Uvod

U dananjem svetu poveane globalizacije trita i ekonomske regionalizacije, poslovanje ne moe biti uspeno bez upotrebe moderne informacione tehnologije. Umreavanje preduzea i javne administracije i razvoj Interneta doveli su do velikih promena u nainu i efikasnosti rada poslovnih sistema. Internet je u potpunosti izmenio nain poslovanja, rue se geografske granice, jezike barijere i valutna ogranienja. Omoguena je jednostavna i brza komunikacija, gotovo trenutno prenoenje velikih koliina podataka na velike udaljenosti, jednostavno objavljivanje i auriranje multimedijalnih dokumenata i njihova kontinuirana globalna dostupnost, digitalna isporuka dobara i usluga, direktno plaanje putem Interneta, stvaranje virtuelnih organizacija

Sve to predstavlja elemente novog oblika poslovanja, tzv. elektronskog poslovanja (electronic business). Elektronsko poslovanje je opti koncept koji obuhvata sve oblike poslovnih transakcija ili razmene informacija koje se izvode korienjem informacione i komunikacione tehnologije i to: izmeu preduzea, izmeu preduzea i njihovih kupaca, ili izmeu prdeuzea i javne administracije. Sa aspekta komunikacija: elektronsko poslovanje je elektronska isporuka informacija, proizvoda i usluga i elektronsko plaanje korienjem raunarskih i drugih komunikacijskih mrea. Sa poslovnog aspekta: to je primena tehnologije u svrhu automatizacije poslovnih transakcija i poslovanja. Sa stanovita usluga: to je alat koji omoguava smanjenje trokova poslovanja uz istovremeno poveanje kvaliteta i brzine pruanja usluga.

Elektronsko poslovanje ukljuuje i elektronsku trgovinu (electronic commerce) koja opisuje proces kupovine, prodaje, transfera ili razmene proizvoda, usluga ili informacija putem kompjuterskih mrea, ukljuujui i Internet. Elektronska trgovina je skup neopipljivih veza koje odravaju ekonomski agenti. Ova definicija podrazumeva bilo koju transakciju koja se odvija preko Interneta, telefona, bankarske mree, itd. kao i bilo koji drugi metod plaanja nezavisno od toga da li se koristi stvarni ili elektronski novac. E-trgovina se moe posmatrati sa ireg i ueg aspekta, pa tako ira definicija obuhvata razmenu poslovnih informacija, odravanje poslovnih odnosa i voenje poslovnih transakcija sredstvima telekomunikacionih mrea. A ua definicija obuhvata kupovinu i prodaju robe, usluga i informacija putem mree. To znai da je e-trgovina pojavljujui koncept koji opisuje procese kupovine i prodaje, odnosno razmenu proizvoda, usluga i informacija putem kompjuterskih mrea ukljuujui i Internet. Elektronsku trgovinu moemo definisati i iz perspektive: komunikacija kao isporuka robe, servisa, informacija ili isplata preko raunarske mree; trgovine omoguavanje kupovine i prodaje robe, servisa, informacija preko Interneta. Pod pojmom elektronske trgovine (e-commerce), sastavnim delom elektronskog poslovanja (e-business), obino se podrazumevaju operacije kupovine i prodaje proizvoda i usluga, koje se obavljaju preko Interneta. Ali koncept elektronske trgovine je mnogo iri i ne ograniava se samo na Internet. Kupovina putem Interneta je samo deo elektronske trgovine, to znai da je Internet trgovina ui pojam od elektronske trgovine.

Kupovina preko Interneta moe biti najbri, a esto i najjeftiniji nain kupovine nekog proizvoda. Trgovina preko Interneta se smatra najprofitabilnijim oblikom trgovine zbog jednostavnosti i niskih trokova. Kupovina je mogua u bilo koje doba dana ili noi, 365 dana uElektronska trgovina i kupovina putem interneta u Srbiji

1

godini, nema ogranienja samo na kupce iz komiluka, ne plaa se zakup poslovnog prostora Bilo gde da se nalazi, prodavac postavljajui svoj proizvod na Internet omoguuje ostalim korisnicima Interneta da vide njegov proizvod i ako su hiljadama kilometara daleko. Uspostavljanje klasinog maloprodajnog lanca zahteva velika ulaganja u infrastrukturu, prostor, zaposlene i prateu opremu. Organizovanje Internet maloprodaje dosta je jeftinije, s obzirom da sve fizike trgovine zamenjuje jedan Internet sajt. Kada je u pitanju online kupovina u Srbiji, korisnici jo uvek nemaju dovoljno poverenja kako bi koristili svoje platne kartice na Internetu. Primena elektronske kupovine i prodaje, kasni u Srbiji iz dva razloga: prvi je finansijske prirode standard veine stanovnitva u Srbiji ne pokriva ak ni osnovne ivotne potrebe tako da je viaknovca, koji bi ostao na raunu i bio iskorien za kupovinu putem Interneta, puka teorija. Drugi razlog je pasivnost domae privrede prema Internetu u veini sluajeva, Internet se koristi za poslovnu komunikaciju unutar samih preduzea. Pojavom virtuelnih prodavnica na Internetu, stvoreno je novo online trite koje ne poznaje granice.

Elektronsko poslovanje i elektronska trgovina je isprva prihvaeno sa velikom dozom skepticizma, prvenstveno zbog prelaska na novu tehnologiju. Ali problem koji elektronsko poslovanje i elektronsku trgovinu prati od nastanka do danas je problem sigurnosti. Ovaj problem potie od samih karakteristika raunarskih mrea na koje se oslanja sutina elektronskog poslovanja i elektronske trgovine. I danas se radi na novim reenjima koje e obezbediti maksimalnu sigurnost. Sigurnost je proces odravanja prihvatljivog nivoa rizika. Onaj koji napada sistem bira sredstvo, napada u odreeno vreme i na odreenom mestu, dok onaj koji brani, koristi sva raspoloiva sredstva u svako vreme i na svakom mestu. Zbog ovoga pojam bezbednosti je apstraktan i ne postoji apsolutna sigurnost. Ali to nije razlog da elektronsko poslovanje i elektronska trgovina stagniraju. Dananji sigurnosni mehanizmi tite sve uesnike u transakciji ak i kada se kraa dogodi.

Oblasti elektronskog poslovanja

Elektronsko poslovanje se sastoji iz nekoliko oblasti. Ove oblasti predstavljaju elektronizirane aktivnosti savremenog poslovanja, i njihova zajednika karakteristika je korienje elektronske tehnologije.

Oblasti elektronskog poslovanja su:

a) Elektronska trgovina b) Elektronska plaanjac) Elektronske komunikacije d) Elektronska proizvodnjae) Elektronska distribucija

Elektronska

trgovina

Elektronska

Elektronska

distribucija

Elektronsko

poslovanje

plaanja

Elektronska

proizvodnja

Elektronske

komunikacije

a) Elektronska trgovina (Electronic Commerce) je upravljanje poslovnim komunikacijama i transakcijama preko mrea pomou kompjutera. Opisuje proces kupovine, prodaje, transfera ili razmene proizvoda, usluga ili informacija putem kompjuterskih mrea ukljuujui i Internet. Elektronska trgovinaje danas najznaajnija oblast elektronskog poslovanja,a njenim znaenjem i definisanjem ire emo se baviti dalje u radu.

b) Elektronska plaanja Plaanja su sastavni deo poslovnih operacija, bez obzira da li je re o tradicionalnom ilion-line poslovanju. Elektronska plaanja podrazumevaju transfer novca i izvrenje plaanja primenom elektronske tehnologije. Elektronska plaanja velikih vrednosti se obavljaju upotrebom privatnih informacionih mrea. Korisnici ovih mrea su banke i druge finansijske institucije. Ovakve mree se koriste i za obavljanje meunarodnih plaanja, i za unutranji platni promet. Plaanja malih vrednosti se elektronski obavljaju primenom platnih kartica (najsavremeniji vid platnih kartica su platne karticesa elektronskim oitavanjem informacija i one omoguavaju elektronska plaanja, uglavnom primenom elektronskog prenosa sredstava sa mesta prodaje). Sistem elektronskog plaanja omoguava da se proizvodi i usluge plaaju elektronskim putem, umesto da se koriste ekovi i gotovina. Korienje Interneta i u oblasti plaanja uslovilo je pojavu Internet plaanja i odgovarajuih instrumenata kojima se ova plaanja obavljaju: elektronske gotovine, elektronskih ekova i Internet platnih kartica. Uprkos miljenju mnogih ljudi, za kupca moe biti nesigurnije da koristi telefon ili potu da ugovori i alje uplate, naroito iz druge zemlje, nego da obavi sigurnosnu transakciju putem raunara. Zato je bolji nain za plaanje u elektronskom svetu, sistem elektronskog plaanja:

Elektronski ekovi (e-ekovi) slini su regularnim, papirnim ekovima. Najvie se koriste u B2B modelu. Kupac koji eli da koristi e-ekove mora prvo da otvori ekovni raun u banci. Kada kupac eli da kupi proizvod ili uslugu, e-potom prodavcu alje ifrovani elektronski ek. Prodavac deponuje ek u banci i sredstva se prebacuju sa rauna kupca na raun prodavca. Elektronske kreditne kartice (e-kreditna kartica) omoguava kupcu da izvri on- line plaanje zaduujui svoj raun kreditne kartice. E-kreditna kartica funkcionie na sledei nain: kada kupac kupi knjigu na npr. Amazon-u, informacija o njegovoj kreditnoj kartici i iznosu kupovine se ifruju. Internet platna kartica kod modela B2B ekvivalent elektronskoj kreditnoj kartici je platna kartica. U nekim zemljama kompanije drugim kompanijama prvenstveno plaaju posredstvom platnih kartica umesto papirnim ekovima. Uplate izmeu fizikih lica mogu da se koriste u razliite svrhe, na primer za slanje novca studentima u drugom gradu, plaanje proizvoda kupljenog na on-line aukciji ili za slanje poklona. Jedna od prvih kompanija koja je ponudila takvu uslugu je PayPal. Svi servisi plaanja izmeu fizikih lica funkcioniu na isti nain. Prvo kupac izabere uslugu i otvori raun. Taj proces podrazumeva izbor korisnikog imena i lozinke i dostavljanje broja kreditne kartice ili broja rauna. Kupac zatim prebaci sredstva sa svoje kreditne kartice ili bankovnog rauna na novi raun i tada je spreman da alje novac bilo kome putem Interneta. 44http://www.link-elearning.comc) Elektronske komunikacije podrazumevaju oblast elektronskog poslovanja u kojoj se elektronska tehnologija primenjuje za razmenu poruka izmeu poslovnih subjekata. Najznaajniji mediji elektronskih komunikacija su: elektronska razmena podataka EDI, odnosno EAN komunikacija EANKOM i Internet komunikacioni servisi (elektronska pota, Internet telefon, Internet faks i slino).EDI podrazumeva razmenu standardizovanih poslovnih dokumenata u obliku elektronskih poruka. EDI je set protokola za sprovoenje visoko struktuiranih inter-organizacionih razmena. Poslovno reeno, EDI je elektronska razmena poslovnih dokumenata sa kompjuterske aplikacije jedne kompanije u drugu, koristei pritom standardizovane formate napisane po nacionalnim ili internacionalnim standardima. EDI standard obezbeuje da svi alju odnosno primaju EDI dokumente istog formata. Elektronska razmena podataka nije samo prosto ubrzanje razmene podataka i dokumenata, ve predstavlja i uvoenje novihkoncepata i tehnologija u poslovanju.5 Osim utede u trokovima papira, omoguava brui sigurniju razmenu dokumenata i takoe olakava uvanje poslovnih dokumenata. EANKOM sistem elektronske komunikacije se zasniva na istim principima kao i EDI ali su poslovne poruke veoma uproene, izostavljanjem polja koja se slabije koriste. Internet komunikaciona servisi, jo nisu dobili svoju poslovnu primenu zbog znaajne nesigurnosti, ali u budunosti e doi do integracije ovih sistema komuniciranja tako da e se poslovna dokumenta razmenjivati po EDI sistemu koristei Internet kao kanal za komuniciranje.

d) Elektronska proizvodnja (Electronic Manufacturing) podrazumeva stvaranje proizvoda i izvrenje usluga primenom elektronske tehnologije. Ovo je nova oblast elektronskog poslovanja i uslovljena je nastankom elektronskih proizvoda. Elektronski proizvodi su potpuno novi proizvodi u meunarodnom poslovanju, a odlikuju se sledeim karakteristikama:

Digitalni oblik Elektronski se proizvode Elektronski se distribuiraju

Elektronski proizvodi su i dobili naziv po svom digitalnom, elektronskom obliku. Ono to je specifino je da se oni proizvode elektronski u okruenju elektronskih informacionih sistema. Ovi proizvodi su tehnoloki intenzivni sa velikim ueem trokova istraivanja i razvoja u njihovoj ceni kotanja. Aktivnost proizvodnje elektronskih proizvoda spada u sektor elektronske proizvodnje, koja je nova aktivnost elektronskog poslovanja. Razvoj ove aktivnosti je ogranien injenicom da se danas relativno mali broj proizvoda moe digitalizovati, pretvoriti u elektronskioblik.6

5http://www.bbs.edu.rs6Bjeli, P., Elektronsko trgovanje, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2000.

Oblici elektronskog poslovanja

Elektronsko poslovanje ima korene u sedamdesetim godinama prolog veka, nastankom elektronskog prenosa gotovine (EFT, Electronic Fund Transfer) koji se odvija izmeu banaka putem sigurnih privatnih mrea. Poetkom 80-tih godina prolog veka razvijena su dva nova oblika elektronskog poslovanja: elektronska razmena podataka EDI i elektronska pota. Ubrzan razvoj doivelo je poslednjih godina, pre svega zahvaljujui Internetu.

Elektronsko poslovanje je nov nain poslovanja koji donosi mnotvo posebnih pogodnosti. Elektronsko poslovanje predstavlja sistem poslovanja ili skup akcija koji nastoji da potpuno iskoristi blagodeti napretka informaciono-komunikacione tehnologije, a u cilju unapreenja poslovnog procesa. Elektronsko poslovanje je svako poslovanje koje se oslanja na informacioni sistem. Informacioni sistem moe da se razume kao baza podataka koja je dostupna na lokalnoj ili globalnoj mrei.

Novi koncept koji donosi elektronsko poslovanje ne donosi i zagarantovan uspeh. Uspeh elektronskog poslovanja se zasniva na doslednoj primeni procedura. Pravila koja vae u klasinom poslovanju, vae i ovde. U osnovi mora da se nalazi dobra strategija, dosledno izvravanje procedura i logina i funkcionalna strukturaSekundarni faktori se odnose na osobine pojedinca kao to su: talenat, kreativnost i liderstvo. Rezultati primene elektronskog poslovanja omoguavaju preduzeu da na vreme i na pravi nain zauzme svoje mesto nanajveem svetskom tritu (Internetu).7 Onaj koji poseduje znanje bie lider onih koji manjeznaju i vodie ih putem uspeha. Preduslov uspeha je kvalitet poslovanja, a to se postie kroz doslednu upotrebu baze znanja koja je u osnovi elektronskog poslovanja i procedura koje su u okviru elektronskog poslovanja definisane. Elektronsko poslovanje smanjuje trokove i utroak vremena i olakava ukupan proces poslovanja

Elektronsko poslovanje ima iroko podruje uticaja i primene, i osnovni oblicielektronskog poslovanja bili bi:

E-bankarstvo

e-bankarstvo predstavlja poslovanje na relaciji banka klijent; razvoj informacione i telekomunikacione tehnologije stvorio je uslove za globalizaciju poslovanja. Glavni cilj je postao da se bez obzira na geografske distance to bre i efikasnije poveu klijenti i tokovi informacija.Elektronsko bankarstvo je proces koji dozvoljava klijentima da obavljaju poslove elektronskim putem. Ovaj oblik bankarstva moe se realizovati putem Interneta ili posredstvom drugih specijalizovanih kompjuterskih mrea koje ak ne moraju biti bazirane na Internet tehnologijama. U uslovima vrlo jake konkurencije gde postepeno nestaju razlike izmeu banaka, investicionih banaka, brokerskih firmi i osiguravajuih kompanija, finansijske organizacije su pod stalnim pritiskom da zadre korisnike svojih usluga, smanje trokove, upravljaju rizikom i koriste tehnologiju kao izvor konkurentske prednosti. 7 Banke su prvobitno imale odbojnost prema inovacijama koje donosi poslovanje na Internetu, ali su tokom vremena uvidele da to nije prolazni fenomen nego sve vie deo poslovne stvarnosti sa jo veom perspektivom u budunosti.

Elektronsko bankarstvo, kao specifian deo elektronskog poslovanja, ima mnoge prednosti u odnosu na klasino poslovanje: Smanjenje trokova transakcija, Bri obrt sredstava, Siguran i bezbedan platni promet, Uteda vremena, Mogunost obavljanja transakcija sa razliitih mesta, Stalni uvid u stanje na raunu, promet kao i transakcije koje su obavljene...

Pojava elektronskog novca nametnula je potpuno novu filozofiju u bankarstvu koja se zasniva na elektronskoj razmeni podataka i sredstava, koja je pojmovno odreena kao elektronsko bankarstvo.Sa porastom potreba korisnika bankarskih usluga, raste i oekivani kvalitet usluge. Jojedna dobra strana automatizacije bankarskog poslovanja je to je omogueno korienje usluga24 asa dnevno.

Primer: Elektronsko bankarastvo - Banka IntesaVie ne morate da dolazite u banku da biste platili meseni raun, izmirili obaveze pokarticama, obavljali menjake poslove, prebacili novac na tednju... Na raspolaganju su Vam najmoderniji elektronski servisi za sigurne bankarske transakcije.8

oIntesa Mobi - Od sada moete platiti raun ili obaviti bilo koje drugo bezgotovinsko plaanje, sa bilo kog mesta, u bilo koje vreme, jer banka je u Vaim rukama! IntesaMobi je nova i jedinstvena usluga koja Vam omoguava da putem mobilnog telefona obavljate finansijske transakcije potpuno sigurno. Usluga je dostupna 24 sata svih sedam dana u nedelji, bilo gde da se nalazite, a da imate mobilni telefon pri ruci.Na bezbedan i brz nain moete da: platite mesene i druge raune, proverite stanje i promet po svim raunima i kreditnim karticama koje imate u Banci, proverite kursnu listu, obavljate menjake poslove, proverite datum isteka dozvoljenog prekoraenja po tekuem raunu, imate pregled nerealizovanih ekova, i jo mnogo toga ...oIntesa On-line - Vie ne morate ii u banku da biste platili raun, izmirili obaveze po kreditnim karticama ili proverili stanje. Dovoljan je klik na raunaru i banka je tu kod Vas. Uz Intesa On-line, pored velikih uteda u vremenu i novcu dobijate i dodatni komfor jer Vam je servis dostupan 24 sata, svih sedam dana u nedelji. Dovoljno je da imate raunar i Internet vezu i moete pristupiti vaem novcu od kue, sa posla ili iz Internet kafea. Jednostavno, sigurno, bez vremenskog i prostornog ogranienja, i bez odlazaka u banku, moete: vriti sva bezgotovinska dinarska plaanja, plaati mesene raune koje unapred prijavite na alteru Banke, obavljati menjake poslove, prenositi sredstva u okviru svojih rauna i izmirivati obaveze po kreditnim karticama, imati uvid u promet i raspoloivo stanje na tekuem raunu i kreditnim karticama, tampatisvoje izvode.

Kupovina putem Interneta u Srbiji

Prema poslednjim istraivanjima, u Srbiji oko 36 posto domainstva, odnosno 2,7 miliona ljudi, ima osiguran kontinuirani pristup Internetu, a od njih gotovo polovina svakodnevno koristi Internet. Na globalnom nivou, Internet korisnici u Srbiji ine manje od 1 posto svih korisnika u svetu. Vie od 70 procenata domaih korisnika, Internet upotrebljava za dopisivanje (elektronska pota), 65 procenata za pretraivanje, a 50 procenata za dnevno informisanje. Meutim, korienje Interneta za plaanje rauna, sreivanje administrativnih potreba ili trgovinu putem Interneta, jo nije dovoljno razvijena...

Budunost elektronske trgovine u Srbiji, ne zavisi samo od pojedinca, nego i od dravnih institucija i privrednih subjekta, koji se jo uvek nisu adekvatno organizovali kako bi olakali komunikaciju, informisanje i pruanje svojih usluga putem Interneta. Jedan od kljunih problema predstavlja i elementarna informatika nepismenost. Globalna iskustva pokazuju da trgovina putem Interneta predstavlja najprofitabilniji oblik trgovine, a razlozi za tako visoku profitabilnost prvenstveno lee u jednostavnosti i niskim trokovima poslovanja. Pored toga, Internet trgovina nema radno vreme, tako da je kupovina mogua 24 asa dnevno, tokom cele godine, dok su proizvodi dostupni i najudaljenijim Internet korisnicima. Milioni korisnika Interneta u svetu predstavljaju potencijalne kupce za elektronske prodavnice, za iju delatnost je, umesto poslovnog prostora, dovoljan samo jedan Internet sajt. Internet trite predstavlja najvee svetsko trite u razvoju, sa enormnim potencijalom rasta. Postojanje kvalitetne ponude lako opredeljuje korisnike za kupovinu putem Interneta, jer ona podrazumeva vei izbor, jednostavnije poreenje cena, kao i mogunost dostave na kunu adresu, to kupcu omoguava realnu utedu vremena. Takoe, sve informacije u vezi sa proizvodom u Internet trgovini mogu se brzo i lako menjati, tako da aurirane informacije vrlo brzo stiu do kupaca.

Kada je u pitanju onlajn kupovina u Srbiji, korisnici jo uvek nemaju dovoljno poverenja kako bi koristili svoje platne kartice na Internetu. Samo 10 odsto korisnika platnih kartica koji koriste Internet zapravo i kupuje na Internetu. U zemljama Evropske Unije preko 60% trgovine se obavilo elektronskim putem, a 14% stanovnitva svaki dan neto kupi elektronskim putem.

Lideri srpskog trita elektronske trgovine jesu kompanije Tehnomanija, Telenor i JAT Ervejz koje su dale poseban doprinos i ostvarile znaajne rezultate u razvoju e-trgovine. Tehnomanija je kompanija koja se bavi trgovinom i postigla je da se oko 40 odsto njenog prometa obavlja preko Interneta. Internet prodavnice su postale osnovno prodajno mesto Tehnomanije, a preko Interneta podrava se i klasina maloprodaja. Roba kupljena u Tehnomaniji preko Interneta, u Beogradu se isporuuje istog, a u unutranjosti narednog dana od dana kupovine. Plaanje kupljene robe obavlja se pouzeem, platnim karticama ili odobravanjem kredita kupcima. Kompanija Telenor otvorila je Telenor onlajn op koji je postao novi najekonominiji kanal za prodaju pripejd dopuna za mobilne telefone. Ta onlajn prodavnica omoguila je veliko smanjenje trokova poslovanja, jer po standardima kompanije, u klasinoj prodavnici ona ima trokove za etiri zaposlena, zakup lokala, struju, vodu ..., dok se e- prodaja obavlja automatski, praktino bez realnih trokova.JAT Ervejz trenutno je najvei uesnik u e-trgovini na srpskom tritu i to od momenta uvoenja e-karte, umesto klasine avio-karte. Za nepunih godinu dana ta kompanija inkasirala je vie od sedam miliona evra od prodaje avionskih karata putem Interneta.

Dosadanja iskustva govore da je neophodno da se obezbedi jednostavna upotreba sajta, radi uspene Internet prodaje. Neophodno je omoguiti da kupac to lake pronae eljeni proizvod ili uslugu, tako da se preporuuje podela ponude na kategorije. Dobro je odmah eliminisati mogue nedoumice za kupca, odnosno definisati ono to je za njega najbolje. Informacije o proizvodu treba da motiviu kupca na kupovinu, a neophodno je i ponuditi kupcu odgovore na najee postavljana pitanja, kao i kontakt na koji moe sam postaviti pitanje ili iskazati svoje miljenje. Takoe, korisniku usluge treba dati motivaciju da se nakon kupovine proizvoda vrati na stranicu, a to podrazumeva slanje obavetenja o specijalnim ponudama, poklon-bonovima za izvrenu kupovinu za odreeni iznos, najave novih artikala, kao i ostale promotivne akcije. Vano je da se klijentu ponude konkretne informacije, preporuke i saveti sa jednostavnim i razumljivim objanjenjima. Dizajn web-stranica treba prilagoditi proizvodu i strategiji prodaje, ali i ciljanim grupama potencijalnih korisnika.

Mnoge potencijalne kupce zabrinjava sigurnost Interneta, odnosno mogunost da bez straha koriste brojeve svojih kreditnih kartica. S toga, sama Web-trgovina mora pruiti oseaj sigurnosti kupcu, tako da on moe bez straha poveriti svoje line informacije (PIN-kod sa kartice), da nema strah od toga hoe li dobiti proizvod, odnosno od toga da li moe naknadno izvriti reklamaciju proizvoda, ukoliko sa njim neto nije u redu. Posebni protokoli, kao sto je SSL protokol, omoguuju sigurno slanje raznih podataka Internetom, bez mogunosti da neko nepoeljan doe do tih informacija. Radi se o sistemu maksimalne sigurnosti, koji se zasniva na ifriranju i iju je ifru praktino nemogue provaliti u periodu kraem od deset godina. Smatra se da je SSL protokol slanja brojeva kreditnih kartica i drugih poverljivih podataka Internetom veoma poverljiv i siguran. Danas u svetu preovlauje miljenje da je plaanje kreditnom karticom preko Interneta sigurnije od plaanja u klasinim prodavnicama, gde je broj kreditne kartice lako vidljiv i dostupan. Osim kreditnom karticom, Internet prodavnice pruaju mogunost slanja eka putem svake banke, a novac se moe slati i posebnim brzim bankarskim sistemima (SWIFT-om). U Srbiji se uglavnom koristi telefonska autorizacija kreditnih kartica.

Kako bi se zaobili postojei pravni i tehniki problemi, domae Internet prodavnice nude mogunost plaanja kupljene robe i pouzeem, uplatnicom ili virmanom. Neke od srpskih Internet prodavnica imaju sopstvene dostavljae, koji korisniku na vrata isporuuju raun zajedno sa poruenom robom. Iako tehnologija permanentno napreduje, a elektronske trgovine ine sve da maksimalno zatite Internet kupca, naalost zbog neznanja, kupci su najee sami krivi za krau informacija o karticama.

U svetu je odavno popularan oping preko Interneta iz vie razloga: ne morate da gubite vreme putujui do omiljenog oping centra, u svakom trenutku vidite da li je eljena roba dostupna za kupovinu, sve moete odraditi sa kunog raunara. Sa druge strane u Srbiji, kupovina preko Interneta jo uvek nije zaivela u punom smislu te rei. Mali je broj domaih Internet prodavnica koje primaju kartice, dok broj domaih prodavnica na Internet sa zavidnim nivoom zatite skoro da i nema.

Sve vie banaka nudi kartice kojima je mogue plaanje preko Interneta. Neke od banaka izdaju kartice, ija je jedina svrha plaanje roba i usluga na Internetu. Deo tih banaka savetuje svojim klijentima, da uplate na raun vre neposredno pre nego to e izvriti plaanje na Internetu, i to u iznosu tog plaanja. Ovi saveti imaju za cilj da zatite graane od elektronskih prevara. Na ovaj nain se polako gradi poverenje ljudi ka Internet transakcijama, koji su mnogo spremniji da koriste benefite elektronskog plaanja i samim tim polako stvaraju neophodanambijent za razvoj Internet kupovine u naoj zemlji (slika 2) 32.Slika 3.: Porast poverenja korisnika u kupovinu preko Interneta u 2010. godini

32 Republiki zavod za statistiku, Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2010. www.stat.gov.rs

Razvoj kupovine putem Interneta u Srbiji

Uprkos naporima strune javnosti da promovie prednosti kupovine putem Interneta za domau privredu i graane, pomaci uinjeni u prethodnoj deceniji su vrlo mali i svode se na pojedinane primere, ija znanja, inventivnost i entuzijazam ne utiu bitnije na celokupnu sliku. A ona, shodno raspoloivim podacima, pokazuje da u Srbiji ima vrlo malo ponuaa i korisnika e-trgovine i da je njeno uee u ukupnom prometu na zanemarljivom nivou. Za razliku od SAD, gde se oko 70% trgovine obavlja elektronski, u Srbiji tek nekolicina preduzea posluje na ovaj nain sa drugim firmama, pre svega u segment spoljne trgovine, dok u maloprodaji elektronski vid kupovine nudi oko 200 Internet prodavnica, pojedini trgovaki lanci i neke kompanije iz turistikih i drugih delatnosti. Na aktuelnim domaim web adresama za elektronsku kupovinu mogu se naruiti prehrambeni proizvodi, gotova ili jela iz restorana, avionske karte, raunarska i druga tehnika oprema, proizvodi izdavake i muzike industrije, razne ulaznice, nakit, polise osiguranja Na alost, obim obavljenog prometa u web opovima je toliko nizak da je kod veine to alternativni vid trgovanja i poslovanja.

Razlozi za sve vee uee elektronske trgovine u ukupnom trgovinskom prometu u svetu lee u nekoliko kljunih prednosti, koje prodavcima roba i usluga obezbeuje pre svega irenje trita uz nie trokove i bri obrt kapitala, a kupcima mogunost da bez velikog fizikog napora steknu daleko iri uvid u trinu ponudu i kretanje cena za proizvode koji ih zanimaju. Tek sporadino korienje ovih prednosti je u Srbiji posledica, prema miljenju domae strune javnosti i aktera elektronskog trgovanja, nepovoljnih okolnosti olienih u ekonomskom i informacionom zaostajanju Srbije. Generalno nizak nivo upuenosti i osposobljenosti za korienje informacionih tehnologija razlog je to, sa jedne strane, veliki broj menadera i dalje ne pokazuje interesovanje za uvoenje elektronske trgovine u svoju poslovnu praksu, a sa druge, to postojeu ponudu koristi simbolian broj kupaca. irenje broja korisnika ogranieno je i nivoom standarda graana i njihovom platenom moi, poev od kljunog preduslova mogunosti nabavke raunara i korienje Interneta. Takoe, tu su i visoke PTT tarife za isporuku robe kupljene putem Interneta, pa je ponekad tarifa vea od vrednosti poiljke.

Oigledno je da je reavanje problema u nadlenosti dravnih organa. Ministarstvo trgovina i usluga nedavno je prihvatilo inicijativu Privredne komore Beograda o primeni pojedinih mera za unapreenje razvoja e-trgovine i pre donoenja odgovarajuih zakona. Prihvaeno je da se izmeni visina vrednosti robe koja je osloboena plaanja uvoznih dabina sa sadanjih 20 evra na 100 evra. Takoe, prihvaeno je i da se dopuni Uredba o carinski dozvoljenom postupku sa carinskom robom, kako bi se omoguilo da i pravna lica koja se bave Internet prodajom koriste pogodnosti u vezi sa postupanjem sa ekspresnim poiljkama koje pristiu iz inostranstva, podnoenjem konsolidovanog (zbirnog) manifesta prispelih poiljki kao i najavom prispea poiljki radi efikasnijeg carinjenja.

Ukoliko bi se to pre usvojili i poeli da primenjuju odgovarajui zakoni i prihvatili drugi podneti predlozi za ekonomski stimulativnije okruenje, stvorio bi se daleko povoljniji ambijent za razvoj elektronske trgovine i Internet kupovine u Srbiji, a potom i njeno potencijalno vee uee u ukupnom izvozu zemlje.Rezultati ankete: Kupovina putem Interneta u Srbiji

73% graana za kupovinu putem Interneta

Evidentno je da se graani priblino u istoj meri odluuju kako za plaanje gotovinom (48%) tako i za bezgotovinsko plaanje (52%). Iako se ne mogu tako lako odvii od gotovine u depu primetan je napredak u navikavanju na kartice.Anketa portala banke.online.rs takoe potvruje rast popularnosti kupovine proizvoda i usluga putem Interneta i u naoj zemlji.33Uestalost obavljanja transakcija svakako da zavisi i od ostalih kupovnih navika i potreba graana, tako da bez obzira koliko esto se kupovina obavlja, rezultati pokazuju da su 73% graana pristalice kupovine putem interneta. Skoro polovina od ukupnog broja ispitanika koji su pristalice kupovine putem Interneta na prvo mesto stavlja sigurnost obavljanja same transakcije, a tek nakon toga brine o povoljnosti i brizini usluge.

33 www.banke.online.rs

Kada je u pitanju vrsta proizvoda, na ovaj nain se najee kupuju knjige, tehniki proizvodi, garderoba i slino i to uglavnom preko proverenih prodavaca - sajtova, odnosno onih koji poseduju setifikate izdavalaca kartica. U Srbiji su se najvie naruivali odea i sportski predmeti putem Interneta. Veliki broj graana je koristio Internet radi nabavke robe za domainstvo ali i za nabavku knjiga, asopisa i muzikih izdanja. Znaajniji fudbalski klubovi takoe imaju svoje elektronske prodavnice u kojima navijake rekvizite uglavnom kupuje dijaspora. U kategoriju najprodavanijih proizvoda na Internetu spadaju jo i: raunarski proizvodi (hardver, softver), finansijske usluge, zabava, bela tehnika (kuna elektronika), pokloni i cvee, turistike usluge, igrake, karte (bilet servisi), informacije

Prema miljenju samih graana jasno je da je ovaj vid kupovine jo uvek nedovoljno popularizovan na domaem tritu, tako da ni sami graani uglavnom nisu dovoljno upoznati sa mogunostima on-line kupovine, ali i rizicima koje ista nosi. Saveti za sigurnu on-line kupovinu:34

Kupujte u prodavnici kojoj verujete.Pre svega, uverite se da njihove stranice za naruivanje koriste bezbedan server. Tomoete da proverite tako to ete proveriti koji protokol koristi stranica. Idite na stranicu koja ima formular za unos imena, broja kreditne kartice i drugih informacija. Pogledajte adresu u Location ili Address liniji. Ako adresa poinje sa https://, onda je to bezbedan server. Ako poinje samo sa http:// onda server nije siguran i ne biste trebali da kupujete u toj prodavnici.Nemojte da unosite informacije koje nisu potrebne. Pokuajte da unesete samo onolikoinformacija koliko je potrebno u formularu. Formulari za narudbinu obino imajuzvezdicu pored polja koja je neophodno popuniti.Nikada nemojte da uvate informaciju kao to su brojevi kreditnih kartica na raunaru.Raunari nisu bezbedni i postoji mogunost pristupa svemu to je na vaem raunaru.34 www.kompbib.com (Kompjuter biblioteka)

Najei razlozi upotrebe Interneta u Srbiji

Veliki je broj stavki da se sve nabroje, ali ono to je najbitnije jeste injenica da nam je preko Interneta dostupan faktiki neogranien broj informacija koji je u stalnom porastu. Vie ne moramo da odlazimo u biblioteke i arhive da bismo se informisali o onome to nas zanima. Ta injenica, osim to nam znaajno tedi vreme, umnogome nam olakava ivot. Tu su i one dnevno aktuelne informacije, vesti, jer danas skoro svake novine imaju svoj web sajt. Socijalne mree i razne vrste mesindera doivljavaju svoj procvat i olakavaju komunikaciju meu poznanicima, prijateljima, tede nam novac i omoguavaju da vidite sagovornika, a i donose nove mogunosti za upoznavanje potencijalnih partnera. Na Internetu je mogue pronai razliite vrste filmova, serija ili emisija koje ste nekada voleli da gledate, a ne moete da ih naete nigde drugde(Tabela 3). 35

Svrha korienja internetaSlanje i primanje elektronske potePreuzimanje igrica, slika, filmova, muzikeTraenje informacije o robi i uslugamaSlanje poruka preko eta, novinskim grupama ili preko forumaitanje ili preuzimanje novina i asopisaKorienje usluga koje se odnose na putovanja i smetajTelefoniranje preko internetaTraenje informacija u svrhu uenjaTabela 4.: Tipini primeri korienja Interneta

79.2%

64.0%

56.6%

42.3%

42.1%

35.0%

27.0%

27.0%

35 Republiki zavod za statistiku, Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2009. www.stat.gov.rs

Razlika izmeu elektronske trgovine i kupovine putemInterneta

Analize vezane za elektronsko poslovanje u svetu su pokazale da se najvei obim elektronske trgovine obavlja preko Interneta. Zato se esto poistoveuju pojmovi elektronske trgovine i Internet elektronske trgovine. Kada se govori o elektronskoj trgovini, onda veina pomisli da je u pitanju on-line shopping ili, pak, mogunost kupovine putem Interneta, iako je Web kupovina samo mali deo ukupnog obima elektronske trgovine. To znai da je Internet kupovina ui pojam od elektronske trgovine.

Elektronska trgovina podrazumeva korienje vie razliitih elektronskih informacionih tehnologija u koje se ubrajaju telefon, mail, fax, automatska identifikacija na bazi korienja bar koda, EDI (elektronska razmena podataka), prenos vizuelne informacije kao neke druge meuorganizacijske transakcije, prenos poruka na elektronskim obrascima, prenos elektronskihkataloga i konano korienje Interneta, odnosno WWW-a.36

Internet sistemi Internet predstavljaju potpuno otvorenu, irom sveta rasprostranjenu kompjutersku mreu koja je povezana sa neogranienim brojem kompjutera. Interaktivnom komunikacijom putem Interneta omoguen je dijalog izmeu kupaca i privrednih subjekata (npr. trgovine), prikupljanje svih neophodnih informacija od strane kupaca, davanje neophodnih obavetenja o ukupnoj ponudi proizvodaDanas ve mnogi veliki maloprodajni sistemi imaju svoje Web sajtove; a nova tehnologija omoguuje maloprodavcima pristupanost na globalnom tritu svih 24 asa, svaki dan u godini sa potencijalnim kupcima irom sveta.

Internet trgovina (Internet Commerce ili Web Commerce) sastavni je deo elektronske trgovine, ali nikako nije osnova elektronske trgovine! Ona veoma brzo raste zahvaljujui sledeim razlozima:

Veoma niskim trokovima poetnog ulaganja Brzog povratka investicionih ulaganja Zatite investicije kroz otvorene mree i standarde Povezanosti i komunikacije Ispunjavanja informacionih potreba Izgradnje kritine mase korisnika i provajdera i tehnoloki voenog virtuoznog inovacionog ciklusa koji kreira konstantne mogunosti zahvaljujui rapidnom progresu tehnologija elektronske trgovine37

Prednosti i nedostaci kupovine putem Interneta Internet trgovine

Internet trgovina, poznata kao i online trgovina, e-trgovina, webshop, e-commerce poslednjih godina je u ekspanziji, a u narednim godinama se oekuje njeno ubrzano irenje i jaanje. Prednosti Internet trgovine u odnosu na klasinu su mnogobrojne: nisu potrebne skupe nekretnine niti araniranje izloga, minimalno prodajno osoblje, mogunost da se prodaje kupcima na bilo kom geografskom podruju, trenutna komunikacija, prezentovanje interaktivnog multimedijalnog kataloga koji moe da prui onoliko informacija koliko kupac eli (bez skupih klasinih kataloga i potanskih trokova), tj. promocija je bitno jeftinija od klasine i mogunost za ostvarivanje publiciteta na Internetu, veoma brzo se moe vriti prilagoavanje na promene u prodajnim cenama i nivou zaliha, velika je mogunost adaptacije zahtevima kupaca (omoguuje im se to uz komfor kupovina iz fotelje, non-stop, popusti, super selekcija)

Ipak, postoje i odreeni problemi u prodaji putem Interneta, mnogi potencijalni kupci jo uvek ne koriste Internet, mnogi nemaju brze konekcije, kupovina preko Interneta zahteva i veliku dozu poverenja sa obe strane, a postoji i realna opasnost od ugroavanja privatnosti: lina (proaktivni marketing), finansijska (zloupotreba kreditnih kartica), problem stvarnog postojanja prodavca na Internetu, bezbednost obavljanja transakcije

Ovakav nain prodaje ima odreene prednosti i nedostatke i sa stanovita prodavca i sastanovita kupca:

Prednosti sa stanovita prodavca: Nii trokovi tekueg poslovanja Sniavanja trokova prodaje i isporuka roba i usluga Skraenje vremena izmeu plasmana i naplate robe i bri obrt kapitala Eliminisanje skladita Mogunosti bre reakcije na zahteve kupaca Manji obim papirne dokumentacije Bra identifikacija ciljnog trita Poveanje konkurentnosti prodavca Skraivanje kanala prometa Prodavac je globalno orijentisan to dovodi do internacionalizacije trgovine

Nedostaci sa stanovita prodavca: Vea cena opreme (hardvera i softvera) neophodne za opsluivanje elektronskeprodavnice Nedostatak strunih kadrova za upravljanje i rad u ovom obliku prodajePrednosti sa stanovita potroaa: Kupovina robe iz fotelje Bra isporuka nego kod drugih oblika nepersonalne prodaje Nie cene proizvoda Izbegavanje pritiska prodajnog osoblja Vei izbor proizvoda i prodavaca Laki pristup informacijama Smanjenje trokova nabavke proizvoda Bri odgovor prodavaca na zahteve kupaca Mogunost nabavke novih proizvoda i usluga Lake uporeivanje cena proizvoda i usluga

Nedostaci sa stanovita potroaa su: Nesigurnost elektronskih transakcija Nedovoljan nivo privatnosti podataka o sklonostima potroaa Mogunost pogrene isporuke proizvoda ili neisporuke proizvoda Mogunost lanog predstavljanja prodavca

Internet trgovina omoguava kreiranje potpuno novih modela poslovanja. Zbog manjih trokova po pitanju tampanja i slanja kataloga, primanja porudbina telefonom i sl. Internet trgovina omoguava obaranje krajnjih cena proizvoda. Ovo takoe omoguava i ponudu proizvoda koje ranije nije bilo mogue ponuditi na ovaj nain, zbog promene u dinamici cena.

Meutim, treba naglasiti da i Internet trgovina ima svojih ogranienja. Prilikom kupovine i prodaje putem Interneta nedostaje ivi kontakt sa prodavcem, koji mnogim muterijama znai. Poznato je da veliki procenat kupaca od prodavaca oekuje da ih ubede da je neki proizvod, koji prieljkuju, upravo idealan za njih. Takoe, prilikom klasine trgovine kupac dolazi u fiziki kontakt sa proizvodom. Iako je mogunost vraanja proizvoda sve ustaljenija praksa u Internet trgovini, proba proizvoda na licu mesta moe da predstavlja odluujui faktor da se potencijalni kupac odlui na kupovinu. Na kraju, trni centri, osim svih navedenih prednosti, dodaju kupovini i odreenu socijalnu komponentu, dok Internet trgovina ljude, u tom smaislu, dri u svojevrsnoj izolaciji. Iz tih razloga nije realno oekivati da e elektronske prodavnice na displejima kunih raunara zameniti klasinu trgovinu.

Lake strane Internet trgovine obuhvataju:

1. Kreiranje e-commerce sajta2. Primanje porudbina3. Primanje novca

Kreiranje komercijalnog web sajta danas, kada je ta grana Interneta razvijena, ne zahteva znanje web programiranja. Web programeri koji razvijaju e-commerce sajtove rade to u specijalizovanim softverskim kuama, ili u okviru raunskih centara velikih igraa na polju elektronske trgovine. Da bi se postavio sajt, dovoljno je kupiti neko od gotovih reenja, ukljuujui i domen i uslugu web hostinga.

U okviru sajta postoje gotovi web formulari za naruivanje, koji se na jednostavan nain mogu povezati sa bazom podataka o proizvodima na lageru (ime se vri pomenuta integracija poslovnog procesa u e-komerc sajtu). Uz reenja za sajt isporuuju se i detaljna uputstva za navedene postupke.

Na kraju, prijem novca nije komplikovan sa aspekta prodavca. To je posao banke. Na prodavcu je samo da se odlui za banku i sklopi ugovor sa njom. Banka naplauje uslugu tako to naplauje proviziju pri svakoj transakciji.

Kada je jednostavniji deo posla zavren, prelazi se na komplikovanijiVee prepreke na putu uspeha jedne elektronske prodavnice predstavljaju sledei inioci:

1. Navoenje saobraaja na novonastalu web-prodavnicu2. Postizanje da posetioci dou i drugi put na sajt prodavnice (povratne muterije)3. Diferenciranje od konkurencije4. Navoenje ljudi da zapravo neto kupe u web-prodavnici, da zaista ukucaju broj svoje kreditne kartice5. vre integrisanje poslovnog procesa u e-commerce sajtu

Pravno regulisanje elektronske trgovine

Razvoj novih tehnologija koje omoguavaju brzu razmenu informacija irom sveta, uticali su na stvaranje novih uslova poslovanja i u Srbiji. Razvoj informacione tehnologije sa sobom nosi itav niz promena i za korisnike znai nov nain rada, pogotovo u prikupljanju informacija. Elektronsko poslovanje i elektronska trgovina koji putem Interneta dobijaju zamah,danas otvaraju mogunost novom vidu komunikacije sa potroaima. Nespremnost za ukljuivanje u ovo novo trite, znaajno umanjuje konkurentske prednosti svakog poslovanja. Takva situacija zahteva prilagoavanje novim informacionim i tehnolokim trendovima, kao i stvaranje zakonske osnove za kreiranje dugoronog plana tog podruja.

Elektronska trgovina predstavlja jedan od najsavremenijih naina vrenja poslovnih aktivnosti u svim sferama drutvenog ivota poevi od privrede, bankarstva, dravne uprave... Razvoj elektronske trgovine unutar informacionog drutva, stvara mogunosti za zapoljavanje, pogotovo u malim i srednjim preduzeima, stimulie ekonomski rast i ulaganje u inovacije i doprinosi jaanju konkurentnosti industrije, poduslovom da je svima omoguen pristup Internetu.

Republika Srbija je donoenjem Zakona o elektronskom potpisu, zapoela proces stvaranja pravnog okvira, neophodnog za uspeno uspostavljanje, funkcionisanje i razvoj informacionog drutva. Potpunom primenom Zakona stvaraju se uslovi za primenu elektronskog potpisa i razmena elektronskih dokumenata uz poverenje najire javnosti u delovanje i upotrebu elektronskog potpisa, ime se stvara prostor za uestalije delovanje sistema elektronske trgovine, koja sve vie postaje imperativ konkurentnosti na svetskom tritu. Donoenjem Zakona o elektronskoj trgovini stvorili su se pravni osnovi za izjednaavanje elektronskih oblika poslovanja sa klasinim neposrednim oblikom, to e privredi i organima dravne uprave stvoriti znaajnu konkurentsku prednost. To podruje do sada nije bilo zakonski regulisano, to je predstavljalo znaajnu prepreku u razvoju elektronske trgovine, odnosno opteg privrednog razvoja Srbije. Donoenje ovog zakona trebalo bi da podstakne bri tehnoloki razvoj elektronske trgovine, sa posebnim naglaskom na izjednaavanje sigurnih elektronskih oblika poslovanja sa klasinim papirnim oblikom i izjednaavanju sigurnog elektronskog potpisa sa svojerunim potpisom.

Na oblast elektronske trgovine primenjuju se i odredbedrugih zakona, kao to su:

Zakon o obligacionim odnosima koji regulie obavljanje trgovinske delatnosti na daljinu; Zakon o elektronskom potpisu ije odredbe su veoma znaajne za punovanoststavljanja u promet dokumenata u elektronskoj formi; Zakon o zatiti potroaa; Krivini zakonik.

Zakon o Elektronskoj trgovini38

Elektronska trgovina podrazumeva korienje vie razliitih elektronskih informacionih tehnologija u koje se ubrajaju telefon, mail, fax, automatska identifikacija na bazi korienja bar koda, EDI (elektronska razmena podataka), prenos vizuelne informacije kao neke druge meuorganizacijske transakcije, prenos poruka na elektronskim obrascima, prenos elektronskihkataloga i konano korienje Interneta, odnosno WWW-a.39Oblast elektronskog poslovanja u Srbiji je 28. maja 2009. godine, konano dobila svoj pravni okvir. Ovaj zakon trebalo bi da postavi okvire za funkcionisanje sistema e-trgovine po ugledu na reenja razvijenih zemalja sveta i EU. Ovim zakonom se prvi put u pravni sistem Srbije uvodi mogunost zakljuivanja i ostvarivanja pravnog posla iskljuivo elektronskim putem u prometu robe i usluga, odnosno da se stvara pravni osnov za zakljuivanje ugovora u elektronskom obliku. Zakonom o elektronskoj trgovini se zaokruuje pravni okvir za elektronsko poslovanje.Zakon o elektronskoj trgovini trebalo bi da omogui irok spektar poboljanja, kao to su: bre pronalaenje najpovoljnijeg ponuaa odreenog proizvoda ili usluge koji se nalazi na bilo kojoj destinaciji, pristupanije poslovne transakcije u vezi sa marketingom, dizajnom, proizvodnjom i sl. Uvode se zatitne odredbe, potroai su zatieni i propisom o obaveznim podacima, predviena je i zatita provajdera, a takoe, iz razloga opte sigurnosti, propisana je obaveza pruaoca usluga informacionog drutva da sarauje sa nadlenim dravnim organima40

Neke od vanih odredbi Zakona o elektronskom poslovanju:

lan1. Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain pruanja usluga informacionog drutva, obaveze informisanja korisnika usluga, komercijalna poruka, pravila u vezi sa zakljuenjem ugovora u elektronskom obliku, odgovornost pruaoca usluga informacionog drutva, nadzor i prekraji.

Oblasti na koje se zakon ne primenjuje:

lan 2. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na: zatitu podataka, oporezivanje, zastupanje stranaka, i zatitu njihovih interesa pred sudovima, kao ni na igre na sreu sa novanim ulozima, ukljuujui lutrijske igre, igre u kazinima, kladioniarske igre i igre na sreu na automatima, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno.

Znaenje pojedinih izraza:

lan 3. Pojedini izrazi u smislu ovog zakona imaju sledee znaenje:

1) Podatak je informacija, poruka, i dokument sainjen, poslat, primljen, zabeleen, uskladiten ili prikazan elektronskim putem, ukljuujui prenos Internetom i elektronsku potu;2) Nedoputeni podatak je informacija, poruka i dokument koji je u suprotnosti sapropisima i moralom ili koji je zakonom odreen kao poverljiv;3) Usluga informacionog drutva je usluga koja se prua na daljinu uz naknadu putem elektronske opreme za obradu i skladitenje podataka, na lini zahtev korisnika usluga, a posebno prodaja roba i usluga putem Interneta, nuenje podataka i reklamiranje putem Interneta, elektronski pretraivai, kao i omoguavanje traenja podataka i usluga koje se prenose elektronskom mreom, obezbeivanje pristupa mrei ili skladitenje podataka korisnika usluga;4) Prualac usluga informacionog drutva je pravno lice ili preduzetnik koji prua usluge informacionog drutva (u daljem tekstu: prualac usluga);5) Korisnik usluga je svako fiziko ili pravno lice koje zbog profesionalnih ilidrugih ciljeva koristi usluge informacionog drutva;6) Potroa je svako fiziko lice koje zakljuuje pravni posao na tritu u svrhe koje nisu namenjene obavljanju njegovog zanimanja, poslovne aktivnosti ili preduzetnike delatnosti;7) Ugovor u elektronskoj formi je ugovor koji pravna i fizika lica zakljuuju,alju, primaju, raskidaju, otkazuju, kome pristupaju i koji prikazuju elektronskimputem uz korienje elektronskih sredstava;8) Komercijalna poruka je poruka u bilo kojem obliku, sainjena da promovie, neposredno ili posredno, robu, usluge ili ugled pravnog ili fizikog lica koje obavlja registrovanu delatnost.

Zakonom su regulisana i sledea pitanja:

Primena, Sloboda pruanja usluga, Obavezne informacije, Komercijalna poruka, Netraena komercijalna poruka, Forma i punovanost ugovora, Ugovori na koje se zakon ne primenjuje, Elektronski potpis, Obavezni podaci i obavetenja pre zakljuenja ugovora, Dostupnost ugovora, Potvrda prijema, Vreme zakljuenja ugovora, Iskljuenje odgovornosti, Privremeno skladitenje podataka, Trajno skladitenje podataka, Linkovi, Obavezna obavetenja, Nadzor nad primenom zakona.Zakon o elektronskoj trgovini omoguava da svako ko je u skladu sa vaeim domaim propisima registrovan za privrednu delatnost, ima pravo i mogunost da obavlja svoje delatnosti putem elektronske trgovine. Primenom elektronske trgovine postaju dostupne nove poslovne mogunosti, otvaraju se i novi naini poveanja produktivnosti i smanjenja trokova.Elektronska trgovina na taj nain omoguava bri ekonomski razvoj nae zemlje i jednakemogunosti takmienja sa mnogo veim zemljama i njihovim ekonomijama. Internet je uveliko izmenio dosadanji klasian nain poslovanja. Na informatikim planetarnim kartama sruene su geografske granice, jezike barijere, ak i valutna ogranienja.S obzirom na to da se Zakonom o elektronskoj trgovini prvi put u pravni sistem Srbijeuvodi mogunost zakljuivanja i ostvarivanja pravnog posla iskljuivo elektronskim putem u prometu robe i usluga, stvara se osnov za zakljuivanje ugovora u elektronskom obliku.Polazei od specifine elektronske komunikacije, koja podrazumeva nepostojanje posrednog prisustva druge strane u komunikaciji, bilo je potrebno urediti nain zakljuenjaugovora u elektronskom obliku. U tom smislu, zakonom se najpre ureuje davanje izjave volje o ponudi i prihvatanju ponude u elektronskom obliku. Pravna sigurnost je obezbeena jer jepredvieno nepostojanje mogunosti osporavanja punovanosti ugovora iz razloga to je taj ugovor nastao u elektronskom obliku. Takoe, sva opta pravila obligacionog prava vae iprimenjuju se na ugovore u elektronskom obliku. Vano je istai da e sada biti omogueno bre pronalaenje najpovoljnijeg ponuaa odreenog proizvoda ili usluge, pristupanije poslovnetransakcije jer je obezbeen nuni nivo pravne sigurnosti.

Ugovor - je dvostrani pravni posao koji nastaje sa glasnim izjavama volje najmanje dveju strana. Ugovorom o prodaji obavezuje se prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar. Elektronska trgovina preko Interneta nudi velike anse i izazove za razvoj trgovine zbog velikog napretka moderne tehnologije. U elektronskoj trgovini ugovor se zakljuuje razmenom informacija izmeu ponudioca i kupca. U tom smislu, uobiajeno je da ponudilac objavljuje elektronske kataloge na Internetu, ali one jo uvek ne predstavljaju ponudu za zakljuenje ugovora, zbog nedostatka konane volje, nego samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim uslovima i odgovaraju nekom izlogu, slanju cenovnika ili kataloga u kojem su sadrane informacije o ponuenim proizvodima ili uslugama.

Vrste ugovora sklopljenih preko Interneta - ugovori sklopljeni preko Interneta ne predstavljaju neki novi tip ugovora i mogu biti sklopljeni u svako vreme uz ispunjenje istih pravnih uslova kao i kod sklapanja ugovora na uobiajeni nain. Razlikuju se tri grupe ugovora sklopljenih preko Interneta:41 Ugovori za sticanje materijalnih dobara (knjige, CD-romovi, odea ili hrana...) kod njih je samo sklapanje ugovora preko Interneta, a dostavljanjesledi uvek na klasian nain zbog svojstva same robe. Ugovori za sticanje licenci za korienje digitalnih proizvoda ili informacija (softveri, fotografije, muzika...) ovde je po pravilu i narudbina i dostava preko Interneta. Ugovori o ispunjenju neke Internet usluge (pristup sadrajima na Internetu, traenje ili irenje informacija, Internet bankarstvo...)

Sigurnosni aspekti elektronske trgovine

Elektronska trgovina predstavlja skup tehnologija i procedura koje automatizuju poslovne transakcije putem elektronskih sredstava. Informacije se prenose putem elektronske pote (e-mail), sistema EDI (Electronic Data Interchange) ili preko servisa WWW (World Wide Web) Interneta.

Elektronska trgovina smanjuje trokove poslovanja i olakava poslovanje. Ipak, postoje i potencijalni rizici upotrebe te tehnologije. Na primer, elektronska infrastruktura je osetljiva na razliite oblike napada. Sa ekonomske take gledita, posledice otkaza tehnoloke prirode ili zloupotrebe ove tehnologije od strane korisnika mogu biti sledee:

a) Direktni finansijski gubici kao posledica prevare zlonamerna osoba moe, na primer, da prebaci izvesnu koliinu novca sa jednog rauna na drugi ili moe da obrie podatke finansijske prirode.

b) Gubljenje vrednih i poverljivih informacija mnoga preduzea memoriu i alju informacije tehnoloke prirode ili podatke o svojim kupcima i dobavljaima, ija poverljivost je od najvee vanosti za njihovo postojanje. Ilegalan pristup takvim informacijama moe prouzrokovati znaajne finansijske gubitke ili tete druge vrste takvoj organizaciji.

c) Gubljenje poslova zbog nedostupnosti servisa elektronski servisi mogu biti nedostupni u duem vremenskom periodu ili u periodu znaajnom za obavljanje konkretnog posla, zbog napada na sistem od strane zlonamernih osoba ili zbog sluaja otkaza sistema. Posledice takvih dogaaja (finansijske prirode ili druge vrste) mogu biti katastrofalne za jedno preduzee.

d) Neovlaena upotreba resursa napada koji ne pripada organizaciji koju napada moe neovlaeno pristupiti nekim resursima njenog raunarskog sistema i upotrebiti ih radi pribavljanja imovinske koristi. Tipian primer resursa osetljivog na takvu vrstu napada je telekomunikacioni servis. U optem sluaju hakeri koriste raunar kome su neovlaeno pristupili kako bi napali ostale raunare u mrei.

e) Gubljenje poslovnog ugleda i poverenja klijenata preduzee moe pretrpeti znaajne gubitke zbog loeg iskustva svojih klijenata ili zbog negativnog publiciteta koji mogu biti posledica napada na njegov servis elektronske trgovine, ili ponaanja zlonamerne osobe koja se predstavlja kao pripadnik tog preduzea.f) Trokovi izazvani neizvesnim uslovima poslovanja esti prekidi funkcionisanja servisa, izazvani napadima spolja ili iznutra, grekama i sl. mogu paralisati izvrenje poslovnih transakcija u znaajnom vremenskom periodu. Na primer, potvrde transakcija koje ne mogu da se prenesu komunikacionim kanalima, transakcije koje mogu biti blokirane od strane treih lica itd. Finansijski gubici koje ovakvi uslovi poslovanja mogu izazvati mogu biti znaajni. Zbog navedenih problema, potroai koji koriste takve servise elektronsketrgovine mogu pretrpeti direktne ili indirektne finansijske gubitke.44

Rizici koji sa sobom nosi upotreba elektronske trgovine mogu se izbei upotrebom odgovarajuih mera bezbednosti. Bezbednosni servisi generalno predstavljaju skup pravila koja se odnose na sve aktivnosti organizacije u vezi sa bezbednou. Svako preduzee treba da ima odgovarajuu politiku bezbednosti. Bezbednosni servisi su delovi sistema koji realizuju aktivnosti adekvatne zatite ukoliko se jave bezbednosne pretnje (obino deluju na zahtev).Ove mere mogu biti tehnoloke i proceduralne.U tehnoloke mere spadaju, izmeu ostalog, autentifikacija, zatita poverljivosti, raspoloivosti i integriteta podataka. Da bi se ove mere sprovele u praksi, neophodna je upotreba kriptolokih tehnologija, kao na primer ifre sa javnim kljuevima i digitalni potpis.

Kriptografske tehnike, ili tehnike ifrovanja jesu tehnike koje se koriste u cilju zatite mrenih protokola i podataka prilikom realizacija elektronskih transakcija. Elementi kriptografske tehnike za zatitu izmeu ostalih su: algoritam za ifrovanje, deifrovanje, klju. Kriptografski algoritmipredstavljaju matematike funkcije koje se koriste za ifrovanje i/ili deifrovanje, a mogu biti ogranieni algoritmi ili algoritmi zasnovani na kljuu. Kriptografski algoritmi zasnovani na kljuu dele se na simetrine i asimetrine. Simetrini koriste isti tajni klju zaifrovanje i deifrovanje, dok se asimetrini baziraju na korienju razliitih kljueva za ifrovanje i deifrovanje. Postoji matematiki povezan jedan javni i jedan tajni klju. Javni klju se razmenjuje izmeu uesnika komunikacije, a tajni klju je poznat samo jednom od uesnika u komunikaciji. Postoje jo i hibridni pristup kriptografiji, kriptografski kljuevi ihash funkcije.

Neizostavni proces zastupljen prilikom realizovanja elektronskog poslovanja je i proces provere (verifikacije) identiteta osobe ili integriteta odreene informacije poznatiji kao autentifikacija. Osoba se identifikuje digitalnim sertifikatom. Kod primaoca poruke, proces autentifikacije ukljuuje utvrivanje njenog izvora, da li moda nije menjana ili zamenjena u prenosu. Takoe se prolazi i kroz postupak autorizacije koji u stvari vri ispitivanje da li je korisniku ili opremi dozvoljen pristup raunaru ili podacima.

Digitalni potpis predstavlja digitalnu verziju svojerunog potpisa, slui osim da identifikuje autora poruka i da dokae da poruka prilikom prenosa komunikacionim kanalom nije izmenjena. Za kreiranje digitalnih potpisa koriste se hash funkcije. Verifikacija identiteta poiljaoca dokazuje se na osnovu deifrovanja ifrovane hash vrednosti, javnim kljuem za koji se zna da pripada poiljaocu (dobijenim razmenom digitalnih sertifikata).Digitalni sertifikat je elektronska datoteka koja jedinstveno identifikuje pojedince i Web sajtove na Internetu i omoguuje sigurnu poverljivu komunikaciju. Potpisnik digitalnog sertifikata je sigurna trea strana, to su tela specijalizovana za brigu o digitalnim sertifikatima, izdaju ih, kreiraju, i potpisuju i uestvuju u njihovoj distribuciji. Danas se koristi vie vrsta digitalnih sertifikata: sertifikati sajtova, personalni sertifikati, CA sertifikati i sertifikati softverskih izdavaa.Bezbednost komunikacija oznaava zatitu informacija u toku prenosa iz jednog sistema udrugi. Bezbednost u raunarima oznaava zatitu informacija unutar raunara ili sistema ona obuhvata bezbednost operativnog sistema i softvera za manipulaciju bazama podataka.

Osnovni ciljevi mera bezbednosti u informacionim sistemima su zatita:

Poverljivosti obezbeuje nedostupnost informacija neovlaenim licima; Integritetaobezbeujekonzistentnostpodataka,spreavajuineovlaenogenerisanje, promenu i unitenje podataka; Dostupnosti obezbeuje da ovlaeni korisnici uvek mogu da koriste servise i da pristupe informacijama; Upotrebe sistema iskljuivo od strane ovlaenih korisnika obezbeuje da se resursi sistema ne mogu koristiti od strane neovlaenih osoba niti na neovlaen nain.45

Glavne naune discipline iji rezultati se koriste da bi se ostvarili pomenuti ciljevi sunauka o bezbednosti informacija u raunarima i na komunikacionim linijama.Bezbednost u raunarima oznaava zatitu informacija unutar raunara ili sistema ona obuhvata bezbednost operativnog sistema i softvera za manipulaciju bazama podataka.Bezbednost komunikacija oznaava zatitu informacija u toku prenosa iz jednog sistema u drugi.Mere bezbednosti komunikacija i bezbednost u raunarima se kombinuju sa drugimmerama (fiziko obezbeenje, bezbednost personala, bezbednost administracije, bezbednostmedija) radi ostvarenja pomenutih ciljeva zatite.

Zatita od obmana i prevara zapoinje prevencijom, pridravajui se optih naela, kao to su: ne nasedati na nerealno povoljne ponude i finansijske aranmane, izbegavati agresivne ponude, biti oprezan pre zakljuenja bilo kakvog posla i sprovesti odgovarajue provere i analize, sauvati kopije svih elektronski obavljenih transakcija

Primena elektronskog poslovanje u malim i srednjim preuzecima

Za razliku od velikih preduzea, uvoenje elektronskog poslovanja u mala i srednja preduzea (MSP) je veoma teko, zbog toga to investiranje u informacionu i komunikacionu tehnologiju (IKT) iziskuje velike trokove. MSP pored toga nedostaju tehnika i menaderska znanja i vetine iz ove oblasti, kao i spremnost da se meusobno poveu u mreni sistem, to je osnova informacione tehnologije. Zato, veliki broj MSP ne koristi u velikoj meri napredne oblike i koriste elektronskog poslovanja, koji podrazumevaju mnogo vie od prikljuenja na Internet i postavljanje sopstvene Web stranice.

Faze uvoenja elektronskog poslovanja u preduzea zapoeto je 1970-ih godina u vidu elektronske trgovine (e-commerce) upotrebom industrijskog standard pod imenom Elektronska razmena podataka EDI. Sa ubrzanim porastom broja preduzea i domainstava koja su se prikljuila na Internet, dolo je i do novih naina poslovanja. Kao zamena za EDI pojavile su se Internet mree, zasnovane na Internet protokolu kao nain za prenos i razmenu podataka izmeu kompjutera. Umesto fiksnih i veoma skupih konekcija putem EDI-ja, Internet nudi veoma nisku cenu pristupa i korienja. Intranet mree slue za razmenu informacija unutar jedne organizacije, dok se Ekstanet mree koriste za razmenu informacija sa eksternim subjektima, druge organizacije ili kupcima.

Prva faza od tradicionalnog do elektronskog poslovanja koju preduzee prolazi je prihvatanje e-mail-a kao jednog od metoda komuniciranja. E-mail je veoma brz i jeftin vid komuniciranja.Druga faza od tradicionalnog do elektronskog poslovanja koju preduzee prolazi jeste postavljanje Web stranice. U poetku su Internet sajtovi bili veoma jednostavni, sastojali su se iz jedne ili dve stranice sa osnovnim informacijama o preduzeu kontakt adresom i brojem telefona. Takvi Web sajtovi se nazivaju flat ad website i nisu uvek imali e-mail link koji je danas obavezan deo svake Internet stranice.

Specifinosti primene elektronskog poslovanja u MSP u odnosu na velika preduzea, proizilaze iz potekoa na koje MSP nailaze prilikom uvoenja informacionih i komunikacionih tehnologija. Najznaajniji faktori koji utiu na uvoenje i primene elektronskog poslovanja u MSP su:a) Investiranje u IKT iziskuje velike finansijske trokove MSP nedostaju ljudski i finansijski resursi neophodni za uvoenje i primenu informacionih i komunikacionih tehnologija.

b) MSP nedostaju tehnika i menaderska znanja i vetine iz ove oblasti MSP se najee okreu neformalnim izvorima informacija, kao to su najblii lanovi porodice i prijatelji, koji obino ne poseduju potrebna znanja za specifinu situaciju, pa nisu ni u stanju da daju adekvatne odgovore tj. reenja.

c) MSP u najveem broju sluajeva nisu spremna da se meusobno poveu u mrenisistem koji je osnova informacione tehnologije.

d) Upotreba informacione i komunikacione tehnologije samo za obavljanje rutinskih aktivnosti u kancelarijskoj administraciji za reavanje kratkoronih administrativnih problema, u veoma maloj meri za aktivnosti izrade dugoronih strategijskih planova.

e) Nemogunost predvianja budunosti na dugi rok nedostatak sistematskog IT investiranja u MSP proizilazi iz mogunosti da se na strategijskom nivou predvidi njihova budunost na dui vremenski rok.

Strategija razvoja elektronskog poslovanja u MSP bi trebalo da bude usmerena na sledeeaktivnosti:1) Razvoj svesti kod vlasnika i menadera preduzea o mogunostima i znaaju prinosana investicije u elektronskom poslovanju za dostizanje optih ciljeva preduzea.2) Podrka nastojanjima preduzea da usavravaju ljudske resurse u oblasti primene ikorienja informacione i komunikacione tehnologije.3) Uklanjanje ogranienja finansijske prirode za usvajanje elektronskog poslovanjaumalim preduzeima (visok obim neophodnih investicija u duem vremenskom periodu

Upotreba informaciono komunikacionih tehnologija uSrbiji

Republiki zavod za statistiku sproveo je istraivanje o upotrebi informaciono komunikacionih tehnologija u Srbiji. Istraivanja su sprovedena po metodologiji Evrostata na teritoriji Republike Srbije.

Rezultati istraivanja: Domainstva

50,4% domainstava poseduje raunar:50,4% domainstava u Republici Srbiji poseduje raunar, to ini poveanje od 3,6% uodnosu na 2009. godinu, 9,6% u odnosu na 2008. godinu, a 16,4% u odnosu na 2007. godinu.Zastupljenost raunara u domainstvima varira u zavisnosti od teritorijalne celine: u Beogradu iznosi 60,1%, u Vojvodini 52,9%, a u centralnoj Srbiji 44,4%.39% domainstava poseduje Internet prikljuak:U Republici Srbiji 39% domainstava poseduje Internet prikljuak, to ini poveanje od2,3% u odnosu na 2009. godinu, 5,8% u odnosu na 2008. godinu, a 12,7% u odnosu na 2007. godinu. Zastupljenost Internet prikljuka najvea je u Beogradu i iznosi 51,3%. U Vojvodini ona iznosi 41,8%, a u centralnoj Srbiji 31,7%. Veliki jaz postoji u pogledu posedovanja Internet prikljuka ukoliko se pogleda struktura domainstava prema visini mesenog prihoda. Internet prikljuak veinom poseduju domainstva koja imaju meseni prihod koji premauje 600 evra (83,5%), dok uee domainstava s prihodom do 300 evra iznosi svega 19,2%. Na pitanje o ureajima pomou kojih se u domainstvima pristupa Internetu ak je 91,1% domainstava odgovorilo da je to personalni raunar. 21,8% domainstava u tu svrhu koristi mobilni telefon, dok 19,3% domainstava pristupa Internetu koristei laptop.47,3% domainstava koja imaju Internet prikljuak koriste DSL (ADSL) konekciju:Rezultati istraivanja pokazuju smanjenje korienja modemske konekcije za 11,8% uodnosu na 2009. godinu, a 33,6% u odnosu na 2008. godinu. To je pre svega posledica rastaupotrebe irokopojasne (broadband) konekcije.Preko 2.280.000 lica koristi raunar svakog ili skoro svakog dana:U odnosu na 2009. godinu, broj lica koja su koristila raunar svakog ili skoro svakog dana poveao se za neto vie od 200 000. Raunar je najee bio upotrebljavan u kui (90,9%), zatimna poslu (23,5%) i u obrazovnoj ustanovi (12,1%).Za 2,3% poveao se broj lica koja koriste Internet u odnosu na 2009. godinu:Za 2,3% poveao se broj korisnika Interneta u odnosu na 2009. godinu, za 5,1% u odnosuna 2008. godinu, za 11,3% u odnosu na 2007. godinu, a za 14,3% u odnosu na 2006. godinu.Preko 2.360.000 lica koristilo je Internet u poslednja tri meseca:U odnosu na 2009. godinu, broj lica koja su koristila Internet u poslednja tri mesecapoveao se za neto vie od 160 000.Udeo korisnika Interneta (u poslednja tri meseca), prema nivou obrazovanja:

73% od lica s viim i visokim obrazovanjem;51,5% od lica sa srednjim obrazovanjem;21,7% od lica sa obrazovanjem niim od srednjeg obrazovanja.

Na pitanje koliko su esto, u proseku, koristili Internet tokom poslednja 3 meseca, 72,3%ispitanika odgovorilo je: svakog dana ili skoro svakog dana.Preko 1.700.000 lica koristi Internet svakog ili skoro svakog danaU odnosu na 2009. godinu, broj lica koja su koristila Internet svakog ili skoro svakogdana poveao se za neto vie od 250 000.Analiza ispitanika prema polu pokazuje da je u poslednja tri meseca 45,3% osoba mukog pola a 36,7% osoba enskog pola koristilo Internet.U poslednja tri meseca najvie ispitanika koristilo je Internet kod kue (84,2%), 22,8%ispitanika na poslu, 17,7% ispitanika u kui druge osobe, 9,9% ispitanika u obrazovnoj ustanovi a3,8% ispitanika u Internet-kafeima.Istraivanje pokazuje da meu Internet populacijom 13,2% ispitanika koristi Internetservise umesto da ostvaruje line kontakte ili da poseuje javne ustanove ili organe administracije, dok je 48,3% ispitanika zainteresovano za tu mogunost, ali je trenutno ne koristi. Od onih koji koriste Internet 38,5% ispitanika nije zainteresovano da koristi tu mogunost.

Rezultati istraivanja: Preduzea

Prema metodologiji Evrostata ovde su obuhvaena preduzea sa 10 i vie zaposlenih iz sledeih delatnosti: preraivaka industrija, graevinarstvo, trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila, hoteli, kampovi i drugi smetaj za krai boravak, saobraaj, skladitenje i veze, poslovi u vezi s nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti, kinematografske i video aktivnosti, radio i TV aktivnosti, kao i finansijski sektor (banke i osiguravajua drutva).97,8% preduzea koristi raunar u svom poslovanju:Zastupljenost raunara najvea je kod velikih preduzea (preduzea s vie od 250 zaposlenih) i u srednjim preduzeima (preduzea sa 50-249 zaposlenih) i iznosi 100%, dokzastupljenost raunara u malim preduzeima (10-49 zaposlenih) iznosi 97,1%.Zastupljenost raunara u preduzeima varira u zavisnosti od teritorijalne celine: uBeogradu ona iznosi 98,7%, u Vojvodini 98,3%, a u centralnoj Srbiji 96,5%.79,5% preduzea poseduje Wire based LAN (ine tehnologije prenosa)Na pitanje koje se odnosi na zastupljenost informaciono-komunikacionih tehnologija,preduzea su mogla davati vie odgovora. Istraivanje pokazuje da 79,5% preduzea posedujeWire based LAN, 57,3% Intranet, 46,9% Wireless LAN, dok 13,7% preduzea poseduje Extranet.11,5% preduzea u Srbiji koristilo je ERP sistem tokom januara 2010. godine:ERP sistem (skraenica od Enterprise Resource Planning), odnosno poslovni informacioni sistem najkrae se moe definisati kao softverski sistem koji integrie osnovne poslovne proceseu preduzeu kao to su proizvodnja, distribucija, finansije (tj. raunovodstvo) u jednu jedinstvenu celinu. Tako se dobija sistem preko kojeg je mogue, s jedne strane, upravljati svim ljudskim imaterijalnim resursima, a s druge, planirati, razvijati i pratiti poslovne procese i procedure.Analiza preduzea prema veliini pokazuje da od ukupnog broja velikih preduzea ERPsistem poseduje 43,1%, 17,8% srednjih preduzea, dok 7,6% malih preduzea ima ERP sistem.Banke i osiguravajua drutva najvie koriste ERP sistem (27,3%), a da zatim sledepreduzea iz oblasti Preraivake industrije (15,4%).

8.3.1. Razvoj i upotreba elektronske trgovine u Srbiji

E-trgovina je budunost trgovine i u Srbiji, jer je u svetu ovakav vid poslovanja odavno iroko rasprostranjen. Drava bi sa svoje strane trebalo da uradi strategiju razvoja, prilagod i zakone i regulativu uopte i sprovede edukaciju kako graana, tako i privrednih drutava.Ono to usporava bri razvoj e-trgovine je jo uvek insistiranje mnogih institucija da klijenta dovedu na alter. Bra primena zakona o elektronskom potpisu bi trebalo da omogui da klijenti vei broj razliitih transakcija mogu da obave iskljuivo iz svoje kancelarije i bez kontakta sa bankarskim slubenikom. Osnovni problem e-trgovine lei u injenici da su domae kompanije i institucije koncipirane kao off-line kompanije i jo uvek ne vide Internet prodaju kao znaajan profitni centar. Stoga, one ne nude svojim klijentima znaajnije pogodnosti (popuste i promotivne aktivnosti) kojima bi ih motivisali na on-line kupovinu.Velike finansijske institucije ve pruaju odreeni set servisa relativno malom brojudomaih firmi koje su odluile da usvoje ovaj nain poslovanja. Iako jo uvek nedovoljno iskorien kao nain realizacije trgovinske razmene, eksponencijalni rast broja transakcija obavljenih ovim putem garantuje da e u bliskoj budunosti tradicionalni nain obavljanja trgovine biti u znaajnoj meri zamenjen elektronskim.

Prosek potronje u EU po glavi stanovnika u elektronskoj trgovini je 860 evra, a u Srbiji60 evra. U Evropi se oko 40 odsto trgovine obavi elektronskim putem, dok taj procenat u SADiznosi ak 70 odsto. U Danskoj se gotovo celokupna prodaja obavlja elektonskim putem.Kao ni klijenti, tako ni veliki sistemi nisu u potpunosti iskoristili mogunost prodaje svojih roba/usluga preko Interneta. To je vie kulturoloki problem nego problem operativne prirode i nemogunosti pristupanja on line sistemu plaanja. Popularisanje bezgotovinskog plaanja se podstie i cenovnom konkurentnou, meutim, od 94% preduzea koja u Srbiji imaju pristup Internetu, svega 23,3% njih praktikuje elektronsku trgovinu. to se tie graanstva, njima je ovaj vid plaanja naroito stran pa ak 87% korisnika Interneta nikada nije kupovalo ili poruivalo robu preko Interneta.

Rezultati istraivanja: Domainstva

Kada je re o vremenskom okviru u kom su korisnici Interneta kupovali/poruivali robu ili usluge putem Interneta, 6,1% korisnika obavilo je kupovinu/poruivanje u poslednja tri meseca, 4,5% pre vie od tri meseca, a 2,4% pre vie od godinu dana. 87% korisnika Interneta nikada nije kupovalo/poruivalo robu ili usluge putem Interneta.Preko 280.000 lica kupovalo je ili poruivalo robu/usluge putem Interneta u poslednjihgodinu dana.U odnosu na 2009. godinu, broj lica koja su kupovala ili poruivala robu/usluge putemInterneta poveao se za neto vie od 16.000.Na pitanje da li ste tokom poslednjih 12 meseci naili na neki od problema vezanih sabezbednou prilikom upotrebe Interneta, 42,7% korisnika Interneta odgovorilo je da je imalo problema sa virusima ili drugim vrstama zaraza koji dovode do gubitka informacija ili vremena.

Rezultati istraivanja: Preduzea

67,5% preduzea koja imaju Internet prikljuak poseduje Web sajt:Razlike postoje i u zavisnosti od teritorijalne celine. U Beogradu, veb sajt poseduje 80,6%preduzea, u Vojvodini 61,2%, a u centralnoj Srbiji 58,1%.Tokom 2009. godine 23,3% preduzea koja imaju Internet prikljuak u Republici Srbijinaruivalo je proizvode/usluge putem Interneta to ini poveanje od 0,9% u odnosu na 2008.godinu, 2,5% u odnosu na 2007. godinu, a 3,8% u odnosu na 2006. godinu.U Republici Srbiji je 21% preduzea zvanino utvrdilo politiku o bezbednosti informacionih sistema u januaru 2010. Veina preduzea (84,4%) je svojom politikom o bezbednosti informacionih sistema obuhvatila gubitak ili oteenje podataka zbog napada (virusa) ili neoekivanog incidenta.Kada je re o problemima na koje su do sada nailazili, preduzea su dala sledeeodgovore:

Gubitak ili oteenje podataka zbog virusa (10,5% preduzea)Gubitak ili oteenje podataka kao posledica kvara na hardveru ilisoftveru (10,3% preduzea)

Jedan od osnovnih razloga to elektronska trgovina nije jo zaivela na pravi nain jeste pitanje bezbednosti i sigurnosti transakcija, kao i nedostatak znanja i poverenja u taj vid trgovine. Slabija trgovina putem Interneta je posledica nedostatka potrebne infrastrukture, odnosno posedovanja irokopojasnog Interneta, nerazvijen sistem dostavljanja robe, kao i nedostatak znanja i poverenja u elektronsku trgovinu kao koncept trgovine.

Zakljuak

Elektronsko poslovanje stavlja akcenat na funkcijama koje se realizuju uz pomo savremenih tehnologija. Savremene tehnologije omoguavaju slanje velikog broja informacija u kratkom vremenskom periodu na velike razdaljine to u stvari omoguava preduzeima da efikasnije obavljaju svoje svakodnevne zadatke i budu konkurentnija na tritu.

Elektronska trgovina je deo globalne strategije elektronskog poslovanja i tei da ostvari prihode putem World Wide Web-a, odnosno Interneta kako bi poboljala veze sa klijentima i partnerima u cilju poveanja efikasnosti. Znaenje izraza elektronska trgovina se menjalo tokom vremena. Prvobitno, oznaavao je olakavanje poslovnih transakcija elektronski, korienjem tehnologije kao to je Elektronska Razmena Podataka (EDI, koji se pojavio krajem 70-tih godina), u cilju slanja poslovnih dokumenata kao porudbenica i faktura elektronski. Kasnije, ukljuene su i aktivnosti zajedniki nazvane Mrena trgovina, kupovina i prodaja robe i usluga putem Mree preko sigurnih servera putem elektronskih servisa plaanja, kao to su kreditne kartice. Kada je Mrea postala mnogo poznatija meu irom publikom 1994., mnogi eksperti su predviali da e elektronska trgovina ubrzo postati vodei ekonomski sektor. Ipak, trebalo je nekoliko godina da sigurnosni protokoli postanu dovoljno razvijeni i iroko rasprostranjeni.

Raunarski kriminal je kriminal, koji se odnosi na bilo koji oblik kriminala, koji se moe izvravati sa kompjuterskim sistemima i mreama, u kompjuterskim sistemima i mreama ili protiv kompjuterskih sistema i mrea. To je, u sutini, kriminal koji se odvija u elektronskom okruenju.Raunarski kriminal je takav oblik kriminalnog ponaanja kod koga je cyber prostor okruenje u kome su kompjuterske mree pojavljuju kao sredstvo, cilj, dokaz i/ili simbol ili okruenje izvrenja krivinog dela.Ekonomske posledice otkaza ili zloupotrebe Internet tehnologije mogu biti direktni finansijski gubici kao posledica prevare, zatim gubljenje vrednih i poverljivih informacija, gubljenje poslova zbog nedostupnosti servisa, neovlaenih upotreba resursa, gubljenje poslovnog ugleda i poverenja klijenata kao i trokovi izazvani neizvesnim uslovima poslovanja. Rizici koje sa sobom nosi upotreba elektronske trgovine mogu se izbei upotrebom odgovarajuih bezbednosnih mera. U Republici Srbiji ne postoje ak ni osnovni zakoni koji garantuju bezbednost elektronskog poslovanja, zatita intelektualne svojine je slaba, onemoguena je konkurencija na polju telekomunikacija, krivino zakonodavstvo je nedovoljno usaglaeno sa brzim informacionim razvojem. Zbog toga je jako vano da drava to pre preduzme mere koje e garantovati sledee osnovne principe, bez kojih bi funkcionisanje i razvoj informaciono tehnolokog sektora nije mogu.

S obzirom da je ispunjena veina primarnih uslova za razvoj elektronskog poslovanja u Srbiji uklonjen je vei deo barijera koje su koile isti. Rasprostranjenost i pristupanost brzog Interneta u Srbiji je sve vea, donet je Zakon o Elektronskoj trgovini, smanjeni su porezi na raunare (samim tim oni su postali pristupaniji), zapoet je rad na Nacionalnoj strategiji za razvoj informacionog drutva u kojoj je elektronsko poslovanje prepoznato kao jedan od prioriteta, postoji sve vie mogunosti za Internet plaanja, veina banaka danas izdaje kartice

kojima se moe plaati na Internetu, korisnici sve vie imaju poverenja u Internet plaanja i sve ee se ljudi odluuju na korienje elektronskih servisa, koji olakavaju poslovanje. Sve ovo je bilo neophodno kako bi se napravila baza na kojoj e se razvijati elektronsko poslovanje.Iako nedovoljno razvijeno u Srbiji, kupovina preko Interneta i elektronska trgovina poinju da se razvijaju mnogo brim tempom nego to je to do sada bio sluaj. Postaju dostupne nove poslovne mogunosti, to utie na poveanje produktivnosti, smanjenje trokova i bri obrt kapitala. Elektronska trgovina stvara i mogunost za zapoljavanje, posebno u malim i srednjim preduzeima. Stimulie se ekonomski rast, ulaganje u inovacije, uvoenje novih tehnologija i znanja to doprinosi pojavi novih subjekata na tritu. Obavljanje delatnosti uz primenu informacione tehnologije unapreuje konkurentnost srpske privrede.

Kupovina putem Interneta, elektronska trgovina, kao i celina elektronskog poslovanja postaje naa svakodnevnica. Umesto papira, olovki, peata, na scenu stupaju raunari, sa kojima se mnogo lake i bre obavlja sve vei broj poslovnih transakcija. E-trgovina omoguava irok spektar poboljanja, bre pronalaenje najpovoljnijeg ponuaa eljenog proizvoda ili usluge, koji se nalazi na bilo kojoj destinaciji i koji vri uslugu u optimalnom roku. Stvaraju se mogunosti interaktivne komunikacije i meu potroaima koji nikada nisu bili u poslovnom ili slinom odnosu.Danas se Republika Srbija nalazi u poetnoj fazi u postavljanju uslova i institucija zarazvoj elektronske trgovine. Nasuprot trendu u razvijenim zemljama u Republici Srbiji se nije na adekvatan nain propratilo kretanje elektronskog poslovanja i elektronske trgovine. Ali, postojei trendovi nedvosmisleno pokazuju da vreme elektronske i Internet trgovine tek dolazi.

LITERATURA

1. Bjeli, P., Elektronsko trgovanje, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd,2000.

2. Chaffez Dave, E-business and E-commerce Management, third edition, Prentice Hall, Pearson Education, Edinburgh Gate, England.

3. Ekonomski fakultet, Ekonomski renik, Beograd, 2001.

4. Kalakota, R., Robinson, M., e-poslovanje 2.0 Vodi ka uspjehu, Zagreb, 2002.

5. Konar, J., Elektronska trgovina, Ekonomski fakultet, Subotica, 2003.

6. Konar, J., Izazovi i mogunosti elektronske trgovine, Prometej, Novi Sad, 1998.

7. Milosavljevi, M., Grubor, G., Digitalna forenzika istraga kompjuterskog kriminala, Univerzitet Singidunum, 2009.

8. Milosavljevi, M., Veinovi, M., Grubor G., Informatika, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

9. Milosavljevi, M., Mikovi, V., Elektronska trgovina, Univerzitet Singidunum, Beograd,2011.

10. Miljevi, M., Poslovna etika i komuniciranje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.

11. Petrovi, Z., Raunovodstvena regulativa, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

12. Njegu, A., Informacioni sistemi u turistikom poslovanju, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011.

13. Njegu, A., Poslovni informacioni sistemi, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.

14. Radenkovi, B., Elektronsko poslovanje stanje i perspektive, FON, Beograd, 2007.

15. Stanki, R., Poslovna informatika, Ekonomski fakultet, Beograd, 2001.

16. Stanki, R.,Elektronsko poslovanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008.

17. Unkovi, M., Milosavljevi, M., Stanii, N., Savremeno berzansko i elektronsko poslovanje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.

Internet stranice:

21. www.b92.rs

22. www.banke.online.rs

23. www.bancaintesabeograd.com

24. www.bbs.edu.rs (Informatiki renik)

25. www.blog.b92net/text/Zakon o el.trgovini

26. www.eBuy.com

27. www.e-drustvo.org

28. www.e-ducan.com/archive

29. www.ekonomija.org

30. www.ekonomist.co.rs/e-poslovanje

31. www.e-trgovina.org

32. www.kompbib.com (Kompjuter biblioteka)

33. www.link-elearning.com

34. www.Marcata.com

35. www.mfin.gov.rs

36. www.mtu.gov.rs

37. www.politika.rs38. www.Poslovni Forum/Gavrilovic B,Stanje i trendovi e-poslovanja u svetu

39. www.PriceLine.com

40. www.rzii.gov.rs

41. www.stat.gov.rs

42. www.verat.net