INSTITUT ZA STOČARSTVO BEOGRAD-ZEMUN

GLAVNI ODGAJIVAČKI PROGRAM U GOVEDARSTVU

SIMENTALSKA RASA

BEOGRAD, 2010.

Sadržaj:

1. UVOD .................................................................................................................................................. 4

2. PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE I SPROVOĐENJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA.... 5

3. SUBJEKTI I ORGANIZACIJE U SPROVOĐENJU ODGAJIVAČKOG PROGRAMA.......... 5

3.1. Odgajivači.......................................................................................................................................... 5

3.2. Osnovne odgajivačke organizacije.................................................................................................. 6

3.2.1. Osnovni odgajivački program....................................................................................................... 6

3.2.2. Poslovi osnovne odgajivačke organizacije................................................................................... 6

3.3. Regionalne odgajivačke organizacije.............................................................................................. 7

3.3.1. Poslovi regionalne odgajivačke organizacije............................................................................... 7

3.4. Glavne odgajivačke organizacije .................................................................................................... 8

4. ODGAJIVAČKI CILJEVI.................................................................................................................. 8

5. ODGAJIVAČKO PODRUČJE I VELIČINA POPULACIJE........................................................ 9

6. ODGAJIVAČKE METODE............................................................................................................... 9

7. MERE ZA SPROVOĐENJE CILJEVA IZ ODGAJIVAČKOG PROGRAMA........................... 10

7.1. Selekcijske mere-selekcijski program............................................................................................. 10

7.1.1. Kontrola mlečnosti krava AT4 metodom ...…………………………………………................. 11

7.1.2. Praćenje reproduktivnih osobina................................................................................................. 15

7.1.2.1. Reproduktivni pokazatelji priplodnjaka.................................................................................. 15

7.1.2.2. Reproduktivni pokazatelji plotkinja......................................................................................... 16

7.1.3. Ocenjivanje i odabiranje kvalitetnih priplodnih grla………………………………................. 16

7.1.3.1. Ocenjivanje i odabiranje ženskih kvalitetnih priplodnih grla………………….................... 17

7.1.3.1.1. Izbor bikovskih majki.............................................................................................................. 17

7.1.3.2. Ocenjivanje i odabiranje muških kvalitetnih priplodnih grla................................................ 18

7.1.3.2.1.Performans test ......................................................................................................................... 19

7.1.3.2.2.Biološki test ............................................................................................................................... 22

7.1.3.2.3. Progeni test na mlečnost ......................................................................................................... 22

7.1.3.2.4. Progeni test na tovne i klanične osobine................................................................................ 23

7.1.3.2.5. Progeni test na telesnu građu.................................................................................................. 26

2

7.1.3.2.6. Plodnost priplodnjaka............................................................................................................. 26

7.1.4. Program korišćenja priplodnjaka................................................................................................ 27

7.1.4.1. Godišnji program korišćenja priplodnjaka.............................................................................. 27

7.2. Vođenje matične evidencije.............................................................................................................. 28

7.2.1. Čuvanje dokumentacije................................................................................................................. 30

7.3. Petogodišnji program mera za sprovođenje odgajivačkog programa......................................... 30

8. IZLOŽBE GOVEDA........................................................................................................................... 31

9. PRIMENA NAPREDNIJIH METODA REPRODUKCIJE .......................................................... 31

10. ZAŠTITA BIODIVERZITETA I GENETSKE VARIJABILNOSTI........................................... 31

11. MERE ZA OBEZBEĐIVANJE PARENJA VAN SRODSTVA ................................................... 32

12. MERE ZA OBEZBEĐIVANJE ŠIRENJA GENETSKOG NAPRETKA ................................... 32

13. INFORMACIONI SISTEM ............................................................................................................. 33

14. OBELEŽAVANJE ŽIVOTINJA ..................................................................................................... 33

15. KONTROLA I REGISTRACIJA POREKLA ............................................................................... 34

15.1. Metode za proveru porekla ........................................................................................................... 34

16. PROMET PRIPLODNIH GRLA .................................................................................................... 34

17. RAZVOJNI ZADACI ...................................................................................................................... 35

18. OBJAVLJIVANJA PODATAKA .................................................................................................... 36

19. MERE ZA EKONOMIČNU PROIZVODNJU .............................................................................. 36

20. MERE ZA OBEZEBEĐIVANJE KVALITETA PROIZVODA ................................................ 37

3

1.UVOD Оdgajivačkim programom za simentalsku (SIM) rasu goveda u Republici Srbiji

definišu se odgajivački ciljevi, veličina populacije na kojoj se izvodi program, odgajivačke metode, selekcijski program i program banke gena, razvojni i istraživački zadaci za potrebe povećanja efikasnosti izvođenja programa, uslovi za uspešnije gajenje domaćih životinja i obezbeđenje širenja genetskog napretka i poboljšanja kvaliteta stočarskih proizvoda u skladu sa zootehničkim standardima.

Republika Srbija pripada državama u Evropi kod kojih je simentalska rasa goveda dobro prilagođena. Simentalske rasa je poreklom iz Švajcarske gde je dominantna rasa. Stvorena je intenzivnom selekcijom u čistoj rasi. Pored toga, primenjivano je meliorativno ukrštanje sa mlečnim rasama, posebno sa crvenim holštajnom. Prešla je dug put razvoja tokom kojega su se menjali uslovi gajenja, telesna građa i proizvodni potencijal. Ova rasa dobro ispoljava proizvodne, reproduktivne i osobine zdravlja.

U Republici Srbiji simentalska rasa je najmanje jedan vek najznačajnije goveče. Korišćena je za pretapanje domaćih autohtonih rasa goveda. Kao posledica toga u velikoj meri su domaće populacije goveda zamenjene ili pretopljene u simentalsku rasu. Najviše se raširila putem uvoza plotkinja, priplodnjaka i semena priplodnih bikova iz Austrije i Nemačke. Danas je u Republici Srbiji najbrojnija rasa i čini 75% od svih goveda.

Posebne izmene rasnog sastava goveda su se dogodile u drugoj polovini prošlog stoleća. Najznačajnija zootehnička mera u unapređenju rasnog sastava goveda bila je primena veštačkog osemenjavanja. U početku je uglavnom korišćeno seme bikova iz uvoza. Promene su u velikoj meri prisutne i danas. Obzirom na postojanje razlika u genetskom potencijalu, uvoz priplodnih grla i danas je veoma aktuelan.

Simentalska rasa goveda ima značajnu sposobnost prilagođavanja na različite uslove gajenja. Pripada tipu goveda kombinovanih prozvodnih osobina (mleko-meso). Najizrazitiji je predstavnik toga tipa među govedima. Proizvodnja mleka i mesa ima jednaku ekonomsku važnost. Poseduje značajan genetski potencijal za poboljšanje obe proizvodne osobine. Pripada krupnim rasama goveda. U vrlo skromnim uslovima gajenja uspešno se održava, a u povoljnim dobro ispoljava sve pozitivne osobine.

Boja i pigmentacija šara simentalske rase goveda kreće se u nijansama od pšenično žute do tamno braon boje na beloj podlozi. Šare su ravnomerno raspoređene i ujednačeno pigmentirane. Glava je bele boje, sa pojavom pigmentiranih šara oko očiju. Kraj repa (kićanka) je bele boje, rožina je svetla, dok su njuška i sluzokože ružičaste boje. Dlaka je kratka, glatka i sjajna.

Poželjno je da ženske životinje budu razvijene. Sposobnost za konzumiranje kabaste hrane mora biti izražena. Životinje su korektne telesne građe, skladno povezane, duboke, duge, pravilnog stava, kvalitetnog vimena, odgovarajuće perzistencije mleka i dobre muskuloznosti. Životinje su mirnog temperamenta. Masa odraslih životinja je 650 kg i više.

Muške životinje su dobro razvijene, korektne muskuloznosti, brzog porasta, visokog kapaciteta rasta i dobrih klaničnih osobina. Priplodni bikovi postižu preko 155 cm visine grebena i preko 1100 kg telesne mase. Zahvaljujući povoljnom iskorišćavanju hrane ostvaruju dobre dnevne priraste koji omogućavaju brzi porast i razvoj čiji je rezultat skladna telesna građa grla.

4

2. PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE I SPROVOĐENJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA

Pravni osnov za donošenje glavnog odgajivačkog programa dat je Zakonom o

stočarstvu ("Službeni glasnik RS" broj 41/2009) i podzakonskim aktima (Pravilnicima) koji proizilaze iz ovog Zakona (u daljem tekstu Zakon). Do formiranja odgajivačkog programa objavljena su 4 pravilnika: - Pravilnik o sadržini i obrascu zahteva za upis u registar odgajivačkih organizacija sa posebnim ovlašćenjima, kao i sadržini i načinu vođenja tog registra ("Službeni glasnik RS" broj 41/2009); - Pravilnik o načinu obeležavanja goveda i vođenju evidencije o obeleženim govedima ("Službeni glasnik RS" broj 57/2009); - Pravilnik o uslovima za uvođenje u priplod koje moraju da ispunjavaju priplodne domaće životinje i kvalitetne priplodne domaće životinje (Službeni glasnik RS" broj 94/2009); - Pravilnik o uslovima za ispunjavanje punog i nepotpunog porekla kvalitetnih priplodnih domaćih životinja, uslovima za upis domaćih životinja u matičnu evidenciju, odnosno registar, kao i o sadržini i načinu vođenja matične evidencije, odnosno registra (Službeni glasnik RS" broj 94/2009).

Sprovođenje odgajivačkog programa je, osim sa Zakonom o stočarstvu, usaglašeno i sa sledećim zakonima: - Zakon o veterinarstvu ("Službeni glasnik RS" broj 91/2005) - Zakon o dobrobiti životinja ("Službeni glasnik RS" broj 41/2009)

Ukoliko odredbe odgajivačkog programa u nekim tačkama ne budu u saglasnosti sa Pravilnicima objavljenim nakon donošenja programa, glavna odgajivačka organizacija će naknadno izvršiti potrebna usaglašavanja.

3. SUBJEKTI I ORGANIZACIJE U SPROVOĐENJU ODGAJIVAČKOG PROGRAMA

Subjekti u sprovođenju odgajivačkog programa su:

- Odgajivači kvalitetnih priplodnih goveda simentalske rase - Osnovne odgajivačke organizacije - Regionalne odgajivačke organizacije - Glavne odgajivačke organizacije za centralnu Srbiju i Vojvodinu - Organizacije sa posebnim ovlašćenjem - Minastarstvo poljoprivrede vodoprivrede i šumarstva

Svi subjekti u sprovođenju odgajivačkog programa su dužni da rade na osnovu Zakona i Glavnog odgajivačkog programa. 3.1. Odgajivači Na osnovu Zakona svaki odgajivač ima pravo da postane član osnovne odgajivačke organizacije sa svog regiona, odnosno da učestvuje sprovođenju

5

odgajivačkog programa, ako gaji priplodne domaće životinje na području rada osnovne odgajivačke organizacije i ako je saglasan da učestvuje u realizaciji odgajivačkog programa, što potvrđuje potpisivanjem trojnih ugovora sa Osnovnom i Regionalnom odgajivačkom organizacijom. Potpisivanjem trojnih ugovora odgajivači stiču pravo da svako njihovo grlo simentalske rase goveda koje ispunjava uslove iz Zakona, pravilnika i glavnog odgajivačkog programa upišu u glavnu matičnu knjigu ove rase, čime postaju odgajivači kvalitetnih priplodnih goveda. Odgajivači kvalitetnih priplodnih goveda simentalske rase se, na osnovu prijave, upisuju u evidenciju koju vodi Glavna odgajivačka organizacija. 3.2. Osnovne odgajivačke organizacije

Osnovne odgajivačke organizacije su pravna lica koja:

1) su upisana u registar privrednih subjekata ili odgovarajući registar u skladu sa propisima o udruženjima;

2) imaju rešenje ministra nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu ministar) o ispunjemosti uslova za obavljenje poslova u stočarstvu

3) imaju potpisane trojne ugovore sa najmanje jednim odgajivačem kvalitetnih priplodnih goveda simentalske rase;

4) imaju osnovni odgajivački program overen od strane glavne odgajivačke organizacije;

5) su upisane u registar na osnovu pravilnika o sadržini i obrascu zahteva za upis u registar odgajivačkih organizacija sa posebnim ovlašćenjima, kao i sadržini i načinu vođenja tog registra ("Službeni glasnik RS" broj 41/2009).

3.2.1. Osnovni odgajivački program Osnovna odgajivačka organizacija donosi osnovni odgajivački program koji

mora biti u skladu sa glavnim odgajivačkim programom. Usklađenost osnovnog odgajivačkog programa sa glavnim odgajivačkim

programom uvrđuje glavna odgajivačka organizacija.

3.2.2. Poslovi osnovne odgajivačke organizacije Osnovna odgajivačka organizacija dužna je da izradi i sprovodi osnovni

odgajivački program koji mora biti u skladu sa glavnim odgajivačkim programom. U sprovođenju odgajivačkog programa osnovna odgajivačka organizacija naročito:

− Učestvuje u odabiranju kvalitetnih priplodnih grla na selekcijskim smotrama jednom godišnje;

− Priprema dokumentaciju za linearnu ocenu prvotelki; − Vrši obeležavanje domaćih životinja; − Vodi osnovnu matičnu evidenciju na obrascima koje je propisala

glavna odgajivačka organizacija;

6

− Vrši kontrolu proizvodnih sposobnosti domaćih životinja nad najmanjim brojem domaćih životinja koji omogućava pravilno izvođenje odgajivačkog programa;

− Vodi izveštajnu dokumentaciju u tri primerka i dostavlja je regionalnoj i glavnoj odgajivačkoj organizaciji;

− Priprema dokumentaciju potrebnu odgajivačima u cilju ostvarivanja prava po osnovu Uredbi vezanih za kvalitetnu priplodnu stoku;

− Rade i druge poslove predviđene Glavnim odgajivačkim programom;

3.3. Regionalne odgajivačke organizacije Regionalne odgajivačke organizacije su pravna lica koja:

1) su upisana u registar privrednih subjekata ili odgovarajući registar u skladu sa propisima o udruženjima;

2) imaju rešenje ministra nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu ministar) o ispunjenosti uslova za obavljenje poslova u stočarstvu

3) imaju potpisane trojne ugovore sa najmanje jednom osnovnom odgajivačkom organizacijom i jednim odgajivačem kvalitetnih priplodnih goveda holštajn-frizijske rase;

4) su upisane u registar na osnovu pravilnika o sadržini i obrascu zahteva za upis u registar odgajivačkih organizacija sa posebnim ovlašćenjima, kao i sadržini i načinu vođenja tog registra („Službeni glasnik RS“ broj 41/2009).

3.3.1. Poslovi regionalne odgajivačke organizacije

Regionalna odgajivačka organizacija sprovodi glavni odgajivački program na

svojoj teritoriji. Regionalna odgajivačka organizacija izvršava poslove predviđene Zakonom i ovim programom i to:

- Učestvuje u odabiranju kvalitetnih priplodnih grla na selekcijskim smotrama jednom godišnje; - Vrši linearnu ocenu prvotelki i predaje zapisnike glavnoj odgajivačkoj organizaciji; - Radi superkontrole kod kontrole mlečnosti AT4 metodom; - Vrši odabir bikovskih majki; - Obrađuje podatke iz osnovne matične evidencije; - Kontroliše izveštajnu dokumentaciju i dostavlja je glavnoj odgajivačkoj organizaciji; - Kontroliše dokumentaciju potrebnu odgajivačima u cilju ostvarivanja prava po osnovu uredbi vezanih za kvalitetnu priplodnu stoku; - Rade i druge poslove predviđene Glavnim odgajivačkim programom;

7

3.4. Glavne odgajivačke organizacije

Glavne odgajivačke organizacije su pravna lica koja:

1) su upisana u registar privrednih subjekata ili odgovarajući registar u skladu sa propisima o udruženjima;

2) imaju rešenje ministra nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu ministar) o ispunjenosti uslova za obavljenje poslova u stočarstvu

3) imaju glavni odgajivački program overen od strane Ministarstva; 4) su upisane u registar na osnovu pravilnika o sadržini i obrascu zahteva za upis u

registar odgajivačkih organizacija sa posebnim ovlašćenjima, kao i sadržini i načinu vođenja tog registra („Službeni glasnik RS“ broj 41/2009).

4. ODGAJIVAČKI CILJEVI

Zakonom o stočarstvu definisano je da su osnovni odgajivački ciljevi povećanje

produktivnosti domaćih životinja, izmena i poboljšanje rasnog sastava, kao i sprečavanje smanjenja brojnog stanja.

Odgajivački cilj za simentalsku rasu goveda je postizanje maksimalnih genetskih vrednosti za ekonomski važne osobine, a u skladu sa ekonomskim efektima genetskog poboljšanja, koju je ova rasa postigla u razvijenim zemljama sveta:

- Prosečna proizvodnja mleka u standardnoj laktaciji preko 6 000 kg sa 4,10% mlečne masti i 3,60% proteina. - Prosečan protok mleka od minimum 2,0 kg/min - Prosečan dnevni prirast preko 1 300 g - Randman toplog trupa preko 58,00% - Visina grebena odrasle krave preko 140 cm - Visina krsta odrasle krave preko 140 cm - Telesna masa odrasle krave preko 650 kg - Uzrast kod prve oplodnje od 16-17 meseci, i telesna masa preko 400 kg - Uzrast kod prvog teljenja od 25-26 meseci - Interval između teljenja maksimalno 370 dana - Proizvodni život krave od 7-8 godina - Funkcionalne osobine (vime, ekstremiteti) - Kvalitet mleka (broj somatskih ćelija manji od 250 000) - Visina grebena odraslih bikova preko 155 cm - Visina krsta odraslih bikova preko 155 cm - Telesna masa odraslih bikova preko 1200 kg

Na osnovu postojeće situacije u odgajivanju simentalske rase goveda,

organizaciono - tehničkih i ekonomskih mogućnosti u stočarskoj proizvodnji naše zemlje, a uz poštovanje osnovnih principa genetike, odgajivački cilj za kontrolisanu populaciju simentalske rase sa maksimalnim udelom do 13% gena drugih rasa u Republici Srbiji je:

- Povećanje broja grla u matičnom zapatu za 20% - Prosečna proizvodnja mleka u standardnoj laktaciji preko 5000 kg sa 4,00 % mlečne masti i 3,50% proteina.

8

- Poboljšanje konformacije (pre svega vime )

U određenom obimu dozvoljeno je oplemenjivanje simentalske rase sa čistim mlečnim rasama, kao što su crveni holštajn (RHF) i monbelijar (MB). Potomci planskog parenja krava i bikova mogu imati najviše 25% gena pomenutih rasa, pod uslovom da se za oplemenjivanje koristi samo jedna od navedenih rasa. 5. ODGAJIVAČKO PODRUČJE I VELIČINA POPULACIJE

Simentalska rasa goveda najviše se gaji u centralnom delu Republike Srbije. U

područjima intenzivnije govedarske proizvodnje gaje se populacije goveda naglašene mlečnosti. U ekstenzivnijim, kao i brdsko-planinskim područjima gaje se slabije produktivna grla.

Aktivnu populaciju simentalske rase goveda u Republici Srbiji čine sva grla koja su upisana u glavnu matičnu evidenciju koja se nalazi u okviru glavne odgajivačke organizacije. Ukupnu populaciju goveda čine sva grla simentalske rase.

Procene su da simentalska rasa goveda u centralnom delu Republike Srbiji čini danas 85% od ukupne populacije goveda. Sve promene koje su prisutne u brojnom stanju goveda najviše su uticale na simentalsku rasu. U centralnoj Srbiji ima oko 819 000 grla goveda, od kog broja je oko 538 000 krava i steonih junica. Prosečna proizvodnja mleka po kravi za sve rase goveda u periodu posle 2000-te godine, prema zvaničnim statističkim podacima je oko 2432 kg. Procene su da se oko 40–50% proizvedenog mleka ne evidentira, pa je izvesno da je proizvodnja mleka po kravi veća.

6. ODGAJIVAČKE METODE

Osnova odgajivačkog rada je pravilan izbor životinja koje će biti roditelji

budućih generacija potomaka. Odgajivački rad je određen sa glavnim odgajivačkim programom i ima smer kretanja po četiri osnovna selekcijska pravca.

Izborom roditelja za novu generaciju potomaka odgajivači utiču preko dva važna selekcijska pravca: otac-kći i majka-kći. Odgajivačke organizacije sa svojim radom doprinose preko dva najznačajnija selekcijska pravca: majka-sin i otac-sin.

Dozvoljeni oblici razmnožavanja goveda su pripust, osemenjavanje i prenos (transfer) embriona. Za postizanje odgajivačkog cilja koristi se parenje u čistoj rasi. Za (ekonomsko) ukrštanje mogu se koristiti bikovi mesnatih rasa. Potomci takvog parenja ne moraju biti upisani u matičnu knjigu za simentalsku rasu i nisu predviđeni za reprodukciju.

Za osemenjavanje se koriste testirani i mladi bikovi. Čekajući bikovi samo se izuzetno koriste. Obim i period korišćenja mladih bikova, kao i obim korišćenja svakog testiranog bika, određuje se sa godišnjim programom osemenjavanja, kojeg priprema komisija za izbor i ocenu bikova. Tu radnu komisiju imenuje glavna odgajivačka organizacija. Načine testiranja i ocenjivanja precizno određuje glavni odgajivački program.

9

7. MERE ZA SPROVOĐENJE CILJEVA IZ ODGAJIVAČKOG PROGRAMA

Osnovne mere za sprovođenje ciljeva iz odgajivačkog programa su: - Gajenje i proizvodnja priplodnih i kvalitetnih priplodnih goveda simentalske rase - Proizvodnja kvalitetne hrane - Selekcijske mere – selekcijski program - Vođenje matične evidencije

Gajenje i proizvodnja priplodnih i kvalitetnih priplodnih goveda simentalske rase

kao i proizvodnja kvalitetne hrane moraju biti u skladu sa Zakonom o stočarstvu kao i sa ostalim zakonima koji su vezani za stočarsku proizvodnju.

Kod gajenja su dozvoljeni načini gajenja, koji ispunjavaju etološke i ekološke normative. Životinje treba držati tako, da su zadovoljene njihove biološke potrebe, da nisu ometane njihove telesne funkcije i ponašanje, da nije prevaziđena njihova sposobnost prilagođavanja i da se sa njima rukuje u saglasnosti sa propisima, koji uređuju zaštitu životinja.

Hranjenje, nega i držanje su primarni, kada odgovaraju fiziološkim, etološkim i drugim potrebama. Životinje moraju biti redovno i dovoljno obilno snabdevene hranom i primereno smeštene. 7.1. Selekcijske mere – selekcijski program

Selekcijskim programom se utvrđuje način ispitivanja proizvodnih sposobnosti,

ocenjivanja i odabiranja priplodnih grla, plan njihovog korišćenja radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva i metode za procenu odgajivačke vrednosti priplodnih goveda.

Selekcijski program uključuje sledeće kategorije goveda: telad, junice, steone junice i krave, krave u kontroli proizvodnosti, bikovske majke, bikovi u performans testu, mladi bikovi, testirani bikovi, elitni bikovi (domaći i strani).

Osnova odgajivačkog rada je pravilan izbor životinja koje će biti roditelji budućih generacija potomaka. Odgajivački rad je određen sa glavnim odgajivačkim programom i ima smer kretanja po četiri osnovna selekcijska pravca.

Bikovski očevi

Očevi krava

Bikovske majke

Majke krava

1 324

Mladi blikovi za testiranje

Kvalitetna priplodna grla

Primenom veštačkog osemenjavanja najveći genetski napredak, čak 85%, u

populaciji simentalske rase goveda ostvaruje se selekcijom bikovskih očeva (1) i očeva krava (3).

10

Iako se, na nivou populacije, selekcijom bikovskih majki i majki krava očekuje genetski napredak od svega 15%, ova dva selekcijska pravca su izuzetno značajna za svakog pojedinačnog odgajivača. Genetski napredak svakog zapata podjednako zavisi od odgajivačkih vrednosti priplodnjaka i plotkinja.

7.1.1. Kontrola mlečnosti krava AT4 metodom

Kontrola mlečnosti krava podrazumeva prikupljanje podataka o proizvedenoj

količini mleka goveda koja su predmet odgajivačko-selekcijskog rada. Podaci o proizvodnji mleka zajedno sa podacima o poreklu su osnova za izračunavanje odgajivačke vrednosti grla. Na temelju toga se sprovode odgovarajuće selekcijske mere koje su u saglasnosti sa prihvaćenim odgajivačkim programom.

Rezultati kontrole mlečnosti, takođe, omogućavaju odgajivačima poboljšavanje tehnološkog procesa u stadu. Prema pravilima Međunarodnog komiteta za kontrolu proizvodnje ICAR (International Committee for Animal Recording), za sprovođenje kontrole mlečnosti referentnom se smatra A4 metoda koja podrazumeva merenje količine mleka kod svih muža u kontrolnom danu u periodu od prosečno 4 nedelje. Takođe, kontrola mlečnosti može se obavljati po metodi AT4 kod koje se merenje količine mleka vrši samo tokom jutarnje ili samo tokom večernje muže u kontrolnom danu (alternativna metoda), ali se njihovom upotrebom ostvareni rezultati moraju matematički korigovati na referentnu metodu.

♂ x ♀ ♂ telad za

test

Mladi ♂ ♀ - performans t. – kontrola mlečnosti- biološki t. – linearna ocena - progeni t. ♂ za VO ♂ za PP

Centri za VO Nukleus odgajivači

Odgajivači kvalitetnih priplodnih grla Centri za VO

- ♂i ♀ grla za tov - Nekontrolisana populacija

11

Uzimajući u obzir ekonomske i organizaciono-tehničke mogućnost u našoj zemlji, ovim odgajivačkim programom se predviđa korišćenje AT4 metode za kontrolu mlečnosti.

Kontrolu obavljamo kod svih životinja u stadu. Sve životinje u stadu imaju iste uslove držanja kontrolu vrši ovlašćena osoba (kontrolor). Kontrola se vrši naizmenično, jednog meseca ujutro, a narednog uveče. Izuzetno, kontrola može biti dva puta uzastopno uveče ili ujutro, ali ne više od jednom godišnje. Dozvoljeni razmak između dve uzastopne kontrole je od 22 do 37 dana. Tokom godine u stadu mora biti urađeno najmanje 11 kontrola.

Kod grla koja su zasušena pre kraja standaradne laktacije od 305 dana, da bi laktacija bila prihvaćena, najmanji broj kontrola mora biti 9, a laktacija ne sme biti kraća od 200 dana.

Kontrolu obavljamo tako, da izmerimo količinu mleka sa mernim uređajem i uzimamo uzorak proporcionalan količini mleka za određivanje sadržaja sastojaka mleka (min. 30 mil.). Uzorak mleka obeležimo sa identifikacionim brojem životinje.

Na dan kontrole muža mora biti u isto vreme kao u dane kada se ne radi kontrola. Dnevni zapis o proizvodnji mleka mora sadržati količinu namuženog mleka u kilogramima, procenat mlečne masti i procenat belančevina. Ako neki od podataka nedostaje ili čak svi, zapis se smatra nedostajućim.

Nedostajanje zapisa izuzetno se dozvoljava samo u sledećim slučajevima: jednom u toku laktacije zbog godišnjeg odmora; kada je podatak izvan dozvoljenih granica; bolesti, povrede, estrusa; nepogode; ako nedostaje rezultat analize mleka. Razlog nedostajanja zapisa mora biti upisan.

Upozorenje odgajivača, da je životinja bolesna, povređena ili lečena, da je u estrusu, ili je bila na izložbi se zabeleži. U navedenim slučajevima zapis se smatra nedostajućim samo u situaciji, kada je kod životinje namuženog mleka manje za 50 % od prethodne kontrole ili manje za 60% od očekivane vrednosti.

Ako se veterinarska ograničenja odnose na čitavo područje, interval između dve kontrole može trajati do 100 dana.

Prva kontrola mora da se obavi najkasnije između 15 i 51 dana po teljenju, ili izuzetno do 80 dana po teljenju.

Ako kod dnevnog zapisa nedostaje pojedini deo zapisa o količini mleka, onda ga nadoknadimo prilikom izračunavanja laktacije na taj način, da za nedostajuću vrednost uzmemo prosek između prethodne i sledeće kontrole. Ako se to desi kod prvoga zapisa, onda uzimamo za izračunavanje vrednost drugog zapisa. Ovo ne mora biti učinjeno u proizvodnom listu, nego kod izračunavanja laktacije. Kod izračunavanja laktacije moramao da navedemo, na osnovu kojih važećih kontrola je bila laktacija izračunata.

Period laktacije je ograničen sa početkom i završetkom laktacije. Laktacija počinje: kada se životinja oteli (dan po teljenju je prvi dan laktacije); pri prevremenom prekidu bremenitosti i poznatom datumu oplodnje, nova laktacija se započinje, ako je životinja bila bremenita više od pola normalne bremenitosti. Za normalnu bremenitost smatra se trajanje od 280 dana. Ako početak bremenitosti nije poznat, ali je poznato prethodno teljenje i kada je od teljenja do pobačaja protekao period duži od 75% normalne bremenitosti (210 dana po teljenju), sa pobačajem se započinje nova laktacija.

Laktacija se završava: sa danom, kada se životinja zasuši (ne muzemo je više svaki dan); na dan kontrole, ako je životinja sisana na dan kontrole, osim za prvu

12

kontrolu (između 15 i 51 dana); na dan kontrole, ako je dala manje od 3 kg mleka, ili manje od 1 kg mleka na muži; ako se životinja ne zasuši sa poslednjim danom pred početak nove laktacije; ako se datum zasušenja ne zna tačno, može se proceniti ili za dan zasušenja uzimamo 15 dan nakon poslednje kontrole; ako na dan kontrole nema podataka o mlečnosti radi odsutnosti životinje ili bolesti se ne smatra za završetak laktacije.

Proizvodnju možemo izračunati za određeni vremenski period. U tom slučaju možemo da se vezati za poslovnu ili kalendarsku godinu. Početak novog perioda je dan po završetku prethodnog.

Osnovna odgajivačka organizacija po izvršenoj obradi daje odgajivaču rezultate kontrole proizvodnih sposobnosti priplodnih grla.

Izračunavanje laktacije

Izračunata laktacija je rezultat kontrole mlečnosti. Računamo je u dva koraka. U

prvom koraku iz podataka večernje ili jutarnje kontrole izračunamo dnevnu količinu mleka, procenat masti i procenat belančevina na dan kontrole.

Za preračunavanje koristimo faktore korekcije i kovarijanse za količinu mleka i procenat masti.

DMY= faktor x izmerena količina mleka + kovarijansa x (dan kontrole -158) DFP= faktor x izmeren procenat masti DFY= DMY x DFP/100 DPY=DMY x izmeren procenat proteina/100 DMY– dnevni prinos mleka DFP– dnevni procenat masti DFY– dnevni prinos masti DPY– dnevni prinos proteina U drugom koraku laktaciju izračunamo po standardnoj metodi izračunavanja

laktacije (ICAR- International Agreement of Recording Practices, 2.1.4.1): MY = I0M1 +I1(M1+M2)/2 + I2(M2 +M3)/2 + In-1(Mn-1+Mn)/2 + InMn FY = I0F1 +I1(F1+F2)/2 + I2(F2 +F3)/2 + In-1(Fn-1+Fn)/2 + InFn FP = FY /MY *100

Gde su: MY – količina mleka u laktaciji FY – količina mlečne masti u laktaciji FP – % mlečne masti u laktaciji n – broj kontrola za izračunavanje laktacije M1 – količine mleka na dan prve kontrole u kg, sa jednim decimalnim mestom Mn – količine mleka na dan poslednje kontrole u kg, sa jednim decimalnim

mestom

13

F1 – količine mlečne masti na dan prve kontrole, izračunata množenjem količine mleka na dan prve kontrole i % mlečne masti na dan prve kontrole (% mlečne masti se navodi sa dva decimalna mesta)

Fn – količine mlečne masti na dan poslednje kontrole, izračunata množenjem količine mleka na dan poslednje kontrole i % mlečne masti na dan poslednje kontrole (% mlečne masti se navodi sa dva decimalna mesta)

I0 – interval (broj dana) od datuma teljenja (početak laktacije) do datuma prve kontrole

I1, I2,, In-1 su intervali, u danima, između datuma evidentiranja. In – interval (broj dana) od datuma poslednje kontrole do datuma zasušenja (kraj

laktacije) Formula primenjena za izračunavanje količine i procenta mlečne masti u laktaciji,

mora se primeniti za izračunavanje količine i procenat ostalih sastojaka mleka, kao što su belančevine i laktoza. Izračunavanje količine mleka, mlečne masti i ostalih sastojaka mleka u tačno određene dane (100, 200, 305,...) izračunamo po formuli:

MYK = MYK-1 + (K – K-1) * (MK-1 + MK+1)/2

Gde su:

MYK – količina mleka do dana K MYK-1 – količina mleka do datuma poslednje kontrole pre dana K MK-1 – količina mleka poslednje kontrole pre dana K MK+1 – količina mleka prve kontrole posle dana K K – datum, koji dobijemo, kad teljenju dodamo potreban broj dana K-1 – datum poslednje kontrole pre dana K Istu formulu kao kod izračunavanja količine mleka, takođe koristimo za

izračunavanje količine mlečne masti i belančevina.

Superkontrola kod kontrole mlečnosti AT4 metodom

Metoda po kojoj se izvodi superkontrola je u skladu sa referentnom ICAR metodom. Superkontrolu izvodi osoba iz regionalne odgajivačke organizacije koju je ovlastila glavna odgajivačka organizacija. Sprovođenje superkontrole se obavlja prema utvrđenom mesečnom planu rada. Kontrolor i odgajivač ne dobijaju unapred obaveštenje o datumu sprovođenja superkontrole. Obim superkontrole i kriterijumi za izbor farme na kojoj će se sprovesti superkontrola, se određuje na početku godine. Superkontrola se sprovodi nakon redovne AT4 kontrole.

U toku sprovođenja kontrole, ovlašćena osoba popunjava predviđeni obrazac protokola na kome se evidentira: datum i sat kontrole i vreme prethodne muže, vrsta kontrole (AT4) i podaci o količini dobijenog mleka na muži. Ostale napomene, koje se odnose na grla u stadu nije potrebno beležiti.

Kontrolu sprovodimo na isti način kao po metodi AT4. Uzorak mleka obeležimo identifikacionim brojem životinje. U danu kada se superkontrola sprovodi, muža mora da se obavi u isto vreme kao u danima kada se kontrola ne sprovodi. Faktor korekcije za

14

izračunavanje dnevne količine mleka, procenta masti i belančevina iz podataka AT4 superkontrole su isti kao kod AT4 kontrole.

Po obavljenoj superkontroli, izmerene vrednosti se upoređuju sa vrednostima redovne kontrole. Upoređuju se podaci svih grla koje su imale izmerene vrednosti na redovnoj kontroli i na superkontroli za podatke koji nisu označeni kao nedostajući.

Za sve krave koje su obuhvaćene u postupku superkontrole i redovne kontrole, upoređujemo izračunate količine mleka, procenat masti i belančevina. Ako se razlika između kontrole i superkontrole nalazi izvan dozvoljenih granica, onda se kod konačnog obračuna laktacije uvažavaju rezultati dobijeni na superkontroli. Merni uređaji za merenje količine mleka

Za kontrolu proizvodnosti životinja moraju se koristiti bezopasni, čisti, tačni i ispravni merni uređaji. Kod neispravnosti ili sumnje na netačnost, uređaji moraju odmah da se povuku iz dalje upotrebe. Popravku mernih uređaja obavlja ovlašćeni servisni centar koji po pozivu dolazi na farmu ili se uređaj dostavlja serviseru u servisnom centru. Ovlašćeni servisni centar je u obavezi da posle izvršenog etaloniranja uređaja, na vidno mesto nalepi etiketu sa godinom i mesecom servisiranja.

Svi merni uređaji se moraju najmanje jednom godišnje testirati na tačnost merenja i normalno funkcionisanje, a po potrebi kada postoji sumnja u tačnost merenja. Ako se u izmuzištu za merenje koriste menzure, tada je dozvoljeno etaloniranje jednom u dve godine.

Vlasnik mernih uređaja je odgovoran za njihovo etaloniranje i vodi brigu o ugrađenim uređajima. Vlasnik je u obavezi da vodi evidenciju o broju i vrsti mernih uređaja koji su u njegovom vlasništvu, a koji se koriste za kontrolu proizvodnosti sa datumom poslednjeg pregleda.

Merne uređaje u vlasništvu odgajivača koji se koriste za kontrolu proizvodnosti, tretiramo isto kao i one, koji su u vlasništvu ovlašćene organizacije za izvođenje kontrole. Merni uređaji koji nisu ispravni i etalonirani, ne smeju se koristiti za zvaničnu kontrolu proizvodnosti. Sa mernim uređajima se rukuje skladu sa uputstvima proizvođača. 7.1.2. Praćenje reproduktivnih osobina

Reproduktivne osobine su od primarnog ekonomskog značaja u proizvodnji

goveda simentalske rase. Reproduktivne osobine simentalske rase goveda prate se i vrednuju u saglasnosti sa pravilima ICAR-a.

7.1.2.1. Reproduktivni pokazatelji priplodnjaka

Za potrebe praćenja osobina plodnosti prikupljaju se podaci o osemenjavanju i

pripustu. Navedeni podaci se prikupljaju za potrebe određivanja i potvrde porekla teladi i praćenja osobina plodnosti.

Pojam osemenjavanja podrazumeva osemenjavanje i pripust. Zapis o osemenjavanju mora biti evidentiran na farmi na dan osemenjavanja. Potvrdu o svakom osemenjavanju, zajedno sa utrošenom pajetom odgajivač mora da čuva do kraja eksploatacionog perioda plotkinje.

15

Osim potvrda o osemenjavanju odgajivač je u obavezi da čuva i potvrde o veterinarskim intervencijama i lečenju, kao i da vodi karton osemenjavanja.

Potvrda o osemenjavanju mora da sadrži: ID osemenjene životinje; ime i adresu odgajivača životinje; ID/HB i ime bika osemenitelja; datum osemenjavanja; zapis o veštačkom osemenjavanju ili parenju; zapis za “dvokratno” ili “novo osemnjavanje” (“dvokratno osemenjavanje” je novo osemenjavanje do zaključno 17-tog dana nakon prethodnog osemenjavanja, “novo osemenjavanje” je ponovno osemenjvanje od zaključno 18-tog dana) i datum prethodnog osemenjavanja; jedinstveni broj potvrde o osemnjavanju; šifra i potpis osemenjivača.

Potvrdu o osemenjavanju izdaje izvođač osemenjavanja nakon izvršenog osemenjavanja.

Ako je u stadu priplodnjak za prirodno parenje, u uslovima slobodnog držanja ili paše, potvrda o pripustu se napiše na osnovu pregleda na steonost. Mora biti zabeležen datum ulaza životinja u stado, kao i datum izlaza iz njega. Odgajivač je u obavezi da ažurno i hronološki vodi pripusni spisak.

7.1.2.2. Reproduktivni pokazatelji plotkinja

Reproduktivni pokazatelji plotkinja prate se beleženjem datuma svakog događaja

u reprodukciji na osnovu kojih mogu da se izračunavaju parametri starosti i intervala između događaja. Pored toga, veoma važni reproduktivni pokazatelji su ocena toka teljenja, broj živorođene i mrtvorođene teladi po polovima, telesna masa teladi na rođenju, pojava blizanaca (trojki) i rađanja zdrave i vitalne teladi.

Ocene toka teljenja (OTT): 5 – lako teljenje bez asistencije 4 – lako teljenje sa asistencijom 3 – teško teljenje (asistencija 2 ili više pomoćnika ili upotreba mehaničkih sredstava) 2 – carski rez 1 – fetotomija (odstranjivanje mrtve teladi)

Ocena teladi (OT) vrši se po šemi:

2 – tele sa urođenim manama 3 – slabo razvijeno i avitalno 4 – normalno razvijeno i vitalno 5 – normalno razvijeno, vitalno i skladno

7.1.3. Ocenjivanje i odabiranje kvalitetnih priplodnih grla

Ocenjivanje i odabiranje kvalitetnih priplodnih grla vrši se na osnovu:

1) porekla grla 2) linearne ocene 3) proizvodnih osobina 4) rezultata testova

16

7.1.3.1. Ocenjivanje i odabiranje ženskih kvalitetnih priplodnih grla Ocenjivanje i odabiranje ženskih kvalitetnih priplodnih grla vrši se po Pravilniku

o načinu vršenja kontrole proizvodnih sposobnosti domaćih životinja, sadržini i načinu vođenja zbirki podataka o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaćih životinja, kao i postupku i načinu ocenjivanja i razvrstavanja kvalitetnih priplodnih domaćih životinja u klase, a na osnovu porekla grla, linearne ocene prvotelki i proizvodnih osobina.

Izbor kvalitetnih priplodnih ženskih grla za priplod odvija se u više koraka. Prvi izbor obavljaju odgajivači, kada potomstvo kvalitetnih priplodnih životinja ne pokazuje urođene ili greške u telesnoj građi i odgovarajuće je razvijeno obzirom na njihovu starost i po rasnim karakteristikama odgovara za dalje odgajivanje. Za pomoć kod odluke koriste podatke o proizvodnji i odgajivačkoj vrednosti roditelja

Sledeća faza odabira je nakon što je poznat i potvrđen prvi podatak o plodnosti (potvrđena steonost), odnosno nakon teljenja kada ženske životinje mogu da se upišu u glavnu matičnu knjigu. Po zaključenju prve laktacije i na svakom novom izračunavanju odgajivačkih vrednosti se proveri ispunjenost uslova za upis ženskih životinja u matične knjige.

Kvalitetna priplodna ženska grla (plotkinje), ocenjuju se i biraju za uvođenje u priplod jednom godišnje, na selekcijskim smotrama. Ocenu i izbor ženskog priplodnog grla obavlja komisija za selekcijske smotre koja je sastavljena od jednog predstavnika regionalne i jednog predstavnika osnovne odgajivačke organizacije. Razvrstavanje krava u klase obavlja se na osnovu minimalnih uslova za klasiranje krava kombinovanog smera proizvodnje za mleko-meso.

7.1.3.1.1. Izbor bikovskih majki

Izbor bikovskih majki vrši se po Pravilniku, a konačan izbor potvrđuje Komisija

za odabir bikovskih majki i ocenu teladi. Komisiju čine po jedan član iz osnovne i regionalne odgajivačke organizacije, i centra za reprodukciju životinja i VO. Komisija bira potencijalne bikovske majke (BM) na osnovu rezultata odgajivačke vrednosti (klase), linearne ocene i telesnih mera. Kod izbora BM biraju se krave linija koje su u populaciji manje zastupljene. Odabrane BM se upisuju u evidenciju BM (registar BM), koji se vodi u bazi podataka.

Registar BM se stalno dopunjuje. Jednom godišnje se pripremi izveštaj o BM, koji pored podataka iz registra BM uključuje sve dostupne podatke i rezultate o proizvodnji, plodnosti i ispitivanju pojedine BM.

Stručna komisija učestvuje u pripremi programa osemenjavanja BM u pogledu na poreklo, proizvodne i telesne osobine pojedine BM i elitnih bikova predviđenih za plansko osemenjavanje. Pojedinoj bikovskoj majci se izabere priplodnjak, koji poboljšava osobine koje želimo unaprediti kod potomstva. Svakoj bikovskoj majci se određuje odgovarajući priplodnjak. U slučaju da nije moguće osemenjavanje sa odgovarajućim, određuje se alternativni priplodnjak.

Potreban broj BM računamo u odnosu na potreban broj priplodnjaka za osemenjavanje i pripust. Potrebno je da odaberemo do 1% plotkinja koje odgovaraju uslovima za BM.

17

Kriterijumi za odabir BM simentalske rase su vezani za proizvodne osobine, telesnu građu, plodnost i zdravstveno stanje.

7.1.3.2. Ocenjivanje i odabiranje muških kvalitetnih priplodnih grla

Ocenjivanje i odabiranje muških kvalitetnih priplodnih grla vrši se po Pravilniku

o načinu vršenja kontrole proizvodnih sposobnosti domaćih životinja, sadržini i načinu vođenja zbirki podataka o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaćih životinja, kao i postupku i načinu ocenjivanja i razvrstavanja kvalitetnih priplodnih domaćih životinja u klase, a na osnovu porekla grla i rezultata testova.

Bičiće koji su potomci planskog parenja bikovskih majki i elitnih bikova, koji ne pokazuju urođene ili greške u telesnoj građi i odgovarajuće su razvijeni obzirom na njihovu starost, uključuju se u performans test u testnoj stanici koja se nalazi u centru za VO.

Bikovi sa pozitivnim rezultatima performans testa i koji imaju odobrenje za osemenjavanje od strane komisije dobijaju status mladih bikova. Semenom tih bikova se osemenjava samo broj životinja koji je predviđen u programu osemenjavanja. Kad se sa semenom mladih bikova osemeni predviđeni broj plotkinja, bikovi dobijaju status čekajućih bikova. Mladim i čekajućim bikovima se može uzimati seme na čuvanje.

Kada se završi biološki i progeni test i utvrdi ocena odgajivačkih vrednosti, po metodologiji datoj u ovom odgajivačkom programu, mladi bik prelazi u kategoriju testiranog bika i koristi se za veštačko osemenjavanje ili prirodno parenje. Najbolji među njima, mogu da dobiju status elitnog bika.

Kvalitetna priplodna muška grla za veštačko osemenjavanje uvode se u priplod nakon završenog performans testa i ocene Komisije za izbor grla za upotrebu u centru za reprodukciju i veštačko osemenjavanje životinja kојu čine predstavnik glavne odgajivačke organizacije i centra za reprodukciju i veštačko osemenjavnje životinja.

Kvalitetna priplodna muška grla ocenjuju sе i biraju za priplod jednom godišnje u centru za reprodukciju i vеštačko osemenjavanje životinja.

Ocenu i izbor vrši Komisija za godišnji pregled centara za reprodukciju i veštačko osemenjavanje životinja koju obrazuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede.

U centrima za reprodukciju i veštačko osemenjavanje životinja je godišnji izbor i ocena bikova, tokom koga komisija pripremi i usvoji godišnji plan programa upotrebe priplodnjaka za sledeću godinu. Za ocenjivanje i razvrstavanje u klase bikovi se raspoređuju u dve grupe: bikovi u ispitivanju i ispitani bikovi. Bikovi u ispitivanju imaju pozitivno završen performans (direktni) i biološki test i razvrstavaju se u klase na osnovu porekla i ocene telesne građe. Bikovi smera kombinovanog smera proizvodnje za mleko-meso, na osnovu minimalnih uslova se razvrstavaju u I, II i III klasu.

Korišćenje mladih bikova je ograničeno do potrošnje predviđenog broja doza semena ili najviše jednu godinu. Po svakom obračunu priplodnih vrednosti komisija pregleda rezultate izračunavanja i po potrebi dopuni godišnji program korišćenja priplodnjaka.

Ranije licencirana kvalitetna priplodna muška grla za prirodno parenje, koja se nalaze na poljoprivrednom gazdinstvu, ocenjuju se i biraju za priplod jednom godišnje na selekcijskim smotrama.

18

Selekcija i testiranje priplodnih bikova za veštačko osemenjavanje Godišnje će komisija odabrati pozitivno testirane bikove za plansko

osemenjavanje. Potrebno je proveriti stepen srodstva u populaciji radi sprečavanja pojave inbridinga. Svaki odabarani bik mora biti iz druge linije.

Iz planskog parenja se godišnje, po kontroli urođenih i konstitucijskh grešaka i zdravstvenih pregleda, u testne stanice smeštaju bičići za performans test.

Po konačnom testu komisija oceni i rasporedi bikove u sledeće grupe za: centar za veštačko osemenjavanje (CVO), prirodni pripust (PP) i izlučenje (IZ).

Godišnje se iz performans testa u CVO uključuju odabrani bikovi. Od svakog bika se uzme 2000-3000 doza semena za potrebe testiranja sa sledećim fazama testa: biološki test, test na tovne i klanične osobine i test na mlečnost.

Pre izlučenja mladih bikova iz CVO se pripremi najmanje 15 000 doza semena za rezervu u saglasnosti sa odlukom komisije. Seme se čuva najamanje do završetka testa. Čekajući bikovi treba da sačekaju rezultate testa, a nakon toga Komisija odlučuje o njihovoj daljoj sudbini.

Nakon dovoljnog broja sakupljenih i obrađenih podataka obavlja se ocena priplodne vrednosti za pojedine osobine, koje bikovi za osemenjavanje prenose na potomke. Sve priplodne vrednosti se iskazuju u jedinicama merenja i relativnim vrednostima. Licenciranje priplodnjaka

Licenciranje je postupak odabira muških priplodnih grla iz populacije kada u

Republici Srbiji nema dovoljan broj muških kvalitetnih priplodnih grla (Pravilnik o uslovima za uvođenje u priplod koje moraju da ispunjavaju priplodne domaće životinje i kvalitetne priplodne domaće životinje, "Službeni glasnik RS" broj 94/2009). Licenciranje se obavlja na zahtev osnovne odgajivačke organizacije radi sprovođenja odgajivačkog programa. Licencirani priplodnjaci mogu se koristiti samo za prirodno parenje.

Postupak licenciranja obavlja Komisija za licenciranje, koju obrazuje glavna odgajivačka organizacija. Osnovna odgajivačka organizacija priprema podatke o muškim priplodnim životinjama koje se licenciraju, i to: starost grla, poreklo, ocenu telesne građe, ocenu rasne pripadnosti i zdravstveno stanje.

Komisija o izvršenom licenciranju priprema izveštaj sa potrebnim podacima, na osnovu kojeg glavna odgajivačka organizacija donosi rešenje o korišćenju priplodnjaka za prirodni pripust ili izlučenju priplodnjaka.

7.1.3.2.1. Performans test

Performans test bikova je namenjen praćenju porasta i razvoja priplodnih bikova.

Vrši se kod bičića iz planskog parenja elitnih bikova i bikovskih majki. Bikovi u testu imaju mogućnost da postanu priplodnjaci u prirodnom pripustu ili veštačkom osemenjavanju.

Performans test može da se radi: 1) u proizvodnim uslovima na farmi, 2) u testnoj stanici.

19

Performans test u proizvodnim uslovima može da se radi kod odgajivača sa kojima su testne stanice potpisale ugovor o uslovima sprovođenja testa, koji moraju da budu u skladu sa metodologijom sprovođenja testa iz glavnog odgajivačkog programa.

U uslovima testne stanice, performans test bikova sprovodi organizacija sa posebnim ovlašćenjima. Svi bikovi u testu moraju imati ujednačene uslove držanja. Grla je moguće držati u slobodnom ili vezanom sistemu. Kod slobodnog držanja neophodno je da se ispuni uslov individualne ishrane svakog bika. To znači da hranidbeno mesto na jaslama mora biti odvojeno i pregrađeno, čime se omogućava samostalna ishrana svakog držanog grla i obezbeđuje ne proterivanje sa jasala od strane drugih životinja. Objekat mora biti na odgovarajući način ventiliran (pasivna ili aktivna ventilacija). Štala mora biti primereno osvetljena, ako prirodno osvetljenje nije dovoljno, mora biti dopunjeno sa veštačkim osvetljenjem. Za merenje telesne mase grla u testu upotrebljavamo vage, koje moraju biti etalonirane.

Bikovi istih starosnih kategorija moraju imati na isti način sastavljen obrok. Način izvođenja hranjenja mora biti za sve životinje u testu isti. Voda za napajanje i hrana moraju biti stalno dostupni u čistim pojilicama i jaslama.

Raspoređivanje životinja mora biti slučajno, uz obezbeđivanje istih uslova držanja Preporučljivo je da od početka do kraja testa životinje budu u istoj grupi.

Da bi muška telad iz planskog parenja stekla uslove za ulazak u tesnu stanicu, moraju najpre da budu odabrana od strane Komisije za odabir bikovskih majki i ocenu teladi. Ova komisija u svom sastavu ima 3 (tri ) člana, i to po jednog člana iz osnovne odgajivačke organizacije, regionalne odgajivačke organizacije i testne stanice. Komisija vrši odabir pri uzrastu teladi od oko 50 dana, a na osnovu njihovog porasta i razvoja. Pri tom se utvrđuje zdravstveno stanje. Nakon davanja ovlašćenja laboratoriji za molekularno-genetska istraživanja obavezno će biti potvrđivanje porekla životinje. Za test se odabiraju dobro razvijena telad potvrđenog porekla i zdravstvenog stanja.

Odabrana telad dolaze u testnu stanicu u uzrastu od 50-70 dana. Od njihovog prijema pa do starosti od 120 dana, traje pripremni period, u kojem se bičići privikavaju na uslove gajenja. Pripremni period traje najmanje 28 dana. Test u stanici započinje sa 120 dana i završava sa 365 dana starosti grla. Test traje 245 dana. Bikovima u testu redovno merimo telesnu masu. Odmah po smeštaju bika, na početku testa, meri se telesna masa. Merenje se ponavlja odmah sledećeg dana. Dvokratno merenje telesne mase bičića obavezno je na početku testa u starosti od 120 dana. Naredna merenja se sprovode na svakih 28 dana sa jednim merenjem telesne mase bez ponavljanja drugi dan. Na kraju testa kod starosti od 365 dana se bičići mere dvokratno u dva uzastopna dana.

Ovlašćena lica iz testne stanice su u obavezi da najmanje mesec dana pre obaveste komisiju o datumu završetka testa. Na završetku testa, Komisija ocenjuje telesnu građu bikova. Ocena se obavlja prema standardima koji važe za simentalsku rasu, a zatim se vrši vrednovanje i rangiranje bikova u kvalitetne kategorije (za veštačko osemenjavanje, prirodni pripust ili klanje).

Svim bikovima na završetku testa uzima se seme i ocenjuje njegova oplodna sposobnost na laboratorijskom pregledu.

20

Laboratorijski pregledi sperme priplodnjaka Analiza kvaliteta sperme se obavlja na više nivoa. Dobijeni ejekulat se najpre

pregleda makroskopski, kada se utvrđuje boja, miris, količina i moguća prisutnost nečistoća. Ejekulate, koji makroskopski odgovaraju kriterijumima, pregledamo mikroskopski, kada utvrđujemo progresivnu pokretljivost sperme i na osnovu toga sledi ocena upotrebljivosti. Nakon toga, metodom fotometrije, sledi utvrđivanje:

- koncentracije spermatozoida (br/1ml), - ukupnog broja spermatozoida (u ejakulatu), - stepena razređenja nativnog ejakulata, - broja doza od tog ejakulata. Potom, sledi ponovni mikroskopski pregled razređene sperme radi utvrđivanja

njenog kvaliteta pred zamrzavanje. Sledeća analiza je nakon postupka zamrzavanja za potrebe utvrđivanja kvaliteta u saglasnosti sa normativima za kvalitetnu spermu. Te analize se obavljaju na spermoanalizatoru kada sledi naknadni pregled semena, koji se izvodi po otapanju i nakon 24 časovne inkubacije u frižideru kod +4ºC (Müllerov test rezistencije). Konačno vrednovanje se vrši pomoću spermoanalizatora.

Dokumentacija koja prati testiranje

Prilikom ulaska u tesnu stanicu, odabrana muška telad mora da prati određena

dokumentacija i to: pedigre, pasoš životinje u skladu sa Pravilnikom o načinu obeležavanja goveda i vođenju evidencije o obeleženim govedima ("Službeni glasnik RS" broj 57/2009); zdravstveno uverenje; potvrdu o osemenjavanju majke i podaci iz Registar priplođavanja i ocene kvaliteta teladi. Nakon davanja ovlašćenja laboratoriji za molekularno-genetska istraživanja obavezna će biti labaratorijska potvrda o poreklu.

Odmah po prijemu u tesnu stanicu, a pre početka testiranja, otvara se dokument „Kontrolni list za bika”. Ovlašćena lica testne stanice su u obavezi da u ovaj obrazac upišu podatke o poreklu, datumu smeštaja i telesnoj masi na smeštaju. Nadalje, nakon svakog merenja se podaci ažuriraju odnosno upisuje datum, telesna masa, ukupan prirast u kilogramima od zadnjeg merenja i dnevni prirast na dan između poslednjeg i pretposlednjeg merenja u gramima. Po završetku testa i nakon izračunavanja priplodne vrednosti se u Kontrolni list za bika upisuju rezultati testa, izračunate priplodne vrednosti i izmerene i ocenjene telesne osobine. Obavezno je i da se evidentiraju sva uginuća, povrede, bolesti, lečenja, veterinarske intervencije i drugo.

Kontrolni list bika sadrži sledeće obavezne podatke: identifikacioni broj životinje; datum ulaza u testnu stanicu; telesna masa na ulazu u testnu stanicu; datum ponovnog merenja ulazne mase (datum ulaza+ 1); telesna masa na ponovljenom merenju ulazne mase; datum merenja na početku testa; telesna masa napočetku testa; datum ponovljenog merenja na početku testa (datum početka testa +1); telesna masa na ponovljenom merenju na početku testa; datum merenja na kraju testa; telesna masa na kraju testa; datum ponovljenog merenja na kraju testa (datum kraja testa +1); telesna masa na ponovljenom merenju na kraju testa; datume ostalih merenja tokom testa; telesne mase ostalih merenja tokom testova.

21

7.1.3.2.2. Biološki test

Biološki test se za simentalsku rasu goveda vrši jedinstveno za celu populaciju u

Republici Srbiji, razmenom podataka između glavnih odgajivačkih organizacija. Biološkim testom bikova ocenjuje se odgajivačka vrednost bikova za osobine

degenerativnih mana (anomalija) i prenošenja nasledne osnove za pojavu teških teljenja. Rano otkrivanje nepoželjnih naslednih grešaka kod teladi je neophodno u cilju sprečavanja unošenja štetnih gena u široku populaciju, korišćenjem bikova za VO. Pojava teških teljenja kod krava uzrokuje česta oštećenja reproduktivnog trakta majke, a može dovesti i do uginuća teleta.

Po svakom biku koji se testira, neophodno je imati podatke za najmanje 50 slučajno odabrane teladi. Vizualni pregled teladi se obavlja najkasnije do 65 dana, od datuma rođenja teleta. Za dobijanje relevantnih informacija u toku sprovođenje biološkog testa prate se sledeće osobine: masa teladi, procena opšteg izgleda teladi, prisustvo degenerativnih mana i ocena toka teljenja što se upisuje u Registar priplođavanja i ocene teladi.

Rezultati biološkog testa se prikazuju kroz prosečnu masu teladi po biku, procenat teških teljenja po biku i procenat pojave degenerativnih mana (anomalija).

Ukoliko je od najmanje 50 slučajno odabrane teladi više od 5% sa degenerativnim manama priplodnjak se izbacuje iz daljeg priploda.

Na redovnom godišnjem izboru bikova za osemenjavanje prikazujemo rezultate biološkog testa bikova, pored odgajivačkih vrednosti za pojedine osobine.

Podaci zabeleženi u okviru biološkog testa se unose u bazu podataka. U pisanoj formi se podaci arhiviraju za period od najmanje 5 godina, u elektronskom obliku čuvaju se neograničeno dugo.

Rezultati značajni za biološki test objavljuju se u godišnjem izveštaju, katalagu priplodnih bikova, a obrađeni podaci su na raspolaganju stručnjacima za njihove potrebe. Izvršiocima odgajivačkog programa omogućen je pristup do ažuriranih podataka o učestalosti pojava pojedinih obolenja kod priplodnih bikova i drugih podataka, koji se prikupljaju u okviru biološkog testa. 7.1.3.2.3. Progeni test na mlečnost

Progeni test na mlečne osobine bazira se na podacima o utvrđenoj laktacionoj

proizvodnji kćeri bikova u testu. Za test se koriste podaci dobijeni tokom prve i kasnijih laktacija. Za simentalsku rasu ocena se vrši jedinstveno za celu populaciju u Republici Srbiji, razmenom podataka između glavnih odgajivačkih organizacija.

Da bi se priznao test bikovi moraju imati podatke o laktacijskoj proizvodnji od najmanje 20 ćerki.

Utvrđivanje odgajivačke vrednosti bikova u progenom testu na mlečnost vrši se na osnovu kontrolisanih proizvodnih svojstava ćerki. Za utvrđivanje odgajivačke vrednosti koristi se BLUP-ANIMAL MODEL. Ispitivani bikovi koji imaju pozitivne rezultate tetsta razvrstavaju se u klase: E (elita), Ia, I i II.

22

Pri izračunavanju odgajivačke vrednosti prvo se izračunavaju varijanse metodom REML. pri čemu se aditivna genetska varijansa σs

2 i varijansa greške σe2 dobijaju

rešavanjem sledećih jednačina u matričnom obliku:

( )[ ] nCAtraAa ea /ˆˆˆˆ 1212 −− +′= σσGde je:

( ) ( )[ ]XrmyZayXbyye −′−′′−′= /ˆ~ˆ 2σ n – broj životinja m – broj rekorda A – matrica srodstva C = (Z’MZ + A-1λ)-1 M = [I – X(X'X)-X'] Ocena odgajivačke vrednosti vrši se na osnovu sledećeg modela: Yijklmno = μ +Ai+FGtj+Sk+Grl+GGm+Ln+b1(x1- x1)+ b3(x3- x3)+ eijklmno Gde je: Y - fenotipska vrednost posmatranih osobina μ - opšta srednja vrednost O – slučajni uticaj oca A – slučajni uticaj životinje F – fiksni uticaj farme (regiona) Gt – fiksni uticaj godine teljenja FGt – fiksni uticaj interakcije farme i godine S – fiksni uticaj sezone teljenja Gr – fiksni uticaj godine rođenja GG – fiksni uticaj genetske grupe L – fiksni uticak laktacije po redu b1(x1- x1) – linearni regresijski uticaj uzrasta pri teljenju b3(x3- x3) – linearni regresijski uticaj servis perioda e – ostali nekontrolisani uticaji (slučajna greška) 7.1.3.2.4. Progeni test na tovne i klanične osobine

Progenim testom testiramo bičiće, potomke mladih bikova, sa ciljem utvrđivanja

ocene priplodne vrednosti mladih bikova za osobine porasta i razvoja, klanične osobine i kvalitet mesa. U kontrolisanim i ujednačenim uslovima gajenja najtačnije ocenjujemo priplodnu vrednost. Performans test bičića obavljaju odgajivačke organizacije i organizacija sa posebnim ovlašćenjima.

Utvrđivanje priplodne vrednosti bikova u progenom testu vrši se na osnovu kontrolisanih proizvodnih svojstava i ocene telesne građe potomaka i srodnika. Za

23

utvrđivanje priplodne vrednosti koriste se različite varijante BLUP matoda i ANIMAL MODEL-a za svako pojedinačno svojstvo.

Svi bikovi u testu treba da imaju jednake uslove gajenja. Držanje može biti slobodno ili vezano. U slobodnom držanju jasle moraju biti pregrađene tako, da je moguće da svaki bik samostalno jede i da ga drugi bik ne može odgurnuti od jasala. Štala mora biti na odgovarajući način ventilirana, sa aktivnom ili pasivnom (prirodnom) ventilacijom, bez promaje. Objekat mora biti primereno osvetljen, ako prirodno osvetljenje nije dovoljno, mora biti dopunjeno sa veštačkim svetlom. Za merenje telesne mase koristimo vagu, koja mora biti etalonirana.

Svi bikovi istih starosnih kategorija moraju imati na isti način sastavljen obrok. Voda za napajanje i hrana moraju biti stalno dostupni u čistim pojilicama i jaslama. Način izvođenja hranjenja mora biti isti za sve životinje u testu.

Uslovi za smeštaj bikova u stanicu su: bičić mora biti potomak priplodnog bika sa statusom mladog bika; bičić mora biti pravilnih telesnih oblika bez urođenih grešaka; bičići se uključuje što je pre moguće, najkasnije do starosti od 120 dana ili telesne mase do 150 kg; između bikova u istoj grupi/boksu najbolje je da najveća razlika u starosti bude 90 dana

Od smeštaja u prvih 28 dana traje pripremni period, u kojem se bičići privikavaju na nove uslove držanja. Pripremni period ne sme biti kraći od 28 dana. Test traje do klanične zrelosti ili najmanje do starosti od 480 dana ili do telesne mase od 550 kg.

Bikovima u testu redovno merimo telesnu masu. Kao masa bičića se smatra prosečna vrednost najmanje dva merenja koja su obavljena u dva uzastopna dana. Na svakom merenju potrebno je zabeležiti masu i datum merenja.

Odmah po smeštaju biku se meri telesna masa. Vaganje se ponovi odmah sledećeg dana (dvokratno vaganje). Bikove merimo istim redosledom po boksovima. Dok najlakši bičić u grupi ne prelazi 150 kg mase, vaganje obavljamo na 28 dana sa ponavljanjem sledećeg dana. Kada najlakši bik u grupi prelazi 150 kg mase važemo na 56 dana, bez ponavljanja sledećeg dana. Pred kraj testa ponovo važemo na 28 dana sa ponovljenim vaganjem sledećeg dana. Na taj način najtačnije određujemo klaničnu zrelost. U klaničnoj zrelosti bikovi idu na klanje. Po svakom ocu slučajno izaberemo 6 (šest) polubraće. Od svakoga polubrata jednu polutku seciramo za ocenu klaničnih osobina i kvaliteta mesa.

Po smeštaju bičića u testnu stanicu moraju se priložiti sledeći dokumenti: pedigre, pasoš životinje, koji određuje Pravilnik o načinu obeležavanja goveda i vođenju evidencije o obeleženim govedima ("Službeni glasnik RS" broj 57/2009); zdravstveno uverenje; potvrdu o osemenjavanju; ostali podaci ili rezultati merenja proizvodnih i drugih osobina ili ocena teleta pre smeštaja u testnu stanicu, npr. masa kod rođenja, mora biti dokumentovana kod smeštaja u testnu stanicu.

Odmah na smeštaju se otvori dokument, koji se zove Kontrolni list za bičića. Na taj dokument se upisuju podaci o poreklu, datumu smeštaja i telesnoj masi na smeštaju. Na svakom vaganju se u taj dokument upisuje datum vaganja, telesna masa, prirast u kilogramima od zadnjeg merenja i prirast na dan između poslednjeg i pretposlednjeg vaganja u gramima. Obavezno se evidentiraju sva uginuća, povrede, bolesti i lečenja, veterinarske intervencije i druge beleške. Na svakom vaganju se podaci o telesnoj masi i izmerenim telesnim osobinama preko ovog obrasca upisuju u bazu podataka. Kontrolni

24

list za bičića i ostala dokumenta se arhiviraju u arhivu u papirnatom obliku i čuvaju najmanje 5 godina, u računarskom obliku čuva se neograničeno dugo.

Prosečan dnevni prirast (DP) od 150 kg telesne mase do klanja. Računa se po sledećoj formuli:

DP = (TK – 150) *1000/(SK – S150) DP – dnevni prirast TK – telesna masa na klanju (u kilogramima) SK – starost na klanju (u danima) S150 – starost kod mase od 150 kg (u danima) Sx (starost pri x kg) izračunamo po sledećoj formuli: Sx = Sx-1+(x – Tx-1)*( Sx+1+ Sx-1)/( Tx+1 – Tx-1) x - masa na kojoj prikazujemo starost Sx - starost kod mase od x kilograma (u danima) Tx-1 - masa na zadnjem vaganju pre mase od x kilograma Tx+1 - masa na prvom sledećem vaganju nakon mase od x kilograma Sx-1 - starost na zadnjem vaganju pre mase od x kilograma (u danima) Sx+1 - starost na prvom sledećem vaganju nakon mase od x kilograma (u danima) Dnevni prirast (P) od rođenja do klanja: P = (Tk – Tr)*1000/ Sk Tk - masa na klanju (u kilogramima) Tr – masa na rođenju (u kilogramima) Sk - starost na klanju (u danima) Neto prirast (NP) (u gramima): NP = masa toplih polutki * 1000 / starost na klanju Randman (R) ( u %): R = masa toplih polutki * 100 / masa na klanju Dužina trupa se meri na desnim polutkama od prednjeg ruba stidne kosti do

sredine kranijalnog ruba prvog rebra. Dubina grudi se meri od donjeg ruba kanala dvanaestog pršljena do ventralnog ruba presečene grudne kosti u visini petog rebra. Po pravilniku EUROP se ocenjuje mesnatost i marmoriranosti (1-5). Indeks konformacije (IK) prosečne relativne debljine polutki:

IK = ( TP * 1000 )/( DT * GP ) TP - masa toplih polutki (u kg) DT - dužina trupa ( u cm) DG – dubina grudi (u cm)

25

Pri rezanju polutke sečemo na važnije komade, zatim odvajamo meso (mišiće), loj

koji se lako odvaja, kosti i tetive. Na taj način dobijemo ukupnu količinu mesa, loja, kosti i tetiva. Na osnovu toga izračunamo njihove odnose.

Obavezna merenja, ocene i drugi podaci: identifikacioni broj životinje; datum ulaza (smeštaja); telesna masa na ulazu; datum ponovljenog merenja ulazne mase (datum ulaza +1); telesna masa na ponovljenom merenju ulazne mase; datum merenja na kraju testa; telesna masa na kraju testa; datum ponovljenog merenja na kraju testa (datum kraja testa+1); telesna masa na ponovljenom merenju na kraju testa; datumi ostalih merenja tokom testa; telesna masa u ostalim merenjima tokom testa; datum klanja; telesna masa na klanju; masa toplih polutki; EUROP ocena klanične vrednosti trupa.

Testna stanica prikuplja i otkupljuje bikove za testiranje od odgajivača. Nakon toga bičiće smešta, drži, hrani i meri. Podatke o telesnoj masi i telesnim merama bičića upisuje u bazu podataka, koju vodi glavna odgajivačka organizacija. Testna stanica sprovodi postojeće veterinarske zakone. Prodaje životinje za klanje kada postignu klaničnu zrelost. Disekciju organizuje glavna odgajivačka organizacija. 7.1.3.2.5. Progeni test za telesnu građu

Progeni test za telesnu građu bazira se na podacima o linearnoj oceni kćeri bikova u testu. Da bi se priznao test bikovi moraju imati podatke o linarnoj oceni od najmanje 20 prvotelki. Za utvrđivanje odgajivačke vrednosti koristi se BLUP-ANIMAL MODEL.

7.1.3.2.6. Plodnost priplodnjaka

Praćenje, tekuća analiza i vrednovanje reproduktivnih pokazatelja priplodnjaka

putem NR% je indirektni pokazatelj plodnosti. Odnosi se na deo krava ili junica, koje su bile prvi put osemnjene sa pojedinim priplodnjakom i nisu ponovo osemenjavane i pripuštane u određenom periodu (24, 56, 60-90 dana).

Kod pregleda priplodnjaka i njegovog ejekulata potrebno je sa labaratorijskim ispitivanjima proceniti njegove oplodne sposobnosti. U labaratorijske preglede semena je uključeno određivanje gustine spermatozoida u uzorku, njihove pokretljivosti, morfološke funkcije i još nekih biohemijskih karakteristika.

Oplodna sposobnost priplodnjaka se može ocenjivati sa različitim labaratorijskim metodama. Za analizu semena u poslednje vreme kao objektivno najbolja pokazala se računarska analiza semena pomoću spermoanalizatora. Pomoću računarske analize se može odrediti gustina ili kocentracija semena i pokretljivost spermatozoida. Gustina semena se može odrediti spektrofotometrijski, elektronski i sa komorama za prebrojavanje. Ejekulat i doza za osemenjavanje moraju ispunjavati određene minimalne uslove za oplodnu sposobnost. Kod ocene pokretljivosti se ocenjuje masovno (ukupno) ili pojedinačno kretanje spermatozoida. Za ocenjivanje pojedinačne pokretljivosti-progresivnog kretanja spermatozoida razvijeno je više metoda. Najviše rasprostranjeni su subjektivna ocena ocenjivača pod faznokontrasnim mikroskopom i kompjuterska analiza.

Kod tumačenja rezultata analize ejekulata i semena, namenjenog za osemenjavanje, oslanjamo se na propisane normative i načine iskoršćavanja priplodnjaka i semena tako da predviđamo najoptimalniji rezultat plodnosti. Svrha ispitivanja doza za

26

osemenjavanje je sprečavanje ekonomske štete koja bi se dogodila, ako bi se koristilo seme slabijeg kvaliteta.

7.1.4. Program korišćenja priplodnjaka

Program korišćenja bikova za osemenjavanje sadrži mere, za izvođenje više

stručnih poslova u skladu sa odredbama Zakona o stočarstvu ("Službeni glasnik RS" broj 41/2009), koje zahtevaju sprečavanje negativnih posledica parenja u srodstvu. Postupak podrazumeva kontrolu dve roditeljske generacije bikovskih majki i bikova za plansko osemenjavanje. Ovom merom odgajivačima i osemeniteljima obezbeđujemo mogućnost dovoljno velikog izbora priplodnjaka za osemenjavanje koji su različitog porekla.

Svake godine biće objavljen katalog bikova za osemenjavanje. Među podacima o priplodnjacima su takođe podaci o poreklu, koji omogućavaju odgajivačima izbor priplodnjaka koji nisu u srodstvu sa njihovim plotkinjama.

Plansko razmnožavanje se izvodi sa bikovima za osemenjavanja bikovskih majki, mladim bikovima i testiranim bikovima.

Bikovske majke osemenjavamo sa elitnim domaćim i stranim bikovima. Elitni domaći bikovi su testirani bikovi, koji poboljšavaju većinu osobina. Izbor stranih bikova je izvršen na osnovu priplodnih vrednosti za pojedine osobine ili delu osobina.

Za osemenjavanje se koriste i mladi bikovi za potrebe njihovog testiranja na osnovu podataka njihovih potomaka. Čekajuće bikove u pravilu ne koristimo za osemenjavanje.

Za osemenjavanje testiranim bikovima upotrebljavamo seme bikova, koji su završili progeni test i imaju nadprosečne rezultate za priplodnu vrednost. Obim upotrebe pojedinog priplodnjaka je određen u godišnjem programu korišćenja priplodnjaka. 7.1.4.1. Godišnji program korišćenja priplodnjaka

Za osemenjavanje koristimo testirane i mlade bikove. Čekajuće bikove koristimo

samo izuzetno. Obim upotrebe mladih bikova i pojedinog testiranog bika se određuje sa godišnjim programom osemenjavanja, koji priprema Komisija za izbor grla za upotrebu u centru za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje. Odluku o kupovini/uvozu usvaja komisija za izbor bikova. Seme priplodnih bikova, namenjeno za osemenjavanje bikovskih majki je takođe u pravilu na raspolaganju za osemenjavanje ostalih plotkinja. Na inicjativu odgajivača ili stručnih službi, komisija raspravlja i takođe odlučuje o kupvini/uvozu semena testiranih bikova iz stranih populacija, koji poboljšavaju pojedine osobine (bikovi melioratori).

Pregled godišnjeg programa korišćenja bikova sadrži godišnje potrebe doza semena iskazane u broju doza vezano za seme: mladih bikova, bikova za plansko osemenjavanje bikovskih majki, bikova melioratora i pozitivno testiranih bikova

Ukupan broj doza semena je određen na osnovu broja plotkinja i prosečne potrošnje semena za uspešno osemenjavanje. Značajan deo populacije želimo osemenjavati sa testiranim bikovima i mladim bikovima u testu. Svake godine putem veštačkog osemenjvanja plotkinja uključujemo u populaciju 30 do 40% mladih bikova.

27

7.2. Vođenje matične evidencije Za uspešno sprovođenje selekcije i unapređenja govedarstva važan uslov je

uredno, ažurno i tačno vođenje matičnog knjigovodstva. Matična evidencija treba da nam pruži verodostojne i sigurne podatke o poreklu, eksterijeru, produktivnosti, plodnosti i kvalitetu određenog grla. Osnovna odgajivačke organizacije vode osnovnu matičnu evidenciju i podatke iz nje prosleđuju, putem izveštajne dokumentacije regionalnoj i glavnoj odgajivačkoj organizaciji. Osnovna matična evidencija

Sadržaj osnovne matične evidencije čine sledeća dokumenta: registar teladi (koji

je ujedno i izveštajna dokumentacija), matični list krave, matični list bika, pripusni spisak, proizvodni list krave i izveštajna dokumentacija kao što su spisak zaključenih laktacija, zapisnik sa selekcijske smotre, i zapisnik o linearnoj oceni prvotelki.

U registar teladi upisuju se podaci o: vlasniku grla, ID broj grla, polu, datumu oplodnje majke, datumu rođenja grla, masi grla kod rođenja i oceni, poreklu (matični i ID broj oca i majke), toku teljenja. Podaci u registar se unose hronološki i nakon zaključenja lista nikakve ispravke nisu dozvoljene. Podaci u registar se upisuju u tri istovetna primerka od kojih jedan ostaje u osnovnoj odgajivačkoj organizaciji, drugi se dostavlja regionalnoj odgajivačkoj organizaciji, a treći glavnoj odgajivačkoj organizaciji za potrebe glavne matične evidencije.

Matični list krave sadrži podatke o: identitetu grla (ime, glavni matični broj, ID broj), datumu rođenja, rasu, datumu isključenja, poreklu, odgajivaču – vlasniku, linearne ocene, klasi, plodnosti i produktivnosti. Podaci o identitetu, poreklu, vlasniku i plodnosti unose se iz registra teladi, a o produktivnosti iz proizvodnog lista krave nakon završene laktacije.

Matični list bika vodi se za svakog priplodnjaka koji se koristi za osemenjavanje ili za kontrolisano prirodno parenje. Pored kompletnih podataka za roditelje moraju biti poznati podaci o proizvodnim osobinama i priplodnoj vrednosti za dve generacije predaka. Takođe se u list bika unose podaci o korišćenju priplodnjaka u priplodu, rezultatima performans, biološkog i progenog testa, podaci o ocenjivanju – datumu ocene i klase.

Pripusni spisak vodi držalac bika (priplodnjaka) koji služi za kontrolisano prirodno parenje. Držalac bika priplodnjaka je dužan da odmah i neposredno po izvršenom pripustu upiše u spisak sve predviđene podatke. Osnovna odgajivačka organizacija jedanput mesečno kontroliše pripusni spisak i prenosi odgovarajuće podatke u obrasce za osnovu matičnu evidenciju. Na kraju svake godine zaključuje se pripusni spisak.

Za umatičene krave nakon svakog teljenja otvara se proizvodni list krave. Na prednjoj strani ovog lista upisuju se podaci o osnovnoj odgajivačkoj organizaciji, zatim vlasniku, mestu, identitetu, rasi i datumu rođenja krave, zatim laktaciji po redu, ocu krave, datumu prethodnog i poslednje telenja, podaci o teletu, datumu oplodnje i ime priplodnjaka, datumu zasušenja i konačan obračun laktacije.

Na drugoj strani upisuju se podaci o mesečnim kontrolama mleka i obračunu količine namuženog mleka, za broj dana u kontrolnom periodu. Istovremeno se upisuje

28

utvrđeni procenat mlečne masti, procenat proteina i obračunata količina mlečne masti i proteina za kontrolni period, kao i za vreme od početka do kraja laktacije. Sve izvršene kontrole kontrolor upisuje u rubrike određene za upis izmerene količine mleka po datumima kako je kontrola vršena.

Nakon zasušenja krava i obračuna laktacije podaci iz proizvodnog lista se unose u matični list krave i u spisak zaključenih laktacija. Osnovna odgajivačka organizacija sačinjava spisak zaključenih laktacija, koga overava regionalna odgajivačka organizacija i dostavlja glavnoj odgajivačkoj organizaciji za potrebe glavne matične evidencije.

Zapisnik sa selekcijske smotre je dokument koji se koristi za potrebe redovnog godišnjeg selekcijskog pregleda krava. U zapisnik se evidentiraju svi neophodni podaci o grlu. Na osnovu podataka o poreklu, proizvodnji i telesnoj građi grlo dobija ocenu priplodne vrednosti (klasu).

Zapisnik o linearnoj oceni prvotelki je dokument u koji se evidentiraju ocene telesne građe grla.

Nakon zasušenja krave i obračuna laktacije, podaci iz proizvodnog lista se unose u matični list krave i u spisak zaključenih laktacija. U spisak zaključenih laktacija se upisuju se sledeći podaci: redni broj, ime grla, tetovir broj grla, HB ili RB broj grla, ID broj grla, ime, HB i ID broj oca, tetovi, HB i ID broj majke, redni broj laktacije, dužina laktacije, prinos mleka u celoj i standardnoj laktaciji, prinos i sadržaj mlečne masti i proteina u celoj i standardnoj laktaciji, datumi teljenja i zasušenja i ime i prezime odgajivača. Osnovna odgajivačka organizacija sačinjava spisak zaključenih laktacija u tri istovetna primerka, jednom u tri meseca hronološkim redom po datumu zasušenja. Obavezno se upisuje vremenski period u kome su laktacije zaključene. Spisak overava regionalna odgajivačka organizacijacija i dostavlja glavnoj odgajivačkoj organizaciji.

Karton osemenjavanja otvara se za umatičena kvalitetna priplodna ženska grla. U njega se unose podaci o svakom osemenjavanju i teljenju i služi kao izvor podataka za registar teladi. Veterinarska služba istovremeno unosi podatke o veterinarskim intervencijama. Ovaj karton stoji kod vlasnika grla, koji ga redovno popunjava, a osnovna odgajivačka organizacija jednom mesečno proverava pravilnost upisanih podataka.

Glavna matična evidencija

Glavna matična evidencija (centralna baza podataka) zasniva se na podacima

osnovne matične evidencije. Vodi se kod glavne odgajivačke organizacije za potrebe sprovođenja odgajivačkog programa. Glavnom matičnom evidencijom obuhvataju se osnovni podaci o identitetu, poreklu, proizvodnji i priplodnoj vrednosti grla. Glavna matična evidencija se sastoji iz glavnih i dodatnih delova.

Grla koja ispunjavaju uslove iz člana 12 i 14 Pravlnika o uslovima za ispunjavanje punog i nepotpunog porekla kvalitetnih priplodnih domaćih životinja uslovima za upis domaćih životinja u matičnu evidenciju, odnosno u registar kao i o sadržini i načinu vođenja matične evidencije odnosno registra, na zahtev Osnovne odgajivačke organizacije nakon prvog teljenja mogu biti upisana u glavni deo glavne matične evidencije i dobiti HB broj.

Grla koja ispunjavaju uslove iz člana 13 i 15 Pravilnika o uslovima za ispunjavanje punog i nepotpunog porekla kvalitetnih priplodnih domaćih životinja

29

uslovima za upis domaćih životinja u matičnu evidenciju, odnosno u registar kao i o sadržini i načinu vođenja matične evidencije odnosno registra na zahtev Osnovne odgajivačke organizacije nakon prvog teljenja mogu biti upisana u dodatni deo glavne matične evidencije i dobiti RB broj.

Grla koja su upisana u registar teladi do dana stupanja na snagu Zakona o stočarstvu (Službeni glasnik RS br. 41/2009 od 2.6.2009.), koja imaju poznatog oca i čije majke se nalaze u smotri proizvodnog zapata i imaju RB broj, na zahtev Osnovne odgajivačke organizacije nakon prvog teljenja mogu dobiti HB broj i potvrdu o upisu u glavnu matičnu evidenciju.

Na osnovu podataka u glavnoj matičnoj evidenciji, glavna odgajivačka organizacija, na zahtev osnovne odgajivačke organizacije izdaje uverenje o poreklu i proizvodnim osobinama (pedigre) za kvalitetna priplodna goveda.

Pravo na dobijanje Pedigrea imaju grla koja su upisana u glavni deo glavne matične evidencije.

Sva ostala grla koja se nalaze upisana u dodatni deo glavne matične evidencije, a na osnovu zahteva osnovne odgajivačke organizacije, mogu dobiti Potvrdu o upisu u glavnu matičnu evidenciju 7.2.1. Čuvanje dokumentacije

Glavna odgajivačka organizacije čuva izveštajnu dokumentaciju i glavnu matičnu evidenciju u periodu od najmanje 10 godina.

Regionalne odgajivačke organizacije čuvaju izveštajnu dokumentaciju u periodu od najmanje 10 godina.

Osnovne odgajivačke organizacije čuvaju izveštajnu dokumentaciju i osnovnu matičnu evidneciju u periodu od 10 godina. Ukoliko odgajivač pređe u drugu osnovnu odgajivačku organizaciju moraju se čuvati kopije osnovne matične evidencije najmanje 10 godina (originali se predaju odgajivaču). 7.3. Petogodišnji program mera za sprovođenje odgajivačkog programa

SIMENTALSKA RASA

Planirani obim mera po godinama Naziv mere

2010 2011 2012 2013 2014

1.Selekcijska smotra 80.000 85.000 90.000 95.000 100.000

2.Linearna ocena prvotelki 20.000 21.500 22.500 24.000 25.000

3.Kontrola mlečnosti um.krava 40.000 45.000 50.000 55.000 60.000

4.Kontrola bikovskih majki 400 425 450 475 500

5.Performans test bikova 100 105 110 115 120

30

6.Biološki test bikova 40 40 45 45 50

7.Progeni test na tovnost 2 3 3 4 4

8.Progeni test na mlečnost 30 30 35 35 40

9.Progeni test na telesnu građu 30 30 35 35 40

8. IZLOŽBE GOVEDA

Kao sastavni deo odgajivačkog programa u Republici Srbiji se tokom kalendarske

godine održavaju izložbe krava i steonih junica simentalske rase, pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ocenu kvaliteta grla na svim izložbama vrši stručna komisija koju obrazuje glavna odgajivačka organizacija. Na izložbe se po pravilu izvode najbolja grla sa tog područja čiji odabir vrši stručna komisija jedan do dva meseca pre održavanja izložbe.

Pri izboru grla za izložbu, pored poznavanja proizvodnih svojstava, obraća se pažnja na njihovu telesnu građu, kondiciju, stanje papaka i dlake. Kod krava posebna pažnja se obraća na izgled vimena.

Osnovni cilj ovakvih manifestacija je afirmacija stručnog rada, prikazivanje postignutog kvaliteta priplodnih grla i ostvarenih rezultata u selekciji goveda simentalske rase. 9. PRIMENA NAPREDNIJIH METODA REPRODUKCIJE

Među naprednije metode ubrajamo: prikupljanje, dobijanje, pripremu i prenos

embriona; zahtevnije tehnike osemenjavanja (duboko intrauterino, laparaskopski); sinhronizacija i indukcija estrusnog ciklusa, sinhronizacija i indukcija ovulacije i sprečavanje graviditeta.

Danas se u stočarstvu razvijenih država sve više upotrebljava prenos osobina genetski interesantnih životinja pomoću tzv. MOET (multipla ovulacija i embriotransfer) programa. Prenos embriona je trenutno najsigurnija metoda razmene genetskog materijala koja se tiče svih pravila manipulacije sa embrionima od dobijanja do presađivanja. 10. ZAŠTITA BIODIVERZITETA I GENETSKE VARIJABILNOSTI

Mere za očuvanje biološke raznovrsnosti (biodiverziteta) i očuvanje genetske

varijabilnosti obuhvataju postupke za obezebeđivanje parenja van srodstva, praćenje i izračunavanje stepena inbridinga i stepena srodstva te obezbeđivanje genetskih rezervi za simentalsku rasu u Republici Srbiji. Kod očuvanja biološke raznovrsnosti i obezebeđenja genetske varijabilnosti simentalsku rase poštujemo odluke Zakon o stočarstvu ("Službeni glasnik RS" broj 41/2009). Očuvanje biodiverziteta nastojimo da ostvarimo na svim nivoima selekcijskog programa.

Očuvanje biološke raznovrsnosti i obezebeđivanje genetske varijabilnosti se poštuje kod izbora i vrednovanja priplodnih bikova za osemenjavanje i pripust, kod

31

izbora elitnih bikova i odabira bikova melioratora. Kod izbora priplodnih bikova simentalske rase težište je na parenju van srodstva sa populacijom plotkinja simentalske rase. Upozorava se na bikove koji su u populaciji vrlo rašireni. Kao bikovi melioratori za područje Republike Srbije uključuju se bikovi koji nisu rašireni. Pre uključivanja bika melioratora u osemenjavanje uradi se analiza porekla bika koji je kandidat za melioratora i analiza porekla domaće populacije. Potrebno je uvažiti broj priplodnih životinja, koje su potomci linija iz kojih potiče potencijalni bik meliorator. Bikove iz linija koje su u našoj populaciji već prisutne, izuzimamo ako su odabrani kao melioratori.

Pored tekućeg praćenja koeficijenta srodstva između roditelja budućih priplodnih životinja, potrebno je takođe proučiti i pratiti druge kriterijume za ocenu genetske varijabilnosti rase.

Genetske rezerve predstavljaju rezerve duboko zamrznutog semena po ovom odgajivačkom programu odabranih priplodnih bikova. Po svakom odabranom priplodnom biku u genetske rezerve uključeno je najmanje 100 doza duboko zamrznutog semena.

Za obezbeđenje razmnožavanja i oplodnje plotkinja simentalske rase u periodu izuzetnih situacija u genetske rezerve je uključeno 2 500 000 doza duboko zamrznutog semena.

11. MERE ZA OBEZBEĐIVANJE PARENJA VAN SRODSTVA

Obezbeđivanje parenja van srodstva i kontrola stepena inbridinga je značajan

element izvođenje ovog odgajivačkog programa. Parenje van srodstva vrši se tako da se poštuje najveći dozvoljeni koeficijent srodstva koji je određen selekcijskim programom.

Osnova za efikasno izbegavanje inbridinga su pouzdani podaci o poreklu životinje. Potrebni su podaci o poreklu za četiri do pet roditeljskih generacija.

Inbriding se izbegava na osnovu dva puta od kojih je jedan plansko parenje roditelja koji su van srodstva. Plansko parenje roditelja van srodstva omogućava sprečavanje inbridinga kod potomaka koji tada smanjuju stepen inbridinga u populaciji. Naravno efektivna veličina populacije mora biti dovoljno velika. Drugi je praćenje inbridinga kod pojedinih životinja u populaciji.

Za praćenje parenja plotkinja van srodstva biramo priplodne bikove sa kojima koeficijent srodstva između partnera ne prelazi 3,5%. Posebnu pažnju dajemo planskom parenju odabranih bikovskih majki i elitnih bikova.

Odgajivače upozoravamo na bikove, čiju upotrebu preporučujemo za pojedinu plotkinju u pogledu sprečavanja parenja u srodstvu. 12. MERE ZA OBEZBEĐIVANJE ŠIRENJA GENETSKOG NAPRETKA

Širenje genetskog napretka je pored sprovođenja mera za ekonomičnost

proizvodnje, mera za obezbeđenje kvaliteta životinjskih proizvoda i mere zaštite biodiverziteta, najznačjniji je cilj ovog odgajivačkog programa.

Dosledno sprovođenje ciljeva i izvođenje svih zadataka određenih odgajivačkim programom (mere za sprečavanje parenja u srodstvu, selekcijski program, način izbora domaćih životinja i plan upotrebe priplodnih životinja kao što je izbor bikovskih majki i izbor priplodnih bikova, izvođenje zahtevnijih metoda razmnožavanja, razvojni zadaci i

32

dr.) predstavalja osnovu za širenje genetskog napretka. Širenje genetskog napretka u odgajivačkom programu obavlja se na dva polja rada.

Mere na polju rada odgajivačke organizacije su: promocija najboljih priplodnih životinja, izložbe priplodnih životinja, edukacija odgajivača, ažurno prosleđivanje informacija o priplodnim životinjama (katalog bikova, javno predstavljanje, publikacije, informacije na internetu i dr.), prodaja priplodnih životinja, obezeđivanje dovoljnog broja doza semena odgovarajućih bikova, sprečavanje infektivnih bolesti i dr.

Mere na polju rada odgajivača: savetodavni i stručni rad selekcionera u stadima kod odgajivača, direktna preporuka priplodnih bikova za poboljšanje genetskih osobina u stadu kod odgajivača, ažurno prenošenje svih informacija odgajivačima za lakši selekcijski rad unutar stada, savetovanje i prenošenje informacija o kupovini i prodaji priplodnih životinja, mere za sprečavanje parenja u srodstvu, upotreba složenijih metoda razmnožavanja i dr.

Kod širenja genetskog napretka poštujemo faktore sredine i proizvodne pravce pojedinih farmi. 13. INFORMACIONI SISTEM

Savremeni informacioni sistem je važan za efikasno izvođenje odgajivačkog

programa. Informacioni sistem uključuje odgovarajuću programsku opremu za potrebe vrednovanja podataka, podršku odvajanju i pripremi podataka za dalju obradu i analizu, neophodnu za izvođenje ovog odgajivačkog programa.

Prikupljanje i evidentiranje velikog broja podataka iz osnovne matične evidencije i njihova sistematizacija, logička kontrola, obrada i analiza, je važan preduslov za objektivnu ocenu priplodne vrednosti grla. Cilj je unapređenje genetskog potencijala populacije goveda simentalske rase. U glavnoj odgajivačkoj organizaciji postoji odgovarajući softverski paket za evidentiranje i obradu podataka.

Obezbeđeno je čuvanje podataka i izrada zaštićenih kopija, koji obezbeđuje zaštitu od uništenja podataka, koji nastaje kao posledica neispravnosti računarske opreme, slučajnog ili namernog brisanja podataka sa strane korisnika, radi grešaka u radu programske opreme i prirodnih i drugih nezgoda.

Informacioni sistem je pripremljen za izdavanje propisanih zootehničkih dokumenata u saglasnosti sa ovim odgajivačkim programom. Svi izdati zootehnički dokumenti se arhiviraju u elektronskoj formi za period od najmanje 5 godina.

Međutim, u cilju unapređenja rada u smislu povećanja tačnosti podataka i ocena odgajivačkih vrednosti i bržeg protoka informacija, neophodno je uspostaviti informacioni sistem koji povezuje sve subjekte u realizaciji odgajivačkog programa.

14. OBELEŽAVANJE ŽIVOTINJA

Osnova efikasnog izvođenja selekcijskog rada, vođenja matičnih knjiga i

reprodukcije i drugih zadataka u stočarstvu je identifikacija i registracija goveda. Svaka životinja uključena u odgajivački program za simentalsku rasu mora biti obeležena u skladu sa propisima, koji uređuju identifikaciju i registraciju goveda u Republici Srbiji (Pravilnik o načinu obeležavanja goveda i vođenju evidencije o obeleženim govedima,

33

"Službeni glasnik RS" broj 57/2009), u skladu sa evropskim zakonodavstvom i u skladu sa ovim odgajivačkim programom.

15. KONTROLA I REGISTRACIJA POREKLA

Za priplodna goveda, seme bikova, jajne ćelije i embrione po ovom odgajivačkom

programu potrebno je potpuno poreklo, što znači da su poznate prve dve generacije predaka. 15.1. Metode za proveru porekla

Za proveravanje porekla su dozvoljeni načini i naučne metode, koje su

međunarodno priznate: pregled podataka iz zootehničke dokumentacije; pregled telesne građe goveda; analiza krvnih grupa i molekularno genetski testovi. Načini i metode proveravanja porekla moraju obezbediti pouzdanost proveravanja porekla.

Metode pregleda podataka iz zootehničke dokumentacije i pregled telesne građe goveda, kod provere porekla se obavezno upotrebljavaju.

Dodatno proveravanje porekla, koje se zasniva na određivanju krvnih grupa i molekularno genetskim testovima, je potrebno: kod svih priplodnih bikova; za priplodni materijal (seme, embrione, jajne ćelije); kod zahteva za upis priplodnih grla u matičnu knjigu u slučaju sumnjivih podataka o poreklu.

Dokumenti o poreklu i pregledu se arhiviraju najmanje 5 godina. Zapis o poreklu i pregledu teleta uključuje takođe podatke za biološki test.

Podaci o poreklu i druge informacije o životinji sa na upisu/registraciji životinje u bazu podataka porede sa drugim podacima, prikupljenim u okviru sprovođenja ovoga odgajivačkog programa. Podaci o datumu rođenja teleta se proveravaju sa podacima o osemenjavanju.

U primeru odstupanja od navedenih granica ili drugih nejasnoća za priznavanje porekla potrebna je dodatna potvrda porekla (određivanje krvnih grupa, molekularno genetski testovi). Takođe kod dvokratnog osemenjavanja sa različitim bikovima, je za potvrdu porekla potrebna dodatna potvrda porekla, osim ako je otac životinje nepoznat.

Zootehnička dokumentacija, potrebna za potvrdu porekla životinja, semena, jajnih ćelija i embriona, koji potiče iz drugih matičnih knjiga za simentalsku rasu mora biti potvrđena od strane glavne odgajivačke organizacije u Republici Srbiji.

Za dodatno proveravanje porekla se koristimo: proveravanjem porekla i identifikacije životinja, analizama krvnih grupa i molekularno genetskim testovima. Analizom krvnih grupa proveravamo poreklo bikova namenjenih za testnu stanicu.

16. PROMET PRIPLODNIH GRLA

Odgajivačka organizacija mora na zahtev odgajivača upisati kvalitetna priplodna

goveda, koja vode poreklo iz država članica EU, u matičnu knjigu za simentalsku rasu. Uvežena kvalitetna priplodna grla sa potvrđenim poreklom i registracijom u glavnoj matičnoj evidenciji, koju vodi od države izvoznika glavna odgajivačka organizacija, se na zahtev odgajivača razvrstava i upisuje u matičnu knjigu za simentalsku rasu za koju

34

ispunjava uslove za upis. Za upis kvalitetnih priplodnih grla u glavnu matičnu evidenciju za simentalsku rasu potrebno je potpuno poreklo.

Kod ovoga je potrebno poštovati načelo nediskriminacije. Odgajivačka organizacija može odbiti registraciju u primeru: neispunjavanja zahteva propisa o zdravstvenoj zaštiti životinja; ako nisu ispunjeni uslovi za promet kvalitetnim priplodnim materijalom ili rezultati njihove proizvodnje i njihove genetske vrednosti ne postižu minimalan zahtev za upis u glavnu matičnu knjigu.

Kvalitetni priplodni materijal je moguće staviti u promet samo, ako je propisno obeležen i za njega je izdat propisani zootehnički dokument. Iz dokumenta mora biti jasno, da priplodni materijal ispunjava propisane zotehničke uslove.

Jajne ćelije i embrioni moraju voditi poreklo od priplodnih životinja, koje su upisane u glavnu matičnu evidenciju, koju vodi glavna odgajivačka organizacija, mora je pratiti propisana zootehnička dokumenta, moraju biti obeleženi na propisan način.

Ako su životinje u prometu bremenite, mora biti u zootehničkom dokumentu priložen takođe dokument, koji ukazuje na podatke o osemenjavanju ili pripustu.

Seme u prometu mora da potiče od priplodnjaka, koji imaju obavljen performans test i ocenjenu priplodnu genetsku vrednost. U određenim količinama, koje su potrebne isključivo za testiranje, moguće je izuzetno u promet staviti takođe seme priplodnjaka, koji još uvek nisu testirani i nemaju ocene genetske vrednosti.

17. RAZVOJNI ZADACI

Izvođenje razvojnih zadataka u odgajivačkom programu služi povećanju obima i

kvaliteta selekcijskog rada i njegove ekonomske efikasnosti. U odgajivačkom programu su navedena stručna područja na kojima će se moći izvoditi razvojni zadaci u petogodišnjem izvođenju odgajivačkog programa. Sadržaj i cilj pojedinog stručnog zadatka je opredeljen u godišnjem programu mera odgajivačkog programa. Sadržaj stručnog zadatka zavisi od potreba odgajivačke organizacije i cilja, koji želimo postići sa svakim pojedinim razvojnim zadatkom.

Razvojni zadaci biće izvođeni na sledećim područjima: uvođenje novih osobina u selekcijski program (dugovečnost, broj somatskih ćelija, otpornost na obolenja vimena i druga obolenja, merenje protoka mleka i druge); ocena ekonomske težine za pojedine osobine i uključenje ovih u zbirni selekcijski indeks (savremeni metod za predviđanje priplodnih vrednosti); uvođenje novih metoda predviđanja priplodnih vrednosti; uvođenje predviđanja priplodnih vrednosti za nove osobine (telesna građa, osobine muznosti, dugovečnost, osobine plodnosti, otpornost na bolesti i dr.); uključivanje novih saznanja sa područja molekularne genetike u odgajivačke programe; proveravanje porekla sa molekularno genetskim metodama; uvođenje upotrebe semena (spermatozoida) odvojenih po polu; izračunavanje koeficijenta inbridinga i uvođenje programa za sprečavanje povećanja inbridinga sa osemenjavanjem; izrada šeme planskog parenja životinja u pogledu na željeno usmerenje selekcije u okviru stada; test ukrštanja (sa specijalizovanim mlečnim rasama, novim terminalnim (tovnim) rasama); proučavanje interakcije između genotipa i okoline; ispitivanje novih metoda i načina merenja proizvodnih osobina i automatskog uzimanja podataka; osavremenjivanje praćenja osobina plodnosti; osavremenjivanje praćenja zdravstvenog stanja životinja i uzroka izlučenja.

35

18. OBJAVLJIVANJA PODATAKA

Odgajivačima, članovima odgajivačke organizacije i svim drugim izvođačima

ovog odgajivačkog programa mora biti omogućen što širi pristup do podataka, koji se prikupljaju i nastaju u okviru izvođenja ovog odgajivačkog programa.

Podaci koji nastaju u okviru izvođenja odgajivačkog programa objavljuju se takođe u obliku internih i javnih publikacija. Prilozi se takođe objavljuju u stručnim publikacijama. Rezultati izvođenja odgajivačkog programa se objavljuju u obliku godišnjeg i periodičnih izveštaja.

19. MERE ZA EKONOMIČNU PROIZVODNJU

Cilj odgajivačkog programa je sprovođenje mera za ekonomičniju proizvodnju.

Izvođenje pojedinih stručnih zadataka u okviru odgajivačkog programa i prosleđivanje obrađenih podataka odgajivačima su namenjeni poboljšanju ekonomičnosti gajenja goveda. Efekti realizacije mera su u povećanju proizvodnje i snižavanju troškova po jedinici proizvoda.

Izvođenje mera za ekonomičniju proizvodnju će se izvoditi na dva polja i to na polju cele populacije goveda kod svih odgajivača i na stadu pojedinačnog odgajivača. Mere koje će izvoditi sam odgajivač zavise od njegovog cilja i načina gajenja životinja. Uslovi uspešnog izvođenja mera za ekonomično gajenje životinja na poljoprivrednom gazdinstvu su u podacima o proizvodnji životinja.

Mere čije izvođenje omogućava rad odgajivačke organizacije, a koje mogu da izvode svi odgajivači su vezani za upotreba podataka o dnevnoj proizvodnji (količini) mleka pojedinih krava. Podaci omogućavaju, da odgajivač prilagodi ishranu potrebama pojedinih životinja. Za uravnoteženo snabdevanje pojedinih životinja sa hranljivim materijama je neophdno poznavanje njene proizvodnje.

Odgajivač u pogledu na proizvodnju mleka i kvalitet osnovnog obroka prilagođava (povećava ili smanjuje) na odgovarajući način količinu koncentrovane hrane pojedinom grlu. Kod merenja količine koncentrata poštuje stanje telesne kondicije životinje. Putem pravilnog hranjenja moramo sprečavati tovljenje životinja. Grla ne treba da dobiju prekomerno na telesnoj masi. Ocena telesne kondicije priplodnih grla je sastavni deo tehnološkog procesa. Za pravilan sastav dnevnih obroka i odgovarajuće odmeravanje količine koncentrovane hrane, odgajivač mora imati izračunat dnevni obrok na bazi kvaliteta njegovog osnovnog dela.

Plodnost je pokazatelj uslova gajenja životinja. Životinje sa slabijim rezultatima plodnosti brzo reaguju na slabije uslove gajenja. Stalno praćenje pokazatelja plodnosti znači kontrolu uslova gajenja i rada osemenitelja.

Na osnovu podataka o proizvodnji životinja odgajivači vrše selekciju u sopstvenom stadu. Životinje, koje su po proizvodnji iznad proseka stada, odgajivači zadržavaju u stadu, planski osemenjavaju i potomke drže za obnovu stada. Životinje, koje su po rezultatima proizvodnje ispod proseka stada brže izlučuju iz stada, njihovi potomci po pravilu nisu namenjeni za obnovu stada.

Podaci odgajivačima omogućavaju izbor odgovarajućih bikova za osemenjavanje životinja u sopstvenom stadu. Tako odgajivač upotrebljava priplodnjake, koji odgovaraju

36

uslovima gajenja, ili priplodnjake, koji poboljšavaju osobine kada je to potrebno kod potomaka pojedinih plotkinja u svom stadu.

Mere zavise od cilja gajenja na nivou poljoprivrednog gazdinstva. Odgajivači kojima je cilj visoka proizvodnja mleka vršiće selekciju na povećanje proizvodnje po grlu. Oni će na odgovarajući način prilagoditi ishranu i omogućiti dobre uslove životinjama. 20. MERE ZA OBEZEBEĐIVANJE KVALITETA PROIZVODA

Sve mere, koje se izvode u okviru odgajivačkog programa, poštuju zahteve za

zaštitu i kvalitet životinjskih proizvoda. Odgajivački program je saglasan sa zakonskim propisima i podzakonskim aktima na području: hrane i ishrane životinja; zaštite životinja; veterinarstva; stočarstva; zaštite okoline i kvaliteta životinjskih proizvoda.

Izvođenje odgajivačkog programa u skladu sa propisima iz prethodno nabrojanih područja obezbeđuje odgovarajući kvalitet životinjskih proizvoda.

Odgajivački program uključuje mere za obezbeđivanje zaštite i kvaliteta životinjskih proizvoda u pogledu: sastava mleka, zdravlja vimena, ocene telesne građe i interakcije genotip-sredina.

37