SADRAJ

1. STANJE OVARSTVA U AP VOJVODINI............................................................. 3 2. MATINA POPULACIJA OVACA U AP VOJVODINI ....................................... 3 2.1. Veliina matine populacije ........................................................................... 4 3. KONTROLA PRODUKTIVNOSTI OVACA ........................................................... 8 3.1. Odreivanje plodnosti ovaca .......................................................................... 8 3.2. Odraivanje mase jagnjadi na roenju i zaluenju ..................................... 8 3.3. Odreivanje nastriga vune ............................................................................. 8 3.4.Odreivanje mase odraslih grla ...................................................................... 9 3.5. Kontrola mlenosti ovaca AT metodom ......................................................... 9 3.5.1. Izraunavanje laktacije ........................................................................... 10 3.5.2. Superkontrola kod kontrole mlenosti AT ............................................ 11 3.5.3. Merni ureaji za merenje koliine mleka .............................................. 11 3.6. Obeleavanje ovaca ....................................................................................... 12 3.7. Matine knjige koje vode osnovne odgajivake organizacije u ovarstvu 12 4. UVOENJE OVNOVA U PRIPLOD I NJIHOVO ISKORIAVANJE ........... 15 4.1. Odabir kvalitetnih priplodnih ovnova ......................................................... 15 4.2. Odabir ovnova za priplod LICENCIRANJE ovnova ................................. 18 4.3. Prirodan pripust ............................................................................................. 21 4.4. Vetako osemenjavanje ................................................................................ 21 4.5. Formiranje banke semena ............................................................................. 21 5. RASNA STRUKTURA OVACA U VOJVODINI I ODGAJIVAKI CILJEVI ZA POJEDINE RASE ............................................................................................... 22 5.1. Odgajivaki ciljevi ...................................................................................... 23 6. ZNAAJ SELEKCIJE ZA RAZVOJ OVARSTVA VOJVODINE .. 24 6.1. Nain sprovoenja selekcije ovaca .. 24 6.2. Ocenjivanje i razvrstavanje ovaca u klase .. 24 6.3. Testiranje ovnova .. 27 6.4. Bioloki test ovnova ... 27 6.5. Performans test ovnova 28 6.6. Progeno testiranje ovnova .... 29 6.6.1. Progeni test ovnova u progeno testnoj stanici 29 6.6.2. Progeno testiranje ovnova na farmama . 29

7. ORGANIZACIJA IZVOENJA ODGAJIVAKO - SELEKCISKOG PROGRAMA U OVARSTVU SRBIJE (VOJVODINE) . 318. OUVANJE GENETSKIH RESURSA ................................................................. 32 8.1. Znaaj konzervacije ugroenih autohtonih (lokalno adaptiranih) rasa ..32 8.2.Kako iskoristiti iskustvo drugih zemalja u ouvanju genetskih resursa u ovarstvu ....................................................................................................................... 33 Prilozi ..34

1

AUTONOMNA POKRAJNA VOJVODINA DEPARTMAN ZA STOARSTVO, NOVI SAD

PROGRAM ODGAJIVANJA I SELEKCIJE OVACA U AP VOJVODINI

Novi Sad, 2010.

2

1. STANJE OVARSTVA U AP VOJVODINI

Struktura i veliina stada dosta je raznolika. Velik broj ovaca se uzgaja za podmirenje vlastitih potreba ili ovarstvo predstavlja dopunsku delatnost, dok se u manjem broju stada ostvaruje bitnija ekonomska dobit i ovarstvo predstavlja glavnu delatnost gazdinstva. Generalno gledano najvei broj ovaca uzgaja se radi proizvodnje mesa, pre svega jagnjetine, dok se u malom broju stada ovce muzu a mleko se prerauje prvenstveno u sir ili se prodaje malobrojnim mlekarama koje vre otkup ovijeg mleka. Vuna danas gotovo da nema nikakvu ekonomsku vrednost, ak esto postaje i ekoloki problem. I ako se najvei broj ovaca u Vojvodini koristi za proizvodnju mesa, rasna struktura to ne potvruje obzirom da su najzastupljenije rase ovaca kombinovanih proizvodnih svojstava (prelazne i primitivne rase). Mesnatih rasa je vrlo malo, a mlenih rasa praktino i nema. Ovako nepovoljna rasna struktura se javlja jer su se rase uvodile na osnovu sistema dranja, a ne na osnovu proizvodnog pravca. Ovce se u Vojvodini dre najee poluintenzivno ree intenzivno, dok se u zadnjih 18 godina poelo i sa ekstenzivnim sistemom dranja ovaca obzirom da je velik broj ovaca (razliiti sojevi pramenke), stigao sa stanovnitvom koje se trajno naselilo na podruju Vojvodine za vreme rata u Hrvatskoj i Bosni. Poslednjih nekoliko godina, ekonomske prilike (velika varijabilnost cena svinjskog, ivinskog i goveeg mesa), a ne elja za kvalitativnim poboljanjem ovarstva, su dovele do veeg interesovanja ljudi za komercijalnim ovarstvom. Poelo je interesovanje i za uvoenje adekvatnih tehnolokih mera u cilju to rentabilnije proizvodnje, kao i interesovanje za produktivnijim plemenitim rasama ovaca prvenstveno namenjenim proizvodnji mesa.

2. MATINA POPULACIJA OVACA U AP VOJVODINI Matinu populaciju ine ovce i ovnovi odreenih rasa koje su obuhvaene organizovanim selekcijskim radom i kod kojih se vri kontrola produktivnosti, a u cilju poboljanja genetske osnove bitnih proizvodnih svojstava (mesa, mleka, vune). Matinu populaciju ine muke i enske priplodne ivotinje nadprosenog kvaliteta. Kao kvalitetne priplodne ivotinje priznavae se samo one ivotinje koje su genetski nadprosene i potiu iz stada iji su vlasnici voljni da preduzmu sve potrebne mere radi odravanja i poboljavanja njihovog kvaliteta. Tek nakon registracije stada (gazdinstva, farme) kao odgajivaa kvalitetne priplodne stoke, ivotinje se mogu upisivati u glavnu matinu knjigu. Svako novo priznato gazdinstvo/farma, odgajivaa kvalitetne priplodne stoke dobija svoj broj. Odabrana priplodna grla iz matine populacije sa nadprosenom odgajivakom vrednosti su temelj genetskog poboljanja rase.

3

2.1. Veliina matine populacije U Vojvodini ima oko 230.000 ovaca razliitih kategorija i rasa, a umatieno je svega oko 9,6 %, dok se samo 6,5% ovaca od ukupnog broja odraslih grla nalazi pod kontrolom produktivnosti. U poslednjih nekoliko godina uinjen je znaajan pomak u matinoj evidenciji, kako ukupnog broja ovaca tako i njihove genetske raznolikosti. Ovome su pre svega doprinele novoosnovane osnovane selekcijske slube. Nakon raspada dravnih farmi osnovne selekcijske slube su preuzele matienje ovaca, meutim kvantitet koji su obuhvatili matienjem nije pratio i kvalitet praenja kontrole produktivnosti grla to je dovelo do poveanja broja umatienih grla, ali i smanjenja broja grla pod kontrolom produktivnosti. Drugi veliki problem koji se javlja u ovarstvu Vojvodine jeste nedostatak jasnog plana ta sa velikim brojem ovaca razliitih tipova pramenki koje su stigle sa izbeglim stanovnitvom iz ratom pogoenih krajeva. Trenutno ova grla se nalaze van matine evidencije to je nedopustivo. U nastavku su data brojna stanja ovaca obohvaena matinom evidencijom. Tabela 1.: Broj grla ovaca obuhvaenih selekcijskom smotrom i kontrolom produktivnosti po regionalnim slubama u 2008. godini. Kontrola Regionalna selekcijska sluba Selekcijska smotra produktivnostiPOLJOPRIVREDNA STANICA D.O.O. KIKINDA D.P. ZAVOD ZA UNAPREENJE POLJOPRIVREDE B.TOPOLA D.P. "AGROZAVOD" - VRBAS INSTITUT ZA POLJOPRIVREDU A.D. ZRENJANIN POLJOPRIVREDNA STANICA D.P. SENTA P.D.S. "INSTITUT TAMI" - PANEVO D.P.P.U. "AGROZAVOD" - VRAC D.P. POLJOPRIVREDNA STANICA NOVI SAD D.P. POLJOPRIVREDNI INSTITUT "DR PETAR DREZGI - SR. MITROVICA

84 300 10.015 1.685 1.999 1.344 1.713 2.102 3.008 22.250

48 249 1.766 741 1.694 933 948 1.651 2.843 10.873

Ukupno

Iz tabele 1. vidimo da je broj umatienih grla ovaca po odreenim regionima u Vojvodini vrlo neujednaen. Ovo je posledica pre svega zainteresovanosti ili nezainteresovanosti osnovnih selekcijskih slubi i odgajivaa za umatiavanjem grla, a ne tako razliitom disperzijom ovaca po odreenim regionima.

4

Grafikon 1.: Procentualni udeo pojedinih regionalnih selekcijskih slubi u selekcijskim smotrama ovaca u 2008.godini na teritoriji Vojvodine.

0,4% 13,5% 1,3%

POLJOPRIVREDNA ST ANICA D.O.O. - KIKINDA D.P. ZAVOD ZA UNAPREENJE POLJOPRIVREDE B.T OP OLA D.P. "AGROZAVOD" - VRBAS

9,4% 45,0% 7,7%INST IT UT ZA POLJOPRIVREDU A.D. ZRENJANIN POLJOPRIVREDNA ST ANICA D.P. SENT A P.D.S. "INST IT UT T AMI" PANEVO

6,0% 9,0% 7,6%

D.P.P.U. "AGROZAVOD" VRAC D.P. POLJOPRIVREDNA ST ANICA NOVI SAD D.P. POLJOPRIVREDNI INST IT UT "DR P ET AR DREZGI - SR. MIT ROVICA

Gafikon 2.: Procentualni udeo pojedinih regionalnih selekcijskih slubi u kontroli produktivnosti ovaca u 2008.godini na teritoriji Vojvodine.0,4% 2,3% 26,1% 16,2%POLJOPRIVREDNA ST ANICA D.O.O. KIKINDA D.P. ZAVOD ZA UNAPREENJE POLJOPRIVREDE B.T OPOLA D.P. "AGROZAVOD" - VRBAS INST IT UT ZA POLJOPRIVREDU A.D. ZRENJANIN POLJOPRIVREDNA ST ANICA D.P. SENT A P.D.S. "INST IT UT T AMI" - PANEVO D.P.P.U. "AGROZAVOD" - VRAC

6,8%

15,2%

15,6%D.P. POLJOPRIVREDNA ST ANICA NOVI SAD D.P. POLJOPRIVREDNI INST IT UT "DR PET AR DREZGI - SR. MIT ROVICA

8,7%

8,6%

5

Tabela 2.: Kretanje broja ovaca obuhvaenih selekcijskom smotrom i kontrolom produktivnosti od 2005. do 2008 godine. 2005. 14.096 11.299 2006. 16.926 12.628 2007. 16.527 12.364 2008. 22.250 10.873

Selekcijska smotra Kontrola produktivnosti

Grafikon 3.: Kretanje broja ovaca obuhvaenih selekcijskom smotrom i kontrolom produktivnosti od 2005. do 2008 godine.broj grla 25000

22.250

20000 14.096 11.299 10000

16.926 12.628

16.527 12.364

15000

10.873

Selekcijska smotra Kontrola produktivnosti

5000

0 2005. 2006. 2007. 2008. godina

Tabela 3.: Broj ovaca po rasama obuhvaenih selekcijskom smotrom i kontrolom produktivnosti u 2008. godini Kontrola produktivnosti 2.683 203 5.409 1.813 42 545 103 75 10.873

Rasa Cigaja okanjska cigaja Virtemberg Il d frans Safolk Bergamo Domai merino Vitoroga uja SUMA

Selekcijska smotra 3.322 242 15.277 2.132 73 706 122 376 22.250

6

Grafikon 4.: Procentualna zastupljenost rasa obuhvaenih kontrolom produktivnosti po regionalnim selekcijskim slubama u 2008. godini na teritoriji Vojvodine.

0,9% 0,4% 5,0% 16,7% 0,7% 24,7% Cigaja okanjska cigaja Virtemberg Il De France 1,9% Suffolk Bergamo Domai merino Vitoroga uja 49,7%

Veliki problem za sprovoenje odgajivakog programa predstavlja e veliina matinih populacija odreenih rasa ovaca. Trenutno u matinoj evidenciji su najzastupljenije ovce rase virtemberg, cigaje i il de fransa, dok drugih rasa ovaca ima ispod 1000 po rasi. Da bi farma/gazdinstvo bilo upisano u registar odgajivaa kvalitetne priplodne stoke (ovaca) mora imati umatieno najmanje: - 20 priplodnih ivotinja mesnatih i kombinovanih rasa ovaca (cigaja, virtemberg, il de frans, arole, safolk, bergamo, teksel, ...) - 5 priplodnih ivotinja genetskih resursa (okanjska cigaja, vitoroga uja, lipska pramenka, ...) - 5 priplodnih ivotinja mlenih rasa ovaca (istono frizijska, avasi, lakon, ...)

7

3. KONTROLA PRODUKTIVNOSTI OVACA Nemogue je oekivati odreeni selekcijski napredak bez potpunog uvida u genetske mogunosti matine populacije, bilo da se radi o proizvodnji mleka, mesa ili vune. Iz ovih razloga je neophodno u priplodnim i kvalitetnim priplodnim stadima vriti kontrolu produktivnosti. Podaci o kontroli produktivnosti se unose u matinu evidenciju. Kontrola produktivnosti ovaca se konstantno prati tokom perioda iskoriavanja ovaca paenjem odreenih proizvodnih pokazatelja. Proizvodni pokazatelji koji se prate su sledei: - plodnost grla (po ojagnjenoj ovci), - masa jagnjadi na roenju, - masa jagnjadi na zaluenju, - nastrig vune - masa odraslih grla - kontrola mlenosti: trajanje laktacije (u danima) utvrivanje koliine namuenog mleka ( u kilogramima) utvrivanje koliine i procenta mlene masti utvrivanje koliine i procenta proteina 3.1. Odreivanje plodnosti ovaca Plodnos ovaca se odreuje po ojagnjenoj ovci. Ovo znai da se broj roene jagnjadi podeli sa brojem ojagnjenih ovaca. Plodnost se izraava u procentima. Ukoliko je vrena sinhronizacija estrusa ovaca upotrebom hormona obavezno se navodi broj ovaca koji je bio podvrgnut hormonskom tretmanu i broj ovaca koji se ojagnjio. Podaci plodnosti dobijeni od grla kod kojih je vren hormonski tretman radi stimulisanja i sinhronizacije estrusa sa genetskog unapreenja ovarstva nisu prihvatljivi jer ne pruaju realnu sliku o genetskim mogunostima samih grla. Svako jagnjenje se upisuje u matini list grla. Primer: Ako je u jednom zapatu bilo ojagnjeno 100 ovaca i roeno 140 jagnjadi plodnost zapata iznosi 140%. 3.2. Odraivanje mase jagnjadi na roenju i zaluenju Masa jagnjadi na roenju se utvruje merenjem teine svakog roenog jagnjeta neposredno posle roenja. Masa jagnjadi se izraava u kilogramima. Podaci se upisuju u registar podmlatka. Masa jagnjadi na zaluenju se utvruje merenjem teine svakog jagnjeta prilikom zaluenja. Masa jagnjadi se izraava u kilogramima. Podaci se upisuju u registar podmlatka. 3.3. Odreivanje nastriga vune Odreivanje nastriga vune se vri merenjem teine sirovog runa za svaku ovacu i ovna nakon njihove strie. Ukoliko se vre dve strie godinje obavezno se navode podaci za svaku striu i ukupan nastrig na obe strie za svako grlo za tu godinu. Podaci se upisuju u matini list grla.

8

3.4.Odreivanje mase odraslih grla Masa odraslih grla se odreuje merenjem teine odraslih grla. Izraava se u kilogramima. Masa odraslih grla se meri jedanput godinje, i preporuuje se da se to obavi prilikom strie.

3.5. Kontrola mlenosti ovaca AT metodom Kontrola mlenosti ovaca podrazumeva prikupljanje podataka o proizvedenoj koliini mleka ovaca, koje su predmet odgajivako-selekcijskog rada. Podaci o proizvodnji mleka zajedno sa podacima o poreklu, su osnova za izraunavanje odgajivake vrednosti grla koja se muzu. Na temelju toga se sprovode odgovarajue selekcijske mere koje su u saglasnosti sa prihvaenim odgajivakim programom. Rezultati kontrole mlenosti, takoe, omoguavaju odgajivaima poboljavanje tehnolokog procesa u stadu. Prema pravilima Meunarodnog komiteta za kontrolu proizvodnje ICAR, za sprovoenje kontrole mlenosti, referentnom se smatra A4 metoda koja podrazumeva merenje koliine mleka kod svih mua u kontrolnom danu u periodu od proseno 4 nedelje. Takoe, kontrola mlenosti moe se obavljati po metodi AT kod koje se merenje koliine mleka vri samo tokom jutarnje ili samo tokom veernje mue u kontrolnom danu (alternativna metoda), ali se njihovom upotrebom ostvareni rezultati moraju matematiki korigovati na referentnu metodu. Uzimajui u obzir ekonomske i organizaciono-tehnike mogunosti u naoj zemlji, ovim odgajivakim programom je predvieno korienje AT4 metode za kontrolu mlenosti. Kontrolu vri ovlaena osoba (kontrolor), kod svih ivotinja u stadu. Kontrola se vri naizmenino, jednog meseca ujutro, a narednog meseca uvee. Izuzetno, kontrola moe biti dva puta uzastopno uvee ili ujutro, ali ne vie od jednom godinje. Dozvoljeni razmak izmeu dve uzastopne kontrole je od 28 do 34 dana. Tokom godine u stadu mora biti uraeno najmanje 6 kontrola. Prva kontrola mora da se obavi najkasnije izmeu 4 i 35 dana nakon poetka mue. Da bi laktacija bila prihvaena kod grla koja su zasuena ranije, mora biti sprovedeno najmanje 3 kontrole, a trajanje laktacije ne sme biti krae od 100 dana. Kontrolu sprovodimo tako da namuenu koliinu mleka izmerimo predvienim mernim instrumentima, a zatim od ukupne koliine mleka uzmemo reprezentativni uzorak (min. 30 mil.) radi odreivanja sadraja sastojaka mleka. Odmah po uzimanju uzorka, isti obeleavamo sa identifikacionim brojem ivotinje. Na dan kontrole, mua mora da se obavi u isto vreme kao u dane kada se kontrola ne sprovodi. Dnevni izvetaj o proizvodnji mleka mora da sadri koliinu namuenog mleka u kilogramima, procenat mlene masti i procenat belanevina. Ako neki od podataka nedostaje ili ak svi, izvetaj se smatra nevaeim. Izostajanje dnevnog izvetaja je dozvoljeno samo u izuzetnim sluajevima i to: jednom u toku laktacije zbog godinjeg odmora kontrolora i tada razmak izmeu dve kontrole nesme biti krai od 70 dana; kada je podatak izvan dozvoljenih granica; bolesti,

9

povrede, estrusa; nepogode; ako nedostaje rezultat analize mleka. Kontrolor je u obavezi da upie razloge izostajanja izvetaja. Kontrolor je u obavezi da, na osnovu upozorenja odgajivaa, evidentira bolesne, povreene, leene i ivotinje u estrusu, kao i ivotinje koje su bile na izlobi. U navedenim sluajevima kontrola se smatra kao nedostajua ako je kod ivotinje za 50% manje namuenog mleka u odnosu na koliinu iz predhodne kontrole ili kada je koliina mleka za 60% manja u odnosu na oekivanu vrednost. Izuzetno, ako postoje veterinarska ogranienja koja se odnose na itavo podruje, interval izmeu dve kontrole moe trajati do 100 dana. U sluaju da u dnevnoj kontroli nedostaje podatak o sadraju sastojaka mleka, tada se nedostajua vrednost nadoknauje tako to se uzima prosek iz predhodne i sledee kontrole. Ako podatak za sadraj mleka nedostaje posle prve kontrole, onda se prihvata vrednost iz sprovedene druge kontrole. Ova korekcija ne mora biti sprovedena u proizvodnom listu grla, ve ju je mogue sprovesti prilikom obraunavanja laktacije. Posle obraunavanja laktacija mora biti navedeno na osnovu kojih vaeih kontrola je laktacija izraunata. Osnovna odgajivaka organizacija je duna da dostavi odgajivau rezultate kontrole mlenosti najkasnije do naredne mesene kontrole. 3.5.1. Izraunavanje laktacije Period laktacije je ogranien sa poetkom i zavretkom laktacije. Laktacija poinje prvi dan posle partusa ivotinje. Pri prevremenom prekidu bremenitosti i poznatom datumu oplodnje, nova laktacija zapoinje, ako je ivotinja iznela vie od polovine normalne bremenitosti. Normalnom bremenitou se smatra ona koja traje 147 - 155 dana. Laktacija se zavrava: danom zasuenja ivotinje; ako se ivotinja ne zasui sa poslednjim danom pred poetak nove laktacije; ako datum zasuenja nije poznat, (onda se za dan zasuenja uzima 15. dan nakon poslednje kontrole). Proizvodnju moemo izraunati za odreeni vremenski period. U tom sluaju izraunavanje moe da se sprovede na bazi poslovne ili kalendarske godine. Poetak novog perioda je dan po zavretku prethodnog. Osnovna odgajivaka organizacija je u obavezi da po izvrenoj obradi podataka, dostavi odgajivau rezultate kontrole proizvodnih sposobnosti grla. Zakljuena laktacija predstavlja rezultat sprovedenih kontrola mlenosti i izraunava uz pomoc Fleischmann-ove formule. Formula za izraunavanje koliine mleka: KMI = I0xKM1 + I1x(KM1+KM2)/2 + I2x(KM2+KM3)/2 + In-1x(KMn-1+ KMn)/2 + InKMn Prilikom obrade podataka, dnevno utvrenu koliinu mleka u jednoj mui mnoi se sa 2. Formula za izraunavanje proizvedene koliine mlene masti:

10

KMM = I0xKMM1 + I1x(KMM1 + KMM2)/2 + I2x(KMM2 + KMM3)/2 + In-1x(KMMn-1 + KMMn)/2 + InKMMn Formula za izraunavanje procenta mlene masti: %MM=KMM/2 x 100 I0 - interval od poetka mue (od datuma zaluenja ukoliko je jagnjad sisala ili od datuma poslednjeg jagnjenja ukoliko je jangjad posisala samo kolostrum) do 1. kontrole KM1, KM 2, . KM n - koliina pomuenog mleka u mililitrima pomuena u 24 sata na dan kontrole KMM1, KMM2, KMMn koliina mlene masti dobijena mnoenjem koliine mleka i procenta mlene masti (dobijena u najmanje dve decimale) na dan kontrole I1, I2, In - intervali izmeu dve pratee kontrole mlenosti In - interval izmeu zadnje kontrole i zavretka mue (zasuenja) Istu formulu koristimo takoe za izraunavanje koliine belanevina. 3.5.2. Superkontrola kod kontrole mlenosti AT Metoda po kojoj se izvodi superkontrola je u skladu sa referentnom ICAR metodom. Superkontrolu izvodi osoba iz regionalne odgajivake organizacije koju je ovlastila glavna odgajivaka organizacija. Sprovoenje superkontrole se obavlja prema utvrenom mesenom planu rada. Kontrolor i odgajiva ne dobijaju unapred obavetenje o datumu sprovoenja superkontrole. Obim superkontrole i kriterijumi za izbor farme na klojoj e se sprovesti superkontrola, se odreuje na poetku godine. Superkontrola se sprovodi nakon redovne AT kontrole. U toku sprovoenja kontrole, ovlaena osoba popunjava predvieni obrazac protokola.na kome se evidentira: datum i sat kontrole i vreme prethodne mue, vrsta kontrole (AT) i podaci o koliini dobijenog mleka na mui. Ostale napomene, koje se odnose na grla u stadu nije potrebno beleiti. Kontrolu sprovodimo na isti nain kao po metodi AT. Uzorak mleka obeleimo identifikacionim brojem ivotinje. U danu kada se superkontrola sprovodi, mua mora da se obavi u isto vreme kao u danima kada se kontrola ne sprovodi. Po obavljenoj superkontroli, izmerene vrednosti se uporeuju sa vrednostima redovne kontrole. Uporeuju se podaci svih grla koje su imale izmerene vrednosti na redovnoj kontroli i na superkontroli za podatke koji nisu oznaeni kao nedostajui. Za sve krave koje su obuhvaene u postupku superkontrole i redovne kontrole, uporeujemo uzraunate koliine mleka, procenat masti i belanevina. Ako se razlika izmeu kontrole i superkontrole nalazi izvan dozvoljenih granica, onda se kod konanog obrauna laktacije uvaavaju rezultati dobijeni u superkontroli. 3.5.3. Merni ureaji za merenje koliine mleka Za kontrolu proizvodnosti ivotinja moraju se koristiti bezopasni, isti, tani i ispravni merni ureaji. Kod neispravnosti ili sumnje na netanost, ureaji moraju odmah

11

da se povuku iz dalje upotrebe. Popravku mernih ureaja obavlja ovlaeni servisni centar koji po pozivu dolazi na farmu ili se ureaj dostavlja serviseru u servisnom centru. Ovlaeni servisni centar je u obavezi da posle izvrenog etaloniranja ureaja,na vidno mesto nalepi etiketu sa godinom i mesecom servisiranja. Svi merni ureaji se moraju najmanje jednom godinje testirati na tanost merenja i normalno funkcionisanje, a po potrebi kada postoji sumnja u tanost merenja. Ako se u izmuzitu za merenje koriste menzure, tada je dozvoljeno etaloniranje jednom u dve godine. Vlasnik mernih ureaja je odgovoran za njihovo etaloniranje i vodi brigu o ugraenim ureajima. Vlasnik je u obavezi da vodi evidenciju o broju i vrsti mernih ureaja koji su u njegovom vlasnitvu, a koji se koriste za kontrolu proizvodnosti sa datumom poslednjeg pregleda. Merne ureaje u vlasnitvu odgajivaa koji se koriste za kontrolu proizvodnosti, tretiramo isto kao i one, koji su u vlasnitvu ovlaene organizacije za izvoenje kontrole. Merni ureaji koji nisu ispravni i etalonirani, ne smeju se koristiti za zvaninu kontrolu proizvodnosti. Sa mernim ureajima se rukuje u skladu sa uputstvima proizvoaa.

3.6. Obeleavanje ovaca Obeleavanje priplodnih ovaca i kvalitetnih priplodnih ovaca se vri prema pravilniku o obeleavanju domaih ivotinja i o evidencijama domaih ivotinja. Jagnjad koja potiu od priplodnih i kvalitetnih priplodnih ovaca a koja su namenjana daljem priplodu se trajno obeleavaju najkasnije 30 dana od dana roenja. Jagnjad starosti do 30 dana koja nisu jo trajno obeleena, moraju biti oznaena brojem na telu, unom markicom, laniem ili narukvicom, odnosno na nain koji ih jednoznano povezuje sa brojem majke. 3.7. Matine knjige koje vode osnovne odgajivake organizacije u ovarstvu - Matini list za ovcu - Matini list za ovna - Registar jagnjenja - Knjiga pripusta za ovna - Proizvodni list ovce (Kontrola mlenosti) Matini list za ovcu sadri (vidi prolog): matini broj (tetovir), datum roenja, broj registra podmlatka, masu na roenju i zaluenju, datum zaluenja, podatke o vlasniku, rasu (ako je grlo melez obavezno upisat koje su rase ukrtane i u kom stepenu pretapanja se grlo nalazi), datum izluenja i razlog izluenja (ako je grlo izlueno), ocene (klasu) prilikom selekcijskih smotri, poreklo (otac, majka i najmanje jednu generaciju predaka po ocu i majci za kvalitetna priplodna grla i samo otac i majka za priplodna grla), zatim podaci o reprodukciji i to za svako jagnjenje se unosi ovan koji je izvrio oploavanje, broj dobijene jagnjadi, broj registra podmlatka, pol jagnjadi, njihova teina na roenju i zaluenju i upotreba jagnjadi, prilikom prve tri strie ovaca (odnosno do zavretka porasta), unosi se datum strie i koliina dobijene neprane vune u

12

kilogramima, na taj nain to se na kantaru izmeri oiano runo ovce (za rase ovaca koje su glavnim odgajivakim programom namenjene iskljuivo proizvodnji mesa podaci o proizvodnji vune nisu neophodni). Ukoliko se vri mua ovaca i kontrola mlenosti u matini list se unose sve zakljuene laktacije koje moraju da sadre duinu laktacije u danima, koliinu dobijenog mleka u kilogramima i prosean procenat mlene masti i proteina. (Dopuna: zatamljeni tekst u ovom pasusu odnosi se na podatke koje matini list ovcemora sadrati za proizvodne parametre nastale od 01.01.2010. Ukoliko neko ensko grlo ima ne potpuno poreklo, a zbog svojih izuzetnih proizvodnih i eksterijernih karakteristika zasluuje da ue u grupu kvalitetnih priplodinih ivotinja, to potvruje struna komisija na selekcijskoj smotri, uvodi se u grupu kvalitetnih priplodnih ivotinja sa ne potpunim poreklom prema pravilniku O USLOVIMA ZA ISPUNJAVANJE PUNOG I NEPOTPUNOG POREKLA KVALITETNIH PRIPLODNIH DOMAIH IVOTINJA, USLOVIMA ZA UPIS DOMAIH IVOTINJA U MATINU EVIDENCIJU, ODNOSNO U REGISTAR, KAO I O SADRINI I NAINU VOENJA MATINE EVIDENCIJE, ODNOSNO REGISTRA, , 41/09)

Matini list za ovna sadri: matini broj (tetovir), broj registra podmlatka, datum roenja, masu na roenju i zaluenju, datum zaluenja (za ovnove roene 01.01.2010. i mlae), podatke o vlasniku, rasu, datum izluenja i razlog izluenja, ocene (klasu) prilikom selekcijskih smotri, poreklo (otac, majka i najmanje jednu generaciju predaka po ocu i majci, izuzetak su ovnovi koji su povueni iz priplodne populacije zbog potreba glavnog odgajivakog programa, oni moraju u poreklu imati bar oca i majku), za svaku godinu u kojoj se ovan upotrebljavao u priplodu unosi se broj priputenih ovaca, broj jalovih, ojagnjenih i ovaca koje su pobacile, broj muke i enske jagnjadi i ukupan broj jagnjadi, njihove prosene teine na roenju, kao i njihova upotreba (poevi od 01.01.2010. godine), prilikom prve tri strie ovna (odnosno do zavretka porasta) unosi se datum strie i koliina dobijene neprane vune u kilogramima, finoa vunskog vlakna se meri na drugoj, treoj ili etvrtoj strii i potrebno je da ovan ima bar jednom izmerenu finou vunskih vlakana (za rase ovaca koje su glavnim odgajivakim programom namenjene iskljuivo proizvodnji mesa podaci vezani za proizvodnju vune nisu neophodni) . Svaki ovan koji se koristi u priplodu mora imati odobrenje za upotrebu u priplodu izdato od strane glavne odgajivake organizacije, a na osnovu pregleda strune komisije na smotri (poevi od 01.01.2010.) U registar jagnjenja se unose: podaci o vlasniku, tetovir broj jagnjeta, pol, tip roenja, datum roenja, datum zaluenja, poreklo (tetovir broj oca, tetovir broj majke), masa na roenju i masa na zaluenju. Knjiga pripusta ovna se vodi za svakog priplodnog ovna i ona mora sadrati: tetovir broj ovna, HB broj (broj registra kvalitetnog priplodnog grla), rasu, datum pripusta (ukuliko je haremsko parenje datumski period ukojem se koristio za priplod), tetovir broj priputene ovce, datum jagnjenja, tip jagnjenja (jedine, blizane, troje), pol jagnjeta, masu na roenju i broj registra podmladka ( uzima se iz registra jagnjenja). Ukoliko se kod ovaca prati kontrola mlenosti svaka ovca u kontroli mora imati svoj proizvodni list kontrola mue. Od parametara mlenosti prati se koliina mleka u kilogramima, duina laktacije, koliina proteina i masti u kilogramima, kao i procenat proteina i masti.

13

Napomena: Odmah po roenju svako jagnje mora biti obeleeno sa brojem koji se povezuje sa tetovir brojem majke. Taj broj moe biti una markica, lani sa ploicom, bojom ispisan broj na telu jagnjeta. Ovaj broj se unosi u pomonu svesku jagnjenja koju vodi odgajiva, gde se odmah upisuje datum roenja, tip roenja, pol jagnjeta, masa na roenju i tetovir broj majke i tetovir broj oca. Jagnjad koja se ostavljaju za pripod, najkasnije u roku od 30 dana moraju biti tetovirana njihovim matinim brojem. Svako jagnje iz pomone sveske jagnjenja osnovna odgajivaka organizacija unosi u registar podmlatka. Za svaku osnovnu odgajivaku organizaciju registar podmlatka je jedinstven za svaku rasu ivotinja. Osnovna selekcijska sluba, do uvoenja jedinstvenog softvera za matinu evidenciju, registar podmlatka, knjigu pripusta ovna i proizvodni list ovce, mora imati u elektronskoj i tampanoj formi, dok matine listove ovaca i ovnova moe imati i samo u tampanoj formi. Broj registra podmladka mora se dodeljivati redom od najstarijeg do najmlaeg jagnjeta, to se u elektronskoj formi lako postie sortiranjem jagnjadi po datumu roenja. Osnovne odgajivake organizacije su dune da registar podmladka dva puta godinje alju glavnoj ogajivakoj organizaciji i to do 15.aprila registar podmlatka za sva grla roena do 31.januara i do 15 oktobra za sva grla roena do 30.juna. Registar podmladka se, do uvoenja jedinstvenog softvera za matinu evidenciju, alje u tampanoj i elektronskoj formi overen od strane regionalne odgajivake organizacije. Osnovne odgajivake organizacije do 15. oktobra podnose izvetaoj o ispunjenju mera za unapreenje stoarstva koje su za tu godinu bile propisane Uredbom Ministarstva poljoprivrede vodoprivrede i umarstva (videti priloenu tabelu u prilogu). Treba napomenuti da u kontrolu produktivnosti jedne selekcijske slube ulaze sva ona grla koja su u tekuoj stoarskoj godini (koja traje od 01.oktobra jedne godine do 31.septembra naredne godine) bila pod njenom kontrolom minimum 6 meseci. Regionalna odgajivaka organizacija organizuje selekcijske smotre na kojima se vri selekcijski pregled grla. Selekcijska smotra se vri na gazdinstvu odgajivaa (vlasnika grla). Regionalna odgajivaka organizacija je duna da najkasnije 14 dana pre selekcijske smotre obavesti odgajivaa ija grla ele da obiu i osnovnu odgajivaku organizaciju (koja prati grla odgajivaa). Prilikom selekcijske smotre se vri i pregled ovnova koji se nameravaju koristiti u priplodu (ako odgajiva ima takvih ovnova). Osnovna odgajivaka organizacija je duna da pripremi sva potrebna dokumenta i podatke za selekcijsku smotru i odabir ovnova, dok je odgajiva duan da pripremi veterinarsko uverenje o zdravstvenom stanju stada i ovnova koji se planiraju birati za priplod. Regionalna odgajivaka organizacija je duna da najkasnije do 15.aprila tekue godine dostavi raspored i plan selekcijskih smotri Glavnoj odgajivakoj organizaciji. Komisija koja organizuje selekcijsku smotru je u sastavu predstavnika regionalne odgajivake organizacije (na ijem terenu se smotra organizuje), predstavnik Osnovne odgajivake organizacije i ako je u kontroli bio prisutan predstavnik Glavne odgajivake organizacije. Odgajiva grla svojim potpisom na komisijskom zapisniku potvruje da je selekcijska smotra izvrena. Regionalna odgajivaka organizacija je duna da najkasinije 14 dana nakon odrane selekcijske smotre overene komisijske zapisnike dostavi Glavnoj odgajivakoj organizaciji.

14

Glavna matina evidencija Glavna matina evidencija (centralna baza podataka) zasniva se na podacima osnovne matine evidencije. Vodi se kod glavne odgajivake organizacije za potrebe sprovoenja odgajivakog programa. Glavnom matinom evidencijom obuhvataju se osnovni podaci o identitetu, poreklu, proizvodnji i priplodnoj vrednosti grla. Glavna matina evidencija se sastoji iz glavnih i dodatnih delova (vidi tabelu uslova za upis u glavnu matinu evidenciju ). Grla koja ispunjavaju uslove iz lana 12 i 14 Pravlnika o uslovima za ispunjavanje punog i nepotpunog porekla kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja uslovima za upis domaih ivotinja u matinu evidenciju, odnosno u registar kao i o sadrini i nainu voenja matine evidencije odnosno registra , na zahtev Osnovne odgajivake organizacije nakon prvog partusa mogu biti upisana u glavni deo glavne matine evidencije i dobiti HB broj. Grla koja ispunjavaju uslove iz lana 13 i 15 Pravilnika o uslovima za ispunjavanje punog i nepotpunog porekla kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja uslovima za upis domaih ivotinja u matinu evidenciju, odnosno u registar kao i o sadrini i nainu voenja matine evidencije odnosno registra na zahtev Osnovne odgajivake organizacije nakon prvog partusa mogu biti upisana u dodatni deo glavne matine evidencije i dobiti RB broj. Na osnovu podataka u glavnoj matinoj evidenciji, glavna odgajivaka organizacija, na zahtev osnovne odgajivake organizacije izdaje uverenje o poreklu i proizvodnim osobinama (pedigre) za kvalitetna priplodna grla. Pravo na dobijanje Pedigrea imaju: - mlada grla koja su prilikom ocene podmladka dobila ocenu 5 i iji su roditelji upisani u glavni ili dodatni deo glavne matine evidencije, a otac grla ima zavren bioloki test ili se nalazi u fazi testiranja; - grla koja su upisana u glavni deo glavne matine evidencije. Sva ostala grla koja se nalaze upisana u dodatni deo glavne matine evidencije, a na osnovu zahteva osnovne odgajivake organizacije, mogu dobiti Potvrdu o upisu u glavnu matinu evidenciju

15

Tabela: Uslovi za upis u glavnu matinu knjigu PODDELOVI

DELOVI

- puno poreklo - pozitivan bioloki test ili u fazi testiranja - minimalna I klasa na zdnjoj selekcijskoj smotri - upisan u registar podmladka - upisan u registar podmladka - licenciran - nepotpuno poreklo - u tipu odgovarajue rase

- puno poreklo - minimalna I klasa na zdnjoj selekcijskoj smotri - upisana u registar podmladka

GLAVNI DEO

1 (HB broj)

DODATNI DEO

2 (RB broj)

- nepotpuno poreklo, - upisana u registar podmladka

Za upis grla u 2. i 1. deo matine evidencije potreban je Zahtev za upis. Grla koja su upisana u registar podmladka do dana stupanja na snagu Zakona o stoarstvu (Slubeni glasnik RS br. 41/2009 od 2.6.2009.), koja imaju poznatog oca i ije majke se nalaze u smotri proizvodnog zapata i imaju RB broj, na zahtev Osnovne odgajivake organizacije nakon prvog partusa mogu dobiti HB broj i potvrdu o upisu u glavnu matinu evidenciju.

16

4. UVOENJE OVNOVA U PRIPLOD I NJIHOVO ISKORIAVANJE 4.1. Odabir kvalitetnih priplodnih ovnova Kvalitetni priplodni ovnovi se biraju za priplod jednom godinje na redovnim selekcijskim smotrama. Da bi se ovan mogao koristiti u priplodu odgajiva mora imati matini list priplodnjaka, pedigre i reenje za njegovo korienje u priplodu izdato od strane Glavne odgajivake organizacije. Period vaenja reenja za priplod odreuje Glavna odgajivaka organizacija, a na osnovu podataka koje alje komisija nakon selekcijske smotre i odabira priplodnjaka.. Period vaenja reenja za upotrebu ovna u priplodu ne moe biti dui od 18 meseci. Dokumenta koja se moraju pripremiti komisiji da bi vrila odabir ovnova za priplod na redovnim selekcijskim smotrama su sledea: - matini list ovna - pedigre - pripusni spisak ukoliko je ovan ranije ve bio odabiran za priplod - potvrda da u pogledu zdravstvenog stanja ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita ivotinja. Komisija na selekcijskoj smotri prilikom odabira ovnova za priplod uzima u obzir sledee podatke: - starost grla - poreklo (prema pravilniku O USLOVIMA ZA ISPUNJAVANJE PUNOG I NEPOTPUNOG POREKLA KVALITETNIH PRIPLODNIH DOMAIH IVOTINJA, USLOVIMA ZA UPIS DOMAIH IVOTINJA U MATINU EVIDENCIJU, ODNOSNO U REGISTAR, KAO I O SADRINI I NAINU VOENJA MATINE EVIDENCIJE, ODNOSNO REGISTRA, , 41/09) - ocena eksterijera, ocena rasne pripadnosti, proizvodni parametri (Prema pravilniku o nainu vrenja kontrole proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja, sadrini i nainu voenja zbirki podataka o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaih ivotinja, kao i postupku i nainu ocenjivanja i razvrstavanja kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u klase) - ukoliko je grlo ranije ve bilo birano za priplod uzimaju se u obzir i podaci reprodukcije sa pripusnog spiska - grlo u klasiranju mora dobiti ocenu I, Ia ili E, odnosno ne sme imati manju klasu od proseka zapata u kome e se koristiti za priplod. - ocena uslova dranja Regionalna odgajivaka organizacija je duna da najkasnije 14 dana od dana izvrene selekcijske smotre i odabira ovnova za priplod dostavi zapisnik sa selekcijske smotre i izvetaj sa odabira ovnova za priplod. Zapisnik sa odabira ovnova za priplod mora sadrati sledee podatke: - osnovna i regionalna odgajivaka organizacija pod ijom je kontrolom grlo - ime i prezime, odnosno naziv pravnog lica odgajivaa grla - adresa (mesto, ulica, broj), odnosno sedite pravnog lica - odgajivaa - tetovir broj, HB broj (ako je grlo ve bilo birano za priplod) i una markica - rasa grla

17

-

U nastavku je data forma izvetaja sa odabira kvalitetnih priplodnih ovnova za priplod:

starost grla klasa potvrda da u pogledu zdravstvenog stanja ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita ivotinja (prilog zapisniku). kopija pedigrea grla (prilog zapisniku) kopija matinog lista grla sa raspoloivim proizvodnim podacima o grlu (prilog zapisniku) kopija pripusnog spiska ako je grlo ve bilo birano ranije za priplod (prilog zapisniku) ocena uslova dranja i iskoritavanja grla preporuka za koritenje grla. (moraju se nalaziti u matinom listu)

18

IZVETAJ SA ODABIRA OVNOVA ZA PRIPLOD

Osnovna odgajivaka organizacija

Ime i prezime, odnosno naziv pravnog lica ili draoca grla i adresa (msto, ulica i broj)

Tetovir broj:

HB broj:

Una markica:

Starost (datum roenja grla): Rasa: Klasa:

Zdravstveno stanje grla Ocena uslova dranja i iskoritavanja grla

Preporuka za korienje grla

Kratko obrazloenje preporuke za korienje

Overava odgovorno lice: Osnovna odgajivaka organizacija _____________________ M.P.

Regionalna odgajivaka organizacija ________________________ M.P.

19

4.2. Odabir ovnova za priplod LICENCIRANJE ovnova Ukoliko Osnovna i Regionalna odgajivaka organizacija na selekcijskoj smotri ustanove da u nekom regionu njenog delovanja nema dovoljan broj kvalitetnih priplodnih ovnova odreene rase, Osnovna odgajivaka organizacija podnosi zahtev Glavnoj odgajivakoj organizaciji za uvoenjem odreenog broja ovnova u priplod (prirodni pripust) koji nisu kvalitetni priplodni ovnovi . U zahtevu se navodi: - osnovna odgajivaka organizacija pod ijom je kontrolom grlo - ime i prezime, odnosno naziv pravnog lica ili draoca grla - adresa (mesto, ulica, broj), odnosno sedite pravnog lica - tetovir broj i veterinarski broj grla - rasa grla - starost grla - raspoloivi proizvodni podaci o grlu (moraju se nalaziti u matinom listu) - kopija matinog lista grla (prilog zapisniku) Glavna odgajivaka organizacija pregledom zahteva za uvoenjem ovakvih grla u priplod utvruje da li je mogue obezbediti kvalitetne priplodne ovnove date rase. Ukoliko Glavna odgajivaka organizacija utvrdi da nije mogue nai dovoljan broj kvalitetnih priplodnih ovnova date rase organizuje komisiju za licenciranje mukih grla za koje su podneti zahtevi. Komisija za licenciranje mukih grla za priplod sainjava najmanje jedan diplomirani ininjer poljoprivrede smera stoarstvo i jedan diplomirani veterinar. Komisija za licenciranje je duna da najkasnije 14 dana pre licenciranja obavesti vlasnika grla i Osnovnu odgajivaku organizaciju o poetku licenciranja Glavna odgajivaka organizacija na predlog veterinara koji se nalazi u komisiji za licenciranje moe da predloi izvoenje dodatnih zdravstvenih analiza. Zapisnik komisije za licenciranje mora sadrati sledee podatke: - osnovna odgajivaka organizacija pod ijom je kontrolom grlo - ime i prezime, odnosno naziv pravnog lica ili draoca grla - adresa (mesto, ulica, broj), odnosno sedite pravnog lica - tetovir broj i veterinarski broj grla - rasa grla - starost grla - potvrda da u pogledu zdravstvenog stanja ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita ivotinja (prilog zapisniku) - ocena eksterijera grla - kopija matinog lista grla (prilog zapisniku) - ocena uslova dranja i iskoritavanja grla - kopija matinog lista grla sa raspoloivim proizvodnim podacima o grlu (prilog zapisniku) - preporuka za koritenje grla. U nastavku je data forma zapisnika: Ovnovi koji su licenciranjem dobili dozvolu za priplod mogu se koristiti iskljuivo za prirodan pripust, a njihov dalji odabir i kvalitet se utvruje na selekcijskim smotrama.

20

IZVETAJ SA LICENCIRANJA OVNOVA ZA PRIPLOD

Osnovna odgajivaka organizacija

Ime i prezime, odnosno naziv pravnog lica ili draoca grla i adresa (mste, ulica i broj)

Tetovir broj:

Veterinarski broj:

Starost (datum roenja grla): Rasa: Klasa:

Zdravstveno stanje grla Ocena uslova dranja i iskoritavanja grla

Preporuka za korienje grla

Kratko obrazloenje preporuke za korienje

Overava odgovorno lice: Osnovna odgajivaka organizacija _____________________ M.P.

Komisija: 1. __________________ 2. __________________ 3. __________________

21

REENJE ZA KORIENJE U PRIPLODUPeriod vaenja reenja Ovan Kvalitetno priplodno grlo Licencirano grlo

Osnovna odgajivaka organizacija

Ime i prezime, odnosno naziv pravnog lica ili draoca grla i adresa (mste, ulica i broj)

Tetovir broj:

HB broj:

Veterinarski broj:

Rasa:

Starost:

Klasa:

Overava odgovorno lice: Glavna odgajivaka organizacija _________________________ M.P.

22

4.3. Prirodan pripust Prirodan pripust ovaca je najjednostavniji i najraireniji kod nas. Prirodan pripust u matinim populacijama i stadima u kojima se vrii kontrola produktivnosti mogua je samo sa ovnovima koji imaju dozvolu za pripust. Prirodnim pripustom jedan ovan, ako je u dobroj kondiciji, moe osemeniti 4 ovce na dan, ali ne svaki dan. Preintenzivno korienje ovna ima za posledicu icrpljivanje ovna i povean broj ne oploenih ovaca. Najei nain prirodnog pripusta u Vojvodini jeste haremski. Jednom ovnu se obino dodeli 20 do 40 neretko i 60 ovaca. Dodela ovnu u haremu preko 60 grla je nerealno mnogo jer ovan nee uspeti sve da ih oplodi. Nakon jednog haremskog ciklusa koji bi trebalo da traje 30 36 dana, nephodno je ovna odmoriti najmanje 14 dana. Ovan ne bi trebalo da ima vie od 80 priputenih ovaca tokom jedne sezone mrke. Ukoliko se ovan koristi u priplodu tokom cele godine broj grla u haremu ne bi smeo da pree 30 ovaca pri emu posle svakog harema ovna treba odmoriti bar 14 dana. Ukoliko se radi parenje iz ruke, odnosno ukoliko je programom parenja ovaca predviena i upotreba ovnova probaa koji nalaze ovce u estrusu, ne preporuoje se da ovan odradi vie od dva skoka na dan (jedan ujutru, jedan uvee). 4.4. Vetako osemenjavanje Vetako osemenjavanje ovaca ima ogromne prednosti nad prirodnim pripustom, meutim kod nas se vetako osemenjavanje za sada koristi samo eksperimentalno. Za razliku od prirodnog pripusta u kojem jedan ovan godinje retko osemeni vie od 80 ovaca, upotrebom vetakog osemenjavanja jedan kvalitetni priplodni ovan moe osemeniti 1.000 do 4.000 ovaca prema nekim literarnim podacima i znatno vie. Za vetako osemenjavanje se uglavnom koristi nativna (svea) sperma ovnova, jer se pokazalo da se na ovaj nain postiu znatno bolji rezultati. Sperma za vetako osemenjavanje ovaca se moe uzimati samo od ovnova koji imaju dozvolu za priplod i zavren performans test a iji oevi imaju zavren bioloki test i progeno su testirani na proizvodni pravac koji je predvien za datu rasu glavnim odgajivakim programom. Ovce se u zemljama sa razvijenim ovarstvom najee osemenjavaju laparaskopskom tehnikom, koja je do sada pokazala najbolje rezultate. Ovom tehnikom, dobro izveban tim moe osemeniti 200 250 ovaca na dan. 4.5. Formiranje banke semena Za budue odgajivake programe, kao i radi zatite i konzervacije izvornih rasa i sojeva ovaca, potrebno je oformiti banke semena. Za tu svrhu, radi ouvanja genetske varijabilnosti unutar rase potrebno je sauvati najmanje 500 doza semena po jednom ovnu koji se znajno istie u rasi.

23

5. RASNA STRUKTURA OVACA U VOJVODINI I ODGAJIVAKI CILJEVI ZA POJEDINE RASE Rasa predstavlja temeljnu jedinicu svakog odgajivakog programa, a najvei napredak u nekoj populaciji se postie ako se selekcija istovremeno sprovodi na celoj populaciji. U Vojvodini je zastupljen velik broj rasa ovaca ali se mali broj ovaca nalazi pod kontrolom produktivnosti. Generalno gledano rase ovaca u AP Vojvodini koje se nalaze pod kontrolom produktivnosti mogu se svrstati u dve grupe: rase kombinovanih proizvodnih svojstava i tovne rase ovaca. U tabeli su prikazani proizvodni pravci i odgajivaki ciljevi uzgoja pojedinih rasa ovaca u AP Vojvodini Tip proizvodnje Kombinovane rase namenjene proizvodnji mesa, mleka i vune Kombinovane rase namenjene proizvodnji mesa i vune Kombinovane rase namenjene proizvodnji vune i mesa Tovne rase ovaca namenjene proizvodnji mesa Genetski resursi Rase Cigaja, bergamo(solavska ovca) Odgajivaki cilj Temeljna naela uzgoja Odgoj u istoj rasi, mogue oplemenjivanje sa ovnovima iz grupe IV Odgoj u istoj rasi, mogue oplemenjivanje sa ovnovima iz grupe IV Odgoj u istoj rasi, mogue oplemenjivanje sa ovnovima iz grupe IV Odgoj u istoj krvi Odgoj u istoj rasi

I

Meso mleko vuna

II

Virtemberg (Merinolandschaf), il de frans

Meso - vuna

III

Domai merino

Vuna - meso

IV

Safolk, teksel, arole okanjska cigaja, vitoroga uja

Meso Ouvanje genetike strukture autohtonih rasa

V

24

5.1. Odgajivaki ciljevi Postavljanjem odgajivakih ciljeva razvija se poeljan genetski potencijal ivotinja. U odreivanju odgajivakog cilja uzeti su u obzir naslednost osobina, ekonomska vanost osobine, mogunost njihovog tanog merenja. Pri genetskom unapreenju ovaca najvea panja se obraa na osnovne (temeljne) proizvodne osobine u odnosu na proizvodni tip kom ivotinja pripada. Posmatra se proizvodnja mesa, mleka, reproduktivne osobine, zatim spoljanji izgled ivotinje, koliina i kvalitet vune. Odgajivaki ciljevi za osnovne proizvodne osobine po rasama dati su u narednim tabelama. Visina grebena (cm) 75-85 70-85 62-70 70-75 65-67 68-70 70 80 70-80 65-75 Plodnost (%) Mlenost (kg) 110-130 150 125-132 120-150 140-180 140-180 110-130 100-115 100-150 70-90 Teina jagnjadi Starost dana 90 90 135 90 90 Masa (kg) 28-33 30-35 45-50 30-35 28 Vuna Nastrig (kg) 2,5-4 3,5-5 2-2,5 2,5-3,5 4 4-6 4-4,5 6,5-8 3-3,5 5 4-4,5 7-8 2,5-4 2-3 Finoa () 30-36 30-38 19-20 24-30 26-30 23-27 30-33 40

Rasa

Pol Ovce Ovnovi Ovce Ovnovi Ovce Ovnovi Ovce Ovnovi Ovce Ovnovi Ovce Ovnovi okanj ska cigaja Vitoro ga uja

Masa (kg) 80-90 110-130 55-60 70-80 42 51 70-80 100-120 80-100 100-140 60-65 120-130 60-75 55-65

Cigaja Bergamo Domai merino Virtemberg Safolk Il de frans

Genetski resursi

25

6. ZNAAJ SELEKCIJE ZA RAZVOJ OVARSTVA VOJVODINE Selekcija mora da bude osnovna mera koju, pre svih ostalih treba sistematski sprovoditi. Smatra se da e primena selekcijskog rada u ovarstvu znatno omoguiti poveanje proizvodnje i pravilno usmeravanje gajenja ovaca i otkrivaje nepoznatih zakonomernosti znaajnih za dalji rad na unapreenju ove proizvodnje. Generalno gledano najvei broj ovaca u Vojvodini uzgaja se radi proizvodnje mesa, pre svega jagnjetine, dok se u malom broju stada ovce muzu a mleko se prerauje prvenstveno u sir ili se prodaje malobrojnim mlekarama koje vre otkup ovijeg mleka. Vuna danas gotovo da nema nikakvu ekonomsku vrednost, ak esto postaje i ekoloki problem. Shodno ovome posebnu panju treba posvetiti selekciji na plodnosti odnosno proizvodnju mesa. Obzirom na nisku naslednost ( h2 = 0,1 ), selekcija na plodnost bi bila dugotrajnija, ali ima i uspenih sluajeva. Pri selekciji treba imati u vidu plodnost majke. Na vei genetski efekat utie heterozis, ostvaren prilikom ukrtanja. To naroito dolazi do izraaja ako su dobro odabrane 3 ili vie rasa, od kojih svaka unosi znaajan udeo ( stvaranje sintetikih linija ). Da bi selekcija bila uspena kontrola proizvodnih sposobnosti mora biti tana i precizna. Na osnovu rezultata kontrole proizvodnih svojstava Glavna odgajivaka organizacija vri procenu priplodne vrednosti ovaca, a naroito je bitna procena priplodne vrednosti ovnova. 6.1. Nain sprovoenja selekcije ovaca Primena i smiljeno voenje selekcije omoguava popravljanje proizvodnje stada. Sastoji se u izboru najboljih ivotinja oba pola, poveavajui tako proizvodnu vrednost stada. Selekcija se sastoji u izboru priplodnjaka sposobnih da prenesu osobine rase i da ih razviju do maksimuma. Procenjivanje vrednosti ivotinja moe da bude fenotipsko, ali se potpuni cilj postie ako se procena priplodnih grla vri istovremeno i po fenotipu i po genotipu. Da ne bi dolo do prenoenja nedostataka, treba odabrati samo one ivotinje koje prenose poznate osobine rase. Selekcijom mogu da se izbace rasno neista grla, ukoliko je rasa jasno definisana, to nee uvek biti mogue u sluaju naeg ovarstva. Da bi selekcija ovaca mogla da se uspeno sprovodi, potrebne su dobro obavljene pripreme, koje se sastoje u trajnom prikupljaju niza podataka na osnovu kojih se vri ocenjivanje i klasiranje ivotinja. Samo ako se poseduje takav materijal mogue je da se selekcija pravilno sprovede i ostvare oekivani rezultati. 6.2. Ocenjivanje i razvrstavanje ovaca u klase Smer proizvodnje namee odreene prilaze ocenjivanju ovaca. Ocenjuju se ovce kombinovanog smera proizvodnje vuna-meso-mleko (cigaja), ovace kombinovanog smera proizvodnje meso-vuna (virtemberg, il de frans) i ovace namenjene proizvodnji mesa (safolk, teksel, arole).

26

Ocenjivanje ovaca se vri najmanje dva puta u toku ivota, u starosti 7 12 meseci odnosno posle prve strie, a drugi put sa navrene 3 godine ukoliko do tada ima minimum dva jagnjenja. Ovnovi namenjeni priplodu se ocenjuju svake godine. Ocenjivanje i razvrstavanje ovaca u klase vri se na osnovu njihove proizvodne i priplodne vrednosti i to: - porekla grla (sa ocenama od 1 do 3 u zavisnosti od toga koliko je generacija predaka poznato) - ocena tipa (od 1 do 5) - telesna masa (u kg) - koliine i osobine vune (kg i mikronima) - parametara mlenosti (duina laktacije, procenat mlene masti, procenat proteina) - plodnosti. Priplodni podmladak se ocenjuje sa 30 i 90 dana starosti a na osnovu: - tipa - telesne mase na roenju - telesne mase u vreme ocene - prirasta - porekla Priplodni podmladak se razvrstava u I, II ili III klasu. Melezi se ocenjuju samo u sluaju praenja procesa njihovog pretapanja u neku od rasa. Na osnovu rezultata dobijenih ocenjivanjem ovce i ovnovi se razvrstavaju u klase: E, Ia, I, II, ili III. Razvrstavanje ovaca u klase vri se prema minimalnim uslovima datim u tabeli. Osobina Ia I II III Rase kombinovanog smera proizvodnje vuna-meso-mleko (cigaja) Ocena tipa 5 4 3 3 Plodnost % 130 125 120 115 Telesna masa (kg) 75 70 65 60 Nastrig vune (kg) 4 3,5 3 2,5 Finonoa vunskih vlakana () 31 33 34 35 Poreklo 2 2 2 1 Mlenost (kg po laktaciji) 140 110 80 50 Rase ovaca kombinovanog smera proizvodnje meso-vuna Virtemberg Ocena tipa 5 4 3 Plodnost % 140 130 120 Telesna masa (kg) 75 70 65 Nastrig vune (kg) 4 3,5 3 Finonoa vunskih vlakana () Poreklo 26 2 28 2 28 2

3 115 60 2,5 30 1

27

Rase ovaca kombinovanog smera proizvodnje meso-vuna Il de frans Ocena tipa 5 4 3 Plodnost % Telesna masa (kg) Nastrig vune (kg) Finonoa vunskih vlakana () Poreklo 150 70 4 25 2 140 65 3,5 27 2 130 60 3 27 2

3 120 50 2,5 29 1

Rase ovaca namenjene proizvodnji mesa (safolk, teksel, arole) Ocena tipa Plodnost % Telesna masa (kg) Poreklo 5 170 80 2 4 160 75 2 3 150 65 2 3 140 60 1

Ovce se mogu razvrstati u Ia klasu ako su starije od 4 godine i imaju minimalno tri jagnjenja. Ovce se razvrstavaju u E klasu ako visoko nadmauju normative za Ia klasu i imaju ocenu porekla 3 (odnosno tri generacije poznatih predaka). Ovce kombinovanih rasa i rasa za proizvodnju mesa i vune se ne mogu razvrstati u E klasu ako nemaji podatke o finoi vunskih vlakana. Razvrstavanje ovnova u klase vri se prema minimalnim uslovima datim u tabeli. Osobina Ia I II III Rase kombinovanog smera proizvodnje vuna-meso-mleko (cigaja) Ocena tipa 5 4 3 3 Plodnost % 130 125 120 115 Telesna masa (kg) 120 110 100 90 Nastrig vune (kg) 5 4 3,5 3 Finoa vunskih vlakana () 31 33 34 35 Poreklo 2 2 2 1 Rase kombinovanog smera proizvodnje meso-vuna Virtemberg Ocena tipa 5 4 3 Plodnost % 140 130 120 Telesna masa (kg) 130 120 110 Nastrig vune (kg) 6,5 6 5,5 Finoa vunskih vlakana () Poreklo 26 2 28 2 28 2

3 115 100 5 30 1

28

Rase kombinovanog smera proizvodnje meso-vuna Il de frans Ocena tipa 5 4 3 Plodnost % Telesna masa (kg) Nastrig vune (kg) Finoa vunskih vlakana () Poreklo 150 130 6,5 25 2 140 120 6 27 2 130 110 5,5 27 2

3 120 100 5 29 1

Rase namenjene proizvodnji mesa (safolk, teksel, arole) Ocena tipa Plodnost % Telesna masa (kg) Poreklo 5 170 130 2 4 160 120 2 3 150 110 2 3 140 100 1

Ovnovi se mogu razvrstati u Ia klasu ako su stariji od 3 godine i imaju zavren bioloki test (koji pokzuje da ne prenose nikakve nasledne mane na potomstvo). Ovnovi se razvrstavaju u E klasu ako visoko nadmauju normative za Ia klasu, imaju ocenu porekla 3 (odnosno tri generacije poznatih predaka) i progeno su testirani. Ovnovi kombinovanih rasa i rasa za proizvodnju mesa i vune se ne mogu razvrstati u E klasu ako nemaju podatke o finoi vunskih vlakana. Ovnovi mlai od tri godine mogu biti razvrstani najvie u I klasu. Sav muki podmladak, rasa namenjenih proizvodnji mesa (safolk, teksel, arole), koji se namerava koristiti u priplodu mora imati zavren performans test na tovnost. 6.3. Testiranje ovnova Najbolji i nasigurniji nain procenjivanja priplodne vrednosti je testiranje priplodnih mukih grla. Testiranje jareva, odnosno njihova kategorizacija prema proizvodnji njihovih keri, je od velike koristi u selekciji, pod uslovom da se testiranje sprovodi kompletno i da se uzimaju svi elementi koji doprinose najrentabilnijem gajenju. 6.4. Bioloki test ovnova Biolokim testom ovnova ocenjuje se priplodna vrednost ovnova za osobine degenerativnih mana i prenoenja nasledne osnove za pojavu tekih jagnjenja kod ovaca. Pojava degenerativnih mana ima veliki negativni uinak jer vrlo esto dolazi do uginua jagnjeta, odnosno jagnjad treba u ranoj fazi ivota izluiti iz odgoja. Pojava tekih jagnjenja kod ovaca uzrokuje esta oteenja reproduktivnog trakta majke i moe dovesti do uginua i ovce i jagnjeta.

29

Po svakom ovnu potrebno je imati informacije o minimum 50 sluajno odabrane jagnjadi. Pregled jagnjadi obavlja se najkasnije do 30 dana posle roenja. Osobine koje se prate su: masa jagnjadi, procena opteg izgleda, vitalnost, prisustvo degenerativnih mana i drugih osobina vezanih za konformaciju i proizvodni tip. Registruju se komplikacije pri jagnjenju. laka (bez intervencije), teka (sa intervencijom veterinara). Registruje se broj mrtvoroene jagnjadi kao i smrtnost u prvih mesec dana. Istovremeno se registruju blizanci (muki, enski i razliitog pola). Ocena jagnjadi vri se po emi: jagnje sa uroenim manama slabo razvijeno i avitalno normalno razvijeno i vitalno normalno razvijeno, vitalno, u tipu Ocene jagnjenja: normalno oteano teko 3 poena; 2 poena; 1 poen.

2 poena; 3 poena; 4 poena; 5 poena.

6.5. Performans test ovnova Svrha performans testa je da se prati rast i razvitak odabrane mlade muke jagnjadi do polne zrelosti. Na osnovu podataka o odgajivakoj vrednosti za sopstveni prirast, tip i oblik, te na osnovu odgajivake vrednosti roditelja za bitna svojstva odabiraju se mladi ovnovi za dalje gajenje. Performans test organizuje se u testnim stanicama i na farmama. I jedan i drugi sistem testiranja mladih ovnova ima prednosti i nedostatke. U testnim stanicama svi ovnovi dre se u priblino istim uslovima te je mogue tanije meriti vei broj osobina, ali je postupak testiranja skuplji, odnosno trai vea ulaganja finansijskih sredstava. U farmskim uslovima testiranje je jevtinije, ali se razlike u proizvodnim uslovima odraavaju na tanost ocene praenih osobina. Prvi odabir priplodne jagnjadi vri se odmah nakon roenja, sledei u uzrastu od 2 do 3 meseca tj. na zaluenju kada se mladi ovnovi stavljaju u dvomeseni test kako bi im se utvrdili farmski parametri tovnosti (prirasti, konzumacija, konverzija), trei sledi u uzrastu od 4 do 5 meseci (nakon testa) i etvrti u starosti od 210 dana (7 meseci). Vrednovanje pojedinih ovnova u performans testu temelji se na sledeim osobinama: 1. intenzitetu prirasta u periodima testa, 2. razvijenosti pojedinih delova tela, 3. oceni tipa,

30

Od ukupnog broja ovnova sa zavrenim performans testom 30-40% odabira se za dalji priplod (prirodni pripust i vetako osemenjavanje). Ovnovi koji ne zadovoljavaju zadate kriterijume bie iskljueni iz priploda.

6.6. Progeno testiranje ovnova Progeno testiranje ovnova se obavlja u posebnim, takozvanim stanicama za test i na odabranim farmama ovaca. 6.6.1. Progeni test ovnova u progeno testnoj stanici Testiranje ovnova po potomcima se sprovodi tako to se vri osemenjavanje odabranih ovaca I klase iste starosti, koja ne sme biti ispod 2,5 godine. Tamo gde ima dovoljno ovaca klase E (elita) postupak se moe primeniti i na njima. Spermom jednog ovna se osemenjava 75 - 80 ovaca, kako bi se od svakog oca dobilo i odgajilo do jednogodinjeg uzrasta minimalno 30 potomaka jednog pola. Da bi se mogla izvriti procena priplodne vrednosti ovnova u testu, odabrani potomci bivaju podvrgnuti proceduri ispitivanja sopstvene produktivnosti. U cilju ispitivanja osobina tovnosti, jagnjad oba pola se kontroliu u pogledu mase tela, dnevnog prirasta, konzumiranja i konverzije hrane i hranljivih materija. Vodi se rauna o tipu roenja jagnjadi. Ispitivanje prinosa i kvaliteta mesa se obavlja nakon kontrolnog klanja, najmanje po 5 jagnjadi od svakog ovna u testu. Prate se osobine, poev od mase tela pri klanju, preko randmana trupova, linearnih mera, odnosa tkiva, pa do fiziko-hemijskih i tehnolokih osobina mesa. Kontrolie se masa, randman neoprane i oprane vune i veliki broj fizikohemijskih osobina vune i vunenog vlakna. Druga stepenica u progenom testiranju ovnova jeste ispitivanje produktivnosti osobina koje su vezane za pol, dakle: plodnost, proizvodnja mleka i materinska sposobnost. Ova kontrola se sprovodi na kerima ovnova koje se nalaze u testu. Po slinom principu stroge evidencije i nadzora, kao i za sve osobine, prati se odreen broj keri, a dobijeni rezultati se dostavljaju Glavnoj odgajivakoj organizaciji koja vri procenu odgajivake vrednosti ovnova. Progeni test ovnova poslednjih tridesetak godina ima istaknuto mesto u programima unapreenja ovarstva irom sveta. U naoj zemlji ne postoji ni jedna stanica za progeni test ovnova, bez obzira to se na taj problem, kao i znaaj same metode, ve dugo ukazuje. 6.6.2. Progeno testiranje ovnova na farmama Testiranje na farmama se sastoji u praenju ivota i proizvodnje velikog broja priputenih ovaca i potomaka rasporeenih u brojnim gazdinstvima, umanjujui uticaj sredine raznolikou situacija. Bilo bi poeljno da budu obuhvaene najmanje 3 organizacije koje gaje ove potomke.

31

Ovaj tip testiranja u ovarstvu je mnogo tei nego u govedarstvu, gde se sprovodi vetako osemenjivanje. Ovde je potrebno mnogo truda osoblja zaduenog da uzima i prikuplja podatke, ali je u odnosu na progeno testne stanice znatno jeftinije. Prikupljeni podaci se dostavljaju Glavnoj odgajivakoj organizaciji koja ih obrauje i izraunava odgajivaku vrednost ovnova. Mada bi bila korisna primena ovog tipa testiranja, verovatno da, zbog nedostatka sredstava, nee moi da se ostvari u irim razmerama.

6.7. Petogodinji program mera za sprovoenje odgajivakog programa

PLEMENITE RASE OVACA Smotra ovaca Kontrola produktivnosti ovaca Kontrola mlenosti ovaca Performans test ovnova Bioloki test ovnova Progeni test ovnova Kvalitet vune Vetako osemenjavanje ovaca AUTOHTONE RASE OVACA, CIGAJA, VITOROGA UJA Smotra ovaca Kontrola produktivnosti ovaca Kontrola mlenosti ovaca Performans test ovnova Bioloki test ovnova Progeni test ovnova Kvalitet vune Vetako osemenjavanje ovaca

2010. 2011. 17.000 22.000 12.000 16.000 2.000 2.000 120 160 240 320 60 80 700 900 200 600 2010. 2.000 1.500 200 15 30 7 200 2011. 2.500 2.000 400 20 40 10 400

2012. 27.000 20.000 2.000 200 400 100 1.100 1.200 2012. 3.000 2.500 600 25 50 13 600

2013. 32.000 24.000 2.000 240 480 120 1.200 2.400 2013. 3.500 3.000 800 30 60 16 800

2014. 38.000 28.000 2.000 280 560 140 1.500 5.000 2014. 4.000 3.500 1.000 35 70 20 1.000 1.000

32

7. ORGANIZACIJA IZVOENJA ODGAJIVAKO - SELEKCISKOG PROGRAMA U OVARSTVU SRBIJE (VOJVODINE)Svaki odgajivaki Program je kompleksan i zavisi od vie inilaca i institucija, od odgajivaa, preko odgajivakih organizacija, do Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Zbog toga njegova poeljna realizacija zahteva jedinstvenu organizaciju na svim meritornim nivoima. Realizacija odgajivakog programa temelji se na Zakonu o stoarstvu, a u njenom programu uestvuju institucije, ustanove i drgi subjekti koji na razliite naine doprinose realizaciji Programa. Odnos pojedinih subjekata u izvoenju Programa prikazan je shematski.MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE UMARSTVA I VODOPRIVREDE

VETERINARSKE STANICE

GLAVNA ODGAJIVAKA ORGANIZACIJA

FAKULTETI INSTITUTI

REGIONALNE ODGAJIVAKE ORGANIZACIJE

OSNOVNE ODGAJIVAKE ORGANIZACIJE

ODGAJIVAI, FARMERI

Napomena: Program odgajivanja i selekcije ovaca AP Vojvodine je podloan dopunama, izmenama i usaglaavanjima sa slinim ili istim Programima u oblasti ovarske proizvodnje. Takoe, Program je usaglaen sa Programom odgajivanja i selekcije ovaca za uu Srbiju I zajedno ine jednu celinu. Svesni smo da je na odgajivaki rad u ovarstvu gotovo na poetku, te da e biti potrebni veliki napori, ulaganja i vremena da se napisano u Programu ostvari.

33

8. OUVANJE GENETSKIH RESURSA Veina rasa i sojeva domaih ovaca koje se tradicionalno gaje na podruju Vojvodine su potisnute od strane produktivnijih rasa, ukrtane su sa njima, tako da je danas njihov broj toliki da se svrstavaju u grupu ugroenih rasa. To su: vlako vitoroga i cigaja rasa ovaca. Naime, u poslednjih 30-tak godina, strategija razvoja stoarstva se bazirala na intenzivnom razvoju i distribuciji malog broja specijalizovanih rasa sa visokim ulaganjima i visokom proizvodnjom. Malo panje je posveeno uslovima i uzronicima stresa, a lokalno adaptirane rase bile su veoma potcenjene. Ta situacija se danas menja. Uspeni programi razvoja stoarstva u budunosti zahtevae podjednako poveanje produktivnosti i odravanje lokalne adaptacije. Organizacija za hranu i poljoprivredu usvojila je Globalni plan akcije (GPA) za ivotinjske genetike resurse 2007. godine, kojim treba da se rukovode sve zemlje lanice UN. GPA je smernica i za Republiku Srbiju u kreiranju politike i programa za ouvanje genetikih resursa domaih ivotinja U toku avgusta meseca 2008. godine, kancelarija UNDP, pokrenula je projekat za izradu Nacionalne strategije i akcionog plana za biodiverzitet u Republici Srbiji, koji e biti od izuzetne vanosti. 8.1. Znaaj konzervacije ugroenih autohtonih (lokalno adaptiranih) rasa: iskoriavaju manje kvalitetnu hranu, bolje su prilagodljive na klimatske promene i stres faktore, otpornije su na lokalne parazite i bolesti, predstavljaju jedinstveni izvor gena za poboljanje zdravlja i performansi industrijskih rasa, - daju specifine proizvode, - imaju kulturni znaaj, - a postoji i naa odgovornost prema buduim generacijama da se one sauvaju.

-

U cilju ouvanja ugroenih rasa ovaca, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede bi trebalo da: obezbedi materijalnu i logistiku podrku opstanku i stabilizovanju populacija ugroenih vrsta, rasa i sojeva domaih ivotinja, kao i da pokree i sprovodi programe za in-situ (ouvanje autohtonih rasa u sredinama gde su i nastale) i ex-situ (kriokonzervacija semena, embriona, oploenih jajnih elija itd., nacionalni parkovi, ZOO-vrtovi) ouvanja, u skladu sa raspoloivim sredstvima. postane centar za prikupljanje i diseminaciju informacija u vezi konzervacije i odrivog korienja genetikih resursa odrava saradnju sa svim subjektima koji se bave uzgojem i koji imaju aktivnu ulogu u ouvanju ugroenih rasa ovaca (farmeri, asocijacije odgajivaa, nauno-istraivake institucije, lokalna samouprava, NGO itd.)

-

34

- omoguava promociju odrivog razvoja ovarstva - davanjem podsticajnih sredstava draocima ugroenih lokalno adaptiranih rasai sojeva ovaca, pomogne da se delimino pokrije ekonomska razlika izmeu ovih, niskoproduktivnih i drugih visokoproduktivnih, egzotinih (uveenih) rasa, ime bi se odgajivai podstakli da i dalje dre ugroene rase. Veina ovih aktivnosti se sprovode kroz programe Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, pre svega programe ruralnog razvoja, kroz podsticajna sredstva draocima ugroenih rasa i administrativnom podrkom samog Ministarstva, u skladu sa finansijskim mogunostima.

8.2.Kako iskoristiti iskustvo drugih zemalja u ouvanju genetskih resursa u ovarstvu Neke zemlje su, svakako, daleko odmakle u pogledu ouvanja genetikih resursa domaih ivotinja, naroito u pogledu korienja novih biotehnologija, kako u pogledu genetske identifikacije pojedinih rasa unutar vrsta, tako i po pitanju formiranja baze semena i embriona. Svakako da je za ove zemlje bilo jednostavnije sprovesti ove skupe biotehnologije, ali ono njihovo iskustvo koje mi moemo da iskoristimo se ogleda u sledeem: - Organizovanje uvanja ivotinja u dravnim institucijama poput zatvora i strunih kola, to omoguuje veu sigurnost da e se ivotinje gajiti u istoj rasi, da e se sprovoditi sve predvieno tehnologijom gajenja, da e se kontrolisati proizvodni i reproduktivni parametri i da se ivotinje nee otuiti i tako biti izgubljene; - Povezivanje komijskih zemalja, koje, usled slinih uslova klime, reljefa i zemljita imaju sline autohtone rase. Na ovaj nain se ini uteda, jer meusobno delei steena iskustva i sprovodei ih zajedniki, konkuriui zajedniki na razliite fondove EU, kako razvojne tako i na nauno istraivake, dolaze do vie novca koji se planski i razumno troi.

35

KNJIGA PRIPUSTA ZA OVNA

Tetovir broj ovna: __________________________________ HB broj: __________________________________________ Rasa: ____________________________________________Datum pripusta Tetovir broj ovce Ojagnjena dana (datum) Tip Pol jagnjenja jagnjeta (J,B,T,) Masa na jagnjenju Broj registra podmlatka Primedba

Overava odgovorno lice: Osnovna odgajivaka organizacija _____________________ M.P.

Regionalna odgajivaka organizacija ________________________ M.P.

36

KONTROLA PRODUKTIVNOSTI OVACA Izvetaj za _____________________ god. Farma / Vlasnik: _________________________________________________________________________Adresa: _________________________________________________________________________________

Rasa:Datum poslednjeg jagnjenja Prinos vune (kg) Pol jagnjeta i tip roenja Red. Br. Telesna masa jagnjadi (kg) Na zaluenju (kg) Na roenju (kg) Plodnost (broj jagnjadi po ojagnjenoj ovci godinje)

Tetovir broj ovce

HB broj

Primedba

Klasa

Overava odgovorno lice:

Osnovna odgajivaka organizacija ________________________

Regionalna odgajivaka organizacija _________________________

M.P. M.P. Napomena: Izraunati prosenu vrednost navedenih parametara za kontrolisanu populaciju kod svakog odgajivaa 37

List.Br. ............................. Vlasnik .................................................................. mesto ..................................................

Matini list za ovnaMat.Br. ........................... rasa ...................................Ojagnjen ........................ 20........g. Broj registra podmlatka ................................. prvi pripust ................................................ Datum izluenja ................................... uzrok .................................................................... Odgajiva ............................................................... iz ........................................................ Promena vlasnika ................................................................................................................Broj jagnjadi u leglu 1. 2. 3. 4. Datum merenja Visina grebena Duina trupa irina grudi Dubina grudi Obim pred. cev. Teina (kg) Telesne mere (cm)

Teina na jagnjenju ........................................

Datum zaluenja/Teina na zaluenju............................ ............................................................................... Boja i oznake ............................................... ...................................................................... ...................................................................... OCENA PRI PREGLEDU Godine 20..... 20..... 20..... 20..... 20..... Klasa

20.....

20.....

20.....

O

O

POREKLO O M

M

O M

M

O

O M

M

O M

O M O M O M O M O M O M O M O M 38

Postrige Runske vune Svega Oprane na ovci

Mukih Klasa

Finoa () (sortiment) Duina pramena (cm)

Primedbe

Godine Godine Datum strie Neoprane Ojagnjeno Jalovo Pobacilo I II III I II III

Klasa priputenih ovaca Ukupno priputenih ovaca Od priputenih ovaca

Proizvodnja vune

Ukupno Jedine Od toga Dvojke Trojke etvorke

UPOTREBA U PRIPLODU

Prosena teina na jagnjenju Muko ensko Muko ensko Muko ensko Za priplod Primedba 39 Zaklano Uginulo

enskih Klasa

Proizveo jagnjadi Upotreba jagnjadi

Podaci o zdravlju

Podaci o nagradama

Ostale primedbe

40

List.Br. ............................. Vlasnik .................................................................. mesto ..................................................

Matini list za ovcuMat.Br. ........................... rasa ...................................Ojagnjena ........................ 20........g. Broj registra podmlatka ................................. prvi pripust ................................................ Datum izluenja ................................... uzrok .................................................................... Odgajiva ............................................................... iz ........................................................ Promena vlasnika ................................................................................................................Broj jagnjadi u leglu 1. 2. 3. 4. Datum merenja Visina grebena Duina trupa irina grudi Dubina grudi Obim pred. cev. Teina (kg) Telesne mere (cm)

Teina na jagnjenju ........................................

Datum zaluenja/Teina na zaluenju............................ ............................................................................... Boja i oznake ............................................... ...................................................................... ...................................................................... OCENA PRI PREGLEDU Godine 20..... 20..... 20..... 20..... 20..... Klasa

20.....

20.....

20.....

O

O

POREKLO O M

M

O M

M

O

O M

M

O M

O M O M O M O M O M O M O M O M 41

God.

Podaci o zdravlju Datum Oploena Od ovna br. Datum M Pol Postrige Runske vune Svega Oprane na ovci Finoa () (sortiment) Duina pramena (cm) Duina laktacije (dana) Mleka Mleka Kilograma mleka M. mast % Protein % Primedba Primedba Datum strie Vune Neoprane Na jagnjenju Na zaluenju Na jagnjenju Na zaluenju Upotreba Ojagnjila Dat.zaluenja Br.reg.podm. Ocena jagnjeta

Godine

UPOTREBA U PRIPLODU

PROIZVODNJA VUNE I MLEKA

Podaci o nagradama

Teina jagnjeta

Ostale primedbe

42

PROIZVODNI LIST (Kontrola mue) Odgajiva: ________________________________________________ Mesto: ___________________________________________________Proteina % Broj dana Datum Kontrolni kontrole period 1 2 Koliina mleka (kg) Ujutru 5 Svega 6 Mast %

Tetovir broj ovce: _______________________ Rasa: _______________________

Od poetka Uvee laktacije 3 4

Ukupno mleka i mlene masti Za kontrolni period (kg) Od poetka laktacije (kg) Mleka 9 Proteina (7x9) 10 Masti (8x9) 11 Primedba Mleka 12 Proteina 13 Masti 14 15

7

8

Svega Overava odgovorno lice: Osnovna odgajivaka organizacija ________________________ M.P.

43

REGISTAR JAGNJENJA God. 20.......Tip jagnjenja (J,B,T) Pol jagnjeta Redni broj Poreklo Tet. br. oca Tet. br. majke Rasasoj

List Br. ..............Teina (kg) Na zaluenju Na jagnjenju Sa 30 dana Klasa Primedba

Vlasnik

Tetovir broj jagnjeta

Datum jagnjenja

Datum zaluenja

44

____________________________ Osnovna selekcijska sluba(M.P)

____________________

ZAHTEV ZA IZDAVANJE PEDIGREA ZA OVCE __________________ RASE Lina proizvodnja1. 2. 3. 4. 5. 6. Nastrig vune (kg) Finoa vune (mikroni) Tip jagnjenja (J - jedine, B - blizane, T - trojke) Masa: na roenju / sa 1 mesec / sa 3 meseca starosti (kg) Telesna masa (kg) Plodnost: kg mleka % mlene masti

datum

adresa, telefon: Podaci o grlu HB broj: Tetovir broj: Pol: Broj registra jagnjadi: Datum roenja: Vlasnik (ime, prezime, adresa):

Jegnjenje po redu Broj muke jagnjadi Broj enske jagnjadi

Promena vlasnika, datum promene (ime, prezime, adresa novog vlasnika):

7. 8.

Poreklo O Dat.ro.

O1 2 3 4 5 6 7 8

Dat. ro. Dat. ro. Dat. ro. Dat. ro.

1

2

3

4

5

6

7

8

O M O M O M O M

M M O1 2 3 4 5 6 7 8

1

2

3

4

5

6

7

8

Dat. ro.

1

2

3

4

5

6

7

8

M

1

2

3

4

5

6

7

8

Fakturu i pedigrea dostaviti:______________________________________________________________________________________________Naziv i adresa primaoca pedigrea

Ime prezime, adresa, broj line karte, kontakt telefon i potpis naruioca pedigrea: ____________________________________________________ ____________________________________________________________________________________________________________________ 45