STRANE DIREKTNE INVESTICIJE: KARAKTERISTIKE, OBRASCI I … · 62 MP 1, 2008 – Strane direktne investicije: karakteristike, obrasci i efekti (str. 61–92) investitori, koji deluju

61

Miroslav ANTEVSKI1 UDK: 339.727.22Biblid 0025-8555, 60(2008)

Vol. LX, br. 1, pp. 61–92 Izvorni naučni rad

Januar 2008.

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE:KARAKTERISTIKE, OBRASCI I EFEKTI

APSTRAKT

Autor istražuje tokove, obrasce i efekte stranih direktnihinvesticija u uslovima regionalne ekonomske integracije u Evropi.Prisustvo stranih direktnih investicija proizvodi dva efekta: prvo,povećanje konkurencije, i drugo, stvaranje nizvodnih i uzvodnih vezaizmeđu domaćih firmi i stranih filijala. Koristi od stranih direktnihinvesticija za njihove zemlje domaćine su u obliku raznih tipovaeksternalija i prelivanja (tehnologije, znanja, produktivnosti).Potencijalne koristi od prelivanja mogu se ostvariti ako domaće firmeimaju sposobnost da usvoje strane tehnologije i veštine.

Ključne reči: strane direktne investicije, regionalna ekonomskaintegracija, efekti, ekonomski rast, obrasci trgovine, transnacionalnekorporacije

1. KARAKTERISTIKE STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA

Postoje dva glavna oblika međunarodnih tokova investicionog kapitala:strane portfolio investicije – SPI (Foreign Portfolio Investment) i stranedirektne investicije – SDI (Foreign Direct Investment), pri čemu je osnovna

razlika među njima u kontrolnoj i upravljačkoj funkciji. SPI su ulaganje kapitalau vlasništvo, dok su upravljačke, i u velikoj meri kontrolne funkcije prenete namenadžere. Kod SDI su vlasničke, upravljačke i kontrolne funkcije objedinjene,i nalaze se u rukama investitora. „Posledično, usled problema posredovanjaizmeđu menadžera i vlasnika, projektima portfolio investicija se upravlja manjeefikasno nego projektima direktnih investicija. Da budemo specifičniji, direktni

1 Dr Miroslav Antevski, istraživač saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu,Beograd.

62

MP 1, 2008 – Strane direktne investicije: karakteristike, obrasci i efekti(str. 61–92)

investitori, koji deluju kao menadžeri njihovih vlastitih projekata, više suinformisani od portfolio investitora u pogledu promena u izgledima njihovihprojekata. Ove informacije im omogućavaju da efikasnije upravljaju svojimprojektima. Ovaj efekat generiše prednost, sa dodatom vrednošću na tržištimakapitala, direktnim investicijama u odnosu na portfolio investicije.”2 SDIopterećuju investitora sledećim troškovima: prvi su vezani za ekspertizeneophodne za direktno upravljanje investicijom, a drugi su informacionobazirani troškovi, koje investitori snose u vidu postizanja niže cene u slučajuprodaje investicije pre zrelosti. Zbog toga su direktni investitori najčešće velikefirme ili transnacionalne korporacije – TNK (Transnational Corporations), kojeimaju nisko očekivane potrebe likvidnosti, za razliku od portfolio investitora.

Udeo SDI i stabilnost njihovog priliva u ukupnim tokovimameđunarodnog investicionog kapitala je veći od SPI. Stope rasta SDI, posebnood strane TNK, bile su znatno više od rasta međunarodne trgovine tokomposlednje dve decenije. „Ukupno, postoji stabilna i pozitivna veza izmeđuglobalnih tokova SDI i rasta svetskog bruto domaćeg proizvoda (GDP).”3

Proizvodnja ostvarena iz aktivnosti SDI imala je dinamičan rast tokomdevedesetih, pa je sa 5% od ukupne svetske proizvodnje u 1985, porasla na 6%u 1990, i preko 10% u 2000. godini.4 „Ima nekih dokaza da je promenavlasništva postala veliki deo tokova SDI vremenom a posebno tokom 1990-ih.Jedan deo dokaza je da je vrednost spajanja i preuzimanja porasla u odnosu navrednost tokova SDI i u odnosu na svetsku proizvodnju.”5

Elementi, kategorije i vrste SDI su precizno definisane u teoriji idokumentima međunarodnih organizacija. SDI su vrsta međunarodnihinvesticija koje preduzima rezident iz jedne privrede/zemlje (direktni

2 Goldstein, Itay, and Razin, Assaf, “Foreign Direct Investment vs Foreign PortfolioInvestment”, NBER Working Paper 11047, National Bureau of Economic Research,Cambridge, MA, 2005, p. 2.

3 UNCTAD, Prospects for Foreign Direct Investment and the Strategy of TransnationalCorporations, 2004–2007, United Nations, New York and Geneva, 2004, p. 5.; pored toga,SDI imaju znatno bržu dinamiku rasta i od svetske trgovine: „SDI u svetskoj privredi surasle sa faktorom devet u periodu od 1985. do 1993. u realnom izrazu dok je svetskatrgovina samo utrostručena (faktor 2, 7)”, Siebert, Horst, “Location Competition: ANeglected Paradigm in the International Division of Labour”, World Economy, Vol. 29,No. 2, 2006, pp. 138–139.

4 Lipsey, Robert E., “Home and Host Country Effects of FDI”, NBER Working Paper 9293,National Bureau of Economic Research, Cambridge, MA, 2002, pp. 2–3.

5 Ibid., p. 5.

63


investitor – direct investor) u cilju preuzimanja trajnog udela u firmi kojaposluje u drugoj privredi/zemlji (preduzeće direktne investicije – directinvestment enterprise). Smatra se da trajan udeo postoji ako je direktniinvestitor preuzeo najmanje 10% običnih akcija (ili drugog oblika vlasničkogkapitala) ili glasačkih prava firme direktne investicije.6

Prema zemlji investitora i zemlji destinacije, SDI se dele na:

• Unutrašnje SDI (Inward Foreign Direct Investment), ili SDI u posmatranojprivredi, odn. investicije stranaca u firme rezidente (tj. čija su sedišta) uposmatranoj privredi/zemlji;

• Spoljne SDI (Outward Foreign Direct Investment), ili SDI u inostranstvu,odn. investicije rezidenata u firmama filijalama u inostranstvu.

Bilansno, unutrašnje SDI predstavljaju priliv, a spoljne SDI odliv kapitalaiz jedne zemlje. U SDI su uključene: inicijalne i sve naknadne investicije odstrane direktnog investitora, u formi vlasničkog kapitala, zajmova, ilireinvestirane zarade. Takođe mogu biti uključene i investicije filijala uinostranstvu koje pripadaju direktnom investitoru.

Glavni analitički pokazatelji vezani za SDI su:

1. Tokovi SDI su nove investicije učinjene tokom posmatranog perioda(godina dana). Oni su pozicije kapitalnog računa platnog bilansa. Ukupnitokovi se dele prema vrsti instrumenata korišćenih pri investiranju, ipredstavljaju ih:

• vlasnički kapital (equity capital), koji obuhvata vlasništvo u filijalama, isve akcije u zavisnim i pridruženim firmama;

• reinvestirane zarade (reinvested earnings), predstavljaju deoinvestitorove zarade (proporcionalan njegovom vlasničkom udelu) kojinije raspoređen od strane firme direktne investicije;

• ostali kapital SDI (zajmovi – loans), obuhvata zaduživanje i kreditiranjefondova, uključujući i dužničke finansijske instrumente (debt securities)i trgovačke kredite između investitora i firme direktne investicije;

2. Stokovi SDI su vrednost postojećih investicija na kraju perioda (godine).Bilansno, spoljne SDI predstavljaju aktivu, a unutrašnje SDI pasivu zaposmatranu zemlju. Ukupni stokovi SDI se dele na dve kategorije:

6 Definicije i klasifikacije SDI su bazirane na: IMF Balance of Payments Manual, FifthEdition; BPM5 OECD Benchmark Definition of Foreign Direct Investment, Third Edition;i Manual on Statistics of International Trade in Services, sa kojima je usklađenaklasifikacija koju primenjuju Eurostat i evropske nacionalne statističke službe.

64


• vlasnički kapital i reinvestirane zarade, koje čini vrednost sopstvenogkapitala firme, uključujući i vrednost sopstvenih rezervi akumuliranih izranije reinvestiranih zarada;

• ostali kapital SDI je stok dugovanja (aktive i pasive) između direktnoginvestitora i firme direktne investicije;

3. Dohodak SDI predstavlja dohodak pripisan direktnim investitorima tokomperioda (godine), tj. prirast dohotka. Prikazuje se u tekućem računuplatnog bilansa. On se deli na tri kategorije:

• dividende, koje uključuju dividende naplative u posmatranom periodu i profitefilijala doznačene direktnom investitoru, bez odbitaka poreza na prihod.Dividende uključuju isplate po osnovu zajedničkih i povlašćenih akcija;

• reinvestirane zarade;

• kamate na zajmove, koje čine pripisane kamate u posmatranom perioduna zajmove filijalama, bez odbitka poreza na dohodak.

Pored ovih pokazatelja, važan je i intenzitet SDI, koji se meri kao procenatod GDP, i dobija podelom proseka tokova unutrašnjih i spoljnih SDI sa GDP.Pri tome, viši intenzitet znači veći obim SDI u odnosu na veličinu privredemerene vrednošću GDP.

Bilansno posmatrano, prilivu kapitala korespondira trgovinski deficit. Sajednog aspekta, sa pozitivnim neto prilivom investicionog kapitala, strancističu više imovine u zemlji nego što njeni rezidenti stiču u inostranstvu; a sadrugog, investicije u zemlji premašuju domaću štednju, pa zemlja troši (uvozi)više nego što proizvodi. Takva situacija neminovno dovodi do deficitatrgovinskog i tekućeg bilansa.

Zbog analitičke i praktične važnosti, najviše se prate tokovi SDI i njihovadinamika. Statistički podaci iz platnih bilansa, koji se najčešće koriste uanalizama, nisu dovoljni za kompletno razumevanje SDI. One su povezane sabrojnim drugim faktorima, pa je neophodna primena i drugog konceptamerenja, koji je baziran na ekonomskim aktivnostima (proizvodnja,zaposlenost). „Aktivnost često nije u istoj industriji kao i stok, ili nije u istojzemlji domaćinu, ili ne potiče iz iste zemlje.”7

Šac (Shatz) i Venabls (Venables)8 su istraživali poreklo i geografskudistribuciju SDI, pa je, očekivano, zaključak bio da najveći deo SDI dolazi iz

7 Lipsey, Robert E., “Home and Host Country Effects of FDI”, op. cit., p. 2.

8 Shatz, Howard J., and Venables, Anthony J., “The geography of international investment”,Policy Research Working Paper 2338, World Bank, Washington, DC, 2000, pp. 2–3.

65


razvijenih zemalja. Tako su one kontrolisale 92,5% svetskog stoka SDI uperiodu 1988–1992, da bi taj udeo opao na 85,3% u periodu 1993–1997,zadržao se u zadnjoj godini na 89,8%, i opet porastao na 91% u 2003.Konstantno je bio oko 90% u posmatranom periodu. Među njima, najvećisvetski pojedinačni investitor su SAD, sa četvrtinom svetskog stoka SDI, agrupni EU-15, sa 45,1% još u 1997. godini, u periodu 1999–2001. između47–51%, da bi u 2003. taj udeo opao na 34% (jedina godina od 1999. u kojojsu američke spoljne SDI premašile evropske: € 134 milijarde prema € 126milijardi).9 Ti odnosi se u narednim godinama nisu bitnije izmenili.

Opredeljujući faktori destinacije SDI su bili veličina tržišta i rastojanje, paje najveći njihov deo usmeren u razvijene industrijske zemlje. One su primile71,5% SDI u periodu od 1985–1997; Velika Britanija, Nemačka, Francuska iItalija su krajem devedesetih usmerile više od tri četvrtine svojih SDI uostatak zemalja OECD. „Ovaj obrazac recipročnih SDI dodatno jako ističe naindustrijskom nivou, da se veliki udeo tokova pojavljuju kao intra-industrijske investicije.”10 Tokom devedesetih, dolazi do izvesne promene upravcima tokova SDI, koje se usmeravaju prema zemljama u razvoju(uključujući i tranzicione zemlje), sa Kinom kao dominantnom destinacijom.U poslednjih petnaest godina, došlo je do brze ekspanzije SDI i na pravcu jug-jug; ukupan odliv SDI iz tranzicionih i zemalja u razvoju (isključujućioffshore finansijske centre) je porastao sa US$ 4 milijarde u 1985. godini naUS$ 61 milijardu u 2004, pri čemu je najveći njihov deo imao intra-regionalnikarakter.11 Kina postaje i sve značajniji investitor u inostranstvu, ali obimnjenih SDI je, u poređenju sa tradicionalno velikim investitorima, još uvekmali. Ipak, ove promene nisu dovele do značajnijeg pomeranja tokova SDI naglobalnom nivou.

Priliv i odliv SDI i njihovi stokovi u i iz Evropske unije imaju sledećekarakteristike:12 u 2002. je na Ameriku otpadalo 55% stoka spoljnih SDI izEvropske unije (€ 973 milijardi), od čega je 73% bilo investirano u SAD (ili

9 Izvor: Eurostat, European Union foreign direct investment yearbook 2005, Data1998–2003, Office for Official Publications of European Communities, Luxembourg,2005, p. 13.

10 Ibid., p. 3.

11 UNCTAD, Prospects for Foreign Direct Investment and the Strategy of TransnationalCorporations, 2004–2007, op. cit., p. xxiv

12 Statistički podaci koji slede navedeni su prema izvoru: Eurostat, European Union foreigndirect investment yearbook 2005, Data 1998–2003, op. cit.

66


40% stoka, koji je 2003. porastao na 43%). Druga najvažnija destinacija SDIiz Evropske unije je Švajcarska (sa € 28 milijardi priliva u 2002, i padom usledećoj godini). SDI u Rusiju beleže brz rast početkom decenije, pa su poraslesa € 1 milijarde u 2002. na € 8 milijardi u 2003. godini. Najveći spoljniinvestitori iz Evropske unije su: Velika Britanija, Nemačka, Francuska iHolandija, na koje je otpadalo 59% ukupnog stoka spoljnih SDI, i 79% stokau SAD u 2003. Među njima, najveći pojedinačni investitor je Velika Britanija,koja je npr. u 2002. držala 25% stoka spoljnih SDI iz Evropske unije u SAD,i 44% u Okeaniji. Nemačka je drugi po redu investitor, i drži 14% stokaspoljnih SDI Evropske unije, a Francuska treći sa 13% (i više od jednečetvrtine stoka SDI u Kanadi). Španija drži oko 60% stoka evropskih spoljnihSDI plasiranih u Južnoj Americi.

Prema sektorskoj strukturi plasmana, zapažen je rast značaja uslužnogsektora za evropske investitore, i opadanje udela industrijskog; tako je npr.stok spoljnih SDI poreklom iz Evropske unije u uslužnom sektoru porastao sa58% u 1999. na 68% u 2002, dok je udeo industrijskog sektora opao sa 29%u 1999. na 24% u 2002. godini. Jedino su rasle spoljne SDI u industrijskisektor u Kanadi i Japanu. Prema načinu i vrsti sticanja vlasništva, napreuzimanje akcija je otpadalo najmanje dve trećine spoljnih SDI iz Evropskeunije u periodu 1999–2003. godina. Slično je i kod unutrašnjih SDI stranihinvestitora, gde je udeo preuzimanja akcija porastao sa nešto manje odpolovine u periodu 1999–2001, na dve trećine u 2003. godini.

Na strani priliva SDI u Evropsku uniju, došlo je do značajnog povećanja uposlednjoj deceniji. Sa manje od jedne petine svetskog priliva SDI u periodu1999–2001. porastao je na oko jednu trećinu; u 2002. godine je iznosio € 438milijardi, a u 2003. € 336 milijardi. Najveći spoljni investitor u Evropsku unijusu SAD, i na njih otpada nešto više od polovine unutrašnjeg stoka SDI uEvropskoj uniji (krajem 2002. su SAD imale € 626 milijardi investiranih uEvropskoj unij). Takvu poziciju SAD stabilno drže već godinama.Najznačajnija destinacija priliva SDI u Evropskoj uniji je Velika Britanija, nakoju je otpadalo 25% od ukupnog stoka unutrašnjih SDI u Evropskoj uniji, i32% američkih investicija. Druga po redu je Nemačka sa 11%, i sa 21%švajcarskih investicija u Evropskoj uniji. Posle nje su Holandija i Francuska.Stok unutrašnjih SDI u Evropskoj uniji je sličan sektorskoj strukturi plasmanaevropskih investitora, pa je čak uslužni sektor imao veći značaj kodunutrašnjih SDI nego kod spoljnih; iznos od € 851 milijardi investiranih uusluge je krajem 2002. predstavljao 75% od ukupnog stoka unutrašnjih SDI uEvropskoj uniji. U ukupnim SDI u sektoru usluga Evropske unije, dominantno

67


mesto zauzimaju usluge finansijskog posredovanja (najviše usluge osiguranjai druge usluge finansijskog posredovanja) sa oko 70% (u okviru njih, najvišeSDI je privukao Luksemburg – 22%, zatim dolazi Nemačka sa 10%, paHolandija sa 6%). Druga po značaju aktivnost za priliv SDI u uslužni sektorEvropske unije su poslovne usluge, gde su najveće zemlje domaćini Španija sa66%, i Francuska sa 14% priliva (ali su zato najveći stokovi locirani uNemačkoj i Francuskoj).

2. VRSTE STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA

SDI proizvode dva efekta na tržištu zemlje domaćina: prvi, efekatkonkurencije, i drugi, efekat veza. Efekat konkurencije se ispoljava dvojako, sarazličitom prevagom: supstitucijom domaćih finalnih proizvoda, i jačanjemkonkurencije na tržištu. Moguća štetna dejstva ovog efekta po deo domaćeindustrije, prisustvo stranih firmi uglavnom kompenzuje kroz delovanje efektaveza. Strane firme uspostavljaju nizvodne veze (forward linkages) sa domaćimfirmama koje su kupci njihovih proizvoda, i uzvodne veze (backward linkages)kao kupci domaćih proizvoda. Nasuprot efektu konkurencije, stvaranje vezadovodi do komplementarnosti stranih i domaćih firmi na tržištu. Mnogo važnijipotencijalni rezultat stvaranja veza, koje podržavaju proizvodnju i trgovinumeđufaznim proizvodima, su tehnološke eksternalije: prelivanje (spillover)tehnologija, znanja i produktivnosti. Obim mogućeg prelivanja je u direktnojproporciji sa količinom unetih tehnologija. Međutim, „prelivanje se ne možematerijalizovati ako je tehnološki jaz između stranih i lokalnih firmi preveliki,zbog toga što one mogu imati mali kapacitet učenja.“13

Prema nameni investicija i vrstama veza koje se uspostavljaju izmeđumatične firme i njenih filijala u inostranstvu, SDI se dele na: horizontalne,vertikalne i izvozne platforme SDI. Horizontalne SDI se nazivaju i tržišnoorijentisanim (market-seeking Foreign Direct Investment), a njihov lokacioniizbor određuju dva faktora: prvo, veličina tržišta (i visina GDP), i drugo,rastojanje od matične zemlje. Kumulativno dejstvo ova dva opredeljujućafaktora ima za posledicu da se najveći deo tokova horizontalnih SDI odvijaizmeđu razvijenih industrijskih zemalja. Izvoz iz zemlje porekla i SDI su uovom slučaju supstituti, jer su proizvodni pogoni u zemlji domaćinu namenjenisnabdevanju lokalnog tržišta. Pokretačka snaga ovog tipa SDI je ušteda u

13 Blomström, Magnus, and Sjöholm, Fredrik, “Technology transfer and spillovers: Doeslocal participation with multinationals matter?”, European Economic Review, Vol. 43,No. 4–6, 1999, p. 916.

68


troškovima, prvenstveno transportnim i carinskim, ali i kroz jeftinije i bržeisporuke, i pravovremene reakcije na lokalne preferencije. „U odsustvutroškova trgovine horizontalne SDI nemaju ekonomskog opravdanja.”14 Onesu po svom karakteru pretežno intra-industrijske, i čine najveći deo SDI izmeđurazvijenih zemalja, koje karakterišu visoki dohoci i tražnja, i visoki troškoviproizvodnje. I na globalnom nivou, horizontalne SDI su preovlađujuće.

Vertikalne SDI su resursno orijentisane (resource-seeking Foreign DirectInvestment), i uglavnom su opredeljene niskim troškovima radne snage,geografskom blizinom, i često regionalnom integracijom. To su, po pravilu,investicije poreklom iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju, koje se takođerukovode troškovnim principom, pri čemu relativno obilje ljudskog kapitalamože imati važnu ulogu. Najčešće, jedan, ili pretežan deo njihove proizvodnjese reeksportuje u matičnu zemlju, i ima karakter dodadnih poslova ilisklapanja.15 „Proizvodnja horizontalne filijale supstituiše trgovinu dok jevertikalna ili izvozno bazirana proizvodnja komplementarna trgovini.”16

Treća vrsta SDI nije čistog karaktera, i može imati elemente i horizontalnihi vertikalnih. One se nazivaju izvoznim platformama SDI (export-platformForeign Direct Investment). „Često, proizvodnja opslužuje veliko integrisanotržište sa lokalnom fabrikom kao u horizontalnim investicijama ali jespecifična lokacija u okviru regiona izabrana na osnovu razmatranja troškova,kao u vertikalnim investicijama.”17 Tipični primeri izvoznih platformi SDI bibile američke fabrike u Irskoj, Belgiji i Holandiji, namenjene opsluživanjutržišta Evropske unije, i evropske firme u Meksiku, namenjene opsluživanjuintegrisanog tržišta NAFTA. Pokazalo se da najveći obim prodaja iz izvoznihplatformi SDI imaju male evropske zemlje. „Strategije angažovanja poslovnihfirmi su postale složenije nego ikada ranije, i tako dobijamo integracionestrategije multinacionalnih korporacija. Kao rezultat, tradicionalnaklasifikacija SDI u horizontalne i vertikalne oblike je postala manje smislena

14 Helpman, Elhanan, “Trade, FDI, and the Organization of Firms”, NBER Working Paper12091, National Bureau of Economic Research, Cambridge, MA, 2006, p. 13.

15 „Meksiko i Singapur se izdvajaju i imaju visoku povratnu prodaju u SAD, gde Meksikoprodaje skoro 40 procenata svoje proizvodnje a Singapur prodaje skoro 22 procenta.”,Shatz, Howard J., and Venables, Anthony J., “The geography of internationalinvestment”, Policy Research Working Paper 2338, World Bank, Washington, DC, 2000,p. 13.

16 Ekholm, Karolina, et al., “Export-Platform Foreign Direct Investment”, NBER WorkingPaper 9517, National Bureau of Economic Research, Cambridge, MA, 2003, pp. 25–26

17 Ibid., p. 1.

69


u praksi. Velike multinacionalne firme investiraju u zemlje niskih troškova dabi stvorile izvozne platforme sa kojih opslužuju druge zemlje širom sveta, aobimni tokovi SDI između industrijskih zemalja ne mogu biti zadovoljavajućeklasifikovani kao horizontalne SDI.”18 Novi teorijski pravci koji se bave ovimsavremenim fenomenima ispituju organizacione izbore pojedinačnih firmi,koji objedinjuju nekoliko aspekata: pravce trgovine, izbor lokacija, sklonostika izvozu, tokove kapitala i investicione forme.

Jedna od važnih karakteristika SDI je da su one u većoj meri geografskikoncentrisane, i više klasterisane od drugih organizacionih oblika proizvodnje.„Veličina tržišta i modeli faktorskog obilja sugerišu da sve lokacije imaju nekuproizvodnju, ali samo neke lokacije će imati SDI, u smislu da izgleda da ćeSDI biti klasterisane.”19 Razlozi za to mogu biti u razlikama izmeđupotencijalnih zemalja domaćina, već zasnovanim SDI, i ponudi i tražnji zameđufaznim robama. To naročito važi za oblast visokih tehnologija, iinformacionih i komunikacionih tehnologija – IKT (Information andCommunication Technologies) u okviru njih. „Kompanije iz visokihtehnologija žele da budu tamo gde su ostale kompanije iz visokih tehnologija.Tako, postoji druga vrsta pozitivne povratne sprege koja se dešava u visokojtehnologiji – ovaj put regionalna, ili prostorna. Ragioni koji prednjače utehnologiji, kao i kompanije, teže da napreduju dalje, i ovo proizvodiklastere.”20 Stvaranje novih industrijskih klastera, ili njihovo razvijanje naosnovu postojećih tehnologija i proizvodnih kapaciteta, pokazalo se veomaznačajnim za ekonomski rast i tehnološki napredak. Takođe i za regionalnirazvoj u okviru neke zemlje.

3. UZAJAMNI UTICAJ REGIONALNE INTEGRACIJE U EVROPI I STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA

Glavni uticaj regionalne integracije na tokove i obrasce SDI manifestuje sepreko delovanja na faktorska tržišta i investicione lokacije. Integracijapodsticajno deluje na rast tokova SDI, a povratno, SDI pomažu intenziviranju iuspehu integracije. Integracija dovodi do rasta tri vrste SDI: prvo, autonomnih

18 Helpman, Elhanan, “Trade, FDI, and the Organization of Firms”, op. cit., pp. 1–2.

19 Shatz, Howard J., and Venables, Anthony J., “The geography of internationalinvestment”, op.cit., p. 9.

20 Arthur, W. Brian, “How Growth Builds Upon Growth in High-Technology”, Annual SirCharles Carter Lecture: Report 138, Feb. 2002, Northern Ireland Economic Council,Belfast, 2002, p. 5.

70


SDI u okviru integrisanog tržišta (između zemalja članica); drugo, priliva SDIod strane investitora izvan integracije; i treće, iz zemalja članica integracije utreće zemlje i regione. Uticaj procesa regionalne integracije na tokove i efekteinvesticionog kapitala u Evropi je u direktnoj vezi sa stepenom ekonomskograzvoja i rezultatima integracije. Za zemlje izvan Evropske unije, sa stepenomharmonizacije i integracije sa njenim privrednim i pravnim sistemom. Iintegracione grupacije i pojedinačne zemlje možemo posmatrati kao zemljedestinacije ili zemlje domaćine (host country), i kao zemlje porekla (homecountry) investicionog kapitala. To naročito važi za razvijene i velike zemlje.

U istraživanju koje su obavili Balasubramanjam (Balasubramanyam) idrugi,21 na osnovu empirijske analize 381 bilateralnog toka SDI u 1995,utvrđivan je međusobni odnos između regionalne ekonomske integracije iSDI. Polazni stav je bio da su trgovinski tokovi blisko povezani sa tokovimakapitala, primarno SDI. Glavni uticaj regionalne integracije na tokove SDI seogleda u dejstvu na faktore koji određuju lokacione prednosti; odnosno u kojojmeri integracije uklanjaju unutrašnje distorzije tržišta, i povećavaju ih prematrećim zemljama. Veličina tržišta je ocenjena kao veoma važna, možda ivažnija od uticaja koje imaju integracije, pa se tako i rast SDI u Evropskoj unijipripisuje, bar u istoj meri, ekonomskom rastu. Rezultati istraživanja sugerišuda „prisustvo regionalnih integracionih sporazuma rezultira u autonomnompovećanju tokova SDI između zemalja članica, ali da je ono izdanak povećanjaveličine oslabljujućeg efekta rastojanja, takvog da regionalni integracionisporazumi rezultiraju smanjenjem tokova SDI između zemalja čiji su glavnigradovi locirani na većoj udaljenosti od 3.300 kilometara jedan od drugog”.22

Proširenjem analize na ekonomske veličine i zemlje porekla i zemljedestinacije, autori zaključuju da se efekti regionalne integracije gube, i „da suekonomske karakteristike investirajuće i zemlje destinacije uzete zajedno, prenego postojanje regionalnih integracionih sporazuma, onda razlog za zapaženiobrazac tokova SDI”.23

Vremenom je evropski integracioni proces doveo do značajnog smanjenjauticaja nacionalnih granica na odvijanje privrednih aktivnosti, što je imalodalekosežne posledice, jer postojanje nacionalnih granica utiče na formiranje i

21 Balasubramanyam, V. N., et al., “Regional Integration Agreements and Foreign DirectInvestment: Theory and Preliminary Evidence”, Manchester School, Vol. 70, No. 3,2002, pp. 460–482 .

22 Ibid., p. 480.

23 Ibid., p. 480.

71


razvoj industrijskih struktura.24 Lokacione prednosti i pojedinih članica, i celeEvropske unije su zbog toga uvećane. „SDI su značajno rasle u svim glavnimevropskim privredama. Firme i njihove aktivnosti su sve više postajalemultinacionalne, sa važnim posledicama za oblik nacionalnih politika.”25 Narazlike u sposobnostima i uspešnosti pojedinih zemalja da privuku nove ideje,tehnologije i SDI, određen uticaj svakako imaju i institucije zemlje domaćina.

Primarni efekti stvaranja regionalne integracije su povećanje tržišta,liberalizacija trgovine i kretanja faktora proizvodnje. Tokovi kapitala suoduvek bili usko povezani sa tokovima trgovine. Stvaranje integracije dovodido značajnog povećanja obima trgovine robom i uslugama, praćenihpovećanjem i diversifikacijom proizvodnje, usled pojačane konkurencije iekonomija obima. Posebno raste trgovina diferenciranim proizvodima i intra-industrijska trgovina.26 Ukidanje ograničenja na kretanje faktora proizvodnjedovodi do njihove realokacije u okviru integracije. Uz opisane statičke koristikoje donosi integracija, dinamičke bi bile povećanje opšteg nivoa efikasnostiprivreda i privlačnosti za investitore, kako interne tako i spoljne. Obrazac SDIje saglasan tipu integracije i njenoj uspešnosti. Sa svakim daljim proširenjemEvropske unije, po pravilu se povećava i stepen divergencije. I takva proširenjadonose određene prednosti i utiču na raznovrsnost i tokove SDI. Niži stepenrazvijenosti i pripadnost Evropskoj uniji može biti jak osnov za ubrzan razvoj,kakav je, na primer, postigla Irska. „Ovo ilustruje dve značajne tačkeekonomskih efekata članstva u Evropskoj uniji za Irsku. Prvo, bez članstva uEvropskoj uniji bilo bi gotovo nemoguće za privredu da privuče tako visoknivo SDI. Drugo, članstvo u Evropskoj uniji, i direktno (otvaranjem novihtržišta) i indirektno (dozvoljavajući privredi da sledi strategiju SDI),omogućilo je preorijentaciju od sporo rastućeg britanskog tržišta ka mnogobrže rastućim tržištima kontinentalne Evrope.”27 Sličan obrazac SDI važi i uslučaju najuspešnijih tranzicionih zemalja, novih članica Evropske unije.Može se oceniti da je uticaj integracionog procesa u Evropskoj uniji na tokove,obrasce, obim i diversifikaciju SDI vrlo jak i povoljan.

24 Karakterističan je primer NAFTA, koji je doveo do promena u investicionoj aktivnostiameričkih TNK; njihove investicije u Kanadi su relativno opale, a u Meksiku porasle, štoje dovelo, između ostalog, i do strukturnih promena.

25 Barrell, Ray, and Pain, Nigel, “Domestic institution, agglomerations and foreign directinvestment in Europe”, European Economic Review, Vol. 43, No. 4–6, 1999, p. 933.

26 Procenjuje se da je oko 30% međunarodne trgovine intra-industrijskog karaktera.

27 Barry, Frank, “Convergence is Not Automatic: Lessons from Ireland for Central andEastern Europe”, World Economy, Vol. 23, No. 10, 2000, p. 1383.

72


Od različitih iskustava pojedinih zemalja sa prilivom SDI, interesantno jenavesti špansko zbog različitih i netipičnih sektorskih efekata. U prvoj polovinidevedesetih, SDI su bile usmerene u industriju 54%, u sektor usluga 45,4%, au poljoprivredu samo 0,6%. Najveći deo SDI je bio plasiran u: proizvodnjimotornih vozila, kancelarijske opreme, obradi podataka i hemijskoj industriji.Polazna hipoteza istraživanja je bila vezana za tehnološku sposobnost domaćihfirmi da se uspešno nose sa konkurencijom stranih filijala; ako je onanedovoljna, dominiraće efekat konkurencije SDI, ako je na dovoljno visokomnivou, postojaće pozitivna prelivanja od prisustva SDI. Empirijsko istraživanjena panel uzorku od oko 1800 industrijskih firmi u petogodišnjem periodu od1990–1994. pokazalo je da „u ‘tradicionalnim sektorima’ španske privrede,izgleda da je efekat konkurencije od SDI bio dominantan, pošto je stranoprisustvo negativno korelisano sa ukupnom faktorskom produktivnošću. Zbogtoga, studija sugeriše da su SDI uticale na transformaciju španske industrijepovećavajući konkurenciju u tradicionalnim sektorima, dok se ne javlja jasandokaz o pozitivnim prelivanjima u modernim sektorima”.28 Ovo nijeuobičajeni obrazac, jer je, generalno, prelivanje najveće upravo u modernimindustrijama. Još značajnije, pokazalo se da su strane filijale prisvojile veći deopozitivnih prelivanja. Objašnjenje bi moglo biti u nedovoljnoj sposobnostilokalnih firmi da prime raspoloživu tehnologiju i znanja.

Evropski integracioni proces je pozitivno uticao na rast priliva SDI i uzemlje Evropske unije i zemlje koje su na neki način uključene u taj proces.Pri tome je obim priliva i kvalitet SDI u direktnoj vezi sa uspehom reformi utim zemljama, i njihovom blizinom punom članstvu u Evropskoj uniji. Ta vezaje sa dvostrukim efektom, jer veći priliv SDI, posebno iz Evropske unije,ubrzava proces integracije tih zemalja sa njom. Opšte mišljenje o značaju SDIza uspešnu tranziciju bivših socijalističkih zemalja je pozitivno. „Empirijskapravilnost jeste da je udeo SDI u ukupnim tokovima stranog kapitala veći zazemlje u razvoju nego za razvijene zemlje.”29

Pošto postoje i negativne ocene o uticaju SDI u tranzicionim zemljama, ilitakve koje nisu utvrdile pozitivan uticaj, korisno je navesti i rezultate sledećegistraživanja. Kampos (Campos) i Kinošita (Kinoshita) su vršili empirijsko

28 Barrios, Salvador, “Are there positive spillovers from Foreign Direct Investment?Evidence from the Spanish experience (1990–1994)”, Mimeo, University CollegeDublin, Dublin, 2000, p. 3.

29 Goldstein, Itay, and Razin, Assaf, “Foreign Direct Investment vs Foreign PortfolioInvestment”, op.cit., p. 4.

73


istraživanje o uticaju koje su SDI imale u 25 tranzicionih zemalja u periodu od1990–1998. godine.30 Polazeći od konstatacije da ekonometrijska ispitivanjanisu mogla da potvrde značajan pozitivan uticaj SDI na ekonomski rast u ovimzemljama, takve rezultate objašnjavaju težnjom za izjednačavanjem SDI satransferisanom tehnologijom. Dalja neslaganja u rezultatima istraživanjapripisuju teorijskom pristupu rastu: neoklasičnom, ili endogenom. „Naš glavnirezultat je da je efekat SDI na ekonomski rast u tranzicionim privredamapozitivan i statistički značajan. Ovaj rezultat je dobijen korišćenjemstandardnih specifikacija i bez obzira na prisustvo odnosa interakcije izmeđuSDI i ljudskog kapitala. Podsetimo se da je prisustvo poslednjeg uslovuobičajeno naglašavan kao neophodan za generisanje pozitivnog uticaja SDIna stope rasta zemalja domaćina. Dodatno, naši rezultati za tranzicioneprivrede izgledaju čvrsti i posle korekcije za obrnutu kauzalnost, endogenost iizostavljene varijabilne trendove. Naši rezultati pokazuju da su SDI ključnoznačajna varijabla koja objašnjava rast u tranzicionim privredama, stavka kojaje bila široko ignorisana u empirijskoj literaturi.”31 Ovi rezultati su saglasni sapraksom najuspešnijih tranzicionih zemalja, koje su primile najveći obim SDI.

Konkretni podaci o obimu SDI plasiranih u deo tranzicionih zemaljapotvrđuje već konstatovani obrazac. Tako je stok spoljnih SDI iz zemalja EU-15 plasiranih u deset novih članica je iznosio € 120 milijardi na kraju 2002.godine, od čega je 37% bilo investirano u Poljsku, 24% u Češku i 22% uMađarsku. Najveći priliv SDI u zemlje Centralne i Istočne Evrope dolazio jeiz Nemačke, a potom iz SAD. Određenu ulogu u kretanju SDI su imaletradicionalne i kulturne veze između pojedinih zemalja ili naroda (npr. izFrancuske i Italije u Rumuniju, ili iz Nemačke za Češku). Nemačka jeposedovala 23% stoka SDI u novim članicama, Francuska 11% (od čega je60% bilo investirano u Poljskoj), Austrija 10%, i Holandija 9%.32 Premarezultatima studije Svetske banke s kraja 2005. godine,33 od ukupnog stokaSDI u 27 evropskih tranzicionih zemalja, 62% otpada na sektor usluga.Ovakva proporcija nije u skladu sa udelom usluga u GDP u tranzicionim

30 Campos, Nauro F., and Kinoshita, Yuko, “Foreign Direct Investment as TechnologyTranferred: Some Panel Evidence from the Transition Economies”, Manchester School,Vol. 70, No. 3, 2002, pp. 398–419.

31 Ibid., pp. 415–416.

32 Izvor: Eurostat, European Union foreign direct investment yearbook 2005, Data1998–2003, op. cit.

33 Broadman, Harry G. (ed.), From Disintegration to Reintegration: Eastern Europe andthe Former Soviet Union in International Trade, World Bank, Washington, DC, 2005.

74


zemljama, i ovaj podatak može ukazivati na dve stvari: prvo, da je uslužnisektor bio nerazvijen, i drugo, da su procene investitora o visini profita i bržemobrtu kapitala bile opredeljujuće. U studiji se ukazuje se na značajnu vezuizmeđu SDI i uključivanja lokalnih industrija u međunarodne proizvodne idistributivne mreže, posebno u sektoru IKT i automobilskoj industriji. Takođe,procenjuje se da su firme sa stranim kapitalom više izvozno orijentisane, i daznačajno učestvuju u ukupnom izvozu. Delimično je to i rezultat preuzimanjauspešnijih lokalnih firmi, koje su i ranije bile orijentisane na spoljna tržišta.34

Radi kompletnijeg uvida i objektivnijeg zaključka o uticaju SDI naprivrede tranzicionih zemalja koje su uključene u evropski integracioniproces, možemo navesti još neka istraživanja koja njihovu pozitivnu ulogudovode u pitanje ili je osporavaju. U svojoj analizi iskustava osamtranzicionih zemalja: Mađarske, Češke, Slovačke, Poljske, Estonije, Letonije,Litvanije i Slovenija, za period 1994–2001, Mencinger je došao do rezultatakoji se u mnogome razlikuju od većine istraživanja uticaja SDI na ekonomskirast.35 Utvrdio je da su koeficijenti korelacije „između rasta i odgovarajućegSDI negativni u sedam od osam zemalja i pozitivan u Litvaniji“.36

Objašnjenje ovakvog rezultata leži u karakteru privatizacija, i u bilansnojlogici priliva SDI, koji automatski povećava deficit tekućeg računa platnogbilansa i ukupan spoljni dug. U posmatranom periodu, ovih osam zemalja jegotovo udvostručilo apsolutni nivo spoljnog duga, koji je povećan sa US$ 93milijardi na US$ 161 milijardu, ali je rast relativnog nivoa zaduženosti bioumeren; povećao se sa 43,5% GDP na 46% GDP. Za isto vreme, stok SDI jeznačajno uvećan i u apsolutnom i relativnom iznosu; porastao je sa US$ 18milijardi na US$ 106 milijardi, i sa 8,1% GDP na 30,3% GDP. „Ukratko:negativan uticaj SDI na ekonomski rast u osam zemalja kandidata u post-tranzicionom periodu može biti objašnjen karakteristikama SDI i zemaljakandidata. SDI su preovlađujuće bile preuzimanja vezana za masovnu i čestopolitički motivisanu privatizaciju. Preuzimanja nisu automatski bileinvesticije u realnu aktivu, pošto su prihodi od prodaje bili potrošeni na

34 Ovo može biti u skladu sa rezultatima istraživanja panel podataka za 127 zemalja uperiodu 1970–1997, prema kojima je izvozno iskustvo mnogo relevantnije odproizvodnog u određivanju izvoznog miksa zemlje. Detaljnije: An, Galina, and Iyigun,Murat F., “The export technology content, learning by doing and specialization in foreigntrade”, Journal of International Economics, Vol. 64, No. 2, 2004, pp. 465–483.

35 Mencinger, Jože, “Does Foreign Direct Investment Always Enhance EconomicGrowth?”, Kyklos, Vol. 56, No. 4, 2003, pp. 491–508.

36 Ibid., p. 493.

75


potrošnju i uvoz, što je potvrđeno odsustvom veze između SDI i bruto fiksnihinvesticija i pozitivnom vezom između SDI i deficita tekućeg računa koja jepovećavala spoljni dug.”37 Autor dalje ocenjuje da su pozitivni efekti biliograničenog dometa, u velikoj meri zbog karakteristika analiziranih zemalja.„Aktuelni obim prelivanja produktivnosti ne bi trebao biti precenjen...Odsustvo pozitivnog prelivanja produktivnosti može biti potkrepljenoveličinom zemalja i sekcijskom koncentracijom preuzimanja.”38 Takođe, iopseg imitacije je bio ograničen jer je većina zemalja mala. Pored toga,najveći deo priliva SDI u ove zemlje je bio usmeren u tercijarni sektor(trgovina, finansije, transport, i komunikacije). Naveden je i rezultat jednogdrugog istraživanja, koji ilustruje odnose između tranzicionih zemalja iEvropske unije; više od dve trećine bankarskog sektora i sve velike banke uovim zemljama, izuzev Slovenije, bile su u 2001. u vlasništvu stranih banaka.Nasuprot tome, u Evropskoj uniji najveći deo bankarskog sistema, i svevelike banke ostaju u domaćem vlasništvu, čak i u malim članicama. Daljinalazi upućuju na još neke nedovoljne ili čak negativne efekte SDI; prvo,povećana mikroekonomska efikasnost privatizovanih firmi u okviru TNK ječesto gotovo jednaka negativnim efektima prelivanja na lokalne firme usledtrgovine u okviru mreža TNK; drugo, TNK često izbacuju sa tržišta malefirme, i tako smanjuju konkurenciju, kao što pokazuje oligopolska situacija utrgovini na malo; treće, TNK svojim poslovanjem više doprinose rastu uvozanego izvoza; i četvrto, SDI ne doprinose uvek formiranju i rastu ljudskogkapitala (odeljenja za istraživanje i razvoj privatizovanih firmi u okviru TNKsu često bila prva ugašena). Ove zaključke bi bilo teško osporiti, i dobro supoznati svima u tranzicionim zemljama. Oni u dobroj meri protivurečeostalim istraživanjima. Pošto su ove zemlje najuspešnije među tranzicionim,i sada nove članice Evropske unije, izgleda izvesnim da su SDI ipak imalešire pozitivne efekte na njihov privredni rast. Mada direktna pozitivna vezaizmeđu SDI i ekonomskog rasta nije mogla biti izmerena u ovom istraživanju,izgleda da su indirektni efekti bili dovoljno snažni da dovedu do konstantnogpovećavanja priliva SDI u periodu posle 2001. godine, posebno greenfieldinvesticija. Verovatno da bi pozitivna korelacija između SDI i ekonomskograsta mogla biti utvrđena za period od nekoliko poslednjih godina, upravozbog promene karaktera samih SDI, ali i zbog već uspostavljenih veza izmeđustranih i domaćih firmi.

37 Ibid., p. 502.

38 Ibid., p. 503.

76


Rezultati još jednog istraživanja podržavaju deo Mencingerovihzaključaka. Lanin (Lanine) i Venet (Vennet)39 su ispitivali odnos dve hipotezeu preuzimanju banaka: efikasnosti i tržišne snage, i između ostalog, utvrdili daje objašnjenje više efikasnosti preuzetih banaka (sada) u stranom vlasništvu odbanaka sa domaćim vlasništvom u tome što su one „prosto bile mnogoefikasnije onda kada su preuzete”.40 Takođe je konstatovano da su zapadnebanke u procesu privatizacije preuzimale relativno velike državne banke saširokim ovlašćenjima u zemljama Centralne i Istočne Evrope, koje su imaleizgrađenu tržišnu poziciju na kreditnim i depozitnim tržištima. Ovi rezultatiukazuju da zapadne banke „nisu bile zainteresovane za prisustvo sa malimuporištem na ovim novim tržištima”,41 i da su koristile potencijalne prednostitržišne snage.

Uticaj aglomeracionih ekonomija na lokacioni izbor SDI u Mađarskoj uperiodu 1990–2000, bio je predmet istraživanja koje je obavio Budije-Benseba(Boudier-Bensebaa).42 Mađarska je karakterističan primer, jer se nekepravilnosti ponavljaju i u drugim tranzicionim zemljama. U pogledu rasporedaSDI, Mađarska je podeljena na dva dela duž osovine severoistok/jugozapad.Najveći broj stranih filijala je skoncentrisan u Budimpešti i CentralnojMađarskoj, na koje je otpadalo 69% stoka SDI u 2000. godini. Faktor blizinerazvijenih tržišta (zajednička granica sa Austrijom) je bio od presudne važnostiza uspeh Zapadnog Podunavlja, dok je, nasuprot tome, južno Podunavlje bilopotpuno marginalizovano do sredine devedesetih. Raspoloživost radne snage itroškovi rada su imali pozitivan uticaj na raspored SDI; kapitalno intenzivneSDI su karakteristične za severne i zapadne regione, dok su SDI u južnim iistočnim regionima više radno intenzivne (prehrambena industrija,konfekcija). SDI od strane TNK su bile osetljive na uslove tražnje (industrijskatražnja i industrijska gustina), raspoloživost i razvijenost infrastrukture, iprisustvo prethodno lociranih firmi, dok su niski troškovi rada imali značaja zanjihovo lociranje u južnim i istočnim regionima.

39 Lanine, Gleb, and Vennet, Rudi Vander, “Microeconomic determinants of acquisitions ofEastern European Banks by Western European Banks”, Economics of Transition, Vol. 15,No. 2, 2007, pp. 285–308.

40 Ibid., p. 306.

41 Ibid, p. 306.

42 Boudier-Bensebaa, Fabienne, “Agglomeration economies and location choice - Foreigndirect investment in Hungary”, Economics of Transition Vol. 13, No. 4, 2005, pp.605–628.

77


I pored različitih pojedinačnih iskustava, generalno se može oceniti da suSDI bile jedan od podsticajnih faktora ekonomskog rasta u zemljama utranziciji. Najuspešnije među njima su imale najbolje rezultate uiskorišćavanju pozitivnih efekata SDI i ublažavanju štetnih, odn. troškovadomaće privrede. Takve zemlje se poslednjih godina pojavljuju kao izvoznicekapitala, čije su destinacije pretežno u tranzicionim zemljama.

4. EFEKTI STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJATRANSNACIONALNIH KORPORACIJA U EVROPI

U istraživanju međunarodnog kretanja kapitala, a posebno kad su u pitanjuSDI, TNK se ne mogu izostaviti. One su najveće privredne organizacije usvetu, i godišnji promet većih TNK premašuje GDP mnogih zemalja. Poredtoga, one su i najveći svetski investitori, trgovci, nosioci istraživanja i razvoja,znanja i tehnologija. Njihova poslovna aktivnost u pojedinim grupacijama ilizemljama ima veliki uticaj na tamošnja privredna kretanja i rezultate, ali onmože biti različitog karaktera; u nekim slučajevima TNK imaju jakonacionalno obeležje, i doprinose rastu i blagostanju matične zemlje, dok udrugim ne. Poslovni interesi TNK i nacionalni interesi zemalja domaćinamogu biti i saglasni, ali i u velikoj koliziji, tako da su sve kombinacije moguće.Ocene koristi od njihovog prisustva u nekoj zemlji variraju, i zavise odkonkretnog iskustva. Ali ono što nije sporno jeste da njihovo prisustvo u nekojzemlji, u najvećem broju slučajeva, ima veliki razvojni potencijal. Da li će, i ukojoj meri, on biti iskorišćen, zavisi od mnogo faktora, ali i od sposobnostizemlje domaćina.

TNK su svakako specifični privredni subjekti, ne samo po svojojekonomskoj snazi; organizacija njihovog poslovanja, i njene varijante, zatim,skup aktivnosti koje one objedinjuju, raznovrsnost delatnosti u kojima suaktivne, i još dosta toga, čine da ih je nemoguće proučavati kao standardnefirme. Iako i za njih važe klasični parametri produktivnosti, rasta, profita itd,neophodan je mnogo kompleksniji pristup za celovite rezultate. U istraživanjutokova i efekata SDI, investiciona i proizvodna aktivnost TNK je od izuzetnevažnosti, zbog njihovog značaja u svetskoj privredi i trgovini. U određenimregionima, kao SAD na primer, njihove SDI su povećavale intenzitetproizvodnje kapitalom i kvalifikovanim radom, ali to nema opštu važnost. Onošto je utvrđeno na globalnom nivou je da strane filijale TNK plaćaju višenadnice od domaćih firmi. Razlozi za takvo stanje su u njihovom nastojanju dabudu u sektorima viših nadnica, i što upošljavaju kvalifikovaniju radnu snagu.

78


Efekat podizanja prosečnog nivoa nadnica u zemlji domaćinu nije sporan, alinije dokazano da njihovo prisustvo utiče na rast nadnica koje plaćaju domaćefirme. Kada je reč o produktivnosti, najčešći rezultat ispitivanja je da jeproduktivnost na višem nivou u firmama u stranom vlasništvu. Prelivanjeproduktivnosti na domaće firme je jedan od najpoželjnijih efekata, i čestaistraživačka tema, ali su empirijski kvantifikovani dokazi različiti. Tako,„mešovita priča o prelivanju, kombinovana sa jakim dokazom za superiornuproduktivnost u firmama u stranom vlasništvu, sugerišu da je ukupnaproduktivnost poboljšana prisustvom operacija u stranom vlasništvu, iako je topitanje retko, ako je ikako, istraženo”.43 U svemu tome postoji i objektivnateškoća izdvajanja uticaja SDI od ostalih, kao što je veličina firme i brojnidrugi. Pozitivni efekti koji su opštepriznati uključuju uvođenje novihtehnologija, industrija i proizvoda na tržištu zemlje domaćina, veće i čvršćepovezivanje sa svetskom trgovinom, i rast trgovine.

Izvore komplementarnosti aktivnosti TNK sa lokalnom industrijom ipodsticaje za njen razvoj, Markuzen (Markusen) i Venabls (Venables)objašnjavaju kao sledeće: prvo, SDI stvaraju tehnološke eksternalije(prelivanje znanja, demonstracioni efekat), što podiže nivo ukupne faktorkeproduktivnosti i sklonosti ka izvozu; drugo, interakcija između aktivnosti TNKi fiksnih distorzija tržišta (npr. u poreskom sistemu, tržištu rada, ilineoptimalnom nivou carina); i treće, promena strukture nesavršenokonkurentnih industrija pod dejstvom SDI.44

Rast proizvodnje usled priliva SDI najčešće kratkoročno dovodi do porastazaposlenosti radne snage. Dugoročni uticaj na formiranje ljudskog kapitala jemnogo značajniji, i on se odvija preko: usvajanja veština i novih znanja,obuke, novih formi organizacije i upravljanja. Vlasnici većeg broja novih iuspešnih firmi su ili prošli obuku, ili bili zaposleni u filijalama stranih firmi. Uovom segmentu su prisutna i dva suprotna trenda: prvi, da su istraživačkaodeljenja preuzetih firmi u tranzicionim zemljama najčešće bila prva ugašena;i drugi, da se aktivnosti istraživanja i razvoja u brojnim industrijama sele uzemlje u razvoju, posebno one koje imaju visoko kvalifikovanu radnu snagu.SDI mogu voditi izmeni tehnološke baze zemlje, smanjivanju tehnološkog irazvojnog jaza, i pristizanju razvijenih zemalja. Taj proces može biti direktno

43 Lipsey, Robert E., “Home and Host Country Effects of FDI”, op.cit., p. 59.

44 Markusen, James R., and Venables, Anthony J., “Foreign direct investment as a catalistfor industrial development”, European Economic Review, Vol. 43, No. 2, 1999, pp.335–356.

79


uzrokovan potrebom stranih filijala za domaćim proizvodima koji sutehnološki kompatibilni sa njihovom proizvodnjom. Drugi kanal može bitiučenje, ugledanje i imitacija. Poznati su slučajevi da su domaći proizvođačipostali produktivniji i tehnološki superiorniji od stranih filijala, i da su ih čakpotpuno izbacili iz tih sektora.

Prema rezultatima istraživanja, koje su Keler (Keller) i Jepl (Yeaple)radili na uzorku od preko 1.100 američkih firmi za period 1987–1996,međunarodno prelivanje tehnologije na industrijske firme je bilo značajno, imnogo veće u industrijama relativno visokih tehnologija. Utvrdili su da „SDIvode ka značajnim dobicima u produktivnosti za domaće firme. Veličinaprelivanja od SDI je ekonomski značajna: procenjujemo da na nju otpadaoko 14% rasta produktivnosti američkih firmi. Postoje takođe neki dokazi zaprelivanje vezano za uvoz, ali je ono slabije nego za SDI”.45 I apsolutno irelativno faktorsko obilje, naravno i faktorske cene, određuju da li će TNKposlovati, gde i na koji način. Rezultati drugog istraživanja „sugerišu dakonvergencija u nivoima dohodaka između glavnih trgovinskih blokova –Evrope, SAD i Japana – može biti jedan uzrok rasta multinacionalnih firmi.Multinacionalne firme premeštaju trgovinu, ali takođe stvaraju i nove obliketrgovine kao što, u dodatku robnoj trgovini, postoji intra-firmska trgovina‘uslugama centrale’.”46 Njihovo poslovanje utiče na smanjenje razlika ufaktorskim cenama. Koristi koje one donose disproporcionalno suraspoređene, i zavise od faktorskog obilja pojedinih zemalja, i njihovogučešća u svetskoj trgovini. Ovi rezultati imaju svoju potvrdu u sličnomistraživanju, prema kojem „su razlike u GDP po stanovniku između zemljeporekla i zemlje destinacije značajna odrednica odluke da li uopšteinvestirati, ali samo marginalne za određivanje veličine tokova SDI”.47

Nešto različito mišljenje iznosi Lukas (Lucas), i, u pitanju da li međunarodnitransferi kapitala izjednačavaju faktorske cene, preporučuje da „u svetu

45 Keller, Wolfgang, and Yeaple, Stephen R., “Multinational Enterprises, InternationalTrade, and Productivity Growth: Firm-Level Evidence from the United States”,NBER Working Paper 9504, National Bureau of Economic Research, Cambridge,MA, 2003, p. 34.

46 Markusen, James R., and Venables, Anthony J., “The theory of endowment, intra-industry and multi-national trade”, Journal of International Economics, Vol. 52, No. 2,2000, p. 231.

47 Razin, Assaf, et al., “Fixed Costs and FDI: The Conflicting Effects of ProductivityShocks”, NBER Working Paper 10830, National Bureau of Economic Research,Cambridge, MA, 2004, p. 23.

80


uglavnom nemobilne radne snage, politike fokusirane da deluju naakumulaciju ljudskog kapitala sigurno imaju mnogo veći potencijal”.48

Antraš (Antràs) i drugi su se bavili jednim specifičnim aspektom poslovanjaTNK, tj. faktorima koji određuju da li će delovi proizvodnje biti izmešteni uneku stranu zemlju ili ne (offshoring). Pri tome postoje dva ključna faktora: prvije postojanje srednjeg menadžerskog sloja u zemlji destinacije, a drugi stepenrazvoja komunikacionih tehnologija u njoj. Prema njima, „međunarodnioffshoring u pojedinačnu zemlju domaćina je profitabilan jedino ako suproizvodni kapaciteti u zemlji domaćinu sastavljeni iz dva sloja pre negojednog: skupa radnika specijalizovanih u proizvodnji i skupa menadžeraodgovornih za nadzor. Štiteći vrhunski menadžment u zemlji porekla odbavljenja rutinskim problemima koje postavljaju radnici u zemlji domaćinu,prisustvo srednjih menadžera omogućava efikasniji (koji štedi vreme) prenosznanja među zemljama”.49 Međutim, raspoloživost srednjeg menadžerskogsloja nije uvek dovoljan uslov za investiciju. Ako u potencijalnoj zemljidestinacije postoje razvijene napredne komunikacione tehnologije, onepodsticajno deluju na formiranje domaćih poslovnih timova. Takvo stanjepodiže oportunitetne troškove angažovanja srednjeg menadžerskog sloja odstrane TNK, i to povećanje može biti toliko da do investicije uopšte ne dođe.Zaključak je da postojanju srednjeg menadžerskog sloja u zemlji sa slabimkomunikacionim tehnologijama korespondira viši priliv SDI, a manji uzemljama sa razvijenim naprednim komunikacionim tehnologijama.

Uobičajeno tumačenje da su trgovina i SDI supstituti, i da smanjenjetroškova trgovine dovodi do smanjenja tokova SDI, pobila je praksa izdevedesetih, kada su trgovina i SDI bili komplementarni. Objašnjenje ovogfenomena je sledeće: „Prvo, horizontalne SDI u trgovinskim blokovima supodsticane liberalizacijom intra-blokovske trgovine, zbog čega strane firmeosnivaju fabrike u jednoj zemlji kao izvozne platforme da opslužuju blok ucelini. Drugo, prekogranična ukrupnjavanja, koja su kvantitativno mnogovažnija od greenfield SDI, više su podsticana nego obeshrabrivana opadanjemtroškova trgovine.“50

48 Lucas Jr., Robert E., “Why doesn’t capital flow from rich to poor countries?”, AEAPapers and Proceedings, American Economic Review, Vol. 80, No. 2, 1990, p. 96.

49 Antràs, Pol, et al., “Organizing Offshoring: Middle Managers and CommunicationCosts”, NBER Working Paper 12196, National Bureau of Economic Research,Cambridge, MA, 2006, p. 1.

50 Neary, J. Peter, “Trade Costs and Foreign Direct Investment”, University College Dublin,6 Febróary 2006, Dublin, Mimeo, 2006, p. 14.

81


Informacioni troškovi prilikom izbora lokacije za SDI igraju vrlo značajnuulogu. Istražujući finansijske aspekte SDI, Gerin (Guerin) je umestotransportnih troškova u svom gravitacionom modelu, rastojanjem predstavioinformacione troškove, koji rastu sa njegovim povećanjem i sa opadanjemstepena bliskosti sa potencijalnom zemljom domaćinom. Upravo zbog toga,investitori favorizuju bliske zemlje sličnih karakteristika, pravnog uređenja ikulture, pa je većina tokova SDI i SPI između razvijenih zemalja pretežnohorizontalnog tipa. „Većina tokova SDI sever-sever su u formi ukrupnjavanjai preuzimanja, što ne uključuje fizički transfer aktive izuzev u formi ljudskogkapitala.”51 Udaljene lokacije mogu podstaći priliv SDI olakšavanjem ipojeftinjenjem informacionih tokova za potencijalne investitore.

Iako se efekti SDI najčešće proučavaju na nivou nacionalnih privreda iliindustrija, njihov regionalni aspekt može biti veoma važan, posebno u Evropskojuniji. Prema Malenu (Mullen) i Vilijamsu (Williams),52 unutrašnje SDI imajujaku, čak vitalnu ulogu za razvoj regionalne ekonomske aktivnosti. Njihovoistraživanje je pokrilo period od 1977–1997, i ispitivalo uticaj SDI naekonomske performanse zemlje. Pored direktnog pozitivnog uticaja naregionalnu produktivnost i rast, posrednih efekata prelivanja tehnologije i znanja,ukazuje se na jednu značajnu mogućnost spoljnog finansiranja regionalnograzvoja; domaće investicije, i javne i privatne, ne moraju biti presudnadeterminanta regionalnog razvoja, i mogu biti usmerene u druge svrhe.

Jepl (Yeaple) ukazuje da analitičku podelu na vrste SDI treba zameniticelovitijim pristupom, analizirajući kompleksnu strategiju integracije,53 kojuslede TNK. One su integrisane i horizontalno i vertikalno, neke filijaleosnivaju zbog uštede na transportnim troškovima, a druge radi sticanjaprednosti od razlika u faktorskim cenama. „Kompleksne strategije investiranjadominiraju nad drugim strategijama stranog investiranja kada nivotransportnih troškova opada u okviru jednog srednjeg opsega.”54 Tada nihorizontalni ni vertikalni pravci investiranja pojedinačno nisu dovoljni, pa

51 Guerin, Selen Sarisoy, “The Role of Geography in Financial and Economic Integration:A Comparative Analysis of Foreign Direct Investment, Trade and Portfolio InvestmentFlows”, World Economy, Vol. 29, No. 2, 2006, p. 192.

52 Mullen, John K., and Williams, Martin, “Foreign Direct Investment and RegionalEconomic performance”, Kyklos, Vol. 58, No. 2, 2005, pp. 265–282.

53 Definiše je World Investment Report iz 1998.

54 Yeaple, Stephen R., “The complex integration strategies of multinationals and crosscountry dependencies in the structure of foreign direct investment”, Journal ofInternational Economics, Vol. 60, No. 2, 2003, p. 295.

82


TNK stiču prednosti iz kombinovane komplementarnosti sever-sever i sever-jug SDI. Ovakva komleksna strategija investicione aktivnosti TNK ima uticajana susedne zemlje, i samu strukturu SDI u pojedinačnim zemljama. Zavisnostkoja se stvara među susednim zemljama može imati formu komlementarnostiili supstitabilnosti. Koji će od ova dva slučaja konkretno biti, presudno zavisiod inicijalnog nivoa transportnih troškova. Dve zemlje su komplementarnelokacije ako rast aktivnosti TNK u jednoj dovodi do rasta njihovih aktivnostiu drugoj, a supstituti su u slučaju kada rast aktivnosti TNK u jednoj ima zaposledicu adekvatno smanjenje u drugoj. Na taj način, ova strategija proširujedeterminante SDI sa pojedinačne zemlje na nivo okruženja.

Istraživanja relacija koje postoje između karakteristika pojedinačne firmei njenog učešća u međunarodnoj trgovini i investicionoj aktivnosti dala suzanimljive rezultate; utvrđeno je da samo mali deo od ukupnog broja firmiaktivno učestvuje u izvoznim aktivnostima, i da su one, po pravilu, veće iproduktivnije od onih koje posluju samo na domaćim tržištima. Dalje, takođemali deo firmi je angažovan u SDI, i one su veće i produktivnije od firmi kojevrše samo klasični izvoz roba. Kada se u ovu analizu uvedu TNK, empirijskije dokazano „da su multinacionalne korporacije produktivnije od izvoznikakoji nisu multinacionalni, i da su izvoznici koji nisu multinacionalniproduktivniji od firmi koje opslužuju samo domaće tržište”.55

TNK su najveće svetske firme, sa najobimnijom i najraznovrsnijominvesticionom aktivnošću, i koje postojeće prednosti unapređuju i dugoročnorazvijaju. Na osnovu analize heterogene produktivnosti, započete osamdesetihu cilju objašnjenja velikog obima trgovine između zemalja sličnog faktorskogobilja, i velikog obima intra-industrijske trgovine, sa jedne strane, i pomenutihnalaza o različitom stepenu učešća u izvozu i SDI, Melic (Melitz) je 2003.razvio teorijski model monopolističke konkurencije sa heterogenim firmama.„Glavna shvatanja iz Melicovog modela su izvedena iz interakcije izmeđurazlika u produktivnosti među firmama i fiksnih troškova izvoza. Fiksnitroškovi izvoza su interpretirani kao troškovi distribucije i usluga na stranimtržištima, i firme moraju da ih snose u svakoj zemlji u koju izvoze. Kaorezultat, ukupni fiksni troškovi izvoza su veći što je firma izabrala više zemaljada opslužuje.”56 Ovi zaključci potvrđuju superiornu poziciju TNK, ali imaju ipraktični značaj za pradviđanje i planiranje izvoznih aktivnosti.

55 Helpman, Elhanan, “Trade, FDI, and the Organization of Firms”, op. cit., p. 9.

56 Ibid., p. 4.

83


Nove forme međunarodne organizacije poslovanja TNK bile supodstaknute, između ostalog, i primenom informacionih tehnologija u dizajnui industrijskoj proizvodnji, i institucionalnim promenama na tržištima rada.Time je fragmentacija proizvodnog ciklusa bila olakšana, a dislokacijaodređenih aktivnosti postala isplativa. Istovremeno je ubrzano raslo spoljnosnabdevanje, i domaće i međunarodno, kao i pribavljanje proizvodnih inputaiz inostranstva iz vlastitih filijala. SDI su bile prirodan deo tog procesa, kojinije bio ograničen samo na robnu trgovinu.57

Sa organizacionog aspekta TNK, razlika između spoljnog snabdevanja(outsourcing) i unutrašnjeg snabdevanja (insourcing) ili integracije(integration) zavisi od toga da li je snabdevač pripojen TNK ili ne; spoljnosnabdevanje je pribavljanje međufaznih inputa ili usluga od snabdevača kojinije integrisan u TNK, dok je integracija pribavljanje (proizvodnja) međufaznihinputa ili usluga od integrisanog snabdevača, odn. u okviru TNK.58 I spoljnosnabdevanje i integracija, prema lokaciji snabdevača, mogu biti domaći, iobavljati se u matičnoj zemlji TNK, ili međunarodni, i obavljati se iz jedne iliviše stranih zemalja. Sa jednog drugog aspekta, pribavljanja proizvodnih inputaiz stranih zemalja, TNK imaju na raspolaganju dva načina: prvi od njih jemeđunarodno spoljno snabdevanje, ili trgovina na distanci; a drugi je prekointra-firmskih isporuka sa svojim filijalama, što podrazumeva SDI, ili šire,poznato kao offshoring. Oba navedena načina uključuju međunarodne tokovetrgovine, za razliku od domaćeg spoljnog snabdevanja i integracije (unutrašnjegsnabdevanja). Na ovaj način, TNK ima dve dimenzije vlastitog izborasnabdevanja proizvodnim inputima i investiranja, i četiri kombinacije. Svakakoda u praksi TNK postoje višestruke opcije, i sa mnogo zemalja.59

57 Ilustrativan primer je za SAD: „Između 1990. i 2001. prodaje stranih filijalamultinacionalnih korporacija širile su se mnogo brže od izvoza roba i nefaktorskihusluga. Upadljivo obeležje ovog rasta je bila rekordna ekspanzija SDI u usluge;unutrašnji stok SDI u usluge se povećao sa 950 milijardi dolara u 1990. na 4 biliona u2002. U 2001–2002, na usluge je otpadalo tri četvrtine priliva SDI.”, Helpman, Elhanan,“Trade, FDI, and the Organization of Firms”, op.cit., p. 1.

58 Zavisno od autora, koriste se u literaturi, sa istim značenjem, oba termina: insourcing iintegration.

59 „Važno je odluke o offshoring i outsourcing držati različitim: one su odluke izboralokacije i izbora načina respektivno. Neki faktor koji može ohrabrivati outsourcing možeu isto vreme obeshrabrivati offshoring u korist izvoza iz matične zemlje ili biranjem trećezemlje.”, Markusen, James R., “Modeling the Offshoring of White-Collar Services: FromComparative Advantage to the New Theories of Trade and FDI”, NBER Working Paper11827, Cambridge, MA: National Bureau of Economic Research, 2005, p. 20.

84


Međunarodno spoljno snabdevanje ima određene prednosti nad domaćomproizvodnjom kroz spoljno snabdevanje ili vertikalnom integracijom, i one sezasnivaju na: prvo, nižim troškovima strane proizvodnje (čija su osnova nižitroškovi rada, korigovani za distancu); drugo, unapređenju stranih institucijaili međunarodnim komunikacijama; i treće, smanjenju troškova međunarodnihtransakcija.60 Sumirano prema Spenserovoj (Spencer), i istraživanjima kojasu joj prethodila, faktori koji međunarodnom spoljnom snabdevanju dajuprednost nad SDI su sledeći: prvo, viši fiksni troškovi zasnivanja SDI; drugo,prebacivanje inicijalnih troškova proizvodnje (up-front costs) sa proizvođačafinalnih proizvoda na snabdevače poluproizvodima i komponentama; treće,niska produktivnost investicija zasnovanih na specifičnim odnosima(relationship-specific investment) snabdevača međufaznim proizvodima ikomponentama; četvrto, niža kapitalna intenzivnost u proizvodnji međufaznihproizvoda; i peto, veća geografska distanca smanjuje SDI, ali ne i ugovornospoljno snabdevanje ili spoljno snabdevanje generičkim robama.

Tradicionalno značenje faktorskog intenziteta Helpman proširuje saugovornim intenzitetom, koji je naročito koristan u analizi poslovnihaktivnosti i fragmentacije proizvodnog procesa u okviru TNK. Tradicionalnoznačenje faktorskog intenziteta (ili intenziteta inputa) označava relativnupotrebu za raznim faktorima proizvodnje u samoj proizvodnji roba. Teorijanekompletnih ugovora „identifikuju drugu važnu meru intenziteta inputa:relativnu potrebu za međufaznim inputima koji su pod direktnom kontrolomproizvođača finalne robe, i međufaznim inputima koji zahtevaju angažovanjesnabdevača. Važnost druge mere intenziteta, koju nazivam ugovorni intenzitetinputa, potiče iz činjenice da međufazni inputi pod direktnom kontrolomproizvođača finalne robe trpe manje vrsta posredničkih problema negomeđufazni inputi koji zahtevaju angažovanje snabdevača.”61 Ugovorniintenzitet faktora utiče na strukturu trgovine, odnose između proizvođačafinalnih roba i snabdevača međufaznim robama, na šta povratno bitno utičeintenzitet proizvodnje međufaznih roba.

Jedna od manje složenih formi outsourcing aktivnosti predstavlja programspoljnog kompletiranja (offshore assembly program). Svenson (Swenson)62 je

60 Spencer, Barbara J., “International outsourcing and incomplete contracts”, CanadianJournal of Economics, Vol. 38, No. 4, 2005, p. 1130.

61 Helpman, Elhanan, “Trade, FDI, and the Organization of Firms”, op. cit., p. 23.

62 Swenson, Deborah L., “Overseas assembly and country sourcing choices”, Journal ofInternational Economics, Vol. 66, No. 1, 2005, pp. 107–130.

85


u svom radu analizirala reagovanje na troškove američkog uvoza iz togprograma za period 1980–2000, ali njeni rezultati važe i za evropskekompanije. Stepen reagovanja na promene u troškovima programa spoljnogkompletiranja je određen karakteristikama industrije; kapitalno intenzivnijeindustrije jače reaguju na promene troškova od manje intenzivnih. Razvojnerazlike su potvrdile svoju važnost i ovde, pa zemlje u razvoju negativnijepogađa rast njihovih troškova, ili opadanje troškova u konkurentskoj zemlji,nego što je to slučaj sa razvijenim zemljama. Ali zato imaju mnogo više koristiod rasta troškova u konkurentskoj zemlji. Takođe je negativan efekat distancepo manji udeo poslova spoljnog kompletiranja veći u zemljama u razvoju,nego što je u razvijenim.

Jedno vrlo interesantno istraživanje, koje su obavili Peri i Urban63 naosnovu podataka o industrijskim firmama u Italiji i Nemačkoj u domaćem istranom vlasništvu, za period 1993–1999, imalo je kombinovan pristup; sajedne strane je to regionalni aspekt prelivanja tehnologije (utvrđeni visokstepen lokalizacije u difuziji tehnoloških znanja), a sa druge, pozitivan efekatjaza u produktivnosti između domaćih i stranih firmi, u istom sektoru iregionu, na naredni rast produktivnosti (definisan kao: Veblen-Geršenkronefekat). Poslednji je bilo moguće efikasno testirati posle ujedinjenja Nemačke.„Naše procene pokazuju prisustvo pozitivnog i značajnog Veblen-Geršenkronefekta korišćenjenjem svake od naših mera produktivnosti. Takav efekat jeveliki i slične veličine za nemačke i italijanske firme. Ovo tumačimo kaodokaz da prisustvo visoko produktivnih SDI (smatranih egzogenim za domaćefirme) ima podsticajni efekat na rast produktivnosti lokalnih firmi.”64 Obimrazmenjenih, odn. prelivenih tehnoloških znanja na domaće firme je određenstepenom tehnološkog jaza. Ispostavilo se da nemačke firme izvlače većekoristi od prelivanja od italijanskih, upravo zvog većeg tehnološkog jazadomaćih firmi iz istočnog dela zemlje. „Kvantitativno, Veblen-Geršenkronefekat je uporedive veličine za nemačke i italijanske firme. 10% jaza uproduktivnosti između domaće firme i lokalnih multinacionalnih firmi seprevodi u 4–6% veću produktivnost posle jedne godine za prosečnu domaćufirmu. Ovo je veoma veliki efekat.”65 Ovo istraživanje je pokazalo da

63 Peri, Giovanni, and Urban, Dieter, “Catching-Up to Foreign Technology? Evidence onthe ‘Veblen-Gerschenkron’ Effect of Foreign Investment”, NBER Working Paper 10893,National Bureau of Economic Research, Cambridge, MA, 2004.

64 Ibid., p. 4.

65 Ibid., p. 18.

86


koncentracija stranih filijala u sektoru i regionu nema važniji uticaj narelativnu produktivnost domaćih firmi. Dovoljno je prisustvo nekoliko visokoproduktivnih filijala TNK da podstaknu rast produktivnosti lokalnih firmi.Daleko značajniji faktor rasta produktivnosti domaćih firmi u manjerazvijenim regionima je stepen jaza u produktivnosti u odnosu na stranefilijale. Iako određeni tehnološki faktori specifični za pojedine sektoreodređuju deo stope rasta produktivnosti, veći njen deo je određen stepenomkonvergencije domaćih firmi ka višoj relativnoj produktivnosti, uzrokovanojblizinom TNK. Ovi rezultati su vrlo značajni za politiku harmoničnogregionalnog razvoja, posebno važnu u Evropskoj uniji.

Na osnovu podataka za 17.789 firmi, Gerg (Görg) i Štrobl (Strobl) su vršiliistraživanje uticaja TNK na irsku industriju i opstanak firmi za period od1973–1996. godine.66 Za razliku od domaćih firmi, koje su bile koncentrisaneu tradicionalnim industrijama i proizvodnji hrane, investicije TNK su primarnobile usmerene u sektore visokih tehnologija. Pošto je u Irskoj prisustvo TNKveoma visoko, ona je pogodan teren za istraživanje efekata prelivanja nadomaće firme, kao i njihovog kumulativnog uticaja na privredu. Načelno,moguća su dva scenarija: ili domaća firma prima stranu tehnologiju i znanja odTNK, uspešno preživljava tehnološke promene u privredi, i uključuje se usektore visokih tehnologija; ili, u svemu tome ne uspeva, smanjuje proizvodnju,ili se čak gasi. Dodatno, TNK mogu povećanjem opšte stope nadnica u privrediizbaciti domaće konkurente. Rezultati ovog istraživanja sugerišu da je uticajprisustva TNK bio tim veći na domaće firme što su one bile više angažovane usektorima visokih tehnologija, i obrnuto. Utvrđeno je da „prisustvomultinacionalnih firmi ima efekat poboljšanja života na domaće firme kojeposluju u sektorima visokih tehnologija. Ovo sugeriše da se moglo desitiprelivanje tehnologije između stranih i domaćih firmi u industrijama visokihtehnologija, pomoću čega domaće firme uče nove tehnologije proizvodnje, štoim omogućava da tako proizvode sa nižim prosečnim troškovima”.67 PrisustvoTNK se nije odrazilo na poslovanje i opstanak domaćih firmi niskihtehnologija, uglavnom zbog njihove nesposobnosti da raspoloživo znanjeapsorbuju i primene. Kada se posmatra uticaj TNK na poslovanje stranih firmiu Irskoj, on ponovo zavisi od njihovog tehnološkog nivoa. Nije registrovan kod

66 Görg, Holger, and Strobl, Eric, “Multinational Companies, Technology Spillovers, andFirm Survival: Evidence for Irish Manufacturing”, Mimeo, University College Dublin,Dublin, 2000.

67 Ibid., p. 17.

87


stranih firmi u sektoru visokih tehnologija, verovatno zbog nepostojanjatehnološkog jaza. Međutim, primetno je da TNK izbacuju sa tržišta strane firmeiz sektora niskih tehnologija.

Prelivanje produktivnosti od SDI se javlja kao razlika od ukupnih koristikoje prisustvo TNK stvara u rastu produktivnosti na lokalnom tržištu, i delavrednosti koje one internalizuju, odn. same iskorišćavaju. Ovo prelivanje seostvaruje na dva načina: prvo, preko efekta konkurencije, koju prisustvo TNKpovećava, i tera lokalne firme na efikasnije poslovanje; i drugo, prekokopiranja strane tehnologije, procesa, i proizvoda, ili, putem upošljavanjaradne snage prethodno obučene od strane TNK.

Zavisno od pravaca prelivanja, ono može biti horizontalno i vertikalno.Horizontalno prelivanje produktivnosti se javlja kod lokalnih firmi koje poslujuu okviru istog sektora kao i TNK. Izvor prelivanja, TNK, nemaju interes dapodstiču horizontalno prelivanje kada su lokalne firme konkurentne; one narazne načine nastoje da spreče takvo odlivanje ili curenje tehnologije, i to čineputem zaštite svojih intelektualnih prava, trgovačkih marki i poslovnih tajni,plaćanjem viših nadnica i drugim oblicima vezivanja zaposlenih, ili izboromlokacija u kojoj je lokalna sposobnost kopiranja ograničena. Empirijskaistraživanja su potvrdila prisustvo horizontalnog prelivanja u razvijenimindustrijskim zemljama, od tranzicionih u Rumuniji, a u zemljama u razvoju ononije utvrđeno. Ovi rezultati su u skladu sa prirodom horizontalnih investicija.

Drugačiji odnos postoji u slučaju vertikalnih SDI, gde TNK često prenoseodređene tehnologije i znanja svojim uzvodnim snabdevačima, koji stiču idodatne koristi od ekonomija obima uzrokovanih rastućom tražnjom zameđufaznim proizvodima. TNK u ovom slučaju mogu prenositi na lokalnefirme tehnologiju, proizvodna znanja, sisteme upravljanja kontrolom kvalitetaitd. One su vrlo često i pokretači značajnih pozitivnih procesa i unapređenja ulokalnim firmama, jer međufazni proizvodi koje TNK koriste morajuzadovoljiti određene standarde kvaliteta. Prisustvo vertikalnog prelivanja jeutvrđeno empirijskim ispitivanjima, i pokazalo se da je bilo značajan faktorrasta proizvodnje i produktivnosti lokalnih firmi, naročito u uspešnimtranzicionim zemljama.

Može se zaključiti da „TNK primarno slede mogućnosti za pravljenjeprofita na velikim i rastućim tržištima na dugi rok”,68 i da su za tonajsposobniji privredni akteri, opremljeni najkvalitetnijim sredstvima.

68 Jovanović, Miroslav N., International Economic Integration, Routledge, London, 1998,p. 164.

88


5. ZAKLJUČCI

Osnovni zaključci o SDI i njihovim efektima mogu biti sumirani kaosledeći:

• SDI poseduju jak razvojni potencijal: prvo, one su dodatni prilivinvesticionog kapitala, posebno važan za zemlje koje imaju malu stopu iobim domaće štednje; drugo, one pokreću novu privrednu aktivnost iliuvećavaju postojeću, u proizvodnom ili uslužnom sektoru; treće, jedan odnajznačajnijih efekata je prelivanje tehnologija, znanja i produktivnosti;

• Pretežan deo globalnih tokova SDI je horizontalnog i intra-idustrijskogkaraktera, i odvija se među razvijenim industrijskim zemljama;

• Regionalna ekonomska integracija i SDI imaju pozitivno uzajamnodejstvo;

• Efekti SDI u tranzicionim evropskim zemljama se uglavnom ocenjuju kaopozitivni. Rezultati istraživanja koja ih nisu mogla potvrditi, ili su utvrdilanegativne efekte, mogu se objasniti pre karakterom privreda zemaljadomaćina i procesom privatizacije u njima nego samom prirodom SDI;

• Najjači razvojni potencijal poseduju SDI od strane TNK, koje su i najvećisvetski investitori. Stepen iskorišćenja raspoloživih potencijala od stranezemlje domaćina zavisi od brojnih faktora, ali u dobroj meri i odsposobnosti njenih privrednih subjekata.

LITERATURA

1. An, Galina, and Iyigun, Murat F., “The export technology content, learningby doing and specialization in foreign trade”, Journal of InternationalEconomics, Vol. 64, No. 2, 2004, pp. 465–483.

2. Antrŕs, Pol, Garicano, Luis, and Rossi-Hansberg, Esteban, “OrganizingOffshoring: Middle Managers and Communication Costs”, NBERWorking Paper 12196, National Bureau of Economic Research,Cambridge, MA, 2006.

3. Arthur, W. Brian, “How Growth Builds Upon Growth in High-Technology”, Annual Sir Charles Carter Lecture: Report 138, Feb. 2002,Northern Ireland Economic Council, Belfast, 2002

4. Balasubramanyam, V.N., Sapsford, David, and Griffiths, David, “RegionalIntegration Agreements and Foreign Direct Investment: Theory andPreliminary Evidence”, Manchester School, Vol. 70, No. 3, 2002, pp.460–482.

89


5. Barrell, Ray, and Pain, Nigel, “Domestic institution, agglomerations andforeign direct investment in Europe”, European Economic Review, Vol.43, No. 4–6, 1999, pp. 925–934.

6. Barrios, Salvador, “Are there positive spillovers from Foreign DirectInvestment? Evidence from the Spanish experience (1990–1994)”,Mimeo, University College Dublin, Dublin, 2000.

7. Barry, Frank, “Convergence is Not Automatic: Lessons from Ireland forCentral and Eastern Europe”, World Economy, Vol. 23, No. 10, 2000, pp.1379–1394.

8. Barry, Frank, “Foreign Direct Investment, Infrastructure and the WelfareEffects of Labour Migration”, Manchester School, Vol. 70, No. 3, 2002,pp. 364–379.

9. Blomström, Magnus, and Kokko, Ari, “The Economics of Foreign DirectInvestment Incentives”, NBER Working Paper 9489, National Bureau ofEconomic Research, Cambridge, MA, 2003.

10. Blomström, Magnus, and Sjöholm, Fredrik, “Technology transfer andspillovers: Does local participation with multinationals matter?”, EuropeanEconomic Review, Vol. 43, No. 4–6, 1999, pp. 915–923.

11. Boudier-Bensebaa, Fabienne, “Agglomeration economies and locationchoice – Foreign direct investment in Hungary”, Economics of TransitionVol. 13, No. 4, 2005, pp. 605–628.

12. Broadman, Harry G. (ed.), From Disintegration to Reintegration: EasternEurope and the Former Soviet Union in International Trade, World Bank,Washington, DC, 2005.

13. Campos, Nauro F., and Kinoshita, Yuko, “Foreign Direct Investment asTechnology Tranferred: Some Panel Evidence from the TransitionEconomies”, Manchester School, Vol. 70, No. 3, 2002, pp. 398–419.

14. Desai, Mihir A., Foley, C. Fritz, and Hines Jr., James R., “Foreign DirectInvestment and the Domestic Capital Stock”, NBER Working Paper11075, National Bureau of Economic Research, Cambridge, MA, 2005.

15. Ekholm, Karolina, Forslid, Rikard, and Markusen, James R., “Export-Platform Foreign Direct Investment”, NBER Working Paper 9517,National Bureau of Economic Research, Cambridge, MA, 2003

16. Eurostat, European Union foreign direct investment yearbook 2005, Data1998–2003, Office for Official Publications of European Communities,Luxembourg, 2005.

90


17. Fumagalli, Chiara, “On the welfare effects of competition for foreign

direct investments”, European Economic Review, Vol. 47, No. 6, 2003, pp.

963–983.

18. Gao, Ting, “Foreign direct investment and growth under economic

integration”, Journal of International Economics, Vol. 67, No. 1, 2005, pp.

157–174.

19. Goldstein, Itay, and Razin, Assaf, “Foreign Direct Investment vs Foreign

Portfolio Investment”, NBER Working Paper 11047, National Bureau of

Economic Research, Cambridge, MA, 2005.

20. Görg, Holger, and Strobl, Eric, “Multinational Companies, Technology

Spillovers, and Firm Survival: Evidence for Irish Manufacturing”, Mimeo,

University College Dublin, Dublin, 2000.

21. Glass, Amy Jocelyn, and Saggi, Kamal, “Licencing versus direct

investment: implication for economic growth”, Journal of InternationalEconomics, Vol. 56, No. 1, 2002, pp. 131–153.

22. Guerin, Selen Sarisoy, “The Role of Geography in Financial and

Economic Integration: A Comparative Analysis of Foreign Direct

Investment, Trade and Portfolio Investment Flows”, World Economy, Vol.

29, No. 2, 2006, pp. 189–209.

23. Helpman, Elhanan, “Trade, FDI, and the Organization of Firms”, NBER

Working Paper 12091, National Bureau of Economic Research,

Cambridge, MA, 2006.

24. Helpman, Elhanan, Melitz, Marc J., and Yeaple, Stephen R., “Export

versus FDI”, NBER Working Paper 9439, National Bureau of Economic

Research, Cambridge, MA, 2003.

25. Keller, Wolfgang, “The Geography and Channels of Diffusion at World’s

Technology Frontier”, NBER Working Paper 8150, National Bureau of

Economic Research, Cambridge, MA, 2001.

26. Keller, Wolfgang, and Yeaple, Stephen R., “Multinational Enterprises,

International Trade, and Productivity Growth: Firm-Level Evidence from

the United States”, NBER Working Paper 9504, Cambridge, MA: National

Bureau of Economic Research, 2003.

27. Lanine, Gleb, and Vennet, Rudi Vander, “Microeconomic determinants of

acquisitions of Eastern European Banks by Western European Banks”,

Economics of Transition, Vol. 15, No. 2, 2007, pp. 285–308.

91


28. Lipsey, Robert E., “Home and Host Country Effects of FDI”, NBERWorking Paper 9293, National Bureau of Economic Research, Cambridge,MA, 2002.

29. Lucas Jr., Robert E., “Why doesn’t capital flow from rich to poorcountries?”, AEA Papers and Proceedings, American Economic Review,Vol. 80, No. 2, 1990, pp. 92–96.

30. Markusen, James R., and Venables, Anthony J., “Foreign direct investmentas a catalist for industrial development”, European Economic Review, Vol.43, No. 2, 1999, pp. 335–356.

31. Markusen, James R., and Venables, Anthony J., “The theory ofendowment, intra-industry and multi-national trade”, Journal ofInternational Economics, Vol. 52, No. 2, 2000, pp. 209–234.

32. Mencinger, Jože, “Does Foreign Direct Investment Always EnhanceEconomic Growth?”, Kyklos, Vol. 56, No. 4, 2003, pp. 491–508.

33. Mullen, John K., and Williams, Martin, “Foreign Direct Investment andRegional Economic performance”, Kyklos, Vol. 58, No. 2, 2005, pp.265–282.

34. Neary, J. Peter, “Foreign Direct Investment and the Single Market”,Manchester School, Vol. 70, No. 3, 2002, pp. 291–314.

35. Neary, J. Peter, “Trade Costs and Foreign Direct Investment”, Mimeo,University College Dublin, 6 February 2006, Dublin, 2006.

36. Peri, Giovanni, and Urban, Dieter, “Catching-Up to Foreign Technology?Evidence on the ‘Veblen-Gerschenkron’ Effect of Foreign Investment”,NBER Working Paper 10893, National Bureau of Economic Research,Cambridge, MA, 2004.

37. Porter, Michael E., “Clusters and the New Economics of Competition”,Harvard Business Review, Vol. 76, No. 6, 1998, pp. 77–90.

38. Razin, Assaf, Rubinstein, Yona, and Sadka, Efraim, “Fixed Costs and FDI:The Conflicting Effects of Productivity Shocks”, NBER Working Paper10830, National Bureau of Economic Research, Cambridge, MA, 2004.

39. Shatz, Howard J., and Venables, Anthony J., “The geography ofinternational investment”, Policy Research Working Paper 2338, WorldBank, Washington, DC, 2000.

40. Spencer, Barbara J., “International outsourcing and incomplete contracts”,Canadian Journal of Economics, Vol. 38, No. 4, 2005, pp. 1107–1135.

92


41. Swenson, Deborah L., “Overseas assembly and country sourcing choices”,Journal of International Economics, Vol. 66, No. 1, 2005, pp. 107–130.

42. UNCTAD, Prospects for Foreign Direct Investment and the Strategy ofTransnational Corporations, 2004–2007, United Nations, New York andGeneva, 2004.

43. Yeaple, Stephen R., “The complex integration strategies of multinationalsand cross country dependencies in the structure of foreign directinvestment”, Journal of International Economics, Vol. 60, No. 2, 2003,pp. 293–314.

Dr. Miroslav ANTEVSKI

A FOREIGN DIRECT INVESTMENT: CHARACTERISTICS, PATTERNS, AND EFFECTS

ABSTRACT

The author researched the foreign direct investment flows, patterns and effects inconditions of regional economic integration in Europe. The foreign direct investmentpresence results in two effects: first, increase in competition, and second, creation offorward and backward linkages between domestic firms and foreign affiliates. Thebenefits of foreign direct investment for their host countries take the form of varioustypes of externalities or spillovers (of technology, knowledge, productivity). Thepotential spillover benefits could be realized if domestic firms have the capacity toabsorb foreign technologies and skills.

Key words: foreign direct investment, regional economic integration, effects,economic growth, trade patterns, transnational corporations

Documents

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE: KARAKTERISTIKE, OBRASCI I … · 62 MP 1, 2008 – Strane direktne investicije: karakteristike, obrasci i efekti (str. 61–92) investitori, koji deluju