne kao po sle di ca pro me ne vla de, za ko no dav nih te la, dru gih stra nih kre a to ra po li ti ke, ili voj ne kon tro le

Po li tič ki ri zik je ta ko đe po znat i kao „ge o po li tič ki ri zik”, i po sta je sve va žni ji fak-tor ka ko se pred vi đe no vre me tra ja nja in ve sti ci je pro du ža va. Do bro je po zna to da je po li tič ke ri zi ke te ško kvan ti fi ko va ti. Od ne kih po li tič kih ri zi ka mo gu će je osi gu ra ti se kod me đu na rod nih agen ci ja ili dru gih dr žav nih or ga na.

Is hod po li tič kog ri zi ka mo gao bi da sma nji pri no se na in ve sti ci je ili čak da ide ta-ko da le ko da eli mi ni še mo guć nost po vla če nja ka pi ta la iz in ve sti ci je.

105 Glosarijum

Po slov ni ri zik Po slov ni ri zik od no si se na mo guć nost da ru ko vo di o ci dru štva sta ve svo je in te re-se is pred in te re sa dru štva i ak ci o na ra. Po slov ni ri zik ta ko đe se od no si na in ve sti-ci o ne ru ko vo di o ce, či je od lu ke i rad nje mo gu da od stu pa ju od že lja in ve sti to ra ili da uma nje vred nost in ve sti ci o nog port fe lja. Ri zi ci su po ve za ni sa ne de lo tvor nom, štet nom ili ne kva li tet nom upra vom, ko ja na no si šte tu ak ci o na ri ma i dru štvu ili fon du ko jim upra vlja. Ovaj iz raz od no si se na ri zik od si tu a ci je u ko joj bi dru štvu i ak ci o na ri ma bi lo bo lje da upra va ni je do ne la od re đe ne od lu ke.

Iz vor: In ve sto pe dia

Pre li va nje in ter nih zna nja

Pre li va nje in ter nih zna nja je eks ter ni efe kat ve zan za pre li va nje zna nje iz me đu pro gra ma ili po go na u okvi ru jed ne pro iz vod ne or ga ni za ci je.

(Econterms)

Re in ve sti ra ni prihod i ne ras podeljena dobit fi li ja la preduzeća-stra nih direkt nih in ve sti ci ja

Ob u hva ta uče šća stra nih di rekt nih in ve sti to ra, sra zmer no ak cij skom ka pi ta lu ko ji po se du ju u pri ho du ko ji stra na za vi sna i pri dru že na pred u ze ća ne de le kao di vi den de (re in ve sti ra ni pri hod), i do bit ko ju fi li ja le i dru ga pred u ze ća ko ja ni-su re gi stro va na kao prav na li ca ne do zna ča va ju stra nim di rekt nim in ve sti to ri ma (ne ras po de lje na do bit fi li ja la).

Iz vor: 5. iz da nje Pri ruč ni ka o plat nom bi lan su (BPM5), Me đu na rod ni mo ne tar ni fond; Si stem na ci o nal nih ra ču na 1993.

Re zi dent jed ne privre de

Re zi dent jed ne pri vre de je su bje kat ko ji ima se di šte eko nom skog in te re sa na eko-nom skoj te ri to ri ji ze mlje, či ji je uobi ča je ni po ka za telj jed no go di šnji bo ra vak u toj pri vre di. Jed no go di šnji pe riod pred lo žen je kao smer ni ca, a ne kao ne flek si bil no pra vi lo.

Izvornici: 5. izdanje Priručnika o platnom bilansu (BPM5) (Međunarodni mone-tarni fond); Detaljna reperna definicija stranih direktnih investicija (Organizaci-ja za ekonomsku saradnju i razvoj); i Rečnik izraza iz oblasti stranih direktnih investicija (Istraživanje o primeni metodoloških standarda za direktna ulaganja (SIMSDI) Sistem nacionalnih računa 1993.

Spa ja nje (mer ger) Do spa ja nja do la zi ka da se dva (ili vi še) dru šta va do go vo re da se spo je u no vo je din-stve no dru štvo, ume sto da osta nu odvo je ni, ra di stva ra nja po slov nih si ner gi ja.


Stra ne di rekt ne inve sti ci je/in ve sti tor

Stra ni di rekt ni in ve sti tor je re zi dent ne ke dru ge pri vre de ko ji po se du je, bi lo di-rekt no bi lo in di rekt no, 10% ili vi še od ak ci ja sa pra vom gla sa u do ma ćoj kor po ra-ti zo va noj fir mi, ili ekvi va lent to ga za pred u ze će ko je ni je kor po ra ti zo va no.

Numerički cenzus vlasništva od 10% akcija sa pravom glasa određuje postojanje odnosa direktne investicije između direktnog investitora i preduzeća-direktne investicije. Vlasništvo najmanje 10% akcija sa pravom glasa u preduzeću smatra se neophodnim uslovom za dovoljan uticaj u upravi tog preduzeća

Stra ni di rekt ni investi tor

Stra ni di rekt ni in ve sti tor je su bjekt (fir ma, in sti tu ci o nal na je di ni ca) ko ji je re zi-dent u jed noj pri vre di i ko ji je ste kao, bi lo di rekt no ili in di rekt no, naj ma nje 10% ak ci ja sa pra vom gla sa ne ke kor po ra ci je (pred u ze ća), ili ekvi va lent tog iz no sa za ne kor po ra ti zo va no pred u ze će. Di rekt ni in ve sti tor mo gao bi da bu de kla si fi ko van u bi lo ko ji sek tor pri vre de i mo gao bi da bu de bi lo šta od sle de ćeg:

(i) fi zič ko li ce; (ii) gru pa po ve za nih fi zič kih li ca; (iii) pred u ze će ko je je re gi stro va no ili ko je ni je re gi stro va no kao prav no li ce; (iv) jav no ili pri vat no pred u ze će; (v) gru pa po ve za nih pred u ze ća; (vi) dr žav ni or gan; (vii) le gat (ostav šti na), fond ili dru ga dru štve na or ga ni za ci ja; (vi ii) bi lo ko ja kom bi na ci ja go re na ve de nog

U slu ča ju ka da dva pred u ze ća po se du ju sva ko po 10% ili vi še ak ci ja sa pra vom gla sa u onom dru gom, sva ko od njih je di rekt ni in ve sti tor u onom dru gom predu-ze ću.

Direktni investitor poseduje preduzeće koje je nastalo investicijom i koje posluje u zemlji koja nije domicilna zemlja investitora.

107 Glosarijum

Stra ni ak cij ski ka pi tal Stra ni ak cij ski ka pi tal ob u hva ta: (i) obič ne ak ci je u fi li ja la ma; (ii) sve ak ci je u za vi snim i pri dru že nim pred u ze ći ma (osim ne par ti ci pi ra ju ćih, pre fe ren ci jal nih ak ci ja ko je se tre ti ra ju kao du žnič ke har ti je od vred no sti i svr sta va ju u di rekt ne in ve sti ci je, osta li ka pi tal); i (iii) dru ge osni vač ke ulo ge stra nih in ve sti to ra u pred-u ze ću-di rekt noj in ve sti ci ji.

Izvor: 5. izdanje Priručnika o platnom bilansu (BPM5), Međunarodni monetarni fond;

109

Barro, Robert and Xavier Sala-i-Martin (19951. ): Economic Growth. McGraw-Hills

Barro, Robert, and Xavier Sala-i-Martin (1992). „Convergence,” 2. Journal of Political Economy

Blomstrom, Magnus and Kokko, Ari, (2003), „The Economics of Foreign Direct Investment 3. Incentives”, NBER Working Paper

Borensztein E., de Gregorio J. and J.W. Lee (1998) „How Does Foreign Direct Investment Affect 4. Growth”, Journal of International Economics

Calderón, Loayza, Servén, GREENFIELD FOREIGN DIRECT INVESTMENT AND MERGERS AND 5. ACQUISITIONS: FEEDBACK AND MACROECONOMIC EFFECTS, World Bank Policy Research Working Paper 3192, January 2004

Campos, Nauro and Kinoshita, Yuko (2008), „Foreign Direct Investment and Structural Reforms: 6. Evidence from Eastern Europe and Latin America”, IMF Working Paper

Carkovic, Maria and Ross Levine. 2002. „Does Foreign Direct Investment Accelerate Economic 7. Growth?” Mimeo. University of Minnesota.

Castellani, Davide and Zanfei, Antonello (2002), „Multinational Companies and Productivity 8. Spillovers: Is There a Specification Error?”

Damijan 9. et al (2003), „The role of FDI, R&D accumulation and trade in transferring technologz to transition countries: evidence from firm panel data for eight transition countries”, Economic Systems 27

Database on Foreign Direct Investment in Central, East and Southeast Europe, 2007: Shift to the 10. East

Economist Intelligence Unit „11. World investment prospects to 2011 Foreign direct investment and the challenge of political risk”

Gorg, Holger and Greenaway, David, (2003), ”Much Ado About Nothing? Do domestic firms really 12. benefit from foreign direct investment”, Discussion Paper, Institute for the Study of Labor

Hajkova, Dana, Nicoletti, Giuseppe, Vartia, Laura and Yoo, Kwang-Yeol, „Taxation, Business 13. Environment and FDI Location in OECD Countries” (July 24, 2006). OECD Working Paper No. 502

literatura


Hausmann, Ricardo, Jason Hwang, and Dani Rodrik, „What You Export Matters,” Harvard University, 14. April 2006.

Hausmann, Ricardo, Lant Pritchett, and Dani Rodrik, „Growth Accelerations,” 15. Journal of Economic Growth, Vol. 10, 2005,

Hunya, Geishecker Employment Effects of Foreign Direct Investment in Central and Eastern Europe, 16. WIIW Research Reports, 2004

IMF Working Paper, Vulnerabilities in Emerging Southeastern Europe—17.

Javorcik, Beata Smarzynska and Spatareanu, Mariana, „Do Foreign Investors Care about Labor 18. Market Regulations?”, World Bank Group Policy Research Working Paper No. 3275.

Levasseur, Sandrine Convergence and FDI in an enlarged EU: What can we learn from the experience 19. of Cohesion countries for the CEECs ? Research Department, OFCE-Paris, 2004

LOCOmonitor Monthly Investment Monitor Global (MIM) edition, 200720.

Mencinger, Jože, (2003), „Does Foreign Direct Investment Always enhance economic growth?”, 21. KYKLOS Vol. 56-2003-fasc.4, 491-508

Meyer 22. et al (2002), „Foreign direct investment in emerging markets: a comparative study in Egypt, India, South Africa and Vietnam”

National Bank of Serbia, database 23.

Neuhaus, 2006, The Impact of FDI on Economic Growth, Springer Verlag24.

Pritchett, Lant (2000). „Understanding Patterns of Economic Growth: Searching for Hills among 25. Plateaus, Mountains, and Plains,” World Bank Economic Review, UNCTAD Investment Brief, No. 2, 2008

Schoors, Koen and van der Tol, Bartoldus, „Foreign direct investment spillovers within and between 26. sectors: Evidence from Hungarian data”

The FDI – employment link in a globalizing world, Employment Strategy Dept, 2005.27.

UNCTAD „World Investment Report 1998: Trends and Determinants UNCTAD”28.

UNCTAD INVESTMENT BRIEF, NO. 1, 2006, 29.

UNCTAD Investment Brief, No. 3, 200730.

UNCTAD INVESTMENT BRIEF, No. 5, 200631.

UNCTAD World Investment Report 2007.32.

111 Literatura

UNCTAD, (2004), „Prospects for Foreign Direct Investments and the Strategies of Transnational 33. Corporations, 2004-2007”

UNCTAD, REPORT ANALYSES FDI’S ROLE IN INDUSTRIAL COMPETITIVENESS OF 34. DEVELOPING COUNTRIES,

UNCTAD, World Investment Report, 2007; European Commission Study on FDI and regional 35. development, Final report, Directorate-General for Regional Policy, Dec. 2006

WIIW Database36.

World Bank, Greenfield foreign direct investment and mergers and acquisitions: feedback and 37. macroeconomic effects, World Bank Policy Research Working Paper 3192, January 2004

World Bank, „Doing Business 2006”, Washington, D. C., 200638.

World Bank, „Doing Business 2007”, Washington, D. C., 200739.

World Bank, „Doing Business 2008” Washington, D. C., 200840.

World Bank, „Global Development Finance 2001”. Washington, D. C., 200141.

Documents

GrInfIld STrAnE dIrEKTnE InvESTICIJE U SrbIJI Centar za liberalno