Geologija skripta

8/12/2019 Geologija skripta

1/25Page 1of 25

1.Gradja Zemlje:

Zemlja je gradjena od tri omotaa:

- zemljina kora ili litosfera 2 do 80 km

- gornjeg i donjeg omotaca do 2900km

- jezgro Zemlje koje zauzima od 2.900 km do centra.

Koraje povrsinski deo Zemlje i sastoji se iz okeanske i kontinentalne kore. Izgradjena od razliitih silikata.

Litosferaje crvsti deo zemlje, nju cine kora i gornji deo gornjeg omotaca.

*Kontinentalna kora je cvrst deo litosfere, njena debljina je do 60km, gradjena je od sedimenata, metamorfitai ultrabazicnih magmatskih stena.Zauzima samo 30% ukupne Zemljine kore, glavni elementi silicijum ialuminijum.

*Okeanska kora predstavlja cvrst deo ispod okeana i mora, debljine je do 10 km, zauzima oko 70% ukupne

zemljine kore. Sastavljena je od sedimenata, bazalta, pillow lave, kiselih, bazicnih plutonita.Glavni elementisilicijum i magnezijum.

Mantl se nalazi ispod tanke Zemljine kore, po zapremini i masi ini najvei deo Zemlje 70%. Proteze se od40km do 2900km dubine, deli se na gornji i donji mantl.

Granica izmedju kore i gornjeg omotaa je moho diskontinuitet, tu se seizmicki talasi naglo menjaju,debljina mu varira od 5km ispod okeanske kore do 80km u nekim planinskim predelima poput Tibeta.

Jezgro. Javlja se u dubini 2900km do 6370km, sagradjeno je od spoljasnjeg tecnog jezgra sastavljenog od

oksida Fe i unutrasnjeg cvrstog dela, koje je sastavljeno od jedinjenja gvodja (preko 90 %), sa manje Ni i dr.metala.

2.Fizicko hemijske osobine Zemlje

Gustinasrednja gustina Zemlje 5.53g/, srednja gustina kore je 2.7 g/pa bi gustina jezgrabila oko 13.6 g/.

Pritisak u Zemljiraste sa dubinom. U samom centru zemlje bi trebalo da iznosi i preko 300.000 MPa.

Zemljina tea - gravitacija Gravitacija je fiziko svojstvo svakog tela da se medjusobno privlae. Kaoposledica gravitacione sile, sva tela koja se nalaze u slobodnom prostoru, padae na Zemlju sa ubrzanjem g =9,81 m/s2proseno, medjutim to ubrzanje nije na svim mestima na Zemlji jednako, ono je vee na polovima,a manje na ekvatoru.

Temperatura -Na temperaturu Zemlje utiu tri osnovna izvora toplote:

- Sunce, koje svojim zraenjem deluje na zagrevanje povrine zemlje

- delovanje unutranje toplote Zemlje s obzirom da je unutranjost Zemlje u usijanom stanju,

- toplota nastaje i pod dejstvom raspadanja radioaktivnih elemenata u zemljinoj kori.

Poslenja va izvora ine unutranju toplotu Zemlje, ok je Suneva energija spoljni faktor.


2/25Page 2of 25

Nivo u zemljinoj kori do koga se osea promena temperature pod dejstvom sunevih zraenja, naziva seneutralni nivo ili neutralni temperaturni sloj.

Ustanovljeno je da se u normalnim uslovima javlja porast temperature za 1 oC na svakih 33 m dubine ispodneutralnog sloja. Ta pojava poznata je kao geotermski stepen (stupanj).

Magnetizam Zemlje. Postojanje magnetizma Zemlje utie da magnetna igla uvek zauzima pravac Sever-Jug. Ustvari severni pol Zemlje privlai juni pol magnetne igle, jer postoji zakonitost da se suprotni poloviprivlae, a isti odbijaju.Geografski meridijan Zemlje pokazuje odredjena odstupanja od magnetnogmeridijana, pa se zato javlja inklinacija i deklinacija.Deklinacija - odstupanje magnetnog pola od geografskog

pola,Inklinacija -odstupanje magnetnog pola od meridijana odnosno ekvatora.Magnetno polje stiti Zemlju odstetnog zracenja sunca.

3.Hemijski sastav Zemlje i Zemljine kore

Hemijski sastav cele planete Zemlje ne moe se sa sigurnou odrediti iz razloga nemogunosti njegovogodredjivanja na veim dubinama. Povrinski delovi su dostupni i za njih se moe odrediti hemijski sastav. Hemijski sastav spoljanje sfere utvrdjen je na osnovu sastava magmatskih stena. One sadre veu koliinuoksida Fe, Mg, Na, K, dok sedimentne stene sadre i veu koliinu vode, CO2, SiO2, CaO. Ako se podje odsaznanja da magmatske stene ine oko 95 % litosfere, onda se njihov sastav moe uzeti sa dosta sigurnosti.

4. Starost stena

5.Kora i gornji omotac 6.okeanska i kontinentalna kora

Spoljna sfera - Zemljina koraje razliite debljine na okeanskom dnu samo 5- 10 km. Prosena debljina je60 km. Deli se na kontinentalnu i okeansku koru.

Kontinentalna kora pripada kopnu, i ima debljinu proseno do 70 km u oblasti planinskih venaca (Alpi,Himalaji). Globalno se moe podeliti na tri dela:

- gornji deo - stratisfera debljine 0 - 10 km , ine je uglavnom sedimentne stene,

- srednji deo - granitski sloj debljine je 15 - 20 km od kiselih magmatskih stena

- donji deo - bazaltni sloj debljine oko 15 km sastavljen od bazalta.

Gustina kontinentalne kore je 2,7 - 2,8 g/cm3

Okeanska korapreteno je sastavljena o bazalta, a sredu se i granitske i seimentne stene.

- gornji sloj ine muljevi - nekonsolidovani muljevi (foraminifarski, pteropodski, radiolarijski) relativno maledebljine (naprimer crveni mulj se za 100 godina nataloi samo za 0,8 mm).

- srednji sloj debljine 3 km se sastoji od bazaltnih i konsolidovanih sedimentnih stena,

- donji sloj - bazaltna sfera debljine je oko 5 km.

Granicu Zemljine kore prema mantlu ini prelazni sloj - moho-povrina sa izraenim diskontinuitetomkretanja seizmikih talasa.

Srednja sfera - mantl nalazi se ispod Zemljine kore na 40 km, pa sve do jezgra na dubini od 2.900 km. Po

zapremini i masi ini najvei deo Zemlje. i on se deli na tri dela - sfere:


3/25Page 3of 25

- gornji mantl (B) ima dosta otru granicu prema litosferi, to je utvrdjeno na osnovu kretanja seizmikihtalasa. U gornjem delu je itka masa neto veeg viskoziteta a prema dubini prelazi u potpuno itku masu.ine ga dva dela: astenosfera (mantl B) i prelazni sloj ka mantlu C.

- srednji mantl je na dubini 400 - 1000 km. U njemu se na dubini 620 - 650 km javlja prelazni sloj u komeseizmiki talasi menjaju brzinu kretanja,

- donji mantl nalazi se na dubini 1000 do 2900 km

U srednjoj sferi javljaju se silikati Fe i Mg, a prate ih Ni, redje O, S i dr. Gustina raste od 3,3 do 5 - 6

g/cm3.

7.Osnovni oblici kretanja ploca litosfere

Tektonika se bavi izuavanjem kretanja u zemljinoj kori, koja dovode do razliitih deformacija i stvaranjaraznih struktura u njoj. Osnovni oblici kretanja ploca litosfere su razmicanje rifting, podvlacenje subdukcija i bocno kretanje.

Litosfera izdeljena na tzv litosferne ploce (tektonske ploce) Postoji 7 glavnih I jos mnogo manjih

ploca.One plutaju po astenosferi. Postoje tri tipa granica medju plocama

-konvergentne

-divergentne

-transformne granice

Priroda knvergentnih granica zavisi od tipa ploca koje se sudaraju, Na mestu gde se gusta okeanska plocasudara sa manje gustom kontinentalnom plocom, okeanska ploca se po pravilu podvlaci zbog veceg uzgonakontinentalne litosfere, oblikujuci zonu subdukcije.Na mestima gde se dve kontinentalne ploce sudaraju,

ploce se ili ispupce i zbijaju, ili se jedna ploca potkopava ispod ili (u nekim slucajevima) prelazi preko druge.

Svako ce od tih delovanja stvoriti prostrane planinske lance. Rezultat tih procesa moe videti na mestu gde seseverni rub Indijske ploe podvlai pod delom Evroazijske ploce izdizuci ga i stvarajuci Himalaje. To jetakodje uzrok deformacije Azijskog kontinenta. Zbog trenja I zagtrevanja subdukovane ploce, skoro uvek suvezane za vulkanizam.

-Na divergentnim se granicama dve ploce razmicu i na taj nacin stvaraju prostor koji se puni novimmaterijalom kore, koji potice od magme nakupljene ispod.Predstavljene su u okeanskoj kori sistemom

okeanskih grebena.

-Zbog trenja ploce ne mogu jednostavno kliziti jedna pored druge pa se tu stvaraju transformne granice.

Tacnije, pritisak se nakuplja u obe ploce sve dok ne dostigne stepen prekoracenja deformacije stena, kada se

akumulirana energija oslobadja u vidu deformacije na obe strane raseda.Primer za ovo kretanje je rased SanAndreas

8. Magmatski pokreti, Plutonizam, VulkanizamMagmatizam obuhvata procese kretanja magme usled unutrasnjih , endogenih sila Zemlje. On predstavlja

slozen i neprekidan proces od formiranja zemljine kore do danas i svedoci o stalnim kretanjima, koja su imalaveliku ulogu u stvaranju zemljine kore. Kretanja magme se samo jednim delom manifestuju na povrsiniZemlje, a vecim delom se proces obavlja u dubini, bilo ispod litosfere ili utiskivanjem u njoj. Samo manjim

delom magma izbija na povrsinu pracena ogromnim kolicinama gasova i vodene pare. Magma, koja se nalaziispod zemljine kore ima temperaturu preko 1.000 oC. Izlozena je hidrostatickim pritiscima zemljine kore


4/25Page 4of 25

usled cega se krece.Magma je rastop slozenog hemijskog sastava u kome dominiraju soli silicijumske ialumosilicijske kiseline sa Ca, Mg, Fe i silikati i alumosilikati, koje prati velika kolicina gasova i pare. Od

gasova su najzastupljeniji N, CO2. H, Cl, H2S.

Magma je razlicite gustine sto zavisi od Si komponente; sto je magma bogatija sa Si (preko 60 %) to je

kiselija i gusca, dok su magme sa manje silicijuma tecnije.U usijanoj magmi nastaje diferencijacija

elemenata i minerala, sto utice na stvaranje razlicitih vrsta stena: kiselih, prelaznih,bazicnih i ultrabazicnih.Hladjenjem magme formiraju se razlicite vrste stena: dubinske, zicne i povrsinske.

U slucaju kada se magma zadrzi u dubljim delovima litosfere, nastaju dubinske (plutonske) stene, a priizbijanju na povrinu nastaje efuzivni magmatizam - vulkanizam, uz stvaranje povrsinskih (efuzivnih, izlivnihili vulkanskih) stena.

1. PLUTONIZAM - INTRUZIVNI MAGMATIZAM

Intruzivni magmatizam ili plutonizam se odnosi na sluajeve kada se magma konsoliduje u dubljim delovimalitosfere, ne izbijajui na povrinu. Nastaju stene koje se nazivaju dubinske stene ili plutoniti. Takve se stenemogu videti na povrini samo na mestima gde je dugovremena erozija skinula stene koje su pokrivale

plutonite. Nastala plutonska tela u zemljinoj kori, mogu se razvrstati u tri grupe s obzirom na veliinu:

- plutoniti krupnih razmera : batoliti, gromade, lakoliti, fakoliti, lapoliti, etmoliti, hopoliti

-pukotinske intruzije: ice ili dajkovi, intruzivne ile, apofize

- interslojevite (medjuslojne) intruzije: skladovi i skladne ice - silovi.

Batolitinalaze se na najveim dubinama i nisu dobro izueni. Stvaraju se u potkornim prostorima, utiskujuise navie i otapajui stene iznad njih. Po nainu stvaranja vezuju se za orogene pokrete i stvorene venane

planine, pri emu su orjentisani u skladu sa osama planinskih venaca.

Gromade su plutoniti nepravilnog oblika, velikih dimenzija i javljaju se kao istaknuti delovi na vrhovimavelikih batolita. Samim tim se javljaju u viim delovima litosfere, a u donjim delovima prelaze u batolit

Lakoliti to su oblici plutonita utisnuti u prostore izmedju slojeva, pa oblikom podseaju na peurke, udonjem delu su ravni. Pri tome slojevi u svodu pucaju, stvarajui puteve za probijanje magme u vidu icausmerenih ka povrinizemlje. Prema tome, javljaju se u viim delovima litosfere i esto su stvorenim icamapovezani sa povrinom.

Pukotinske intruzije.I ova tela su vezana za dublje delove litosfere, a nastala su ispunjavanjem pukotina.Najpoznatiji oblici su:

- ice ili dajkovi nastaju konsolidovanjem magme u pukotinskim sistemima. Presecaju Debljina im je obino1 - 5 m, duina vie desetina pa i stotina km Na povrini dajkovi formiraju grebene, ako su otporniji odokolnih stena, ili rovove.

- intruzivne ile- sline sudajkovima, ali se razlikuju po obliku jer nisu pravolinijski orjentisane, a zidoviim nisu paralelni. Vezane su za pukotine i prsline, pa su malih razmera,

- apofizesu ice i ile vezane za lakolite i druge intruzivne stene, nastaju na mestima gde je magma ispunilanastale pukotine u svodu.

Interslojne intruzije. Nastaju ispunjavanjem magmom mejuslojne prostore, tanije utiskivanjem magmeizmeju slojeva seimentnih stena, a a ne olazi o vedeg izizanja. Samim tim lie na ice i ajkove, s tomrazlikom to su vezani za mejuslojne a ne za pukotinske prostore.


5/25Page 5of 25

Poznate su pod nazivom skladovi i skladne ice ili sil-ovi pri emu sklaovi mogu a zahvataju velikeprostore. esto se javljaju zajeno sa ajkovima, jer magma ispunjava i prostore pukotina, ali i mejuslojevima.

2.VULKANIZAM - EFUZIVNI MAGMATIZAM

Pos vulkanizmom se podrazumeva izbijanje magme na povrinu Zemlje i svi procesi vezani za te pojave.Mesto gde izbija magma (lava) na povrinu naziva se vulkan.Magma izbija na povrinu zajeno sa gasovima

i parama, to se ovija uz snane eksplozije sa visokimizbacivanjem lave, gasova i pare. Nekad se prolazi zamagmu u litosferi zapue, kada rad vulkana prestaje, tada postaju ugaeniili privremeno ugaeni vulkani.Otvor vulkana kroz koji izlazi lava na povrinu naziva se krater, drelo ili grotlo. Materijal koji izbija izkratera taloi se oko njega formirajui vulkansku kupuili konus. Pri izbijanju lave, koja istie iz grotlavulkana, moe da ne dodje do stvaranja vulkanske kupe, ve se formira plato ili tit.Postoje proste i sloenekupe. Proste imaju samo jedan kupasti breg, a sloene kupu unutar prstena, ostatka prethodne kupe(kaldere), koja je nastala usled snanih eksplozija ili tonjenja vulkanske kupe, (primer vulkana Vezuv i

Etna).

. Klasifikacija vulkana

1. Prema aktivnosti: aktivni, privremeno ugaeni, ugaeni vulkani

2. Premasastavu stena:monogeni vulkani (sa kontinualnim radom), poligeni vulkani (sa prekidom)

3. Prema morfologiji kratera: Linijsko-pukotinski vulkani vezani za razlome u kori, koje se

proteu i vie stotina km. Du ovih linija radi veliki broj vulkana, koji se povremeno sele du linije razloma.Takav oblik vulkana bio je ranije u Karpato-balkanskoj oblasti, danas se javlja na Islandu.

Vulkani centralnog tipa imaju posebne kratere koji se ne menjaju. Vulkanski aparat ima oblik

zarubjenog konusa, irokih kupola sa centralnim kanalom koji vodi do ognjita.

Prema sredini pojavljivanja:

- Kopneni ili subaeralni vulkani javljaju se na kopnu, na dubokim razlomima, raznovrsnih su erupcija, sa

kiselom ili bazinom lavom,

- Priobalski vulkani na razlomnim granicama okeana, tj. u zonama subdukcije i pomeranja ploa. Najeisu na obodima Tihog okeana;

- Podvodni vulkani - javljaju se u okeanskim sredinama u oblasti podvodnih grebena. Ima ih u svim

okeanima, a posebno je karakteristian atlanski srednjookeanski greben sa veim brojem vulkana. Smatra seda je bilo i do 10.000 podvodnih vulkana sa visinom kupe do 1000 m.

9.Tip erupcijeVulkani izbacuju razliite vrste materijala, koji mogu biti:

- lava - koja se izliva iz grotla i tee padinama vulkanske kupe,


6/25Page 6of 25

- lavini raskomadani materijal koji se izbacuje eksplozijama i oko vulkana obrazuje piroklastine ilivulkanoklastine stene

- gasovi i pare - koji posle hladjenja mogu da formiraju akumulacione basene.

Lavaje izlivena magma iz kratera vulkana, koja je usijana i itka sa temperaturom 1.000 - 2.000 oC. Po

hemijskom sastavu je kisela, prelazna, bazina ili ultrabazina u zavisnosti od sadraja SiO2. Bazine lave suretke i slivaju se veom brzinom od kiselih. Lave sa dosta gasova su grudvaste i hrapave, a lave bez gasovaimaju glatku povrinu, a pri kretanju se boraju.

Gasovi i pare. Redovni su pratioci vulkanskih erupcija. Sadre, pored vodene pare i H2S, SO2, HCl, CO,CO2, CH4, N, H, O2 i dr. Vie prate kisele magme pa su i erupcije ee eksplozivnog karaktera. Velikekoliine gasova i para mogu kondenzacijom da formiraju jezera oko vulkana.

Vulkanski pepeo i praina. To je najsitniji prainasti oblik materijala (lave) koji nastaje pri eksplozijama odrasprene lave ili razruenih zidova kratera. Izbacuje se visko iznad vulkana i raznosi na prostoru vie stotinakilometara.

Vulkanski pesak. To je zdrobljena masa od lave ili postojeih vulkanskih stena, nastao slino pepelu privulkanskim erupcijama. Razlikuje se po krupnoi zrna, a sastoji se od zrnaca stakla, feldspata, leucita, augita,, magnetita i dr minerala

Lapili- komadi lave (4 - 32 mm), peska i pepela sa staklastom korom. upljikavi su zbog isputanja gasova.

Plovuac - vulkanski materijal nastao o kiselih magmi, naglim hlajenjem zbog ega ima upljikavu

strukturu poput sunjera, sa upljinama ili mehurima, pa je male gustine (pliva po voi).

Kose peline - sitna zrnca o vulkanskog stakla taiastog ili konastog oblika sa zadebljenjem u sredini i

glavicama na krajevima.

Vulkanske bombe - elovi lave krupnode preko 32 mm koji pri pau na zemlju obijaju karakteristine

oblike (kruke, vretenast, oblik bombe i sl.). Kaa su staklaste povrine i upljikave unutranjosti nazivaju se

troskve.

Vulkanske zgure- gruve lave izbaene iz kratera po ejstvom gasova, a pri kretanju kroz vazuh se naglo

ohlade.

Enklave- komai stena koji se pri erupcijama konsoliuju u sveim vulkanskim stenama kao uklopci. Mogu

biti magmatskog ili seimentnog porekla, ako su otkinuti iz bokova i utopljeni u lavini sliv, pa se javljaju kao

strano telo u steni.

Vulkanski blokovi- vedi blokovi koji se konsoliuju u lavinoj masi poput enklava.

10. Magma, viskozitet rastopa

HEMIJSKI SASTAV

Tekoisparljive komponente:


7/25Page 7of 25

(SiO2, TiO2, Al2O3, Fe2O3, FeO, MgO, MnO, CaO, Na2O, K2O) - preko 90% i

Lakoisparljive komponente: H2O, CO2, HCl, HF, H2S, SO3. Magme sa vie od 5% ovih komponenti su tzv.vlane magme.

Sadraj lakoisparljivih komponenti i SiO2 utiu na: pokretljivost magme, tok kristalizacije, rast i vrstu

minerala.

Viskozitet rastopaotpor prema teenju

zavisi od: T, sastava (sadraj Si, Al i lakoisp. komp.), spoljnjeg pritiska

Kisele magme (bogate Si, Al i lakoisparljivim sastojcima) su veoma viskozne stvaraju se, na primer,kupasti izlivi (Stromboli). Seizmiki se ponaaju kao vrsta tela

Bazine magme(sa niim sadrajem SiO2) su manje viskozne, pa lako i brzo teku. Grade ploaste izlive, aseizmiki se ponaaju kao tenosti.

11. Postanak magmatskih stena1. Vulkaniti - nastaju hladjenjem lave sa redjim uklopcima piroklastinog materijala. Imaju sitnozrnustrukturu sa razliitim teksturama nastalim u uslovima hladjenja lave. Nekad su upljikave, esto sa

paralelnim rasporedom minerala - tekstura teenja. Nekad se javlja i porfirska struktura. Posebne sukarakteristike vulkanskih stena nastale u vodi

2. Piroklastine stene- nastaju cementacijom zdrobljenog vulkanskog materijala. Javljaju se stene razliitogsastava, nekad su samo od vulkanskog, a nekad i od meavine sa sediemntnim materijalom. Nekada je akkoliina vulkanskog materijala manja, pa se ove stene izdvajaju kao vulkanosedimentne stene. To su:

- vulkanska brea- nastale cementovanjem zdrobljenog vulkanskog materijala raznih dimenzija, aotrih ivica. Vezivni materijal je vulkanski pepeo, praina i pesak, nekad i sama lava,

- vulkanski aglomerat- stena slinog oblika kao brea, nastala cementacijom vulkanskihbombi i

komada stena iz razorenog kratera, ali krupni komadi imaju zaobljenu formu nastalu brim hladjenjem prierupciji. Nastaju, medjutim, za vreme same erupcije, a ne naknadno kao bree i konglomerati,

- vulkanski konglomerat- vulkanski materijal je transportom do mesta cementacije zaobljen, apotom cementovan u konglomerat,

- vulkanski tuf- nastaje od vulkanske praine, pepela i peska nihovom cementacijom dalje odvulkana. Nastaje i blie krateru cementacijom delova lave peska, lapila zgure i bombi. Tufovi od pepelanajee se cementuju daleko od vulkana. Nekada se ovaj materijal akumulira na kopnu, kada biva razoren ine stvara stenovit materijal.

- vulkansko-sedimentne stene - to su seimenti sa vulkanskim materijalom: vulkanogeni peari,

vulkanogeni laporci, i gline, vulkanogeni ili tufogeni konglomerati i td.

12. Oblici magmatskih telaPokrenuta iz dubine Zemlje, magma moe da bude utisnuta u stene Zemljine kore ili da se izlije na povrinu.Konsolidacijom magmatskog rastopa u razliitim uslovima nastaju specifini oblici magmatskih tela. Ukolikomagma kristalie u dubini, onda su to plutonska tela ili plutoni, a izlivanjem na povrinu nastaju vulkanskatela.


8/25Page 8of 25

Prilikom utiskivanja u postojee stene Zemljine kore mogu da se obrazuju magmatska tela paralelna(saglasna) postojeim stenama, a mogu i da presecaju postojee stenepod nekim uglom. Saglasna plutonskatela nazivamokonkordantnim, a ona koja presecaju stene pod nekim uglom - diskordantnim.

Od diskordantnih magmatskih tela najveedimenzije imaju batolitikoji zauzimaju ogromne prostore injihovu donju granicu nije mogue sagledati.

-tokovisu diskordantna tela neto manjih dimenzija i predstavljaju periferne delove batolita.

-Dajkovisu ina tela kojapresecaju postojee stene pod kosim uglom. Iz tela veih dimenzija esto segranaju spletovi diskordantnih ica koje nazivamo apofizama.

Od konkordantnih magmatskih tela veih dimenzija treba izdvojiti lakolite -tela soivastog oblika(plankonveksna ili bikonveksna), zatim, lopolite- zdelastog oblika i zatim, neto manje, fakolite koji seobrazuju u temenim delovima nabora. ino telo paralelno slojevima postojeih stena naziva se sklad

13. Post vulkanske pojave

1. Fumarole. To su mesta na zemljinoj povrini gde izbijaju gasovi i pare, a inae mogu biti:

- suve fumarole - sa temperaturom preko 500 oC,

- kisele fumarole sa temperaturom 300 - 400oC, koje isputaju vodenu paru, kisele sulfide i kiseli HCl,

- alkalne fumarole sa temperaturom oko 100 oC, koje daju amonijak i hidrokside sulfida,

- hladne fumarole sa ohladjenom parom (ispod 100 oC), gasovitim CO2i CO i dr.

2. Solfataresu pojave gde iz tla izbija, pored vodene pare, jo i sumporasta kiselina i sumporvodonik.

3. Mofete su mesta gde izbija hladna ugljena kiselina - kiseljaci (suve mofete sa CO2 , CH4, N, H2S, borna

kiselina).

4. Sufioni-pojave kad na zemljinu povrinu izbijaju mlazevi vodene pare, a pri padu na zemlju skupljaju seu obodnim bazenima. Pored vodene pare izbijaju i CH4, ugljena i sumporna kiselina. Iz vode u bazenima

izdvaja se borna kiselina, koja se iz njih eksploatie.

5. Gejzeri- to su pojave u oblastima ugaenih vulkana kada topla voda izbija u obliku vodoskoka. Izbijanjese javlja sa visinom izbijanja i nekoliko desetina metara.

6. Termalni izvorijuvenilniili magmatski koji dopiru iz zemljine unutranjosti,vadozni iz zemljine kore ija

je voda atmosferskog porekla, mineralni ija je voe juvenilnog porekla, a obogadena je rastvorenimmineralima na putu iz unutranjosti o povrine. Ko nas su poznate banje: Vranjska, Sijarinska, Joanikai

dr.

14. Epirogeni pokreti

Epirogeni pokreti odnose se na stvaranje i pomeranja kopna i okeana. U dugoj geolokoj istoriji zemljine koredogadjala su se razliita kretanja; izdizanja delova kore i stvaranja kopna, i suprotno, sputanje delova iformiranje mora i okeana. Razliitost stenskog materijala na povrini Zemlje, govori u prilog tome dasu se


9/25Page 9of 25

javljala takva kretanja sputanja kopna i stvaranje uslova za nastajanje novih sedimentnih stena. Talasastakretanja delova Zemljine kore dovode do tonjenja kopna i nadiranja vode na kopno (transgresija) ili do

izdizanja i povlaenja vode sa kopna (regresija). One se mogu javiti i kao posledica orogenih pokreta.

15. Orogeni pokreti

Pod orogenim pokretima podrazumevamo one koji su se odigravali u geosinklinalnim prostorima, odnosno

stvaranja nabora i planinskih venaca u litosferi. Orogeni pokreti se najvie javljaju u uslovima uihgeosinklinala, tamo gde su debljine sedimenata najvee, odnosno tamo gde je geosinklinala najdublja. Oni su,uzrok relativno sloenog procesa stvaranja venanih planina.Pod dejstvom orogenih pokreta, koji se najeejavljaju u vidu bonih potisaka, nataloeni slojevi se povijaju i boraju do znatnih razmera, ali se i znatnokomadaju i kidaju i vertikalno uzdiu ili putaju prouzrokujui brojne deformacije u vidu nabora (mikronabore ili krupne nabore). Svi poremeaji, koji se javljaju kao posledica orogenih pokreta, svrstavaju se u dvegrupe:

1. grupu tangencijalnih pokreta (nabori), i

2. grupu radijalnih pokreta ili raseda

Mada razliiti, ovi se poremedaji javljaju zajeno, samo retko ovojeno, i u celini govore o stepenu

intenziteta orogenih pokreta.Tangencijalni pokreti su posebno vezani za sreine izgrajene o plastinih, a

radijalni u sredinama izgradjenim od krutih masa.

16.Seizmizam

Aktivnost Zemlje i stalni pokreti zemljine kore ogledaju se i kroz skoro svakodnevna podrhtavanja tla u

razliitim delovima sveta, a pre svega u nestabilnim oblastima u kojima se javljaju duboki razlomi imanifestuju stalna kretanja kontinentalnih masa i okeanskog dna. Iznenadni pokreti koji se manifestuju kao

potresi i vibracije, poznati su pod optim nazivom trusovi, a podruja u kojima se javljaju - trusna podruja.Prouavanjem ovih vrsta kretanja u zemljinoj kori bavi se seizmizam, a nauka seizmologija. To je nauka, kojase bavi prouavanjem pojava potresa (zemljotresa), uzroka njihovog pojavljivanja, naina manifestovanja,kao i posledica do kojih dolazi u zemljinoj kori i na povrini Zemlje.

Potrese u zemljinoj kori ovek je u stanju a registruje svojim ulima, samo ako se rai o jaim potresima.

Slabije potrese i vibracije nije u stanju da oseti i oni se registruju posebnim osetljivim instrumentima

seizmografima, koji potrese registruju na seizmogramima.S obzirom na jainu potresa, oni se dele na

makroseizmike, koje ovek moe osetiti, i mikroseizmike, koji se mogu registrovati instrumentima.

17. UZROCI POJAVLJIVANJA TRUSOVAPored toga to mehanizam zemljotresa nije jasno izuen, moe se rei da se oni javljaju du tektonskih linija (razloma), usled sueljavanja masa u pokretu, koja izazivanju naprezanja i povremene pokrete (rauna se dase ovi pokreti javljaju proseno na svakih 5 - 6 minuta, a da se godinje javi do milion potresa, od kojih seregistruje samo 2/3 njih). Kretanja u zemljinoj kori su razliita, a uslovljena su kretanjima u magmi ikretanjima masa u litosferi.

Analizom snimaka sa amerikog satelita utvrdjeno je da se i na Suncu odigravaju kretanja - pulsiranja i to nasvakih 10 - 12 minuta, i da pri tome dolazi do poveanja prenika Sunca i do 1.000 km. Tako neto se


10/25Page 10of 25

dogadja i na Zemlji, koja takodje pulsira na svakih 45 minuta, a ta irenja i skupljanja se manifestujupodrhtavanjem tla razliitog intenziteta.

18. VRSTE ZEMLJOTRESA

Tektonski zemljotresi To su najei i najjai zemljotresi, a njima pripada 90 % svih zemljotresa, koji sejavljaju na Zemlji. Od toga u 86 % sluajeva uzroci su kretanje blokova du razloma u zemljinoj kori.Kretanja kao posledica pomeranja blokova traju relativno kratko. Zemljotresi se odigravaju u tri faze: poetnapodrhtavanja koja nagovetavaju glavna pomeranja u osnovnoj fazi, a potom u treoj fazi dolazi dopostupnog smirivanja potresa i formiranja ravnotenog stanja izmedju sila koje deluju na granicamatektonskih blokova.

Vulkanski zemljotresi

Nastaju kao posledica kretanja magme iz unutranjosti ka povrini. Pri tome magma pod dejstvom jakihpritisaka, praena gasovima i parom, vri potiskivanje okolnih stena, uslovljavajui pomeranje delovalitosfere ili manjih regionalnih blokova. Ta pomeranja uslovljavaju pojavu seizmikih talasa, koji semanifestuju kao zemljotresi. Ovi zemljotresi, koji se nazivaju vulkanskim zemljotresima, nastaju i zbog

oslobadjanja energije pri probijanju epova u vulkanskim grotlima, posle ega dolazi do snanih erupcija,esto praenim veim eksplozijama. Potresima uslovljenim vulkanskim aktivnostima, pripada oko 7 % svih

potresa.

Padinsko-urvinski zemljotresi

Ovi potresi se eavaju u elovima zemljine kore ge postoje vede upljine - pedine i rugi prazni prostori u

litosferi. Kaa oje o oburvavanja plafona takvih prostora, nastaju jai potresi, koji neka mogu a se

osete na irem prostoru poput zemljotresa. Potresi se mogu javiti i zbog obursavanja kosina veih padina, amogu nastati i pri obrusavanju snenih masa pri pojavi lavina. Njima pripada oko 3 % zemljotresnih pojava.

Vetaki zemljotresi

Javljaju se kao posledica izvodjenja miniranja, ili obursavanja podzemnih prostorija. Posebno su znaajnipotresi koji nastaju pri izvodjenju atomskih eksplozija, kada prostor iznad mesta eksplozija dobija oblik

udubljenja poput vulkanskog kratera, nekad i nekoliko stotina metara dubine. uslovljeni su aktivnouoveka. Kao posledica izvodjenja eksploatacionih radova javljaju se i gorski udari, koji se nekad svesnoizazivaju radi izbegavanja njihove iznenadne pojave.

19.PRATEE POJAVE ZEMLJOTRESA, ODREDJIVANJE JACINE

ZEMLJOTRESA1. Akustine seizmike pojave manifestuju se kroz potmulu tutnjavu koja dolazi iz daljine, ali nekadasociraju i na eksplozije granata. Najjae su u epicentru, a postepeno slabe sa udaljavanjem od njega. Uzgradama se osea tutnjava,kripa i pucanje, to nepovoljno deluje na psihu oveka.

2. Svetlosne pojavesu uglavnom redje. Mogu se izuzetno manifestovati pojavom odsjaja, koji se javlja kao

posledica promene koliine vodonika i ozona ili drugih gasova i atmosferi. Ima miljenja da se ove svetlosnepojave mogu vezati i za pomeranja blokova, koja se manifestuju i svetlosnim pojavama.


11/25Page 11of 25

3.Pojava vatre. Moe doi zbog izbijanja gasova iz pukotina u zemljinoj kori, kada moe doi i do pojavepoara.

4. Elektrine i magnetne pojave. Javljaju se kod veih zemljotresa ne samo u epicentru, ve i na iremprostoru. Nastaju kao posledica mehanikih kretanja i pojave trenja, kada dolazi do poremeaja poloajamagnetne igle, igle galvanometara i na telegrafskim uredjajima, slino pojavi jake struje koja menja normalnostanje.

5. Deformacije reljefa. Pri razornim zemljotresima javljaju se znaajna pomeranja tla, iznad epicentra ak ido 10 m po visini. Javljaju se pukotine u tlu, dolazi do obrusavanja kosina i horizontalnog razmicanja

blokova, ali i sleganja blokova po vie metara.

Jaina zemljotresa se ocenjuje na bazi stepena otedenja grajevinskih objekata, trajnih otedenja tla,

promena reima pozemnih voa, ljuljanja (pomeranja na povrini zemlje) i r. Morski potresi se, za razliku

o skale za povrinske zemljotrese, razvrstavaju na 6 stepeni (registrovanje na brodovima). Snaga

zemljotresa se iskazuje na va naina:

Energija zemljotresa

1. Jainom energije, koja se javlja u njegovom aritu (hipocentru), meri se Rihterovom skalom, koja ima 9

stepeni. Iskazuje se magnitudom (M) , jedinicom za merenje energije zemljotresa, a koja se odredjuje na

osnovu instrumentalnih i makroseizmikih poataka.

2. Intenzitet zemljotresa ruilaki efekat zemljotresa na povrini Zemlje. U Evropi se za to koristi Merkalijeva

skala koja ima 12 stepeni.

20. ELEMENTI ZEMLJOTRESA

Trusovi imaju svoja arita, mesta poetnog uara, oakle se potresi prenose na sve strane. Ta mesta senazivaju hipocentri ili centri trusova. Udar koji nastaje u hipocentru proizvoi trusne ili seizmike talase, koji

se kao elastini kredu koncentrino na sve strane.Epicentar tacka na zemljinoj povrsini gde se zemljotres najjaceoseca.Nalazi se vertikalno tacno iznad hipocentra.

Talasi, koji se koncentrino ireod hipocentra, dele se na:

- longitudinalne (uzdune) talase,ko kojih se vibracija taaka tla vri u smeru kretanja talasa.

- transverzalne (poprene) talase -kojima se kretanje estica ovija popreno u onosu na pravac kretanja

talasa. Njihovo kretanje je sporije o uzunih.

Epicentar prestavlja taku na najkradem rastojanju o hipocentra o koje uarni talasi najpre oju.

Mejutim, to nije taka ved oblast na povrini (epicentralna oblast).

21. Mogunost predvianja zemljotesaDugorona predvidjanjazemljotresa baziraju se na izuavanju karaktera trusnih podruja, energije koja se

javlja pri potresima, kao i perioda njihovog obnavljanja.


12/25Page 12of 25

Kratkorona predvidjanja, na bazi savremenih mernih uredjaja, daju mogunost predvidjanja pojavepotresa sa dosta preciznim odredjivanjem vremena pojavljivanja. Utvrdjivanje pojave zemljotresa mogue jeu periodu od nekoliko dana. Instrumentima se registruju prva podrhtavanja tla, to je uvod u pojavu glavnogudara.

U prognoziranju zemljotresa koriste se uglavnom dve metode:

1.Bioseizmika metodabazira na reagovanju ivotinja pre pojave zemljotresa. Tako naprimer, krtice izlaze izzemlje, laste naputaju svoja stanita, psi zavijaju, kokoke se penju na rvede i t.2. Konvencionalne metodese zasnivaju na geoloko-geofizikim i geohemijskim pokazateljima. Neke okarakteristinih pojava se smatraju sigurnim preznakom pojave zemljotresa, kao to su:pojave gasova upukotinama stena, varijacije koncentracije helijuma u podzemnim vodama, porast ivine pare iz kore,opadanje intenziteta radio signala takodje upozorava na pojavu potresa.

22.METAMORFIZAM, vrste metamorfizma

Pod metamorfizmom se podrazumeva proces izmene nastalih stena pod dejstvom nekih faktora, obino

pritisaka i temperature. Ovaj proces se odigrava u svim delovima zemljine kore, u veim dubinamaodigravase pod dejstvom pritisaka vieleeih stenskih masa, ali i pod dejstvom vulkanizma u onim delovima gde jeon aktivan. U okviru delovanja ovih procesa dolazi do promene prvobitnog izgleda, sastava i strukture stena one se metamorfiu. Posledice su promena nekad fizikog, nekad hemijskog sastava, a nekad ikombinovano. Metamorfiu se ranije stvorene magmatske ili metamorfne stene, stvarajui metamorfne steneili metamorfite. Promene metamorfizma su prevashodno posledica endogenih sila, a ne i egzogenih.

FAKTORI METAMORFIZMAMetamorfne promene se ogledaju u prekristalizaciji pojedinih minerala, izmeni strukture, ak i mineralnog ihemijskog sastava. Osnovni faktori metamorfoze su:

- temperatura (geotermska, magmatska, radioaktivna ili usled trenja),- pritisak (hidrostatiki, dinamiki ili boni kinetiki),- gasovi i pare, kao hemijski agensi,- geoloko vreme, kao dopunski faktor preobraaja.

Uticaj temperature. Ovaj faktor, kao i pritisak , sve jae dejstvo ima sa poveanjem dubine, s obzirom da jeporast temperature uslovljen geotermskim stupnjem, a i veom blizinom magme u dubljim delovima litosfere.Dejstva radioaktivnih procesa i trenja izazvanih tektonskim pomeranjem blokova, manje su izraena.

Uticaj pritiska. I ovaj uticajni faktor je vezan za poveanje dubine u litosferi, a poto sa porastom dubineraste i temperatura, to se dejstva ova dva faktora kombinuju. Pritisak se javlja kao: hidrostatiki i boni ilidinamiki-kinetiki . Hidrostatiki deluje kao posledica poveanja optereenja sa dubinom, a dinamiki se

javlja kao potisak.

Gasovi i pareimaju izuzetan znaaj, jer su, pored ostalog, i proizvod delovanja pritiska. On deluje na lakeprodiranje vode i pare u pore stenskog masiva uslovljavajui svestranije dejstvo. Pod njihovim dejstvomdolazi do jaih hemijskih izmena, tako da se novonastala mineralna materija potpuno razlikuje od prvobitne.

. Geoloko vreme. Ima manji znaaj i nekad zanemarujui. Njegovo delovanje se moe posmatrati u sklopuostalih metamorfnih faktora, jer je njihovo kombinovano delovanje normalno prisutno u zemljinoj kori.

metamorfizam moe biti:


13/25Page 13of 25

- termalni metamorfizam, kod koga toplota (temperatura) ima bitan faktor,- dinamometamorfizam, kod koga je dominantan uticaj pritisaka,

- regionalni ili kontaktni metamorfizam, kao posledica kombinovanog dejstva.

1. Termalni metamorfizam. Nastaje pod uticajem temperature u razliitim sredinama i sa razliitim

intenzitetom. Po pravilu raste sa dubinom, a uslovljen je: geotermskim stupnjem, dezintegracijomradioaktivnih elemenata, kretanjem magme, pomeranjem stenovitih masa (trenjem). Najizraeniji je usredinama kroz koje se kree magma, pa je temperatura , koja se javlja zbog blizine magme, od najveegznaaja.

2. Pirometamorfizamse odigrava na kontaktima magme (lave) sa ovrslim stenama. Promene su ogranienesamo na ui pojas kontakta sa magmom (lavom), gde se javlja pregrevanje i topljenje okolnih stena, a potomse brzim hladjenjem stvara staklasta materija.

3. Kontaktni metamorfizam je slian prethodnom, ali osim delovanja lave, javlja se i delovanje hemijskihfluida.

4. Pneumatolitski metamorfizamje poseban vid termalnog metamorfizma nastalog delovanjem gasova ipare iz magme. Najvei uticaj imaju: bor, fluor i hlor.

Dinamometamorfizam ili dislokacioni metamorfizam javlja se u oblastima tektonski aktivnih predela.

Promene su naroito prisutne u gornjim delovima litosfere.

23.Kontaktni metamorfizam osim delovanja lave, javlja se i delovanje hemijskih fluida. Ovadejstva imaju iri znaaj, a promene su ne samo fizike ve i hemijske. Temperaturni uslovi su drugojaiji jervladaju nie temperature, a proces je potpomognut delovanjem gasova i pare. Moe biti zamenjen nekim odhemijskih metamorfizma: pneumatolitskim ili hidrotermalnim metamorfizmom.

U normalnim uslovima hemijske promene su manje, a intenzitet zavisi od:

- dimenzija (veliine) intrudovanog magmatskog tela, (vea koliina toplote)- koliine gasova i pare, koje prate magmu.

24.Regionalni metamorfizamje kombinovani metamorfizam irokih razmera pri kome vei znaajima delovanje hidrostatikog pritiska. Dolazi do potpune prekristalizacije postojeih i pojave novih minerala, anastaju i nove strukture stena. U okviru ovog metamorfizma se mogu izdvojiti:

- dinamotermalni metamorfizam,

- dislokacioni metamorfizam,

- geotermalni metamorfizam,

- hidrostatiki metamorfizam,

- plutonitski metamorfizam.

Regionalni metamorfizam se najvie ispoljava u geosinklinalnim oblastima, gde su esti i snani boni potisciuz ve postojei hidrostatiki pritisak i postoji uticaj strujanja magme. Izmene nastale pod dejstvom visokih


14/25Page 14of 25

temperatura nazivaju se hipometamorfizam, a proces viestrukog preobraaja stena naziva sepolimetamorfizam.

25.Sedimentizam

Sedimentne stene

pokrivaju 75% povrine Zemlje,Nastaju od produkata hemijske i fizike prerade ranije formiranihmagmatskih, sedimentnih ili metamorfnih stena istaloenih u zoni sedimentacije.Nastaju priniskimtemperaturama (-20C do +80C) i relativno niskim P

Da bi nastale sedimentne stene materijal koji ih izgrauje mora proi sledee procese:

1. Povrinsko raspadanje (hemijsko, fiziko)

2. Transport materijala

3. Taloenje ili sedimentacija materijala

4. Ovravanje- dijageneza

1. POVRINSKO RASPADANJEskup egzogenih procesa, koji dovode do usitnjavanja stenske mase ilinjeno delimino dopotpuno rastvaranje pod dejstvom povrinskih ili podzemnih voda.

-Moe biti: mehaniko (fiziko), hemijsko i biogeno.

MehanikoKolebanjem temperature, Kristalizacijom soli, Mehanikim radom vode, Smrzavanjemvode u mikroprslinama, Rastom korenja biljaka, Dejstvom talasa, Delovanjem oveka

HemijskoDejstvom vode, Rastvoreni materijal putuje kao jonski (K, Ca, Mg...) ili koloidni rastvor

(Al, Fe...)

2. TRANSPORT MATERIJALA

-transport vetrom (eoloski nanos)Eolskimtransportom, odnosno vetrom bie zahvaene sitnije estice, onekoje vetar svojom snagom moe da pokrene. Duina eolskog transporta zavisie, dakle, od brzine i snagevetra i veliine estica. Fragmentirani materijal se vetrom moe transportovati ponekad i na dosta velikedaljine. Do taloenja e doi kada vetar oslabi, odnosno kada naie na neku prepreku.-transport ledom (glacijalni nanos) Kada se ledena gleerska masa spusti na one visine na kojima vladaju

temperature iznad 0o

C dolazi do njenog otapanja i sav materijal koji je gleer nosio momentalno se taloi.

-gravitacioni transport (eluvijalni nanos)

-transport tekucom vodom (aluvijalni nanos) Povrinskim tokovima, odnosno potocima i rekama, moe seprenositi kako vrsti fragmentirani materijal, takoi hemijski rastvor. Povrinski tokovi e fragmente kojenose istaloiti u meandrima, zatim u obliku ada i na svojim uima u vee reke, jezera ili mora, znai, upravotamo gde snaga vodenog toka slabi.


15/25Page 15of 25

4.OCVRSCAVANJE, DIJAGENEZA Proces stvrdnjavanja sedimenata; skup hemijskih, fizickih i

biolokih procesa koji se dogaaju u sedimentu nakon taloenja, tokom i nakon litifikacije, a iskljuujepovrinsko raspadanje zove se dijageneza. Sam proces dijageneze moe da traje dosta dugo, tako da danas

nalazimo sedimentne stene razliitog stepena vezivanja.Teksturni oblik karakteristian za sedimentne stene je slojevitost. Sloj, prema definiciji, predstavlja geolokotelo homogenog sastava, velikog horizontalnog i malog vertikalnog rasprostiranja. Slojjeogranien dvemaparalelnim povrinama, gornjom povlatnom i donjompodinskom. Debljina slojeva je razliita. Mogu bititanki svega nekoliko milimetara (liske), pa sve do 2m (banci). Ako debljina slojeva pree granicu od 2m,govorimo o masivnim stenama.

Svaki sloj odslikava odreene uslove sedimentacije, a tokom taloenja moe da doe do varijacija umaterijalu koji se deponuje ili do malih promena dubine sedimentacionog basena. Tada se unutar jednog sloja

javlja laminacija, odnosno mogu se zapaziti lamine (slojii) koje su paralelne slojnim povrinama, kose ili

talasaste. Ukoliko se tokom deponovanja klastinog materijala menja dubina basena (zbog transgresije,regresije i sl.), u okviru jednog sloja moe se konstatovati promena veliine fragmenata. Ovakvu pojavunazivamo gradaciona slojevitost.Kod hemijskih sedimenata, usled promene primesa u rastvoru iz koga setaloi materijal, smenjuju se trake razliitih boja. Ovakva tekstura je trakasta.Izumiranjem biljnih organizamaoko kojih se taloi materija iz rastvora u steni zaostaju upljine, te se pojavljuje upljikava tekstura.

STRUKTURE

1.Klastine

-Psefitske- > 2mm;

-Psamitske- 2-0.05mm;krupnozrni, srednjezrni i sitnozrni pesak

-Alevritske- 0.05-0.005mm alevritski prah(nevezan),alevrolit (vezan),les

-Pelitske-< 0.005mm. mulj (nevezan material), glina (poluvezan plasticni material)

2.Kristalaste

-Makrokristalaste

-Mikrokristalaste I

-Kriptokristalaste (amorfne)

3.Organogene (biogene)

- zoogene stenekrecnjaci

-fitogene stene krecnjaci , silicijski sediment, fosfatni sedimenti, kaustobioliti ,dijatomejska zemlja, silicija

se koncentrie u biljkama, ronac hemijski sediment (opal, kalcedon, radiolariti)


16/25Page 16of 25

KRENJACI

Krenjaci sare preko 95% CaCO3, Glavni mineralKALCIT

Po nainu postanka mogu biti:1. Hemijski postanak karbonatnih stena na izvorima podzemnih voda, oko vodopada, bigar, travertin,

mermerni oniks

2. Organogeni (zoogeni, fitogeni) nastali taloenjem razliitih algi i biljaka koje sare karbonatnu materiju -oolitski krenjak

Sekundarni hemijski sediment nastaju raspadanjem krenjaka i odnoenjem karbonata kad zaostajuoksidi i hidroksidi Fe, esto i Alpa nastaju:. Crvenica, tera rosa ,Boksiti, Laterit

26. Egzodinamika, egzogene sile

Formirana povrina Zemlje, kroz itav geoloki period njenog formiranja, izloena je dejstvu spoljnih,egzogenih sila, koje imaju suprotnu tenju, da smanje izdignua i ispune ulegnua i time izvre koliko-toliko

izravnanje povrine, koje najbolje odgovara uspostavljanju prirodne ravnotee na njoj. Te spoljne sile semanifestuju kroz razaranje stvorenih povrinskih stena i njihovo prenoenje u nie predele obinoposredstvom razliitih vodenih tokova, nekad i radom vetra.

Procesi koji se desavaju pri delovanju egzogenih sila:

Erozioni procesi Pod erozijom se podrazumeva proces razaranja stena na povrini Zemlje. U zavisnosti odfaktora, koji uslovljavaju eroziju, ona moe biti: rena, eolska, lednika, jezerska, morska i dr. Ovom procesutreba dodati i pojavu transportovanja erodovanog materijala i odnoenje van mesta razaranja. Osnovni oblicierozije su:

- mehaniko razaranje stena, koje se najvie javlja u kontinentalnim sredinama,

- hemijsko razaranje stena, koje se obavlja na povrini, ali i u samoj litosferi, pri emu su glavnifaktori razaranja voda i kiseonik. Ovi se procesi odigravaju u svim sredinama a sastoje se od: razaranja

stenovitog materijala, njegovog prenoenja (transporta) i odlaganja (akumulacije).

Pod dugotrajnim dejstvom atmosfere sve stene se , neke bre, a neke sporije, raspadaju stvaranjem prslina ipukotina. Pukotine bivaju ispunjene vodom, ime se potpomae dalje razlaganje stena. Posebnu ulogu, pritome ima i promena temperature. Promene se odigravaju u dva pravca:

- vertikalno u pravcu produbljavanja razaranja, i

- horizontalno u pravcu odnoenja razorenog materijala.

1. Erozija obuhvata sve procese razaranja i odnoenja razorenog materijala pod delovanjem razliitihegzogenih sila. Oni se odigravaju u razliitim sredinama i razliitim oblastima.

2. Spiranjeje proces odnoenja razorenog materijala obino posredstvom kie, a izraeno je uglavnom ubrdovitim terenima. Sprani materijal se kree jarugama i dr vododerinama da bi u podnoju brda uneo upostojee rene tokove, kojima se vri dalji transport materijala.

Erodovani materijal formira razliite oblike na povrini: sipari, plazine, urnisi, ostenjak i dr.


17/25Page 17of 25

3. Denudacijaje proces mehanikog egzodinamikog razaranja (proces ogoliavanja) pa se proces erozionograzaranja moenazvati i optim pojmom eroziono-denudacioni ili opti procesi mehanikog razaranja.

4. Akumulacija-predstavlja proces deponovanja razorenog materijala u razliite akumulacije, a u zavisnosti

od uslova deponovanja razlikuju se:

- eluvijum- erozijom zdrobljeni materijal ostaje na mestu razaranja,

- deluvijum - razoreni materijal se snosi u podnoje terena gde se formiraju konusne akumulacijetipa sipara, urnica, plazeva,

- proluvijum- razoreni materijal se bujicama sa mesta razaranja prenosi u podnoja gde se stvarajunanosi tipa plavina,

- aluvijum- akumulacija razorenog materijala se vri du renog korita, a opti naziv sa oveakumulacije je nanosi.

Mehanika razaranjarazaranje stena prisutno je na svim prostorima iz razloga to se odigravapod uticajemrazliitih faktora : sunca, mraza, kristalizacije soli, fiziko-biolokih faktora i dr.

1. Razaranje pod dejstvom sunca - insolaciono razaranje. Ogleda se kroz uticaj promena

temperature, zbog ega se u stenama javljaju naprezanjaizazvana razliitom brzinom zagrevanja i irenjarazliitih mineralnih zrna u steni. Ovo dejstvo je izraeno kako zbog promene klimatskih uslova, tako i zbogvelikih temperaturnih razlika izmedju dana i noi, koje nekad, naroito u pustinjskim oblastima, moe dostiii vie desetina stepeni.Raspadanje pod dejstvom insolacije zahvata samo mali povrinski sloj stena, jer je

mala dubina uticaja promene temperatura.

2. Razaranje pod dejstvom mraza. Ovaj vid mehanikog razaranja slian jeprethodnom, ali se ovderazaranje vri na niim temperaturama pod dejstvom mraza. U stenama ispucalim prirodnim pukotinama iprslinama, u toku dana prodire voda u te prsline, a u toku noi se zamrzavanjem vode, usled irenje leda,razara povrinski sloj stena. Ovako razoren podloan je mehanikom transportu razliite vrste.

3. Kristalizaciono razaranje. Javlja se u toplim predelima gde , usled zagrevanja i isparavanja vode,

dolazi do kristalizacije soli iz rastvora (iz kojih je isparila voda). Rast kristala, pri tome, uslovljava pojavu

pritiska, koji deluje na zidove prslina i pukotina uslovljavajui mehaniko razaranje.

4. Biorazaranje. Mehaniko raspadanje stena moe nastati i pod uticajem razliitihmikroorganizama, korena biljaka, ali i nekih ivotinja poput krtica, glodara, pa ak i glista. Pravei kanale upovrinskom sloju zemlje ove ivotinje uslovljavaju pospeivanje uticaja nekog od pomenutih razarakihfaktora. Medjutim, biljke mogu predstavljati i faktor konsolidacije povrine tla, jer svojim korenim sistemomobjedinjuju tlo i spreavaju uticaj atmosferskih padavina.

5. Padinsko - gravitaciono razaranje. Na brdskim i planinskim padinama razaranje je

potpomognuto i gravitacionim silama, a glavni razarajui faktor moe biti voda koja svojim tokovimaizradjuje vododerine, rene doline pa i velike kanjone. Stepen razaranja zavisi od: nagiba terena, sastava tla,


18/25Page 18of 25

pojave sleganja, uticaja zemljotresa, pojave klizita i td. (v. sliku 120). Na deformaciju terena utiu i rudarskiradovi, bilo formiranjem kopova i jalovita ili zaruavanjem povrine pri podzemnomotkopavanju.

6. Tehnogena razaranja. Delatnosti oveka dovode do razaranja u razliitim vidovima, bilo da seradi o izvodjenju radova na izgradnji saobraajnica ili drugih gradjevinskih ili hidrogradjevinskih objekata, ilizbog aktivnosti na eksploataciji mineralnih sirovina. Medjutim, ova razaranja nekad imaju negativan uticaj na

izvodjenje radova, pa se mora posvetiti potrebna panja izboru lokacije gradnje u povoljnijim stenskimsredinama.

Hemijska razaranja Za razliku od fizikog razaranja,pod dejstvom razliitih hemijskih reagenasa nastajehemijsko razlaganje i promena hemizna stenskog materijala i prelazak iz jedne mineralne vrste u drugu. Pri

tome osnovni uticaj imaju: mineralni sastav, struktura i tekstura, klimatski uslovi, vrsta hemijskog reagensa i

dr.

27. Sferna gradja atmosfere

I atmosfera, poput graje Zemlje ima ogovarajudu zonalnost, poeljena je na sfere i to:

1. Troposfera je vazuni omota neposreno izna Zemlje i ini deo atmosfere visine 10 km u

proseku.Njena osnovna obeleja su:

- promenljiv saraj vlage

- strujanje vazduha u horizontalnom i vertikalnom pravcu.

- promena temperature sa stalnim opaanjem o povrine navie

2. Stratosferaje nareni vii eo atmosfere koji ostie visinu o 10 - 50 (80) km. U njoj se javlja

uglavnom horizontalno strujanje vazduha.Vlanost vazuha je neznatna pa nema ni oblaka, kie ni snega.

izna Zemlje u stratosferi se javlja ozonski omota (ozonosfera).

3. Mezosfera je tredi sloj atmosfere na 50 (80) o 90 km iznad Zemlje, a izmedju stratosfere i

mezosfere se nalazi tanji omota stratopauza (oko 2 km) u kome se javlja promena temperature,

4. Jonosfera ili termosferaprotee se izna 90 km sve o 500 - 800 km iznad Zemlje. Sastavljena je

o naelektrisanih estica (jona i elektrona) i u njoj se mogu izvojiti 4 jonizovana sloja. U njemu se nalaze

kiseonik i azot, a osim njih i helijum i vodonik.

5. Egzosferapredstavlja spoljni deo atmosfere (gornja granica nije utvrdjena) i postepeno prelazi u

medjuplanetarni prostor. Zastupljeni su uglavnom helijum i vodonik. Pretpostavlja se da na visini preko 500

km dominira vodonik.


19/25Page 19of 25

28. Razaranje morskih obala i stvaranje sedimenataDejstvom morske vode dolazi do razaranja obala. . Proces razaranja stena zavisi od jaine talasa,

pravca njihovog delovanja, ali i od vrste stena, poloaja slojeva, poloaja i oblika obale, jednorodnosti stena idr. Abrazionim radom stvaraju se razliiti oblici na obali : potkapine, nastrenice, klifovi, terase, ala,sprudovi i dr.Razaranjem obale nastaju visoki strmi odseci poznati pod nazivom klifovi , koji se javljaju u

vidu visokih bedema nad morem. Daljim radom vode u njima se stvaraju potkapine. Na obalama nastajuljunane terase poznate po nazivom sprudovi iala. Javljaju se na preteno ravnim obalama kaa voa

donosi krupniji materijal i akumulira ga u blizini obale. Pri povremenim jakim talasima, dolazi do njihovog

premetanja ka kopnu.

29.Postanak renih sedimenata

Razoreni stenski materijal koji je stvoren sopstvenim radom reke ili doneen sa okolnih strana pritokama,transportuje se renim tokom pri emu biva dodatno usitnjavan i zaobljen. Nain razaranja zavisi odmehanikih karakteristika materijala; meki se usitnjava i pretvarau pesak i najsitnije estice, a krupnijimaterijal se zaobljava u oblutke. Usitnjavanjem se u renom toku ostvaruje i selekcija po krupnoi, jer se

sitnije estice lake i dalje transportuju.

Akumulacija renog materijala alivijon Du renog korita se materijal postupno selektira premakrupnoi, a sav taj materijal u renim dolinama nosi zajedniki naziv aluvijon. Od sveukupnog materijalakoje reke donesu u mora, 90 % pripada glinama, a 10 % pesku i ljunku. Po hemijskom sastavu su najeekarbonatne. Materijal, koji se nalazi u renim dolinama (reni aluvijalni nanos) ine uglavnom peskovi iljunkovi, koji su esto predmet ekonomine eksploatacije. Aluvijoni du renih dolina ostaju na povrini bezvode, a samo su za vreme visokih vodostaja plavljeni.

Akumulacioni oblici u renim tokovi Materijal koga nosi reka du renog korita stvara nanose -aluvijone. Medjutim, pri tome se stavraju i specifini oblici akumulacija, kao to su:

- plavine, koje su akumulacije materijala u podnojima brdovitog predela, a nastaju nagomilavanjemdrobine, ljunka, peska i dr. materijala erozijom donetog sa vieg terena.

- rena ostrva su akumulacije renog materijala u samom koritu reke nastale na prirodnimpregradama, koje taj materijal zadrava uslovljavajui smanjenje brzine toka, to pogoduje zadravanjumaterijala. Poznata su pod imenom ade.

- deltesu akumulacije renog materijala na uu reke u more gde se, zbog sporijeg kretanja reke,

postepeno taloi materijal ispunjavajui kosinu obalnog podruja. Time se mesto ulaza u more postepenopomera unapred, a zaravljeni prostor, nekad velikih razmera utie na razdvajanje renog toka na vei broj

manjih, to se naziva deltom. One nekad mogu biti izloene razaranju od strane morskih talasa ili jakih strujamorske vode.


20/25Page 20of 25

30.Depozicione sedimentne sredine

- sedimentacione sredine kontinentalnog podruja,

- sedimentacione sredine marinskog podruja i

- meovite (kontinentalno-marinske) sredine.

Kontinentalna podruja - kopnene (eolski sedimenti i glacijalni sedimenti) i

- vodene (rene, jezerske i movarne) sredine.

Marinska podruja

morska i okeanska

Meovita podruja

- lagune, delte

31.Eolski sedimenti u pustinjskim oblastima

Vetar svojom snagom podie i prenosi razoreni stenski materijal do mesta gde se vri njegovo taloenje -odlaganje. Ovaj rad je poznat pod nazivom eolska erozija.Duina transporta materijala zavisi od snage vetra,ali i usitnjenosti materijala, vrste razorenog materijala, oblika reljefa, i dr. Pri odlaganju, dolazi do selektivne

akumulacije, jer se krupniji materijal transportuje na manja rastojanja, a sitniji na vea.Velike temperaturne

razlike u pustinjskim oblastima najvie pogoduju erozioni rad vetra. pustinljskim predelima najzastupljeniji jepesak, pa je normalno da se mogu pokretati velike mase materijala i da one budu noene na velikimrastojanjima. Tako se i deava da saharski pesak bude preneen i na prostor Evrope ili Atlanskogokeana.Eolska erozija se javlja i u drugim predelima, osim u pustinjama, ali je ogranienog dejstva i odvija sena manjem prostoru.

Tipovi pustinja

Pustinjski predeli sa rasprostranjenom eolskom erozijom, sreu se skoro na svim kontinentima.Sve pustinje seprema njihovim karakteristikama dele na:

- kamenite pustinje u kojima je procesima insolacije dolo do razaranja stena u krupnijimkomadima, pa ne dolazi do premetanja materijala. To su suvi predeli bez vode i vegetacije;

- ljunkovite pustinje- sastoje se od sitnije izdorbljenog komadastog materijala, ljunka i redjepeska. Deflacijom su sitnije estice izvojene i premetene na vea rastojanja;

- peskovite pustinje sastoje se od peska, koga vetrovi prenose stvarajuii uvek nove akumulacije;

- glinovite pustinje se formiraju uz ravne i niske obale jezera i epikontinentalnih mora. Osim

glinovitih estica u manjoj meri sadre i pesak i ljunak.


21/25Page 21of 25

Dine ili dune nastaju nagomilavanjem materijala radom vetra, pri emu se stvaraju posebni obliciuzvienja, a stalnim radom vetra dolazi do njihovog seljenja. Stvaraju se ne samo u pustinjama, ve i naobalama jezera i mora. Kontinentalne su vee od onih na morskim obalama, a dinovske dune u Sahari su

poznate pod nazivom ergovi i kumovi.

Pesak, koji se neprestano seli, naziva se i ivi pasak. Nagomilavanjem eolske praine na prostorimakontinenta nastaju naslage nazvane les. Ukoliko se materijal odlae u movarnim terenima, nastajebarskiles.

32. Vrste i nain odreivanja starosti stena, fosili, apsolutna starost

Geoloka starost se odredjuje:

- kao relativna kroz relativne odnose izmedju pojedinih vrsta stena u vertikalnom profilu, i

- kao apsolutna starost koja se definiegodinama

ODREDJIVANJE RELATIVNE STAROSTI.

Za odredjivanje relativne starosti koriste se sledei elementi:

- vertikalni stratigrafski poloaj i odnos sedimenata,

- tektonski poloaj sedimenata i ugao zaleganja,

- sastav i izgled stena, i

- nalaz fosilnih ostataka u sedimentima.

U okviru metoda za odredjivanje relativne starosti stena, koriste se tri grupe: geoloko-stratigrafske,geofizike i paleontoloke metode.

Geoloko-stratigrafske (nepaleontoloke) metodeOvu grupu ini nekoliko metoda od kojih sunajznaajnije:

1. Litoloka ili mineraloko-petrografska metodazasniva se na uporedjenju stena po sastavu, izgledu, boji,stepenu dijageneze i drugim osobenostima. Pri tome se smatra da su starije stene vre i kompaktne, tamnije

boje i vie metamorfisane, dok su mladje sa suprotnim karakteristikama

2. Metoda stratigrafske superpozicije. Bazira se na odredjivanju relativne starosti prema poloaju slojeva uvertikalnom profilu (superpozicija). Tada stariji slojevi lee ispod mladjih, a mladji preko starijih.

3.Strukturno-tektonska metoda. Bazira se na izuavanju jenovremenosti tektonskih kretanja i njihovih

posleica na vedim povrinama. Seimentne naslage, osim zbog tektonskih, trpe promene i usle elovanja

erozije.


22/25Page 22of 25

ODREDJIVANJE APSOLUTNE STAROSTI STENA

Odredjivanje apsolutne starosti izraene u godinama. Za to se u novije vreme koriste metode zasnovane nadezintegraciji radioaktivnih elemenata, kojima se starost moe pouzdanije odrediti.

1. Radometrijske metode

Ove se metode baziraju na okolnosti da se radioaktivni elementi raspadanjem pretvaraju u izotope sa manjom

atomskom teinom, sve dok se ne dodje do stabilnih izotopa. Proces raspadanja se zavrava prelaskom ovihelemenata u olovo i helijum, a proces je stabilan i niim poremeen. Vreme koje protekne od poetne fazezraenja do njegovog opadanja na polovinu i pri tome predje u druge vrste atoma, naziva se poluvremeraspadanja ili period poluraspadanja. Samo raspadanje i opadanje broja atoma naziva se eksponencija.

Iz ove grupe, poznate su sledee metode:olovna metoda, helijumova, argonova metoda, stroncijumovametoda, ugljenikova metoda.

U vedini stena, pre svega sedimentnih,esto se nalaze okamenjeni ostaci biljnih ili ivotinjskih organizama,

koji se nazivaju fosilima, .Ostaci ivih organizama - fosili, nastali su po orejenim uslovima, jer se svi iviorganizmi ne mogu nadi kao fosili, to se prevashono onosi na organizme koji su iveli na kopnu. Nasuprot

tome, organizmi, koji su iveli u voi, pri izumiranju, paaju u muljili drugi talog na dnu basena, i

zahvaljujudi neprisustvu vazuha nisu bili poloni potpunom raspaanju, pa su tako ouvani i okamenjeni

zajeno sa stenom u procesu njene ijageneze. Na taj nain, obro poznavanje ivotnih uslova pojeinih

organizama moe oprimeti izvojenju pravilnih zakljuaka o uslovima, vremenu i mestu nastajanja stena,

to je o izuzetnog znaaja u procesu istraivanja orejenih geolokih sreina.

33.Geoloske karte

Geoloka kartapredstavlja grafiki prikaz geoloke grae terena(starosti stena, njihovog sastava i sklopa injihovog meusobnog odnosa) na topografskoj osnovi (topografska karta, ree aero foto snimci).Osnovniznaaj geoloke karte jedne zemlje se ogleda u utvrivanju fundamentalne geoloke grae njene teritorije iaktiviranju postojeih prirodnih geolokih resursa.Geoloka karta imati ucrtane granice, poloaj slojeva,strukturne oznake, nalazita fosila i mineralnih sirovina, kao i legendu kartiranih jedinica i oznaka koje su nanjoj koriene. Kartirane jedinice se nanose po starosti (najdonja je najstarija), a svaka je oznaena svojomslovno-brojanom oznakom, svojom bojom, kao i svojim specifinim petrolokim karakteristikama.

prema razmeri dele na:

1: 200.000 - pregledne karte, sitne razmere

1: 200.000 - 1: 25.000 - detaljne, srednje razmere

1: 25.000 - specijalne (planovi), krupne razmere.

Prema sadrzaju na opste i specijalne.Opte geolokekarte Sadre osnovne podatke o starosti, sastavu i sklopugeolokih tvorevina.Simbolikoji se koriste na geolokoj karti su slovno-brojne oznake i one kod


23/25Page 23of 25

sedimentnih stena pokazuju starost, a kod magmatskih i metamorfnih stena oznaavaju sastav.Bojakodsedimentnih stena prikazuje starost, dok kod magmatskih i metamorfnih stena pokazuje njihov sastav. Kod

sedimentnih stena su starije stene oznaene tamnijim nijansama, dok je kod magmatskih obrnuto - svetlijenijanse koristimo za prikaz starijih stena.Specijalistike kartepredstavljaju prikaz podataka jedne geoloke discipline, na pr. Hidrogeoloke,Seizmike, Vulkanoloke, Ekogeoloke, Geofizike, Minerogene, Metalogenetske, Inenjersko-geoloke,Strukturne, Geomorfoloke...


24/2524

.


25/25

Documents

Geologija skripta