Ekološki zdrava tehnologija

8/17/2019 Ekološki zdrava tehnologija

1/18

Sadržaj:

1. Uvod………………………………………………………………………..22. Ekološki zdrava tehnologija………………………………………………..33. Uloga strategije uvođenja čistije proizvodnje…………………………......44. Prednosti priene čistije proizvodnje ! ekonoske i društvene koristi…."". #evolu$ija $istijih tehnologija …………………………………………….%%. &ode'i sektori čistije tehnologije………………………………………….(

6.1. )olarna energija…………………………………………………(6.2. Energija vetra………………………………………………….1*6.3. +io!gorivo , -ioaterijali……………………………………..11

6.4. elene zgrade………………………………………………….126.5. Personalni transport…………………………………………...136.6. ,nteligentne re/e……………………………………………..146.7. 0o-ilne aplika$ije……………………………………………..1"6.8. iltra$ija vode………………………………………………….1"

7. aključak………………………………………………………………….1%8. iteratura ………………………………………………………………....1

1. Uvod

ekontrolisan tehnološki razvoj je osnovni razlog ekstrenog zagađivanja /ivotne sredinez-og čega se postavljaju zahtevi da se dosadašnji 5ro$edu razvoja uskladi sa poten$ijalia prirodnog okru/enja , prirodni resursia. 6eelji tih zahteva nalaze se u 7gendi 21 Eko saitau #iju8 1((2. 9odine , 0ilenijuskoj deklara$iji )kupštine U 2***. 9odine. 6i aktia8odr/ivi razvoj , čistija tehnologija kao naj-itniji način poslovanja8 5ro$ed su oralna o-aveza

čovečanstva.U veliko -roju zealja u svetu doneti su , u znatnoj eri realizovani prin$ipi čistije

proizvodnje8 a za ulazak u Evropsku uniju zealja u tranzi$iji je donošenje , sprovođenje takvihakata neiz-e/no. U skladu sa strateški opredeljenje &lade )r-ije za ulazak u EU8 počela jeizrada strategije uvođenja čistije proizvodnje. U ovo radu izlo/ena su polazišta , $iljevi)trategije.

1


2/18

:ate su osnovne postavke odula )trategije koji se odnosi na prehra-enu industriju8 postoje'e stanje agrara u pogledu čistije proizvodnje8 prednosti , nedostat$i8 kao , etodološki pristup donošenja , realiza$ije )trategije.

;istija proizvodnja predstavlja prienu sveo-uhvatne preventivne strategije zaštite /ivotnesredine na proizvodne pro$ese8 proizvode i usluge8 sa $ilje pove'anja ukupne e


3/18

Ekoloski zdrave tehnologije postaju vazan 5ro$ed edjunarodne konkurentnosti u -rojni o-lastia ali , trgovinska prepreka u zadrzavanju , pove$avanju udela na trzistu.U -liskoj -udu$nosti se o$ekuje 5ro$e strogi ekoloski zahtevi u razvijeni zeljaa u-rzatiuvodjenje u pro$ese proizvodnje ekolosko zdrave tehnologije.)trogi zahtevi u prieni novihekoloskih zdravijih tehnologija ogu delovati kao o-lik skrivenog protek$ioniza.

)iro sveta rasprostiranje tehnologija za zastitu zivotne sredine poput kontroleeisija8stednja energije , upravljanje otpado do-ijaju na zna$aju kod odrzivog razvoja.6ehni$kazastita zivotne sredine , o-novljiva energija $e u -udu$nosti -iti industrijske grane sa -rzirasto.7ustrija u poredjenju sa evropo ia vode$u ulogu u o-lasti tehnike zastite zivotnesredine.

6rzisne , izvozne ogu$nosti ove grane su prepoznala noga preduze$a.6ehnologije8kojese ogu upotre-iti za ekonoi$nu , kliatsku neutralnu proizvodnju energije8zauziaju vaznoesto u austrijskoj privredi.&eliki energetsko!politi$ki korak napred predstavlja austrijski

energetski


4/18

strane8 dok je8 sa druge strane8 usklađena sa odgovaraju'o zakonsko regulativo. ?na predstavlja direktnu konkretiza$iju i razradu a$ionalne )trategije odr/ivog razvoja @D)lu/-eniglasnik #)8 -roj "F*GA. 6ekst )trategije je potpuno usklađen sa prin$ipia i $iljeviausvojeni u a$ionalnoj strategiji )r-ije za pristupanje )r-ije i >rne 9ore Evropskoj uniji i a$rtu a$ionalnog prograa zaštite /ivotne sredine. 6akođe8 tekst ove strategije je usklađen i sa

nizo sektorskih strategija8 od kojih se izdvajajuC

1A )trategija razvoja energetike #epu-like )r-ije do 2*1" @D)lu/-eni glasnik #)8 -roj44F*"AH

2A )trategija razvoja poljoprivrede )r-ije @D)lu/-eni glasnik #)8 -roj GF*"AH

3A )trategija podsti$anja i razvoja stranih ulaganja @D)lu/-eni glasnik #)8 -roj 22F*%AH

4A )trategija razvoja konkurentnih i inovativnih alih i srednjih preduze'a za period od

2**G. :o 2*13. 9odine @D)lu/-eni glasnik #)8 -roj 1*3F*GAH

"A a$ionalna strategija upravljanja otpado.

4. %rednoti $ri&ene #itije $roizvodnje ' ekono&ke i dr!štvene koriti

Uvođenje čistije proizvodnje o/e se posti'i stalni razvoje i široki rasprostiranje znanja isposo-nosti. Uvođenje čistije proizvodnje se o/e stiulisati uve'anje razlike u troškoviaizeđu E?P tehnologija i tehnologija čistije proizvodnje8 pose-no uve'anje troškova za otpad8resurse i energiju. U slede'oj ta-eli su prikazane koristi koje priena čistije proizvodnje donosi preduze'u i društvu.

Tabela 1. Koristi od primene čistije proizvodnje

(ktivnoti #itije $roizvodnje )oriti $red!ze*a +r!štvene koriti

4


5/18

)anjenje otpadaUštede aterijalaUštede troškova tretana i odlaganja

)anjenje zagađenja /ivotnesredine)anjenje količine opasnogotpada

aena aterijala anje opasni?lakšan pro$es proizvodnje)anjenje rizika)anjenje pojave opasnog otpada

)anjenje negativnih uti$aja po/ivotnu sredinu

Po-oljšanje doa'inskog poslovanja

?dr/avanje radnih prostora uredniUštede aterijala i energijePreven$ija prosipanja i $urenja)akupljanje i prodaja sekundarnihsirovina

?čuvanje aterijalnih resursa ienergetskih resursa

,nterna re$ikla/a Uštede aterijala i energije?čuvanje aterijalnih resursa ienergetskih resursa

Eksterna re$ikla/aUštede aterijala i energijeUštede tretana i odlaganja otpadaPrihod od prodaje

?čuvanje aterijalnih resursa ienergetskih resursa

Pove'anje energetske e


6/18

Uštede na troškovia odgovornosti za$eo /ivotni $iklus

/ivotnu sredinu

Preventivno odr/avanjePreven$ija zastojaPreven$ija nastajanja otpadaPove'anje produktivnosti

Preven$ija udesa)anjenje rizika i ogu'ih šteta po /ivotnu sredinu

apošljavanje :odatno anga/ovanje ljudskih resursa Pove'anje pro$enta zaposlenosti

5. ,evol!-ija -itijih tehnologija

=on$ept $istijih tehnologija je za ve$inu ljudi potpuno nov. Poja $ista tehnologija o-uhvatasvaki proizvod8 uslugu ili pro$ess koji donosi upotre-ljivu vrednost uz inialno trosenjeresursa koji se ne ogu re$iklirati iFili istovreeno daje znatno anje otpadnih produkata uodnosu na klasi$na resenja. ;ista tehnologija o-uhvata širokspektar proizvoda , usluga8 odsolarnih sistea napajanja do hi-ridnih električnih vozila. 6i proizvodi

=oriste re$ikliraju'e aterije i energetske izvore8 ili sanjuju upotre-u prirodnih resursa

tako što ih koriste e


7/18

;ista tehnologija je sedadesetih godina prošlog veka svrstavana u grupu IalternativnihJrešenja8 koja su zaokuplala pa/nju zagovornika povratku prirodi8 -ora$a za očuvanje /ivotnesredine , naučnika koji su u/ivali -lagodati raznih istra/ivačkih


8/18

)olarni


9/18

6. ode*i ektori #itije tehnologije

U naredno poglavljia 'e o opisati osa vode'ih sektora koja $istih tehnologija koje preaišljenju predstavljaju perspektivu čistije tehnologije.

6.1. Solarna energija.

ašto solarna energija

a anje od ( inuta zelju o-asja tolika količina sunčeve enrgije8 koliko je potre-nočovečanstvu u jednoj godini. 6a energija dolazi direktno pred naša vrata -esplatno i -ez štetnih posledi$a po okolinu. 6r/ište solarne energije verovatno nudi najve'e ogu'nosti u kopletnoj

o-lasti čistije tehnologije. 0udri i hra-ri kapitalisti8 industrijski eksperti8 veruju da $e $ena solarne energije postati

konkuretna aloprodajnoj $eni klasičnoj električne energije pre 2*2* godine. a koriš'enjesolarne energije nije preduslov da /ivite u tropsko podne-lju sa surovi sun$e. aprotiv8solarni paneli rade i po o-lačno vreenu. :ovoljno je da ia svetla8 naravno8 što više svetla !više energije o/eo do-iti.

9

http://solar.freeonplate.com/solarni_kolektor_princip_rada.htmhttp://solar.freeonplate.com/solarni_kolektor_princip_rada.htmhttp://solar.freeonplate.com/solarni_kolektor_princip_rada.htmhttp://solar.freeonplate.com/solarni_kolektor_princip_rada.htm


10/18

Slika 1. Solarni paneliašto se isplati ulo/iti u solarni


11/18

Slika 2. Vetrenjače

6.3. /io0gorivo i io0&aterijali.

Prva genera$ija -iogoriva su -iogoriva sastavljena od še'era8 škro-a8 -iljnogulja i /ivotinjskih asti8 korištenje konven$ionalnih tehnologija. ?snovne sirovine za proizvodnju -iogoriva prve genera$ije često su /itari$e i see poput pšeni$e koje daje skro-8zati


12/18

Slika 3. iogorivo

6.4. elene zgrade.

:anašnje zelene zgrade koriste oko 3*M anje energije u odnosu na na klasične zgrade

slične veličine8 a pojedine ostvaruju i znatno ve'u uštedu a o-ično su i svtlije8 zdravije i pogodnije. :odatni troškovi pri izgradnji zelenih zgrada su o-ično ali ili nikakvi tako da seulo/eni nova$ vra'a kroz uštedu energije.

U )r-iji je kraje 2*14 godine donet zakon o energetski pasošia. Energetski pasoši zazgarde 'e pokazivati potrošnju energije u o-jektia na godišnje nivou. ,aju $ilja daoogu'e uštedu energije i poognu očuvanju /ivotne sredine.

12


13/18

Slika !. "elene zgrade

6.5. %eronalni tran$ort

Ekološki čist transport enja sredstva kojia potršači piro sveta o-ez-eđuju o-ilnost.)ve ve'u popularnost do/ivljavaju vozila na hi-ridni pogon8 uz istovreeni povratak tehnologijeelektričnih vozila8 ali u o-liku sna/nih8 inovativnih autoo-ile koji često iaju i lep dizajn.

aislite autoo-il kod koga troškovi prevoza odgovaraju klasično autoo-ilu koji -i ogaoda pređe 1** k sa jedni litro -enzina.

6ehnologija koja to oaogu'ava ve' postojiH ona nudi velike ogu'nosti pojedin$ia8kopanijaa koje su okrenute ka -udu'nosti i preduzetni$ia. Pri toe ne islio sao naautoo-ile8 ve' i na oto$ikle 8 skutere i opede koji 'e anje zagađivati atos


14/18

Slika #. Vozila na hibridni pogon

6.6. nteligentne &reže

Postoje'e električne re/e koje su inače /alosno zastarele8 u -udu'nosti 'e sve više ličiti na,6E#E6. :oa'instva i preduze'a više ne'e -iti isključivo potrošači8 ve' 'e postati i

proizvođači energije. 6akav dvoseran tok elektrona 'e izeniti industriju električne energij.Pojedine kopanije8 kao što je ,tron8 ve' danas nude inteligentne erače poo'u kojih korisni$iogu pratiti potrošnju i per?00U,>76,? o-ez-eđujekounika$iju8 nadzor i upravljanje u tokovia energije.

ovi standardi u o-lasti električnih re/a!regulative koje de


15/18

energije.,nteligentne re/e kao relativno nov ko$ept8 prvenstveno kroz izenu postoje'ein


16/18

avedene o-lasti su o-ično potisnute u drugi plan kada je reč o čisti tehnologijaa8 adase u njia otvaraju široke ogu$nosti za prienu solarnih panela8 prenosnih gorivnih 'elija8 -aterija zasnovanih na nanotehnologiji i drugih izua iz ovih o-lasti.

6.8. iltra-ija

0ada na zelji postoji o-ilje voda8 čista pija'a voda postaje sve ređi resurs. +ez o-zira štodanas pa/nju edija više zaokupljuju energetski pro-le8 koji istovreeno privlače iveliki$apital8pro-le sa vodo ne zaostaju nogo za njia. U ,zraelu , )ingapuru su ve'uspostavljeni sistei za desalina$iju orske vode i njeno pretvaranje u vodu za pi'e. &oda koja jeranije tretirana kao neupotre-ljiva danas se uspešno


17/18

:anas se zivot ne oze zaisliti -ez struje8 kopjutera i drugih uredjaja koji na zivot $inelaksi8 a za to je -ilo potre-no pro$i nogo vreena. ?vi tepo razvoja novihtehnologija8nada se da $e -udu$e genera$ije iati svetliju -udu$nost , da $e uzivati u njeni -lagodetia.

8. E,(U,(

1. RRR.Rikipedia.org.2. RRR.Poslovnananja.$o3.

17

http://www.wikipedia.org/http://www.wikipedia.org/http://www.poslovnaznanja.com/http://www.wikipedia.org/http://www.poslovnaznanja.com/


18/18

Documents

Ekološki zdrava tehnologija