GRAĐEVINSKI MATERIJALI

1.Osnovne osobine materijalahemijske, fizicke, fizicko-mehanicke, mehanicke, tehnoloske, eksploatacione.2.Hemijske osobine materijalamogu biti: promena hemijskog sastava, izgled, boja, trajnost, postojanost u odredjenim situacijama3.Fizicke osobinespecificna masa, zapreminska masa, gustina, poroznost, provodljivost zvuka i toplote, higroskopnost, vodopropustljivost4. Specifična i zapreminska masa materijalaSpecifična masa je težina materijala po jedinici zapremineZapreminska masa je masa jedinice zapremine, zajedno sa šupljinama I porama5. Poroznost materijalaje zbir svih šupljina I pora u jedinici zapremine6. Vodopropustljivostje svojstvo materijala da zbog poroznosti pod određenim pritiskom propušta vodu7. Svojstva vode i njena primena u gradjHemijska svojstva: Bez boje, mirisa i ukusa,Fizicka specificna toplota 1,0 J/m2, tacka kljucanja je 100 stepeni, tacka mrznjenja 0. Gradjevinski materijali su higroskopni i poroznipa usled kondezovanja i upijanja vodene pare iz vazduha dolazi do fizickih( zapremina, tvrdoca, oblik) i hemijskih (boja, sastav) promena. PRIMENU UCITE IZ KNJIGE8.Stene(sastav, struktura, tekstura)Struktura stene utice na postojanost i trajnost. Tekstura stene je raspored mineralnih sastojaka i ispituje se glacenjem i poliranjem.Stena je sacinjena od jednog ili vise materijala.9.Magmatske stenenastale ocvrscavanjem magme u zemljinoj unutrasnjosti odnosno ocvrscavanjem lave na povrsini. Cesto se upotrebljava u izgradnji. To su granit, gabro, bazalt, lava i tuf.10. Sedimentne steneMogu biti mehanicke(nastale nagomilavanjem raspadnutih stena)hemijske(nastale talozenjem iz vodenih rastvora)organogene(nastala talozenjem izumrlih ostataka biljaka i zivotinja).

11.Metamorfne steneNastaju procesom metamorfoze neke od magmatskih ili sedimentnih stena. Metamorfoza je delovanje visoke temp, pritiska, vodene pare i gasova. U ovestene spadaju gnajs i mermer.12. Dobijanje, osobine i ispitivanje građevinskog kamena.13.Podela agregataTucanik, sljunak i pesak.Tucanik se dobija drobljenjem u nizu drobilica, zatim se vrsi prosejavanje u cilindricnim rotacionim sitima. Prosejani materijal izdvaja se u frakcijepo krupnoci zrna. Koristi se za kolovoze puteva i zastore zeleznica.grubi(50-70) fini(15-50) prosecni(30-60)Sljunak je krupnoce zrna od 4-12mm. Kada je vece od toga onda su to oblutci.Pesak se deli na prirodni i vestacki. Prirodni moze biti kvarcni ili krecnjacki. Kvarcni pesak je ostar, tvrd i otporan na kiseline.Prema poreklu: vodeni i brdski. Bele, sivozute ili zelenkaste boje. Vestacki je dobijen mlevenjem iz stena.14. Sta je standardni pesak?Pesak nepromenjenog sastava. SIO2 min 98% po masi suvog peska, mulj je max 0,1%po masi suvog peska. Ostatak na lab resetu fi 1.2mm 5%, a prolaz kroz reseto fi0.7mm jemax 5%. Ovaj pesak je trofrakcijski( I-0.03-0.5; II-0.5-1.0; III 1.0-2.0)15. Granulometrijski sastav agregata je procentualno ucesce pojedinih frakcija -zrna agregata.Klasifikacija se vrsi na osnovu sita ili reseta sastavljenog od zica ili tankih limova sa rupicama(0.04-12.5mm). Dimenzionisanje se vrsi klinastim merilom merenjemtri medjusobne uspravne ose svakog zrna. Za cementne kosuljice i bitumenske mase bitna je povrsina zrna(glatka, fino hrapava, grubo hrapava).16.Modul finoce je zbir procenata punih ostataka za odredjena sita/100. FORMULA NA 29. strani.17. Drobina ima najkrupnije komade zrna, veće od 125 mm. Šljunak je veličine od 4 do 125 mm. Pesak je sitniji od 4 mm.18. Eksploatacija sljunka i peskase vrsi u organizovanim nalazistima-sljunkarama. Kod nekih vecih sljunkara postavljaju se separacije za pranje i klasifikovanje materijala po krupnoci zrna.Frakcijski materijal se odlaze u bunkere iz kojih se vrsi utovar u transportna vozila.19. Podela keramickih materijalaDele se na keramicke plocice, ker cevi, opeku, crep, ceramidu.

20. GlinaGlina nastaje raspadanjem magmatskih stena u toku vremena. Bele boje, male cvrstoce, bez sjaja. Moze biti monomineralna(kada jedan mineral preovladava) ili polimineralna(vise minerala). Prema mestu nastanka delimo ih na recne, jezerske, barske i marinske. 1)sadrzaj vodeGlina se isitni i susi na 110 stepeni.FORMULA NA 30. strani2)Plasticnost je osobina glinenog testa da pod pritiskom zauzme oblik koji kasnije zadrzava i bez pucanja. Zavisi od sadrzaja kaolina a smanjuje se sa povecanjem peska.3)Konzistencija-prodiranje Vikatove igle.4)Skupljanje(tokom susenja i pecenja)5)Razmeksavanje-suv uzorak potopljen u vodu dovoljno dugo da moze da se raspadne6)Cvrstoca pod pritiskom21. Dobijanje materijala od pecene glineGlina se prvo ispita i ocisti od ogranskih primesa. U jesen se otkopa zemlja sa majdana i slaze se na gomile(0.5-1m) visine. U prolece se ta zemlja nosiu narocite jame i preliva se vodom. Zatim se vrsi prerada gnjecenjem, seckanjem i mesanjem. Nakon prerade se vrsi kalupljenje i susenje(prirodno-sunce;vestacko-gasovima u komorama) i pecenje i pecima.22. Puna opeka dobija se pecenjem ; masinski; rucno oblikovanjem gline.Uslovi kvaliteta: Pravilan oblik, pravilnih ivica i ravnih strana.Dimenzije 250mm, 120mm, 65mm. Povrsina moze da bude glatka i izbrazdana(max 5mm dubina brazdi). Pukotine su dozvoljene sa tim da ne budu jedna nasuprot druge.Procenat upijanja vode min 6%. Poroznost 30-40%. Otporna na mraz.Fasadna opeka- sluzi za spoljasnje i unutrasnje zidove koji se ne malterisu. Marka 10, 15, 20. Uslovi kvalitetaprirodne boje ili povrsine obradjene(reljefne); pune ili sa supljinama, na vidljivim mestima ne sme biti prslina i pukotina. Upijanje vode min 6% max 18%. Vidljivepovrsine ne smeju biti iskrivljene.Radijalne opekepune opeke ili opeke sa vertikalnim rupama izradjenim od pecene gline. Namenjene za izradu slobodno stojecih kruznih dimnjaka svih precnika i visina kao i bunkera i silosa.23. Suplje opeke i blokovi od glineelementi od pecene gline sa vertikalnim i horizontalnim supljinama. Za izradu spoljasnjih ili unutrasnjih zidova. Prema rasporedu supljina:opeke i blokovi sa vertikalnim supljinama upravnim na lezisne ravni.sa horizontalnim supljinama koje su postavljene paralelno sa lezisnim ravnima. Uslovi kvaliteta mogu biti pravougaonog oblika ili kvadratnog paralelopipeda, pravihivica. Bocne strane ravne a mogu biti i glatke ili izbrazdane. Upijanje vode min 8%.

Blokovi za medjuspratne konstrukcije(TM- monta, fert)Noseci i ispuna, sa udubljenjem za smestaj armature. Uslovi kvaliteta standardizovan oblik; posebno se ispituje nosivost na savijanje; ne smeju se koristiti kada postojedinamicka opterecenja medjuspratnih konstrukcija. monta 16 250x250x160 monta 12 250x250x120 monta 8 250x250x8024.Crep i ceramidacrep se proizvodi od kvalitetnije gline nego opeka. Prema obliku izradjuje se: crep sa jednostrukim zljebom; biber crep-ravan crep; zljebnjak za sleme;ceramida ima oblik konicnog oluka i mora biti glatka sa obe strane. Uslovi kvaliteta prirodne boje ili obradjene. Uslovi postojani na mrazu, otporni na udaristi kao za fasadnu opeku(prepisete to pitanje).25.Keramicke plociceGlina, kaolin, pesak i drugi dodaci. Temp>900 stepeni. Bez odstupanja u dimenzijama. Podne plocice: ne upijaju vodu(max3%), ulje, masti. Otporne na mraz, uticaj kiselina i povecane temp. Ravne, glatke, razni detalji, lako se ciste i odrzavaju.Zidne plocice: bele, sive, zute, sitnozrne gradje zato upijaju vodu. Gornja povrsina glazirana bezbojnom ili obojenom glazurom. Strukturu postize na 1240stepeni.Boja i glazura moraju da budu postojane, provera: izlaganje uv zracima.26.Proizvodnja staklaKvarcni pesak se topi na 1200 stepeni. Topljenje se vrsi u loncanim(kadnim) pecima. Proizvodnja podrazumeva mlevenje, granulaciju, preciscavanje, odmeravanje komponentinjihovo mesanje i homogenizaciju. Prerada razvlacenjem(valjcima), duvanjem(uranjanje cevi u pec), izvlacenjem(u bazen ili kadu se zagnjuri ploca ili prsten koji se izvlaci kad se na njega nahvata staklena masa)livenjem, presovanjem.27. Ravno stakloDobija se livenjem, izvlacenjem, presovanjem. Prozorska stakla- Na, 2-4mm, 10% tolerancije, IV klase, lmax=200cm, bmax=180cm.Staklo za izloge i ogledala- Na i Ka, brusenjem i glacenjem. Mutno staklo se dobija dodavanjem aditiva staklarskom kamenu. Sigurnosno staklo- Kaljeno staklozagreva se do temp omeksanja zatim se naglo hladi. Slojevito i sastavljeno od 2 ili vise staklene ploce. Armirano staklo- ima u sastavu armiranu mrezu koja povecavaelasticnost, cvrstocu na savijanje i smanjenu opasnost od loma. Mreza se dodaje pre I sloja stakla. ormament staklo.28.Specijalne vrste stakla1)opticko staklo2)staklena vuna-brzim izvlacenjem rastopljenog stakla ili staklenih otpadaka koji se tope na 12000stepeni a zatim prolaze kroz otvore pretvarajuci se u tanke niti koje se

namotavaju na bubanj ispod peci ili ubrizgavanjem pare visokog pritiska u staklenu masu. Masa se onda pusta da pada na ozubljenu samotnu koja se okrece velikom brzinom.Staklena masa ne upija vlagu, ne truli, ne budja, nije zapaljiva i otporna je na kiseline.3)Filter stakla-Usmerivaci svetlosti.29. Podela mineralnih vezivadele se na vazdusna(gips, krec, vodeno staklo); hidraulicna(hidraulicni krec, cement) i na ona koja ocvrsacavaju u komori sa visokom temp i pritiskom(krec-zgura, krec-pucolan).30. Proizvodnja i osobine gipsaDobija se pecenjem gipsnog kamena(sadre) sa primesama: pesak, krecnjak, FeO2, Mg, glina. Sadra se usitni do velicine zrna 30-60mm, zatim se melje u prah. Susi se i peceu pecima. Ohladi se i ponovo se melje da bi se dobila zeljena finoca mliva, onda se pakuje. Gips se uvek sipa u vodu, nikako obrnuto. Minimalna kolicina vode je 20%, odnos mase vode i gipsa je vodogipsni faktor. Kada je on veci povecava se vreme vezicanja a masi se smanjuje cvrstoca i tvrdoca. Vreme vezivanja 10-120min.31. Vrste gipsaStuk gips- za maltere i ukrasne radove. Nekad se doda krecnom malteru radi ubrzavanja stvrdnjavanja. Vezuje se za 15 min.Gips za maltere- sa do 15% primesa. Vezuje se za 120 min.Estrih gips-Gips za kosuljice i podloge. Pece se na visokoj temp. Alabaster gips.32.Primena gipsa.Ploce od gipsa- pregradni zidovi, spusteni plafoni. Gipsu se dodaju razni organski i neorganski dodaci(trska, karton) i armatura.33. Proizvodnja i osobine kreca.Osobine: konzistencija- meri se prostiranjem smese vode i kreca, ako ne bude odgovarajuce menja se kolicina vode. Vodocementni faktor f=w/kza gipsni i hidratisovani krec fveceilijednako od 0,75 za hidraulicni f=0,3-0,434. Vrste krecaZivi krec se dobija pecenjem krecnjaka i dolomita na t od 1000-1200 stepeni u cilindricnim rotacionim i visokim pecima sa prekidnim i neprekidnim radom, Moze biti u grumenuili mleven u prahu grumen je hrapav, prljavo beo i higroskopan. III klase min 98%CaO, min95%CaO, min 90%CaO. Gaseni krec dobija se gasenjem zivog kreca. Sanduk za gasenje se napuni zivim krecom pa se doliva voda. Krec se raspada i gasu razvijajuci temp oko 150 stepeni zato se mesa alatom.Ugaseni krec mora u tom stanju da odlezi malo. Hidratisovani krec- gasenje zivog kreca, sa malo vode, industrijski. Pakuje se u papirne vrece od 50kg.

Hidraulicni krec- dobija se zarenjem krecnjaka i glinenih primesa 20% temp 600-800 stepeni. Nakon toga se vrsi gasenje, izdvajanje po finoci mliva i pakuje se.35. 36. PucolaniNemaju vezivnu moc, koriste se u industriji cementa. To su pucolanska zemlja, vulkanski tuf, vulkanski pepeo, zgura visokih peci.37.Cement, proizvodnja portland cementa hidraulicko mineralno vezivo koje se dobija mlevenjem portland cementnog klinkera- vestackog kamenog materijala koji se stvara pecenjem krecnjaka i gline na temp 1350-1450stepeni. (imate u knjizi na strani 46 jos stvari o cementu, pa ako hocete ucite i to :) ).Portland cement se dobija mesanjem krecnjaka i gline u odnosu 3:1.38.Podela cementaCement se deli u dve osnovne grupe: cementi na bazi portland cementnog klinkera i na specijalne vrste cementa.prema poreklu moze biti prirodni i vestacki. prema osnovnim sirovinama od kojih se pravi(portland, boksitni, supersulfatni)imate u knjizi na stranama 47 i 48 jos stvari o podeli cementa.39.Oznacavanje cementa-ne znam.40.Portland cement, metalurski cement, pucolanski cementa) portland cement nema drugih sastojaka osim onih koji ulaze u sastav portland cementnog klinkera, izuzev dodataka gipsa koji je neophodan radi regulisanja vremena vezivanja.Najznacajnija vrsta cementa. Specificna masa je 3000kg/m3. Postoji i portland cement sa dodatkom zgure(dobija se mlevenjem portland cem klinkera, gipsa i najvise30% granulisane zgure visokih peci. Ima sporiju hidrataciju u odnosu na cist portland cement. Specificna masa manja od 3000kg/m3.Portland cem sa dodatkom pucolana. Pored samlevenog portland cem klinkera i gipsa prisutan je i izvestan dodatak pucolana koji po nasim standardima ne prelazi granicuod 30%. Jedna od bitnih karakteristika je njegova srazmerno niska toplota hidratacije.Portlnd cement sa mesanim dodatkom. U sastav ovog cementa pored portland cementa i gipsa ulazi i mesani dodatak koji se sastoji od granulisane zgure i prirodnog ili vestackog pucolana.Metalurski cement je portland cement sa dodatkom zgure kod koga sadrzaj zgure iznosi 30%, i obicno ne prelazi granicu od 85%. Izrazene osobine sporija hidratacija i manja specificna masa.Otporniji od portland cementa na razna agresivna dejstva. Postojan u vodama koje sadrze hloride. sulfate, alkalije, i pokazuje veliku postojanost u morskoj vodi.Pucolanski cementportland cement sa sadrzajem pucolana od preko 30% pa je time kod ovog cementa jos sporiji proces hidratacije kao i ocvrscavanja. Otporan na agresivno dejstvo

morske vode.Metalurski cement sa dodatkom pucolana. Prisutno iznad 30%granulisane zgure, dok se sadrzaj prirodnog ili vestackog pucolana krece u granicama od 5do40%.Sulfatnootpornicementi. Obican portland cement nije otporan prema delovanju sulfata jer sadrzi znacajan postotak minerala C3A(ponekad i do 15%). Da bi se dobio cement otporan prema sulfatimasadrzaj C3A u njemu treba da je mali(do 5%) ili da ga nema uopste. 41.Specijalne vrste cementa.Aluminatni cement je cement koji se dobija zarenjem mesavine krecnjaka i boksita uz dodatak silicijumdioksida i oksida gvozdja. Zarenje se vrsi u specijalnim elektropecimana temp 1500-1550stepeni. Aluminatni cement ima crnkastu boju, ima vrlo brz prirast cvrstoce u toku vremena, tako da se posle jednog dana ostvaruje oko 80% cvrstocekoja odgovara starosti od 28 dana. Ima brzu hidrataciju. Medjutim produkti hidratacije nisu stabilni, vec tokom vremena dolazi do njihove postepene prekristalizacije koja ima za posledicupad cvrstoce. Ne sme se mesati sa portland cementom ni sa krecom.Supersulfatni cement se dobija finim mlevenjem granulisane zgure(80-85%), anhidrata(10-15%), izvesne kolicine portland cementnog klinkera(do5%). Odlikuje se velikomfinocom mliva i vrlo niskom toplotom hidratacije. I ovaj cement trazi znatno vecu kolicinu vode za hidrataciju. Otporan prema delovanju sulfata, prema delovanju morske vode,sone kiseline, lananog ulja, fenola. Ovaj cement nije standardizovan u Srbiji i proizvodi se prema porudzbini.Ekspanzivni cement je cement u cijem je sastavu su sadrzane supstance koje tokom hidratacije dovode do stvaranja odredjenih ekspanzija, pa se u prvih 10-15 dana,ispoljava znacajno sirenje cementnog kamena. Ova ekspanzija moze da iznosi i do 25mm/m.42. Sastav maltera.Malteri su vezivni materijali koji nastaju mesanjem osnovnog veziva(cement, razne vrste kreca, gips bitumen) vode i agregata/peska. U masu se cesto dodaju plastifikatorikoji povecavaju sposobnost smese da zadrzi ili aditivi za regulaciju vremena vezivanja. Za spravljanje materijala koristi se finiji agregat 2-4mm.43. Osnovna ispitivanja malterahomogenost,cvstoca,otp.na mraz,habanje,vreme vezivanja,prianjanje za podlogu,vodonepropustljivost.44. odredjivanje sastava malteraradi se u 3 faze-projektovanje mesavine,eksperimentalna provera karakteristika uz korekture sastava i konacno utvrdjivanje sastava. Sastav se najcesce definise u obliku zaprem. odnosa pojedinih komponenata.45. vrste maltera prema vezivucementni,gipsni,krecno-cementni,krecno-gipsni,krecni.

46. Vrste maltera prema nameniKrecni malter- zidanje i malterisanje. Pesak i krec se umesaju na suvo zatim se dodaje voda. Najcesce je u ovim laterima u upotrebi hidratisani krec,Cementni malter- Za zidanje i malterisanje, za premaze i kosuljice. Pesak i cement se umesaju na suvo, zatim se dodaje voda. Najcesce je u ovim malterima razmera mesanja 1:2 do 1:4.Produzni malter- Za zidanje i malterisanje, kada su neophodne vece mehanicke cvrstoce(krec, cement, pesak i voda). Krec se moze mesati sa cementom ali mesavina gips-cementse ne radi! C:K:A=1:1:5; 1:2:5; 1:1:6/47.Spravljanje maltera-rucno-masinski u mesalicama. Nekad se ''suve smese'' za produzene maltere direktno isporucuju na gradiliste u vrecama to su najcesce mesavine za zavrsne slojeve ili za spravljanjenekih specijalnih maltera. Mesalice su kapaciteta 50-150(0.05-1.5 m3). Kod obicnih maltera vreme mesanja je od 1.5 do 2.5min. Temp vode je max 80stepeni, a peska 40 stepeni.Proizvodnja suve smese-centralna priprema kao mesavina agregata i veznog sredstva bez vode, doprema se na gradiliste i odlaze u specijalne silose,-mesanje kontinualnim mesalicama uz dodatak vode-doprema na mesto zidanja uz pomoc pumpe-upotreba specijalnih masina za izvodjenje radovaProizvodnja mokre smese-centralno mesanje agregata, veznog sredstva i vode-doprema na gradiliste automesalicama-na gradilistu se malter odlaze u posebne pretovarne silose-ugradnja dizalicom, transporterom ili specijalnim masinama koje ga transportuju pneumatski.48. Beton, vrste betona.Beton je gradjevinski element koji se spravlja od portland cementa, agregata( uglavnom sljunak i pesak) i vode. Beton se najvise koristi od svih vestackih materijala na zemlji/Za razliku od maltera beton nema ogranicenja u smislu velicine zrna. Laki betoni gama<od 1900kg/m3; Obicni betoni 1900<gama<2500kg/m3 i gama> 2500kg/m3.49. Spravljanje betonau savremenom gradjevinarstvu spravljanje betonske mesavine vrsi se iskljucivo masinskim putem, pri cemu se ovaj postupak svodi na mesanje i doziranje komponentnih materijalau cilju dobijanja homogene smese. Ova operacija se izvodi u specijalno organizovanim gradjevinskim punktovima pri gradilistu ili u posebnim fabrikama betona.(ko zeli vise da uci o ovome ima na strani 61 i 62).

50.Agregat za spravljanje betonaBeton se moze proizvoditi samo na bazi prethodno utvrdjene recepture. Ona zavisi od vrste gradjevine, njenih elemenata, ali i od primenjene tehnologije gradjenja.Voda predstavlja neophodnu komponentu svake betonske mesavine, samo uz njeno prisustvo je moguce odvijanje procesa hidratacije cementa. Agregat ucestvuje sa 70-80% u ukupnojmasi betona i od njegovih karakteristika zavise i svojstva betonskih smesa i svojstva ocvrslog betona. Za spravljanje betona ravnomerno se koriste kako prirodni tako i drobljeni agregat. Mora se voditi racuna da u prirodnom agregatu nema u velikom procentu gline, laporca, koji izazivaju koroziju armature(halogeni elementi, sumpor)organskih jedinjenja koja sprecavaju hidrataciju cementa(masti, sahariti), organskih materija.51.Cement za spravljanje betonaCement zauzima 10-20%betonske mase. Izbor cementa se vrsi na osnovu: cvrstoce(klase) cementa, tople hidratacije, hemijske otpornosti. Za objekte velikih masa koriste se cementiniske hidratacione toplote.52. Dodaci betonu(aditivi)Supstance koje svojim fizickim, hemijskim ili kombinovanim delovanje uticu na odredjena svojstva svezeg ili ocvrslog betona.Plastifikatori- dodaci koji poboljsavaju ugradljivost i obradljivost betonskih smesa. Smanjuju trenje unutar mase svezeg betona. U novije vreme sve vise ulaze u primenu tzv superplastifikatoripa i hiperplastifikatori koji omogucavaju jos znacajnije smanjenje kolicine vode u svezem betonu, a da se pri tome ne ugrozava njegova ugradljivost i obradljivost. Aeranti(uvlacivaci vazduha) su aditivi putem kojih se u strukturi betona formiraju mehurici vazduha reda velicine 0.01-9.3mm. Uslovljavaju povecanje otpornosti na dejstvo mraza.Zaptivaci isto kao i aeranti mogu se smatrati za aditive regulatore strukture betona. Povecava se stepen vodonepropustljivosti ocvrslog betona. To su najcesce masne kiseline.Akceleratori su najcesce jednnjenja hlorida. Najcesce se upotrebljava klacijum hlorid. On ne utice na vezivanje cementa ali u znacajnoj meri ubrzava proces ocvrscavanja pa se koriste pri hladnom vremenu.Retarderi deluju na taj nacin sto oko zrna cementa stvaraju opne koje sprecavaju brzo odvijanje hemijskih procesa na relaciji cement-voda. Najpoznatiji retarder-sadra,zatim oksidi cinka i olova.Inhibitori korozije se koriste kako bi umanjili koroziju celika u betonu.Antifrizi su sredstva protiv smrzavanje svezeg betona(vode) deluju tako sto snizavaju tacki smrzavanja vode. Stetno deluju na armaturu.53. Osnovne osobine ocvrslog betona koje se laboratorijski ispituju.

54.Konzistencija betonapod konzistencijom se podrazumeva skup svih osobina svezeg betona koje se iskazuju putem pokazatelja pokretljivosti i krutosti mesavine. U vezi sa ovako shvacenim pojmomkonzistencije u praksi se najcesce govori o: krutoj, slaboplasticnoj, plasticnoj, tecnoj konzistenciji svezeg betona.55.Vodonepropustljivost betonaZavisi od stepena hidratacije, poroznosti, strukture pora i svojstava cementa i agregata. Definise se pomocu marki(V-2; V-4; V-6);(2,4,6 su pritisci u bar koje beton mora da zadovolji).56.Otpornost prema dejstvu mrazaM-50; M-100; M-200; M-250 i M-300(broj ciklusa smrzavanja i odmrzavanja kada su mu cvrstoca ili modul elasticnosti smanjeni za max 25%).57. Laki betoni.termo i akusticna zastita, slabije mehanicke otpornostigama=800-1900kg/m3Durisol-cement voda. strugotina. Koristi se za fabricku izradu raznih ploca i blokova Tarolit; Heraklit: cement, voda, drvena vuna.Blindit: strugotina, MgO, 30%rastvor MgCl2. za izradu podova Ksilolit-isto kao prethodni sa dodatkom vode. Celijasti gas-betoni: Siporeks-kvarcni pesak, cement, voda AL prah. Ytong isto kao prethodni sa dodatkom elektrofilterskog pepela ili sa hidratisanim krecom umesto cementa.58.Teski betoniU nuklearnim elektranama, atomskim sklonistimaAgregati-barit, rude gvozdja.59.Celik, dobijanje celika.Sirovo gvozdje se dobija u visokim pecima uz pomoc koksa, simens-martenovim postupkom se iz sirovog gvozdja dobija celik(u novije vreme elektropostupkom).Celik u vidu ingota ili slaba, podleze valjanju, izvlacenju, kovanju, presovanju i istiskivanju.60.Oznacavanje celika. ( na strani 74)Prvi broj osnovne oznake je: dop.ozn.0-ugljenicni celici, kod kojih su utvrdjena mehanicka svojstva.1-ugljenicni celici kod koji su utvrdjena meh svojstva i sastav2-9 legirani celiciGradjevinski celici su razlicitog oblika: L, I, U, C, fi, celicne zice (do fi 14), uzad, celik za vijke, navrtke, zakivle, betonski celik za armiranje(GA, RA, MAG, Bi) za prednaprezanje.61. Primena celika.Celicne konstrukcije se najcesce sastoje od ovih celicnih elemenata: stapova, nosaca, cevi i limova.

Celicni stapovi su elementi koji u celicnim kontsrukcijama najcesce povezuju druge elemente(nosive). Po obliku mogu biti kvadratni(puni ili suplji), pljosnati, okrugli(puni ili suplji),i profilisani celik(L,I,U profili). Celicni nosaci su glavni konstruktivni elementi u celicnim konstrukcijama. Projektuju se kao samostalni nosivi elementi npr celicni stubovi i grede.Postoje I-nosaci, IP-nosaci, L,U Z, T-profili koji se jos medjusobno razlikuju.Bezsavne celicne cevi se koriste za upotrebu skela i potpora od celicnih cevi, ali i za odredjene konstrukcije laksih i manje opterecenih objekata.Celicni limovi se upotrebljavaju za spajanje glavnih elemenata celicne konstrukcije, kao obloge a glavna podela je na siroki pljosnati celik, srednji celicni lim i debeli celicni lim.Sendvic paneli primenjuju se prilikom gradnje skoro svih vrsta gradjevina.Jednako dobro se mogu koristiti kod jednostavnih skladista kao i kod ekskluzivnih poslovnih zgrada ili hotela. Postoje krovni i zidni, fasadni sendvic paneli, pri cemu zidnimogu biti sa klasicnim i skrivenim spojem a postoji mogucnost da spojni lim bude i mikrolinirani. Svojstva sendvic panela proizlaze iz nacina spajanja pojedinih sastavnih elemenata u kompozitni panel. Dva povrsinska lima se lepe na jezgru od kamene vune ili polistirena.Limovi imaju superiorne mehanicke karakteristike, dok je jezgro odlican toplotni izolator. Limovi su celicni, pocinkovani i plastificiran.62.Aluminijum, legure i primena. Dobija se iz boksita. Ona sadrzi 30-50% Al2O3 x nH20 i primese(Si, Fem Mn). Za dobijanje cistog aluminijuma iz boksita se izdvaja ''glinica''-cist Al2O3 u elektrolitu(kriolit)U gradjevinarstvu se Al koristi u vidu legura (legure za livenje i legure za obradu deformacijom)-Duraluminijum-5.5Cu, Si do 0.8%, Mg, Mn.-Al-Mg, Al-Mn, zice, limovi, folije, fasadni elementi, sendvic paneli, alukobond.63.Bakar, legure i primena.Dobija se iz sulfatnih i oksidnih ruda. Sve rude su siromasne ovim elementon pa se pre eksploatacije(topljenja) vrsi obogacivanje rude metodom flotacije. Debljine limova su od 0.4 do 0.6 mm koji sluze za pokrivanje krovova, dilatacione spojnice. Legure bakra sa cinkom- MESING. Legure bakra sa cinkom, aluminijumom,kalajem i mangnanom-BRONZA.64.Drvo kao gradjevinski materijal.Visoke mehanicke karakteristike, mala zapreminska masa. Nedostaci su mu nehomogenost gradje, defekti gradje, podloznost truljenju i gorenjuDrvna gradja, industrijski materijali(furniri, sper ploce, panel ploce); sinteticka veziva su na bazi celuloze.Drvna gradja- lesinari, cetinari, egzoticno drvo. Drvo u gradjevinarstvu se sastoji od celuloze80%; vode oko 17%; smole, ulja, skrob, tanin oko 3%. Zivo drvo ima visok sadrzaj vlage. Prilikom susenja isparava voda. Sve mehanicke karakteristike drveta zavise od drveta i njegove vlaznosti.

65.Proizvodi od drveta.Brodski pod(jela, bor).Parket, obican i mozaik. Obican je duzine 190-550mm, sirine 26-105mm i debljine 18-22.5mm(hrast bukva bagrem)Laminat u sebi sadrzi oko 80% drveta. Jezgro cini ploca od drvenog iverja koja je vrlo gusta i presovana sa velikim pritiskom. Ostali slojevi laminata cine celulozne folije koje su impregnirane melaminskom smolom. U zavisnosti od namene laminat moze imati 3,5,7 ili 11 slojeva sa gornje i donje strane ploce. Odozgo jenalepljen papir sa dezenom, a prekriva ga zastitni sloj. Taj sloj daje laminatu cvrstocu i izdrzljivost. (vise o laminatu na strani 88).Pluto parket. Kora portugalskog hrasta je jedan od najboljih gradjevinskih materijala. Ogromno drvo u proseku zivi oko 150 godina i posvecuje mu se velika paznja pre prve pazljivesece. Vredna spoljna kora, pluta, skida se sa drveta prvi put posle 25 godina, rucnim nacinom a ne secenjem drveta. Drvo tada stvara novu koru koja se ne dira narednih 9 godina do sledecesece.Profilisani elementi Sper ploce, medjusobno slepljivanje neparnog broja listova furnira d=4mm(nastalih rezanjem ili ljustenjem). Drvena vlakna u susednim listovima su medjusobno uspravna.Panel ploce, srednji deo je od letvica a na povrsini su furnirski listovi debljine 2.5-4mm.Iverice, mehanicki usitnjeno drvo razlicitog oblika, povezano lepkom.OSB-orjentisana plocasta iverica. Osb su ploce proizvedene od siljastih drvenih komada tretiranih vodootpornim vrucim lepkom, slozenih ukrstenim slojevima. Takvim procesom se dobijadrvena ploca sa strukturom, oblikom i mnogim drugim karakteristikama slicnim spreru. Lesonit ploce usitnjeno drvo koje se u rastvoru NaOH kuva na 100stepeni. Nakon kuvanja masa se usitnjava i defibrira tako se dobija grubo vlaknasti materijal koji se mesa sa vodom i dodacima(parafin, sinteticke smole).Lepljeno lamelirano drvo lepljenjem malih lamela jednake sirine, debljine oko 30mm sintetickim smolama pod strogo kontrolisanim uslovima. Spajanje lamela vrsi se posebnim vrstom lepkovaali tako da vlakna lamela imaju paralelan smer pruzanja tj imaju pravac pruzanja kompletnog lameliranog elementa. Za lepljenje lamelirane konstrukcije se koristi drvo i kvalitetne klase na najvise 15%vlaznosti. Sa razvojem tehnologije lepka vise ne postoje ogranicenja u dimenzijama elemenata konstrukcija. To su vrlo kvalitetni lepkovi uz ciju pomoc je moguce napraviti grede od drvetaduzine i preko 50 metara, a visine poprecnog preseka i do nekoliko metara. Koristi se u izgradnji: sportskih objekata; industrijskih i javnih objekata; poljoprivrednih objekata; sakralnih objekata; raznih objekata i prozvoda.

66.Bitumen, vrste i primena.Crna, polukruta ili kruta lepljiva masa na normalnim temp, rastvorljiva u ugljendisulfidu(CS2); prirodni-deo stena ili samostalni. Vestacki kada se iz sirove nafteizdvoji benzin, kerozin i deo uljnih komponenti, nakon cega se vrsi destalacija i eventualno duvanje i separacijaugljenik 70-80%.vodonik 10-15%sumpor 2-9%kiseonik 1-5%azot 0-2%smole, ulja asfalteni, nekad i parafini koji deluju stetno smanjujuci lepljivost a povecavaju krtost. Bitumen za kolovoze i zastoreBIT 200, BIT 130, BIT 45, BIT 25, BIT 15za izradu asfaltnih kolovoza i industrijska osnova (stvarno ne znam sta pise u knjizi, strana 98)hidroizolacioni materijaliRazredjen bitumen za kolovozne zastoreSnizena viskoznost dodatkom rastvaraca koji posle ugradjivanje delimicno ili potpuno ispare.Bitumeske emulzijeBitumen, voda, emulgatori. Voda prisutna u emuliziji omogucava rad po hladnom postupku. Bitumen je prisutan u kolicini od 50-70%67.Katran, vrste i primena.Dobija se suvom destilacijom organskih materija, kamenog uglja, mrkog uglja, drveta.Bolje se vezuje za agregat od bitumena, pa se bitumen i katran ne mesaju.Svojstva: viskoznost, Englerov viskozimetar, otvor za isticanje precnika 28mm, uporedjuje se sa vremenom isticanja vode. Reoloske karakteristike, deformacije u toku vremena.Penetracija, dubina do koje u tacno odredjenu kolicinu bitumena, za 5s prodre igla standardizovanih dimenzija.Katrani za kolovozeObrada katranske smole katranskim uljima; K 10/17, K 20/35, k 80/125, K 140/240 K 250/500za gradjenje asfaltnih kolovoznih zastora katran:bitumen= 85:1568. Asfaltni betoniUgljovodonicna veziva i kamena sitnezUgradjuju se vrucim postupkom i hladnim postupkomVruci postupak: spravljaju se na 175-1900stepeni a ugradjuju na 130-1500stepeniu betonu je ugradjen samo bitumen za kolovoze i kamena sitnez 2-22.4mmHladni postupak: Spravljaju se na 60-800stepeni a ugradjuju hladni. U beton je ugradjen pored bitumena za kolovoze i katran za kolovoze kamena sitnez 2-12.5mm

Kod cementnih betona vezivo je samo cement, ovde je vezivo jedinjenje kamenog brasna i ugljovodonicnog veziva. Kod cementnih betona brasno je stetno.Kod cementnih betona veza vezivo-agregat je elasticna, stepen njene deformacije je mali pa se moze podrazumevati da je veza kruta. Viskoznost ugljovodonicnih vezivai njena promena u funkciji temp omogucava bolje prilagodjavanje obliku podloge.Asfaltni betoni mogu da se segrigisu(O.o), porozni su i upijaju vodu.69. Liveni asfaltiMešavina bitumen, kamenog brašna, peska I kamene sitneži, ne vibriraju prilikom ugrađivanja.Mogu biti obični I tvrdo liveni.Sastoje se od bitumen za zastore, kamene sitneži I peska.70. PolimeriPrirodni: protein, celulozaVeštački: sintetičke smoleTERMOPLASTIČNI-polietilen, polivinilhlorid, polistirolTERMOSTABILNI-fenolaldehidi, epoksidi, poliesteri, polieretani, silikoni, kaučuk I gumaSvojstva polimera:Veziva, punioci, plastifikatori, stabilizatori, namazi I paste71. Plastične maseRolne, trake I folije, premazi, namazi I paste72. Lepkovi I vrste lepkovaLepkovi su nemetalne supstance koje, kad se premažu preko naleglih površina, mogu da ih čvrsto povežu, a da pri tome ne menjaju strukturu tih delova.Vrste lepkova:-lepkovi prirodnog porekla (biljni, životinjski)-sintetički (organski I neorganski)73. Boje I lakoviSluže za zaštitu površina od korozije, oksidacije, vlage, dejstva hemijski agresivnih sredina kao I za njihovu dekoraciju. Mogu biti prirodnog (iz zemlje) ili veštačkog porekla.73. Termoizolacioni materijaliOsobine:-visoka poroznost, mala čvrstoća, malo upijanje vode, postojanost na visokim temperaturama, provode pare I gasove, otporni su na dejstvo požara, otporni su na dejstvo mraza, hemijska I biološka postojanostPodela:-Neorganski ti materijali (mineralna I staklena vuna, keramički ti materijali), organski ti materijali (drvena vuna, presovana granulisana pluta, trska I slama) I plastične ti mase (penoplasti).