EKO KORIDOR - BIOAGROTEHNIČKA MERA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

VII NAUČNO-STRUČNOG SIMPOZIJUMA IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA DRUŠTVA SELEKCIONERA I SEMENARA REPUBLIKE SRBIJE

Vršac, 30. Maj – 01. Juni 2012. godine

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Vladan Ugrenović, Vladimir Filipović

Institut „Tamiš˝ Pančevo

Vladan Ugrenović dipl. inž, istraživač saradnik,

Institut ˝Tamiš˝ Pančevo, Novoseljanski put 33, 26000 Pančevo, Srbija,

telefon: +38113313092; fax: +38113520991; mob: +381648814412; e-mail: vladan.ugrenovic@gmail.com

Prema definiciji FAO i Svetske zdravstvene organizacije, organska poljopriveda

predstavlja sistem upravljanja proizvodnjom, koji promoviše ozdravljenje ekosistema

uključujući biodiverzitet, biološke cikluse i naglašava korišćenje metoda koje u

najvećoj meri isključuju upotrebu inputa van farme. Uvođenje eko-koridora i biološki

aktivnih biljaka - „biljke prijatelji” u organskoj proizvodnji u skladu je sa gore

navedenim načelima, a njihova uloga u organskoj proizvodnji može biti višestruka

(Ugrenović i sar. 2011). Naročito treba istaći ulogu u biokontroli štetočina, repelentnim

i atraktantnim delovanjem. Pažljivim raspolaganjem mogućnostima ovih biljaka i

njihovom kombinacijom možemo uspešno vršiti biokontrolu u sistemu organske biljne

proizvodnje. Na organskim poljima uloga eko-koridora može se posmatrati i kao

element ekološkog uređenja poljoprivrednih površina. Organska demo-polja mogu

poslužiti za vršenje vrednovanja biljnih vrsta koje ulaze u sastav eko-koridora i

praćenje njihove funkcije u procesu biokontrole (Filipović i sar. 2011).

Pri daljem razvoju bioagrotehničkih mera koje će se primenjivati u ekološkim

sistemima proizvodnje, a pre svega u organskoj proizvodnji, različiti eko-koridori

imaće poseban značaj u zaštiti određenih biljnih vrsta i agroekosistema. Masovno

uvođenje eko-koridora na sertifikovanim parcelama može biti efikasna metoda za

očuvanje biodiverziteta. Polja pojedinih proizvođača u Srbiji su ispresecana eko-

koridorima sa cvetnim vrstama, što predstavlja bioagrotehničku meru koje se

primenjuje kako bi se stvorili povoljni uslovi za rast gajenih biljaka, ali i očuvao

biodiverzitet. U dosadašnjoj praksi najčešće su korišćene mešavine jednogodišnjih

vrsta (mirođija, neven, mak, kadifica, dragoljub, facelija, heljda, kamilica i dr.),

dvogodišnje i višegodišnje vrste (lukovi, buvač, maslačak, anis, morač, korijander,

hajdučka trava, odoljen, deteline i dr.) (Filipović i sar. 2010). Svojim osobinama biljke

koje ulaze u sastav eko-koridora predstavljaju utočište za korisne insekte (polinatore i

predatore) pa i na taj način doprinose zaštiti i obnavljanju biodiverziteta (Ugrenović i

sar. 2012).

Zasnivanje eko-koridora začinskim biljem može pored biološke opravdanosti i

ekonomski da opravda upotrebu ove metode. Potražnja za proizvodima od ovih biljaka

u svežem i suvom stanju u stalnom je porastu poslednjih petnaest godina, naročito

otkada se ova proizvodnja u značajnoj meri obavlja po principima organske

proizvodnje. Najveća potražnja je za peršunom, bosiljkom, korijanderom, majčinom

dušicom i timijanom (Filipović i sar. 2010).

Ključne reči: eko-koridor, biokontrola, biodiverzitet

Slika 2: Buvač (Pyrethrum cineraiaefolium trev.) (Flicker)

Slika 1. Živi pojas od morača sa obe strane parcele sa usevom soje,

organsko demo polje, Institut “Tamiš” (18. avgust 2009)

Slika 3: Cvetni pojas na gazdinstvu Mamužić u Ljutovu.