Odgajivacki program - Živinarstvo.pdf

7/26/2019 Odgajivacki program - ivinarstvo.pdf

1/19

1. Uvod

Primarni zadatak stoarstva je proizvodnja animalnih proizvoda za ishranu ljudi uznastojanje da ekonomski efekti proizvodnje budu to vei.

Program odgajivakog rada u ivinarstvu Republike Srbije obuhvata odgajivake mereusmerene na kvantitativno i kvalitativno unapreenje proizvodnje ivinskog mesa ikonzumnih jaja. Proizaao je na osnovu analize stanja, potreba i mogunosti poboljanja

produktivnih svojstava matinih i komercijalnih jata ivine u Republici Srbiji.Obim proizvodnje ivinskog mesa i konzumnih jaja, svakako zavisi od uslova trita,

od mera ekonomske politike i od obima i izvora sredstava za nove investicije i planiranuproizvodnju. Meutim, za realizaciju ovakve proizvodnje veoma je znaajan i strunorazraen odgajivaki program, koji e uvaiti specifinosti ivinarske proizvodnje u naojzemlji i omoguiti potpunije ukljuivanje glavne i regionalnih odgajivakih organizacija. Ucilju boljeg iskoriavanja genetskog potencijala hibrida tekog i lakog tipa, teite ovogukljuivanja je u primeni savremenih metoda selekcije i odgajivanja u farmama zareprodukciju, zatim u primeni savremenih metoda tehnolokih i zoohigijenskih postupaka,kako u inkubatorskim stanicama, tako i u farmama za proizvodnju brojlera i konzumnih jaja.

Sa stanovita uspenog razvoja proizvodnje ivinskih proizvoda u Republici Srbiji,prihvatanje glavnog odgajivakog programa u ivinarstvu ima svoje puno, kako struno, jo ivie ekonomsko opravdanje.

2. ivinarska proizvodnja AP Vojvodine

Specifinosti ivinarske proizvodnje u odnosu na druge grane stoarstva i stanjeivinarstva u AP Vojvodini su od izuzetnog znaaja za definisanje odgajivakog cilja imetoda odgajivakog programa:

1. iskljuivo hibridni reprodukcijski materijal (dedovi i roditelji) u osnovi proizvodnjemesa i jaja, nastao kao rezultat intenzivnog selekcijsko-odgajivakog rada manjeg

broja svetskih selekcijskih kompanija

2.

nepostojanje domaeg hibridnog materijala tekog i lakog tipa, koje uslovljava uvoznuzavisnost

3. neophodnost zamene matinih jata ivine na godinjem nivou

4. neplanski uvoz u pogledu broja roditelja, izbora provenijence, dinamike uvoza,regionalne zastupljenosti


2/19

2.1. Prosean genetski potencijal hibrida kokoi tekog tipa u 2009. godini:

2.1.1. Roditeljsko (matino) jato:

Trajanje proizvodnje, nedelja 33Uzrast sa 5% proizvodnje, nedelja 24Jaja po useljenoj kokoi, kom. 138Jaja za nasad, kom. 130pic izleaja, % 89

Prosean izleaj, % 80Broj brojlerskih pilia po useljenoj kokoi 104Vitalnost od 24. nedelje, % 90

2.1.2. Brojleri:

Duina proizvodnog ciklusa, dan 42Telesna masa, g

enski piliiMuki pilii

223220132442

Utroak hrane (kumulativni), g 4268Konverzija hrane, kg 1.92Vitalnost, % 96

2.2. Prosean genetski potencijal hibrida kokoi lakog tipa u 2009. godini:

2.2.1. Roditeljsko (matino) jato:

Trajanje proizvodnje, nedelja 52

Uzrast pri pronoenju, nedelja 19Jaja po useljenoj nosilji, kom. 197Broj priplodnih jaja za nasad, kom. 164Utroak hrane po jajetu, g 204enskih pilia/kokoi 85Vitalnost, % 90


3/19

Na teritoriji AP Vojvodine zastupljene su selekcije: kokoi:

-

tekog tipa: Cobb, Hubbard, Ross, Hybro,- lakog tipa: Hy Line,

Pojedine provenijence kokoi mogue je razvrstati i u podtipove koji su genetskiprilagoeni odreenim sistemima proizvodnje (npr. dinamika porasta) ili zahtevima trita upogledu odreenog kvaliteta proizvoda (npr. udeo grudi u trupu, boja ljuske jaja za konzum).

Visoki genetski potencijal hibridnih selekcija zahteva precizno definisane tehnoloke iuslove menadmenta u cilju dostizanja deklarisanih proizvodnih normativa.

urke: Big But 6 iste rase kokoi:

Vajtrok, Njuhempir, Amrok, Brama, Saseks, Orpington, Australorp, Rodajland,Jareb. talijanka, Vijandot

Tabela. Brojno stanje roditeljskih jata ivine sa regionalnom distribucijom (odgoj ieksploatacija)

REGIONI(regionalne slube)

MATINA JATA KOKOI (godinji nivo)TEKI TIP LAKI TIP

Br. grla Br.odgajivaa Br. grla Br.odgajivaaNovi Sad 79 862 1 / /Sremska Mitrovica 64 725 3 3 104 1Baka Topola 154 344 3 / /Zrenjanin 196 105 2 / /

Vrbas 107 826 1 26 394 1UKUPNO 780 700 10 29 498 2

Izvor podataka:Glavna odgaivaka organizacija AP Vojvodine Departman za stoarstvo, Poljoprivrednifakultet, Novi Sad

3. Ocena odgajivake vrednosti jata i odgajivaki cilj

Polazei od navedenih specifinosti i stanja ivinarske proizvodnje u AP Vojvodini,odgajivaki cilj ne moe biti definisan kao skup ekonomski vanih proizvodnih osobina,obzirom da se selekcija uvezenih matinih jata sprovodi samo u smislu ispravljanja greaka u


4/19

3.1. Zadaci Glavnog odgajivakog programa

Glavnim odgajivakim programom predvia se:

matina evidencija, odnosno uvoenje roditeljskih jata ivine u Registar priplodneivine na osnovu dokumentacije o poreklu i evidencije proizvodnosti jata i izdavanjezootehnikih dokumenata, u skladu sa Zakonom o stoarstvu

kontrola proizvodnosti matinih jata ivine na bazi osnovne evidencije koju vodiodgajiva

sistematsko testiranje inostranih provenijenci roditelja i komercijalnih hibrida kokoi iuraka, radi dobijanja objektivnih parametara kao osnove za izbor najpodesnijih zamasovnu proizvodnju

sistematska kontrola jata, jaja i proizvodnje jednodnevnih pilia u inkubatorskimstanicama u skladu sa Zakonom o stoarstvu

ouvanje genskog fonda putem stvaranja kolekcija (jata odgovarajue veliine) malo

rasprostranjenih rasa i populacija autohtonih kokoi, uraka, pataka i gusaka plansko i usklaeno delovanje osnovnih, regionalnih i glavne odgajivake organizacije

u realizaciji Glavnog odgajivakog programa.

4. Mere Glavnog odgajivakog programaU cilju izvrenja zadataka predvienih Glavnim odgajivakim programom u ivinarstvu,

izvodie se sledee mere:

4.1. Hibridi i ekonomske rase ivine

1. Kontrola matinih jata kokoi tekog tipa u odgoju2.

Kontrola matinih jata kokoi tekog tipa u eksploataciji3. Kontrola matinih jata kokoi lakog tipa u odgoju4. Kontrola matinih jata kokoi lakog tipa u eksploataciji5. Kontrola matinih jata uraka u odgoju6. Kontrola matinih jata uraka u eksploataciji7 K t l i tih k k k


5/19

Mera kontrola matinih jata ivine obuhvata registraciju, odabiranje i kontroluproduktivnosti matinih jata ivine u periodu odgoja i eksploatacije.

Dosledno sprovoenje mere kontrola matinih jata ivine u potpunosti bi eliminisaloproizvodnju ivine nepoznatog, a samim tim, i sumnjivog kvaliteta. Pored toga ova mera imaopravdanje jer obezbeuje podatke o broju, tipu i proizvodnim rezultatima matinih jata (za

period odgoja i eksploatacije) i inkubatorskih stanica.

4.1.2. Kontrola proizvodnje jednodnevnih pilia u inkubatorskim stanicama

Zakon o stoarstvu je predvideo kontrolu jata, jaja i jednodnevnih pilia uinkubatorskim stanicama. Kontrolu treba da obavlja vei broj institucija, ija je aktivnost iinae u okviru sprovoenja Glavnog odgajivakog programa, to pored glavne odgajivakeorganizacije podrazumeva angaovanje regionalne odgajivake organizacije u sluajuodgajivaa matinih jata ivine ispod 5 000 grla. Poslove regionalne odgajivake organizacijekod odgajivaa veih od 5 000 grla, moe obavljati zaposleni strunjak iz oblasti stoarstva iliveterinarstva, prema Pravilniku o uslovima u pogledu objekata i opreme koje morajuispunjavati odgajivake organizacije i organizacije sa posebnim ovlaenjima, kao i o

uslovima u pogledu strunog kadra koje moraju ispunjavati organizacije sa posebnimovlaenjima (lan 34).Ova mera je neophodna s obzirom da predstavlja drugu fazu kontrole proizvodnosti

matinih jata i da spreava pojavu proizvodnje i prodaje velikog broja jednodnevnih pilianepoznatog i neproverenog kvaliteta na teritoriji Republike Srbije.

S obzirom na to, neophodno je:

- razraditi jedinstvenu metodiku evidencije i kontrole matinih jata ivine, jaja iproizvodnje jednodnevnih pilia u inkubatorskim stanicama, koja bi se sankcionisalaodgovarajuim pravilnicima;

- koordinirati i sinhronizovati rad institucija odreenih za obavljanje ove kontrole radidobijanja realnih, potpunih i metodoloki jednoobraznih rezultata kontrole;

- izvriti sintezu dobijenih rezultata u okviru glavne odgajivake organizacije;

- osposobiti strunjake zootehnike slube za obavljanje poslova kontrole matinih jataivine, jaja i proizvodnje jednodnevnih pilia u inkubatorskim stanicama.

Logino je pretpostaviti da bi uz, sinhronizovanu akciju sa odgovarajuim slubamainspekcije, dosledna i efikasna kontrola matinih jata, jaja i proizvodnje ivine ui k b ki i k d k lik di li i i l i d j i i


6/19

proizvoa stavlja na raspolaganje. Meutim, est je sluaj da rezultati proizvodnje ne dostiudeklarisani normativ.Zbog toga je potrebno da se svaki inostrani hibrid ivine testira, i to na

nivou roditelja, kao i na nivou komercijalne proizvodnje.

4.1.4. Uvoenje novih programa gajenja tovnih pilia i kokoi nosilja

U zemljama EU mnogi potroai nisu zadovoljni uslovima dranja i proizvodimaivine iz industrijske proizvodnje. To je dovelo do revitalizacije i racionalizacijetradicionalnih, ali i razvoja novih, humanijih sistema dranja ivine koji su regulisani

obimnim i detaljnim propisima (Official Journal of the European Communities No. L 143/11).U proizvodnji pileeg mesa i jaja za konzum izdvaja nekoliko vrsta i tipovaneindustrijske proizvodnje. U naoj zemlji za razvoj proizvodnje prirodne, ekoloke,visokovredne ili bioloke hrane, postoje uslovi. Programi su vrlo sloeni i zahtevajuangaovanje u oblasti selekcije, tehnologije, ishrane, veterine, klanja i prerade pileeg mesa,

projektovanje objekata i opreme i marketinga. U narednom petogodinjem periodu u naojzemlji radie se na uvoenju novih programa neindustrijske proizvodnje pileeg mesa i jaja zakonzum.

4.2. Autohtone rase ivine

Svrljika koko, goloijanka, somborska kaporka, domaa urka, podunavska guska,domaa patka

1. Identifikacija i obeleavanje

2.

Kontrola produktivnih svojstava (opis strunih poslova 5.1.1.)

Inkubatorska proizvodnja jednodnevnog podmlatka svih vrsta ivine u RepubliciSrbiji doprinosi brzom irenju ekonomski najznaajnijih i najproduktivnijih provenijencikomercijalnih hibrida. Time se, meutim, ugroava opstanak brojnih populacija manjeinteresantnih rasa i tipova nativne ivine, jer iezavaju mnogi geni, ija nam je sadanja ili

budua vrednost potpuno nepoznata.

Da bi se neutralisala ova nepovoljna komponenta, inae u celini gledano, pozitivnograzvoja i unapreenja ivinarstva i spreio nenadoknadiv gubitak fonda gena koji mogu bitidragoceni za selekciju u blioj ili daljoj budunosti neophodno je da se preduzmu mere zaouvanje svih raspoloivih rasa, a posebno tipova i populacija nativnih kokoi, uraka, patakai gusaka. Njihov je znaaj posebno veliki sa aspekta vanrednih uslova i bezbednosti zemlje,

jer su nativne populacije prilagoene ekstenzivnom dranju, prirodnom razmnoavanju


7/19

Potrebno je obezbediti uslove i sredstva za ouvanje barem 50 jata istih rasa ilinativnih populacija ivine. Ova sredstva bi se obezbeivala putem konkursa ili po posebnim

programima i davala pravnim ili fizikim licima koja ispunjavaju postavljene zahteve:

- da raspolau jatom ime je odravanje od interesa sa aspekta ouvanjagenskog fonda;

- da odravaju potreban broj parova u jatu u svakoj generaciji;

- da sprovode kontrolisano parenje;

- da obezbeuju kontrolu jata od strane glavne odgajivake organizacije.Za odravanje i kontrolu jata, iz kolekcije rasa i populacije ivine, morala bi se

obezbediti i sredstva za nagraivanje izlagaa malo rasprostranjenih rasa, odnosno tipova ipopulacija nativne ivine na poljoprivrednim, stoarskim ili ivinarskim sajmovima iizlobama. To bi stimulisalo vei broj ivinara da se opredeli na gajenje one ivine ije jeodravanje znaajno sa stanovita ouvanja genskog fonda.

5. Struni poslovi u sprovoenju mera Glavnog odgajivakogprograma

5.1. Struni poslovi za meru kontrola produktivnosti matinih jata ivine

(mere 1-7)

Kontrola proizvodnih svojstava matinih jata ivine sprovodi se kao mera sistematskog praenjareproduktivnih sposobnosti matinih jata ivine, koja obuhvata aktivnosti registracije, identifikacije,

preglede, odabiranje i kontrolu produktivnosti matinih jata ivine i u njenom sprovoenju uestvujustrunjaci Osnovne, Regionalne i Glavne odgajivake organizacije u zavisnosti od njihovihnadlenosti i osposobljenosti.

Struni poslovi na kontroli proizvodnih svojstava matinih jata ivine zasnivaju se na vaeimpropisima i odgovarajuim strunim uputstvima, a u osnovi obuhvataju sledee:1. Evidentiranje matinih jata podmlatka i sreivanje dokumentacije o njihovom poreklu;2. Voenje Registra matinog jata u odgoju;3. Sistematsko prikupljanje i evidentiranje podataka o mortalitetu, izluenju i potronji hrane i

drugim relevantnim podacima za odgoj podmlatka;


8/19

11. Izdavanje dokumentacije o poreklu jaja za nasad;12. Izdavanje dokumentacije o poreklu pilia proizvedenih u inkubatoru;

13.

Sreivanje i analizu rezultata kontrole;14. Koordinaciju poslova i razmenu korisnih iskustava i inovacija izmeu farmi, strune

sastanke, seminare i sl.

Angaovanje pojedinih organizacija u obavljanju strunih poslova:

Osnovna: 1,2,3,4,6,7;Regionalna: 3,8,9,11,12,13;Glavna: 1,2,3,4,5,6,7,8,10,13,14;

5.2. Struni poslovi za mere Test roditelja tekog tipa i Test roditelja lakogtipa

Test roditelja obavlja se kao mera sistematskog ispitivanja reproduktivnih svojstava pojedinihprovenijenci.

Rad na testu roditelja obuhvata:

1. Izradu programa i plana testa u skladu sa mogunou istovremene nabavke jednodnevnihpilia-roditelja;

2. Organizaciju testa nabavku i useljavanje jednodnevnih pilia-roditelja;3. Kontrolu proizvodnih osobina roditeljskih jata u toku gajenja i eksploatacije (telesna masa,

potronja hrane, nosivost, mortalitet, izluenje i dr.) i voenje Registra proizvodnog jata;

4.

Kontrolu inkubacionih svojstava jaja (procenat jaja za nasad, procenat neoploenih jaja,izvoenje u % uloenih i oploenih jaja, kvalitet pilia i dr.);

5. Sreivanje i analizu rezultata testa;6. Izradu i prezentiranje zapisnika, izvetaja, informacija i publikacija o rezultatima testa;7. Rad na usavravanju i inoviranju metodologije testiranja.


Osnovna: 3,4;Regionalna: 3,4;Glavna: 1,2,3,5,6,7

5 3 Struni poslovi za meru Test brojlera


9/19

4. Kontrolu proizvodnih osobina pilia u toku tova (mortalitet, potronja hrane, kontrolnamerenja i sl.);

5.

Merenje pilia na kraju testa, sa identifikacijom ifre, pola i dr.;6. Klanje uzoraka tipinih pilia oba pola svake provenijence;7. Ispitivanje konformacije i klaninih osobina na trupovima zaklanih pilia;8. Sreivanje i analizu dobijenih podataka, deifriranje provenijenci;9. Izradu i prezentiranje zapisnika, izvetaja, informacija i publikacija o rezultatima testa;10.Rad na usavravanju i inoviranju metodologije testiranja.


Osnovna: 4,5;Regionalna: 4,5;Glavna: 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10

5.4. Struni poslovi za meru Test nosilja jaja za konzum

Test nosilja konzumnih jaja se obavlja kao mera sistematske kontrole proizvodnih svojstavahibridnih nosilja konzumnih jaja.

Rad na testu nosilja konzumnih jaja obuhvata:

1. Izradu programa i plana testa u skladu sa proizvodnjom jaja za nasad na pojedinim farmamroditelja lakog tipa;

2. Organizaciju testa nabavku jaja za nasad, inkubiranje ovih jaja, ifriranje i obeleavanje

jednodnevnih pilia za test, gajenje pilia i podmlatka do 18-20 nedelja;3. Merenje, obeleavanje i useljavanje kokica u kaveze baterija;4. Formiranje Registra testa;5. Kontrolu proizvodnih osobina u toku noenja (nosivost, mortalitet, potronju hrane i sl.);6. Ispitivanje kvaliteta jaja (spoljanjih i unutranjih fizikih osobina);7. Merenje nosilja na kraju testa;8. Sreivanje i analizu rezultata testa, deifriranje provenijenci;

9.

Izradu i prezentiranje zapisnika, izvetaja, informacija i publikacija o rezultatima testa;10.Rad na usavravanju i inoviranju metodologije testiranja.


Osnovna: 3,5,7;Regionalna: 3 5 7


10/19

6. Obim mera Glavnog odgajivakog programa

Na osnovu sadanjeg stanja i procene poloaja ivinarstva u narednim godinama,predlae se sledei obim mera predvienih Glavnim odgajivakim programom:

Tabela 1. Pregled broja grla ivine obuhvaenih merama u periodu 2010.-2014. god.

Naziv mereBroj grla po godinama

2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

HIBRIDI I EKONOMSKE RASE IVINE I KUNIAKontrola matinih jata kokoitekog tipa u odgoju

470000 475000 480000 480000 485000

Kontrola matinih jata kokoitekog tipa u eksploataciji

410000 420000 430000 430000 430000

Kontrola matinih jata kokoilakog tipa u odgoju

30000 31000 32000 35000 37000

Kontrola matinih jata kokoilakog tipa u eksploataciji 24000 25000 26000 29000 30000Kontrola matinih jata uraka uodgoju

5000 5000 5000 5500 6000

Kontrola matinih jata uraka ueksploataciji

4500 4500 4500 5000 5500

Kontrola istih rasa kokoi 3000 3000 3000 3500 4000Kontrola matinih zapata

kunia2000 2500 2 000 2500 2500

Test roditelja tekog tipa 10000 10000 10000 10500 10500Test roditelja lakog tipa 2 000 2 000 2000 2500 3000Test brojlera 4500 4500 4500 5000 5500Test nosilja konzumnih jaja 2500 2500 2500 3000 3000Test uraka u tovu 1000 1000 1000 1500 2 000Uvoenje novih programa

gajenja tovnih pilia

1500 1500 1500 2 000 2 000

Uvoenje novih programagajenja kokoi nosilja

1000 1000 1000 1500 1500

AUTOHTONE RASE IVINEIdentifikacija i obeleavanje 2600 2940 3000 3100 3300Kontrola produktivnih

2600 2940 3000 3100 3300


11/19

To mogu biti roditeljska jata kokoi lakog ili tekog tipa, odnosno za dobijanje hibridaza proizvodnju konzumnih jaja ili za tov, ili jata pojedinih rasa kokoi.

Kontrolom proizvodnih svojstava obuhvataju se najvanije osobine koje karakteriuzootehniku i privrednu vrednost ovih jata kokoi, kako u fazi gajenja podmlatka, tako i u faziiskoriavanja jata nosilja.

Osnovu kontrole proizvodnih svojstava ini evidencija proizvodnje:

Dnevna evidencija vodi se svakog dana u proizvodnim objektima na sledeimobrascima (Prilog):

- mesena lista podmlatka kokoi- mesena lista proizvodnog jata kokoi

- dnevna lista sakupljanja i klasiranja jaja

Periodina evidencija vodi se povremeno, obuhvata objekte i jato ivine istoguzrasta i provenijence na jednoj farmi, a vodi se na obrascima i grafikonima (Prilog).

Sprovodi se na osnovu podataka dnevne evidencije u proizvodnim objektima i na osnovupodataka koji se dobijaju periodinom kontrolom u proizvodnim objektima i uinkubatorskoj stanici. Ova evidencija ima karakter trajne dokumentacije.

- Kontrola telesne mase kokoi u fazi gajenja podmlatka izvodi se od 2-22. nedeljeuzrasta svake nedelje, a kasnije kod proizvodnog jata povremeno, na uzorku odnajmanje 100 jedinki istog pola

- Kontrola kvaliteta hrane uzorci se uzimaju pri dopremanju hrane na farmu i dre uzatvorenoj ambalai na hladnom, tamnom i suvom mestu do 15 dana po utrokucelokupne koliine hrane kojoj uzorci pripadaju. Kontrola hemijske i mikrobiolokeispravnosti se obavlja po potrebi.

- Kontrola kvaliteta jaja za nasad obuhvata kontrolu mase jaja i kontrolu inkubacionogkvaliteta jaja:

Kontrola mase jaja se obavlja na poetku, u sredini i pri kraju proizvodnogciklusa, pojedinanim merenjem sluajnog uzorka od najmanje 100 jaja.

Kontrola inkubacionog kvaliteta jaja se obavlja kad i kontrola mase jaja.U tomcilju posebno se oznaavaju jaja u 2-3 lese inkubatora, i prilikom izvoenjakonstatuje se broj izvedenih normalnih i kart pilia. Jaja iz kojih se nisu izveli


12/19

Savremena ivinarska proizvodnja iskljuivo koristi hibridni materijal, kako lakog tipaza proizvodnju konzumnih jaja, tako i tekog tipa za proizvodnju ivinskog mesa. Oba

materijala su nastala kao proizvod permanentnog odgajivako-selekcijskog procesa.Rasa, kao ira populacija, ustupila je mesto liniji, uoj genetskoj populaciji. Znaajrase, meutim, niim se ne umanjuje. Radi stvaranja visokoproduktivnih hibrida, rase suneophodne za dobijanje novih istih i sintetikih linija, pogodnih za meusobno ukrtanje.

Industrijska ivinarska proizvodnja se zasniva na korienju inostranih hibrida lakog itekog tipa. Njihova proizvodna svojstva deklariu se strunom dokumentacijom, kojuinostrani proizvoa stavlja na raspolaganje. Meutim, u naim uslovima est je sluaj darezultati proizvodnje ne dostiu deklarisani normativ. Zbog toga je potrebno da se svakiinostrani hibrid kokoi, koji se uvozi, testira. Odgovarajue strune i naune slube bile biobavezne da savremenim naunim metodama svestrano ispitaju proizvodna svojstva iotpornost prema bolestima uvoznih hibrida. Ova ispitivanja doprinela bi jednostavnijemopredeljivanju za lake i teke hibride, kao najpogodnije za iskoriavanje u naim

proizvodnim uslovima, kao i posrednu kontrolu kvaliteta uvoznog priplodnog materijala.Testovi bi se izvodili po metodici sluajnog (Random Sample Test) ili meanog

uzorka. Osnovna naela po metodici sluajnog uzorka (Random Sample Test):

Test brojlera

Za dobijanje sluajnog uzorka jednodnevnih pilia od svake provenijence, za test uobimu tzv. mikrotesta uzima se odgovarajui broj jaja za nasad sa farmi brojlerskih roditelja,koji moraju biti priblino jednakog uzrasta. Jaja se na podesan nain obeleavaju na ljusci iulau u inkubator. Podrazumeva se da svaka provenijenca bude u testu zastupljena sa ponajmanje 5 ponavljanja, sa po najmanje 120 pilia oba pola na poetku testa. Raspored

ponavljanja i provenijenci u boksovima (na podu ili baterijama) odreuje se po metodicisluajnog-blok sistema.

U sprovoenju tova tei se primeni one tehnologije koja je tipina ili najea uregionu na kojem se test sprovodi. Ovo se odnosi, kako na ishranu (korienje uobiajenihfabrikih smea-startera, grovera i finiera), tako i na sistem dranja (npr.: podni sistem morao

bi imati prednost nad baterijskim).

Ispituju se sledee osobine:1. iva masa pilia na kraju testa pojedinano merenje svih pilia, nakon gladovanja

pilia od 12 sati2. konverzija hrane utroak hrane za 1kg proizvedene ive mase, na osnovu podataka o

utroku hrane i ostvarenom prirastu telesne mase


13/19

Dodatne osobine, koje se mogu ispitivati na manjem uzorku po ivoj masi tipinih piliasvake provenijence najmanje po 10 pilia svakog pola ija se iva masa kree u granicama:

srednja vrednost odgovarajue provenijence i pola 10% obuhvataju:

1. mere konformacije (duina piska, duina kobilice, dubina grudi, grudni ugao, obimbataka i sl.)

2. klanine randmane (masa zaklanog pileta klasina obrada, spremno za peenje,spremno za rotilj-u % ive mase i sl.)

3. ostale klanine osobine (relativna masa pojedinih vanijih delova trupa, odnosmeso:kosti i sl.).

Dodatne osobine su predmet ispitivanja pojedinih istraivakih institucuja koje raspolaupotrebnom opremom, metodikom i iskustvima u ovoj vrsti rada, i koje se moraju ukljuiti uova ispitivanja.

Test nosilja konzumnih jaja

Test nosilja konzumnih jaja u obimu mikrotesta zapoinje na isti nain kao iodgovarajui test brojlera. Odgajene kokice u osamnaestonedeljnom uzrastu, po sluajnom

blok-sistemu rasporeuju se u odgovarajue spratove i segmente baterija, pri emu se vodirauna da u svim delovima objekta, na svakoj strani i na svakom spratu baterija, budurazmetena odgovarajua ponavljanja od svake ispitivane provenijence.

U naelu, i ovde se mora teiti da u svakoj provenijenci ne bude manje od 5ponavljanja. Poeljno je da test traje do 500 dana uzrasta nosilja.

Ispituju se sledee osobine:

1. polna dozrelost (vreme pronoenja uzrast u nedeljama kada je u toku jedne nedeljenosivost iznosila najmanje 5%)

2. uzrast pri dostizanju nosivosti od najmanje 50%3. uzrast i % nosivosti u nedelji sa najveom nosivou

4.

uzrast i % nosivosti u poslednjoj nedelji5.

ukupan broj jaja u toku testa, odnosno po useljenoj i prosenoj kokoi6. ukupna potronja hrane u toku testa, odnosno po proizvedenom jajetu7. mortalitet i prinudno izluenje kokoi8. telesna masa kokoi na poetku i na kraju testa


14/19

Spoljanje i unutranje osobine jaja su predmet ispitivanja pojedinih istraivakihinstitucija koje raspolau potrebnom opremom, metodikom i iskustvima u ovoj vrsti rada, i

koje se moraju ukljuiti u ova ispitivanja.

Test roditelja

Test roditelja tekog, odnosno lakog tipa treba da prethodi testu brojlera, odnosnotestu nosilja jaja za konzum. Test zapoinje nabavkom jednodnevnih roditeljskih pilia injihovim gajenjem i eksploatacijom u istim uslovima na jednoj lokaciji (u odvojenim

boksevima istog objekta ili u jednakim objektima na istoj farmi). I ovde se tei primeniuobiajene tehnologije, kao i ouvanju tajnosti identiteta provenijenci do kraja testa.

Ispituju se sledee osobine:

1. U fazi gajenja podmlatka:- iva masa kokica i petlia, najmanje u dvonedeljnim intervalima merenjem

sluajnog uzorka od najmanje 100 kokica i 20 petlia od svake provenijence

-

mortalitet i prinudno izluenje- potronja hrane2. U fazi eksploatacije jata:

- polna dozrelost (vreme pronoenja uzrast, u nedeljama, kada je u tokujedne nedelje nosivost iznosila najmanje 5%

- uzrast pri dostizanju nosivosti od najmanje 50%- uzrast i % nosivosti u nedelji sa najveom nosivou- uzrast i % nosivosti u poslednjoj nedelji testa (58. nedelji uzrasta)

-

ukupan broj jaja u toku testa, odnosno po useljenoj i prosenoj kokoi- ukupan broj jaja za nasad u toku testa (masa 50-70g), odnosno po useljenoj i

prosenoj kokoi- ukupna potronja hrane u toku testa, odnosno po proizvedenom jajetu- mortalitet i prinudno izluenje kokoi i petlova- telesna masa kokoi i petlova u odreenim intervalima (npr. u uzrastu 24, 32,

40 itd. nedelja) i na kraju testa

-

inkubacijska svojstva jaja (izvoenje u % uloenih i oploenih jaja, oploenostjaja, % pilia druge klase), najmanje tri puta u toku testa


15/19

Mesena lista proizvodnog jata kokoi

DATUM

NEDELJA BROJ UGINULO IZLU. HRANA (kg) JAJAPRIMEDBA

UZRASTA

NOENJA UKUPNO NOS.

%ZA NASAD

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

12

3456789

10111213141516171819202122

VLASNIK

FARMA

MESEC GODINA

RASA-PROVEN.

OBJEKAT

Obr. 1

BOKS DATUM IZVOENJA

DATUM USELJENJA


16/19

Dnevna lista sakupljanja i sortiranja jaja

OBJEKAT SMENAJAJA ZANASAD

PRLJAVA SITNASLOMLJE

NADVOU.

UKUPNOJAJA

1 2 3 4 5 6 7 8

III

UKUPNOIII

UKUPNO

III

UKUPNO

IIIUKUPNO

III

UKUPNO

I

IIUKUPNO

III

UKUPNO

I

VLASNIK

FARMA

MESEC GODINA

HIBRID

DATUM

Obr. 2


17/19

Mesena lista podmlatka kokoi

DATUM

NEDELJAUZRASTA

BROJ UGINULO IZLUENO DATOHRANE (kg)

TELESNA MASAg

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

1

2345678910111213141516

1718192021

VLASNIK

FARMA

MESEC GODINA

RASA-PROVEN.

OBJEKAT

Obr. 3

BOKS DATUM IZVOENJA

DATUM USELENJA


18/19

18

NEDELJA DATUMPOSLEDNJEG

DANAUNEDELJI

BROJ NA KRAJUNEDELJE

UGINULO % IZLUENO % UTROAK HRANE JAJA UKUPNO JAJA ZA NASAD TEL. TE.g.

KOKOI PETLOVA KOKOI PETLOVA kg g / GRLU

UzrastNoe

njaKokoi Petlova

Nedeljno

Kumulativ.

Nedelj.

Kumulativ.

Nedelj.

Kumul.

Nedelj.

Kumul.

Nedeljno

Kumulativ.

Nedeljno

Kumul.

Nedeljno

Kumulativno

Kum. pouselj.kokici

Nosivost, %

Nedeljno

Kumulativ.

Kum. pouselj.kokici Koko Petao

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26

Obr 4

ORGANIZACIJA / VLASNIK

FARMA

OBJEKATPOETNI BROJ

KOKO I PETLOVA

RASA / PROVENIJENCA

SMER PROIZVODNJE

DATUM IZVOENJA

DAT. PREVO. / USELENJA

DAT. IZLUENJA IZPROIZVODNJE

Sumar registraproizvodnog jata kokoi

List br._______


19/19

19

Documents

Odgajivacki program - Živinarstvo.pdf