Glava 1Nova Tehno-ekonomska paradigmaIz industrijske i postindustrijske ere, kompjuterska revolucija i dinamican razvoj informacionih i telekomunikacionih tehnologija vode nas u tzv. informaticku i postinformaticku eru. U informatickoj eri u cijem centru je kompjuter, u proizvodnji se ostvaruje slicna ekonomija obima, ali uz sve manji znacaj prostorne i vremenske komponente.Uspeh ili neuspeh preduzeca, vlada i svih ostalih drustvenih cinilaca pocinje znacajno da zavisi od stepena koriscenja svih ostalih drustvenih cinilaca pocinje znacajno da zavisi od stepena koriscenja svih prednosti i mogucnosti informacione tehnologije,menadzmenta u mreznim sistemima,poslovne strategije zasnovane na znanju i kao vrhunac od Interneta i e trgovine. ICT koje su u osnovi nove tehnoloske revolucije jesu tzv. tehnologije opste namene koje izazivaju promene u brojnim sektorima i industrijskim granama i uticu na metode proizvodnje, odnose izmedju industrijskih grana,organizaciju rada,strukturu,... Nove tehnoloske mogucnosti i na njima zasnovani novi organizacioni modeli definisu se kao nova tehno-ekonomska paradigma(TEP).U novoj eri fleksibilnih proizvodnih mreza glavni inputi su nematerijalni proizvodi i usluge,intenzivni po znanju i informacijama s'naglaskom na ustedama sirovina i energije.

Pojam informacionog drustvaNova razvojna faza u koju je savremeni svet usao na kraju dvadesetog i pocetkom dvadeset prvog veka definise se pod imenom informaciono drustvo ili drustvo zasnovano na znanju. Radi se o novom tipu drustva cija je specificnost vezana za centralnu poziciju koju ICT imaju u proizvodnji i ekonomiji. Inf. drustvo se smatra sukcesorom industrijskog drustva.Trenutno ne postoji univerzalno prihvacena definicija koncepta informacionog drustva.Ono sto je zajednicko svim definicijama je da se informaciono drustvo odnosi na situaciju u kojoj su ICT integrisane u industrijsku proizvodnju i prenos informacija u svim oblastima delovanja. Tehnologija uslovljava novi pristup proizvodnji, distribuciji i potrosnji informacija. Pod navedenim okolnostima informacija postaje izvor kreiranja dohotka, nova radna mesta postaju vezana za informacioni sektor, i informacija postaje osnova kreiranja novih znanja. Mozemo da razlikujemo pet definicija informacionog drustva a svaka od njih predstavlja krijetrijum za identifikaciju novog: Tehnoloski Veliki napredak u manipulaciji podacima doveo je do primene informacionih tehnologija u svim segmentima drustva sto je uslovilo preokrete u socijalnoj sferi, drustvenoj praksi i strukturama drustva.

Ekonomski Informacije imaju izrazitu tendenciju da privredu menjaju u informacionu privredu. Njihov doprinos ekonomskom razvoju zemalja raste ubrzano Profesionalni Raste broj i znacaj profesija i radnika vezanih za ICT. dok se broj profesija i radnika koje imaju veze sa poljoprivredom i manuelnim radom smanjuje Prostorni Ogranicenja uzrokovana mestom i vremenom gube smisao s rastom racunarskih mreza, takozvanog informacionog autoputa i globalnih komunikacionih mreza. Kulturni Uticaj novih medija postaje sve izrazeniji i sve znacajniji u svakodnevnom zivotu,posto se kultura i stvara i koristi preko medija.

ZUR i ZUT u informacionom drustvuOsnovna karakteristika zastupljenosti elektronskih komunikacija je neravnomernost. Skoro 3/4 informacionih potencijala i elektronske trgovine ostvaruju americke kompanije.Sirenje mreze jeste takvo da nije izostavljen nijedan deo sveta ali da su razlike ipak znacajne govorii podatak da je u 2004 pritup Internetu imalo samo 3,1% Afrikanaca u poredjenju sa 62.6% Amerikanaca. Nejednaka raspolozivost infrastrukture,hardvera i softvera u razvijenim zemljama u odnosu na ZUR I ZUT znacajna je prepreka za ukljucenje tih zemalja u sistem elektronskog poslovanja i u savremene informacione tendencije.Postoje razliciti statisticki podaci( kojih ima previse da bi ih sad pisao ili nedaj boze pamtio na pamet) koji govore u prilog toj tezi. U svakom slucaju poenta je da ZUR I ZUT imaju mnogo manje zastupljenje ICT o odnosu na razvijene zemlje. Za ZUR i ZUT informaciona tehnologija i elektronska trgovina bi delovale kao znacajan cinilac brzeg ekonomskog i socijalnog razvoja.Preko Interneta kompanije iz ZUR-a i ZUT-a mogu da pristupe globalnom trzistu sto bi mnogo teze ostvarile posredstvom nekog drugog nacina i tako postanu znatno ravnopravniji snabdevaci i partneri kompanijama iz razvijenih zemalja.Tokom tranzicije sa jednog na drugi model rasta stvaraju se tri mogucnosti za unapredjenje poslovanja preduzeca iz ZUR i ZUT.Prva je modernizovanje i podmladjivanje kompanije iz zrelih industrija. Druga je direktno ukljucivanje u nove industrije.Treca mogucnost je vezana za razvoj globalizacije i mogucnost ucestvovanja kompanija iz ZUR i ZUT na globalnim mrezama. Ostvarenje digitalne jednakosti postaje vazna etapa u realizaciji globalne prirode ICT i E trgovine i uslov za realizaciju prednosti koje kompanije i zemlje u svim regionima sveta sticu na osnovu njih. I ovde stizemo do pojma DIGITALNI JAZ koji predstavlja bas tu nejednakost u zastupljenosti ICT koji vlada ne samo na relaciji razvijene zemlje-ZUR i ZUT vec i na relaciji velike kompanije-male kompanije,gradski centriruralna periferija.

Pristup ekonomskom razvoju u uslovima informacionog

drustva zasnovanog na znanjuSa aspekta ostvarenja ekonomskog rasta, efekti nove TEP definisu se kao nova ekonomija koju karakterisu visoke stope neinflantornog rasta i vodeca primena ICT u brojnim sektorima uz paralelan rad na stimuliranju restrukturiranja ekonomskih aktivnosti, preduzeca i trzista. Sledeci cinioci mogu znacajno da uticu da mogucnost i brzinu kojom jedna ekonomija prihvata nova tehnoloska resenja i prelazi u novi modalitet rasta sa visim stopama rasta i boljim standardom za svoje gradjane: Adekvatna Interakcija izmedju markorekonomske i strukturne politike. Strukturna politika najbolje deluje u stabilnom i zdravom makroekonomskom okruzenju. Razvoj preduzetnickog ponasanja Uslovi za razvoj preduzetnistva se dobijaju sve veci znacaj, jer se zbog novih tehnologija podrazumeva obnavljanje postojecih preduzeca,tkrivanje novih poslovnih mogucnosti i otvaranje novih preduzeca. Dobar finansijski sistem Vazno je da se izgradi takav finansijski sistem koji deluje u pravcu mobilisanja i sakupljanja individualnih sredstava za finansiranje investicija i za alociranje sredstava u sektore koji obezbedjuju najvise stope rasta Otvoreno konkurentno trziste Konkurentni trzisni uslovi ce olaksati difuziju inovacija Otvorena trzista stimulisu inovativnu aktivnost posebno u ekonomijama sa malim domacim trzistem koja imaju kljucni razvojni znacaj u novim uslovima rada i poslovanja. Znacaj ljudskog kapitala Visi nivoi znanja se zahtevaju kada treba upotrebiti ili adaptirati savremena tehnoloska resenja.Ulaganje u bazu znanja je izvor rasta, koji je osnovni preduslov za koriscenje svih prednosti ICT. Koliko znanje postaje vazan razvojni faktor najbolje pokazuju primeri kompanija koje u cilju da bi bile uspesne menjaju svoju strukturu i poslovne politike u pravcu kontinuiranog ucenja i stalnih unapredjenja. Menadzemnt znanjem postaje primarna briga. Kompanije koje zele da ostanu konkurentne ne samo sto organizuju obuku i ucenje na svim nivoima, nego cesto organizuju i sopstvene univerzitete. Promena politika u mnogim domenima inducirana rastucom ulogom ICT Vazan domen primene politike upravljanja cini telekomunikacioni sektor u kojem sve veci znacaj dobija ukidanje barijera pristupa mrezi. Liberalizacija telekomunikacija omogucava snizenje troskova pristupa Internetu, sto je osnovni preduslov njegove vece implementacije. Razvoj e trgovine pokrece pitanja vezana za poresku politiku i politiku zastite potrosaca.Nastaje potreba

za reformom i resavanjem mnogih socijalnih pitanja pre svega onih koja se odnose na problematiku"digitalnog jaza" i prevazilazenje razlika u mogucnostima pristupa tehnologiji. Reforma obrazovnog i naucnog sistema je takodje jedan od vaznih pravaca delovanja Uloga drzave Debata vezana za odnose i uloge trzista i drzave u uslovima nove razvijene paradigme moze da se zavrsi zakljuckom da su neophodni i trziste i drzava ali redefinisani u novim odnosima.Postaje jasno da posebno u ZUR uspesna razvojna strategija u savremenim uslovima nemoguce bez kooperacije izmedju samih firmi ali i izmedju firmi i drzave na razlicitim nivoima. Kompjuteri i telekomunikacije omogucavaju da nova redefinisana drzavna struktura postane sposobna za vodjstvo nad sve vecom strukturom poluautonomnih jednica, odnosno da prati i kontrolise veoma kompleksnu mrezu razlicitih komponenata i ucesnika. Drzava koja je definisana na takvim osnovama moze da preuzme funkciju posrednika izmedju globalnih i supraregionalnih nivoa na jednoj strani i sve autonomnijih regionalnih i lokalnih struktura na drugoj strani.

Nova paradigma i domaca privredaOtvaranjem prema svetu i demokratizacjiom drustva u domacim uslovima stvorene su osnovne predpostavke za radikalnu reformu privrednog sistema, njegovu tranziciju na trzisni sistem privredjivanja i prelazak na razvoju strategiju kojom ce se uvaziti uslovi nove TEP. U koracima transformacije domacih privrednih subjekata mogucnosti i potencijali ICT moraju da dobiju odlucujuci znacaj u: Organizaciji moraju se promeniti organizaciona struktura i menadzment domacih preduzeca prema savremenim tendencijama zasnovanim na mocima ICT. Tehnologiji neophodna je modernizacija i poboljsanje performansi instaliranih privrednih kapaciteta koji sada imaju visok stepen otpisanosti i tehnoloske zastarelosti u pravcu vece automatizacije rada i poslovanja. Sektoru radne snage bice potrebna visoko obrazovana radna snaga sposobna da brzo i lako menja posao(multiskills) da radi timski i da koristi sve prednosti informacionih i komunikacionih tehnologija

Prepreke na putu izgradnje informacionog drutva u domaim uslovima

U realizaciji svih tih promena postoje i brojne prepreke za cije resenje je neophodna finansijska i tehnicka podrska.Nedovoljno razvije domaca telekomunikaciona struktura mali broj hostova Interneta, skromni hardverski i softverski potencijali, informaticka nepismenost i nepostojanje odgovarajuce zakonske regulative prilagodjenje poslovanju u sajber prostoru samo su neki od najakutnijih problema. Za njihovo resenje potreban je pre svega strategijski pristup na osnovu kojeg ce se izdvojiti prioriteti i na adekvatniji nacin usmeriti u te segmente ocekivana sredstva strane finansijske podrske. Ulazak stranog kapitala u formi stranih direktnih investicija(SDI) ili razni drugi kooperativni oblici saradnje izmedju domacih preduzeca i stranih kompanija, mozda su najkvalitetniji i najpozeljniji nacin za resenje tih problema.

Znacaj informacionog drustva za domacu privreduPodrska razvoju ICT u Srbiji mora da sprovodi vlada i njene institucije uz podrsku medjunarodnih institucija,organizacija i vlada razvijenih zemalja.Tu podrsku treba siroko postaviti tako da budu obuhvaceni svi izazovi sa kojima se Srbija suocava na putu ka digitalnoj ekonomiji kao sto su: Potreba znacajnog unapredjenja pristupa telekomunikacionim tehnologijama od izgradnje infrastrukture preko hardvera i softvera Potreba da se steknu znanja o upotrebi te nove tehnologije da bi se efikasno istrazivalo trziste i kreirao medjunarodni poslovni imidz Potreba razumevanja potencijalnih rizika i prednosti koje ICT mogu da donesu nacionalnoj ekonomiji Potreba da vlada zemlje svojim primerom prelaska na e komuniciranje podrzi slicne napore i aktivnosti domacih firmi Potreba razvoja nacionalne zakonske regulative i institucija

Glava 2Definisanje odnosa elektronskog poslovanja i elektronske trgovineU novoj digitalnoj eri mogunosti i prednosti elektronskog poslovanja i elektronskog trgovanja cine znacajan potencijal koji treba iskoristiti.

Jedan od prvih opisa E poslovanja je dao IBM "E poslovanje je transformacija kljucnih poslovnih procesa upotrebom Internet tehnologija". Pod kljucne procese mozemo podvesti: istrazivanje i razvoj, marketing, proizvodnja i ulazna i izlazna logistika. U odnosu e poslovanja i e trgovine ima nekoliko definicija njihovog medjusobnog odnosa: 1.Elektronska trgovina ima neke nivoe preklapanja sa elektronskim poslovanjem. Autor ove definicije je Laudon. Po ovoj definiciji E poslovanje se prvenstveno odnosi na digitalizovane procese i transakcije unutar firme i ne obuhvata komercijalne transakcije koje se odnose na razmenu vrednosti preko granica kompanije. 2.Elektronska trgovina je po obimu ekvivalentna elektronskom poslovanju. Turban kaze da se pojam e trgovina ne odnosi samo na kupovinu i prodaju vec i na ostale akcije unutar organizacije(servisiranje kupaca, saradnja sa partnerima,...) 3.Elektronska trgovina je podskup elektronskog poslovanja. U ovoj definiciji se elektronska trgovina smatra kao podskup e poslovanja i da predstavlja jednu od mnogo akcija koje cine e poslovanje ali ne spadaju u domen trgovine. Mi cemo predpostaviti treci stav. i na osnovu tog stava cemo odraditi sledecu analizu.

Na slici je prikazano e poslovanje kao najsiri krug koji obuhvata sve podskupe koji ga cine(ovde smo posli od predpostavke da je e trgovina podskup e poslovanja). U okviru ovog kruga se nalazi jedan manji krug koji predstavlja e trgovinu. To znaci da postoje i druge aktivnosti koje cine e poslovanje a da ne predstavljaju deo e trgovine. U krugu e trgovina se nalaze forme koje imaju veze sa trgovinom(reklamiranje

proizvoda i usluga, e kupovinu, postprodajnu podrsku,...) U okviru elektronske trgovine imamo manji krug koji oznacava Internet trgovinu.Drugim recima Internet trgovina je samo jedan deo E trgovine jer e trgovina ne mora biti da se odvija putem interneta,vec moze da se odvija putem EDI-a i VAN mreza. U okviru Internet trgovine imamo i WEB trgovinu koja se odvija iskljucivo putem WWW servisa.NPR. Email je deo e trgovine i internet trgovine ali nije deo WEB trgovine. Znaci sve zavisi preko kojih sredstava se odvija ta trgovina(dali je to EDI, WWW, FTP,Mail,...) jedino zajednicko im je da su svi elektronski i da su deo e trgovine odnosno deo e biznisa.Na kraju imamo elektronski transfer fondova koji je deo e trgovine ali i e biznisa ne zavisno od trgovine koji moze biti ostvaren preko EDI-a ili preko Interneta ili preko Weba.

Pojam i definisanje Elektronske trgovineLaudon Elektornska trgovina je digitalno omogucena komercijalna transakcija izemdju organizacija i pojedinaca. Od elemenata treba uociti: Digitalno omogucena transakcija - sve transakcije koje ostvaruju upotrebom digitalne tehnologije.Uglavnom se misli na WEB i na Internet Komercijalne transakcije - podrazumeva se razmena vrednosti(novca) i proizvoda i usluga izmedju organizacija i pojedinaca. Kalkota i Winston Po njima e trgovina je novi koncept koji se razvija i obuhvata proces kupovine i prodaje ili razmene proizvoda, usluga ili informacija preko racunarskih mreza ukljucujuci i internet. Od elemenata treba uociti: komunikaciona prespektiva - isporuka informacija, proizvoda / usluga ili placanja putem telefonskih linija, racunarskih mreza ili nekog drugog elektronskog sredstva. perspektiva poslovnog procesa - primena tehnologija radi automatizacije poslovnih transakcija i tokova rada. usluzna perspektiva - alat pomocu kojeg se ostvaruje zelja firmi, potrosaca, i menadzmenta da se snize troskovi usluga i da se istovremeno unapredi kvalitet roba i poveca brzina isporuke. online perspektiva - elektronska trgovina omogucava kupovinu i prodaju proizvoda i informacija preko Interneta i drugih online servisa. Zwass Po njemu elektronska trgovina podrazumeva razmenu poslovnih informacija, odrzavanje poslovnih veza i ostvarivanje poslovnih transakcija preko telekomunikacionih mreza.

Lanac snabdevanja, Lanac vrednosti, Mreza vrednosti Lanac snabdevanja obuhvata sve aktivnosti vezane za protok i transformaciju robe(od nabavke sirovina to isporuke robe krajnjem kupcu). Pod menadzmentom lanca snabdevanja se podrazumeva koordinacija svih malopre navedenih aktivnosti. E trgovina omogucava da se koordinacija nabavnih i prodajnih aktivnosti bolje usmeri i obavi adekvatna rekonstrukcija samog lanca snabdevanja.Sa aspekta lanca snabdevanja razlikujemo nabavnu e trgovinu( buy side e commerce) i prodajnu e trgovinu( sell side e commerce) Lanac vrednosti je koncept koji je povezan sa lancem snabdevanja, a odnosi se na razlicite aktivnosti kojima se povezuju nabavna i prodajna strana rada kompanije i kojima se dodaje vrednost. Razlikujemo interni lanac vrednosti koji obuhvata aktivnosti u okviru organizacije i eksterni lanac vrednosti u kojem te aktivnosti ostvaruju partneri.U elektronskoj eri poslovanja kompanija rukovodi sa vise medjupovezanih lanaca vrednosti pa su sa tim u vezi autori uveli izraz mreza vrednosti(Value Network).Uvedenu terminologiju posebno koristi definicija koju prihvata Vlada Velike Britanije prema kojoj E trgovina predstavlja razmenu informacija preko elektronskih mreza u svakoj fazi lanca vrednosti bilo u okviru organizacije , izmedju organizacija, izmedju potrosaca i organizacije ili izmedju privatnog i javnog sektora, bilo da je rec o placnoj ili neplacenoj razmeni. DEFINICIJA ELEKTRONSKE TRGOVINE Elektronska trgovina obuhvata sve tipove komercijalnih transakcija u kojima se elektronski obradjuju podaci(ukljucujuci teskt, zvuk i sliku) i prenose preko komunikacionih mreza kao sto je Internet. Elektronska trgovina obuhvata vise razlicitih aktivnosti kao sto su: elektronska prodaja i kupovina roba i usluga,online isporuka digitalnih sadrzaja,elektronski transfer fondova,elektronski konosmani,komercijalne aukcije,javne nabavke,...E trgovina obuhvata kako i robnu tako i razmenu usluga.

Kategorije elektronske trgovine

Razlikujemo 8 mogucih kombinacija elektronske trgovine. Oni zavise od kombinacije 3 faktora: tipa robe, tipa procesa procesa proizvodnje robe i nacina distribucije robe. U najosnovnijem(tradicionalna trgovina) obliku imamo fizicki proizvod koji se dobija koriscenjem fizickog procesa i distribuira klasicnim kanalima distribucije. Sa druge strane imamo totalnu suprotnost a to je digitalni proizvod ili usluga, proizvedene digitalnim putem i distribuirane nekim od elektronskih puteva(tipa softver ili informacione usluge).Sve ostale kombinacije su varijacije neke od ovih tri faktora i imaju barem jedan digitalni segment sto ih svrstava u indirektnu elektronsku trgovinu.(npr. elektronsko porucivanje materijalnih dobara koja se fizicki moraju isporuciti koriscenjem tradicionalnih kanala). Za razliku od indirektne e trgovine direktna elektronska trgovina moze u potpunosti da iskoristi ukupne potencijale globalnog elektronskog trzista. Prema tipu ucesnika u transakciji elektronska trgovina moze da se podeli na sledece kategorije: Elektronska trgovina na relaciji B2B(business to business) Takvu trgovinu ostvaruju kompanije koje koriste elektronsku mrezu za pretrazivanje kataloga proizvoda, porucivanje od dobavljaca, prijem faktura i elektronsko placanje. U to je obicno ukljuceno i elektronsko obezbedjivanje logistike nabavke i prodaje. B2B je najznacajnija forma elektronske trgovine.Primarno B2B trgovina obuhvata interbiznis (razmenu izmedju kompanija) ali se razvijaju i drugi B2B modeli kao sto su e distributeri, B2B servis provajderi, brokeri i informacioni posrednici... Elektronska trgovina na relaciji B2C(business to customer) Vecim delom to je elektronska kupovina individualnih potrosaca-elektronska maloprodaja(electronic retail), ali obuhvata i obezbedjenje informacija putem mreze,koriscenje nekih servisa na mrezi, itd. Ova kategorija je znacajno porasla sa razvojem WWW-a. Ovo je mnogo manji segment u odnosu na B2B ali ima tendenciju rasta.Postoji nekoliko razlicitih B2C poslovnih modela: portali,

maloprodavci,ponudjaci sadrzaja,brokeri transakcija,... Elektronska trgovina na relaciji C2C(customer to customer) U ovoj kategoriji potrosac direktno prodaje robu drugom potrosacu(nekretnine, kola, itd). Elektronska trgovina na relaciji C2B(customer to business) Ovu ktegoriju cine pojedinci koji prodaju proizvode ili usluge organizaciji, kao i pojedinci koji traze prodavce i sa njima ostvaruju transakcije. Elektronska trgovina na relaciji B2A(business to administraton) Ta vrsta e trgovine pokriva sve transakcije izemdju kompanija i drzavnih organa.Mnoge vlade i medjunarodne organizacije sve vise nastoje da koriste Internet za ostvarivanje svojih javnih nabavki. Elektronska trgovina na relaciji C2A(customer to administration) Taj vid e trgovine je vise nacin da se omoguci pojedincu da svoje obaveze izmiri preko mreze Za sada najveci deo elektronskih transakcija se ostvaruje na relaciji B2B. Ostatak prihoda od e trgovina pada na B2C segment. Postoje jos 4 kategorije E trgovine: Peer to Peer(P2P) Ova tehnologija omogucava korisnicima Interneta da direktno dele fajlove i racunarske resurse tako da ne moraju da idu preko centralnog servera. Zasnovana je na decentralizovanom modelu. M-trgovina Pod M trgovinom ili mobilnom trgovinom podrazumeva se koriscenje bezicnih digitalnih uredjaja za ostvarivanje transakcija na WWW-u. M trgovina je sa sada najrasprostranjenija u Japanu i Evropi posto je u tu mobilna telefonija zastupljenija nego u SAD-u. Neposlovna E trgovina se odnosi na sve veci broj neposlovnih institucija koje koriste taj vid trgovanja da bi na primer smanjile svoje troskove nabavke i povecale kvalitet svojih operacija i usluga kupcima.(Akademske institucije,neprofitne organizacije,vladine agencije...) Interorganizaciona e trgovina Obuhvata sve aktivnosti unutar organizacije koje se obicno ostvaruju na Internetu a odnose se na razmenu dobara, usluga ili informacija.Npr. prodaja proizvoda

zaposlenima ili online obuke ili tako nesto.

Posledice i prednosti elektronske trgovineE trgovina unosi velike i neocekivane promene u tradicionalni nacin obavljanja trgovine. Mocni skup interaktivnih, sadrzajem bogatih i personalizovanih poruka sada moze da se dostavi ciljno odabranoj publici, korisnicima u veoma specificnim segementima trzista i tako poveca mogucnost kupovine i prodaje.E trgovina nudi znacajne nove mogucnosti postojecim kompanijama i omogucava osnivanje novih kompanija.Omogucava kompanijama da budu efikasnije i fleksibilnije u internim operacijama da blize saradjuju sa svojim snabdevacima i da brze reaguju na potrebe i ocekivanja svojih kupaca. Kao osnovne prednosti e trgovanja obicno se navodi sledece: Ukidanje posrednika u trgovini E trgovina znacajno smanjuje udaljenost izemdju proizvodjaca i kupca koji sada svoju kupovinu moze da obavi direktno, bez angazovanja posrednika(CUTTING OUT THE MIDDLE MAN). Na drugoj strani taj vid trgovanja namece potrebu za novom vrstom "posredovanja"-provajderima pristupa mrezi, e sistemom placanja, uslugama autorizacije i sertifikacije transakcija,... Obezbedjivanje boljeg pristupa informacijama. Globalna trenutna dostava standardizovanih informacija, postaje glavni uslov konkurentnosti u 21. veku. Internet omogucava stvaranje okruzenja za prikupljanje i slanje informacija uz maksimalno postovanje i uvazavanje komponente "vreme". Unapredjenje odnosa kupac-prodavac Internet postaje znacajan instrument za prikupljanje informacija jer kupac i prodavac putem emaila razmenjuju pohvale ili reklamacije koje se odnose na proizvod,podatke o isporuci i sl. E trgovina je iz osnova promenila odnos izmedju kupca i snabdevaca. Umesto mas-makretinga i mas-distribucije, kreira se personalni odnos 1-1. Modifikacija tradicionalnog poimanja trzista(globalizacija) Buduci da firmama omogucava direktan pristup udaljenim trzistima elektronska trgovina otvara nove mogucnosti za ostvarenje ekonomije obima i direktno podrzava globalizaciju komercijalnih aktivnosti. Uticaj na efikasnostregulatornih sistema. Omogucavanjem lake i brze realizacije proizvoda i usluga, e trgovinom se ruse mnoge dosadasnje granice u razlikovanju domacih i stranih kompanija, do tacke kada se tesko moze

odrediti cijoj regulativi podleze realizovana transakcija.

Sedam karakteristika e trgovinske tehnologije Raspolozivost sa svkog mesta i u svako vreme koja cini da se tradicionalno trziste(marketplace) oslobadja ogranicenosti na odredjeni fizicki prostor ili na odredjenu geografsku lokaciju i pretvara u trzisni prostor(marketspace).To za kupca znaci manje troskove za ucesce na trzistu i manje potrebne energije za realizaciju same transakcije. Globalni obuhvat koji znaci da se komercijalna transakcija moze ostvariti preko kulturnih i nacionalnih granica udobinije i jeftinije nego u tradicionalnoj trgovini, koja je po obuhvatu bila uglavnom lokalna ili regionalna. Elektronska trgovina funkcionise po univerzalnim standardima koje su prihvatili svi narodi u svetu, dok su se tehnologije tradicionalne trgovine razlikovale od jedne do druge zemlje/naroda.Naime prvi put mogu da se pronadju svi snabdevaci cene i uslovi isporuke za specificni proizvod koji se proizvodi u bilo kojem delu svetskog trzista, napravi poredjenje i nacini pravi izbor. Bogatstvo informacija sto znaci postojanje kompleksnih i sadrzajnih poruka koje su dostupne svim trzisnim ucesnicima(i kupcima i prodavcima) Interaktivnost koja omogucava dvosmernu komunikaciju izmedju trgovaca i potrosaca i dovodi prodavca u situaciju koja je slicna trgovini "lice prema licu" samo na mnogo siroj i globalnijoj osnovi. Povecana gustina informacija(ukupna kolicina i kvalitet informacija koje su dostupne svim ucesnicima na trzistu). Tehnologije e trgovine snizavaju troskove prikupljanja, cuvanja i obrade informacija kao i komunikacione troskove.Znaci putem ovih tehnologija imamo raspolozive,jeftine i kvalitetne informacije pomocu kojih sa jedne strane imamo transparentnost trzista(tj kupac ima lakocu da sagleda razlicite cene koje se traze za isti ili slican proizvod kao i da sazna cenu proizvodjaca za taj proizvod), a sa druge strane trgovcu je omoguceno da dobro upozna svog kupca i da o njemu puno sazna na osnovu informacija o njegovim predhodnim kupovinama i zeljama. Tako trgovac dolazi u poziciju da ostvari SEGEMNTACIJU TRZISTA i da razlicitim kategorijama potrosaca nudi razlicite cene za isti ili slican proizvod na osnovu njihovih preferencija. E trgovina omogucava kastamizaciju i personalizaciju trzista Zahvaljujucu bogatstvu informacija o ranijem ponasanju i afinitetima kupaca, moze da se kreira informacija uskladjena sa njegovim specificnim zeljama i zahtevima.

Dimenzije elektronske trgovineIako je naglasena dinamika sirenja elektronske trgovine evidentna ogranicena je pouzdanost izvestaja i prognoza o broju korisnika elektronske trgovine buduci da je formiranje elektronskog trzista jos uvek u toku i da se tehnologija brzo razvija u pravcima koji se ne mogu predvideti.U pozadini trenutne dinamike nivoa Internet penetracije i rasta e trgovine nalaze se i sledeca tri znacajna negativna cinioca: Pocetkom 2000 svetska privreda je imala recesione tendencije i znacajan pad stopa ekonomskog rasta. Krize .COM kompanija koja negativno utice na dalje perspektive e trgovine u svetu Pocetkom 2000 opadaju investicije u IT industriju na nekoliko najvaznijih svetskih trzista Medjutim bez obzira na ove negativne uticaje cinjenica je da se povecava: broj hostova na mrezi,broj ljudi koji koriste Internet sirom sveta,vrednost robe i usluga koje se prodaju online ukazuje na stabilnu i dugorocnu tendenciju rasta. Da bi se mogle pratiti dimenzije E trgovine u svetu neophodno je da se zna nivo penetracije Interneta kao bazne predpostavke ostvarenja online transakcije. Internet penetracija U svetu je prema podacima ITU krajem 2001 bilo 500 miliona korisnika Interneta sto je za 30% vise nego u 2000. U 2002 stopa rasta je iznosila 20%. To pokazuje da se godisnje oko 2,5 % svetskog stanovnistva prikljuci na tu globalnu mrezu.Procenjuje se da ce 2006 na Internetu biti preko 1,2 milijarde ljudi. Geografsku distribuciju Internet penetracije karakterise naglasena neravnomernost i koncentracija vecine korisnika u razvijenom delu sveta, posebno u SAD.Iako su stope rasta korisnika Interenta u zemljama u razvoju znacajne, jos uvek vise od polovine korisnika Interneta u svetu je u razvijenim zemljama. Ko koristi E trgovinu Skoro 3/4 e trgovine ostvaruju americke kompanije, ali se u online transakcije ukljucuju i kompanije iz Evrope, Japana i azijskog kontinenta.Sirenje e trgovine je takvo da nije izostavljen nijedan deo sveta.Ucesce B2B e trgovine u ukupnim e trgovinskim transakcijama i ostaje dominantno i krece se na nivou od 95% ukupne e trgovine. U najnovijem istrazivanju OECD-a ipak se tvrdi da 70% online trgovine ostvaruju americke kompanije. Da ce dominacija razvijenog dela sveta predvodjenog SAD, da se nastavi i ubuduce potvrdjuje predvidjanje vrednosti e trgovine po regionima u periodu od 2002-2006 gde ucesce razvijenih zemalja ostaje na nivou vecem od 90% sa neznatim padovima od 95% na 93% svetskog totala. S druge strane ucesce

zemalja u razvoju neznatno se povecava sa 4,6% svetskog totala e trgovine na 6,7%, medjutim stope rasta su vece u zemljama u razvoju nego u razvijenom delu sveta(69% prema 53%). Odnos velike komapnije - male kompanije U elektronskoj trgovini i dalje dominiraju velike kompanije, mada se stalno povecava broj malih i srednjih preduzeca koja koriste e poslovanje. Tim preduzecima e trgovina omogucava prisustvo na trzistu globalnih dimenzija i prevazilazenje regionalne/lokalne izolovanosti, smanjivanje vaznosti velicine kompanije kao poslovnog parametra, kreiranje novih mogucnosti poslovanja i pristup novim tehnologijama.

Barijere rasta elektronske trgovineU principu barijere u prihvatanju E trgovine mogu da butu tehnicke i netehnicke prirode. U kategoriju tehnickih barijera u prihvatanju e trgovine Tehnicke: Nedostatak sigurnosti i pouzdanosti sistema, standarda i nekih komunikacionih protokola. Nedovoljna telekomunikaciona povezanost Softverski alati se jos uvek razvijaju i brzo menjaju Tesko se integrise Internet i softver e trgovine sa nekim postojecim aplikacijama i bazama podataka Provajderima su potrebni posebni Web Serveri i ostala infrastruktura kao dodatak na mrezne servere Neki softveri e trgovine se nece uklopiti u odredjeni hardver ili ce biti nekompatibilni sa nekim operativnim sistemima ili ostalim komponentama Netehnicke: Troskovi i opravdanost uvodjenja elektronske trgovine Nekada troskovi uvodjenja e trgovine u kompaniju mogu da budu vrlo visoki a greske usled nedostatka iskustva mogu da prouzrokuju znacajna kasnjenja. Ovde je vazna costbenefit analiza celog poduhvata koja ce u svojim procenama ukljuciti i one nematerijalne prednosti koje su vazne za odrzavanje konkurentnosti i profitabilnosti poslovanja. Sigurnost i privatnost Ta pitanja su posebno znacajna u B2C segmentu, gde je potrebno da se potrosaci uvere da su online transakcije i njihova privatnost potpuno sigurni. Nedostatak poverenja i otpor prema novim tehnologijama Pomeranje sa fizickih na virtuelne prodavnice nekada moze da bude veoma tesko.

Ostali ogranicavajuci faktori Medju njima je nedostatak mogucnosti da se roba vidi i dotakne kao u klasicnim prodavnicama, vladine regulative i standardi koji jos nisu doneti u svim oblastima i domenima, pristup Internetu je skup ili otezan pojedinim kupcima,...

Istorijat Elektronske TrgovineElektronska trgovina je fenomen koji se pojavio tek devedesetih godina ali njen osnov cini EDI buduci da su kompanije razmenjivale poslovna dokumenta i podatke jos tokom osamdesetih godina, koriscenjem razlicitih komunikacionih mreza. Odnostno e trgovina se pojavila jos pre pola veka u formi EDI-ja tj. u formi razmene standardizovanih poslovnih dokumenata. Medjutim ono sto se sada naziva tradicionalnom e trgovinom ne ogranicava se samo na EDI. Elektronska integracija uz EDI i ostale informacione tehnologije drasticno smanjuje vreme i prostor koji su potrebni firmi ali i sustinski menja nacin definisanja kompanije. Dolazak Interneta pokrenutog WWW-om definisao je novu e trgovinu od 1993 godine i uneo radikalnu promenu. E trgovina se siri sa business to business transakcija preko zatvorenih mreza na Web orjentisane komercijalne aktivnosti u globalnoj dimenziji izmedju sve veceg broja ucesnika, kompanija i pojedinaca poznatih i nepoznatih, na globalnoj otvorenoj mrezi kao sto je Internet. Medju osnovnim tehnologijama koje direktno omogucavaju modernu e trgovinu su: mrezno racunarstvo i telekomunikacije, klijent server racunarstvno, multimedija i hipermedija,information retrieval sistem,e razmena podataka,sistem elektronskih sastanaka i rad u grupi(groupware),kriptografija upotrebom javnih kljuceva. Osim EDI-ja i Internet/WWW, elektronska trgovina obuhvata i ostale tehnoloske koncepte kao sto su: E mail, fax, elektronsko placanje ETF Electronic Fund Transfer, file transfer,video konferencije,...

Dve ere u razvoju i postojanju E trgovinePrva era Pocela je 1995 sa prvim reklamama na Webu i zavrsila se 2000 godine drasticnim padom vrednosti akcija .COM kompanija. Ova era e trgovine je bila period eksplozivnog rasta e trgovine koji je zasnovan na viziji ostvarivanja profita od nove tehnologije i ambiciji da se brzo ostvari visoki nivo prihvacenosti. Finansijsku osnovu je cinio venture capital. Razlozi zbog kojih je doslo do kraha ET kompanija i koji su oznacili kraj prve ere su bili sledeci: Znacajna ulaganja u IT velikih americkih firmi koje su obnavljale svoje interne poslovne sisteme da bi se pripremile za "milenium bug"

Zbog predimenzioniranja hi speed fiber mreza cene su pocele da padaju u telekomunikacionom sektoru, a sa njima i zarade i bankrotstvo mnostva malih firmi koje nisu mogle da otplate svoje dugove vezane za izgradnju brzih mreza Bozicne online prodaje 1999 nisu bile na ocekivanom nivou. Mnoge male .COM kompanije nisu uspevale da isporuce robu na vreme sto narusilo kredibilitet B2C trgovine. Mnogo je povecano vrednovanje .COM i tehnoloskih kompanija tako da se pojavila ozbiljnja sumnja da zarade kompanija mogu da budu toliko velike da bi pokrile vrednost njihovih akcija koje su isle i do 400 puta vise od zarade tih kompanija. Cak se i pokazalo da mnoge .COM kompanije i nemaju zaradu. Druga era Pocela je 2001 i trajace do 2007(jer je to najduzi period za koji se mogu praviti prognoze). U toj eri se ocekuje da ce e trgovinom dominirati velike kompanije i da ce se za postupak trgovanja ustanoviti nacionalna i globalna regulativa. Na dinamiku i ostvarene rezultate uticace sledeci cinioci: Tehnologije E trgovine Povecanje cena u ET radi pokrivanja realnih troskova trgovanja e-putem Profitne margine Podela uloga-glavni akteri ET ce biti velike kompanije

Kako efikasno trgovati elektronskiIako je rec o relativno kratkom intenzivnije koriscenju elektronske trgovine, vec postoje odredjene preporuke i sugestije kako da se sto efikasnije ukljuci taj vid poslovanja u kompaniju. Ostani fleksibilan(budi spreman na sve - dobro i lose) Podrska Top menadzmenta veoma je vazna za kranji uspeh Postuj prirodu svog posla(Nemoj nastojati da promenis svoj posao i da ga prilagodis zahtevima Interneta, vec pronadji Internet model koji odgovara tvom poslovanju) Najuspesniji Web sajtovi bez obzira na razlike u proizvodima i uslugama koji se na njima nude, imaju sledece tri karakteristike: stalno su usmereni na odredjenu potrosacku ciljnu grupu, toj grupi potrosaca nude visok nivo usluga, bilo online ili putem telefona i kreiraju odnos na relaciji trgovac-kupac koji vodi ka potrosackoj odanosti i vernosti.

Interdisciplinarnost elektronske trgovineNeke od kljucnih disciplina sa kojima je povezano elektronsko trgovanje su sledece: Informatika(racunarska nauka)-postavlja osnovu za ostvarivanje elektronske trgovine i bavi se pitanjima kao sto su mreze,multimedija,jezici, i slicno Ekonomija-podrazumeva pracenje uticaja elektronske trgovine kako na nacionalnu tako i na globalnu svetsku ekonomiju i na tok uticaja koji su veoma znacajni. Finansije-buduci da su finansijska trzista i banke glavni ucesnici u elektronskoj trgovini, neophodno je da se odgovori na mnoga pitanja u domenu finansija online Marketing- online marketing strategija je veoma specificna za ET Psihologija i ponasanje potrosaca-pitanje odnosa kulture i ponasanja potrosaca na e trzistu treba istraziti. Upravljanje Informacionim Sistemom(MIS)-Za uvodjenje ET zaduzeno je odeljenje informacionih sistema. Taj poduhvat obuhvata mnogo pitanja: analizu i integraciju sistema,sigurnost,planiranje,... Racunovodstvo i revizija Menadzment Pravo i etika-legalna i eticka pitanja su izuzetno vazna za adekvatno funkcionisanje ET posebno na globalnom nivou. Ostala podrucija i discipline-lingvistika,robotika,statistika,operaciona istrazivanja, medicina,...

Koliko su promene dubokeIma mnogo pitanja vezanih za implementaciju e trgovine. Sva otvorena pitanja cije resavanje vodi ka potpunom i efikasnom resavanju e trgovine cesto se grupisu u sledece kategorije: Pitanje globalizacije vezano je za problem kako da se u uslovima postojanja globalnih mreza rese dileme vezane za identifikaciju(transkulturno povezivanje i to) Finansijski i ugovorni aspketi(u kojoj tacki se ugovor smatra zakljucen i u cijoj je pravnoj jurisdikciji...)

Vlasnistvo(pitanja vezana za pravo intelektualne svojine-copyright i tako to) Privatnost(obezbedjenje poverljivosti,autentifikacije i sertifikacije) Medjupovezanost(interconnectivity) i Interoperatibilnost(interoperability) se postize radom na univerzalnim standardima.

Glava 4Definisanje B2B elektronske trgovineZa sada se najveci deo e transakcija ostvaruje na relaciji B2B. Prema procenama OECD 80%globalnih prihoda od e trgovine do 2005 trebalo je da se ostvari na relaciji B2B, a preostalih 20% na relaciji B2C. Elektronske veze u poslovnom svetu postoje vec decenijama.Iako je e trgovina fenomen koji se pojavio pre nekoliko godina, oslonac e trgovine cini EDI buduci da su kompanije razmenjivale poslovna dokumenta i podatke putem racunara jos 80ih koristeci razlicite komunikacione mreze.Pojava Interneta je unela radikalne promene. U B2B e trgovini Internet se koristi da bi se integrisao celokupni lanac formiranja vrednosti.Upotreba Interneta za prodaju je samo jedna od strana E trgovine. Za kompanije ET znaci mnogo vise: smanjenje zaliha(just in time poslovanje),krace poslovne cikluse,brzu i efikasniju uslugu kupcu,nize prodajne i marketing troskove i nove prodajne mogucnosti. U B2B trgovini kompanije elektronski razmenjuju sa svojim distributerima, preprodavcima,snabdevacima i ostalim partnerima informacije o: Proizvodu(specifikacije, cene i predhodna prodaja) Kupcima(prodaja u predhodnom periodu i predvidjanja za buducnost) Snabdevacima(proizvodne linije,uslovi i rokovi prodaje) Proizvodnom procesu(kapaciteti,proizvodni planovi) Zalihama(nivo,troskovi i lokacija) Povezivanju snabdevackih lanaca(kljucni kontakti, uloge, odgovornosti) Konkurenciji(sta nude, koliko ucestvuju na trzistu) Prodaji i marketingu(mesto prodaje-POS i promocija) Funkcionisanju lanca snabdevanja(opis procesa, mere, kvalitet,vreme isporuke,...)

Odnosi izmedju poslovnih subjekata u B2B relaciji se najbolje mogu razumeti u

okviru lanca snabdevanja, koji obuhvata sve aktivnosti vezane za protok i transformaciju robe, od sirovina do isporuke gotove robe krajnjem korisniku.Lanac snabdevanja se deli na: Ulazne(upstream) aktivnosti koje su vezane za ulaz materijalnih i servisnih inputa od snabdevaca Interne aktivnosti podrazumevaju proizvodnju i pakovanje robe Silazne(downstream) aktivnosti, distribucija i prodaja robe distributerima i krajnjim kupcima.

Primena B2B veza u lancu snabdevanja omogucava: nize troskove nabavke, nize zalihe, vecu efikasnost u logistici, povecanje prodaje i nize prodajne i marketing troskove.

Odnos izmedju EDI-a i elektronskih trzistaOdnos izmedju EDI-a i ET moze da se sagleda na osnovu podele aplikacije ET na sledeci 3 kategorije: Kupovinu i prodaju robe i usluga koja se obicno ostvaruje preko e trzista Olaksavanje inter i intraorganizacionih tokova informacija, komunikacija i saradnje putem interorganizacionih informacionih sistema Obezbedjenje usluge kupcima E trziste je pokusaj da se iskoriste ICT kako bi se geografski udaljenim trgovcima obezbedile potrebne informacije za obavljanje poslovno konkretnih operacija na trzistu.E trziste je zapravo brokerska usluga koja spaja kupce i prodavce u specificnom trzisnom segmentu. Trite obavlja sve neophodne transkacije ukljuujui i transfer novca izmedju banaka. Osnovni uesnici na elektronskom tritu su oni koji ostvaruju transakciju, kupci, brokeri i prodavci koji su ne samo na razliitim lokacijama, ve se esto i ne poznaju.

IOS(Interorganizacioni Informacioni sistem)IOS ukljucuju tok informacija izmedju dve ili vise organizacija. Osnovni cilj IOS-a jeste efikasno ostvarenje transakcionog procesa, kao sto je prenos porudzbina, faktura i placanja upotrebom EDI-a ili ekstraneta.Svi odnosi u okviru IOS-a su unapred definisani i nema pregovora, vec je rec samo o izvrsenju.Nasuprot tome ne E trzistu kupac i prodavac pregovaraju, dostavljaju ponude, dogovaraju se o porudzbinama i zavrsavaju realizaciju transakcije online ili offline. Takodje IOS se koriste iskljucivo u B2B aplikacijama dok e trzista postoje i u B2B i u B2C segmentima. Tipican IOS obuhvata kompaniju i njene snabdevace i/ili kupce. Preko IOS-a kupci i prodavci organizuju svoje rutinske poslovne transakcije. Informacije se razmenjuju preko komunikacionih mreza na osnovu predhodno ugovorenih formata, tako da ne postoji potreba za papirnom dokumentacijom i poslovnom korespodencijom. U proslosti IOS-i su se ostvarivali samo preko vlasnickih komunikacionih mreza dok sada mnogi IOS-i polako prelaze na Internet uglavnom preko extraneta.Najcesci tipovi IOS-a su: EDI koji obezbedjuje sigurne B2B veze preko VAN provajdera Extranet koji obezbedjuje sigurne B2B konekcije preko Interneta ETF Elektronske Forme Integrisane poruke-isporuka emaila, faks dokumenata preko jedinstvenog Elektronskog transmisionog sistema koji moze da kombinuje EDI, email i elektronske forme. Podeljene baze podataka(Shared DataBases) - informacije se cuvaju u repozitorijumu i dele izmedju trgovinskih partnera. Menadzemnt lanca snabdevanja - saradnja izmedju kompanije i njenih lanca snabdevaca i/ili kupaca u vezi sa planiranjem traznje, upravljanjem zalihama i ostvarivanjem porudzbina, a sve u cilju just in time poslovanja,brze isporuke robe, smanjenja obima proizvodnje....

Faze trgovinskog ciklusa u IOS-u i elektronskom trzistuVecina interorganizacionih trgovinskih transakcija deo je utvrdjenog i dugorocnog trgovinskog odnosa dve strane. Faze u takvom trgovinskom ciklusu

su sledece: Predprodajna faza U ovoj fazi se ostvaruje kontakt i dogovaraju uslovi trgovine.Organizacije dogovaraju cenu proizvoda,uslove isporuke i nacin placanja Izvrsenje Izvrsenje obuhvata poruzbinu, zahtev za robom i njenu isporuku Placanje Kupac treba da plati dobijenu robu nakon njene isporuke Postprodajna faza U toku svake isporuke moze da dodje do ostecenja robe ili nekog slicnog problema.Potrebno je dakle obezbediti kupcu servis,odrzavanje i rezervne delove. Svaka faza je dokumentovana pa kupac i prodavac imaju sistem za pracenje transakcije.Razlika izmedju EDI i e trzsita moze da se sagleda i po fazama trgovinskog ciklusa koje obuhvataju. E razmena podataka najcesce se primenjuje u fazi izvrsenja i placanja trgovinskog ciklusa.

Definicija EDI-jaSa tehnicke strane EDI se definise kao "razmena strukturiranih komercijalnih podataka izmedju racunara zasebnih firmi izvrsena bez manuelne intervencije, elektronskim putem posredstvom standardizovanih poruka, koje zamenjuju tradicionalna komercijalna dokumenta. Postoji nekoliko definicija EDI-a medjutim za sve njih je zajednicko sledece: Strukturni podaci - EDI transakcije se sastoje od kodova, brojeva i kratkih delova teksta pri cemu svaki element ima striktno definisanu namenu. Dogovoreni standard poruke - EDI transakcija mora da ima standardizovani format. Obicno se radi o generalnom standardu ugovorenom na nacionalnom i medjunardnom nivou. Od jednog racunarskog sistema do drugog racunarskog sistema - EDI poruka se salje izmedju dve racunarske aplikacije Putem elektronskih medija Za EDI je neophodno: Da se unapred zna koje posiljalac a ko primalac poruke Da je poruka jedna od unapred dogovorenih poslovnih dokumenata Da se poruke razmenjuju iskljucivo izmedju racunara putem telekomunikacionih veza.

Da je svaka poruka unapred standardizovana Koliko se koristi EDI: Devedesetih godina svetsko EDI trite je inilo 400.000 preduzea korisnika EDI-ja, od ega 35 % u Evropi, 50% u SAD i 15% u jugoistonoj Aziji. Obim ukupnih EDI transakcija kontinuirano raste po godinjoj stopi od 5%.U 2007. godini vrednost ovih transakcija je prela nivo od 2,6 biliona $

Prednosti elektronske razmene podatakaEDI skracuje za pola stope gresaka, skracuje kasninje za vise dana i donosi ustede od 5 do 50 dolara po dokumentu. Evo nekih od prednosti uvodjenja EDI-a: Smanjenje trokova poslovanja Poveanje brzine poslovanja Smanjenje broja greaka Racionalnije uvanje poslovnih podataka Bolje opsluivanje komitenata Uskladjivanje nabavke i prodaje Smanjenje zaliha Bolja komunikacija sa poslovnim partnerima Direktne prednosti: Krae vreme porudbina Snienje trokova-pote, trokova radne snage Eliminisanje greaka Brz odgovor na zahteve kupca

Aurno izdavanje faktura EDI plaanje-obezbedjuje izbegavanje kanjenja i greaka. Indirektne Prednosti: Snienje zaliha Bri obrt kapitala-cash flow Mogunost poslovanja putem EDI-ja otvara nove poslovne mogunosti Vernost kupaca

Dileme u vezi sa EDI-emBuduci da je posedovanje informaticke infrastrukture predpostavka za uvodjenje EDI.a on pretezno osvaja podrucija razvijenih zemalja. Kada se govori o ceni EDIa podrazumevaju se 3 cinioca: hardver, softver i telekomunikacije. U sadasnje vreme jedno od podrucija koje znacajno utice na konacnu cenu EDI proizvoda je EDI softver. On se sastoji iz sledece 3 komponente: Softver za vezu sa aplikacijom koji je cesto samo sistem za unos podataka na PC platoformi i korisniku dozvoljava unos podataka koji ce se prenositi Translacioni softver koji najznacajnija i osnovna komponenta EDI softvera Komunikacioni softver,koji podrzava moedjusobno povezivanje razlicitih sistema racunarskih mreza.

Na konacnu cenu ce sigurno uticati i izbor mreze preko koje ce preduzece komunicirati sa svojim partnerima. Cena ali i kvalitet usluge razlikuje se zavisno od toga da li se koristi javna mreza ili VAN mreza(mreza koju nudi treca strana). Treca strana odnosno VAN ponudjaci nude razlicite usluge vezane za transfer podataka kao sto su email,EDI i slicno i nudi neophodan interfejs izmedju nekompatibilnih sistema Zbog svega navadenog uvodjenje i prihvatanje EDI-a u svetu karakterisu dva jaza: Jaz na relaciji razvijene zemlje-zemlje u razvoju. Brzina savremenih tehnoloskih promena ne ostavlja veliki izbor zemljama u razvoju. Svako ne ukljucivanje u savremene tendencije znaci izostajanje iz razvojnog procesa, a da se ne govori o slabijoj konkurentnosti ili izgubljenoj trzisnoj utakmici. Vaznost ukljucenja malih i srednjih preduzeca u sisteme elektronske razmene

podataka. Buduce perspektive rasta i prihvatanja EDI-a u svetu vezuju se za ukljucivanje malih i srednjih preduzeca u te sisteme. Prema sadasnjim cenama, cesto je EDI veliki zalogaj za mala i srednja preduzeca. Tendencije snizenja cena usluga EDI-a upravo su sracunate na dostupnost EDI-a sirem krugu korisnika. S druge strane postavka tehnologije EDI-a kao konkurenstke nuznosti sledecih godina ne ostavlja mnogo prostora ni malim i srednjim preduzecima u vezi sa pitanjem da li treba ili ne treba prihvatiti EDI.

Standardi EDI-aO buducnosti EDI-a nije moguce govoriti bez razrade i prihvatanja standarda za taj vid elektronskog komuniciranja.Zapravo za uspostavljanje komunikacije i razmene poslovnih dokumenata izmedju racunara razlicitih firmi neophodno je uspostavljanje skupa pravila-standarda po kojima ce se odvijati ta razmena.Naime,standardima treba obezbediti da postoji zajednicki jezik za realizaciju standardnih transakcija i zato je njima (standardima)u principu trebalo regulisati sledece elemente razmene: Semanticko definisanje pojedinih pojmova Ujednacavanje predstavljanja pojedinih podataka prema vrsti duzini broju decimalnih mesta i sl Sifrarnike koji imaju opste znacenje Sadrzaj i sintaksu poruka, dokumenata koja se razmenjuju Pravila za prenos podataka,... Nastoji se dakle da se EDI standardima obezbedi standard za razmenu podataka koji je: Formulisan i spreman za upotrebu Siroko postavljen tako da pokriva zahteve koji se odnose na podatke za bilo koji tip transakcije Nezavistan od hardvera i softvera Nezavista od specijalnih interesa bilo koje strane u trgovinskoj mrezi,... Tokom vremena razvijani su razliciti standardi EDI-a koji su zadovoljavali sektorske ili nacionalne zahteve za brzim i uspesnim komuniciranjem u okviru zatvorenih grupa U prvoj fazi razvoja standardi EDI-a su definisani na nivou Individualnih velikih organizacija i sistema koji su dostigli zavidan nivo informatizacije. U sledecoj fazi razvijani su " Industrijski standardi" tj. standardi velikih privrednih grupacija koje su u svojim okvirima razvijale elektrnosku razmenu podataka. Primeri za industrijske standarde su :

ODETTE-koristi se u evropskoj automobilskoj industriji SWIFT-koristi se u bankarstvu CEFIC-koristi se u hemijskoj industriji Granski i privatni standardi su onemogucavali komuniciranje izemdju clanova razlicitih grupa. Zato su u narednoj fazi razvijani nacionalni standardi EDI-a kao sto su ANSI X12 u Severnoj Americi ili GTDI u Velikoj Britaniji.Ujedinjene nacije,Ekonomska komisija za Evropu i Komitet za razvoj trgovine(tj njegova radna grupa zaduzena za razvoj procedura kojima treba da se olaksa medjunarodna trgovina-WP4) su proglasili 1987 novi standarad EDIFACT kao standard EDI-a koji bi trebalo da se prihvati na medjunarodnom nivou i koji bi najbolje potvrdio geografski aspekt EDI-a - da EDI nema granice. EDIFACT je dizajniran kao kompilacija ANSI X12 i GTDI tako da sadrzi elemente i jednog i drugog ali ni sa jednim nije kompatibilan. Ideja je da on postane opste prihvatljiv standard u celom svetu preko ISO standarda. Prema definiciji iz 1990 UN/EDIFACT je skup pravila UN za elektronsku razmenu podataka u oblasti administracije, trgovine i prevoza. Sacinjavaju ga medjunarodni standardi, imenik(katalog) i uputstva za racunarsku razmenu podataka izmedju nezavisnih, automatizovanih informacionih sistema. Skup standarda UN/EDIFACT obuhvata: UNSM(United Nations Standard Messages)poruke Kataloge elemenata od kojih se grade te poruke Kodne liste elemenata podataka koji se prikazuju u sifriranom obliku I uputstva i pravila za razvoj i implementaciju tih standarda. UN/EDIFACTom se definise tandardizacija u 6 glavnih oblasti: Sintaksna pravila su pravila za strukturiranje i izvodjenje razmene podataka. Na osnovu njih se definisu nacin uspostavljanja i zavrsavanja razmene kao i struktura i redosled elemenata razmene: Elementi podataka su osnovni gradivni blokovi EDI-a koji po analogiji odgovaraju recima u recenici. To su najmanje informacione jedinice u okviru poruke i identifikuju se pomocu jedinstvene identifikacione oznake(TAG),naziva elementa podataka, opisa i nacina njegovog predstavljanja. Slozeni elementi podataka sadrze dva ili vise osnovnih elemenata podataka koji tako precizno definisu pojavu Segmenti su vece informacione jedinice u porukama koje bi po analogiji odgovarale recenicama odnosno rubrikama u klasicnim obrascima. To su osnovni gradivni blokovi poruka, sto znaci da se u porukama ne mogu pojavljivati elementi podataka i slozeni elemetni podataka ukoliko nisu sastavni deo nekog segementa. Poruke se sastoje od logicki grupisanih segmenata i cine ekvivalent poslovnog dokumenta(fakture,tovarni list,poruzbina,...) Kodne liste su sifrarnici za opste poznate pojmove koji se koriste u medjunarodnoj trgovini Na osnovu tako sagledanog procesa standardizacije u navedenim oblastima

UN/EDIFACT pourka moze da se definise kao strukturni skup podataka koji se odnosi na odredjenu poslovnu funkciju. U septembru 1996 Komitet za razvoj trgovine je odobrio reorganizaciju svoje radne grupe WP4 u CEFACT(Centar za olakavanje procedura i postupaka u administraciji, trgovini i transportu). Taj centar je nastavio sve aktivnosti WP4 uz jos bolju i otvoreniju organizaciju, a glavni zadatak mu je bio dalji razvoj i primena UN/EDIFACT-a. Kada su i Amerikanci prihvatili EDIFACT kao svetski standard on je efektivno preuzeo ulogu svetskog EDI standarda(Amerikanci su zadrzali svoj domaci standard ANSI X 12 samo za domacu upotrebu u kratkom vremenskom periodu).

Ogranicenja tradicionalnog EDI-aTradicionalni EDI koji se oslanja na formalne transakcione setove, translacioni softver i VANove u savremenim uslovima poslovanja nije pogodno dugorocno poslovno resenje za vecinu savremenih korporacija. Kao razlozi za takvo tumacenje navode se sledeci cinioci koje ne omogucava tradicionalni EDI: Ukljucivanje veceg broja firmi u koriscenje EDI-a Potpunu integraciju EDI u trgovinski proces izmedju partnera Jednostavnu primenu EDI-a Vece mogucnosti online razmene informacija Kao glavne faktore koji su ogranicili univerzalnu primenu tradicionalnog EDI-a mozemo navesti sledece: Potrebne su znacajne inicijalne investicije,a tekuci operativni troskovi su visoki Poslovni procesi moraju biti restruktuirani da bi odgovorili EDI zahtevima Startni period je dugacak EDI zahteva upotrebu skupih VAN provajdera EDI ima visoke operativne troskove Postojanje razlicitih EDI standarda uslovljava da jedna kompanija mora da koristi razlicite standarde da bi komunicirala sa razlicitim partnerima Sistem je tezak za upotrebu Potreban je konvertor za prevodjenje poslovnih transakcija u EDI kod Sistem je nefleksibilan. Tesko je napraviti brze promene kao sto je ukljucenje novog poslovnog partnera. Svi navedeni razlozi i dosadasnji uticaji tehnologije EDI-a jasno ukazuju da je buducnost njenog sirenja i upotrebe tesno vezana za bolju infrastrukturu, a takvu infrastrukturu pruza EDI zasnovan na Internetu.

EDI preko Interneta

Kao moguci kanal za EDI Internet omogucava ukljucenja u takav vid online B2B trgovanja svim kompanijama kako velikim tako i malim. Postoji nekoliko razloga koji mogu da motivisu firmu da iskoristi Internet EDI: Internet je javno dostupna mrea sa malo geografskih ogranienja Internet omoguava kontaktiranje najireg mogueg kruga trgovinskih partnera Komunikacioni trokovi se smanjuju za polovinu Upotreba Interneta za transakcije EDI-ja, odgovara sve veem interesovanju za elektronske isporuke razliitih proizvoda i usluga, uglavnom preko Web-a EDI zasnovan na Internetu moe da zmeni postojee tradicionalne EDI aplikacije Internet alati kao to su brauzer i pretraivai, laki su za upotrebu i brojni korisnici znaju da ih koriste

Znacajni je interes kompanija da tradicionalni EDI zamene Internet EDI jem. U prvoj deceniji 21.veka kompanije zele da zamene Internetom skupe VANove i iznajmljene linije. Internet EDI omogucava da se EDI primeni po nizim cenama jer se umesto skupih VANova koriste jeftinije prenosne tehnike preko VPNova ili preko svima dostupnog Interneta. Cesto kompanije kombinuju tradicionalni EDI sa Internetom tako sto svoje Internet porudzbine prenose VAN-u ili servis provajderu koji podatke prevodi u EDi format i salje ih njihovom host kompjuteru. Internet, jednostavno sluzi kao alternativni transportni mehanizam u odnosu na skplje i iznajmljene linije. Obim Internet EDI-a se brzo povecava sto podrzava i reviziju standarda EDI-a kako bi postali kopmatibilni sa XML standardima.XML/EDIFACT standardi koje predlaze

XML EDI grupa treba da obezbedi kontinuitet njihove upotrebe u poslovnim transakcijama.

ebXMLSa prodorom Interneta i narocito Weba infrastruktura i koncepti elektronske razmene poslovnih transakcija su dobili novi, neuporedivo veci znacaj jer je ona postala znacajno jeftinija jednostavnija i svima dostupna. Da bi dve kompanije(B2B) medjustopno stupale lako i efikasno u interakciju moraju biti u mogucnosti da povezu svoje servise, aplikacije i baze podataka. Za ovo su potrebni standardni protokoli i seme prezentacije podataka. EDI/EDIFACT je jedan od takvih standarda koji ima odredjena ogranicenja i nije struktuiran za potrebe Interneta. Pored razvoja komunikacionih protokola koji se koriste za Web jos uvek ostaje problem pobvezivanja back end sistema. Za ovu namenu industrija nudi nekoliko alternativnih standarda za prezentaciju podataka, od kojih je standard XML i njegove varijante jedan od cesto primenjivih. XML i njegove varijante su simplifikovana verzija SGML-a. XML se promovise kao nova B2B platforma i ponekad zamena za EDI sisteme. XML je kreiran sa namerom da se prevazidju barijere za implementaciju EDI-a. XML je fleksibilan jezik, i zbog toga se novi zahtevi i promene mogu ukljuiti u poruke. Ovo iri rigidne granice EDI-ja; Sadraj poruke moe lako biti proitan i shvaen od ljudi koji koriste standardni brauzer. Na taj nain primaoci ne moraju imati EDI translacioni softver. Ovo omoguava malim i srednjim preduzeima da primaju, razumeju i deluju u skladu sa XML-baziranim dokumentom; Da bi se primenio EDI, neophodno je posedovati visoko specijalizovano znanje o EDI metodologiji. Primena XML-baziranih tehnologija zahteva manje specijalizovana znanja

Ozbiljan nedostatak UN/EDIFACT jeste taj sto se njime mogu slati samo tekstualni podaci, dok XML omogucava slanje svih oblika podataka. Kako XML omogucava komunikaciju na Internetu na kome se primenjuje Unicode standard kodiranja, moguce je podrzati mesanje tekstova u razlicitim jezicima. Takodje popularnost XML-a stalno raste zbog podesnije reprezentacije podataka i dokumenata koja se razmenjuju. Glavna prednost XML-a u odnosu na EDIFACT se nalazi u strukturi XML dokumenta u standardizovanom obliku koji se mogu automatski interpretirati, a time se omogucava razvoj izvornog softvera koji moze obraditi svaki verziju XML dokumenta. Medjunarodna inicijativa koju su pokrenuli UN/EDIFACT i clanovi OASIS grupe nazovi se ebXML ima za cilj izradu standardnih XML poslovnih specifikacija prema kojima se vrsi razmena poslovnih dokumenata. Glavna ideja razmene elektronskih dokumenata po ovom modelu zasniva se na primeni jednostavnog registra poslovnih

Ugovor o realizaciji EDI-a

Odgovarajuci nacin da se dokumentuju detalji trgovniskog aranzmana izmedju partnera koji ce trgovati elektrnoski je potpisivanje EDI ugovora o razmeni. Ugovorom se razjasnjavaju trgovinske namere strana koje ucestvuju u transakciji,tehnicki okvir za obavljanje tih transakcija i procedure koje ce se postovati u slucaju nesporazuma ili tuzbi.Tim ugovorom se postavlja pravni okvir poslovnog odnosa.

Posledice uvodjenja EDI-a u preduzeceOdluka da preduzece prihvati EDI zasniva se na shvatanju da tehnoloski izbor ima posledice po ekonomiju kao sto ekonomski izbor ima posledice po tehnolosku stranu poslovanja. Tehnologijom EDI-a nikada ne moze da se nadomesti nedostatak poslovne(ekonomske) vizije i realizma ali izborom tehnoloskog metoda poslovanja mogu da se potpomognu ili blokiraju kasnije poslovne mogucnosti i izbori.S druge strane ta odluka donosi sledece poslovne rizike: Trzisni rizik Neizvesnost da li ce novu ideju prihvatiti kupci Tehnoloski rizik Neizvesnost oko upotrebe i zahteva koji se namecu novom tehnologijom Rizik primene Problem dizajniranja softvera odnosno problem pretvaranja ideje u konkretan proizvod ili uslugu, na osnovu koriscenja te nove tehnologije Ekonomski rizik Rizik sprovodjenja uspesnog poslovnog koncepta u kontekstu odnosa troskova i ostvarnih prihoda Organizacioni rizik Opasnost da organizacija nece moci da se oslobodi svojih tradicionalnih navika vodjenja poslovanja i da obezbedi kadar sposoban za obavljanje novih profila poslova Administrativni rizik Opasnost da zbog regulative i administracije izostane predvidjeni uspesni poslovni poduhvat

EDI Organizaciona i kadrovska resenja preduzecaOkruzenje postaje sve kompleksnije, pa konkurentsku prednost ima organizacija koja brzo i fleksibilno reaguje na promene. Za velike organizacije postoji opasnost da postanu nefleksibilne opterecene velikom administracijom, brojnim upravljackim slojevima i oslanjanjem na pouzdanost papirne dokumentacije. Elektronskom razmenom podataka se u mnogome menja ta situacija jer se pojednostavljuje i poveceva njena fleksibilnost. EDI omogucava direktan fleksibilan pristup ljudima i smanjuje potrebu za posrednicima u informisanju, obezbedjuje jednostavan pristup informacijama, smanjuje tok papirnih dokumenata i omogucava ukidanje vise slojeva

administrativnog i upravljackog kadra. Osim sto pojednostavljuje EDI omogucava novu formu organizacije koja sve manje zavisi od lokacije i vremena. Pomocu EDI-a odlike organizacije preduzeca postaju umesto kontrole-saradnja i koordinacija,umesto pojedinacnog-timski rad i umesto organizacije zasnovane na "podeli rada"-pomak ka organizaciji zasnovanoj na "podeli znanja". U vezi sa kadrom i potrebom da se uklopi s'obzirom na savremene tehnike poslovanja postaje sve znacajniji aksiom da tehnoloski kapital i poslovni kapital zavise od ljudskog kapitala. Prilikom opredeljivanja za EDI mora se znati da je ljudski kapital cesto kritican cinilac i usko grlo za efikasnu upotrebu informacione tehnologije. Kada je rec o uvodjenju EDI-a, valja izbeci gresku koja se redovno cini: da se sa obukom kadra krene suvise kasno, kada je oprema vec nabavljena. Zapravo obuka je akcija koja treba da prati tehnicku promenu a obrazovanje je ono sto treba da predhodi. Postoji velika potreba za informatickim obrazovanjem, koje postaje sve ozbiljnija stavka u budzetu preduzeca koje zeli da formira kadrovsku strukturu sposobnu za poslove sutrasnjice. Obrazovanje postaje vazno i za menadzerski kadar jer su za uvodjenje EDI-a neophodni promena ponasanja i dodatno obrazovanje menadzera. Naime menadzeri moraju da osavremene svoja znanja o tehnologiji i da nauce da razmisljaju na nov i drugaciji nacin sto podrazumeva uzimanje u obzir svih prednosti i uticaja ne samo EDI-a vec i svih ostalih informatickih metoda poslovanja.

EDI i konkurentna prednost preduzecaVremenska komponenta je kljucna stavka u prici o uticaju EDI-a na konkurentsku poziciju preduzeca koje da uvodi. Elektronska razmena podataka je konkurentska mogucnost za preduzeca koja je brzo i efikasno prihvate, a konkurentska neophodnost za preduzeca koja u tome kasne. Moguce je diferencirati 3 faze uticaja EDI-a na konkurentnost preduzeca: Prva faza EDI je osnova za formiranje konkurentske prednosti jer ga poseduju samo preduzeca lideri. Druga faza EDI je konkurentska neophodnost jer zbog masovne primene postaje uslov prisustva na trzistu Treca faza Neposedovanje EDI-a znaci prestanak poslovanja Elektronska razmena podataka moze da se posmatra i kao koncept sticanja konkurentske prednosti gradova ili zemalja. Razvoj EDI sistema povecava privlacnost zemalja ili gradova za geografsko lociranje preduzeca na njihovom podruciju. Poznat je primer Roterdama koji je zahvaljujuci razvoju IT smanjio vreme carinjenja na 15 minuta.

Pravilno uvodjenje EDI-aPreduzece koje zeli da odrzi svoju konkurentsku poziciju sigurno ne moze da zanemari pitanje uvodjenja EDI-a. EDI je neophodan ali ne i lak korak u poslovnoj strategiji modernog preduzeca.Ne postoji dilema o tome da li treba uvoditi EDI u domace preduzece. Ali treba se zapitati kako u postojecim privrednim i politickim uslovima organizovati pracenje i korsicenje savremene standardizacije i automatizacije poslovanja da nase zaostajanje za svetom ne bi dovelo do potpunog iskljucenja iz novih uslova privredjivanja u Evropi i svetu.

Glava 5Midwest Tire - primer uvodjenja EDI-aPravilno uvodjenje i koriscenje EDI-a u preduzecu nije lak zadatak i moze da izazove visesturke posledice i rizike. Medjutim treba poci od pravilnog shvatanja EDI tehnologije jer postoji opasnost da se sprovede automatizacija status qvo, odnosno da se samo brze posluje na stari nacin, umesto da se potpuno promene rad i poslovanje celokupne organizacije. Svi navedeni izazovi i rizici predloznih faza uvodjenja EDI-a moci ce potpunije da se analiziraju i shvate iz sagledavanje nekih primera iz prakse. Ovde cemo govoriti o iskustvu firme Midwest Tires Kompanija MTI je razvila sistem EDI sa tri grupe partnera: Sa svojim najznacajnim kupcima Grupom kupaca koju cine nezavisni distributeri Snabdevaci

Sva tri tipa uspostavljenih sistema su drugaciji Veza sa proizvodjacima Kompanija MTI uspostavila je elektronske veze sa najmanje pet proizvodjaca automobila koji kupuju njene gume. Medjutim razlikuje se nacin na koji te veze funkcionisu. Dakle u pocetnoj fazi uvodjenja EDI-a MTI prima porudzbine od grupe kupaca koju cine proizvodjaci automobila,preko racunara, telefona i teleprintera. Te elektronske veze sa navedenom grupom kupaca povecale su nivo informaisanosti MTI i time njegovu mogucnost boljeg uskladjivanja sopstvene proizvodnje sa porudzbinama kupaca. Veze sa distributerima Kao dodatak na unutrasnji sistem koji povezuje MTI prodavnice sa skladistem fabrike kompanija je razvila EDI aplikacije koje je povezuju s nezavisnim distributerima njenih proizvoda. Taj sistem je u pliot fazi i omogucava distributerima da online obavljaju poruzbine, upite o stanju porudzbina,...

Veze sa snabdevacima U lancu nabavke MTI ima e veze sa bar 4 svoja snabdevaca. Kada je rec o ovom primeru implementacije EDI-a radi se o implementaciji EDI sistema u Industrijskoj grani koja je u zreloj fazi razvoja zivotnog ciklusa proizvoda i na trzistu koje ne karakterise nestabilnost. To je veoma znacajno jer drugacije odlike grane i proizvoda kojima se firma koja implementira EDI bavi mogu da izazovu odredjene posledice u primeni EDI-a. Za ovu firmu mozemo da kazemo da je u pocetnoj fazi primene EDI .a jer sem njega koristi i druge metode komuniciranja. Aplikacije EDI-a ostvaruju jednostavne operacije i nisu integrisane u interni informacioni sistem preduzeca. Za razliku od vecine drugih komapnija MTI je uspostavila veze EDI-a i "unapred" i "unazad" sto je pokazatelj da je sticanje strateske prednosti u odnosu na konkurente jedan od razloga ulaska MIT u e razmenu podataka. Medjutim brojni primeri iz prakse govore da je malo onih koji uvode EDI da bi stekli konkurentsku prednost,vec to rade kada EDI postane konkurentska nuznost odnosno kada neposedovanje EDI moze da dovede do ispadanja iz posla. Kao kupac MTI je imala od primene EDI aplikacija neposrednije i merljive koristi. Mogucnost brzog slanja porudzbina i adekvatno dobijanje informacija o poslatim isporukama kupljene robe omogucilo je MIT bolje upravljanje zalihama, a time i vecu produktivnost.MTI je imala preciznije informacije o statusu i lokaciji porucene robe kao i tacno vreme dolaska isporuke, bolje je planirala rad magacina i racionalnije je koristila magacinski personal. Zbog mogucnosti preciznijeg planiranja pretovara robe i materijala je smanjena potreba za prekovremenim radom i povecena je ukupna produktivnost rada.

Glava6Definicija VAN(Value Added Network)VAN davaoci usluga(service providers) tj. treca strana u EDI-ju je organizacija koja pored osnovne usluge telekomunikaicone mreze pruza i dodatne usluge a sve da bi ukupna usluga data korisniku imala povoljniju cenu. To su najcesce organizacije koje pripadaju ili su na odredjeni nacin vezane za nacionalne,pretezno drzavne, telekomunikacione organizacije koje daju saglasnost za delovanje u oblasti VAN usluga i koje pored usluga koje se odnose na EDI nude i druge komplementarne usluge kao sto su email,pristup bazama,... Pored fizickih resursa(telekomunikacione infrastrukture) VAN poseduje i znanja i mogucnosti uspostavljanja direktnih komunikacionih veza sa svim partnerima u EDIu.

Na osnovu ugovora koji se potpisuje sa VAN provderom on se moze definisati kao administrativna,prava i tehnicka infrastruktura koja obezbedjuje telekomunikacione i ili racunarsko komunikacione usluge.

Uloga VAN u EDI-uUcesnicima u EDI-ju VAN je potreban za resavanje odredjenih problema u oblasti koriscenja telekomunikacione Infrastrukture kao sto su:efikasnost i brzina veze,sigurnost mreze,zastita podataka,obezbedjivanje hronoloskih podataka za slucaj sporova izmedju stranaka,razne vrste strucne pomoci potencijalnom ucesniku u EDI-u. Koriscenjem usluga VAN posrednika ucesnici u EDI-u ostvaruju znacajnu prednost jer uspostavljaju samo jednu vezu sa VANom i tako izbegavaju uspostavljanje mnogostrukih veza sa racunarima svih drugih strana. Takodje ucesnici u EDI-u putem usluga VAN otklanjaju probleme nekompatibilnosti razlicitih racunarskih sistema koji moze da postoji izmedju partnera u razmeni. Naime, VANovi omogucavaju medjusobnu komunikaciju tehnicki raznorodnih sistema.To sve znaci da u slucaju koriscenja VAN ponudjaca korisnik brine samo o komunikaciji sa VAN providerom i lisen je svega ostalog.Dakle suma svega do sad vezanog za VAN je sledece: deluje kao clearing house nudi usluge prevodjenja iz jednog EDI standarda u drugi pruza usluge 24/7 omogucuje povezivanje sa drugim EDI mrezama pruza i druge vrste tehnickih i drugih strucnih usluga

Mrezne usluge VAN-ovaodrzavanje lozinke strane u EDIu odrzavanje pristupa mrezi ovlascenih korisnika i aplikacija odrzavanje komunikacionih veza resavanje problema u razmeni pracenje statusa korisnika u razmeni...

Vrste VAN-ovaZavisno od toga na kojoj su osnovi organizovani postoje: Industrijski VANovi koji su usmereni na specificne EDIje u odredjenim industrijskim sektorima. Njihovi korisnici su firme iz odredjenog industrijskog sektora,pa su takve i usluge koje se nude-treba da zadovolje potrebe tih specificnih korisnika Nacionalni VANovi koji pruzaju EDI uslugu mnostvu razlicitih korisnika u okviru nacionalnih granica.

Izbor VANovaIzbor VANova zavisi od brojnih cinilaca i tesko je naci najpovoljnije resenje. Potencijalni korisnici EDI-a obicno razmatraju sledece elemente ponude VAN-a prilikom donosenja odluke o izboru odredjenog provajdera: Brzinu veze - koliko je potrebno da partner primi poruku Da li vecina partnera koristi isti VAN Pouzdanost u radu izabranog VAN-a Dobar nivo tehnicke i strucne pomoci Dijapazon EDI standarda koje VAN podrzava Pruzanje komplementarnih servisa

Internet kao VANPojava i razvoj Interneta kao globalne,svetske racunarske mreze i pojava komercijalnih pruzalaca Internet usluga(Internet provajderi) kao i sve cesce koriscenje Interneta i za EDI opravdava razmatranje Interneta kao telekomunikacione infrastrukture za EDI.Problem su jos uvek dileme vezane za pravne i tehnicko tehnoloske odnose i institute u funkcionisanju Interneta i pitanja vezana za zastitu i prenos poruka.

Glava7Nastanak elektronskih trzistaElektronska trzista zasnovana na Internetu postaju dominantna forma ukupne B2B trgovine i predvidjano je da ce do 2004 godine ciniti najznacajniju komponentu B2B trgovanja. Pojava formi trgovanja kakva su E trzista tumaci se vecim brojem cinilaca. Pored tehnoloskih pomaka i unapredjenja, navode se prednosti koje pomocu tog nacina poslovanja ostvaruju kako kupci tako i ponudjaci odredjenih proizvoda. Takodje e trzista su pogodan okvir za promovisanje saradnje razlicitih partnera duz lanca snabdevanja.

Definisanje i vrste elektronskih B2B trzistaElektronsko B2B trziste definise se kao interorganizacioni informacioni sistem koji omogucava kupcima i prodavcima koji na njemu ucestvuju da razmene informacije o ceni i ponudi proizvoda. U stvari e trziste je brokerska usluga koja spaja ponudjaca i kupce u odredjenom trzisnom segmentu. Od ostalih formi B2B trgovine B2B elektronska trzista razlikuju se po tome sto ukljucuju veliki broj kupaca i prodavaca koji ulaze u transakcije i odnose prema modelu many to many a ne kao sto je to u ostalim oblicima B2B trgovanja po modelu one to many

Elektronska trzista mogu da se grupisu prema razlicitim kriterijumima: vlasnistvu, tipu proizvoda kojim se trguje ili ucesnicima na tom trzistu. Neke od osnovnih kategorija E trzista su: vertikalna,horizontalna,nezavisna,orjentisana na kupca i orjentisana na prodavca.

Vertikalna E trzistaVertikalna e trzista su kapaciteti za razmenu izmedju kupaca i prodavaca homogenih proizvoda odredjene industrijske grane.Predmet razmene su direktni proizvodim koji cine deo finalnih proizvoda preduzeca odredjene industrisjke grane. Vertikalna e trzista snabdevaju manji broj kompanija proizvodima i uslugama od posebnog interesa za njihovu industrijsku granu. Jedan od najvecih B2B vertikalnih e trzista je CONVISINT-berza autodelova.

Horizontalna E trzistaHoizontalna e trzista su kapaciteti za razmenu izmedju prodavaca i kupaca najrazlicitijih industrisjkih grana koji nabavljaju genericke (indirektne) proizvode koji nisu deo finalnih proizvoda preduzeca. Rec je o proizvodima koji mogu da se koriste u razlicitim industrijskim granama-kancelarijska oprema, gradjevinski materijal, usluge racunovodstva,usluge odrzavanja, popravke.Primer TradeOut.com-kompanije nude zalihe neprodate robe i opremu koja im vie nije potrebna.

Elektronsko trziste orjentisano na kupcaElektronsko trziste orjentisano na kupca osnivanju kompanije koje ostvaruju veliki obim kupovine/nabavke.Traenje e-prodavnica, pronalaenje i uporedjivanje snabdevaa moe biti vrlo skupo za kupca kakav je kompanija GE koja kupuje hiljade proizvoda preko Interneta.Zato tako veliki kupci otvaraju sopstveno elektronsko trite na sopstvenom serveru i pozivaju potencijalne snabdevae da nude svoju robu (bidding).Elektronsko nudjenje robe velikim kupcima znaajno sniava njegove nabavne trokove i skrauje nabavni ciklus.Ovaj model je jedinstven u B2B trgovini i ne postoji u B2C trgovini.

Elektronsko trziste orjentisano na snabdevacaElektronsko trziste orjentisano na snabdevaca osnivaju velike kompanije. Ta forma elektronskih trzista cesto nastaje kao vid odbrane,odnosno nastojanja da se kupcima spreci osnivaje sopstvenih byer oriented e trzista.Ova trzista su malobrojnija od trzista orjentisanih na kupca. Ponudjac najcesce proizvodjac otvara e prodavnicu u kojoj nudi svoju robu, a kao kupci se pojavljuju kompanije ili individualni potrosaci.Problem sa ovim modelom imaju mali ponudjaci koji treba da pronadju kupca u takvim uslovima konkurencije. Takodje model nije pogodan za velike i ceste kupovine jednog kupca. Na ovim e trzistima skupljaju se ponude tako da se u stvari otvara svojevrsna aukcija za kupce.Nasuprot tome na e trzistima orjentisanom na kupce okupljaju se brojni kupci sa snagom jednog velikog kupca, koji ima bolju pregovaracku moc sa snabdevacima u korist velikih kupaca. Lakse se otvaraju e trzista orjentisana na kupce jer u vecini slucajeva kupci imaju zavrsnu rec dok se za trzista orjentisana na snabdevace moze javiti problem privlacenja velikih kupaca.

Nezavisna elektronska trzista(e trzista trece strane,e trzista orjentisana na posrednika)Funkcija takvog trzista je da samo obezbedi forum za kupce i prodavce koji ce se pronaci i ostvariti transakcije. Mogu da ga koriste kako poslovni kupci-kompanije tako i individualni potrosaci.Svoje prihode taj neutralni posrednik obezbedjuje od transakcione marze(transaction fees). Primer uspesnih posrednickih e trzista cine kompanije koje rade na spajanju delova u gotov proizvod i tako dobijaju posrednicku funkciju izemdju svojih krajnjih kupaca i snabdevaca delovima i inputima. U savremenim uslovima posrednicke WEB strane za aukcije i davanje ponuda(biddovanje) dobijaju sve veci znacaj.

Karakteristike B2B E trzistaOd karakteristika ET korisno je razmotriti industrijsku zastupljenost i geografski obuhvat. Industrijska zastupljenost Pojedine industrijske grane (proizvodnja racunara i elektronike,auto industrija,kancelarijska oprema...)veoma su pogodne za model ET poslovanja za razliku od drugih.Kao cinioci koji pozitivno uticu na razvoj ET navode se sledeci: Visoka fregmentacija lanca snabdevanja na strani i traznje i ponude otezava kupcima i snabdevacima da samostalno postignu cene i otkriju proizvode samostalno. Visoka varijabilnost traznje za proizvodima i uslugama,ograniceni pristup trzisnim informacijama Visoki troskovi pretrazivanja razlicita digitalna spremnost preduzeca u industrijskoj grani Razlozi koji ogranicavaju preduzeca iz iste industrijske grane da formiraju ET Clanovi su komercijalni rivali Teskoce vezane za pitanja vlasnistva i korporativne strukture Problem integracije BACK-END tehnologija Nemogucnost/Nesposobnost formiranja neutralnog prodajnog okruzenja Rizik podele informacija sa ostalim kompanijama potencijalnim konkurentima Geografska zastupljenost Prema georafskom obuhvatu ET mogu biti: lokalna,nacionalna,regionalna i globalna. Jezik, lokalni zakoni,komercijalna praksa i konvertibilnost valuta mogu da budu cinioci koji ce postaviti granice delovanja ET i pored Interneta, koji im daje globalni

karakter. Priroda pojedinih proizvoda je cesto takva da su namenjeni samo lokalnom trzistu. Udruzenje svetskih trgovinskih centara(WTCA) osnovano je s namerom da omoguci preduzecima scih dimenzija u svakom delu sveta da prevazicu problem jezika, zakona, i sl. ogranicavajucih cinilaca i da kupuju i prodaju robu i usluge na globalnoj osnovi. Za sada je veoma mali procenat zemalja u razvoju koje ucestvuju u transakcijama B2B elektronskih trzista.Njihov interes da ucestvuju na postojecim ili da osnivaju nova ET moze da bude vezan uglavnom za sektore u kojima one na globalnom nivou ostvaruju znacajno ucesce kao sto su turizam ili promet primarnih proizvoda. U principu B2B ET imaju relativno kratku istoriju ali su vec prosla kroz brojne faze promene.

Funkcije i uticaji B2B e trzistaFunkcionalnost ET ili prednosti koje ona pruzaju onima koji na njima ucestvuju umnogome su opredeljeni tehnoloskim kapacitetima ali obuhvataju i sve funkcije koje ima tradicionalno trziste u jednoj poslovnoj transakciji. Funkcije e trzista mogu da se svedu u sledece 4 funkcije: Obezbedjivanje informacija odnosno odgovarajucih sadrzaja kupcima i prodavcima koji ucestvuju na trzistu jeste osnovna nezaobilazna funkcija svakog trzista pa i ET. Informacije koje obezbedjuje ET veoma su razlicite: liste proizvoda, direktoriji industrijskih grana i baze podataka koje sadrze podatke o cenama robe, uslovima isporuke, porezima i slicno. Povezvanje kupaca i prodavaa odnosno kupcevih potreba sa ponudom prodavaa, ET ostvaruje putem aukcija, online pregovora, zahteva za ponudom i slicno. Sposobnost ostvarivanja online transakcija zapravo je sposobnost sprovodjenja poslovne transakcije ET mora da bude osposobljeno da obavlja naplate, ostvaruje kreditnu funkciju, online razmenu informacija i svih pratecih dokumenata(fakture,tovarni listovi,itd) i obezbedjuje online veze sa transportnim organizacijama logistikom i ostalim pruzaocima usluga trece strane. Pod sposobnoscu da podrzi saradnju i ukljuci sve osnovne funkcije tradicionalnog trzista podrazumeva se sposobnost trzista da ucesnicima obezbedi razmenu velikog obima informacija o proizvodu i cenama koriscenjem razlicitih drustvenih kanala kao sto su: diskusioni forumi, virtuelne konferencije, sobe za razgovor i sastanke(chatting), magazini, reklame,izvestaji o trzistu... B2B trziste moze da utice na brojne cinioce kao sto su nizi transakcioni troskovi, ukidanje posrednika, cenovna transparentnost i slicno. Nastankom B2B ET ukinuta je potreba za mnostvom standardnih posrednika.Jedan od rezultata cenovne transparentnosti koju omogucava B2B jeste smanjivanje razlika u nivou cena koje se javljaju na trzistu. Naime, kupci imaju vise vremena da porede cene i donose bolje odluke o kupovini po povoljnijoj ceni.

B2B ET i konkurencijaMnostvo ucesnika na jednom B2B ET odnosno njihova kriticna masa osnovni je cinilac koji privlaci nove ucesnike i na strani traznje i na strani ponude jer obecavaju

prednosti i kupcima i ponudjacima.ET karakterisu niske barijere ulaska sto podstice kreiranje velikog broja trzista.Osim broja trzista na nivo konkurencije uticu i drugi cinioci kao sto su: razlike u nivou funcionalnosti trzista, vrste vlasnistva, specijalizacija i raspolozivost finansijskih sredstava.

Tri forme B2B E TrzistaPostoje 3 forme B2B ET:

InternetZa mnoge organizacije Internet je odlican nacin da lako,brzo i jeftino kontaktiraju sa svojim kupcima,snabdevacima,distributerima,prodavcima na malo,sirom sveta. Otvaranjem Web sajta kompanija postaje dostupna milionima ljudi i organizacija u svetu. Na slican nacin kompanije mogu da koriste Internet za povezivanje ljudi i protok informacija unutar sopstvene organizacije, sto one i cine formiranjem intraneta.

IntranetIntranet je interna verzija Interneta koja je od spoljasnjih upada zasticena specijalnim softverima(Firewall) tako da omogucava organizaciji da sigurno razmenjuje informacije izmedju zaposlenih pri cemu su zasticene strateski vazne informacije koje se nalaze na toj mrezi. Intranet omogucava zaposlenima u kompaniji iz razlicitih delova sveta da se sastanu u online sobama za razgovor, razmenjuju dokumenta i razmatraju projekte koji su u toku i tako ostvare znacajne ustede u vezi sa putovanjima, telefonskim razgovorima i kopijama dokumenata koji bi se klasicno razmenjivali.Takodje se postize znacajna usteda vremena i posao se zavrsava brze i efikasnije.(Primer intraneta Los Alamos Nacionalna biblioteka).Kad kompanija obezbedi spoljasnji ulazak na intranet kreira extranet.

ExtranetExtranet je prosireni intranet koji omogucava drugim organizacijama i ljudima pristup informacijama koje se nalaze na intranetu. Dakle on povezuje udaljene intranetove ili pojedince preko sopstvene tehnologije nazvane VPN. Sustina VPN tehnologije je u kreiranju tunela za siguran protok informacija uz koriscenje kriptografije i autorizacije preko algoritama.

Virtuelna korporacijaVK je organizacija sastavljena od nekoliko poslovnih partnera koji dele troskove i resurse radi porizvodnje proizvoda ili usluga. Cilj joj je da ostvari brzu i konkurentnu proizvodnju i da na jednom mestu okupi veliki izbor potrebnih resursa za takvu proizvodnju. Kreiranje funkcionisanje i menadzment u VK umnogome zavisi od B2B ET platforme. Dakle VK moze da se posmatra kao mreza kreativnih ljudi,resursa i ideja povezanih online. Ciljevi formiranja VK su: Sinergija znanja i reursa

Upotreba ljudi i resursa na optimalan nain sa odredjenim nivoom angaovanja kapaciteta VK moe bolje pronai i iskoristiti trine mogunosti od svakog pojedinog partnera povezanog u kompaniju

B2B ET i mala i srednja preduzecaNajveci uticaj BTB ET ocekuje se u sektoru malih i srednjih preduzeca jer pristup internetu cini ET realnom mogucnoscu za takva preduzeca. Broj MSP koje u SAD koriste Internet vise je nego u udvostrucen u odnosu na period 1996-1998 sa 19,7% na 40%. Internet E trgovina pruza znacajno nove mogucnosti malim i srednjim preduzecima sto se vezuje za sledeca 4 cinioca: Sve jeftinija IT tehnologija postaje dostupnija i malim i srednjim preduzecima s ogranicenim finansijskim sredstvima. Razvoj Interneta omogucava tim preduzecima da svoje racunarske potencijale iskoriste za znacajno otvaranje i povecanje mogucnosti nastupa na trzistu. Transformacija nacina prikupljanja i analiziranja podataka neposredno uslovljava i promenu nacina rukovodjenja i vodjenja posla. Smanjuje se potreba za sekretaricama i brojnim posrednicima u prenosenju informacija, sto poslovanje malih i srednjih preduzeca cini jos jeftinijim i efikasnijim. Jedan od cestih razloga brze propasti malih preduzeca u ranijem periodu bila je losa pocetna procena potrebnog kapitala. Sada se uz podrsku i pomoc banke, takvi problemi mogu zaobici i zato je vazna promena izvora finansiranja koji se nude malim preduzecima. Mnoge komercijalne banke su usmerile svoje pozajmice prema malim i srednjim preduzecima. Stvara se segment malih banaka, orjentisanih na mali i srednji biznis. Te banke razvijaju tehniku poslovanja po principu "remote pc banking" koja omogucava njihovim komitentima da veliki deo finansija obavljaju u kompanijama preko svojih racunara. Tu se ponovo dolazi do sve veceg znacaja EB u finansijskom delu poslovne transakcije jer ovakav vid poslovanja omogucava brzu naplatu svojih potrazivanja efikasniji obrt novca i racionalnije koriscenje i usmeravanje svojih finansijskih potencijala. Medjunarodno poslovanje je polje na kojem mali i srednji biznis povecava svoju ulogu za razliku od predhodnog perioda kada je izvoz bio skoro rezervisan za velike. Decenijama veliki biznis tvrdi da mali biznis nema kriticnu masu resursa za poslovanje u inostranstvu. Medjutim tehnologija sada omogucava malima da to cine uz minimalne troskove. Da bi se poslovalo sa stranim kupcima vise nisu neophodni skupa prodajna mreza i personal u inostranstvu. Dovoljan je kompjuter i koriscenje svih mogucnosti koje pruza savremena elektronska trgovina

Cinioci koji podsticu ili ogranicavaju B2B ETTri cinioca uticu na brzo prihvatanje B2B ET: Snizenje transakcionih troskova i unapredjenje kvaliteta proizvoda/usluga

Defanzivna reakcija na konkurente koji su vec prihvatili ET Insistiranje krupnog biznisa da svi njegovi snabdevaci budu vezani ET kao uslov za ostanak u poslu S'druge strane ocekuje se da ce se pitanje sigurnosti i pouzdanosti resiti u bliskoj buducnosti i da ce se time smanjiti barijere za brze sirenje B2B trgovine.