Click here to load reader

Proizvodnja i Menadzement u Organskoj Poljoprivredi,EDUKONS

  • View
    109

  • Download
    16

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Test upload

Text of Proizvodnja i Menadzement u Organskoj Poljoprivredi,EDUKONS

  • Dr Ljubinko Jovanovi, dr Milanko Pavlovi, dr Dejana Pankovi, dr Nenad Penezi, dr Vesela Radovi, dr Mira Pucarevi, dr Goran Dugali, dr Nikola Bokan, dr Milun Petrovi

    PRoizVoDNJa i MeNaDMeNtu oRGaNskoJ PoLJoPRiVReDi

    Pr

    oiz

    vo

    dn

    ja i

    me

    na

    dm

    en

    t u

    or

    ga

    nsk

    oj P

    olj

    oP

    riv

    re

    di

    Pr

    oiz

    vo

    dn

    ja i

    me

    na

    dm

    en

    t u

    or

    ga

    nsk

    oj P

    olj

    oP

    riv

    re

    di

  • Dr Ljubinko Jovanovi, dr Milanko Pavlovi, dr Dejana Pankovi, dr Nenad Penezi, dr Vesela Radovi, dr Mira Pucarevi, dr Goran Dugali, dr Nikola Bokan, dr Milun Petrovi

    PRoizVoDNJa i MeNaDMeNtu oRGaNskoJ PoLJoPRiVReDi

    Pr

    oiz

    vo

    dn

    ja i

    me

    na

    dm

    en

    t u

    or

    ga

    nsk

    oj P

    olj

    oP

    riv

    re

    di

    Pr

    oiz

    vo

    dn

    ja i

    me

    na

    dm

    en

    t u

    or

    ga

    nsk

    oj P

    olj

    oP

    riv

    re

    di

  • Dr Ljubinko Jovanovi, dr Milanko Pavlovi, dr Dejana Pankovi, dr Nenad Penezi, dr Vesela Radovi, dr Mira Pucarevi Univerzitet Educons, Sremska Kamenica

    Dr Goran Dugali, dr Nikola Bokan, dr Milun Petrovi Univerzitet u Kragujevcu, Agronomski fakultet, aak

    Proizvodnja i menadmentu organskoj poljoprivredi

  • Proizvodnja i menadment u organskoj poljoprivredi

    Dr Ljubinko Jovanovi, dr Milanko Pavlovi,dr Dejana Pankovi, dr Nenad Penezi, dr Vesela Radovi, dr Mira Pucarevi, dr Goran Dugali, dr Nikola Bokan, dr Milun Petrovi

    UrednikDr Ljubinko JovanoviRedovni profesor Univerziteta Educons, Sremska Kamenica

    RecezentiDr Branka LaziProfesor emeritus Poljoprivrednog fakulteta u Novom SaduDr Zoran MaiRedovni profesor Univerziteta Educons, Sremska Kamenica Dr Radivoje JevtiNauni savetnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom SaduDr Vera RaieviRedovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u u Beogradu

    Izdava Univerzitet Educons, Sremska Kamenica, 2014.Lektura Slavica Klari Korice Dr Ljubinko JovanoviTira 500tampa tamparija SZR Grafofinis, Novi Sad

    This project has been funded with support from the European Commis-sion. This publication reflects the views only of the author, and the Com-mission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein.

    Izdavanje monografskog dela je finansirano iz sredstava Tempus projekta 516964-TEMPUS-1-2011-1-NL-TEMPUS-JPHES pod nazivom Educa-tion of Teachers in the field of Ecological Food Production and Manage-ment (EDUECO)

  • RE UREDNIKA

    Ova monografija je nastala kao rezultat rada uesnika na evropskom projektu Tempus1, a napisana je sa ciljem edukacije sred-njokolskih profesora u oblasti menadmenta i organske poljoprivre-de, koja je u Srbiji u velikom usponu od 2009. godine. Uoavajui da je obrazovanje veoma bitna karika u lancu poljoprivredne proizvodnje, predloili smo projekat sa osnovnom idejom unapreenja obrazovanja srednjokolskih profesora iz obla-sti organske proizvodnje. Jedan od zadataka projekta je bio priprema i odravanje kurseva iz ekoloke poljoprivrede u srednjim poljopri-vrednim kolama. Posle uspene realizacije kurseva, predavai su odluili da svoja izlaganja objedine u tematsku monografiju, kao po-mo srednjokolskim profesorima u promociji ekoloke proizvodnje. Napisali su je profesori univerziteta, uesnici projekta, svaki iz svoje oblasti, citirajui relevantnu literaturu iz nae zemlje i inostranstva. Na ovom mestu, vano je upozoriti korisnike monografije, da je upotreba GMO zakonski zabranjena u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji u svetu. Poglavlje posveeno GMO je u ovu monografiju uvrteno upravo zbog edukacije svih njenih potencijalnih korisnika i elja nastavnika srednjih poljoprivrednih kola da saznaju vie o po-sledicama koje GMO mogu imati u organskoj proizvodnji. Monografija je pripremljena i tampana najveim delom iz sredstava Tempus projekta. Monografiju mogu da koriste i studenti viih kola i fakulteta iz oblasti poljoprivrede, ali i uenici srednjih poljoprivrednih kola i poljoprivredni proizvoai koji nemaju visoko obrazovanje, a ele, ili se ve bave organskom proizvodnjom.

    Prof. dr Ljubinko Jovanovi

    1 516964-TEMPUS-1-2011-1-NL-TEMPUS-JPHES, Education of Teachers in the field of Ecological Food Production and Management (EDUECO). Uesnici: Univerzitet Edukons, Agronomski fakultet u aku, dve srednje poljoprivredne kole (Svilajnac i abac) i Visoka poljoprivredna kola strukovnih studija u apcu. Projekat je zvanino dobijen 2011. godine, a u njemu uestvuje 17 partnera iz zemalja Zapadnog Balkana i EU.

  • PROIZVODNJA I MENADMENT U ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI Univerzitet Educons, Sremska Kamenica, 2014, 1-240.

    Listajui stranice ove monografije moe se odmah uoiti specifinost tekstova i ureenja, raspored tekstova i elja da se pre-doe ira znanja kao osnova za organsku poljoprivredu. Tako monografija zapoinje standardima u poljoprivredi, njihovim znaajem, ukljuujui i sertifikaciju kao obavezni deo or-ganske poljoprivrede. Specifina materija data je pregledno i prua sliku razliitih sistema za koje je zajedniko ostvariti kvalitetnu proizvodnju i proizvod u sistemu upravljanja. Preduzetnitvo, principi, mere i znaaj, dati u kvalitetnom tekstu, su jedna od ansi razvoja organske poljoprivrede. esto je nedovoljno razvijeno preduzetnitvo i upravljanje konica intenzi-vnijeg razvoja organske poljoprivrede, posebno na malom posedu. Organska poljoprivreda je sistem poljoprivredne pro-izvodnje koji objedinjuje ekoloka znanja i poljoprivrednu praksu u sveobuhvatan sistem kojim se ostvaruje proizvodnja kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane i doprinosi zatiti ivotne sredine. Zbog toga je od izuzetnog znaaja poznavanje ekolokih faktora, gde plodnost zemljita ima bitnu funkciju. Organska poljoprivre-da poiva na mogunostima zemljita da, uz klimatske faktore, osigura optimalan rast i razvoj biljaka i ivotinja, kao i odvijanje svih biolokih ciklusa veoma slinih onima u prirodi. Zbog toga je utvrivanje kvaliteta, odnosno plodnosti zemljita, jedan od pred-uslova poljoprivredne proizvodnje, posebno organske. Pri tome, pored fizikih i hemijskih svojstava zemljita, veoma je znaajna mikrobioloka aktivnost brojnog ivog sveta u zemljitu koje samo tako postaje aktivno ivo zemljite. Dva rada o zemljitu daju kompleksnu sliku o zemljitima pogodnim za organsku proizvod-nju koja, kao i u konvencionalnoj proizvodnji, zavise od zahteva vr-ste i regiona. Ovi radovi su dobar uvod u materiju koja hronoloki govori o osnovnim agrotehnikim merama u organskoj biljnoj pro-izvodnji. Povezujui ovaj deo sa prethodnim moe se sloiti mo-

  • zaik organske poljoprivrede i razumeti njen holistiki karakter. Bu-duim edukatorima se tako prua mogunost da sami kombinuju pruena znanja i tako saine tehnologiju organske proizvodnje za pojedine vrste prema zahtevima. Tako se mogu reavati i razliita pitanja proizvodnje. Ovde nema reavanja pojedinanog problema kao u konvencionalnoj, ve je ceo sistem proizvodnje meusobno zavisan. Danas je otvoreno pitanje programa oplemenjivanja, kao i proizvodnja semena za raznorodnu organsku poljoprivredu. To kljuno pitanje tesno je povezano sa agrogenetikim resursima, a od izuzetnog je znaaja pitanje autohtonih sorti prilagoenih naim ekolokim uslovima. Zato je izloena materija u tekstu se-menarstvo dobar putokaz za upoznavanje sloene i izuzetno odgo-vorne problematike semenarstva u organskoj poljoprivredi. Stoarska organska proizvodnja je za nas izuzetno znaaj-na. Ve sami bazini standardi ukazuju da je rentabilna organska proizvodnja mogua samo pri usklaenom odnosu biljne i stoar-ske proizvodnje u okviru eko-farme. Obiman materijal omoguuje sticanje znanja ne samo o organskom stoarstvu ve i o sveuku-pnim svojstvima organske poljoprivrede. Smanjivanjem inputa kao to su organska ubriva ili stona hrana organska poljoprivreda postaje rentabilna i daje punu ansu razvoju zelene ekonomije. Sasvim je jasno da kvalitet organskih proizvoda predstavlja osnovu za veu potranju hrane a tim stimulie intenzivniji razvoj organske proizvodnje. Razliite ocene o biohemijskom sastavu or-ganske hrane, a posebno u poreenju sa hranom iz konvencional-nog sistema proizvodnje, su rezultat vie faktora: manji broj istrai-vanja, pristrasnost u odnosu na naine proizvodnje, istraivanja u neidentinim uslovima. Autor u radu iznosi razliite rezultate, ali kao sigurno potvruje da je organska hrana bez tetnih ostataka pesticida, tekih metala, hormona, a najee je bogata, posebno voe i povre, sekundarnim materijama koje su biljkama elementi ivota i otpornosti, a za oveka bitni u prevenciji bolesti modernog doba.

  • Sasvim dovoljno da uz doprinos ouvanju biodiverziteta i zatite ivotne sredine organska poljoprivreda ima punu ansu razvoja i veliki znaaj za zdravlje stanovnika. Tekst Rizici u organskoj poljoprivredi omoguuje usvajanje neophodnih znanja za prevenciju i predostronost, to su kompo-nente organske poljoprivrede. Nastavljajui znanja iz ire oblasti zapaeno mesto zauzi-ma materija o GMO, toliko obraivana, a nikad dovoljno. Dajui opte elemente autor uvodi problematiku GMO kao faktora koji utie na mogunost razvoja organske poljoprivrede, ne samo sa za-konskog aspekta ve sa biolokog i ire ekolokog. Za opredeljenje proizvoaa, da uini odluujue korake u ekolokoj, specifinoj organskoj poljoprivredi, bitno je, sem sopstvene elje i oprede-ljenja, upoznati i niz rizika kako bi se delovalo preventivno i sa pre-dostronou. Pozitivno ocenjujui materijal monografije, uz punu odgo-vornost autora za tekstove koje su napisali, smatram da e biti od velike koristi, ne samo nastavnicima srednjih poljoprivrednih ko-la, ve i svima koji ele da sagledaju ukupne aspekte organske po-ljoprivrede, zaponu sopstvenu proizvodnju ili jednostavno samo dopune svoja znanja iz jedne lepe, ekoloke proizvodnje i sigurne kvalitetne hrane. Pri tome znaju da pomau prirodu i ukupnu bio-etiku.

    Novi Sad, 15.08.2014. Prof. dr emeritus Branka Lazi

  • SADRAJ

    Standardi i sistemi kvaliteta u poljoprivredi ............................11(doc. dr Milanko Pavlovi)

    Preduzetniki menadment u organskoj poljoprivredi............37(prof. dr Nenad Penezi)

    Izbor zemljita za organsku proizvodnju u Srbiji.....................61(prof. dr Goran Dugali)

    Bioloke karakteristike zemljita u organskoj poljoprivredi...93(prof. dr Ljubinko Jovanovi) Agrotehnike mere u organskoj poljoprivredi .......................115(prof. dr Nikola Bokan)

    Semenarstvo u organskoj poljoprivredi .................................149(doc. dr Milanko Pavlovi)

    Organska poljoprivreda u stoarstvu .....................................175(prof. dr Milun Petrovi)

    Kvalitet hrane iz organske proizvodnje ..................................219(prof. dr Mira Pucarevi)

    Rizici u organskoj poljoprivredi .............................................243(prof. dr Vesela Radovi)

    Genetski modifikovane biljke i bezbednost u organskoj biljnoj proizvodnji ..............................................265(prof. dr Dejana Pankovi)

  • 11

    STANDARDI I SISTEMI KVALITETA U POLJOPRIVREDI

    Docent dr Milanko PavloviUniverzitet Educons, Sremska Kamenica

    Izvod: Potovanje principa, optih i posebnih zahteva standarda, primena globalnih, lokalnih i nacionalnih legislati-va i osobenosti, treba da uvere potroaa da je proizvedena hra-na i drugi proizvodi iz poljoprivrede zdravstveno bezbedna i u saglasnosti sa naelima odrivosti. Zahtevi potroaa da kupuju kontrolisane, ukusne i svee proizvode, proizvedene na priro-dan i zdrav nain, metodama koje ne naruavaju ivotnu sredi-nu, vode brigu o zdravlju i dobrobiti, sublimirani su u naelima dobre poljoprivredne prakse (GAP), dobre proizvoake prakse (GMP), dobre higijenske prakse (GHP), na koje se nadovezuju za-htevi koji se odnose na preradu i subjekte u poslovanju sa hranom (HCCP). Implementacija standarda iz familije ISO, kao i integri-sano upravljanje kvalitetom (TQM), treba dugorono da obezbedi uspeh kroz zadovoljstvo kupaca, korist svih subjekata u poslovanju sa hranom i drutva u celini. U cilju racionalizacije, efikasnosti i smanjenja trokova nastaju integrisani standardi i sistemi kvaliteta (IFS). Specifine zahteve u pogledu bezbednosti i osobenosti hra-ne mogu postavljati nacionalne asocijacije (BRC; Gost R), verske (Halal, Koer i dr.), regionalne i lokalne asocijacije (PGI/PDO). Poseban znaaj ima Organic (BIO) sertifikat za proizvode dobijene metodama organske proizvodnje, zdravstveno bezbednim i viso-kovrednim. Imajui u vidu da Republika Srbija poseduje znaajne potencijale za proizvodnju i plasman kvalitetne hrane na svetskim tritima, pitanja uvoenja i primene standarda i sistema kvaliteta su preduslov za razvoj ovog sektora privrede.

  • 12

    Doc. dr Milanko Pavlovi

    Uvod Standardizacija je proces definisanja, pripreme i usvajanja dokumenata koja reguliu pravila, metode i aktivnosti u datoj obla-sti na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Prema Zakonu o standardizaciji (2009) ona predstavlja skup koordiniranih aktivnosti na donoenju standarda i srodnih dokumenata. Standardizacija je aktivnost na utvrivanju odredbi za optu i viekratnu upotrebu, u odnosu na stvarne ili potencijal-ne probleme, u cilju postizanja optimalnog nivoa ureenosti u da-tom kontekstu (ISO/IEC Guide 2:2004, SRPS ISO/IEC Uputstvo 2:2007). Rezultat ovih aktivnosti predstavlja standard, zvanini dokument sa zahtevima koji se odnose na proces, proizvod ili pre-duzee kao poslovni sistem. Standardi se odnose na iroki spektar pitanja od kvaliteta, bezbednosti hrane, tehnikih zahteva, pra-vila pakovanja, pa sve do raznih etikih, ekolokih i socijalnih pi-tanja (Bowen i sar., 2005). Ciljevi standardizacije mogu biti opti i posebni i obezbeuju da su proizvodi, procesi i usluge usklaeni sa svojom namenom. Optim ciljevima pripadaju svrsishodnost, kompatibilnost, smanjenje broja varijanti, bezbednost, racionalno korienje resursa i energije, promenljivost, zatita ivotne sredine i proizvoda, dok bi posebni ciljevi bili zatita zdravlja, uzajamno sporazumevanje, poboljanje ekonomskih performansi, uklanjanje prepreka u trgovini i sl. Osnovni principi na kojima se temelji stan-dardizacija, a u cilju ostvarivanja benefita za sve aktere, mogu se predstaviti kao: a) konsenzus (opti sporazum, naelna saglasnost) svih zainteresovanih subjekata; b) prevladavanje zajednikog in-teresa nad pojedinanim; c) dobrovoljnost, osim kod obaveznih standarda; d) transparentnost; e) savremenost; f) koherentnost (kompatibilnost); g) univerzalnost. Kako bi se zadovoljili interesi svih zainteresovanih strana (proizvoai, preraivai, trgovci, po-troai, organi vlasti, struna i poslovna udruenja, sertifikacione kue) potrebno je da svi subjekti uestvuju u procesu donoenja standarda, koji su najee i njihovo vlasnitvo.

  • 13

    Standardi i sistemi kvaliteta u poljoprivredi

    Standardi i sertifikati Prema definiciji Meunarodne organizacije za standar-dizaciju ISO(http://www.iso.org/iso/home.htm), standardi su dokumentovani sporazumi koji sadre tehnike specifikacije, uput-stva, metode ili druge precizne kriterijume koji se moraju stalno koristiti, kako bi se obezbedilo da materijali, proizvodi, procesi ili usluge budu u skladu sa uputstvima i zadovolje svoju namenu. Definicije prema ISO/IEC Guide 2:2004 (SRPS ISO/IEC Uputstvo 2:2007): Standard je dokument, utvren konsenzusom i odobren od priznatog tela, kojim se utvruju za optu i viekratnu upotrebu pravila, smernice, karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate, radi postizanja optimalnog nivoa ureenosti u datom kontekstu. Stoga standardi predstavljaju prihvaene i definisane norme kojima su propisana pojedina svojstva i karakteristike proizvoda, metode i nain njihove proizvodnje, ispitivanja i ocenjivanja usaglaenosti proizvoda sa zahtevima. Sertifikacija predstavlja postupak kojim akreditovano telo potvruje usaglaenost rezultata vrednovanja (kontrole), koji moe biti proizvod ili proces, organizacija ili pojedinac, sa zahtevima od-govarajueg standarda. Sertifikacija se zavrava dokumentom (ser-tifikatom) i upisom imaoca sertifikata u odgovarajui registar.

    Razlozi uvoenja standarda u poljoprivredu Brojni su razlozi uvoenja standarda u poljoprivredu i najee su iskazani od strane zainteresovane ciljne grupe u lancu hrane, kao i radi spreavanja neeljenih akcidentnih situacija:1. Pojava uestalih incidenata u proizvodnji hrane i poslovima ve-zanim za hranu;2. Iskazana elja prozvoaa da imaju kvalitetan poljoprivredni proizvod, poveane bezbednosti i odgovornog ponaanja, sigurni-jeg plasmana i adekvatne cene;3. Potreba trgovaca da pojednostave trgovanje, poveaju promet poljoprivrednih proizvoda, prate sledljivost proizvoda i ouvaju poverenje svojih kupaca;

  • 14

    Doc. dr Milanko Pavlovi

    4. Poveani zahtevi potroaa da konzumiraju zdravstveno bez-bednu hranu, proizvedenu na gazdinstvima gde se poklanja panja zatiti ivotne sredine, potrebama i zatiti prava zaposlenih, zdrav-lju i dobrobiti ivotinja. Vidljivo je da benefite od uvoenja standarda imaju svi ak-teri u proizvodnji i poslovanju sa hranom, ime se pokazuje njihov multifunkcionalni znaaj. Usled poveanog broja kriza vezanih za bezbednost hrane i sve veeg znaaja prodaje proizvoda sa privat-nom oznakom (brendom), proizvodnja bezbedne i kvalitetne hrane predstavlja multidisciplinarni zadatak u kome podjednako vanu ulogu i zajedniku odgovornost u kompleksnom lancu proizvod-nje, prerade, i potronje imaju meunarodne organizacije, dravne i naune institucije, proizvoai, prometnici, ali i sami potroai. Iz tih razloga postoji potreba za razvojem, primenom i optimizacijom meunarodnih i nacionalnih strategija za bolju i efikasniju kontro-lu procesa kako u primarnoj proizvodnji, tako i u sekundarnom tretmanu namirnica, namenjenih ishrani ljudi i ivotinja (Slika 1). Svetska organizacija za hranu (FAO) i Svetska zdravstvena organi-zacija (WHO) su razradili skup pravila i principa u pogledu pri-mene higijenskih postupaka kod proizvodnje, prerade i distribucije hrane, nutritivne i mikrobioloke vrednosti, rezidua, oznaavanja, metoda uzorkovanja i analize hrane preko zajednike komisije Codex Alimentarius Commission (Babovi, 2008). Osnovna podela standarda je prema njihovim donosioci-ma na javne i privatne, dok se prema obaveznosti primene dele na dobrovoljne i obavezne (Tabela 1). Javni standardi mogu biti propisani od strane meunarodnih udruenja, nacionalnih asoci-jacija i agencija EU. Oni su obavezni i definisani su nacionalnim i meunarodnim zakonodavstvom, ili drugim pravnim aktima. Privatni standardi mogu biti doneti od strane dobavljaa, kupaca, inspekcija i sertifikacionih tela, kao i nevladinih organizacija. Oni su dobrovoljni i osnovni zadatak im je definisanje proizvoda sa do-datom vrednou, ili da se ispune zahtevi odreene ciljne grupe (potroaa, trgovaca).

  • 15

    Standardi i sistemi kvaliteta u poljoprivredi

    Standarde dalje moemo podeliti prema: 1. fokusu sertifi-kacije (standardi za sertifikaciju procesa, proizvoda ili i procesa i proizvoda); 2. ciljevima standarda (standardi sa minimalnim za-htevima ili diferenciranje proizvoda); 3. komunikaciji: poslovnim partnerima (B2B), potroaima (B2C); 4. lancu snabdevanja (pro-izvodnja, prerada i distribucija); 5. prisustvu loga na proizvodu (prisutan ili nije prisutan) (Tabela 1). Podela standarda moe biti prema nivou na kome su ukljueni geografski, politiki i ekonom-ski inioci u njihovom donoenju:1. Meunarodni standard koga je donela neka meunarodna or-ganizacija za standardizaciju ili udruenje (ISO, IEC, IFOAM);

    Slika 1. Delovi lanca proizvodnje i snabdevanja hranom koji su pokriveni pojedinim standardima (Karali i Mihovski, 2010)

    Tabela 1. Podela standarda (http://poljostandardi.com)

    IP/IPM Global G.A.P. Organska HACCP ISO BRC IFS PGI/PDO

    Donosioci standarda Javni Privat. Javni Javni Privat. Privat. Privat. Javni

    Fokus Proces Proces Proces/ proizvod

    Proces Proces Proces Proces Proces/

    proizvod

    Ciljevi Min. zahtevi

    Min. zahtevi

    Diferenc proizv.

    Min. zahtevi

    Min. zahtevi

    Min. zahtevi

    Min. zahtevi

    Diferenc proizv.

    Komunikacija B2B B2B B2C B2B B2B B2B B2B B2C

    Lanac snabdev. Proizv. Proizv. Proizv./ prerada

    Proizv./ prerada/ distrib.

    Proizv./ prerada/ distrib.

    Prerada/ distrib.

    Prerada/ distrib.

    Proizv./ prerada

    Obaveza Ne Ne Ne Da Ne Ne Ne Ne Logo na proizvodu Ne Ne Da Ne Ne Ne Ne Da

    Osnovna podela standarda je prema njihovim donosiocima na javne i privatne, dok se prema obaveznosti primene dele na dobrovoljne i obavezne (Tabela 1). Javni standardi mogu biti propisani od strane meunarodnih udruenja, nacionalnih asocijacija i agencija EU. Oni su obavezni i definisani su nacionalnim i meunarodnim zakonodavstvom, ili drugim pravnim aktima. Privatni standardi mogu biti doneti od strane dobavljaa, kupaca, inspekcija i sertifikacionih tela, kao i nevladinih organizacija. Oni su dobrovoljni i osnovni zadatak im je definisanje proizvoda sa dodatom vrednou, ili da se ispune zahtevi odreene ciljne grupe (potroaa, trgovaca). Standarde dalje moemo podeliti prema: 1. fokusu sertifikacije (standardi za sertifikaciju procesa, proizvoda ili i procesa i proizvoda); 2. ciljevima standarda (standardi sa minimalnim zahtevima ili diferenciranje proizvoda); 3. komunikaciji: poslovnim partnerima (B2B), potroaima (B2C); 4. lancu snabdevanja (proizvodnja, prerada i distribucija); 5. prisustvu loga na proizvodu (prisutan ili nije prisutan) (Tabela 1). Podela standarda moe biti prema nivou na kome su ukljueni geografski, politiki i ekonomski inioci u njihovom donoenju:

    1. Meunarodni standard koga je donela neka meunarodna organizacija za standardizaciju ili udruenje (ISO, IEC, IFOAM);

    Tabela 1. Podela standarda (http://poljostandardi.com)

  • 16

    Doc. dr Milanko Pavlovi

    2. Regionalni donet na nivou regionalne organizacije (CEN ili CENELEC, ARSO) i ima supremaciju nad nacionalnim standar-dom;3. Nacionalni donet na nivou drave od strane nacionalnog tela (SRPS, DIN, BS, GOST- R, ANSI);4. Lokalni granski, interni.

    Bezbednost hrane u Srbiji U Srbiji je pored snabdevanja u radnjama i marketima, posebno izraena kupovina na pijaci gde se najee kupuje svee povre i voe, koje se najvie i koristi u ishrani. Problemi koji tom prilikom nastaju su pitanja sveine, uniformnosti, razlika u veliini, obliku, ukusu, mirisu i drugim organoleptikim osobinama pro-izvoda, kao i nedostatak informacija o proizvodnji i proizvoai-ma. Najei sluaj je da prodavci poljoprivrednih proizvoda nisu i njihovi proizvoai, tako da je nemogue pratiti sledljivost pro-izvodnje. Stoga postoji opravdana zabrinutost potroaa (kupaca) za kvalitet hrane i neophodnost uvoenja standarda. Cilj uvoenja standarda je kontrola proizvoda od njive do trpeze i spreavanje neeljenih sluajeva. Znaaj standarda je posebno izraen kada se poljoprivredni proizvod prodaje nepoznatom kupcu, koji moe biti znatno udaljen od mesta nastanka proizvoda. No, to ne znai da poljoprivredni proizvodi ne podleu procesima kontrole bezbed-nosti i kvaliteta, koja je definisana nizom zakona iz razliitih oblasti delovanja.

    Meunarodni standardi i sertifikati od znaaja za poljoprivredu Srbije Najznaajniji internacionalni standardi i integrisani sistemi kvaliteta koji se primenjuju u poljoprivredi Republike Srbije, bitni i za izvoz poljoprivrednih proizvoda su: IS 9000: standardi sistema menadmenta kvalitetom; IS 14000: sistemi menadmenta zatite ivotne sredine; ISO 22000: sistem upravljanja bezbednou hrane; BRC: standard proizvodnje obraene hrane i usluga; IFS: meu-narodni standard za hranu; HALAL: sistem proizvodnje i prerade

  • 17

    Standardi i sistemi kvaliteta u poljoprivredi

    hrane; Koer: sistem proizvodnje i pripreme hrane; GOST-R: stan-dard za prehrambene proizvode; GLOBALG.A.P.: standard dobre poljoprivredne prakse; HACCP: sistem analize rizika i upravljanje procesima u kritinim kontrolnim takama; Organic (BIO) sertifi-kat: sertifikat organske proizvodnje i proizvoda; PGI/PDO: sertifi-kat o zatiti geografskog porekla, imena, znaka.

    ISO standardi Kao rezultat potrebe unificiranja i standardizacije sistema kvaliteta na globalnom tritu nastaju meunarodni ISO standardi, jedinstveni (dobrovoljni) kriterijumi i zahtevi za organizovanje i ocenjivanje sistema kvaliteta isporuilaca. Iz familije ISO standar-da u poljoprivredno-prehrambenom sektoru najvaniji su:- ISO 9001:2008 Sistem upravljanja menadmenta kvalitetom,- ISO 14001:2005 Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine,- ISO 22000:2005 Sistem upravljanja menadmenta bezbednouhrane.

    ISO 9001 Sistem upravljanja menad-menta kvalitetom, koji treba da ilustruje spo-sobnost organizacija da obezbede zadovoljenje zahteva korisnika i odgovarajuih propisa u po-gledu kvaliteta svog proizvoda (Babovi, 2008). ISO 9001 je meunarodni standard koji definie sistem upravljanja kvalitetom i jedini je sveobuhvatno primenljiv na sve organizacije, proizvode i usluge. Primenom principa i za-hteva ovog standarda olakava se poslovanje zahvaljujui jasnom definisanju ulaznih i izlaznih elemenata procesa, potrebnih resur-sa, uloge rukovodstva, odgovornosti. Meutim, standard ne garan-tuje kvalitet proizvoda, ali njegova primena ukazuje na mogunost kvalitetnog procesa proizvodnje iz koga treba da proistekne i kvali-tet proizvoda (http://www.iso.org/iso/home.htm).

  • 18

    Doc. dr Milanko Pavlovi

    Totalno upravljanje kvalitetom (TQM) je pristup uprav-ljanju u organizaciji fokusiran na kvalitet zasnovan na ueu svih zaposlenih, usmeren na dugoroni uspeh putem zadovoljenja kupa-ca, a u korist svih lanova organizacije, kao i zainteresovanih strana i drutva. Kontrola i planiranje kvaliteta obavljaju se kroz sve faze ciklusa proizvoda: projektovanje proizvoda i procesa proizvodnje, realizaciju procesa proizvodnje, projektovanje razvoja trita, pa-kovanje, odravanje i servisiranje proizvoda, reciklau. Koncept upravljanja totalnim kvalitetom predstavlja posebnu menadment tehniku i integralni je deo strategije organizacije (Handi, 2005). ISO 14000 Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine obuhvata seriju ekolokih standarda 14001-14063 koji reguliu pi-tanja zatite ivotne sredine i ine ekomenadment u proizvodnji hrane. Standard ISO 14001:2004 predstavlja okvir za planiranje, razvoj i primenu strategije upravljanja zatitom ivotne sredine, koji definie zahteve za uspostavljanje procedura u zatiti okoli-ne, odreuje faktore uticaja proizvoda i usluga na ivotnu sredinu, predvia mogue negativne uticaje, meri njihove efekte, i daje pre-dloge za smanjenje negativnih uticaja. Standard je dobrovoljan, razvijen na konceptu odrivog ra-zvoja i moe se primenjivati na organizacije svih delatnosti, pa i poljoprivrede, bez obzira na vrstu i veliinu organizacije koja ga uvodi. Za razliku od drugih standarda, on zahteva od organizacije da osim zakona o zatiti ivotne sredine i moguih rizika po okoli-nu, razmotri i ekonomske aspekte uvoenja sistema menadmenta zatitom ivotne sredine.

    ISO 22000 Sistem upravljanja bezbednou hrane koristi metode menadmenta zdravstvene bezbednosti hrane, kao to je interakti-vna komunikacija putem lanca hrane, menadment sistema, kontrola rizika po zdravstvenu bezbed-nost hrane, neprestano poboljanje, kao i periodi-no auriranje sistema menadmenta. Verovatno

  • 19

    Standardi i sistemi kvaliteta u poljoprivredi

    e HACCP sistem biti zamenjen sistemom ISO 22000:2005. Ovim standardom se utvruju zahtevi za sistem upravljanja bezbednou hrane i mogu ga primeniti sve organizacije u lancu snabdevanja hranom: primarni (proizvoai hrane, proizvoai komponenata hrane, prodavci hrane, ugostiteljski objekti, proizvoai gotove hra-ne, organizacije koje obavljaju ienje i sanitaciju, pediteri, skla-ditari, distrubuteri), i sekundarni subjekti (proizvoai opreme, materijala za pakovanje, proizvoai sastojaka i aditiva i organi-zacije koje proizvode druge elemente koji su u dodiru sa hranom).

    BRC standard je razvijen od strane vodeeg udruenja trgovaca u Velikoj Britaniji kao tehniki stan-dard. Cilj uvoenja standarda je bez-bedna proizvodnja, pakovanje, skla-ditenje i distribucija hrane i drugih proizvoda. Od 2003. BRC je postao opti (globalni) standard za hranu, pa danas postoje BRC standardi za: bezbednost hrane, kraj-nje proizvode, pakovanje i ambalau, skladitenje i distribuciju. BRC standard je namenjen komunikaciji sa poslovnim partnerima (B2B). Standard se odnosi na deo lanca snabdevanja koji pokriva preradu hrane, ili deo koji ukljuuje pripremu pri-marnih proizvoda/sirovina za snabdevanje ugostiteljskih ustano-va, restorana ili preraivaa. Standard zahteva usvajanje i primenu HACCP sistema, uspostavljanje dokumentovanog sistema uprav-ljanja menadmenta kvalitetom, kao i primenu standarda za kon-trolu higijenskih uslova objekata, proizvoda, osoblja. Akreditovana sertifikaciona tela vre ocenivanje kompanija periodino da bi po-tvrdila usaglaenost sa specifinim zahtevima standarda. BRC logo je zatieni i registrovani znak u vlasnitvu britanskog maloprodaj-nog konzorcijuma (http://www.brcglobalstandards. com/).

  • 20

    Doc. dr Milanko Pavlovi

    Halal standard ini skup pravila i za-hteva za proizvodnju i pripremu hrane u skladu sa islamskim verskim obiajima. Zahtevi ovog standarda potiu iz Kurana i erijatskog zakona, koji propisuju ta je halal (dozvoljeno), a ta je haram (zabranjeno). Halal zabranjuje upotrebu: svinjskog mesa, krvi, alkohola, mesa mrtvih ivotinja, mesodera, magaraca, pasa, ptica grabljivica; hrane koja se priprema sa vinom, kolaa sa bilo kojom vrstom alkohola, hrane koja sadri emulga-tore na bazi svinjske ili ivotinjske masti i sl. Halal standard je pri-menljiv na razliite vrste proizvoda i usluga (hranu, lekove, odeu, obuu, nametaj, turizam i ugostiteljstvo, pediciju, bankarstvo), najee se primenjuje u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Zahtevi koje Halal postavlja pred proizvoae su najstriktniji kada je u pitanju mesna industrija, a odnose se na odnos prema ivotin-jama, kao i prema osobama koje obavljaju poslove eutanazije i-votinja. Sertifikat za ovaj sistem dodeljuju organizacije ovlaene od strane islamske verske zajednice, a u Srbiji je to Halal agencija Islamske zajednice Srbije. Nakon ispunjenja predvienih uslova or-ganizacija dobija Halal sertifikat, koji potvruje Halal status pro-izvoda i odobrava se upotreba Halal znaka. Sertifikat vai jednu godinu u kom vremenu se vri redovna kontrola od strane Halal kontrolora, a takoe i periodino uzorkovanje proizvoda sa trita.

    Internacionalni standard za hranu pred-stavlja objedinjeni standard kvaliteta i bezbednosti hrane, razvijen kako bi ocenio sposobnosti pro-izvoaa hrane u pogledu bezbednosti, ali i kvali-teta hrane pomou jednog standarda. Cilj IFS stan-darda je da stvori opteprihvatljiv sistem evaluacije za sve kompanije koje snabdevaju hranom trgovine na malo. Standard se primenjuje na dobavljae u svim nivoima pre-rade hrane, osim za poljoprivrednu proizvodnju. Prilikom imple-mentacije IFS standarda, svaka kompanija moe da razvije ree-nje koje joj najvie odgovara, dok IFS kontrolor proverava da li je

  • 21

    Standardi i sistemi kvaliteta u poljoprivredi

    razvijeno reenje funkcionalno i da li ono garantuje bezbednost proizvoda. Osnovna prednost ovog standarda je poverenje u IFS sertifikaciju, jer je to jedini standard za koji je potrebno obnavlja-ti sertifikat, odnosno vriti ponovne provere na svake dve godine (http://www.ifs-certification.com/index.php/en/). Koer standard propisuje proizvodnju i pripremu hrane prema posebnim jevrejskim pro-pisima i obiajima i garantuje da odreeni preh-rambeni proizvod ispunjava zahteve propisane Torahom. Torah (pet knjiga proroka Mojsija) propi-suje koji proizvodi su prihvatljivi za ishranu i nain na koji moraju biti pripremljeni, kako bi bili dozvoljeni za konzumiranje. Koer se bavi potovanjem razliitih jevrejskih propisa o ishrani poput: porekla sirovine, strogim odvajanjem izmeu mesnog i mlenog itd. Riba, jaja, voe i povre mogu se konzumirati zajedno sa mle-nim ili mesnim proizvodima, dok Koer zabranjuje da se meso i mleni proizvodi pripremaju i konzumiraju zajedno. Biljna ulja se mogu koristiti u pripremi mlenih i mesnih proizvoda. Serti-fikat koji garantuje da su proizvodi u skladu sa Koer zahtevima izdaje ovlaeni rabin, dok odluku o odobrenju Koer sertifikata donosi ECK (European Central Kashrut). Ukoliko proizvod ispu-njava Koer zahteve dobija dva sertifikata, jedan od lokalnog rabina i jedan od ECK. Za vreme vaenja sertifikata, ECK vri proveru kako bi se odrao kredibilitet sertifikata (http://www.kvalitet.org.rs/standardi/koser).

    Gost R ( ) je nacionalni sistem standarda kojima se propisuju zahtevi za kvalitet proizvoda i uslu-ga koji se plasiraju na teritoriji Ruske Federacije. Spisak svih proizvoda koji podleu obaveznoj sertifikaciji je obuhvaen Rezolucijom No. 982, usvojenom od stra-ne ruske vlade. Gost R standard obuhvata irok spektar proizvoda

  • 22

    Doc. dr Milanko Pavlovi

    koji podleu sertifikaciji, izmeu ostalih tu su i prehrambeni pro-izvodi. Podela standarda po kriterijumu sertifikacije je na obavezni i dobrovoljni. Obavezni standard se odnosi na sve proizvode koji su obuhvaeni ruskim zakonom i koji moraju zadovoljiti odreene standarde i specifikacije u vezi sa proizvodom, koji podleu obave-znoj sertifikaciji. Dobrovoljni standard se odnosi na proizvode koji nisu obuhvaeni zakonom i ne podleu obaveznoj sertifikaciji. Vrste sertifikacije mogu biti prema delatnosti koja se obav-lja na ruskom tritu, kao i prema duini vaenja sertifikata: za snabdevanje proizvodima tokom odreenog vremenskog perioda, za serijsku proizvodnju i za snabdevanje odreenom koliinom proizvoda po ugovoru. Osnovna prednost posedovanja Gost R ser-tifikata za preduzee je otvaranje novog, ogromnog trita Rusije i nekoliko drugih zemalja Zajednice.

    Dobra praksa (GP) u lancu proizvodnje hrane Industrijalizacija poljoprivredne proizvodnje, nekontro-lisana i prekomerna upotreba sredstava kao to su pesticidi, mi-neralna ubriva, antibiotici aditivi, hormoni, dovela je do neza-dovoljstva potroaa i do gubitka poverenja u institucije zaduene za kontrolu bezbednosti hrane. Sve su prisutniji zahtevi potroaa da kupuju kontrolisane, ukusne i svee proizvode, proizvedene na prirodan i zdrav nain, metodama koje ne naruavaju ivotnu sre-dinu, vode brigu o zdravlju i dobrobiti ivotinja. Primena pravila, zahteva i principa: Dobre proizvoake prakse (GMP), Dobre po-ljoprivredne prakse (GAP), Dobre higijenske prakse (GHP), Dobre veterinarske prakse (GVP), Dobre prakse ishrane ivotinja (GFeP), Dobre prakse u odnosu na proizvodnju (GPP), Dobre distributiv-ne prakse (GDP), Dobre trgovake prakse (GTP), Dobre farmske prakse (GFaP), kao i Progama za posmatranje zdravstvenog sta-nja stada (HHSP), su preduslov za sprovoenje HACCP sistema, i uspostavljanje sistema bezbednosti hrane.

  • 23

    Standardi i sistemi kvaliteta u poljoprivredi

    GlobalG.A.P. Standard dobre poljopri-vredne prakse je standard koji treba da ubedi po-troaa da hrana proizvedena na farmi (gazdin-stvu) ima minimalan uticaj na ivotnu sredinu, smanjenu i kontrolisanu upotrebu hemijskih inpu-ta, da obezbeuje odgovoran pristup za dobrobit i sigurnost radnika, zdravlje i dobrobit ivotinja. GlobalG.A.P. pred-stavlja globalnu asocijaciju trgovaca na veliko i malo, proizvoaa i svih drugih uesnika u poslovima poljoprivredne proizvodnje.

    GlobalG.A.P. je privatni (u vlasnitvu FoodPlus Ltd), do-brovoljni standard koji se ne obraa direktno krajnjim potroai-ma, ve predstavlja komunikaciju izmeu poslovnih partnera

    Slika 2. Struktura GlobalG.A.P. standarda za primarnu poljoprivrednu proizvodnju (http://poljostandardi.com.)

  • 24

    Doc. dr Milanko Pavlovi

    (B2B). Standard ne pokriva ceo lanac snabdevanja, ve je fokusiran na primarnu poljoprivrednu proizvodnju, opisuje uslove proizvod-nje, predvia izvoenje svake radne operacije na odreeni nain, omoguava sistem praenja, evidentiranja, dokumentovanja, pro-pisuje mehanizme inspekcije i sertifikaciju proizvoda. GlobalG.A.P. sertifikat je ogranien na godinu dana, a logo nije vidljiv krajnjem potroau. Za GlobalG.A.P. sertifikaciju se moe aplicirati na dva nai-na: a) kao individualni poljoprivredni proizvoa; b) kao grupa poljoprivrednika (npr. udruenje kao pravno lice). Osnovna sistem-ska dokumenta standarda su: a) opti zahtevi, b) kontrolne take i kriterijumi usaglaenosti, c) kontrolne liste, d) nacionalni zahtevi za dobru poljoprivrednu praksu, e) kontrolna lista za uporeivanje. Prve tri grupe dokumenata su bitne i neophodne za proizvoae, dok su preostale dve specifine. Oblasti obuhvataju osnove (mo-dule) za sva poljoprivredna dobra, useve, stoarske proizvode i akvakulturu. Podoblasti ine specifini detalji proizvodnje, koji su klasifikovani po tipu proizvodnje (voe i povre, kombinovani usevi, kafa, aj, cvee i ukrasno bilje, goveda i ovce, svinje, mleni proizvodi, ivina, ribe itd.) (Slika 2). U okviru modula za sva poljoprivredna dobra nalazi se nekoliko kontrolnih taaka koje je potrebno ispuniti (AF.1-AF.7); modul za useve predstavlja proirenje prethodnog modula i sastoji se iz sledeih kontrolnih taaka (CB.1 d-CB.8); modul za voe i povre se primenjuje u konkretnoj proizvodnji i nadovezuje se na pomenuta dva modula (kritine take FV1-FV5). Slina struktura modula je i kod drugih podoblasti. Nivo ispunjenosti kriterijuma standarda podrazumeva ispunjavanje sledeih vrsta obaveza (mo-duli za voe ukupno 236 taaka): primarne obaveze (74 kontrol-ne take) moraju biti ispunjene 100%; sekundarne obaveze (125 kontrolnih taaka) moraju biti ispunjene 95%; preporuke (37 kontrolnih taaka) poeljno je da budu ispunjene. Svi moduli za ivinarsku proizvodnju (307 taaka): primar-ne obaveze (144 kontrolne take) moraju biti ispunjene 100%; sekundarne obaveze (119 kontrolnih taaka) moraju biti ispu-

  • 25

    Standardi i sistemi kvaliteta u poljoprivredi

    njene 95%; preporuke (44 kontrolnih taaka) poeljno je da budu ispunjene.

    Postupci za dobijanje sertifikata Na poetku procesa sertifikacije neophodno je spozna-ti strukturu standarda, njegove principe, zahteve, ciljeve, nain i prednosti sertifikacije, nedostatke, trokove. Nakon donoenja odluke o implementaciji i sertifikaciji GlobalG.A.P., neophodno je nabaviti dokumenta i protokole standarda, kako bi se uporedio postojei sistem proizvodnje u odnosu na postavljene zahteve stan-darda. Dalje je potrebno prikupiti informacije o ovlaenim sertifi-kacionim kuama, ceni sertifikacije i sl. Posle izbora sertifikacione kue, korisnik popunjava i alje zahtev za registraciju, nakon ega sertifikaciona kua na osnovu karakteristika proizvodnje, definie obim sertifikacije. Proizvoa od strane odabranog sertifikacionog tela dobija jedinstveni registracioni broj (broj klijenta), koji odo-brava Sekretarijat GlobalG.A.P. Kada se registracija odobri, proizvoa potpisuje ugovor sa sertifikacionim telom na najmanje tri godine, kao i saglasnost da e platiti trokove GlobalG.A.P. registracije. Implementacija standar-da poinje kada poljoprivrednik ili grupa poljoprivrednika ponu da primenjuju definisane zahteve. Predocenjivanje (opciona faza) se esto koristi kako bi se identifikovale i otklonile postojee neusa-glaenosti, pre ocenjivanja. Ocenjivanje (faza I) podrazumeva pregled dokumentacije. Ono omoguava procenu usaglaenosti dokumentovanih aktivno-sti sa zahtevima standarda, kako bi se sagledala priroda organizaci-je, planiralo dalje ocenjivanje i evaluirali najvaniji elementi siste-ma. Nakon ove faze poljoprivrednik dobija izvetaj sa zapaanjima, neusaglaenostima, kako bi se preduzele korektivne mere. Ocenjivanje (faza II) ukljuuje ocenjivanje, intervjue i obilazak proizvodnje, posmatranje. Nakon posmatranja donosi se zakljuak o tome da li su svi procesi u skladu sa standardom i po-stojeom dokumentacijom, proizvoa dobija kompletan izvetaj zajedno sa ostalim zapaanjima i preporukama za poboljanje. Ako

  • 26

    Doc. dr Milanko Pavlovi

    su identifikovane neusaglaenosti, one se moraju evidentirati i ot-kloniti predloenim korektivnim merama. Sertifikaciono telo, nakon svih potrebnih informacija i do-kumentacije donosi odluku o dodeli sertifikata, kao potvrde da sistem funkcionie prema zahtevima standarda. Sertifikacija pod-razumeva godinju inspekciju proizvoaa i dodatne nenajav ljene posete tokom godine. Resertifikacija se radi 12 meseci nakon do-bijanja sertifikata. Logo se dobija od Sekretarijata GlobalG.A.P., a zatitni znak je re GlobalG.A.P. u bilo kojoj formi (obliku), ima ogranienu upotrebu i ne moe se pojaviti na proizvodu, proizvod-nom pakovanju ili mestu prodaje. Svaki proizvoa poseduje svoj jedinstveni GlobalG.A.P. matini broj koji se stavlja na pakovanje proizvoda za koji proizvoa poseduje sertifikat, a u svrhu sledlji-vosti (GlobalG.A.P.; Mihoski i sar., 2012: www.globalgap.org).

    Analiza opasnosti i kritine kontrolne take (HACCP) Hasap sistem HACCP je sistem upravljanja i predstavlja struan, racio-nalan i sistemski pristup identifikaciji, proceni i kontroli pojedinih mera u proizvodnji hrane, kako bi se predupredile opasnosti koje mogu dovesti do zdravstvenih posledica po potroae. Da bi ovaj sistem bio primenljiv u praksi neophodno je ispunjenje preduslo-vnih programa (GAP, GHP), kao i kompatibilnost sa ostalim siste-mima upravljanja kvalitetom. Primena sistema HACCP ima dve faze: faza pripreme i faza realizacije. Prvi korak je formiranje strunog, kompetentnog, mul-tidisciplinarnog tima sa pojedinano strogo definisanim zadacima i odgovornostima, koji ima cilj da razvije i primeni sistem. Sledee je opis proizvoda, vrsta ambalae i uslove pakovanja, deklarisanje, ciljnu grupu potroaa. U sledeoj fazi sagledava se nameravana upotreba od krajnjeg korisnika/potroaa, gde u posebnim slua-jevima treba uzeti u obzir rizine grupe, institucionalnu ishranu (dijabetiari, deca i sl.). Novi korak je izrada dijagrama toka koji pravi HACCP tim i koji treba da na najjednostavniji nain opie sve radnje i postupke u proizvodnji, preradi i distribuciji proizvoda.

  • 27

    Standardi i sistemi kvaliteta u poljoprivredi

    Poslednji pripremni korak ini provera dijagrama toka na konkret-nom sluaju. Potvrivanje proizvodne operacije se vri u odnosu na di-jagram toka tokom svih faza operacije i on se moe ispraviti, ako je to potrebno. Temelj HACCP sistema ini sedam principa (Slika 3), kroz koje se ovaj sistem realizuje: Pricip 1. Analiza rizika (opasnosti) podrazumeva popisi-vanje svih potencijalnih opasnosti za koje postoji realno oekivanje da e se pojaviti kod svakog postupka u delu primarne proizvodnje, prerade, distribucije do potronje i koje mogu da ugroze zdravlje potroaa. Analiza rizika je definisana kao strukturni i multidisci-plinarni pristup identifikaciji rizika i sastoji se od elemenata pro-cene rizika, upravljanja rizikom i rizika komunikacije. Evaluacija opasnosti podrazumeva da HACCP tim treba da razmotri koje od potencijalnih opasnosti navedenih prilikom identifikacije, predsta-vljaju najvei i znaajan rizik za potroaa. Princip 2. Odreivanje kritinih kontrolnih taaka za identifikovanu opasnost koju tim proceni da je visokog rizika odreuje se kritina kontrolna taka, koja predstavlja mesto gde se odreenim kontrolnim postupkom opasnost moe redukovati, ukloniti ili svesti na prihvatljiv nivo. Kritina kontrolna taka je mesto, postupak ili proces na kome (usled greke u radu ili od-sustva kontrole), moe doi do promene karakteristike proizvoda tako da on postane nebezbedan. Princip 3. Uspostavljanje kritinih granica gde se limiti-rajue vrednosti parametara moraju kontrolisati na kritinim kon-trolnim takama i spreiti njihovo odstupanje, koje moe uticati na bezbednost proizvoda. Princip 4. Monitoring planirano merenje ili posmatranje kritinih kontrolnih taaka u odnosu na kritine granine vred-nosti. Najbolje je kad nadziranje prui informaciju na vreme kako bi se moglo provesti podeavanje za osiguranje kontrole procesa i spreiti odstupanja od kritinih granica. Princip 5. Uspostavljanje korektivnih mera obavezna procedura u sistemu HACCP koja se preduzima u sluaju gubitka

  • 28

    Doc. dr Milanko Pavlovi

    Slika 3. HACCP, oblasti primene i principi (http://www.hasapstandard. com/sedam-principa-temelj-haccp-sistema.html)

    kontrole u kritinim kontrolnim takama. Preduzima se radi po-deavanja procesa i ponovnog vraanja kontrole. Princip 6. Verifikacija slui za utvrivanje efikasnosti uspostavljenog sistema HACCP, i mora se obavezno provoditi. To su planske aktivnosti i podrazumevaju sve vrste testova, analiza, sluajnog odabira uzoraka i njihove analize. Princip 7. Uspostavljanje dokumentacije i uvanje zapisa

  • 29

    Standardi i sistemi kvaliteta u poljoprivredi

    sve aktivnosti koje se preduzimaju u sistemu HACCP moraju biti planirane, dokumentovane, o njima se moraju voditi zapisi kao dokaz da su one i provedene. Svaki HACCP plan treba da bude auriran jednom godinje, pregledan i uraena revizija koja je nuna kada se neto u proizvodnom procesu promeni. Periodinu (internu) proveru mora i treba da radi sam subjekt u poslovanju sa hranom, u sistemu gde je HACCP uspostavljen (Uputstvo, 2011).

    Organska (ekoloka) proizvodnja i sertifikacija (BIO) Organska (ekoloka) poljopri-vreda je sistem upravljanja koji tei eko-loki i etiki prihvatljivoj, zdravstveno bezbednoj, socijalno pravednoj i eko-nomski isplativoj poljoprivrednoj proizvo dnji. To nije samo pro-izvodnja visokovredne hrane i drugih produkata po ljoprivrede, ve podrazumeva specifian i kvalitetan odnos prema prirodnim re-sursima, njihovom korienju u zadovoljenju potreba za hranom, kao i ekonomskoj isplativosti i odrivosti proizvodnje (Pavlovi i sar., 2011a; Nikoli i sar., 2013). Ekoloka poljoprivreda podrazumeva promenu u nama samima, u nainu razmiljanja, vrednostima, odnosu prema eko-lokim problemima i prema prirodi. To nije samo nekorienje ubriva, hemijskih insekticida, fungicida i herbicida, aditiva, regu-latora rasta, hormona i antibiotika (agrohemikalija), ve predsta-vlja potovanje procedura i reda u poljoprivredi i zahteva mnogo znanja, ulaganja i posveenosti (Lazi i sar., 2008). Stoga se ovakav stil ivljenja temelji na znanju, kao jednoj od najveih zaloga bu-dunosti, i predstavlja znaajan potencijal za budue narataje (Ni-koli i sar., 2011). Ciljevi organske poljoprivrede se ostvaruju realizacijom bazinih principa definisanih od strane IFOAM, koji ekoloku poljoprivredu vide kao celovit sistem proizvodnje, koji podstie prirodnu aktivnost u zemljitu, odrava zdravlje ekolokog sistema i ljudi, oslanja se na ekoloke procese, biodiverzitet i prirodne ci-kluse, uvaavajui lokalne uslove, uz iskljuivanje inputa sa tetnim efektima (Pavlovi i sar., 2013).

  • 30

    Doc. dr Milanko Pavlovi

    Primena preventivnih mera (plodored, izbor tolerantnih vrsta i sorti, fiziki i mehaniki postupci u zatiti bilja, kao i bio-loka kontrola patogena, tetoina i korova), omoguuje sigurnu biljnu proizvodnju, koja je osnova ishrane ljudi i ivotinja (Pavlo-vi i sar., 2011b). Takoe, zahtevi se odnose na potovanje visokog stepena dobrobiti ivotinja i uvaavanje specifinih potreba svake vrste, zatiti i negovanju njihovog zdravstvenog stanja. Uspostav-ljanjem samoregulacije, smanjenjem spoljanjih inputa u proizvod-nji uz maksimalnu upotrebu sopstvenih organskih produkata sa gazdinstva, reciklaom i korienjem biorazgradivih komponenti, uvanjem biodiverziteta i diversifikacijom gajenih vrsta, ekoloka proizvodnja promovie jedinstvo sa prirodom i okruenjem. Kao sistem upravljanja proizvodnjom ona iskazuje visok nivo odgovornosti prema zdravlju i blagostanju sadanjih i bu-duih generacija, ouvanju i revitalizaciji poljoprivrednog pejzaa i demografski osiromaenih ruralnih podruja. Stoga ekoloka poljoprivreda otvara nove mogunosti raznim aktivnostima kao to su: boravak i rad u prirodi, sport, rekreacija, zabava, ureenje okoline, obogaivanje biljnim i ivotinjskim vrstama, uklanjanje i bioloka prerada otpada, usklaivanje i poboljanje uslova ivota. Specifinost organske proizvodnje ini konverzija koja predstavlja period prilagoavanja proizvodnje metodama ekoloke poljopri-vrede. Organska proizvodnja u Republici Srbiji je definisana Za-konom o organskoj proizvodnji (2010), dok su metode i postupci proizvodnje, kao i uslovi i postupak sertifikacije organskog pro-izvoda sadrani u Pravilniku o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (2011). Sertifikacija se prvenstveno odnosi na sertifikaciju proizvodnog metoda, ali na kraju sertifikacionog procesa i proizvod biva oznaen organskom markicom i moe se prodavati kao organski. Sertifikat za organsku proizvodnju pored poljoprivrednih proizvoaa moe dobiti i sva-ki registrovan subjekt koji se bavi otkupom, preradom, skladite-njem, pakovanjem, prevozom ili prodajom organskih proizvoda. Jedan od preduslova za ovu proizvodnju jeste dogovor i sa-glasnost lanova porodice o svome mestu i ulozi u proizvodnji, s

  • 31

    Standardi i sistemi kvaliteta u poljoprivredi

    obzirom da treba prevazii mogue tekoe i nerazumevanje okoli-ne. Put do sertifikovanog organskog proizvoda se moe prei u tri koraka (Simi i Ognjenovi, 2012): a) odluka da se zapone sa or-ganskom proizvodnjom (neophodni uslovi, saglasnost porodice); b) pohaanje obuke iz organske proizvodnje (seminari, edukacija, literatura i dr.); c) ulazak u organsku proizvodnju (informisanje o ovlaenim kontrolnim organizacijama za tekuu godinu, usposta-vljanje kontakta sa kontrolnim organizacijama, podnoenje prijave za ukljuivanje u organsku proizvodnju koju dostavlja kontrolna organizacija, zakljuivanje ugovora sa kontrolnom organizacijom, poetak procesa konverzije, podnoenje zahteva za izdavanje serti-fikata po isteku perioda konverzije, dobijanje sertifikata). Organski proizvoai koji ispunjavaju potrebne uslove, za-kljuuju ugovor sa sertifikacionom organizacijom i od tada poinje period konverzije u kome su duni da primenjuju metode organske proizvodnje. Po isteku ovog perioda i uz ispunjenje svih zahteva za-poinje proces proizvodnje i sertifikacije organskog proizvoda. Za ovu vrstu proizvodnje karakteristino je da se dobijanjem sertifika-ta istovremeno sertifikuje i proces i proizvod, na koji se moe staviti nacionalni znak. Sertifikacija moe biti individualna i grupna, gde organizator proizvodnje zakljuuje ugovor sa drugim proizvoai-ma (kooperantima), koji obavljaju slinu vrstu proizvodnje.

    Proizvodi sa oznakom geografskog porekla Tradicionalna hrana potie sa odreenog geografskog podruja i predstavlja korienje specifine lokalne recepture za njenu proizvodnju, koja se koristi u duem vremenskom periodu, tokom vie generacija stanovnika neke ograniene teritorije. Za oznake geografskog porekla koriste se dva obeleja: ime porekla i geografska oznaka. Ime porekla (PDO) sadri geografski naziv lokaliteta, regiona ili zemlje koji oznaava da proizvod potie sa date teritorije, iji kvalitet ili neka posebna svojstva iskljuivo, ili bitno zavise od geografske lokacije. Geografska oznaka (PGI) od-raava odreeni proizvod koji potie sa odreene teritorije (lokali-teta, zemlje ili regiona), koji se karakterie odreenim kvalitetom,

  • 32

    Doc. dr Milanko Pavlovi

    vrednostima i nekim drugim osobenostima i koji se sutinski mogu pripisati geografskom poreklu. Proizvodnja i/ili prerada i priprema ovih proizvoda se odvija na odreenom ogranienom podruju, pri emu je dozvoljeno da se kao oznaka geografskog porekla upo-trebljava i opte poznat tradicionalni ili istorijski naziv (Stojanovi i sar., 2012). U Evropskoj uniji postoji i trei oblik zatite: garantovano tradicionalni specijalitet (TSG) koji se odnosi na zatitu tradicio-nalnih jela i specijaliteta specifinih u sastavu ili nainu pripreme, karakteristinih za odreeno geografsko podruje. Specifinost proizvoda sa oznakama geografskog porekla je da svaki proizvod nastaje po posebnom dobrovoljnom standardu i koji ostavlja pro-stor za inovativnost i prepoznatljivost proizvoaa. Dobra praksa podrazumeva da proces sertifikacije pokreu iskljuivo udruenja proizvoaa, pri emu se ponekad insistira i na njihovoj reprezen-tativnosti. Oblast sistemske kontrole kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda sa oznakom geografskog porekla u Srbiji je ureena za-konom i pravilnikom (Zakon 2010; Pravilnik 2010). Ako se prvi put ustanovljava ova oznaka, kao potpuno novo pravo, pokree se postupak pred Zavodom za intelektualnu svojinu.

    Literatura

    Babovi J. (2008): Agrobiznis u organskoj proizvodnji. U: Organska po-ljoprivreda (urednici Lazi B. i Babovi J.), Institut za ratarstvo i povrtar-stvo, Novi Sad, Tom I, 41-78.Bowen D., Fecht M. (2005): Harmonization and Trade Key definitions and potential role of WTO. http://www.unctad.org/trade_env/test1/me-etings/itf3/ITFDEF&WTO_0411.pdf.

    Codex Alimentarius Commission (2009): FOOD HYGIENE, Basic texts, Fourth edition, Rome, Italy, 1-125.

    GLOBALG.A.P. (2010): Korak ka globalnom tritu. Prirunik, QUALI-TASS EDUCATION, Beograd, 1-20.

    Handi Z. (2005): Totalno upravljanje kvalitetom. 4. nauno-struni skup sa meunarodnim ueem KVALITET 2005, Fojnica, BiH, 109-116.

  • 33

    Standardi i sistemi kvaliteta u poljoprivredi

    ISO/IEC Guide 2:2004, SRPS ISO/IEC Uputstvo 2:2007. Interna pravila standardizacije ISS 2012, Beograd, 1-34.

    Karali Mihovski B. (2010): Poreenje standarda koji se najvie zahtevaju od strane kupaca. http://poljostandardi.com.

    Lazi B., Lazi S. (2008): Organska poljoprivreda. U: Organska poljopri-vreda (urednici Lazi B. i Babovi J.), Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Tom I, 7-40.

    Mihovski B., ivadinovi T., ivkov G., Duli Markovi I., Barjolle D. (2012): Vodi za sertifikaciju poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije, broura, Beograd, 1-31.

    Nikoli O., Pavlovi M., Jovanovi Lj. (2011): Possibilities of use of phy-siological parameters in wheat genotypes evaluation in terms of susta-i-nable agriculture and ecosystem protection. Proceedings of International scientific conference Serbia facing the challenges of globalization and su-stainable development, Belgrade, 373-379.

    Nikoli O., Jovanovi Lj., Jeli M., Milovanovi M., Pavlovi M. (2013): Variability of Serbian winter wheat genotypes and their evaluation in terms of sustainable agriculture. The Journal Agriculture and Forestry, 58(2), 19-26.

    Pavlovi M., Nikoli O., Jovanovi Lj. (2011a): Strna ita u funkciji organ-skog stoarstva. Ecologica, 18(64): 671-676.

    Pavlovi M., Nikoli O., Jovanovi Lj. (2011b): Tehnologija proizvodnje strnih ita u ekolokoj poljoprivredi. Ecologica, 18(64), 665-670.

    Pavlovi M., Nikoli O., Jovanovi Lj., Jestrovi Z., Dedi D. (2013): Bio-diverzitet penice i mogunost njegovog korienja u ekolokoj poljopri-vredi. Zbornik radova XVIII savetovanje o biotehnologiji sa meunaro-dnim ueem, aak, 18(20), 63-70.

    Pravilnik o sadrini zahteva za registrovanje oznaka geografskog pore-kla i sadrini zahteva za priznavanje statusa ovlaenog korisnika oznake geografskog porekla. Slubeni glasnik RS., 93/10.

    Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje. Slubeni glasnik RS, 48/11.

    Simi I., Ognjenovi S. (2012): Kako do sertifikovanog organskog pro-izvoda? Serbia organica, Beograd, 3-24.

  • 34

    Doc. dr Milanko Pavlovi

    Standardi i sertifikati. Kako da unapredite svoje poslovanje. Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Beograd, 1-24.

    Stojanovi ., Ognjanov G. (2012): Strateka opredeljenja Srbije u do-menu ruralnog razvoja proizvodnja i marketing tradicionalne hrane. Ekonomske teme, L(1), 19-32.

    Zakon o standardizaciji. Slubeni glasnik RS, 36/09.

    Zakon o oznakama geografskog porekla. Slubeni glasnik RS, 18/10.

    Zakon o organskoj proizvodnji. Slubeni glasnik RS, 30/10.

    Uputstvo za primenu, samokontrolu i kontrolu sistema DPP, DHP i HACCP. Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, 2011, 1-102.

    Korisne web stranicehttp://www.brcglobalstandards.com/

    http://www.globalgap.org/uk_en/

    http://www.hasapstandard.com/sedam-principa-temelj-haccp-sistema.html)

    http://www.ifs-certification.com/index.php/en/

    http://www.iso.org/iso/home.htm

    http://www.kvalitet.org.rs/standardi/koser

    http://www.poljostandardi.com

    http://www.tehnologijahrane.com/standardi/

    http://www.serbiaorganica.org

    STANDARDS AND QUALITY SYSTEMS IN AGRICULTURE

    Summary: Questions security and traceability in the food chain is essential in the formulation of agricultural policies at all levels, as well as the essential requirements of all stakeholders in the food business operator. Therefore, it is necessary to adopt and approve agreements to define the process of improving business systems, improve working con-ditions and safety, environmental protection, improving the health of all factors of agricultural production, improving the well-being of humans and animals.

  • 35

    Standardi i sistemi kvaliteta u poljoprivredi

    Respect for the principles of standardization, the general and specific requirements of the standard, the use of global, local and national legislation and the characteristics should assure consumers that produced food and other agricultural products, is safe and in compliance with the principles of sustainability. Requirements consumers to buy controlled, tasty and fresh produce, produced in a natural and healthy way, methods that do not disturb the environment, water edge on health and well-being sublimated in the principles of good agricultural practices (GAP), Good Manufacturing Practices (GMP), good Hygiene practices (GHP), which are connected to the requirements relating to the processing and business operators food (HACCP). Implementation family of ISO standards, as well as integrated quality management (TQM), to ensure the long term success of the manufacturer, customer satisfaction, benefit all stakehold-ers in the food business and society as a whole. For the purpose of rationalization, efficiency and cost reduction by integrated standards and quality systems (IFS), which are unified stan-dards of quality and food safety. Specific requirements in terms of securi-ty and features food may pose a national association (BRC, Guest R), re-ligious (Halal, Kosher, etc.). Regional and local associations (PGI/PDO). A special place belongs Organic (BIO) certificate, obtained by organic production methods. Due to a number of specificities (farm size, uncontaminated en-vironment, experience in traditional and modern methods of farming, geography and diversity of landscapes and species, etc.) eexport oppor-tunity for the Republic of Serbia is the production of high-value, health-safe, certified food, which can offer all demanding global market.

  • 37

    PREDUZETNIKI MENADMENT U ORGANSKOJPOLJOPRIVREDI

    Prof. dr Nenad PeneziUniverzitet Educons, Sremska Kamenica

    Izvod: Preduzetnitvo i preduzetniki menadment danas predstavljaju vitalan faktor nastanka, opstanka i uspenog poslo-vanja male organske farme u uslovima neizvesnosti, nesigurnosti i nestabilnog okruenja. Farmer preduzetnik vidi svoje poljopri-vredno gazdinstvo (biznis) kao mesto generisanja profita i spreman je da preuzme rizik kako bi obezbedio rast i razvoj svog preduze-tnikog poduhvata. U takvim uslovima, preduzetniki menadment ima svoje lice i nalije. Ovo prvo podrazumeva upravljake vetine i sposo-bnosti da se zapone i, potom, uspeno vodi biznis. Druga strana preduzetnikog menadmenta zahteva preduzetniki duh. Mno-gi farmeri su, sami po sebi, nadareni menaderi, sa naglaenim duhom za preduzetnitvo. Oni drugi nuno moraju da ovladaju neophodnim preduzetnikim vetinama s ciljem da od ogranie-nih resursa izvuku maksimum. Farmer preduzetnik deo je kompleksnog okruenja u ko-jem su i drugi farmeri, dobavljai, kupci, finansijske institucije, drava i mnogi drugi. Njegova ekonomska stvarnost je preduze-tniki proces stvaranje nove vrednosti. Takav proces u praksi se bazira na preduzetniku i njegovom timu, poslovnoj ideji (prilici) i neophodnim resursima. Meutim, tu su i brojna ekonomska i soci-jalna ogranienja, legislativa, pristup kapitalu, informacijama i dr. Otuda, osnovni cilj ovog rada je da omogui razumevanje koncepta i prakse preduzetnikog menadmenta u oblasti organske poljopri-vrede.

  • 38

    Prof. dr Nenad Penezi

    Uvodne napomene Aktuelni privredni trenutak uticao je na to da mnogi koji verovatno nikada ne bi preuzeli prve i nesigurne korake u pravcu sopstvenog biznisa, sve vie shvataju i vide prednosti u tome to e se baviti sopstvenim stvarima, na sopstveni nain i u vremenu kojim mogu samostalno raspolagati. Meutim, sam proces pokre-tanja sopstvenog biznisa zahteva, bez sumnje, svojevrsno buenje i angaovanje mnogih unutranjih snaga i resursa koje neki ljudi jednostavno imaju ili im mogu lake da priu od drugih (Cvjetia-nin, 2006). Preduzetnitvo, ili ono to popularno nazivamo biznisom, fenomen je novijeg datuma. Do XV-XVI veka, odnosno epohe re-nesanse, nije postojala samostalnost i autonomija ekonomske u od-nosu na druge sfere drutvenog postojanja. Srednjovekovni svet je bio statian, a krvavi politiki i verski ratovi (krstaki ratovi, kao svedoanstvo tog vremena) nisu bili uslovljeni ekono mskom logi-kom, niti logikom kretanja kapitala, ve su bili izazvani primiti-vnim potrebama za pljakanjem i otimanjem, kao i specifinim religijskim motivima koji su razliite verske grupacije uvodili u konflikte i otvorene sukobe. U srednjem veku, preduzetnitvo u dananjem znaenju te rei, nije igralo nikakvu ulogu u sticanju politike i ekonomske moi. To je bilo vreme kada su se na irokim poljima, pod zastavama, maevima i kopljima, susretale vojske, a pobednik je imao moralnu satisfakciju i pravo da harai posedima i ratne zarobljenike koristi kao radnu snagu. Trebalo je da proe pola milenijuma da se situacija u po-tpunosti promeni i da danas preduzetnitvo ne postoji samo kao samostalni drutveni fenomen na globalnom nivou, ve se upravo iz njegovog ekonomskog utemeljenja zapoinju ratovi i sklapaju primirja. Ali danas, umesto ratnika i starih vojskovoa, na sceni su preduzetnici koji se nadmeu meusobno za odreenu trinu niu i borbeni menaderi koji govore o (ne)prijateljskom preuzimanju kompanija; ratuju akcionarska drutva, nacionalne i multinacio-nalne kompanije, a razlozi su prevashodno ekonomske prirode.

  • 39

    Preduzetniki menadment u organskoj poljoprivredi

    Tako, savremeni uslovi predstavljaju utakmicu izmeu na-cija i pojedinaca; utakmicu u kojoj je stanje preduzimljivosti posta-lo nosei princip globalne ekonomije. U vremenu u kojem ivimo, potpuni trijumf preduzetnikog principa i na njemu zasnovana globalna ekonomija, prevazilazi okvire i interese nacionalnih dra-va i njihovih privrednih struktura. Jedna od kljunih promena u modernom svetu je sve vea osetljivost i odgovornost savremenog biznisa. Potroai oekuju stalna unapreenja proizvoda i usluga koje konzumiraju. U bor-bi za ouvanje svojih pozicija na triitu, pojedinci i organizacije moraju da reaguju mnogo bre, da budu agilni i inovativni. Prome-ne predstavljaju istovremeno i poslovne prilike (anse) i probleme. Poslovne prilike dolaze u obliku novih mogunosti i ansi za bo-lju budunost. Na drugoj strani, problemi lee u neizvesnosti koje takve nove mogunosti kreiraju. Reagujui na takve izazove, cilj preduzetnike aktivnosti jeste da se iskoristi prednost koje takve prilike donose i istovremeno odgovori na neizvesnost i rizik. Otu-da, veoma vano je ispravno razumeti sve relevantne aspekte pre-duzetnitva, odnosno preduzetnikog menadmenta. ta je to preduzetnitvo i ko moe biti preduzetnik? Kao inovativna i dinamina poslovna aktivnost kreativno nadahnutih ljudi, preduzetnitvo je od kljunog znaaja za savre-mene privredne strukture, bez obzira na njihov dostignuti stepen razvoja. Njihovo zajedniko obeleje je poslovanje u uslovima brzih promena, nesigurnosti i rizika, to zahteva nov pristup bizni-su, nove poslovne orijentacije i strategije (Penezi, 2009). Najvee efekte i najbolje rezultate u takvim uslovima postiu preduzetnici i rastue firme koje neguju preduzetniki menadment. Orijentacija na stalne promene (poeljne, zdrave, orijenti-sane na budunost) i strategiju inovacija, kao odgovor na izazove nestabilnog okruenja je osnovna karakteristika preduzetnikog menadmenta. Preduzetnitvo trai menadment razliit od po-stojeeg, ali jednako sistematian, organizovan i svrsishodan.

  • 40

    Prof. dr Nenad Penezi

    Preduzetniki menader aktivno trai mogunost, prilike, promiljeno rizikuje uvodei promene i poboljanja. Njegov klju-ni zadatak je uspeno upravljanje promenama koje ukljuuju spo-sobnost stvaranja nove sinteze ljudi, resursa, ideja i mogunosti, odnosno poslovnih prilika. Preduzetnitvo se potvrdilo kao odgovor na mnoge proble-me u potronji, kao pravi put u pronalaenju novih mesta i pozicija na postojeim tritima uprkos masovnoj ponudi i beskompromi-snoj konkurenciji, ali i kao nain stvaranja i razvoja novih trita. Otuda se preduzetnitvo smatra novim sektorom savremene pri-vrede, a preduzetnici kreatorima novih radnih mesta. Zahvaljujui preduzetnitvu i preduzetnicima, bre raste broj novih poslova nego zaposlenih u postojeim institucijama, organizacijama i pre-duzeima. Otuda, savremeni svet zahteva vie preduzetnika i vie od preduzetnika. O preduzetnicima se sa puno opravdanja govori kao o agen-tima promena i trinih prilika, kao o osobama iji su poslovni po-duhvati odgovori na probleme koji proizilaze iz promena, i koje iz niega stvaraju neto. Oni su osobe nestandardnih poslovnih profi-la za koje su promene, neizvesnosti i rizik prirodno stanite u kome pronalaze poslovne inspiracije, a kreativnost i inovativnost sutina poslovne filozofije. Biti preduzetniki kreativan i inovativan znai imati sposobnost da se uoe izvesnosti u neizvesnim situacijama i znai imati potrebna znanja da bi se prepoznala prilika i pronali pravi naini da se ona pretvori u uspean biznis. Preduzetnitvo je svojstveno bilo kojem privrednom sekto-ru i tipu biznisa. Nezaobilazno je pri samozapoljavanju i u firma-ma bilo koje veliine i prepoznatljivo kroz sve faze ivotnog ciklusa od osnivanja do rasta, zasienja, gaenja ili ponovnog oivljava-nja. Relevantno je za male i velike firme, tehnoloke i one tradi-cionalne; prisutno u razliitim vlasnikim strukturama, od porodi-nog biznisa do partnerstva, sloenih organizacija sa akcijama na berzama do neprofitnih organizacija sa naglaenom ekonomskom (preduzetnikom) aktivnou.

  • 41

    Preduzetniki menadment u organskoj poljoprivredi

    Motor preduzetnitva je pojedinaan kapital koji se u kon-kurenciji sa drugim kapitalima bori za svoje odranje, oplodnju i ekspanziju. Privatno vlasnitvo (kapital) daje mo odluke i ak-cije, mogunost izbora i realizovanja ideja, skrauje vreme i broj posrednika u odluci i akciji. Ovo omoguuje smelost, ali i donosi rizik, jer preduzetnik/vlasnik neposredno snosi posledice uspeh kao zaradu i nagradu, a neuspeh kao gubitak, to sve podstie na maksimalan napor. Iz takvih uslova izvedene su razvijene u stvaralake sna-ge inovativnog i slobodnog preduzetnitva. Takvo aktivno, inici-jativno, inovativno i borbeno, na rizik spremno preduzetnitvo, oslonjeno na razvoj nauke, tehnike i tehnologije i podrano akti-vnostima razliitih insitutucija, danas menja i razvija svet. Otuda, preduzetnitvo je delatnost preduzetnika, usmerena na pokretanje, organizovanje i permanentno inoviranje poslovanja preduzetnike organizacije, s ciljem stvaranja novog trita i ostvarivanja dobiti (Penezi, 2003). Intuitivno, mi znamo (ili oseamo da znamo) ko je ili ko nije preduzetnik. Mnogi ljudi uoavaju, vide prilike i imaju dobre ideje. Da li su oni preduzetnici i u emu se preduzetnik razlikuje od njih? Preduzetnik vidi ono to su drugi prevideli i odluuje onda kada drugi oklevaju, Preduzetnik aktivno trai i prepoznaje prilike, Preduzetnik razvija nove ideje i identifikuje naine za ostvarivanje te ideje, Preduzetnik organizuje resurse (kombinuje faktore proizvodnje) u organizaciju koja materijalizuje ideju u proizvod/uslugu s ciljem zadovoljenja tranje potroaa, Preduzetnik je spreman da preuzme rizik (da ga kontrolie i kada god je mogue minimizira) u oekivanju nagrade u sluaju uspeha, Preduzetnik reskira svoj novac, vreme, naporan rad, esto i ugled kako bi ostvario ideju u koju vrsto veruje, Preduzetnik predvia i paljivo planira,

  • 42

    Prof. dr Nenad Penezi

    Preduzetnik analizira trite i budno prati dogaaje u poslovnoj okolini. Otuda, moemo rei da je preduzetnik lice nadareno poslo-vnim duhom i rukovodeim sposobnostima, uvek budno i sprem-no da prepozna i iskoristi nove poslovne prilike odgovarajuim kombinovanjem faktora proizvodnje i odluno da preuzme rizik (povezan sa neizvesnou) upravljanja organizacijom na temelju inoviranja i permanentnog razvoja, s ciljem stvaranja nove vredno-sti.

    Koje su osnovne karakteristike (osobine) preduzetnika? Svi mi se meusobno razlikujemo, ne samo po tome kako izgledamo, ve i po tome kako se ponaamo, odnosno reagujemo u razliitim situacijama. U praksi, veliki broj istraivakih studija bio je posveen identifikovanju karakteristika uspenih preduzetni-ka, ali do danas nijedan istraiva poslovne prakse preduzetnitva (preduzetnikog menadmenta) nije uspeo da odredi one preduze-tnike osobine koje e predskazati da li e neko biti ili ne uspean preduzetnik. Ipak, potenciraemo sledee kljune karakteristike linosti preduzetnika (Timmons, 2009): vizija, potreba za postignuem, spremnost za preuzimanje rizika, samopouzdanje (visok interni lokus kontrole), kreativnost, inovativnost, potreba za samostalnou. Vizija predstavlja globalnu predstavu o tome gde i kako pre-duzetnik vidi svoj biznis u narednom periodu. To je slika novog sveta koju on/ona eli da kreira. Vizija je slika odredita na koje preduzetnik eli da stigne, pre nego puta do tamo. Kao svetlo na kraju tunela vizija pomae preduzetniku da lake definie ciljeve, strategiju (kao nain za realizaciju definisanih ciljeva), da pridobije sledbenike za svoj preduzetniki poduhvat, modelira moralni kon-tekst budueg poduhvata, socijalnu odgovornost njegovih uesnika

  • 43

    Preduzetniki menadment u organskoj poljoprivredi

    i kao takva predstavlja vanu alatku preduzetnika. Potreba za postignuem ini se svakako kljunom karak-teristikom uspenog preduzetnika. Obino se definie kao motiv, elja za linim uspehom i afirmacijom, potreba da se dostigne i nadmai definisani cilj u skladu sa postavljenim standardima. Ova lina osobina moe biti veoma vana karakteristika uspeha pojedi-naca i u drugim zanimanjima, a ne samo u domenu preduzetnike aktivnosti. Teko ju je meriti, a esto njena mera nije novana na-grada, ve zadovoljstvo ostvarenim linim uspehom, postignutim poslovnim reenjem kao, recimo, odgovorom na neki konkretan poslovni problem, postignuem. Pojedinci koji imaju snanu elju sa samopostignuem su ambiciozni ljudi koji puno postiu. Oni su spremni da rade bolje i efikasnije od drugih i nastoje da prevaziu prepreke koje stoje na putu uspeha. Spremnost za preuzimanje rizika podrazumeva veoma oba-zriv ulazak u preduzetniki poduhvat i sklonost umerenom riziku, tj. riziku nad kojim imaju kontrolu. Rizik je stepen opasnosti po sopstvenu linost, druge ljude ili stvari koja preti od nekog odree-nog ili bilo kog nepredvidivog dogaaja. Kao pojedinci koji odva-no i hrabro ulaze u biznis, preduzetnici snose, pre svega, finansijski rizik, jer ulau novac. Ako zbog pokretanja svog preduzetnikog poduhvata napuste postojei posao, onda se kod preduzetnika jav-lja i rizik karijere. Posveenost poslu i poistoveivanje sa biznisom, dugo radno vreme, veoma naporan rad donosi i rizik zapostavlja-nja porodice, kao i psiholoki rizik. Samopouzdanje (lokus interne kontrole) predstavlja uve-renje da uspeh zavisi od linog zalaganja i truda. Pojedinci sa in-ternim lokusom kontrole su oni koji vole da imaju glavnu re u svojoj sredini (da kontroliu svoje okruenje) i da imaju kontrolu nad svojom sudbinom (da kontroliu sebe i da budu sami svoj ef). Visok stepen samopouzdanja moe negativno da utie na tok biz-nisa, dok razuman stepen samopouzdanja i samouverenosti dopri-nosi poslovnom uspehu. Kreativnost omoguava preduzetniku da identifikuje gep na tritu, ali i nain da ga popuni. Za preduzetnike koji su kre-ativni kaemo da su senzitivni na problem, nedostatke, gepove u

  • 44

    Prof. dr Nenad Penezi

    znanju, nedostajue elemente, disharmoniju, sposobni da identifi-kuju potekoe, trae reenja, predviaju ili formuliu hipoteze o potekoama, testiraju ih i konano saoptavaju rezultate. Uspeh poslovanja esto zavisi upravo od sposobnosti preduzetnika da ra-zmilja nekonvencionalno i da do odreenog reenja doe na kre-ativan nain. Inovativnost sposobnost da se uvode novine koje iniciraju i donose promene. Inovacije koje uvodi preduzetnik odnose se na nove proizvode, tehnoloke procese, sirovine ili na otvaranje novih trita. Inovacije su izvor visokih profita. Meutim, profit koji se stie uvoenjem inovacija je kratkotrajan on nestaje im se na tritu pojave pratioci i imitatori inovacije. Izvor poslovne ideje je veoma vaan, ali uloga kreativnog razmiljanja je vitalna u razradi, razvoju i prevoenju ideje u delo, a potom i u svim fazama njenog komercijalnog ivota. Stoga, inoviranje treba da bude permanen-tno. Preduzetnici, sa sposobnou inoviranja (novih kombinacija faktora proizvodnje), inicijatori kreativne destrukcije, vani su ka-talizatori privrednog razvoja. Potreba za samostalnou ogleda se u autonomnom do-noenju odluka i linoj kontroli. Svoje line i poslovne ambicije preduzetnici ele da ostvare samostalno. Samostalnost dovodi do zadovoljstva, koje je rezultat linog postignua, a koje izostaje kada se radi za drugog. Samostalnost podstie inicijativnost, povoljno utie na kreativnost i fleksibilnost, ali istovremeno donosi i vei rizik, veu odgovornost i puno rada. Pojedinci postaju preduzetnici kada donesu odluku da uu u biznis. to je njihova namera da to uine jaa, to je vea i verovat-noa da e se to desiti. Namera postaje jaa kada pojedinac uvidi da je preduzetnika karijera eljena i izvodljiva. Upravo ove percepcije izvodljivosti i poeljnosti (pokretanja preduzetnikog poduhvata i njegove odrivosti/uspeha) determinisane su pomenutim karakte-ristikama, ali i motivacijom. Motivacija je unutranja pobuda zbog koje se preduzetnici ponaaju upravo onako kako se ponaaju. Kao proces, motivaci-ja je usmerena na budunost, pa se u velikoj meri moe objasniti

  • 45

    Preduzetniki menadment u organskoj poljoprivredi

    ljudskim potrebama koje joj prethode. Koncept koji je korien u savremenoj preduzetnikoj praksi, daje sledeu hijerarhiju nivoa potreba: osnovne (fizioloke) potrebe potreba za ishranom, odmorom, u radnom smislu za komforom, izbegavanjem pritisaka, prijatnim uslovima za rad, bezbednost i sigurnost potreba za radom, razumnom kompenzacijom, izvesnou, garancijom da je posao siguran i da nema drastinih promena, drutvene potrebe (potrebe pripadnosti) potreba za socijalnim ivotom, prihvatanjem, poverenjem, emocijama: na poslu, kod kue, meu prijateljima, potovanje potreba za samopotovanjem, potovanjem od strane drugih, tenja za priznanjem i dobijanjem mogunosti da se iskae posebna kompenzacija, samodokazivanje (samoaktuelizacija) potreba za ispunjenjem svih svojih potencijala, slobode u poslu, oseanjem zadovoljstva i izazovnih mogunosti kroz koje moe da se iskae kreativnost.

    Na povean entuzijazam i angaman preduzetnika najvie utiu tzv. motivacioni faktori koji se odnose na potrebu za: linim razvojem, veim ostvarenjem i odgovornostima i priznanjima.

    Preduzetniki proces u praksi Uspeno pokretanje preduzetnikog poduhvata pred st a v -lja vrlo sloen i rizian poduhvat. Kod preduzetnitva prvenstveno je re o stvaranju nove vrednosti. U ekonomskom smislu, to znai stvaranje to vee razlike izmeu vrednosti upotrebljenih resursa (input-a, odnosno proizvodnih faktora) i vrednosti proizvoda i usluga (output) koja e se proizvesti tim sredstvima. Proces stvaranja nove vrednosti ili preduzetniki proces re-zultat je meusobnog delovanja tri pokretake sile: preduzetnika i njegovog tima, poslovne prilike i resursa (Rwigema i Venter, 2005). Pravilnom procenom ovih elemenata mogue je uticati na njih u cilju poveanja poslovnog uspeha. To drugim reima znai da pre-

  • 46

    Prof. dr Nenad Penezi

    duzetnik mora dobro proceniti svoje jake i slabe strane (sopstvene prednosti i nedostatke), potom izvriti trinu procenu poslovne prilike (anse) i racionalno vrednovati potrebne resurse. Line osobine, iskustvo, znanje i vetine preduzetnika i nje-govog ueg, osnivakog tima, igraju kljunu ulogu u svakoj uspe-noj organizaciji (preduzetnikom poduhvatu), posebno u periodu egrtovanja, tokom kojeg se vri trina provera poslovne ideje, pripremanje poslovnog plana, valorizacija resursa i sl. Ovo je po-sebno vano za meusobno upoznavanje, usklaivanje interesa i, naravno, motivaciju. Uloga egrtovanja je znaajna i po tome to odreene nedostatke preduzetnika osnivaa je mogue nadoknaditi tako da se u osnivaki tim privuku i partneri koji imaju eljene ka-rakteristike. Ako partneri ustanove da mogu da delotvorno sarau-ju i da postoji kolektivno znanje koje je od presudnog uticaja na uspeno izvoenje posla, onda se mogunost poslovnog uspeha preduzetnike organizacije umnogome poveava. Poslovna prilika se smatra glavnom pokretakom silom koja dovodi do preduzetnikog delovanja i kljunim faktorom pre-duzetnikog procesa. Inovativni pojedinci, preduzetnici, obino imaju mnotvo poslovnih ideja koje predstavljaju osnovu poslovne prilike. Meutim, problem je esto u tome to (neuspeni) predu-zetnici izjednaavaju poslovnu ideju sa poslovnom prilikom (tri-nom ansom). Poslovna ideja nije istovremeno i trina ansa! I konano, trei vitalni elemenat u preduzetnikom procesu su potrebna fizika sredstva i ljudski i finansijski resursi. Uspeni preduzetnici brzo naue da svoje trino proverene poslovne ideje mogu realizovati a da nisu vlasnici kapitala i sredstava. Dobri pre-duzetnici su u stanju da iz ogranienih sredstava izvuku vie nego drugi i da napreduju sa minimalnim dodavanjem sredstava. Put od kreiranja neke ideje do konane realizacije preduze-tnikog poduhvata je veoma dug i naporan, ispunjen nedoumica-ma, izazovima i brojnim zamkama. To je svojevrstan iterativni pro-ces koji je utemeljen na sistemu pokuaja i greaka vraanja na prethodni korak, odnosno uoavanja postojeih nesklada i naina za njihovo prevazilaenje. Iako se taj proces ne odvija po nekom

  • 47

    Preduzetniki menadment u organskoj poljoprivredi

    ustaljenom praktinom modelu, mogue je ipak utvrditi nekoliko kljunih faza (Deakins i Freel, 2003): Motivacija, Identifikovanje poslovne ideje, odnosno prilike, Vrednovanje (trina provera) ideja, Identifikacija resursa, Pridobijanje sledbenika, Poetak i opstanak. Prvu fazu ini razmiljanje i iznalaenje stimulacije da bi se postavili poslovni ciljevi i krenulo sa biznisom. Motivaciju je mogue pronai u samoj individui, socijalnoj grupi kojoj pripada, porodici, drutvu i sl. Motivacija preduzetnika je u funkciji mo-deliranja vizije kao njegove globalne predstave o tome gde u svom biznisu eli da bude u narednom periodu i koja treba da ima inspi-rativnost, jasnou, izazovnost, kao i praktinost realizacije. Druga faza poistoveena je sa otkrivanjem poslovne ideje, odnosno poslovne prilike. Uspean biznis nije samo stvar inspiraci-je budueg preduzetnika, ve se u osnovi izotrene poslovne ide-je moe nalaziti: iskustvo iz prethodnog posla, lini interes, ansa, sugestije prijatelja i roaka, porodini posao, obrazovanje i drugo. Podlogu poslovne ideje mogu initi i alternativni putevi ulaska u novi posao (kupovina posla, licenca, franizing i drugo). Naredni korak predstavlja trina provera poslovne ideje poslovna ideja je svaka ideja o novom proizvodu ili usluzi, koja nije trino, poslovno proverena, dok je poslovna prilika trino prove-rena poslovna ideja, koju je mogue realizovati. Trina provera poslovne ideje podrazumeva: a) analizu kupca/potroaa, b) analizu konkurencije, i c) analizu delatnosti (grane) u kojoj se zamee novi biznis. Ovde je vano da ukoliko preduzetnik na temelju ovakve analize ne dobije potvrdu da je po-slovna ideja = trina prilika (ansa), preduzimanje daljih koraka nema ekonomsko opravdanje ni logiku. Proizvesti proizvod (uslu-gu) uz sva prethodna ulaganja, a pri tome (ne znati) nemati kome ga prodati, predstavlja osnovu poslovnog neuspeha preduzetnika.

  • 48

    Prof. dr Nenad Penezi

    U etvrtoj fazi potrebno je identifikovati i specificirati sve bitne resurse za uspenu realizaciju novoprojektovanog bizni-sa. Nuno je vremenski operacionalizovati plan ulaska u posao i izvriti analizu dobavljaa sirovina i materijala. Peta faza predstavlja fazu pregovaranja za ulazak u posao, odnosno fazu realizacije poslovnog plana. Pregovori se odnose na zatvaranje finansijske konstrukcije posla, pridobijanje sledbenika (izbor poslovnih partnera), pribavljanje raznih vrsta dozvola, regi-straciju preduzea itd. Poslednja faza odnosi se na finalne pripreme i ulazak u po-sao. Imperativni zahtevi koji se u ovoj fazi raanja posla postavljaju pred preduzetnika je uspostavljanje poslovnih odnosa sa strunja-cima koji mogu biti od pomoi i uspostavljanje jasnih veza sa po-troaima i dobavljaima. Navedene faze predstavljaju logian redosled aktivnosti, pri emu je uspeno savlaivanje svake faze uslov za preduzimanje na-rednog koraka. Vremensko trajanje svake faze nije mogue gene-ralno utvrditi, jer je ono determinisano individualnim naporima i razliito je od sluaja do sluaja.

    Neophodnost planiranja poslovne aktivnosti (poslovni plan) Verovatno jedan od najbitnijih koraka u celokupnom pro-cesu realizacije poslovne prilike jeste izrada poslovnog (preduze-tnikog, biznis) plana. Kreiranje poslovnog plana zahteva vreme i znaajne napore. Meutim, to je neophodno ukoliko se eli izotra-vanje poslovne ideje i njena provera u smislu utvrivanja opravda-nosti ulaska u odreeni biznis. Moda je preterano rei da je poslovni plan na izvestan nain propusnica ili instrument pristupa potencijalnim finansijeri-ma, ali on kao celovit idejni projekat, sasvim sigurno omoguava uspeno komuniciranje preduzetnika sa svojim okruenjem. Poslovni plan se smatra osnovnim oruem preduzetnika. On je ogledalo pretenzije, poslovne filozofije i vetine konkretnog preduzetnika da upravlja svojim poslovanjem. Osnovna svrha mu je da pomogne preduzeu da definisane ciljeve poslovanja konver-

  • 49

    Preduzetniki menadment u organskoj poljoprivredi

    tuje u stvarnost uz to manje potresa, iznenaenja i neplaniranih aktivnosti (Penezi, 2009). U tom smislu, poslovni plan je svojevr-sna putna mapa koja omoguava da se to uspenije pree put od poetne faze u kojoj se kreira biznis ideja do njene konane realiza-cije. Koje su osnovne funkcije poslovnog plana? Omoguava buduem preduzetniku da izotrava poslovnu ideju na papiru, a ne na tritu. Na taj nain, provera opravdanosti ulaska u konkretni biznis ne odvija se na tritu gde su efekti mo-guih greaka mnogo nepovoljniji i iskazani visokom cenom koju treba platiti. Daje kompletnu sliku biznisa i omoguava da se precizno definiu objektivne mogunosti za realizaciju projektovanog poslo-vnog poduhvata. Pokazuje koliko je novca potrebno za ulazak u novi ili eks-panziju postojeeg posla. Istovremeno, treba da pokae u kojim intervalima, kojom dinamikom i kako e se kanalisati taj novac. Neuspeh novih poslovnih poduhvata esto se vezuje za finansijske potekoe preduzetnika. Studiozan pristup u izradi poslovnog pla-na omoguava eksperimentisanje razliitim mogunostima i kon-centraciju na opcije koje e osigurati adekvatnu i ekonomski oprav-danu finanisijsku konstrukciju. Kao celovit idejni projekat, predstavlja efektivnu komuni-kacijsku alatku preduzetnika prema okruenju (bankari, potenci-jalni investitori i/ili partneri, dravne organizacije, kupci, dobav-ljai, mediji, i sl.). Dobar je instrument planiranja za budunost. Priprema poslovnog plana zadire u poslovno planiranje kao (upravljaki) proces, to je od posebne vanosti za vitalnost i dugo-ronu stabilnost projektovanog preduzetnikog poduhvata. Budui da preduzetnika organizacija posluje u vrlo dinaminom, konku-rentskom okruenju, ne moe se sa sigurnou oekivati da e se sve ono to je predvieno u poslovnom planu realno i ostvariti. Sutina poslovnog planiranje (plana) jeste upravo u pripremanju biznisa (i

  • 50

    Prof. dr Nenad Penezi

    preduzetnika) na promene sa kojima se potencijalno moe suoiti, kao i za njegovo brzo reagovanje i prilagoavanje novonastalim si-tuacijama.

    Kome je namenjen poslovni plan? Preduzetnikoj organizaciji, gde e preduzetnik, lanovi njegovog tima i ostali zaposleni sagledati viziju i strategiju poslo-vanja. Spoljnim akterima kao to su: bankari, kreditori, dobav-ljai, akcionari u smislu sagledavanja atraktivnosti i pouzdanosti ulaganja (plasman kapitala) i drugih oblika saradnje. Dravnim i drugim organima (revizori, sindikati) koji vrednuju preduzetniku ideju, ocenjuju legitimnost i realizaciju konkretnog poslovnog poduhvata. Preduzetnikom timu za kontrolu, ocenu uspenosti predu-zetnikog menadmenta po pojedinim segmentima aktivnosti. Porodici, kao vitalnom delu podrke za ulazak u konkretan biznis.

    ta potencijalni finansijer eli i oekuje od konkretnog biznisa? Da bi se dobila ansa za finansijsku podrku, poslovni plan mora biti uraen na maksimalno profesionalan nain. On mora da: Prui dokaze o trinoj orijentaciji projekta Budui predu-zetnik mora neizostavno potencirati spoznaju o potrebama poten-cijalnih kupaca. Poslovni plan koji stavlja akcenat na opis proizvo-da i objanjenja tehniko-tehnolokih uslova umesto na to kome je proizvod namenjen i kako e ga plasirati, nailazi na uzdran prijem kod potencijalnih finansijera; Ukae na dokaze o prihvatanju konkretnog programa od strane kupaca Osim to mora da prui jasne dokaze o tome ko e kupovati njegov proizvod, odnosno koristiti njegove usluge, predu-zetnik treba argumentovano da ukae i na njihovu platenu spo-sobnost; Precizno definie vlasnike odnose unutar preduzea Po-red jasnog opredeljenja za odreenu legalnu formu poslovanja,

  • 51