strane direktne investicije.docx

7/23/2019 strane direktne investicije.docx

http://slidepdf.com/reader/full/strane-direktne-investicijedocx 1/27

REPUBLIKA SRBIJAVISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA VRANJE

SEMINARSKI RADPredmet: Spoljnotrgovinsko poslovanje

Tema: Strane direktne investicije

Profesor: Student: prof. dr Ime i Prezime Miloš Nikolić !r inde"a

#$%N&' ()*+



Seminarski rad Tema: Strane direktne investicije

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE

IZVOD

Inostrane investicije su ulaganja kapitala u stranu zemlju u o,ekivanju prinosa. Te

investicije mogu imati više formi: javne investicije od strane dr-ave privatne investicije pojedinaca i grupa i investicije preduzeća. Inostrane investicije rastu !r-e od svetske trgovine stim što portfolio investicije rastu nešto !r-e od inostrani direktni investicija.

Strane direktne investicije /S0I1 predstavljaju jedan od osnovni modela kretanjakapitala u svetu i uz trgovinu jedan od pokreta,ki motora glo!alizacije svetske privredeu drugoj polovini dvadesetog veka sa jasnom tendencijom da se takav trend nastavi i unovom milenijumu. S0I predstavljaju model pomoću kojeg kompanije razmeštaju svoje proizvodne procese širom sveta kako !i pod što povoljnijim uslovima došle do potre!nisirovina radne snage i energije s jedne strane i najprofita!ilnijeg iskorišćenja tenologije iiskustava koje poseduju u poslovanju s druge strane.

K!"#ne re#i$ investitor investicije ulaganja kapital strane direktne investicijekoncesije 23T sistem idr.

%OREI&N DIRECT INVESTMENT

ABSTRACT

4oreign investments are capital investments in a foreign countr5 in anticipation of return.Tese investments ma5 ave multiple forms: pu!lic investment !5 te state private investmentfrom individuals and groups and investment companies. 4oreign investment is gro6ing faster tan 6orld trade 6it it as portfolio investment is gro6ing faster tan foreign direct investment.

4oreign direct investment /40I1 represent one of te !asic models of te movement of capital in te 6orld and in addition to trade one of te driving engines of glo!alization of te6orld econom5 in te second alf of te t6entiet centur5 6it a clear tendenc5 tat tis trend6ill continue in te ne6 millennium. 40I is te model !5 6ic companies disposition of teir production processes around te 6orld in order tat under favora!le conditions come to tenecessar5 ra6 materials la!or and energ5 on te one and and te most profita!le utilization of tecnolog5 and e"perience tat te5 ave in !usiness on te oter and.

Ke'()rds$ investor investments investment capital foreign direct investmentsconcessions 23T s5stem etc.

*




SADR*AJ

7#30 8

*. ST$%N' 0I$'9TN' IN#'STII&' ;*.*. Pojam strani ulaganja i strani direktni investicija ;*.(. 3snovni o!lici strani direktni investicija /S0I1 <*.8. 9oncesija i 2.3.T. sistem *)*.;. =lo!alna distri!ucija *(*.+. 4aktori koji uti,u na S0I *8*.>. =lavni kanali uticaja S0I na privredni rast *;*.?. Motivi investitora za strane direktne investicije *+

*.@. Motivi zemalja uvoznica kapitala za privla,enje strani direktni investicija *>*.<. 3snovni meani5mi funkcionisanja S0I *<*.<.*. =reenAfield investicije ()*.<.(. Spajanje /Merger1 i kupovine /%Buisition1 ()*.<.8. 4orme transnacionalizacije (*

*.*).7loga dr-ave u privla,enju strani direktni investicija ((

C%9D&7E%9 (*DIT'$%T7$% ((

(




UVOD

Inostrane investicije su ulaganja kapitala u stranu zemlju u o,ekivanju prinosa. Teinvesticije mogu imati više formi: javne investicije od strane dr-ave privatne investicije

pojedinaca i grupa i investicije preduzeća. Pravi se jasna razlika izmeFu portfolio i direktniinvesticija. Inostrane portfolio investicije se odnose na kupovinu inostrani akcija !onova ilidrugi artija od vrednosti u o,ekivanju prinosa. Prinos se o,ekuje uformi dividendikamata ili kapitalnog do!itka. Ne o,ekuje se kontrola nad preduzećima u koja se investira.Inostrane direktne investicije nasuprot portfolio investicijama zatevaju anga-ovanjemenad-menta u poslovanju preduzeća u koja se investira. Svra je kontrola poslovanja i pristup inostranim tr-ištima veća prodaja u inostranstvu nego putem klasi,ni izvozni poslova pristup inostranim izvorima i delimi,no vlasništvo.

Inostrane investicije rastu !r-e od svetske trgovine s tim što portfolio investicije rastunešto !r-e od inostrani direktni investicija. Trijada /S%0 &apan i 'vropska 7nija1 daju preko @) procenata inostrani direktni investicijai portfolio investicija. 3k ,etrdeset iljada

preduzeća su glavni akteri u inostranim direktnim investicijama /I0I1. Preduzeća sve više procenjuju regione a ne pojedine zemlje kao podru,ja investiranja atraktivna za inostranedirektne investicije.

Strane direktne investicije /S0I1 predstavljaju jedan od osnovni modela kretanjakapitala u svetu i uz trgovinu jedan od pokreta,ki motora glo!alizacije svetske privredeu drugoj polovini dvadesetog veka sa jasnom tendencijom da se takav trend nastavi i unovom milenijumu. S0I predstavljaju model pomoću kojeg kompanije razmeštaju svoje proizvodne procese širom sveta kako !i pod što povoljnijim uslovima došle do potre!nisirovina radne snage i energije s jedne strane i najprofita!ilnijeg iskorišćenja tenologije iiskustava koje poseduju u poslovanju s druge strane.

Postoji komplementarnost meFunarodne trgovine i direktni investicija. Naimenezavisno od povećanja inostrani direktni investicija da se proizvodnja o!avlja za uvozu sopstvenu zemlju preduzeća o!avljaju zna,ajan izvoz u svoje filijale u inostranstvu. C!ogtoga I0I nisu su!stitut za meFunarodnu trgovinu. 7 stvari jedna trećina svetske trgovine je izmeFu kontrolisani filijala kao od preduzeća do filijala filijala do preduzeća i izmeFufilijala. 2rojni trgovinski tokovi izmeFu preduzeća i filijala se ne !i desili da nije !ilo I0I.

0r-ave u koje se investira zainteresovane su za privredni rast i zaposlenost da se !olje koriste odreFeni izvori i da se po!oljšava kvalitet proizvoda i usluga. Naravno onenastoje da regulišu tok kapitala zatevajući delimi,no lokalno vlasništvo nad aktivom preduzeća. Neke zemlje još uvek preferiraju više zajmove plašeći se da strani vlasnici nekontrolišu !azi,ne sektore privrede.

8




1. STRANE DIREKTNE INVESTICIJE

1.1. !jam strani" #$a%anja i strani" direktni" investicija

Strana ulaganja podrazumevaju: ulaganje u domaće privredno društvo kojim straniulaga, sti ,e udeo ili akcije u osnovnom kapitalu tog privrednog društva i sticanjesvakog drugog imovinskog prava stranog ulaga,a kojim on ostvaruje poslovne interese.

3snovni o!lici stranog ulaganja su: osnivanje privrednog društvaG sticanje akcija iliudela u postojećem privrednom društvu. 3snovni o!lici stranog ulaganja ureFuju seugovorom o osnivanju ili ugovorom o ulaganju koji se zaklju,uju u pisanoj formiodnosno odlukom o osnivanju sa,injenoj u pisanoj formi. Pose!ni o!lici stranog ulaganjasu: koncesije H stranom ulaga,u mo-e !iti ustupljena dozvola za korišćenje prirodnog !ogatstva do!ra u opštoj upotre!i ili za o!avljanje delatnosti od opšteg interesaG

B+O+T+ ,)s)-i A /2uilt operate and transfer1 A stranom ulaga,u se mo-e odo!riti daizgradi koristi i transferiše odreFeni o!jekat postrojenje ili pogon kao i o!jekte infrastrukture

i komunikacije

*

.0irektne inostrane investicije su pojava kada investitor koji se nalazi u jednojzemlji/zemlja porekla1 sti,e aktivu u drugoj zemlji /zemlja domaćin1 sa namerom da upravljaovom aktivom. Pod aktivom se podrazumeva celokupna imovina firme tj . aktivao!uvata sva sredstva i prava kojima jedno preduzeće raspola-e. 0imenzija upravljanja je onošto razlikuje inostrane direktne investicije od portfolio investicija u inostrane akcijeo!veznice i ostale finansijske instrumente. 7 većini slu,ajeva i inestitor i aktiva kojomupravlja u inostranstvu predstavljaju poslovna preduzeća.3snovni vidovi strani ulaganja su:

strane direktne investi cije /foreign direct investments H 40I1 razli,iti o!lici zajedni,ki ulaganja /joint ventures1 portfolio investicije ulaganje sredstava u vezi sa privatizacijom /nova ulaganja i preuzimanje vlasništva

nad preduzećima1 kao i razmena spoljnog duga za ulog /de!t eBualit5 s6aps1 koncesije.(

Strane direktne investicije /S0I1 ozna,avaju ulaganje kapitala od strane investitorarezidenta jedne zemlje u rezidenta /preduzeće1 druge zemlje kojim se uspostavlja dugoro,nasaradnja radi ostvarivanja zajedni,ki ciljeva. Pri tome strani investitor ima kontrolu odnosnoodlu,ujući uticaj na upravljanje preduzećem u koje je ulo-io kapital. 3stvarivanje kontrole jezna,ajno z!og mogućnosti odlu,ujućeg uticaja na poslovanje preduzeća i na smanjenje ri zika jer su strane direktne investicije najrizi,niji o!lik investiranja kapitala.

Strane direktne investicije u odnosu na druge vidove meFunarodnog kretanja kapitalaimaju za investitora osnovnu prednost koja se sastoji u ostvarivanju odgovarajuće do!itikoja odgovara većem riziku i kompenzira troškove investiranja i poslovanja u inostranstvu.

* Cakon o stranim ulaganjima / Sl. list S$& !r. 8J())( i +J())81( Kirović M. S0I: Strana ulaganja H poslovno H analiti,ki pristup 7niverzitet 29 2eograd())).

;




Pored toga ove investicije o!ez!eFuju stranom investitoru: plasman proizvodaekspanziju na tr-ište zemlje uvoznice kapitala izvoz tenologije menad-erski znanja iiskustava povoljno korišćenje strani resursa /sirovine energija radna snaga1 kao i uštede na proizvodnim i transportnim troškovima.

Strane direktne investicije se pose!no usmeravaju u zemlje u razvoju i u tranziciji sa

tr-išno orijentisanim privredama jer su u njima završeni ili su u pri kraju procesi privatizacije itransformacije. 3ve zemlje su pored toga privla,ne za strane investitore jer imaju tr-ište sarelativno visokom kupovnom snagom povoljnu infrastrukturu jeftinu i kvalifikovanu radnusnagu i izdašne prirodne resurse. Cemlje u razvoju i u tranziciji !i tre!alo da svoj razvojzasnivaju na stranim direktnim investicijama a ne na zadu-ivanju na meFunarodnom tr-ištukapitala jer i one ne opterećuju vraćanjem pozajmljenog kapitala i plaćanjem fiksni kamata.

Pod stranim investicijama podrazumeva se svaki o!lik ulaganja preduzeća jednezemlje u preduzeće druge zemlje. Postoje dve kategorije strani investicija: S0I /stranedirektne investicije1 i portfolio investicije.

9akva je razlika izmeFu portfolio i direktni investicijaL Posmatrano sa aspektastepena uticaja vlasnika kapitala na korišćenje ulo-eni sredstava smatra se da je investicija

direktna ukoliko jedan investitor poseduje više od *) glasa,ki prava nad preduzećemu koje se direktno ula-e. Tre!a napomenuti da termini preduzećeO i kompanijaO u praksinailaze na široku upotre!u !udući da se njima pokrivaju kako privatna tako i javna preduzeća organizacije kooperacije... S druge strane ukoliko inostrani investitor ulaganjemsredstva u kupovinu akcija ostvaruje manje od *) glasa,ki prava nad preduzećem takveinvesticije se smatraju portfolio investicijama. Pod portfolio investicijama se takoFe smatraju idepoziti u !ankama kao i finansijske investicijeu artije od vrednosti koje emituje dr-ava ili privatni sektor.

4enomen S0I se mo-e posmatrati sa dva meFuso!no povezana ali suštinski razli,itaaspekta: sa aspekta meFunarodnog finansiranja ili makroekonomskog aspekta i sa aspektaindustrijske organizacije ili mikroekonomskog aspekta. a makroekonomskog aspekta S0I predstavljaju pose!an o!lik kretanja kapitala prekogranica nacionalne ekonomije od zemljeinvestitora ka zemlji domaćina i registruje se u kapitalnom delu !ilansa plaćanja. Cna,ajovog kretanja kapitala preko granica nacionalne ekonomije se ogleda u povećanju zaliakapitala u zemlji domaćina tj. vrednosti investicija zemlje investitora ukonkretno preduzeće /što je svojstveno velikim korporacijama1 koji se nalazi pod kontrolom inostrani investitora ili ukome inostrani investitor poseduje odreFeni procenat glasa,ki prava.

Prilikom investiranja u inostranstvu preduzećima stoji na raspolaganju veliki !rojrazli,iti alternativa. 9oje se njiove aktivnosti ozna,avaju kao direktne investicije a koja preduzeća kao multinacionalna zavisi od na,ina definisanja samog pojma S0I. Na,indefinisanja pojma S0I se u suštini razlikuje u zavisnosti od toga da li se definicija utvrFuje za potre!e sastavljanja !ilansa plaćanja ili za potre!e istra-ivanja ponašanja preduzeća. Pojam S0Ise na razli,ite na,ine definiše u raznim zemljama a sama definicija podle-e promenama tokomvremena.

0efinicija S0I koja je danas na snazi a koju je dao MeFunarodni monetarni fond/*<<81 i odo!rio 3'0 /*<<>1 zanemaruje ideju kontrole u korist nešto neodreFenijegkoncepta. 0irektne investicije su kategorija meFunarodni investicija koja odra-ava pojavukada rezident koji se nalazi u jednoj zemlji /strani direktni investitor ili mati,no preduzeće1ostvaruje trajne koristi nad preduzećem koje je rezident neke druge zemlje /S0I preduzeće ili preduzeće afilijacija ili inostrana afilijaicja1.O

+




3stvarivanje dugoro,ni interesa ukazuje na postojanje dugoro,ni odnosa saradnjeizmeFu direktnog investitora i preduzeća afilijacije kao i na zna,ajan stepen uticajainvestitora na upravljanje preduzećem koje je rezident neke druge ekonomije. Takve investicijeuklju,uju kako inicijalne transakcije izmeFu dva entiteta tako i sve ostale transakcije izmeFunji i izmeFu sami afilijacija nad kojima s uspostavljeni odnosi korporativnog upravljanja ali

i one koje se ne nalaze pod kontrolom konkretnog mati,nog preduzeća.Iako je S0I kao pojam pomalo nejasan njegova konkretna primena je odreFenija.Preduzeće u koje se direktno investira definiše se kao akcionarsko ili neakcionarsko preduzeće u kome inostrani investitor poseduje *) ili više procenata o!i,ni akcija iliglasa,ki prava nad akcionarskim preduzećem ili odgovarajući ekvivalent u nekomneakcionarskom preduzeću... Postavljeni uslov za posedovanje najmanje *) akcija preduzeća u kome se investira daje pravo direktnom investitoru da uti,e ili u,estvuje uupravljanju preduzećem ali ne podrazumeva stoprocentnu /apsolutnu1 kotrolu od stranedirektnog investitora.O

Napuštanje ideje kontrole nije samo posledica razlike u kriterijumima po kojima seodreFuju direktne investicije u odnosu na teorijske modele ovog fenomena. 0irektno

investiciono preduzeće mo-e predstavljati sastavni deo nekoliko razli,iti multinacionalni preduzeća iz nekoliko zemalja. 0upliranje podataka o investicionim tokovima i ukupnominvesticionom stanju je iz!egnuto alociranjem finansijski agregata jedne afilijacije narazli,ite vlasnike prema stepenu njiovog vlasništva. Sedište transaktora a ne krajnjegvlasnika odreFuje njiovu nacionalnost. Stoga preduzeće koje posluje u %merici a koje poseduje jednu ili više afilijacija u svom vlasništvu van nacionalni granica klasifikuje se i kaomati,no preduzeće u %merici iako se ono nalazi pod kontrolom nekog inostranog preduzeća. Iz tog razloga preduzeće u %merici se mo-e ozna,iti i kao ameri,ko mati,no preduzeće i kao afilijacija nekog inostranog predzeća u %merici.

7 većini slu,ajeva i investitor i aktiva kojom se upravlja u inostranstvu predstavljaju poslovno preduzeće. 7 takvim slu,ajevima investitor se tipi,no ozna,ava kao mati,no /iliroditeljsko preduzeće1 a aktiva u inostranstvu kao afilijacija ili su!sidijarno preduzeće/pomoćna jedinica u inostranstvu1.

Po re,ima 9indle!ergera /*<><1 direktne investicije su jedan od o!lik meFunarodnogkretanja kapitala. MeFutim ekonomisti pokušavaju da interpretiraju direktne investicije kaokretanje kapitala koje odlikuje nekoliko pose!ni karakteristika. Prvo direktne investicijeveoma ,esto nisu praćene transferom kapitala !udući da inostrani investitori mogu da pozamljuju kapital sa lokalnog tr-išta zemlje domaćina. Ili se investicije preduzimaju u nekuruku kroz razmenu prava svojine nad patentima tenologijom ili postrojenjima u zamenu zaakcionarska prava !ez transfera nov,ani fondova... Stoga S0I predstavljaju jedan od o!likakretanja kapitala mada su one više od o!i,nog kretanja kapitala.O8

Sli,an stav u vezi ovog fenomena zauzima i 0unning /*<?)1 koji ka-e da nešto drugoosim finansijskog kapitala je uklju,eno u meFunarodne direktne investicije. Preko S0I se vrši itransfer menad-erski ili teni,ki veština u upravljanju a sa druge strane i širenje znanja ili preduzetništva u formi istra-ivanja i razvoja proizvodne tenologije marketinški znanjamenad-erski veština itd.

9od S0I transfer kapitala i neopredmećene aktive preduzeća se vrši na na,in i uformi koji o!ez!eFuje inostranom investitoru sticanje prava svojine kontrole i upravljanja nad

8 Dipse5 '. $. 4oreign 0irect Ivestment and 3peration of Multinational 4irms: onceptQistor5 and 'vidence National 2ureau of 'conomic $esearc Rorking Paper ()**.

>




su!jektom u koji se ula-e. 0imenzija upravljanja je ono što razlikuje S0I od portfolio ulaganja.3snovna svra ovog o!lika investiranja jestvaranje takvog aktivnog interesa koji odra-avanameru inostranog investitora da kroz kontrolu i upravljanje nad ulo-eni kapitalom ostvaruje profit. 0irektne investicije su prema tome preduzima,ke investicije. 7 suštini ove kategorijele-e elementi kontrole i upravljanja odnosno kategorije koje odreFuju pojam suštinu i

karakter direktni investicija. Neodvojivost kapital funkcije od kapital svojine kod direktniinvesticija je klju, uspea i efikasnosti ovog o!lika transfera kapitala. Time je o,uvanaosnovna poluga ekonomske dominacije privatnogo!lika svojine.O;

Postoje tri glavne kategorije S0I:+

*. 'Buit5 kapital 0 vrednost investicija u akcije preduzeća u inostranstvu. Stanjevlasni,kog uloga od *) ili više o!i,ni glasa,ki prava u akcionarskom preduzeću ili neakcionarskom preduzeću o!i,no se smatra kao granica za kontroluaktive. 3va kategorija o!uvata merd-ere i akvizicije i stvaranje novi postrojenjatzv. greenfield investicije. Napomenimo da merd-eri i akvizicije predstavljaju zna,ajanizvor S0I za razvijene zemlje mada njiov relativan udeo zna,ajno variraG

(. $einvestirani profiti /zarade1 A priodi afilijacija u inostranstvu koji nisuraspodeljeni u dividende i nisu vraćeni nazad u mati,nu zemlju tj. zemljuinvestitora. Pretpostavlja se da se zadr-ani profiti reinvestiraju u afilijacijuG

8. 3stali kapital /intrakompanijski zajmovi ili intrakompanijske dugovne transakcije1 Akategorija koja se odnosi na kratkoro,ne i dugoro,ne pozajmice i zajmove izmeFumati,nog preduzeća /direktnog investitora1 i afilijacije.

3sim toga strani direktni investitor takoFe mo-e ostvariti pravo glasa nadupravljanjem u poslovanju drugog entiteta na na,in koji ne uklju,uje kupovinu kontrolnog paketa akcija. 3va kategorija S0I predstavlja ne A eBuit5 o!lik S0I i u se!i uklju,ujeizmeFu ostalog podugovaranje /su!contracting1 ugovore o upravljanju klju, u rukearan-maneO franšizing licenciranje i u,estovanje u proizvodnji proizvoda.

Novije teorijsko o!jašnjenje I0I se zasniva na paradigmi imperfektnosti tr-ištaO. Naime glo!alno preduzeće se posmatra kao oligopolista koji nastoji da stekne prednost uvlasništvu od kontrole nad aktivom koja nije raspolo-iva konkurentnim preduzećima. Taaktiva je uglavnom neopipljivog karaktera /marka autorstvo znanje1 i omogućavadiferenciranje proizvoda koje konkurenti ne mogu oponašati jer je u vlasništvu i podzaštitom. Postojanje oligopoliste sa vlasni,kom prednošću ne mora da se svodi na I0I.

Model imperfektnosti tr-išta poma-e da se identifikuju grane u kojima će preduzećaverovatno proširiti svoju delatnost lokalno ili meFunarodno sa pristupom glo!alnogorizontaO. Naime menja se geografski orizont preduzeća i ono se stimulira da seinternacionalizuje. Preduzeće predpostavlja da raspola-e potre!nim izvorima i znanjem i da zaI0I u svetu postoje do!re mogućnosti. Svaka nacionalna privreda ulazi u meFunarodneekonomske odnose preko nekoliko o!lika spoljno A ekonomski transakcija. Te transakcijemogu !iti veoma razli,ite i mogu se odnositi na:

*. 7voz i izvoz ro!a i uslugaG(. 7voz i izvoz kapitala i novca kao i

; Todorović M. Izvoz kapitala i privredni razvoj 2eograd Cadu-!ina %ndrejević *<<@.+ 7NT%0 Rorld Investment $eport ()*;: 40I Policies for 0evelopment: National andInternational Perspectives anne"es 7nited Nations: Ne6 ork and =eneva

?




8. 3dreFene jednostrane transfere /ekonomska pomoć pokloni1.

0eo meFunarodnog finansiranja koji se u literaturi definiše kao meFunarodnokretanje kapitalaO predstavlja transfer realni i finansijski sredstava izmeFu su!jekatarazli,iti zemalja sa kontratransferom odlo-enim za odreFeni period a radi ostvarenja

ekonomski i politi,ki interesa u,esnika u tom transferu. Tri glavna o!lika meFunarodnogkretanja kapitala su:*. MeFunarodno kretanje zajmovnog kapitala(. Portfolio investicije i8. 0irektne investicije u inostranstvu.

I.-)r: SI'P% strana ulaganja preuzeto sa sajta 666.siepa.gov.rs

Sika /+ Dekompozicija stranih investicija

%inansi!sk" ak0i-" #ine$*. 2ankarski depozitiG(. 3!veznice /!onds1G i8. %kcije koje ne daju kontrolu /eBuit5 sares1.

Rean" ak0i-" #ine$

@




*. Strana sredstva za proizvodnju koja u celini poseduje investitor /full5 o6ned1G ili(. Investitor ima operativnu kontrolu.

1.&. Osn!vni !'$ici strani" direktni" investicija (SDI)

S0I se prema o!liku organizovanja proizvodnog procesa dele na:

*. QorizontalneG(. #ertikalneG i8. 9onglomeratske investicije.

H)ri.)n0ane SDI nastaju kada kompanija locira proizvodnju istog proizvoda ili grupa povezani proizvoda u više pogona u razli,itim zemljama. Postoje tri osnovna metoda kako tinovi pogoni mogu nastati: osnivanjem sasvim novog pogona /greenfiel operacija1kupovinom kontrolnog paketa akcija /aBuisition1 strane firme koja proizvod isti proizvod ilispajanjem /merger1 sa stranom kompanijom u istoj proizvodno grupaciji.

Prednosti jedinstvenog vlasništva i kontrole nad razli,itim fa!rikama u raznizemljama koje proizvode isti proizvod aves vezuje za sledeće pretpostavke:

*. 4irma poseduje jedinstvena specifi,na znanja tzv. Neopipljivu /nematerijalna1aktivu /int angi!le assets1 u formi tenološki znanja /kako jeftinije i !olje proizvesti isti proizvod u o!liku patenta1 ili u formi marketinški sposo!nosti/kako diferencirati isti proizvod da !i postao privatljiviji za kupca u o!liku trgovinskogznaka ili zaštitnog imena1G

(. Imperfektnost tr-išta us lovljava da s e plasman takvi znanja uz najvišu rentu mo-eostvariti njiovom internalizacijom. 3dnosno mnoga specifi,na znanja se ne moguodvojiti od firme koja i poseduje pa se tako njima i ne mo-e trgovati naklasi,an tr-išni na,inG

8. Idealnu soluciju za to pru-a orizontalna TN9 gde !i se razmena ti znanjao!avljala izmeFu razli,iti afilijacija iste korporacije.

avesovo stanovište daje polaznu osnovu za tvrdnju da će orizontalne TN9 !itinaj!rojnije u industrijskim granama koje zna,ajno raspola-u tom vrstom specifi,ne aktive a tosu uglavnom grane sa visokim stopama izdvajanja za istra-ivanje i razvoj promocijuistra-ivanje tr-išta i sli,no odnosno visoko tenološki intenzivne industrijske grane.>

#ertikalne S0Ise javljaju kada kompanija razli,ite aktivnosti u okviru proizvodnje jednog proizvoda locira u pogonima u razli,itim zemljama. 9ao i kod orizontalni investicija ikod veritkalni pogoni mogu nastati na jedan od tri navedena na,ina /novi pogonkupovina ili spajanje1.

#ertikalne direktne strane investicije H javljaju se u dva podo!lika:a1 vertikalna direktna strane investicija / unazadO 1 A takva vrsta investicija kod

koji preduzeće iz inostranstva o!ez!eFuje inpute za proizvodni proces domaćeg preduzećaG !1 vertikalna direktna strana investicija / unapredO 1 A takva vrsta investicija kod koji

preduzeće iz inostranstava prodaje outpute koji su proizvod aktivnosti domaćeg preduzeća.

> aves $.'. UMultinational 'nterprise and 'conomic%nal5sisV am!ridge 7niversit5 Press*<<(.

<




Po assonu? vertikalne S0I imaju svoje prednosti ali i nedostatke. 3n i je podelio nasledeći na,in.

Prednosti vertikalni S0I su:*. Nesposo!nost regularni tr-išni transakcija da zadovolje sve zateve i rigidnost

jednog proizvodnog procesa kao što su:a1 o!ez!eFenje osnovni inputa je va-no za kontinuiranu proizvodnju u ,emuregularno tr-ište mo-e da zaka-eG

!1 ako je poluproizvod kvarljiva ro!a stokiranje nije moguće pa je vertikalnaintegracija najprivatljivija varijantaG

c1 proizvoFa, finalnog proizvoda je siguran u kvalitet poluproizvodaG(. #ertikalna integracija omogućava fleksi!ilnost koju diktira promene ponude i

tra-nje u prostoru i vremenuG8. #ertikalna integracija spre,ava poremećaj cena poluproizvoda koji mo-e izazvati

postojanje monopolaG;. 4ormiranje transferni cenaO i manipulacija njima donosi prednost vertikalnim TN9

/transferne cene izmeFu mati,ne kompanije i afilijacije će !iti veće ako su porezi u zemljiu kojoj se nalazia filijacija veći1.

Na drugoj strani asson smatra da postoje nedostaci koji su posledica vertikalni S0I:*. Pro!lemi upravlja,ke i menad-erske koordinacije aktivnosti razli,iti faza proizvodnje

locirani u razli,itim zemljamaG(. Nije lako o!ez!editi da sve faze u lancu rade optimalnim kapacitetom. $ešenje se tra-i u

plasiranju dela poluproizvoda na tr-ište adeo se koristi internoG8. Pro!lemi lociranja afilijacije u politi,ki nesta!ilnim zemljama.

K)n1)mera0ske in-es0i2i!e nastaju kada kompanija širi svoju dotadašnju delatnost iosvaja proizvodnju razli,iti proizvoda lociranu u pogonima razli,iti zemalja.9onglomeratske TN9 o!i,no nastaju kupovinom kontrolnog paketa akcija strane kompanije ilispajanjem sa stranom kompanijom druga,ijeg tipa proizvodnje. 3ne retko nastaju u vidugreenfield investicija jer mati,na kompanija o!i,no nema potre!na znanja i stru,nost zaosvajanje i proizvodnju novi i razli,iti proizvoda.

9onglomeratske S0I su najreFi tip investicija a njiovo nastajanje se o!jašnjava-eljom da se diverzifikacijom o!ez!edi minimiziranje rizika. Pad tra-nje za jednim proizvodom nadoknaFuje se rastom tra-nje za drugim diverzifikovanim. proizvodom. Primer savremeni konglomeratski S0I je naj,ešći u finansijskom sektoru gde dolazi do spajanjafmansijski kompanija razli,itog profila /!anke osiguravajuća društva zajedni,ki fondovi1.

1.*. K!ncesija i +.O.T. sistem

9oncesija je pravo korišćenja prirodnog !ogatstva do!ara u opštoj upotre!i ilio!avljanja delatnosti od opšteg interesa koje nadle-ni dr-avni organ /koncedent1 ustupa

? asson. M. UMultinationals and Rorld TradeV %llenW7nvin Dondon *<@>.

*)




domaćem ili stranom licu /koncesionaru1 na odreFeno vreme pod odreFenim /propisanim1uslovima uz plaćanje koncesione naknade.@

9oncesije nisu pojava novije vrste ,ak i sama re, vodi poreklo od latinske re,iconcessioO koja u rimskom pravu ozna,ava pose!ne dozvole i odo!renja koje su vlastidavale pojedincima.

Pojava kocesija !ila je široko rasprostranjena u srednjem veku kada su pojedinikoncesionari uzimali u zakup putem koncesija vaFenje rude ili pak plaćanje mostarine putarine /!ili su oslo!oFeni od ovi o!aveza1. 9oncesije su davane i stranim trgovcima damogu slo!odno da trguju na odreFenim podru,jima.

B"id 3 ),era0e 3 0rans4er /izgradiAkoristiApredaj1 koncesija je sistem izgradnje ilirekonstrukcije i finansiranja kompletnog o!jekta ureFaja ili postrojenja zatim njegovokorišćenje i predaja u svojinu $epu!like Sr!ije u ugovorenom roku. 9oncesija u smisluCakona o koncesijama uklju,uje sve o!like ovog !uild A operate A transfer sistema koncesije.

9oncesionar gradi odr-ava i koristi o!jekte i o!avlja koncesionu delatnost to jestkoristi do!ra od opšteg interesa u skladu s propisima.

2.3.T. model se naj,ešće primenjuje kod realizacije kapitalni infrastrukturni

o!jekata kao što su putevi -eleznice aerodromi mostovi tuneli termo i idro centraleo!jekti vodosna!devanja o!jekti za distri!uciju nafre i gasa i dr. 3vi projekti su pose!no pogodni za realizaciju putem 2.3.T. modela jer same ostvaruju priod što je jedan odosnovni uslova za realizaciju projekta putem 2.3.T. modela.

7 svetu se 2.3.T. model najviše primenjuje u o!lasti energetike /Turska 9inaPakistan Indija 4ilipini1 transportni komunikacija /Qong 9ong Malezija MeksikoTajland Turska1 i telekomunikacijama /Tajland1. MeFu razvijenim zemljama S%04rancuska i #elika 2ritanija primenjuju ovaj model u realizaciji infrastrukturni projekata.<

Pri realizaciji 2.3.T. modela klju,nu ulogu igraju vlada zemlje u kojoj se projekatrealizuje odnosno koncedent i koncesionar.

2.3.T. model zateva aktivno uklju,ivanje i podršku koncedenta sta!ilnu politi,ku iekonomsku klimu definisan i sta!ilan pravni am!ijent konverti!ilnu valutu kao i drugeuslove koje strani investitori ina,e o,ekuju. 7 ulozi koncesionara o!i,no se pojavljuje više preduzeća koja za realizaciju 2.3.T. projekta formiraju koncesiono preduzeće. 9oncesiono preduzeće o!i,no uklju,uje meFunarodnu graFevinsku in-enjering firmu sna!deva,a opreme ifirmu koja se !avi korišćenjem i odr-avanjem o!jekata. 7 praksi skoro uvek dolazi doformiranja akcionarskog društva z!og potre!e prikupljanja znatni finansijski sredstavakoji projekat i njegova realizacija pretpostavljaju. 3sim ova dva glavna partnera u realizaciji2.3.T. projekta uklju,en je i veliki !roj drugi su!jekata: teni,ki finansijski i pravnisavetnici kreditori izvoFa,i radova osiguravajuća društva isporu,ioci opreme preduzeće zakorišćenje i odr-avanje o!jekata itd.

2.3.T. model zateva aktivno uklju,ivanje i podršku koncedenta sta!ilnu politi,ku iekonomsku klimu definisan i sta!ilan pravni am!ijent konverti!ilnu valutu kao i drugeuslove koje strani investitori ina,e o,ekuju. 7 ulozi koncesionara o!i,no se pojavljuje više preduzeća koja za realizaciju 2.3.T. projekta formiraju koncesiono preduzeće. 9oncesiono preduzeće o!i,no uklju,uje meFunarodnu graFevinsku in-enjering firmu sna!deva,a opreme ifirmu koja se !avi korišćenjem i odr-avanjem o!jekata. 7 praksi skoro uvek dolazi doformiranja akcionarskog društva z!og potre!e prikupljanja znatni finansijski sredstava

@ 666.nspm.rs H 'konomska politika J 9oncesije.< 666.nspm.rs H 'konomska politika J 9oncesije.

**

http://www.nspm.rs/

http://www.nspm.rs/

http://www.nspm.rs/

http://www.nspm.rs/




koji projekat i njegova realizacija pretpostavljaju. 3sim ova dva glavna partnera u realizaciji2.3.T. projekta uklju,en je i veliki !roj drugi su!jekata: teni,ki finansijski i pravni savetnicikreditori izvoFa,i radova osiguravajuća društva isporu,ioci opreme preduzeće za korišćenje iodr-avanje o!jekata itd.

Proces razvoja projekta po 2.3.T. modelu mo-e !iti komplikovan i dugoro,an i sa ta,ke

gledišta koncesionara veoma skup.Mo-e se desiti da pregovori oko veliki projekata potraju i nekoliko godina pre no štodoFe do potpisivanja samog koncesionog ugovora. Ca to vreme potencionalni koncesionar mo-e utrošiti znatna sredstva za izradu predinvesticioni studija za naknade savetnicima ikonsultantima i drugim vrstama troškova. C!og toga je neopodno da koncedent u,ini svekako !i taj proces od raspisivanja licitacije pa sve do potpisivanja ugovora !io fer iefikasan.

9ada doFe do potpisivanja ugovora izmeFu koncesionara i koncedenta ne !i !ilo lošeukljuciti lokalnog partnera u realizaciju 2.3.T. projekta. Dokani partner mo-e pomoćikoncesionaru da !olje razume lokalno okru-enje da !olje saraFuje sa vladom zemljedomaćina i da uspešnije rešava lokalne pro!leme do kojidolazi u toku realizacije projekta.

9oncesija se mo-e dati na rok do trideset godina. $ok trajanja koncesije odreFuje se uzavisnosti od predmeta koncesije i o,ekivane do!iti u o!avljanju koncesione delatnosti.Prilikom odreFivanja roka a pose!no u slu,aju ustupanja ekskluzivni prava pose!no se

uzima u o!zir stepen preuzetog poslovnog rizika potre!a za izgrad nj om o!jekata u po,etnom periodu kao i potre!a za razvojem konkurentnog tr-išta u domenu delatnosti koja predstavlja predmet koncesije. 7 strategiji podsticanja i razvoja strani ulaganja pose!anzna,aj pridaje se koncesijama kao vidu saradnje javnog i privatnog sektora. *)

9oncesija predstavlja na,in o!ez!eFenja investicioni sredstava pošto je predviFeno dakoncesionar mo-e !iti inostrani partner. Strano lice koje mo-e !iti koncesionar jeste strano pravno lice sa sedištem u inostranstvu strano fizi,ko lice ili naš dr-avljanin s pre!ivalištemodnosno !oravištem u inostranstvu du-im od godinu dana.

1.,. -$!'a$na distri'#cija

MeFunarodni tokovi privatnog kapitala !ankarski zajmovi portfolio investicije i S0Idrasti,no su povećani u prvoj dekadi XXI veka kako u apsolutnim iznosima tako i u odnosu na javni kapital. I pored ,injenice da S0I ne predstavljaju nov fenomen ovaj o!lik meFunarodnogkretanja kapitala privla,i veliku pa-nju poslednji godina iz nekoliko razloga.

Prvo prva dekada XXI veka je protekla u znaku velike ekspanzije multinacionalnikorporacija kako u pogledu njiovog !roja veli,ine tako i u pogledu njiovog uticajana svetske ekonomske tokove. =lo!alizacija postaje svemanje izraz nevidljive ruke glo!alnogtr-ista a sve više vidljive ruke glo!alni korporacija i njiovi megastruktura.

0rugo savremene multinacionalne korporacije koordiniraju ogromnim sistemommeFunarodno integrisane proizvodnje. 0ominira svatanje da upravo strategijamultinacionalni korporacija predstavlja jedan od najzna,ajniji faktora glo!alizacije. 3vo izrazloga što ona podrazumeva povezanost izmeFu mati,ne korporacije i njeni afilijacija putemkompleksni strategija integracije koje su usmerene ka korišcenju ekonomije o!ima i prednosti funkcionalne specijalizacije koja podrazumeva alokaciju specifi,ni

*) 666.nspm.rs H 'konomska politika J 9oncesije.

*(

http://www.nspm.rs/

http://www.nspm.rs/




korporacijski aktivnosti na !rojnim lokacijama širom sveta. Na ovakvu strateškuorjentaciju multinacionalni korporacija ukazuje i veliki o!im intrafirmske trgovine.

Treće povećanje o!ima S0I u uslovima opadanja o!ima zvani,nog kapitala ilizvani,ne pomoći jasno naglašava njiovu razvojnu dimenziju u ukupnim meFunarodnimtokovima kapitala.

0inamika tokova S0I se smatra zna,ajnom ako svojim rastom prevazilazi stopu rastasvetskog izvoza i svetskog 02Pa. %nologno ovom kriterijumu period koji se smatranajdinami,nijim investicionim periodom je onaj izmeFu druge polovine osamdeseti godinai *<<). godine kada tokovi S0I !ele-e ne samo apsolutni porast već i po o!imunadmašuju ostale o!like kretanja kapitala u meFunarodnim okvirima.

Tokom druge polovine osamdeseti godina glo!alni tokovi S0I su rasli ,etiri puta !r-eod rasta domaćeg autputa dva puta !r-e od rasta domaći investicija dva i po puta !r-e od rastaizvoza i jedan i po put !r-e od rasta plaćanja na osnovu transfera tenologije.

Sa druge strane postoji sta!ilna i pozitivna korelacija izmeFu glo!alni tokova S0I istope rasta svetskog 02Pa. Tenološke promene koje su dovele do kompresije vremena i prostora u ostvarivanju ekonomske aktivnosti i razvoj novi metoda upravljanja !lagotvorno

uti,u na o!im ostvarene meFunarodne proizvodnje. Njiov uticaj je meFutim suprotancikli,nim fluktuacijama prioda i stope rasta. Na strani ponude o!im S0I je odreFen raspolo-ivim izvorima finansiranja odnosno

mogućnostima ulaganja novca iz korporativni profita i zajmova koji su sa svoje stranedeterminisani uslovima privreFivanja u svakoj nacionalnoj ekonomiji.

Sa potra-ne strane mogućnosti investiranja na !rzo rastućim tr-ištima stimulišukorporacije na preduzimanje direktni investicija dok i depresirana tr-išta destimulišu. Sa povećanjem uzajamne zavisnosti izmeFu mati,ne i zemlje domaćina i sa pojavom periodarecesije ili poleta u ekonomskoj aktivnosti veća je i dinamika promena u glo!alnim tokovimastrani direktni investicija.

1.. /akt!ri k!ji #ti0# na SDI

7koliko se preduzeće odlu,i za S0I naredno pitanje je gde investiratiL Istra-ivanja odeterminantama S0I su !rojna. MeFu njima se nalaze ekonomske i politi,ke promenljive. Najzna,ajnije od nji se navode u daljem tekstu.**

Vei#ina 0r5i60a i ,ers,ek0i-e ras0a+ Postojeća i !uduća veli,ina domaćeg tr-išta jedan je od najva-niji pokreta,a priliva S0I pose!no orizontalni S0I. 7 ovom konteksturegionalna trgovinska integracija /kao u slu,aju '71 mo-e privući više orizontalni S0I izostatka sveta širenjem domaćeg tr-išta i olakšavanjem pristupa tr-ištu. Na ovaj na,in seekonomija o!ima proizvodnje usmerava ka domaćem tr-ištu kao zamena za izvoz.

Prir)dni i !"dski res"rsi+ 7tvrFeno je da postojanje retki ili konkurentnifaktora proizvodnje !ilo da su to sirovine kvalifikovana radna snaga ili poluproizvodi podsti,e priliv S0I.

%i.i#ka7 4inansi!ska i 0e8n))6ka in4ras0r"k0"ra zajedno sa ljudskim kapitalom spadau širi set nacionalni faktora koji pozitivnodeluje na priliv S0I pre svega smanjujućitransakcione tro.kove i povećavajući prinose od investicija.

** 3'0 'conomics 0epartment Rorking Paper ()*; ParisG

*8




E4eka0 a1)mera2i!e ,)!a#a-a ,ri-a#n)s0 )sn)-ni8 ek)n)mski8 4ak0)ra.Postojanje velikog !roja kvalifikovane radne snage na investicionoj lokaciji uz prelivanje/spillovers1 izmeFu znanja i razvoja ,esto povećava profita!ilnost investicije. C!og toga postojanje sli,ni aktivnosti na mestu investiranja pose!no aktivnosti koje spadaju u znanjemintenzivne industrijske grane podsti,e priliv S0I.

Ins0i0"2i)nani i re1"a0)rni )k-ir i )k-iri ek)n)mske ,)i0ike povezani su sa pretodnim faktorima tako .to njiova skladna primena smanjuje neizvesnost i rizike preduzimanja investicija u datoj privredi. 2irokratija i restriktivna administrativna praksaudru.eni sa korupcijom povećavaju tro.kove I o!esra!ruju priliv S0I.

O0-)ren)s0 .a me9"nar)dn" 0r1)-in" .a!edn) sa ,ris0",)m i ras0)!an!emin)s0rani8 0r5i60a su va-ni faktori koji pose!no privla,e izvozno orijentisane /vertikalne1 S0I.0a !i proizvodnja mogla da se uklju,i u meFunarodni lanac stvaranja vrednosti potre!ni su slo!odni i troškovno efikasni tokovi poluproizvoda u o!a pravca. Cna,ajovi faktora poti,e od ,injenice da vertikalne S0I pokazuju tendenciju koncentracije natr-išta koja su !li-a zemlji investiranja. To potvrFuju primeri japanski S0I u jugoisto,noj%ziji investicije iz S%0 u Meksiku i S0I iz '7 u zemljama I'.

Za60i0a in-es0i2i!a i n!i8)-a ,r)m)2i!a. Cadovoljavajuća zaštita investicije kao što jetransparentna i konzistentna primena procedura razre.enja sporova predstavlja vid minimalnizateva za S0I. Mnoge dr-ave su otišle i dalje u nastojanju da podstaknu priliv S0I tako što surazvile specijalne stimulativne šeme kao što je oslo!oFenje od poreza i drugi finansijski podsticaji koji uti,u na stopu neto profita. Mada istra.ivanja pokazuju da su fundamentalniekonomski faktori presudni za raspored S0I izmeFu zemalja specifi,ne mere usmerene kaS0I mogu dodatno uticati na iz!or lokacije TN9 u slu,aju kada su fundamentalni ekonomskifaktori sli,ni izmeFu zemalja.*(

1.. -$avni kana$i #ticaja SDI na 2rivredni rast

7 teoriji S0I mogu pozitivno uticati na privredni rast putem tri kanala pri ,emusvaki od nji dovodi do povećane proizvodnje po zaposlenom.

Pr-i kana ,ijim posredstvom S0I mogu uticati na privredni rast je porast domaćestope investicija. 7 meri u kojoj zemlja ispoljava nesklad izmeFu štednje i investicijakao posledica deficita tekućeg ra,una neto priliv S0I mo.e doprineti porastu stopedomaći investicija u zemlji domaćina S0I. 3vo doprinosi povećanju stanja proizvodnogkapitala /capital stock1 a time i proizvodnje /izuzev ako se u celini radi o neproizvodniminvesticijama1.

Dr"1i kana je rastuća efikasnost preuzetog preduzeća. 'fikasnost preuzetog ilinovoformiranog preduzeća mo-e poticati iz dva razli,ita izvora: ekonomije o!ima proizvodnje ili korišćenja vlasni,ke aktive i smanjenja neefikasnosti. 'konomija o!imavlasni,ki aktiva raste u slu,aju kada predstavlja fiksan tro.ak koji se mo.e rasporediti narazli,ite fizi,ke lokacije. 'konomija o!ima se mo-e postići i u proizvodnji na jednoj lokaciji.$egionalna ekonomska integracija kao npr. u '7 omogućuje gomilanje proizvodnje namanjem !roju lokacija. 7 malim zemljama korišćenje ekonomije o!ima posredstvom domaći

*( =iuseppe Nicoletti et al. op. cit. u o!uvatnoj analizi S0I dolazi do zakljuYka da se oko polovine S0I mo-e o!jasniti osnovnim ekonomskim faktorima kao što su veliYina tr-išta ilirastojanje od zemlje domaćina S0I. 3statak je opredeljen varija!lama politike.

*;




MW% moguće je do odreFene ta,ke nakon ,ega dolazi do prevelike industrijskekoncentracije. Nasuprot tome porast produktivnosti koji nastaje z!og smanjivanja"neefikasnosti ne zavisi od ekonomije o!ima. 3n le-i u transferu naj!olji iskustava spojeni preduzeća u liku novog menad.menta znanja i tenologije.

Posredstvom ovi razli,iti kanala S0I mogu povećati produktivnost rada ,ak i kada

nema novi fiksni investicija /na primer kada S0I nastaju kao posledica MW%1.Tre:i kana je kada dolazi do prelivanja znanja i tenologije koje inostrani vlasnik transferiše u pripojeno preduzeće na lokalna preduzeća. To se javlja u slu,ajevima kada preduzeće anga-uje lokalne isporu,ioce /uzlazna povezanost1 ili prodaje poluproizvodelokalnim preduzećima /nizlazna povezanost1.

Postojanje efikasniji preduzeća u inostranom vlasništvu mo-e podstaći lokalnekonkurente na inovacije da !i opstali na tr-ištu ,ime se povećava kvalitet produktivnost iraznovrsnost proizvoda lokalni proizvoFa,a. To mo-e pokrenuti proces konsolidacije i povećanje ekonomije o!ima izmeFu lokalni konkurenata.

Mada sva tri kanala pozitivno uti,u na privredni rast oni nisu isti iz ugla mera politike. 7 prva dva slu,aja veća stopa rasta z!og povećanja fiksni investicija i

transfera tenologije u pripojeno preduzeće . privatna stopa povraćaja je ista kao idruštvena stopa povraćaja. To zna,i da je preduzeće koje investira podstaknuto da iza!ere nivoS0I koje je optimalan i sa dru.tvenog stanovi.ta.

Nasuprot tome u slu,aju trećeg kanala pozitivna prelivanja na okolna preduzećazna,e da su dru.tveni povraćaji veći od privatni. 3vde postoji rizik da se strani vlasnik opredeli za nivo S0I koji je ni-i od nivoa koji !i !io optimalan posmatrano iz uglazemljedomaćina. 0akle ako postoje pozitivni efekti prelivanja za ekonomsku politiku !i !ilokorisno da podstakne priliv S0I do optimalnog društvenog nivoa.

1.3. 4!tivi investit!ra 5a strane direktne investicije

%nalizu motivacije nosioca S0I pogodno je strukturisati na na,in koji za osnovu uzimaosnovne postulate teorije industrijske organizacije. Prema ovoj teoriji preduzeće najpreorganizuje proizvodnju za podmirivanje potre!a lokalnog tr-išta i izvozi u druge regione izemlje.

#eli,ina preduzeća i stepen tr-išne aktivnosti se javlja kao zna,ajan faktor kojideterminiše ekspanziju proizvodnje na novim lokacijama. 7 uslovima kada prodaja na novomtr-ištu dostigne potre!an nivo moguće je instalirati proizvodne kapacitete za potre!e novogtr-išta tolikog o!ima da se ostvaruju efekti ekonomije o!ima. Medutim ovakav modelekspanzije preduzeća u inostranstvu je isuviše idealizovan !udući da se prakti,nom primenom uo,avaju njegovi nedostaci koji se primarno ogledaju u zanemarivanju zna,ajaveli,ine i rasta tr-išta kao motiva za S0I.

=lo!alno poslovno okru-enje sve vise poprima karakter multidimenzionalne pojave pod uticajem intenzivni promena u savremenoj svetskoj privredi. 7 uslovima kada jeintenziviranje glo!alni tokova privredne aktivnosti praćeno povećanjem neizvesnosti u poslovanju i povećanjem stepena rizika u maksimiziranju profitonosni o,ekivanja privredni su!jekata u svetu sve veći !roj preduzeća se uklju,uje u procese internacionalizacijeostvarujući svoje aktivnosti van granica nacionalne ekonomije.

*+




Stepen u kome su preduzeća uklju,ena u aktuelne procese internacionalizacije mo- seodrediti na osnovu strategije ulaska na inostrano tr-ište koje se rangiraju o uvoznoJizvozniugovorni i modela ulaska putem investiranja. Model ulaska putem realizacijeuvoznoJizvozni operacija predstavlja tradicionalnio!lik meFunarodne aktivnosti preduzeća.

MeFunarodono licenciranje i franšizing predstavljaju primer modela ulaska na

inostrano tr-ište na osnovu sklapanja ugovorni aran-mana. MeFunarodna aktivnost preduzeća se ostvaruje i na osnovu modela investiranja na tr-ištu zemlje domaćina.9ao pose!ni o!lici ovog modela ulaska na inostrano tr-ište isti,u se zajedni,ka ulaganja

/eBuit5 ventures1 koja se sastoje od ugovorni o!aveza eBuit5 joint venture i strateški partnerstva i samostalnog ulaganja ili osnivanje afilijacije u zemlji domaćina.

2rze tenološke promene li!eralizacija trgovine i intenziviranje konkurencije nameFunarodnom nivou predstavljaju faktore koji u suštini olakšavaju i usmeravaju tokoverazvoja ekonomske aktivnosti. MeFutim jednostavno posmatranje interaktivnog delovanjaovi faktora nije dovoljno o!jašnjenje razloga odnosno motiva koji podsti,u preduzeća da se usvojim poslovnim aktivnostima anga-uju van granica nacionalne ekonomije.

3pstanak preduzeća u glo!alnom poslovnom okru-enju koje karakterišekompleksnost i

neizvesnost u kretanju zavisi od njegove sposo!nosti !rzog prepoznavanja klju,ni promena i njegove fleksi!ilnosti da na uo,ene promene !rzo i adekvatno reaguje.3pšte je privaćeno da je prvi i najzna,ajniji motiv poslovanja u kapitalisti,koj

ekonomiji maksimizacija profita !ilo povećanjem prioda !ilo smanjivanjem troškova proizvodnje. 7 uslovima rastuće konkurencije na glo!alnom nivou preduzeća se nesuo,avaju samo sa konkurentima na domaćem tr-ištu već i sa konkurencijom nameFunarodnom nivou. Stoga ostvarivanje glo!alni profita postaje klju,ni motiv poslovanja preduzeća. &ednom re,ju u osnovi svake aktivnosti preduzeća uklju,ujući ekspanziju prekogranica nacionalne ekonomije le-i motiv za povećanje ili permanentno odr-anje ostvareni profita.

1.6. 4!tivi 5ema$ja #v!5nica ka2ita$a 5a 2riv$a0enje strani" direktni" investicija

MeFunarodno kretanje privatnog kapitala u o!liku S0I odreFeno je razli,itimokolnostima razli,itim motivima i ostavlja sa so!om razli,ite posledice po privrede zemaljadomaćina. &ednom re,ju kretanje tokova S0I izmeFu razvijeni zemalja motivisano jesasvim druga,ijim razlozima u odnosu na njiovo kretanje na relaciji industrijski razvijenezemlje u razvoju A zemlje u tranziciji.

Posmatrano sa ,isto teorijskog aspekta motivi meFunarodnog kapitala se veomarazlikuju dok su u praksi u vremenskoj i prostornoj dimenziji veoma isprepleteni. Prilikomizu,avanja motiva meFunarodnog kretanja kapitala tre!a praviti distinkciju izmeFu o!lika u kojise kapital ula-e. $azli,iti motivi opredeljuju tokove privatnog u odnosu na javni kapitalO/podela tokova kapitala prema izvorima iz koji poti,e kapital1... a postoje razlike i izmeFu pojedini vidova privatnog i javnog kapitala /npr. razlika izmeFu !ilateralni imultilateralni plasmana kod javnog kapitala1. Privatni kapital kreće se po ekonomskimmotivima a javni na osnovu širi društveno A politi,ki interesa.*8

*8 7nković M. MeFunarodno kretanje kapitala i polo-aj &ugoslavije. Nau,na knjiga 2eograd*<@).

*>




Posmatrano sa aspekta C7$ i C7T osnovni motiv za razvoj odnosa meFunarodne privredne saradnje na osnovu S0I ogleda se u uvozu neopodni materijalni inematerijalni resursa razvoja. Cna,aj S0I za ove zemlje ne le-i samo u pru-anju finansijske pomoći za osnivanje novi proizvodni kapaciteta i na!avku opreme već i u transferutenologije i viši o!lika organizacije iz relativno tenološki napredniji ekonomija.

MeFu osnovne motive zemlje domaćina za uvoz kapitala u materijalnoj inematerijalnoj formi preko S0I isti,u se sledeći:/*1 premošćavanje investicionog jaza/(1 premošćavanje deviznog jaza/81 smanjivanje !ud-etskog deficita i/;1 premošćavanje tenološkog jaza.0omaća štednja se svakako javlja u ulozi najzna,ajnijeg izvora finansiranja investicija u

skoro svim zemljama sveta. #eli,ina domaće štednje se nalazi u direktnoj funkcionalnojzavisnosti od !ruto domaćeg proizvoda u per capita izrazu i od stope nacionalne štednje/akumulacije1. 3tuda je i jasno zašto se razvoj visoko razvijeni zemalja upravo zasniva nainvesticijama koje se finansiraju domaćom štednjom. Sa druge strane nizak nivo

investicionog potencijala zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji rezultanta je nedovoljnog o!imaštednje što predstavlja daleko najveći razvojni pro!lem za ove zemlje. 0eficit u domaćojštednji neminovno postavlja !arijeru u pokretanju procesa privrednog razvoja.

Manje razvijene zemlje su usled toga prinuFene da svoje investicije finansirajudopunskom štednjom iz inostranstva. Posmatrano sa aspekta ovi zemalja priliv kapitala uformi S0I zamenjuje ili dopunjuje potre!no formiranje kapitala putem inflacije ili putemograni,avanja potrošnje.

$aspolo-ivost kapitala u jednoj nacionalnoj ekonomiji predstavlja veoma zna,ajnudeterminantu privrednog razvoja i upravo ta komponenta predstavlja nedostajućkomponentu privrednog razvoja u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji. 7vozom kapitala umaterijalnoj formi preko S0I omogućava se premošćavanje investicionog jaza i timestvaranje uslova za pokretanje privrednog razvoja. 3sim toga priliv sve-eg inostranogkapitala preko S0I kao dopunski izvor finansiranja privrednog razvoja predstavlja manjeopterećenje za nacionalnu privredu u odnosu na druge o!like kretanja kapitala umeFunarodnim okvirima. 3vo iz razloga što se direktne investicije otplaćuju premarezultatima poslovanja preduzetni,kog poduvata i sodno tome ne dovode do povećanjatereta zadu-enosti jedne nacije prema inostranstvukao što je to slu,aj kod zajmova.

7voz kapitala preko S0I u C7$ i C7T izmeFu ostalog doprinosi zatvaranjudeviznog jaza koji nastaje usled neusklaFeni odnosa izmeFu ponude i tra-nje deviza nalokalnim tr-ištima. Nizak stepen konkurentnosti izvozni proizvoda iz ovi zemalja nasvetsko tr-ište i nasleFena neelasti,nost uvozne tra-nje ne stvaraju uslove za povećanjedinamike priliva devizni sredstava i time zatvaranje deviznog jaza. Cna,aj prilivainostranog privatnog kapitala ne iscrpljuje se samo u njegovoj ulozi korekcionog faktorastanja u !ilansu ro!ne razmene. 3n predstavlja i meanizam za potpuno uklanjanje deficitatokom vremena ukoliko preko anga-ovanja na izvoznim tr-ištima inostrane afilijacije uzemlji domaćina ostvaruju veće izvozne priode. 3sim toga kako je sistem cena u direktnojvezi sa cenama na svetskom tr-ištu putem deviznog kursa povećanje ponude deviza !ista!ilizirajuće delovalo na devizni kurs i cene na domaćem tr-ištu. 3,uvanje sta!ilnosti cena ideviznog kursa je u procesu transformacije uslov uspea ukupni društveni i ekonomski promena.O

*?




Prekomerno i ekonomski neracionalno trošenje javniprioda neminovno dovodi dodeficita u stanju dr-avnog !ud-eta. Cemlje sa velikim !ud-etskim deficitom po pravilukarakteriše niska stopa štednje.O*;

&edan od klju,ni momenata kada su u pitanju motivi zemlje domaćina za uvozkapitala preko S0I svakako predstavlja mogućnost da se preko S0I smanjuje !ud-etski

deficit. Preko oporezivanja profita multinacionalni korporacija dr-ava mo-e prikupitidodatne poreze i tako povećati svoje !ud-etske priode. 3sim toga uzimanjem u,ešća ufinansiranju njiovi lokalni projekata povećava se efikasnost alokacije sredstava i stimulativnodeluje na dinamiku privrednog rasta.

MeFutim uvozom kapitala u nematerijalnoj formi dakletransferom tenologije prekoS0I o!ez!eFuje se ostvarivanje neopodnog kvalitativnog skoka u privrednom razvoju. iljekonomskog razvoja je preo!ra-aj ekonomske i društvene strukture kako !i se potre!estanovništva zadovoljile na što višem i kvalitetnijem nivou. Teni,ki progres deluje i na pozitivne promene u privrednoj strukturi. Naime pod njegovim uticajem se vrši stalnorazgranjavanje proizvodnje koje se ispoljava neprekidnim stvaranjem novi proizvodaformiranjem novi grupa izdvajanjem novi grana pa ,ak i delatnosti. 7kupno uzeto to se

odra-ava na relacije izmeFu primarnog sekundarnog tercijarnog i kvartarnog sektora promenu odnosa meFu pojedinim delatnostima a najveća su pomeranja u relativnimodnosima grana unutar o!lasti ili grupacija proizvoda u okviru pojedini grana.O

Izmena strukture privrede u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji od suštinskog jezna,aja za smanjivanje jaza koji i deli od visoko razvijeni privreda.

0osadašnja iskustva većine tranzicioni ekonomija u entralnoj i Isto,noj 'vropiukazuju da je uklju,ivanje multinacionalni korporacija u proces privatizacije glomazni inefleksi!ilni dr-avni preduzeća dalo pozitivne rezultate na planu povećanja njioveefikasnosti. 7 tom pogledu napuštena je i pretpostavka o veli,ini preduzeća kao odlu,ujućojdeterminanti efikasnosti poslovanja.

Nizak stepen diverzifikovanosti industrijske strukture u zemljama u razvoju kao i prete-na orijentisanost ka razvoju radno intenzivni grana proizvodnje /preram!enaindustrija tekstil i konfekcija piće i duvan1 i pogrešan metod industrijalizacije ovizemaljauslovili su nizak stepen konkurentnosti izvoza njiovi proizvoda na svetskom tr-išu.

Tenološko zaostajanje u nizu industrijski grana kao i u poljoprivredi ne stvara usloveza smanjivanje jaza u tenološkoj i privrednoj razvijenosti izmeFu nji i razvijenog dela sveta.

Interes ovi zemalja za privla,enje S0I ogleda se u mogućnosti da se transferomtenologije stvore uslovi za olakšanje procesa tenološkog preo!ra-aja njiovi privreda uzistovremeno povećanje glo!alne produktivnosti rada povećanje konkurentnosti izvoza i natoj osnovi kreiranje većeg deviznog priliva i time posledi,no po!oljša njiov polo-aj umeFunarodnoj podeli rada.

3d ostali motiva C7$ i C7T kao zemalja domaćina S0I isti,u se sledeći: transferom savremeni tenološki rešenja preko S0I ostvaruje se ušteda u

vremenu koje se odnosi na istra-ivanje razvoj i uvoFenje nove tenologije a time iušteda u ulaganjima sredstava u aktivnostima istra-ivanja i razvoja. Sa druge stranedifuzijom tenologije u zemlju domaćina kao i upošljavanjem domaćeg radno sposo!nogstanovništva u afilijacijama multinacionalni korporacija povećava se nivoo!razovanja upošljeni radnika a time i nivo umanog kapitala u zemlji domaćinaG

*; vetanović S. 4inansiranje privrednog razvoja. 'konomski fakultet Niš Niš ()))G

*@




ostvarivanje efikasnijeg korišćenja raspolo-ivi ekonomski prednosti i prirodniresursa /sirovine izvori energije radna snaga1G

transferom nove savremenije tenologije dolazi do uvoFenja nove i efikasnijeorganizacije proizvodnje koja se zavaljujući visokom stepenu fleksi!ilnosti !rzo prilagoFava zatevima svetskog tr-ištaG

transferom savremene tenologije preko S0I stvaraju se uslovi za povećanje o!ima proizvodnje i asortimana proizvoda a na toj osnovi uz racionalizaciju proizvodnog procesa smanjuju se odgovarajući troškovi proizvodnje i time povećavakonkurentska sposo!nost zemlje domaćina na svetskom tr-ištuG

!ez strane tenologije poznatog proizvoFa,a ro!nog -iga i trgova,kog imena ovimzemljama je veoma teško da ostvare pristup savremenom tr-ištu i da se na njemu sauspeom odr-e.

Dake7 ra.).i .a -e:" re1i)nan" ,)-e.an)s0 s" -i6es0r"ki7 a !edan )d na!-e:i8 !e i-e:a m)1":n)s0 .a k)ri6:en!e ,)1)dn)s0i k)!e sa s);)m d)n)se SDI+

1.7. Osn!vni me"ani8mi 9#nkci!nisanja SDI

Postoji nekoliko razli,iti modaliteta kako investitor mo-e da uFe na strano tr-ište.3snovni modaliteti investiranja u inostranstvo su:

*1 greenAfield investicije(1 kupovine /aBuisition1 ili spajanje sa većpostojećim kompanijama /merger181 zajedni,ka ulaganja.

9oji će se model koristiti zavisi od nekoliko faktora od koji su najva-niji: motivinvestitora i njegova finansijska snaga i us lovi na tr-ištu /konkurencija otvorenost tr-išta itd.1za koje se planira investiranje.

*<




Sika <+ Metodi SDI i njihov udeo u ukupnom SDI stanju po regionima 2014. godine15

1.7.1. -reen9ie$d investicije

&reen34ied in-es0i2i!e podrazumevaju podizanje potpuno novi pogona gde se nastrano tr-ište uglavnom donosi nova tenologija novi na,ini upravljanja i kontrole aneretko i sam menad-erski kadar.

3vakva vrsta ulaganja je veoma skupa ali mati,noj kompaniji donosi nekoliko prednosti. Pre svega kompanija ima potpunu kontrolu nad novim poslom koji zapo,inje.

Catim omogućen je pristup resursima koji ina,e nisu raspolo-ivi. Strategija izgradnjenovi pogona kao o!lik S0I se koristi kada se ulazi na novo tr-ište na kojem s e dati proizvodili usluga još ne proizvodi i kada ne postoji rizik od predimenzioniranja kapaciteta.

Ca zemlju domaćina kao najzna,ajniji efekat greenAfield investicija o!ez!eduje nova

radna mesta a nije zanemarljiv ni dolazak nove tenologije novi na,ini poslovanja povećanje konkurencije što ima za posledicu pritisak na domaću privredu da poveća produktivnost i efikasnost.

1.7.&. S2ajanje (4er%er) i k#2!vine (A;#isiti!n)

S,a!an!e =mer1er> dve kompanije pretpostavlja fuziju dva jednaka partnera mada se u praksi veoma teško povla,i granica izmeFu spajanja i tzv. preuzimanja /takeAover1 odnosnok",)-ine =a?"isi0i)n> većinskog paketa akcija. Cato se spajanja naj,ešće i tretiraju kaovećinske kupovine /majorit5 aBuisition1 jer ima mnogo grani,ni slu,ajeva kada se neznadali je re,o prostom preuzimanju ili stvarnoj fuziji. Spajanje je o!i,no specijalni slu,aj kada o!ekompanije -ele da se udru-e i ,ine to pod pri!li-no jednakim uslovima. Ca razliku od toga preuzimanje se o!i,no realizuje !ez -elje jednog u,esnika A kompanije koja se preuzima.

Postoje orizontalna spajanja kompanija kada se povezuju kompanije iz istog sektora ivertikalna spajanja kada se povezuju kompanije iz razli,iti vertikalni faza lanca formiranjavrednosti o!ez!eFujući monopolsku poziciju tako kreiranom su!jektu koji ostvaruje zna,ajnetroškovne prednosti /na!avlja inpute po znatnoni-im cenama1.

%kcije kupovine i spajanja kompanija defmišu s e kao najatraktivniji metod investiranjasredstava u inostranstvo za one kompanije koje -ele da konsoliduju zaštite i unapredesvoju glo!alnu konkurentsku poziciju. 3ne to ,ine s jedne strane taka što prodaju one delovekompanije koji izlaze izvan delatnosti koje ,ine njenu tzv. 2aznu konkurentnost /corecompetance1. S druge strane kompanija kupujespecifi,ne prednosti /ovnersip assets1 drugikompanija u vidu teni,ki znanja marki proizvoda razvijeni mre-a sna!devanja i distri!ucijei sli,no. 0akle prednosti koje mo-e odma da upotre!i za !olje opslu-ivanje svojiglo!alni kupaca širenje tr-išni pozicija povećanje ostvareni profita i uopšteunapreFenje s voje !azne konkurentnosti efikasnijim upošljavanjem i iskorištavanjem ukupnemeFunarodne mre-e korporacije.

*+ 7NT%0A0IT' =lo!al Investments Prospects %ssessment /=IP%1 ()*;G

()




9upovine i spajanja kompanija /merger and aBuisition A MW%1 imaju nekoliko prednosti u odnos u na ost ale modele S0I a to su:lako i !rzo se dolazi do novi kapacitetaGnaj,ešće su potre!na manja ulaganja nego kod greenAfield investicijaG lakše se ostvaruje prednost ekonomije o!ima u na!avci administraciji i finansijamaG omogućava unapreFenjeistra-ivanja i razvoja /IW$1 maksimiziranje prodaja u kratkom roku i neposredno povećanje

tr-išnog udela.Prilikom investiranja na stranom tr-ištu MW% strategija se koristi u situaciji kada postojiureFeno tr-ište i kada !i sa iz gradnjom novi kapaciteta postojala opasnost od njiovog predimenzioniranja.

Ta;ea /+ Preko granine M!" sa vredno#$u preko mi%ijardu do%ara& 2000'2014

Izvor: (I) 2014& *he Shi+t *o,ards Services& -/*"D

1.7.*. /!rme transnaci!na$i5acije

$eperne ta,ke meFunarodnog poslovanja TN9 jesu: tradicionalne S0I koje podrazumevaju sticanje potpunog ili većinskog

vlasništva nad afilijacijom u inostranstvu i

opslu-ivanje strani tr-išta klasi,nim izvozom.

IzmeFu ta dva ekstrema postoje !rojne forme meFunarodne poslovne saradnje kao što suzajedni,ka ulaganja ugovori o licenci franšizingu i ugovornom rukovoFenju turnke5aran-mani i u poslednje vreme strateške poslovne alijanse.

7 organizacionom smislu neke od ti formi poslovne saradnje na primer zajedni,kaulaganja više naginju tradicionalnoj multinacionalnoj ijerariji mada uklju,uju za razlikuod nje podelu rizika i ulo-eni resursa. 0ruge forme meFunarodne poslovne saradnje

(*




/neimovinske strateške alijanse1 !li-e su klasi,nim tr-išnim transakcijama s tim što uklju,ujukontinuirani odnos izmeFu ugovorni strana u okviru kojeg one dele rizik i odgovornosti.

&ednu od prvi zna,ajniji studija o pojmu uzrocima i posledicama novi formi poslovne saradnje u kontekstu razvijene zemlje A zemlje u razvoju napisao je arls 3mandefmišući i kao nove forme investiranja /N4I1.

Pod N4I 3man svrstava: zajedni,ka meFunarodna poslovna ulaganja u kojima inostrani partner ne

poseduje više do +) imovineG razli,ite meFunarodne ugovorne forme saradnje kada inostrani partner ula-e

odovarajuće resurse koji ne podrazumevaju ulaganje u imovinu /eBuit51 aliimaju karakter investicija s njegovog gledišta kao što je ,esto slu,ajslicencnim ugovorima ugovorima o upravljanju raznim uslugama formama proizvodnog u,ešća i ponekad s praksom podugovaranja i izgradnjomkompletni o!jekata turnAke5 contracts.

1.1<. U$!%a dr=ave # 2riv$a0enj# strani" direktni" investicija

3pšte je poznato da moderna tr-išna privreda ne mo-e da funkcioniše !ez !rojnifunkcija dr-ave. 7 visoko razvijenim tr-išnim ekonomijama dr-ava ima odreFenu ulogu io!avlja va-ne ekonomske funkcije ,iji se krajnji cilj svodi na o!ez!eFivanje optimalniuslova za efikasno funkcionisanje tr-išta. Tr-ište i dr-ava se nalaze u interakciji i moraju sedopunjavati u svom meFuso!nom delovanju s tim što se u tr-išnoj privredimoraju o!ez!editiuslovi za efikasnije delovanje tr-išta a dati manja uloga dr-avi. Na tr-ištu deluje nevidljivarukaO /%dam Smit1 a dr-ava se slu-i vidljivom rukomO.%ktivno promišljanje nove uloge dr-ave u zemljama u tranziciji oslanja se na iskustvo

razvijeni tr-išni privreda koje je po,etkom osamdeseti godina XX veka zavatio talasreprivatizacije javnog sektora u cilju ograni,avanja direktnog uticaja dr-ave na privrednetokove /javni sektor i transferi1 i stimulisanja njeni indirektni funkcija. Stalno isticanjezna,aja razvoja tr-išni institucija zasniva se na ,injenici da sta!ilne institucije predstavljaju preduslov efikasnog funkcionisanja tr-išne ekonomije i da izgradnja institucijatr-išne privrede predstavlja sastavni element ostvarivanja dinami,nog rasta i razvoja kao i progresa u procesu tranzicije.

Institucionalno prilagoFavanje ,ini suštinu procesa tranzicije. 7 kapitalizmu se kaonajzna,ajnija institucija javlja privatna svojina. 'sencijalnu karakteristiku svojine kaoinstitucionalnog meanizma koji sa jedne strane povezuje napore doprinose i odluke irezultate i odgovornosti sa druge strane ,ini njena motivaciona funkcija što posmatrano saekonomskog aspekta predstavlja i osnovno o!ele-je privatne svojine. MeFutim da !i se jedan privredni sistem deklarisao kao tr-išni i da !i privatna svojina imala svog ekonomskog smislaneopodno je omogućiti širu slo!odu ugovaranja i vladavinu prava tj. afirmaciju pravnedr-ave.

Nov pristup ulozi dr-ave koja odgovara zatevima moderne tr-išne privrede nu-noistiskuje promišljanje njeni osnovi funkcija u ekonomskoj sferi a koje se suštini svode na:

((




*1 stvaranje i odr-avanje pravnog poretka /odnosno institucija1(1 odr-avanje sta!ilnog i podsticajnog ekonomskogam!ijenta81 regulaciju i u,ešće u finansiranju osnovni socijalni slu-!i i infrastrukture i;1 socijalnu zaštitu osetljvi kategorija stanovništva.

7lazak multinacionalni korporacija u zemlje u tranziciji je praćen visokimtransakcionim troškovima*> na raznim tr-ištima kao i u unutar organizacije. 3vi troškovinadmašuju transakcione troškove u razvijenim tr-išnim privredama koje poseduju do!rorazvijenu institucionalnu strukturu pre svega iz razloga što institucionalna tranzicija sama pose!i stvara privremeno nepotpuni institucionalni sistem. 7 stvari !rze institucionalnereforme mogu prouzrokovati u svakom vremenskom trenutku neusklaFenost u funkcionisanjuizmeFu postojeći institucija i neizvesnosti u pogledu njiovi !udući promena.

'fikasnost tr-išta zavisi od pomoćni institucija koje uspostavljaju pravila igre utr-išnoj ekonomiji. Stvaranje i odr-avanje pravnog poretka i funkcionisanje institucijasmanjuje transakcione i informacione troškove po osnovu smanjenja neizvesnosti dok stvaranje sta!ilnog okru-enja u znatnoj meri olakšava ekonomsku aktivnost svi u,esnika na

tr-ištu što skupa deluje na povećanje atraktivnosti investicionog okru-enja.7 zemljama u tranziciji dr-ava postaje klju,ni faktor u odr-anju ekonomskesta!ilnosti i stvaranju podsticajnog poslovnog am!ijenta. Posmatrano sa aspekta stvaranjastimulativnog investicionog okru-enja dr-ava do!ija klju,nu ulogu u privla,enju S0I kakonapuštanjem restriktivne politike prema prilivu stranog privatnog kapitala tako i uzimanjemvodeće uloge u promovisanju potencijalni investicioni mogućnosti zemlje i pru-anjeminvesticioni olakšica inostranim investitorima.

Cna,ajan uticaj na privla,enje S0I dr-ava mo-e da ostvari putem promocije potencijalni investicioni mogućnosti zemlje. Promocija investicija ima zna,ajnu ulogu u privla,enju izvozno orijentisani S0I u skladu razvojnim ciljevima zemlje domaćina.

3snovni motiv anga-ovanja dr-ave u promociji investicija je zatvaranje informacionog jaza prilikom donošenja odluka potencijalni investitora i povećanje konkurentnosti domaćeekonomije za investiranje. Promocija investicija o!uvata veliki !roj aktivnosti uklju,ujući pru-anje potencijalnim inostranim investititorima relevantne informacije vezane zamogućnost investiranja kreiranje imid-a zemlje kao atraktivne lokacije za investiranje pru-anje razvni vrsta usluga koje su direktno ili indirektno povezane sa realizacijom S0I.

7 tu svru u većini zemalja u tranziciji su formirane specijalne vladine institucijeagencije za promociju investicija. MeFutim uticaj ovi agencija na privla,enje S0I u velikojmeri je uslovljen postojanjem povoljnog investicionog am!ijenta u zemlji a samim tim istepenom atraktivnosti ovi zemalja za inostrane investitore. Sem toga prilikom izvoFenjaaktivnosti agencija za promociju investicija pose!an pro!lem predstavlja pravilno vremenskotajmiranje po,etka izvoFenja aktivnosti. Naime ukoliko se u zemlji nisu još uvek stekli pogodni uslovi za privla,enje S0I promotivne aktivnosti ovi agencija mogu ostvaritikontraproduktivne efekte na privla,enje inostrani investitora.

*> Transakcioni troškovi su troškovi razmene svojinski prava. 3ni se sastoje iz direktnitroškova razmene /tra-enje mogućnosti za razmenu prikupljanje informacija pregovaranjeda-!ine1 i troškova odr-avanja institucionalne strukture koja je neopodna za odvijanje svakeekonomske aktivnosti /sudstvo policija infrastruktura1.

(8




0o!ro formulisane i efikasne investicione promocione politike su postale klju,nifaktor privla,enja S0I putem:*?

*1 PrilagoFavanja domaćeg tr-išta politikama zemalja iz koji se o,ekuje najveći priliv S0IG(1 Stvaranja nacionalne promocione agencije sa ciljem sna-nog privla,enja S0I

o!radom tr-ištaO zemalja iz koji se o,ekuje zna,ajan priliv S0IG i

81 Najnovije treće generacije investicioni promocioni politika koje se zasnivaju naspecifi,nim aktivnostima na nivou industrijski klastera.3d konkretni mera jako su !itne i sledeće:

*1 Smanjivanje politi,kog rizikaG(1 Po!oljšanje poslovnog okru-enjaG81 SprovoFenje infrastrukturni i regulatorni reformi koje o!ez!eFuju unapreFenje i

razvoj javne i zakonodavne infrastrukture o!ez!eFenje efikasnog meanizma za njiovosprovoFenje /podsticajni poreski propisi propisi o komercijalnom i finansijskom poslovanju1G

;1 7napreFenje rada i kreativnosti %gencije za promociju izvoza i strani direktniinvesticijaO /SI'P%1 ,iji osnovni zadatak tre!a da !ude promocija najuspešniji

svetski miskustava u promociji privla,enja S0IG+1 7napreFenje meanizma javni na!avkiG>1 2itno po!oljšanje transparentnosti donošenja odluka i efikasnosti postupaka za po,etak

poslovanja /pri registraciji zapošljavanju izvozu repatrijaciji profita1G?1 Smanjenje !irokratizmaO i efikasna !or!a protiv korupcijeG@1 3!ez!eFenje neopodni uslova primene Sporazuma o sta!ilizaciji i pridru-ivanjuO

i od strane '7G<1 Zto !r-e o!ez!eFivanje statusa zemljekandidata za ,lanstvo u '7.

9ao i u drugim zemljama u tranziciji i u Sr!iji je osnovana %gencija za stranaulaganja i promociju izvoza. 9ao vladina neprofitnaorganizacija ona ima za cilj da unapredi iolakša priliv S0I kao i da pru-i pomoćdomaćim izvoznicima prilikom plasmana proizvoda nainostrana tr-išta. 3stvarivanje ovog cilja podr-ano je realizacijom !rojni aktivnosti meFukojima se naro,ito isti,u sledeće:*@

*1 %naliza poslovnog okru-enja izdavanje uputstava pu!likacija i drugog materijalasa ciljem da se stranim investitorima pri!li-e i o!jasne karakteristike tr-išta uSr!ijiG

(1 Sektorska analiza i izrada studija koje pru-aju investitorima lako razumljivu isveo!uvatnu sliku pojedini sektora srpske ekonomijeG

81 Pru-anje pomoći potencijalnim stranim investitorima prilikom pronala-enjaatraktivni lokacija slo!odnog zemljišta i industrijske kapacitete investicije krozdo!ru saradnju sa domaćim organizacijama i preduzećima kao i timom stru,njaka naterenuG

*? Savić Dj. /())?1 'konomika institucije I0 'konomskifakultet 2eograd*@ 666.siepa.sr.gov.rs.

(;

http://www.siepa.sr.gov.rs/





ZAKLJU@AK

=lo!alizacija svetske privrede dovela je do povećanja meFunarodni tokovakapitala. MeFunarodni tokovi privatnog kapitala !ankarski zajmovi portfolio investicije i

S0I su drasti,no povećani u prvoj dekadi XXI veka kako u apsolutnim iznosima tako i uodnosu na javni kapital.MeFunarodno kretanje kapitala je jedan je od najatraktivniji o!lika meFunarodne saradnje i

ostvarivanja strategijski ciljeva. Na ovaj na,in se o!avlja meFunarodna diversifikacija poslovni aktivnosti što uti,e na ja,anje konkurentske prednosti i stvaranjeglo!alnogkonkurentskog proizvoda. Istovremeno se uti,e na privredni rast promenu privredne strukture platni !ilans zaposlenost i privrednu sta!ilnost pojedina,ni zemalja. Iz tograzloga meFunarodno kretanje kapitala je jeda od osnovni generatora i akceleratoraglo!alizacije. 7 teoriji postoje tri osnovna o!lika meFunarodnog kretanja kapitala i tomeFunarodno kretanje zajmovnog kapitala portfolio investicije i direktne strane investicije. %ko-elimo napraviti analizu dokle je jedna kompanija stigla u meFunarodnom finansiranju i da li

adekvatno odgovara na glo!alne promene naj!olju ocenu će dati direktne investicije uinostranstvu. Plasirajući kapital širom svijeta one do!ijaju multinaciopnalni karakter što iopravdava kao najzna,ajniji o!lik.

Sa razvojem novi industrijski grana i aktivnosti pod uticajem impresivnogtenološkog progresa tradicionalne determinante S0I veliko tr-ište raspolo-ivost prirodniresursa i jeftina radna snaga niski kvalifikacija ostaju i dalje relevantni parametri uodreFivanju lokacije ali dolazi do opadanja njiovog relativnog zna,aja. 7 poslednje vremelokacija aktivnosti multinacionalni korporacija sve više zavisi od li!eralizacije re-ima premaS0I tenološkog progresa i primenjene strategije korporacija.

9riza koja je epicentar imala u razvijenim ekonomijama prenela se i na tr-išta unastajanju. Tranzicione evropske ekonomije su teškopogoFene tako da će !iti jasno vidljivevelike unutrašnje i spoljne neravnote-e u pojedinimzemljama. Ca razliku od zemalja srednje iisto,ne 'vrope priliv S0I u zemlje zapadnog 2alkana nipo o!imu ni po strukturu nije !iodovoljan za restrukturisanje ekonomske aktivnosti i porast izvozne konkurentnosti.Savremena glo!alna finansijska kriza dodatno će usporiti priliv kapitala u zemlje zapadnog2alkana što će odlo-iti i ote-ati njiovu integraciju u evropskei glo!alne ekonomske tokove.

Iako se ponegde pojavljuju mišljenja da S0I mogu doneti više štete nego koristi preovlaFuju stavovi kako u stru,nim tako i u relevantnim politi,kim krugovima A da su S0Ispasonosna i jedina razvojna šansa zemalja sa ekonomijama u traniziciji i grupe nerazvijenizemalja. 9oji je model S0I najprivatljiviji za pojedinu zemlju najvećim delom zavisi odstanja privrede u toj zemlji jer se mora vodit i ra,una da S0I ne proizvedu kontra efekte i da seotvaranjem strani kompanija ne stvori dualna ekonomija u kojoj sla!e i do ju,e zaštićenedomaće firme ne !i imale nikakvu šansu.

(+




LITERATURA

/+ Bara:7 S+7 S0aki:7 B+7 I-ani67 M+$ avne +inansije 4akultet za finansijski menad-menti osiguranje 2eograd ());.

<+ Unk)-i:7 M+$ MeFunarodno kretanje kapitala. Nau,na knjiga 2eograd *<@).+ C-e0an)-i:7 S+$ inansiranje privrednog razvoja. 'konomski fakultet Niš Niš ())).

+ "ri:7 D+7 Prekra!a27 Z+7 Vidas3B";an!a7 M+$ Meunarodna ekonomijaInstitut ekonomski nauka 2eograd ())).

+ ir)-i:7 M+7 P"6ara7 K+$ Strana u%aganja poslovnoAanaliti,ki pristup2eograd ())).

F+ K)-a#e-i:7 R+$ 3%ici i mehanizmi stranih u%aganjaStrana ulaganja H poslovno H analiti,ki pristup7niverzitet 2raća 9arićO 2eograd ())). godina.

G+ K)-a#e-i:7 R+$ Strane direktne investicije i njihova u%oga u procesu tranzicije

7niverzitet 2raća 9arićO 2eograd ())*. godina.+ T)d)r)-i: M+$ Izvoz kapita%a i privredni razvoj6 2eogradCadu-!ina %ndrejević *<<@.

+ Maksim)-i:7 LJ+$ 7%oa%izacija i tokovi stranih direktnih investicija Nacionalna politika Nacionalna strategija pridru-ivanju i pristupanju '7 ())(.

/+ Sa-i:7 L!+$ 'konomika institucije I0 'konomski fakultet 2eograd ())?.//+ Vidas B";an!a7 M+$ 7loga i metode strani direktni investicija u savremenim

meFunarodnim ekonomskim odnosimaO 2eograd *<<>./<+ Vidas3B";an!a M+$ Strane direktne investicije Institut ekonomski nauka 2eograd.

/+ In0erne0 i.-)ri$*1 666.singipedia.org(1 666.siepa.sr.org.rs81 666.sr.6ikipedia.org;1 666.ekonomist.co.rs+1 666.nspm.rs>1 666.cek.ef.unilj.si?1 666.economist.co.rs@1 666.glo!alization.a!out.com<1 666.gsrArs.org*)1 666.siepa.sr.gov.rs

http://www.singipedia.org/

http://www.siepa.sr.org.rs/

http://www.sr.wikipedia.org/

http://www.ekonomist.co.rs/

http://www.nspm.rs/

http://www.cek.ef.unilj.si/

http://www.economist.co.rs/

http://www.globalization.about.com/

http://www.gsr-rs.org/


http://www.singipedia.org/

http://www.siepa.sr.org.rs/

http://www.sr.wikipedia.org/

http://www.ekonomist.co.rs/

http://www.nspm.rs/

http://www.cek.ef.unilj.si/

http://www.economist.co.rs/

http://www.globalization.about.com/

http://www.gsr-rs.org/


Documents

strane direktne investicije.docx