Drustveni Pokreti i Nenasilne Promene

8/19/2019 Drustveni Pokreti i Nenasilne Promene

1/91

Rodio se čovjek

Sumorni mrki oblak, kako opisuje, navlačio je mrak na Trebinje tog 21. januara 1993. godine. S lijepetrebinjske pijace stotinjak ljudi nemoćno i zbunjeno gledalo je nemili dogaaj.

! Sro zna "ta treba uraditi, pritrčava u pomoć #lenu, oslobaa ga iz ruku četvorice napadača i isprepadan#len bje$i preko pijace. Spa"en je. Sra nije imao tu sreću. %boren je na pločnik i četvorica napadačaiskalili su svoj bijes. &darali su ga bjesomučno i ostavili ga onesvije"tenog da le$i na trebinjskoj ulici, ute"kom stanju prebačen je u bolnicu. #len je spa"en, Sran je poginuo, rodio se čovjek' ! napominje otac(ade.

#len )lavović sa suprugom i dvoje djece danas $ivi u *vedskoj. %n je osoba čiji pozivi i posjete posebnoraduju (adeta. (azgovor izmeu njega i #lena ima posebnu te$inu i snagu za obojicu. Te"ko ju je opisati

bilo kome.

! +opričamo i nekako nam to posebno prija obojici. Svakog ljeta posjeti me sa suprugom i dvoje djece.

+omilujem i, a čini mi se da sam tada pomilovao moga Srana ! riječi su oca (adeta.

Obavijest o smrti otprije 20 godina: Ispunjavajući ljudsku dužnost, tragično je završio svoj mladi život

1. DRUSTVENI POKRETI I NENASILNE PROMENE

&vod- Sredstva i aktivnosti aktera politike-

%snovna su dva polazna kriterijuma klasiikovanja oblika politicke participacije na- a/ uzi, srednji iopsti 0makro/ nivo i b/ institucionalni i spontani, odnosno konvencionalne ili protestne oblike politicke


2/91

participacije. +rostor politicke participacije moze biti pretezno ili iskljucivo vezan za ormulisanje irazresavanje globalni problema. isli globalno, deluj lokalno4.

+rvoj grupi konvencionalni0 institucionalni/ oblika politicke participacije pretezno pripadaju politicke peticije i inicijative, glasanje i izborne aktivnosti, kao i delovanje politicki stranaka, sindikata,udruzenja. 5onvencionalna, moze se dalje razvrstati na svoje 6 konkretna oblika. 1, individualan, povremeni nisko intenzivan cini ucesce na izborima i reerendumima, 2, takodje povremen ali intenzivan,individualno! kolektivni oblik predstavljaju oblici apelaciono 7 legalisticke aktivnosti 0peticije, gradjanskeinicijative, obracanje organima vlasti, poslanicima i medijima/. 3, relativno trajan i kolektivni oblik rovoske politicke aktivnosti4 predstavlja angazman u politickim strankama. 6 oblik, relativno trajnekolektivne participacije cini civilno!drustveno angazovanje 0 8%, sindikati, drustveni pokreti/.

:egalne, ali pretezno van institucionalne, protestne i alternativne politicke participacije i kulture,cine razlicite vrste direktne drustvene akcije i protestni aktivnosti 0mitinzi, demonstracije, protestnimarsevi, okupacije prostora sa velikim simbolicnim znacenjem, strajkovi/ i drugi nenaslini, oblicigradjanske neposlusnosti.

;zborni proces, npr, predstavlja tek povremeni i pretezno mali energetski naboj i stepenzainteresovanosti gradjana koji se, istina, ne isrcpljuje samo u gledanju, aplaudiranju i glasanju.

&cesce na izborima je najmasovniji oblik politicke participacije koji, po pravilu, praktikujenatpolivicna vecina punoletni gradjana.

;ntezivnija izborna aktivnost podrazumeva pak relevantan stupanj interesovanja za politiku i politicke inormisanosti i ormiranu relativno razvijenu i koerentnu, politicku orijentaciju sire publikerancuskoj, ? i adjarskoj 2=, Spanija,;rska, 8emacka i @olandija 3=, Slovackoj, ;taliji, +ortugalu i Aeskoj po 6=. 5od nas je udeo partiskojclanstva u birackom telu od B= do 12=.

Stranacku ormu politicke participacije znantno ogranicava birokratizacija organa i njiovaiperaktivnost koja zapravo sprecava autonomno oblikovanje aktivnosti clanstva.

+rotestna okupljanja, civilni pokreti i kampanje i drugi alternativno na konkretne probleme usmereni,tek povremeni ali i visoko intezivni oblici politicke participacije, delom su i reakcija na ogranicenja partijsko!politicke participacije.

)(#CD#8S5# 8E+%S:&S8%ST ; 8E8#S;:8E C(&STE8E +(%E8E

)radjanska neposlusnost zato oznacava samo one aktivnosti koje za cilj imaju izmenu zakona i delatnostivlasti, koje imaju jasan, javan, svestan, nenasilan i politicki karakter. javan i dobrovoljan, jer se javno vrse

pozivom na opsta nacela moralnosti i pravednosti. +oliticki karakter jer se u obracanju nosiocima vlastirukovode demokratskim politickim nacelima. T;me sto se javno vrsi i podrazumeva namernu, svesnu

povredu vazeci normi kao i spremnost za odgovaranje za posledice njiovog nepostovanja, gradjanska

neposlusnost se jasno razlikuje od skriveni, precutni ormi njiovog krsenja. 8ajzad akcija gradjanskeneposlusnosti imaju jasan nenasilan karakter.

& politickoj ilozoiji postoje radikalna i umerena teorija gradjanske neposlusnosti. (adikalna, cijirodonacelnik Toma #kvinski polazi od uverenja da je pravo na suprostavljanje i pobunu opravdano u svimslucajevima u kojima zakoni nisu- 1/ usmereni ka opstem dobru 2/ donet je od odgovarajuci legalniorgana i po odgovarajucoj proceduri 3/ okrenuti ka odgovarajucoj, pravednoj raspodeli dobara.

&merena teorija, pokazajuci posebnu osetljivost za potrebu ocuvanja zakonitosti kao garantadrustvenog reda i sigurnosti, trazi da se pretpostavke za gradjansku neposlusnost dalje suze i preciziraju.+rema Czonu (olsu neopodno je postojanje tri takve dalje pretpostavke- 1/ gradjanska neposlusnost jeopravdana samo u slucajevima bitni i ociti nepravdi kojima se krsi pravo na slobodu i nacelo jednaki

prava i mogucnosti. 2/ 8epostovanju i bojkotu zakona treba pristupiti tek posto su pretodno iscrpljene svelegalne, institucionalne mogucnosti za njiovu izmenu. Trecu pretpostavku cini samogranicavanje noslilacana koriscenje oni sadrzaja i ormi iskazivanjem gradjanske neposlusnosti koji nece dovesti do opsteg


3/91

postovanja ustava i zakona. (ols dakle neposlusnost situira izmedju principa legaliteta i legitimiteta. %tuda iparadoks neposlusnosti4 7 gradjanska neposlusnost izrazava neposlusnost zakonu unutar zakona.


4/91

)ovoreci o dometima nenasilne borbe Sarp izdvaja tri moguca isoda- preobracanje je najmanjeverovatan ali ne i iskljucen rezuttat borbe. To je privatanje argumenata pokreta otpora usled uvidjanjada su oni ispravni ili usled saosecanja sa aktivistima koji trpe represiju.

#komodacija je isod koji znaci kompromis vlasti i pokreta otpora sledi nakon promene odnosasnaga tj slabljenja autoriteta vlasti, a jacanja podrske opoziciji. lada je spremna da ispuni zateve zakoje smatra da su joj privatljivi. edjutim pregovaranju Sarp pristupa veoma oprezno, upozoravanju namogucnost manipulacije postignutim dogovorom. Ciktator i strukture koje ga prate imaju znatno vecuvestinu pregovaranja i postizanja koristi koja ne mora biti vidljiva na prvi pogled.

8enasilna prinuda predstavlja pobedu opozicije usled uskracivanja svi izvora moci diktatoru iodbijanja naredjenja oruzani snaga. (ezultat je promena odnosa snaga u korist pobunjenika.Cezintegracija je ekstremna situacija dovodjenja drustva na granicu bezvlasca kada je pokret otpora

potpuno preovladao, a vlast izgubila sve resurse, pa cak dovela u pitanju i licnu sigurnost. 5ompletansistem je okrenut protiv diktatora. # oruzane snage su u pobuni. +redaja vlasti vise i ne postoji kaomogucnost jer je citav sistem doziveo potpuni kra. +ostoje, medjutim, brojne teskoce koje se javljaju uistrajavanju u nenasilnoj akciji. @apsenja, premlacivanja, zabrane, otmice i ubistva, probudice prirodnoosecanje u coveku da brani svoj zivot i odgovori istom merom.


5/91

unkcija i privilegija. +ripadnici vlasti se nemilosrdno bore za sto bolje pozicije koje ce im doneti visedobara.

8enasilna borba 7 strateski planirana aktivnost.

8enasilna borba mora imati strateski karakter. Svako od pojedinacni akcija mora biti deo jedinstvenog plana u kojem je predvidjeno kako, zasto, sa kojim sredstvima i u kom vremenu ce se ta akcijasprovesti. %ne moraju biti povezanu u jedinstvenu celinu, odnosno strateski plan kojim se nastoji ostvariticilj pokreta otpora 7 sama promena vlasti. +laniranje se zasniva na proceni okolnosti u kojima se deluje, a tosu generalno odnos snaga u politickom zivotu konkretne zajednice, ljudski resursi, vreme i materijalnasredstva kojima opozicija raspolaze, medjunarodno okruzenje i eventualna podrska, stanje sistem vrednosti imere koje ce protiv aktivista biti preduzete.

+okret mora naterati vlast da stalno trazi odgovor na njiove aktivnosti cime postize inicijativu idominaciju u medjusobnim odnosima.

& samom pocetku treba jasno razlikovati ciljeve koji se zele ostvariti od trenutni mogucnosti pokreta da i realizuju, isto tako treba imati u vidu namere vlasti da ogranice nenasilnu akciju i njenemogucnosti da to izvede u razlicitim uslovima koji ce se stvarati kroz vreme. Takva procena nadovezuje sena SI%T analizu0 skracenicu od reci strengts 7 snaga, Jeakness 7 slabosti, opporunities 7 mogucnosti i

treats 7 pretnje.5od izrade same strategije upucuje se na cetiri nivoa strateskog upravljanja razlikovani prema opstosti. Tosu-

1/ opsta strategija 7 predstavlja osnovni koncept cilja koji se zeli postici, metoda borbe koja ce se postici, najpovoljnije trenutka u kojoj ce se akcija otpoceti i opsti drustveni okolnosti u kojima cese delovati.

2/ strategija 7 koncepcija o najbolje nacinu za postizanje posebni ciljeva koji su obuvaceni osnovnimciljem i namerom opozicije. 8astoji se stvoriti opsta povoljna situacija u drustvu, kako bi se sto boljerealizovale pojedinacne nenasilne akcije.

3/ taktike 7 predstavljaju delove strategije o odredjenoj azi borbe, koje upucuju na to koje pojedinacne

akcije tj metode treba sprovesti na odredjenom prostoru i odredjenom vremenu6/ metode 7 pojedinacne akcije koje treba sprovesti u odredjenom prostoru i odredjenom vremenu.

Strategija nenasilne borbe posebno treba razmotriti tri kljucna resursa nenasilne akcije-1/ materijalni resursi obuvataju novac i materijalna dobra kojom pokret raspolaze. 8ovac kao majcino

mleko politike predstavlja preduslov svake pa i nenasilne politicke akcije. +ostoje cetiri osnovnaizvora novca, a to su clanstvo i simpatizeri pokreta, saveznicke partije i opozicije i nevladin sektor,domaci preduzetnici i medjunarodne organizacije i kompanije

2/ :judski resursi su pripadnici opozicionog pokreta koji na razlicite nacine mogu uzeti ucesce unjegovom delovanju. %ni za pokret rade volonterski, sto znaci da su jedino motivisani zajednickimteznjama za promenama u drustvu.

3/ reme je u univerzalni resurs sto znaci da njime podjednako raspolazu obe strane. +otrebno je vreme pazljivo planirati kako bi se ono maKimalno koristilo u korist pretodna dva resursa

5ako se odbraniti od represijeG

+rotesti protiv autokratske vlasti uglavnom su izazivali njenu represivnu reakciju. @apsenja aktivista,zabrane okupljanja, pritisci i zatvaranje medija. Sirenjem straa medju stanovnistvom nastoji se spreciti bilokakva javna maniestacija nezadovoljstva. Dedna zrtva je uvek opomena i primer za sve neposlusne.


6/91

Aovek je sposoban da delimicno ili u potpunosti prevazidje dejstvo straa. Dedan od nji je isticanjesaznanja o represiji. #ktiviste pokreta treba upoznati sa onim sto im se moze dogoditi i preneti im iskustvaoni koji su doziveli nasilje vlasti.

?ezbednosna kultura pretpostavlja usvajanje niza normi ponasanja aktivista kojima ce se smanjitimogucnosti otkrivanja inormacija o delovanju pokreta. :jude treba obuciti kako da zive i aktivno deluju u

pokretu u uslovima stalne prismotre policije. 8a kraju se moze zakljuciti da ono sto drzavno nasilje svakako ne ume da prouzrukuje jeste privatanjeodgovora istom merom. To je gotovo najnepovoljniji isod koji narusava citav koncept nenasilne borbe.

2. STRATEGIJE NENASILNIH PROMENA

Sarene revolucije 0 Cusan Spasojevic/

+od sarenim revolucijama se podrazumeva niz promena rezima u postkomunistickim drustvima kojisu se odigrali u prvoj deceniji 21 veka. %ve promene usledile su nakon izborni poraza ibridni

poluautoritarni rezima, ali su bile iznudjene i potvrdjene masovnim ulicnim demonstracijama gradjana

nakon sto je u pitanje dovedena priznavanje rezultata izbora. & Srbiji 2FFFte, )ruziji 2FF3e i u &krajini2FF6te.

Spori i dugi pad ?erlinskog zida

5rajem 9Fi godina Evropu je zadesio neocekivani politicki zemljotres. Skoro 2L3 zemalja uslo je u proces transormacije iz komunizma ali bez jasni naznaka o tipu rezima kojem se tezi ; najveci broj nji senakon pocetni godina tranzicija nalazio u prolaznim zonama izmedju autoritarni, poluautoritarni ;diskutabilni minimalni demokratija. ogu se uociti tri grupe drzava- one koje su nastale raspadomSSS(a, drzave bivse Duge ; preostale maom centralno evropske drzave.


7/91

5arakteristike ; preduslovi sareni revolucija

ajkl ekaul uocava 6 kljucna aspekta po kojima se ove revolucije razlikuju od drugi-1/ razlog za smenu rezima su bili pokradeni izbori, a ne rat, ekonomska kriza ili

medjunarodni aktor2/ %pozicija je koristila vaninstitucionalna sredstva da bi zastitila postojeci ormalni

demokratski poredak, a ne da bi izazvala stvaranje novi pravila igre3/ & svakoj od zemalja su vladar ; izazivac istovremeno tvrdili da imaju legitimetet6/ (evolucionarna situacija je razresena bez nasilja veliki razmerra

&kazuje na sedam preduslova koji su morali biti ostvareni kako bi uspe opozicije biomoguc. +re svega, vazno je da je rec o polu!autoritarnom, a ne o autoritarnom rezimu.azno je da ancienti regime ima nepopularnog lidera. %vo je pre svega takticki bitno

jer se citava odgovornost svaljuje na lidera kao personiikaciju sistema, a ne na sistemkoji je on stvorio. Treci uslov tice se ujedinjenosti opozicije, sto se pokazalo kljucnimu Srbiji u &krajini. Aetvrti uslov je rezultat iskustva sa lokalni izbora 199M, 199N uSrbiji ; tice se stvaranja mogucnosti za nezavisno posmatranje izbora. +eti aktor

predstavljali su nezavisni mediji koji su stvarali paralelne javne sere. Svakakonajprepoznatljiviji element 0sareni revolucija/ je bilo mobilisanje veliki masa. ;akosu sve zemlje imale iskustva sa masovnim demonstracijama, ove su imale nekolikonovi elemenata. 5onacno, nenasilni pristup je bio moguc zavaljujuci podeli unutar snaga bezbednosti kako to naziva ekaul odnosno, njiovoj neodlucnosti ;nemotivisantosti da brane rezim. aul/, ali se javlja neslaganje oko njegovi osobina. ?eOme smatra da se citava post!komunisticikatradicija mora svrstati u zaseban, cetvrti talas, zbog istovremene borbe 0 protiv diktature etatistickog

socijalizma, protiv neeikasnog ekonomskog sistema ; protiv dominacije jedne egemonijalne sile/ ekaulsarene revolucije svrstava zajedno sa ostalim post!komunistickim promenam u cetvrti talas promena rezima,smatrajuci da ovaj talas vodi ; ka demokratijama ; ka diktaturama, te da ga zbog toga ne treba zvati talasomdemokratizacije. Cominantna teza u trecem talasu demokratizacije je bila da nacin promene rezima utice nadalju demokratizaciju, te da je najpovoljniji model ugovorena 0 pacted/ tranzicija do koje dolazi kada susnage pristalica ; protivnika rezima relativno ujednacen. Takva situacija avorizuje pregovore umesto sukoba; dovodi do stvaranja sistema sa 0A@EA@S and ?alance/. Sto daje dobru osnovu za demokratski razvoj.

Sa druge strane, 5rastev smatra da sarene revolucije imaju vise zajednickog sa revolucijama trecegtalasa :atinske #merike nego sa plisanim revolucijama u ;stocnoj Evropi. 8aime, on tvrdi da su 0sarenerevolucije/ izrazavale snaznu zelju za promenom, ali neobavezno ; zelju za vise demokratije, a kamoli zavise kapitalizma.

+ozicija ovoga rada je da 0sarene revolucije/ pripadaju 6 talasu promena rezima, zajedno sa drugim postkomunistickim drustvima.

;# :; C(&);@ %?D#S8DE8D#


8/91

& literaturi o demokrastkim promenama ; konsolidaciji preovladjuju 6 skole ili pristupa. +oredteorije politicki aktera cije argumente smo do sada zastupali, tu su transnacionalne teorije, strukturne teorije; interaktivne teorije. Transnacionalne teorije zastupaju tezu da do promena dolazi pod uticajem iznenadni ;veoma znacajni promena u medju odnosima, u relativno kratkom vremenskom periodu, kada se u 0dominoeektom/ promene prenose iz zemlje u zemlju. :inc ; Stepan o ovome govore kao0 dominantnom duuvremena! zeitgeist/. ;ako se ne moze osporiti da je postojala medjuzavisnost izmedju sareni revolucijavremenska distanca izmedju nji je bila prevelika da se moze govoriti o 0domino/ ili 0snoJ!ball/ eektu.?lize istini je tvrdnja da su se 0revolucionari/ ugledali jedni na druge ; saradjivali. Cruga, relativno uticajnatranzitoloska skola polazi od teze da drustva na odredjenom nivou razvoja povecavaju sanse za demokratske

promene.

+%ST%D; :; C#5:E, E


9/91

pritiska na rezim, odnosno stvaranje utiska o sirokoj podrsci koju mu pruza 0cutljiva, mirna vecina/, koja semitinzima podrske brani od 0agresivne ; nepatriotske opozicije ; izmanipulisane mladosti/.

+rotestna okupljanja, pre svega studentski protest odlikovala je teznja ka originalnosti, akcioneinovacije ; dnevno reagovanje na dogadjaje. isok nivo ukljucenosti energetski potencijal ; motivisanostucesnika, njiova odlucnost da istraju na svojim zatevima je bila njiova naredna bitna karakteristika.+rotestna setnja kao dominantna orma izrazavanja politicke volje pogoduje izrazavanju individualnosti,ukida klasicnu pozornicu ; podelu uloga na vodje ; vodjenu masu ;dolopoklonika. 0Setace/ odlikujemastovitost koja razoruzava. itinzi podrske vlasti imali su naglasen olklorni ; ruralni du ; pecat. idljiv

je ; njiov siromasan ; stereotipan dekor, statisticnost, monotonost ; ubitacna jednolicnost parola, odnosno,vec vidjena politicka razeologija.

Energija ; potencijal protesta

8a slozeno pitanje kroz pitanja izvorista ; nosilaca protestne energije, ormi njenog transera ;odrzanja pred0samo/ razarajucim silama entropije, gradjanski protesti u Srbiji ponudli su desetak elemanataza jedan moguci, iscrpni odgovor-

1/ Aini se, pre svega, da mora da postoji jasan, dovoljno ocigledan ; ogoljen povod koji ce pokrenuti lavinu natalozenog zadovoljstva, odnosno izborna kradja.

2/ 5arakter ciljeva, ; njiova univerzalnosto ; gradjenje zajednickog identiteta pojedinaca ;grupa u protestu na dovoljno opstim vrednostima odbrani elemntarni prava, slobode ;dostojanstva, daje snagu ; sirinu protestu.

3/ Ca bi doslo do javnog maniestovanja nezadovoljstva neopodno je da bude ispunjena ; preodna pretpostavka da vec postoje ma kako malobrojna jezgra otpora pojedinci ; grupekoje osvescuju jaz izmedju zeljenog ; realnog, moguceg ; stvarnog.

6/ Dedinstvena, masovno rasirena svest o krivcima ; krivicama za nastalo stanje je, naredni,cetvrti cinilac za postojanje 7 masovnog ; tajnog protesta. Dasna podela na zrtve ; krivce0nas ; nji/, kumulira protestnu energiju, cime je ; protest uporniji, masovniji ; uspesniji.

H/ Svest o smislenosti protesta, vera da u njemu nismo usamljeni, da on uziva podrsku ;drugi, rezultira istrajnoscu protesta. Cu ; razlicite prakse ucestvovanja dosegli su do tada

nevidjenu sirinu ; intezitet. ;zrazito aektivnu ; simbolisticku vrednost ; smisao imala je parola 7


10/91

• Cok je protest prete$no negativno odreen ! predstavlja masovan i spontan način okupljanja, pokretmora sadr$ati pozitivna odreenja.

• (azlika protesta i pokreta uključuje i jasni svest o eterogenosti aktera protesta i njegovoj predominantnoj , dramatur"koj ravni proizvoenja sopstvenog simboličkog identiteta. 8asuprottome odlikuje relativna trajnost, vi"i nivo artikulisanosti i organizovanost i te$nja ka relevantnojdru"tvenoj promeni. +ored simboličke, za pokret je bitna i strate"ka ravan, tj. razraene taktičekevarijante njegove realizacije. +okret uključuje stvaranje koalicije, i pariranje unapred ukalkulisanim

potezima protivničke strane.Ca bi takav pokret uop"te bio moguć neopodno je ispuniti sledeća 6 preduslova-1. 8eopodno je unutar mre$e civilno dru"tveni pokreta jačati svest o potrebi povezivanja i

meusobne koordinacije akcija2. Treba razviti različite modalitete ula$enja u polje politike. *irenje svesti o tome da su

radnički i gradjanski protesti, delom i politički protesti, je značajan iskorak.3. 8eopodno je da se stranke oslobode tutorski ambicija i tendencije da kontroli"u svaku

inicijativu, tj da se ograniče na ulogu političkog medijatora6. #tomizovan opozicioni politički prostor zatevao je pretodno rasči"ćavanje političke scene

i potiskivanje animoziteta i dominacije u$i interaresa i ciljeva unutar i izmedju stranaka

+rotesti 1999 ! 2FFF

Crzava je krenula u obracun sa potencijalno opasnim tackama po sam rezim. Tako 199B.godinestvara se i legalan okvir za borbu- prvo je to bio ondacija za mir i re"avanje kriza i &)S 8ezavisnost, organizuju skup 5ako do promena. 8a skup će biti pozvani predstavnici opozicioni stranaka, nevladini org., sindikata i nezavisnimedija. Takovo okupljanje će biti inicijalna kapisla stvaranja +artnerstva za demokratske promene. Ailj je

bio da se okupi celokupna dru"tvena opozicija re$ima. +očetkom 2FFFte se ormira C%S, a 8% seokupljaju oko kampanje izlaz 2FFF.


11/91

Cogovoreno je da čitava kampanja ide na 2 koloseka- pojedinačne akcije 8%a i zajednički potpis svikampanja, tj. op"ta kampanja vi"e od 1FF 8%a- ;


12/91

S obzirom na to %AC su prinudjene da se okreću unutra"njim izvorima inansiranja, pre svega kadr$avi koja kroz bud$etsku liniju 6B1 ! Conacije nevladinim organizacijama ! izdvaja znatna sredstva uove svre.+ored ovog va$no je istaći da dr$ava inansira odreene organizacije, a ne njiove aktivnosti.

eanizmi saradnje dr$ave i civilnog dru"tva

8edovoljno priznavanje i uva$avanje %AC od strane dr$avnii institucija pokazuje se i ukomunikaciji izmedju %AC i dr$ave! %d dr$ave se očekuje da saslu"a i razmotri inicijative koje dolaze odcivilnog dru"tva kao i da uključi %AC u procese dono"enja i usvajanja i implementacije javni politika. &tom cilju neopodno je da dr$ava pored zakonskog ureenja odnosa s civilnim dru"tvom i unkcionisanja%AC donese i odreene meanizme kojima se institucionalizuje saradnja s %AC.

+rvi i jedini op"ti institucionalni meanizam saradnje osnovan je aprila 2F1F., kada je lada donelauredbu kojom je osnovana 5ancelarija za saradnju s civilnim dru"tvom. 5ancelarija je počela sa radom tek u

januaru 2F11. Takodje jo" nema svoju internet stranicu.eć je pomenuto da vlast ne tretira ravnopravno sve %AC. %ne koje se bave temama ljudski prava,tranzicione pravde i aratnim zločinima, nemaju dobar odnos sa vla"ću niti za"titu od napada i pretnjirazličiti desničarski i ekstremistički grupa.

%dnos izmedju vlasti i nekoliko veliki %AC, locirani pre svega u ?eogradu, znatno je razvijeniji.%bja"njenje odnosa dr$ave i civilnog dru"tva

%bja"njenje nudi uka"in +avlović ističući da se u celini gledano, u postkomunističkim dr$avama nacivilno dru"tvo gleda trojako-

• ili samo kao instrument da se obori stari re$im i uspostavi nova vlast• ili pak da se u odnosu na civilno dru"tvo ima predominantno neutralan stav u vrednosnom smislu• ili najzad da se revitalizovanje i uspostavljanje civilnog dru"tva gleda kao na ne"to negativno, tj kao

na prepreku za Rnovu i jaku dr$avu

2M= gradjana smatra nevladinisektor područje novčani dobiti pojedinaca. HF= smatra da %AC netreba da se bavi politikom, a 3F= smatra da treba ali u pogledu uticanja na va$ne dru"tvene odluke, ali ne idirektnim partnerstvom. Uak 6F= smatra da 8% vr"e ulogu kontrolora vlasti.

M2= ispitanika 2FFF je izjavila da o radu nevladini organizacija ne zna gotovo ni"ta, a MH= poanketi AeS;Ca iz 2FFH takoe o %AC zna vrlo malo.

Dedan od uzroka tome je razočaranje u kvalitet demokratski promena posle 2FFF. )radjani suizgradili uverenje ne samo o tome da nema razlike izmedju autoritarne vlasti iz 9Fti i nove demokratkevlasti, već i o celom univerzumu potencijalni vlasti u dr$avi.+otvrdu nalazimo u smanjenju učestvovanja gradjana u gradjanskim akcijama nakon 2FFF u odnosu na 9Fte.Tokom re$ima Slobodana ilo"evića 6H= gradjana je uzelo uče"ća u nekoj od ovi aktivnosti, a posle 2FFF.ta brij je pao na 2H=, a po istra$ivanju AeS;Ca iz 2FFB. samo 6= je učestvovalo u nekom "trajku ili

protestu. 8i same %AC nemaju dovoljno razvijenu svest o sopstvenim potencijalima i mogućnostima uticaja

na dr$avu. Samo N= aktivni deo je civilnog dru"tva zato "to smatra da je %AC značajna jer mo$e da dadoprinos političkim i dru"tvenim promenama, dok s druge strane Rnajče"će pominjani razlozi pripadanjanekoj grupi vezani se za dru$enja i socijalne kontakte 026=/, zbog zadovoljstva i relaksacije 019=/ i zbog

bliskosti ideja i vrednosti koje organizacija propagira 01M=/.Sve ovo utiče na nedovoljnu saradnju izmedju %AC i ragmentarnost unutar sektora. %AC u Srbiji

nema svoje legitimne predstavnike s kojima bi vlast mogle da saradjuju i koji bi mogli da artikuli"u glasove%AC u relevantnim institucijama. ;ako je u Srbiji nakon 2FFF. osnovan veliki broj %AC, one su prete$nomale i usko proesionalizovane organizacije.

Cono"enje Strategije za siroma"tva često se navodi kao prvi pozitivan primer "irokog uče"ća %AC uuzradi jedne dr$avne strategije. &če"će je uzelo preko 2HF %AC iz različiti krajeva Srbije.Aentar za razvoj neproitnog sektora i )raanske inicijative su kao dve glavne krovne organizacije

slale pozive brojnim %AC da uzmu uče"će u dono"enju Strategije tako "to će poslati svoje komentare na


13/91

predlog dokumenata Strategije Savetodavnom komitetu civilnog dru"tva. 8a$alost veoma mali broj %AC seodazvao ovom pozivu iz različiti razloga-

1. zbog tenički nedostataka ! mnogi nisu imali pristup internetu2. zbog nedostataka znanja i ve"tina da iskustva s terena oblikuju u preporuke za politike3. zbog nepostojanja svesti o konsultacionog procesa6. zbog nepoverenja u vladu i sam proces

(aznovrsnost i suvi"e razlika u kapacitetima %AC, utiče na to da su %AC nedovoljnokoordinisane, stepen komunikacije i saradnje medju njima je veoma nizak. To čini da ovakve grupevi"e deluju kao interesne grupe unutar koji postoji komunikacija, ali ne i izmedju nji. %AC semedjusobno jo" uvek vide kao konkurenti, a ne partneri.

8egativna slika o civilnom dru"tvu dominantna je i medju predstavnicima vlasti, koji civilno dru"tvovide kao konkurenta i pretendenta na vlast, a ne kao partnera i konstruktivnog aktera u upravljanju.


14/91

#ntikorporativni pokret

&pravo protiv ovakvog ustrojstva ; svetski kreatora sudbine uspostavio se antikorporativni pokret.+ocetne stiijske borbe protiv kreatora novog svetskog poretka, u pocetku su krajnje spontane ; cestorusilacke.


15/91

Canasnje revolucije zadobijaju oblik karnevala. ;nspirisani uspeom )lobalne ulicne zurke, aktivistisu prionuli na pripremanje novog iznenadjenja za kreatore globalne ekonomije. 1B.juna 1999. >inansijski ;korporativni centri bili su meta )lobalog dana protiv kapitala, nazvan jednostavno D1B.

8acelo raznovrsnosti taktika

8akon ?itke u Sijetlu glavna tema medju aktivisitima bila je oko upotrebe nasilja ; unistavanjaimovine kao legitimne taktike pokreta. #ktivisti pokreta teze da iz korpusa nasilnog ponasanja izdvojeunistavanje imovine 0razbijanje izloga/, ; deinisu ga kao vandalizam. %ni tvrde da je taktika unistavanjaimovine, strateski ; konkretno usmerena akcija protiv korporativni interesa, razlikujuci pri tom privatnu0kapitalisticku/ imovinu od licne imovine. )eneracija mladi nije zadovoljna pasivnoscu ; pripitomljenimkarakterom nenasilni demonstracija.

Cansnji aktivisti maom privataju da upotreba nasilja ; radikalniji pristup u velikoj meri povecavajusanse za uspe svakog novog socijalnog pokreta. Ejmor Star politicko nasilje deinise kao kolektivnu akcijukoja ukljucuje izicku silu, od dominantne culture nelegitimnu u datom trenutku. 8asilje je dakle,socijalnakonstrukcija koja varira od culture do culture ; koja se vremenom menja. ;zostavljajuci unistavanjeimovine, Star navodi akcije koje se u kontekstu antikorporativistickog pokreta smatraju nasiljem-

• askiranje•

;mprovizovane 0pokretne/ barikade 7 umane barikade• ?acanje suzavca nazad na policiju• %piranje apsenju• ?acanje rane, igracaka, pplasticni boca na policiju u toku nereda• ;mprovizovano oruzije 0molotovljevi kokteli/• +okusaji probijanja policijskog kordona upotrebom kartonski stitova ; ostali improvizovani

zastitni mera 0lopte, duseciV/

0. N ENASILNI DRUSTVENI POKRETI NOVI DRUSTVENI POKRETI NOVI MEDIJI ISO$IJALNE MRE%E

Savremeno drustvo obelezeno je veoma intezivnom razmenom inormacija ; upotrebom visokorazvijeni inormacioni ; komunikacioni tenologija. #li ono je vise od inormacionog drustva. 5akonavodi an Cajk, umrezeno drustvo je drustvena ormacija ciju ormu organizacije na svim nivoimaomogucavaju drustvene ; medijske mreze.anuel 5astels smatra da drustvo mreze nije savremena tvorevina. Sva drustva u istoriji imala sukarakteristike drustva mreze, s tim sto je njima dominirala vertikalna struktura olicena u centru moci.Savremenom drustvu, pak, razvijene komunikacione tenologije omogucavaju da bude pravo drustvo mreze,

sa dominantnom orizontalnom strukturom.5ulturna logika umrezavanja relektuje vrednosti slobodni inormacija, drustvenog aktivizma,decentralizacije, saradnje ; zajednickog ucenja. %dlike novi drustveni pokreta korespondiraju sa odlikamadrustva umrezenog kapitalizma 7 oni su globalni, umrezeni ; inormacioni.

Crustveni pokreti ; mrezna aritektura novi medija

5ako :ivrou navodi, nove medije razlikuje od klasicni nekoliko karakteristika- sveprisutnost,dostupnost, interaktivnost, kao ; njiova mrezna aritektura. oc internet ; novi medija najbolje jeilustrovana iperlinkovanjem, tj. 8eogranicen broj veza inormacija ; ljudi. rezna aritektura ovi medijadopusta povezivanje vise razliciti uredjaja, medija ; tenologija. )eograska odrednica ne igra gotovo

nikakvu ulogu. #ktivisti novi drustveni pokreta, mreze povezuju sa osnovnim demokratskim vrednostima 7 participacijom, decentralizacijom, koordinacijom zasnovanoj na autonomiji ; razlicitosti. reza je postalmodelza uredjenje drustva na svim nivoima, sto vodi ka sve vecoj demokratiji.


16/91

;nternet ; novi repertoari akcije drustveni pokreta

an :aer ; an #elst su izvrsili tipologiju akcionog repertoara novi drustveni pokreta.


17/91

5oncept socijalnog kapitala bazira se na radovima ?urdijea, 5olmena ; +atnama. ?urdije razlikujeekonomski, socijalni ; kulturno!simbolicki kapital. Ekonomski kapital karakterise moc direktnogkonvertovanja u novac a institucionalizuje se u ormi prava svojine. 5ulturni!simbolicki kapital seinstitucionalizuje u ormi obrazovni kvaliikacija ; pod odredjenim uslovima moze se transerisati u novac.Socijalni kapital se sastoji od socijalni veza ; mreza ; takodje je pretvoriv u ekonomski kapital. 8jegovinstitucionalni oblik pretstavlja posedovanje titula. 5onstatujuci nejednak pristup resursima utvrdjuje se dakolicina drustvenog kapitala koji poseduje neki akter zavisi od obima mreze, veza koje on moze uspesno damobilize kao ; od velicine posedovanog kapitala kojim raspolaze akter ; svako od oni sa kojima je on uvezi. ?urdije se najvise bavio istrazivanjem raspodele moci ; nejednakosti. +o njemu polozaj pojedincaunutar drustvene strukture uslovljen je opsegom pojedini tipova kapitala koje oni poseduju ; kojima sesluze. +ri tome kljucnu ulogu u reprodukovanju medjuklasni nejednakosti ima kulturni kapital. +ojedinciimaju sposobnost prilagodjavanja drustvenom diskursu ; reprodukciju njiovog klasnog sistema. ?urdijesmatra da je unutar dominantni klasa postoje odredjene razlike. Czejms 5olmen istice da drustvena

pozicija ; delovanje nisu uslovljeni samo dostupnim inansijskim kapitalom ; zaposlenoscu vec su u velikojmeri odredjeni drustvenim odnosima ; kontestima. 5olmen analizirajuci tipove odnosa u porodici konstatujeda je socijalni kapital produktivan kad god omogucuje ostvarenje izvesni ciljeva koji bi bez njega ostalinedostizni. 5olmen razlikuje izicki kapital, ljudski kapital ; socijalni kapital.


18/91

3. Socijalni kapital pomaze sirenje svesti o mnogim nacinima na koje su nase sudbine povezani pa zatodrustveno angazovane ljudi postaju tolerantniji, manje cinicni ; vise empaticni prema nevoljamadrugi.

reze sluze kao provodnici korisni inormacija u ostvarivanju nasi ciljeva. Socijalni kapitalunkcionise ; putem psioloski ; bioloski procesa u cilju poboljsanja zivota pojedinaca. +atnam izdvaja Hoblasti koje uticu na socijlani kapital- dobrobit dece ; obrazovanje, zdrava ; produktivna susedstva,

ekonomski prosperitet, zdravlje ; sreca, demokratsko gradjanstvo ; ucinak vlasti. >rensis >ukujama smatrada je osnovna unkcija socijalnog kapitala povecanje privredne eikasnosti drustva uz istovremenosmanjenje transakcioni troskova. & drustvima so visokim nivoom poverenja obavljanje posla manje kosta,nasuprot tome ljudi koji ne veruju jedni drugima saradjivace jedino pod sistemom ormalni pravila.

Drzava I soijalni kapital

Celovanje drzavne vlasti moze da doprinese razvoju kapaciteta socijalnog kapitala. 8asuprot+atnamovom svatanju po kome je razvoj civilnog drustva direktno povezan sa razvojen normi solidarnosti,udruzivanja ; saradnje, pojedini autori isticali su presudnu ulogu drzave u tom procesu. ?o (otstajn ; CitlinStol smatraju kako su postojece politicke institucije najvaznija odrednica socijalnog kapitala. 8jiova

osnovna ideja je da nivo razumevanja ; podrske od strane gradjana obrazuje nivo institucionalnog poverenjakoji direktno utice na celokupno socijalno poverenje. +roces transera institucionalnog u socijalno poverenjeodvija se uspesno ako gradjani steknu pozitivan stav ; iskustvo prema javnim sluzbenicima koji svoj posaoobavljaju odgovorno ; proesionalno. 5laus %e smatra da stvaranje socijalnog poverenja pocinje

poverenjem u institucije, one su izraz odredjeni vrednosti ; pravila koje svojim delovanjem nastoje promovisati. %e nabraja 6 temeljne vrednosti koje institucije moraju promovisati da bi pozitivno uticale nasocijalni kapital. To su- iznosenje istine, ispunjavanje obecanja, pravednost ; solidarnost.

&amne strane soijalnog kapitala

8eormalno povezivanje u klanove moze tako deormisati ; razoriti demokratske institucije.

#moralni amilizam, nepotizam, ikronizam!seme rodjacki ; prijateljski veza mogu rezultiratinesposobnoscu drustva da utemelji javne institucije. Sirenje koruptivni kanala ; veza ; politizacijakriminala ; kriminalizacija politike su takodje dovoljno ilustrativni primeri negativnog aspekta socijalnogkapitala. Ceicit drustvenog kapitala rezultat je kulminiranja negativni vrednosti ; cesto rezultiraneormalnim povezivanjem ; delovanjem, takodje na baze solidarnosti ; poverenja, ali u cilju zadobijanjanelegalni prednosti ; dobiti udruzenja poput politicki koterij, koruptivni mreza ;li maije ; teroristickigrupa. Aembers ; 5opstajn razlikuju )(*ik5+(35 I de-ok(*sk5 ivi+3os*. +artikularna podrazumevasolidarnost ; saradnju ali samo clanstva unutar granica udruzenja, dok su prema clanovima drugiorganizacija neutralno ili neprijateljsko orijentisani. Cemokratska civilnost odnosi se na uopstene pozitivnestavove koje clanovi organizacija imaju prema svim gradjanima. Ser ?erman na primeru ajmarske

8emacke pokazuje kako kombinacija slabe politicke institucionalizacije ; snazno razvijenog civilnog

drustva, moze da unisti demokratiju.


19/91


20/91

kao cetvrti konstitutivni nivo ormiranja socijalnog kapitala. +articipacija se pojavljuje u oblicimagradjanske ; politicke participacije.

8. POLITI$KA KULTURA I POLITI$KO PONASANJE

+oliticki zivot svakog drustva u velikoj meri je odredjen njegovom subjektivnom dimenzijom! politickom kulturom, odnosno karakterom ; sadrzajem dominantni vrednosti ; stavova ljudi o politici ;njenim akterima. & jednom celovitom istrazivanju politicke kulture treba slediti #:%8C%&sistematizaciju njeni razliciti sub!dimenzija prema trima osnovnim objektima politike.

1. 5ultura sistema, koja obuvata sledece empirijski proverljive dimenzije- podrzavanje politickog ;ekonomskog poretka, nacionalni identitet ; nacionalni ponos, odnos prema trans!nacionalnimintegracijama ; trans!nacionalnim identitetima, sOstem vrednosti 0sloboda, jednakost, +ravda, mir,ljudska sigurnost ; politicka prava ; slobode/, odnos prema politickom sistemu ; razumevanje

politicki ierarija ; jednakosti, odnos prema vladavini prava.2. 5ultura procesa koja ukljucuje- politicki interes, politicko znanje ; inormisanost, politicku

komunikaciju 0politicku toleranciju, konsenzus ; konlikt/, politicku eikasnost ili kompetenciju,socijalno ; politicko poverenje u razlicite pojedince ; institucije, politicku participaciju, stranackiidentitet ; medju!stranacke odnose, politicku ideologiju.

3. 5ultura vladanja obuvata sledece komponente- svest o uticaju vlasti na procesu zivljenja ljudi, svesto nacinima vladanja, ocena eikasnosti vlasti na pojedinim podrucjima delovanja, ocekivanja odvlasti, percepcija buducnost.

& ovom radu bavimo se sa tri pretpostavke ; indikatora kulture procesa koje ormativno uoblicavaju politicku dimenziju socijalnog kapitala gradjana. +rvu cine samoprocena gradjana o moci razumevanja politicke scene ; dogadjaja, kao ; nivo ostvarenog politickog uticaja. Crugi indicator politickog kapitala cini

sam stepen poverenja koji gradjani pokazuju prema civilnim ; politickim akterima ; institucijama. Treci pokazatelj politickog kapitala cini aktivnost gradjana u politickim strankama ; organizacijama ;kampanjama.

Odnos gradjana prema politii

#nalizu aktora koji uticu na obim intenzitet ; vrste politicke ; socijalne participacije gradjanasvescemo na interpretaciju 3 kljucna problema-

1. #kcionog potencijala ; zainteresovanosti gradjana za politiku2. 8jiove eektivne!institucionalne ; protestne participacije3. (azloga ; rasirenosti politicke apstinencije

*kioni potenijal gradjana

5ada je u pitanju zainteresovanost za politiku, AeS;C!ovo istrazivanje iz 2FFB. +okazuje da je uSrbiji izvan zone politike vise od cetvrtine gradjana nji 2B=, %d nji se ne moze ocekivati ni izlazak naizbore. 8aredna cetvrtina gradjana ima izvestan interes za politiku ; svest o njenom znacenju, ali nema nivreme ni volje za sopstveno angazovanje. To je grupa koja povremeno participira na izborima. +olitickim

posmatracima 7 onima koji prate politicka zbivanja, ali se u nji ne ukljucuju, pripada gotovo dve petine politicki obavesteni, ali gotovo neaktivni. 8ajzad M= gradjana izjavilo je da je politicki aktivno, dok trajno angazovanim u politici pripada 6= gradjana.

)olitika obavestenost I utuaj


21/91

8asuprt cetvrtini koja se oseca politicki kompetentno, na drugoj strani stoji duplo vise gradjana 7 polovina kojoj gotovo nista nije jasno, odnosno politicki autsajderi ili ineriorni posmatraci. %cekivanonatprosecno ne kapira4 pozadinu ; smisao vodjenja politike, grupa ravnodusni ; cak odbojni prema

politici 0HB=/, dok su na nivou proseka pristalice radikala ; socijalista. %d B6= ispitanika, MM= nemanikakav uticaj na politiku, do 1B= ima neznatan uticaj na politiku ; njene aktere.


22/91

doslo u njima bi ucesce uzeo svaki osmi gradjanin Srbije, odnosno nji 12=. Spremno da ucestvuju pristalica opozicioni ; vanparlamentarni stranaka je 1L3. %snovni motiv za ucesce u strajkovima bili suugrozenost prava ; neodgovarajuce male zarade. +rotesti su ocito opravdani ; legitimni kada se kroz dijalognije moglo doci do resenja. & Srbiji, medjutim, postoji ogroman jaz preko polovine gradjana koji su spremnida ucestvuju u protestima ; sukobima, ako za nji postoje opravdani razlozi, ; tek desetine nji koji bi uslu usukob cak ; ako pritom nisu ugrozeni oni ; njiove porodice. (asirena neverica u pozitivan isod protesta ;sukoba je jedan od razloga neucesca u ovom vidu participacije. 8edostajuci resursi su solidarnost ;

poverenje u druge ucesnike. 8esto vise od W gradjana bi protestovalo ; uslo u sukob samo ako suneposredno ugrozeni beazbednost ; egzistencija njive porodice. +rotestnu energiju ; potencijal gradjanaSrbije bitno ogranicava ; stra od toga da ce nakon protesta ; sukoba stanje biti jos gore. oze se zakljucitida u nasem drustu postoje trend rastuce neverice da se protestima ; strajkovma stvari mogu bitnije

promeniti.

19. P OJAM PRETPOSTAVKE I RA%LO%I POLITI$KE APSTINEN$IJE

8asuprot participaciji izbornu, i "iru političku apstinencije mo$emo odrediti kao svestan,dobrovoljan čin odricanja od učestvovanja u procesima izbornog, i "ireg političkog odlučivanja.Cobrovoljnu treba jasno razlikovati od prinudne izborne apstinencije, u kojoj birači, otomičnim ilinamernim propustom izborni organa, nisu na biračkim spiskovima, čime su, ne svojom voljom, sprečeni daostvare svoje izborno pravo. ;zborni apstinenti se dalje mogu razvrstati na negativne i pozitivne. 8egativniapstinenti 7 apolitični, su oni pojedinci koji su relativno trajno izvan politike, koje politika ne interesuje i nedotiče, koji o njoj ni"ta ne znaju. (adi se o relativno malom delu biračkog tela.

*političnost

#političnost obuvata stanje svesti, raspolo$enja i pona"anja koja su obele$ena ravnodu"no"ću i

nezainteresovano"ću pojedinaca i čitavi socijalni grupa za politiku i za uče"će u političkom $ivotu.#političan pojedinac je svojom sve"ću izvan politike. +olitička neinormisanost i nespremnost za praćenje irazumevanje politički dogaaja su njegova obele$ja. & u$em pojmovnom smislu apolitičnost se mo$esvatiti kao odsustvo $elje subjekta da svati svet politički činjenica i da njima ovlada, kao nespremnost dase izrazi politička volja i oblikuju sopstvena politička uverenja. #političnost prate osećanja ličnenesigurnosti i odbijanja da se javno prezentira sopstveni politički stav. #političnost se retko javlja kao trajnakarakteristika političkog pona"anja. %snovna dilema je da li je u slučaju situacione apolitičnosti reč tek o

prividu apolitičnosti, odnosno o svesno izabranoj političkoj apstinenciji koja je latentno politički stav, a neodsustvo stava. Ue"će od drugi, apolitičnost karakteri"e, pored ni$i dru"tveni slojeva, i mlade, grupeizme"tene iz tradicionalnog radnog odnosa, umetnike i deo slobodni proesija. #političnost je rezultatnepostojanja elementarni pretpostavki za bavljenje politikom- neraspolaganje dovoljnim kvantumom

inormacija, obrazovanja, materijalnog statusa i raspolo$ivog slobodnog vremena. %sim psiolo"kikarakteristika 0zatvorenost, anksioznost, osećanja političke i druge nekompetentnosti/ od posebnog značajasu i situacione i političko!institucionalne determinante koji su izraz te"koće i objektivne prepreke eektivne

političke participacije.

)olitička apstinenija

ećina apstinenata čine, pozitivni apstinenti 7 oni koji imaju svest o značaju i kakav!takav interes za politiku, ali kojim se ne dopadaju kandidati i partije koje učestvuju na izborima. #pstinencija je ovde posledica nezadovoljstva kvalitetom političkog izbora. +ri tome je relacija- kriza 7 politicka anomija 7 apstinencija vi"eznana. #nomija kao izraz raspada sistema vrednosti mo$e u nekim grupama izazvatizbunjenost, i gubljenje interesa. 5rajnja konsekvenca političke anomije mo$e biti i preobra$enički, euoričninovoanga$man Rpolitički preletača, ili povratak Rstaroj veri. )otovo identična je i priroda relacije-konlikt lojalnosti 7 apstinencija. #pstinencija pozitivno korelira i sa stav o samo marginalnim gubicima ilidobicima od političkog anga$ovanja. (obert Cal tako zaključuje da nije verovatno da će pojedinci


23/91

participirati u politici ako misle da će isod dogaaja biti zadovoljavajući i bez njiovog učestvovanja. ;stouverenje ilustruje i ocena Cejvida (izmana da je apstinencija izraz nastojanja ljudi da se baveinteresantnijim stvarima, sve dok institucije zadovoljavajuće unkcioni"u. #pstinencija ima u ovom slučaju,unutra"nji sadr$aj i značenje konormističkog svoenja na posmatranje politike, odnosno naknadnokori"ćenje politički odluka. Tri su konkurentna, ali i komplementarna modela opisa i i obja"njenja izborneapstinencije-

1. +rvi, soiode-o4(/ski -ode+ i njegove pristalice, nastoje da dou do obja"njenja razloga izborneapstinencije katalogiziranjem "to većeg broja sociodemograski obele$ja graana i poreenjemsocijalni proila izborni apstinenata i participanata, odnosno aktorskom analizom njeni obele$ja.+o pravilu radi se o socijalnom opisu, a ne obja"njenju.

2. Crugi model tumačenja izborne apstinencije predstavlja -ode+ )(*ijske ide3*i/ik(ije. (adi se onastojanju da se izlazak ili neizlazak na izbore, kao i u slučaju izlaska konkretno izbornoopredeljenje, objasne analizom čvrstine, inteziteta i trajnosti i ra"irenosti partijske identiikacije. +oovom modelu, apstinenti su graani bez ormirane ili sa slabom i tek potencijalnom partijskomidentiikacijom.

3. Treći, ko43i*iv3i -ode+ apstinenciju obja"njava usvajanjem odreeni stavova vrednosti, odnosnorezultirajućim izbornim pona"anjem. #pstinente tako čine apolitični, nezainteresovani za politiku.#pstinenti pod odreenim uslovima, mogu biti i politički obave"tni graani. +o Caunsovom modeluracionalnog birača, neizlazak na izbore je rezultat transakcione analize tro"kova i koristi od izlaskana izbore, odnosno uverenja da tro"kovi prevazilaze moguće koristi.

odel političke potro"nje- @ilde @ilmelvejt polazi od uverenja da je u osnovi apstinencijenepostojanje jasni i koerentni stavova kod izborni apstinenata. ;zborna apstinacija, je dakle,uslovljena i brojnim ličnim, ali i njiovim odnosom prema dru"tvenim i političkim razlozima. %bimizborne apstinencije varira zavisno od procene značaja izbora i izvesnosti njiovog isoda. +o pravilu,"to se izbori procenjuju značajnijim i presudnijim, odnosno "to je veća neizvesnost njiovog isoda, to je

manja izborna apstinencija, i obrnuto. ;zborna apstinencija je posebno ra"irena u stabilnim drustvima isituacijama, u kojima je često prisutno osećanje ravnodu"nosti prema politici. #pstinencija je velika isvuda postoji masovno nepoverenje prema političkim elitama.

Izborna apstinenija u 'rbiji

;zbornu apstinenciju i njene aktere i razloge, AeS;C je grupisao na prinudne i dobrovoljne apstinente.Cva osnovna objektivna razloga prinudne apstinencije čine unkcionalni razlozi i administrativni propusti.?olest, nepokretnost, neodlo$an posao, slu$enje zatvorske kazne, boravak van zemlje, studiranje daleko od

biračkog mesta 7 objektivni razlozi. %voj grupi nedobrovoljni apstinenata pirpada bar H= graana koji su propustima izborne administracije ispu"teni ili pogrep"no voeni u biračkom spisku. (ealno izborno telo

Srbije, čini oko H,H miliona birača. +reostali nivo apstinencije čine dobrovoljni apstinenti čiji je udeo doizbora varira izmeu 1F= na ključnim Rprelomnim izborima i čak HF= ukupnog biračkog tela, naRneva$nim, lokalnim izborima.

Cobrovoljni apstinenti se mogu grupisati u dve velike grupe 7 jedna se konstitui"e od apolitični, do politike nedospeli graana, a drugu čine apstinenti u u$em smislu, odnosno graani čiji je neizlazak naizbore baziran na svesnom, ormulisanom političkom stavu i odluci. #politični 7 nezainteresovani za

politiku i nesvesni njenog uticaja na $ivotne sanse čine pribli$nu desetine izbornog tela. %ni su natprosečnokoncentrisani meu graanima sa najni$im obrazovanjem i socijalnim statusom, $enama i manjinskimzajdnicama. 8a drugoj strani, apstinencija kao svesno izgraeni stav i pozicija, ima svoje tri velike osnovnegrupe razloga u- a/ neadekvatnoj političkoj i izbornoj ponudi b/ stavu o nepotrebnosti vi"epartijski izborac/ razočarnosti odsustvom ključni dru"tveni promena. 8ajzad u apstinenciju vodi i organizovani bojkotizbora, bez obzira da li ga je pokrenula odreena partija ili koalicija, odnosno etnička grupa. +artija izborniapstinenata predstavlja grupu brojniju od pristalica i glasača bilo koje partije i politilčke koalicije.

+azlozi političke pasivnosti


24/91

(elativna velika politička i izborna apstinencija u Srbiji posledica je nezadovoljstva graanadru"tvenom perspektivom, neadekvatnom stranačkom i izbornom ponudom i celokupnom političkom elitom.?rojni su apstinenti kojima se ne dopada ni jedan od ponueni opcija na izboru. Taktičko!političa

pomeranja, pregrupisavanja i podele unutar pojedini stranaka i stranački koalicija, pokazuje da aktuelne partijske podele imaju krajnje nestabilan i privremen karakter. )raani Srbije imaju stav Rsvi su oni isti. Ca bi se ovakva situacija promenila neopodno je jasnije proilisanje stranaka, kao i odgovornije pona"anje politički elita. Takoe, veliki broj graana smatra da ormalno izabrani nisu i stvarni nosioci moći i vlasti,odnosno da iza nji stoje strani i domaći moćnici. 5ao jak razlog za političku i izbornu apstinenciju, graaniističu i potpuno gubljenje poverenja u sve dru"tvene institucije, a naročito parlament. Dedan od razloga

političke i izborne apstinecije jeste i odlustvo ključni dru"tveni promena, odnosno ra"irena neverica da politički akteri uop"te imaju moć i sposobnost da sprovedu reorme i re"e probleme vezane zaunkcionisanje dr$ave, ostvarenja nacionalni interesa i ekonomski razvoj. 8izak $ivotni standard,nezaposlenost, korupcija, mito i aere koji prate privatizaciju, predstavljaju ozbiljne razloge za neizlazak naizbore. Trećina graana $ivi te"ko i nepodno"ljivo. Ca bi se povećala izlasnost na izbore, izmeu ostalogneopodno je i pobolj"anje $ivotnog standarda graana. *to je vi"i nivo ormalnog obrazovanja, to je veći iizlazak na izbore.

Cok privatnici i slu$benici u dr$avno sektoru u velikoj meri izlaze na izbore, kod nezaposlenosti,

učenika i studenata ovaj procenat je mnogo manji. o$emo zaključiti da je u Srbiji, pored apstinenata,zatim oni koji nisu na spiskovima, i oni koji ne mogu da izau na izbore, gotovo petina birača relativnotrajno digla ruke od izbora. (azvoj i pobolj"anje $ivotnog standarda, bolje edukovanje graana, jasnije

proilisanje stranaka, i odgovornije pona"anje politički elita su neke pretpostavke u smanjenju apstinencijana izborima. Stanje pasivnog političkog trpljenja i pozicija objekta politike ne mo$e se izmeniti samomoralnim apelima i političkim inormisanjem i edukacijom. ora postojati čitav splet pretpostavki kojeomogućuju eektivnu političku participaciju. To mo$e ponuditi demokratski politički sistem koji obuvatarazvijenost, otvorenost i dostupnost meanizama i kanala za politički uticaj, kao i njemu primerena

participativna politička kultura.

11. POLITI$KO NEPOVERENJE

+overenje je kljucna dimenzija socijalnog kapitala koja predstavlja slozenu i visedimenzionalnu pojavu olicenu u dinamicnoj celini niza elemenata podrske, pozitivnog stava u odnosu na gradjana premasocijalnim i politickim akterima i institucijama. (ec je o undamentalnoj kategoriji, koja je u neraskidivimvezama sa nizom drugi pojava, poput +e4(+i*e*( i +e4i*i-i*e*(. 5oncepcija (oberta Cala u politicku analizuuvodi nove dimenzije politicke kulture. %n politicku kulturu opredeljuje kao mrezu politicki orijentacijacije bitne komponente cine-

1. %rijentacija ka politickom sistemu koje mogu biti )osis*e-ske, ukoliko osecanja, stavovi i

vrednovanja pripadnika drustva avorizuju postojeci politicki sistem, ()(*i3e 5ko+iko sustavovi osecanja pre neutralni nego pozitivni i negativni i o*5dj5j5e, ukoliko mreza politickiorijentacija pokazuje negativne konotacije

2. %rijentacija ka drugim ljudima 7 ove orijentacije mogu u najopstijem smislu biti prozete)ovee3je- i+i 3e)ovee3je-

3. %rijentacije ka kolektivnoj akciji u kojima je naglasen e+e-e3* koo)e(ije, i one koja ovaobelezja nemaju

6. %rijentacije ka resavanju problema koje mogu biti u najopstijem smislu pragmaticke iliracionalisticke. Cok pragmaticki mentalitet tezi da akceptira realnost ; nastoji da budeantidogmatican ; otvoren, racionalista se ne libi da se suprotstavi realnosti u cilju njenog

preuredjenja prema sopstvenoj ideji ; osetljiviji je na pretodno iskustvo.+rvi cini studij identiikacije ; poverenja u samu politicku zajednicu.Crugi nivo analize ukljucuje razmatranje mere privacenosti kljucni nacela ; vrednosti poretka.


25/91


26/91

Cve teorijske tradicije razlicito objasnjavaju poreklo politickog poverenja ; razlicito vide perspectiverazvoja poverenja u demokratske institucije. (ec je o kulturalnom ; o institucionalnom pristupu objasnjenjunastajanja poverenja.

Sa kulturalnog stanovnistva politicko poverenje je produzetak interpersonalnog poverenja, naucenogu ranoj zivotnoj dobi ; kasnije projektovanog na politicke institucije, zbog cega odredjujuce utice namogucnosti institucionalne perormance.

8asuprot tome, institucionalni pristup tvrdi da je politicko poverenje politicki endogeno zato sto jerezultat politicke ; ekonomske perormanse institucija, a ne ukorenjeni kulturni normi. +overenje uinstitucije je ocekivano kad institucije deluju zadovoljavajuce, ono je posledica, a ne uzrok. ;nstitucije kojedeluju dobro proizvode poverenje, dok nepouzdane institucije proizvode skepticizam ; nepoverenje. 8alazi

brojni istrazivanja potvrdjuju stav da su ; partijska identiikacija ; bliskost strankama najcesce osnovniaktor u procesu odlucivanja ; pruzanja poverenja ne samo strankama ; politickim institucijama nego,naravno u manjoj meri, ; organizacijama civilnog drustva. 5ada je o poverenju rec veoma je relevantan ;odnos gradjana prema najbitnijim politickim pitanjima. Cobijeni podatci pokazuju da poboljsanje zivotnogstandarda, ekonomski razvoj, smanjenje nezaposlenosti ; korupcije ; kriminaliteta predstavljaju najvaznija

pitanja za gradjane Srbije. +revazilazanje ili ipak produbljavanje ovi problema, utice u velikoj meri nastepen 0ne/poverenja gradjana prema politickim institucijama ; akterima. +ostoji sklonost gradjana da se u

instituciji vidi covek. 8acelno posmatrano 3 grupe razloga- lose privredne vesti, interni sukobi ; licnaogranicenja ; propusti nosilaca vlasti vode gubitku poverenja. Cubinski niz razloga cini tezina bremenanasledja ; njome uslovljena gorcina tranzicioni lekova4 koje izborni poraz ; smenu vlada cine nekomvrstom nepisanog pravila. 5onjukturnu4 grupu razloga koja sluzi kao okidac cini proces delegitimiranjavlasti. +rezentirani nalazi ukazuju da su veze izmedju organa vlasti ; gradjana u opasnom prekidu. ;zlazak iz

postojeceg stanja razornog deicita ; rast poverenja zateva ponasanja vlasti, ali ; sami gradjana ;gradjanski asocijacija.

/mesto zakljuak:gradjani 'rbije izmedju apatije I aktivizma

& Srbiji je nakon petooktobarski promena, prisutan enomen povlacenje gradjana iz javne sere sto

svakako limitira ; njiov politicki kapital ; uticaj ; dalju demokratsku transormaciju drustva. (azloge za pasivizaciju gradjana treba traziti pre svega u rasirenom nezadovoljstvu tranzicionim promenama zapocetimH. %ktobra 2FFF. )odine. &vecanjem siromastva, nezaposlenosti ; socijalne iskljucenosti u osnovi suanomije ; stvorenog osecanja dezorijentisanosti. Sve je prisutnije svatanje gradjana da je ukljucivanje u

bilo kakve orme aktivnosti beskorisno. 5ako ; u razvijenom svetu tako ; u urbanoj Srbiji danas je na delu proces stvaranja postgradjanske generacije4. >aktori poput pritiska vremena ; novca, kako u slucajunezaposlenosti, tako ; prezaposlenosti, promena posla ; mesta boravka, uticaj pasivne zabave, ili ogranicenieekti sirenja jos slabi, virtuelni internet mreza, su na delo ; u Srbiji.5orupcija je po (ouz Ekerman strategija prezivljavanja u situaciji kada se u zvanicnike nema poverenja ;kada se zna da su neposteni.

Stompka navodi veci broj moguci empirijski pokazatelja nepoverenja- kockanje!popularnost igara

na srecu, pojava kazino lanaca sirenje korupcije, nepotizma, avorizovanja zudnja za paternalistickomnegom 7 jak vladar ; jednostavna resenja ekonomski problema, sto sve otvara vrata za sve vrste populista ;demagoga. Dos uvek postoje ocekivanja tipicna za stari rezim, da je drzava odgovorna za sve aspekteekonomskog ; drustvenog zivota ; stoga bi trebalo da resi sve nase problem 7 da drzava kao neka vrstatutora brine o nama ! od kolevke pa do groba4. ozda najjaci znak opsteg nepoverenja u odrzivostsopstvenog drustva, jeste odluka da se emigrira. >enomen srodan emigraciji je povlacenje iz ucesce u

javnom zivotu 0interna emigracija/. 8a drugoj strani Stompka navodi sedam kontekstualni uslova za koje pretpostavlja da mogu da

proizvesti generalizovano, diuzno poverenje. +rvi uslov je normativna sigurnost, a njegova suprotnost 7 normativni aos, ili anomija. Crugi uslov je transparentnost drustveni organizacija, a njegova suprotnost 7 neprozirnost, tajnost. Treci uslov je stabilnost drustvenog poretka, a njegova suprotnost je luidnost. Aetvrtiuslov je odgovornost vlasti, a njegova suprotnost proizvoljnost ; neodgovornost. +eti uslov je donosenje0ozakonjenje/ prava ; obaveza, kao njegova suprotnost bespomocnosti. Sesti uslov je izvrsenje duznosti ;odgovornosti, a suprotnost popustljivost. Sedmi, kljucni aktor je priznanje ; ocuvanje dostojanstva,integriteta ; autonomije svakog clana drustva. To bi znacilo da se mora stvoriti drustvena klima ; kultura.


27/91

Skandinavske zemlje u kojima je razvijen socijalni kapital ; generalizovano poverenje u ljude ide ruku podruku sa blagostanjem ; visokim nivoom jednakosti su mozda najbolji primer ; ilustracija. & Srbiji medjugradjanima ; politickim akterima kriza samo ojacava dominantno stanje mentalne raspolucenosti, politickogmeteza ; ideoloske kakoonije. & oblasti politickog obrazovanja, kljucni su tri dimenzije politike- odnos

politike ; demokratije, odnos gradjanstva ; identiteta ; svatanje odnosa koezije ; razlicitosti u drustvu.

12. POLITI$KE PARTIJE ' ODREDJENJE

Cemokratske političke institucije i samu političku praksu nemoguće je zamisliti bez poznavanjeuloge i načina delovanja politički partija. Uitav politički $ivot u svojoj osnovi ima procese sukoba isaradnje partija, sklapanja i rasklapanja partijski koalicija. D:ej- "(js smatra da su političke partije

postojale u svim dru"tvenim vremenima. +rimeru su političke borbe u staroj )rčkoj izmeu zemljoradničke itrgovačke struje, borbe grupa koja je bila za >ilipa i #leksandra akedonskog, i druge koja je bila protiv,

borbe u (imu oko Aezara i +ompeja, #ntonija i %ktavijana. ?londel smatra da su partije nastale u (imu, ada su braća )ra prvi partijski lideri sa narodnom podr"kom. +olitičke partije nastaju i razvijaju seistovremeno sa procesom ograničavanja apsolutne vlasti vladara i jačanja uloge parlamenta i izbora.

Stvaranjem moderni sredstava masovne komunikacije, "irenjem pismenosti i uvoenje op"teg prava glasa partije postaju masovan, "iroko rasprostranjen i gotovo univerzalan enomen. 8a početku trećeg milenijumastranke predstavljaju univerzalnu instituciju bez koje je te"ko zamisliti politički $ivot. & modernimdemokratijama partije igraju ključnu ulogu u izboru nosilaca politički i javni unkcija i kontroli iusmeravanju aktivnosti dr$avni organa. +artije imaju značajnu ulogu i u političkom inormisanju iobrazovanju graana i njiovom osposobljavanju za aktivno uče"će u politici. Celovanje politički partija odsamog nastanka prate i brojne kritike, zasnovane na tri tipa argumenta- 1/ tradicionalni argument klasične

političke teorije svodi se na tvrdnje da partije, insistirajući na partikularnim grupnim interesima i negirajućiop"tu volju, unose dodatne podele i stvaraju klimu netolerancije i sukoba u dru"tvu. ?oreći se za vlast oneraspaljuju strasti, egoizam i anatizam. 2/ tip arumenata ne negira samu potrebu postojanja partija i njiovu

početnu, pozitivnu ulogu u demokratizaciji dru"tva. +artije su uzurpirale pravo na stvaranje javnog

mi"ljenja, svima nameću svoju volju. Cemokratija evoluira u vladavinu partija! partokratiju. +artije neizra$avaju već nameću interese, doprinose uniormizaciji mi"ljenja i ratu dru"tvene apatije. 3/ tipargumenata pogaa unutra"nje, često krajnje nedemokratske odnose i atmoseru u političkim partijama. &sumnju se dovodi sama mogućnost da organizacije sa internom nedemokratskom praksom mogu dadoprinesu demokratiji u dru"tvu. ;mperativ 7 vlast po svaku cenu, vodi često napu"tanju op"ti načela i

pretvaranju partije u stroj za eksploataciju vlasti. +artije predstavljaju neopodan, ali ne i dovoljan preduslovza razvoj moderne predstavničke demokratije.

)ojam i elementi za odreenje politički1 partija

+olitičke partije su dobrovoljne, relativno trajne organizacije politički istomi"ljenika čiji je cilj

preuzimanje i vr"enje vlasti, odnosno stalni uticaj na nju, radi ostvarivanja odreeni grupni interesa.+artija vuče poreklo od latinskog glagola )(*ie 7 podeliti. & tom pogledu ona se oslanja na mnogo če"ćeupotrebljavane termine rakcija 0acere!činiti, delovati/, i sekta 0secare!odrezati/. Tri bitna, konstitutivnaelementa svake političke partije čine o4(3i,(ij( )o4(- i i3*eesi koji se nastoje realizovati. o$e sedodati i četvrti element 7 nastojanje da se osvoji, ili zadr$i vlast je ono "to odreuje političke partije.

)artije i politička vlast

8e retko partije se pretvaraju u stroj za pobedu u konkrentskoj borbi za vlast, odnosno svode se nanastajanje da se najpre doe, a zatim "to zadr$i na vlasti. +osedovanje, odnosno neposedovanje vlasti je i uosnovi podele politički partija na vladajuće, i opozicione. last se mo$e vr"iti samostalno, ili u okviru u$eili "ire koalicije. +olitičke koalicije i stupanje u nji za svru imaju prvo povećanje izgleda na izborni uspe

predizborne koalicije, a zatim iznala$enje ormule za obezbeenje parlamentarne većine i ormiranje vlade.Xelja da se participira u vlasti, često dovodi do nelogični, tenički i taktički koalicija, "to govori u prilogoceni da je te$nja ka vlasti jedan od temeljni razloga za postojanje speciične i autonomne logike političkog


28/91

$ivota. eber ističe da su partije skrojene za izbornu borbu koja je najva$nija za sticanje patronata nadslu$bama, za davanje dr$avni slu$bi sledbenicima kandidata koji pobedi, odnosno za politiku interesa inapojnica. Sredstva kojima se partije slu$e mogu se kretati od najobičnijeg nasilja do tra$enja glasovanovcem, dru"tvenim uticajem. +artije se lako pretvaraju u dru"tva za eksploataciju vlasti, koja oko sebe "ireegoizam i korupciju.

Interesi

Uemu dati prednost, idejama ili interesima same partije, odnosno dru"tveni grupa čije interese onanastoji da artukuli"e. +re svega partija ima svoj sopstveni interes da na političkom tr$i"tu zadobije "to "iru

političku i izbornu podr"ku. ?azične programske sadr$aje ona zato te$i da prilagodi "to "iroj izbornojklijenteli. Cauns konstatuje da partije ormuli"u politiku da bi dobile izbore, pre nego "to pobeuju naizborima da bi ormulisale politiku. 8ije lako odrediti "ta su interesi radnika, seljaka ili preduzetnika. +ostojii jedan krug problema oko čijeg re"avanja postoji konsenzus 0mir, sloboda od nasilja, sloboda govora.../ zakoji su zainteresovani svi, bez obzira na polo$aj ili pripadnost nekoj grupi. +artije su se danas otrgle odsvake veze sa reprezentovanjem interesa pojedini pripadnika dru"tveni grupa.Sartori deini"e partiju kaodru"tvenu grupu koja se mo$e identiikovati pomoću zvaničnog imena, koja se predstavlja na izborima, ikoja je sposobna da na izborima istakne i putem izbora postavi svoje kandidate na javne unkcije.

Organizaija

Sartori 7 političke partije su organizacije koje su kadre da izau na izbore i da na njima istaknu svojekandidate. Sama organizacija i organizaciona inrastruktura 7 partijska ma"ina je po mnogima ako nenajva$niji, onda bar jedan od ključni elemenata za odreenje prirode i karaktera partija. Svaka ozbiljna

politička stranka predstavlja slo$en organizacijski meanizam, odnosno pretpostavlja razvijenu idierenciranu partijsku inrastrukturu i anatomiju. +artijsku ormu čine osnovne organizacione jediniceormirane na teritorijalnom ili na unkcionalnom, radnom principu. Od;o 7 okuplja desetak ugledni

pojedinaca u odreenoj teritorijalnoj zajednici. Sekije 7 te$e da mobili"u, usmeravaju i obrazuju mase pristalice i birača, odnosno vrbuju novi članstvo.


29/91

+artije nema bez minimalno razvijenog, političkog i ideolo"kog projekta oko koga bi se okupili iintegrisali članovi i pristalice. Edmund ?erk je partiju opisao kao grupu ljudi koju ujedinjuje neko načelooko koga se svi sla$u. ?en$amin 5onstant je odredio stranku ka udru$enje ljudi koji ispovedaju istu

političku doktrinu. Tvorac pojma ideologija je rancuski ilozo Des*i de T(si, koji ga je upotrebio 1N9M. uznačenju nauke o idejama kojom se spoznaje proces mi"ljenja i stvaranja ideja. oderno negativno značenjeideologiji je dao 8apoleon ?onaparta koji je nazvao ideolozima one čija ilozoija nema veze s političkomstvarno"ću. unkcije politički partija 7 speciične aktivnosti koje one vr"e, kao i njiovi eekti, mogu se podelitina javne, maniestne i potencijalne, vi"e ili manje, latente unkcije. :atentne unkcije čine stvaranje osećaja

političke ukorenjenosti, identiteta, i socijalne integracije članstva i simpatizera, ali i stvaranje imid$a iarizme partijski lidera. +et ključni maniestni unkcija politički partija su- izra$avanje interesa iuobličavanje javnog mnjenja nominacija i izbor nosilaca politički i javni unkcija kontrola i usmeravanje


30/91

rada dr$avni organa politička mobilizacija i participacija kao i unkcija političkog obrazovanja isocijalizacije.

Izražavanje interesa i uobličavanje javnog mišljenja

+olaznu, osnovnu aktivnost partija predstavlja artikulisanje i izra$avanje interesa dru"tveni grupa injiovo grupisanje, sinteza i organizovanje i ormulisanje u obliku politički zateva. +olitički zatev je

precizno izlo$en i konkretizovan interes podr$an socijalnim i političkim pritiskom. >rakcija partije se nesvodi samo na prosto javno izra$avanje, i politički transer interesa. +artije imaju osnovne unkcijereprezentovanja i izra$avanja, čime bar posredno doprinose nastanku odgovorne i legitimne vlasti. +artije sete$eći podr"ci "to "ire izborne klijentele, pojavljuju kao brokeri različiti interesa, odnosno sve vi"e postajusvojevrsne prodavnice me"ovite robe u kojima se nudi pone"to za svakoga. +osledično, u stabilizovanimdemokratskim dru"tvima na delu je enomen postojanja konkurentski partija bez identiteta. & tom okviru

partija postaje sama sebi svra, nastaje opasnost da doe do proizvoenja partijskog autoidentiteta. 8ojmanističe da stranke oblikuju aotičnu i diuznu javnu volju 7 da se prikupljaju, selekcioni"u, ali i da jeiskrivljuju i izobličuju. %ne izra$avaju ali i oblikuju javno mi"ljenja, čak manipuli"u njime.

ominaija i izbor nosilaa politički1 i javni1 !unkija

Dednu od ključni unkcija politički partija predstavlja aktivnost regrutovanja, pripreme i samogkandidovanja i izbora nosilaca politički i javni unkcija, od privrede do mas!medija i &niverziteta. & meriu kojoj je ra"iren sistem plena 7 praksa podele rukovodeći mesta u javnoj upravi, administraciji i javnimslu$bama i delatnostima sopstvenim kadrovima, postoji interes za anga$ovanjem u političkim partijama.+artijski lideri i vostvo po pravilu, nastoje da dr$e monopol na kadrovskom politikom i radom kadrovskikuinja. %ni $ele da krug svoji ovla"ćenja pro"ire i na imenova njanosilaca partijski i dr$avni i javniunkcija. +ostoje ipak značajne razlike u kritetijumima, ali i principa i meanizama i procedura,regrutovanja, selekcije i izbora kandidata za partijske, i dr$avne i javne unkcije. +oznavanjeunutarpartijskog $ivota i umeće komunikacije, regulisanja konlikata i upravljanja slo$enom partijskomma"inom trebalo bi da bude osnovni kriterijum za izbor na unkciju u partiji. ;zbor na dr$avne i javne

unkcije, podrazumeva i specijalizovana znanja i pretodno stečenu proesionalnu airmaciju. Samoizbor ikru$enje sa partijski na dr$avne unkcije, kao i dodela unkcija roacima i prijateljima, je naličje proklamovane kadrovske politike.

3ontrola i usmeravanje aktivnosti državni1 organa

Dednu od ključni aktivnosti politički partija čini ormulisanje politika za upravljanje dru"tvom.+reciznije radi se o unkciji kontrole i usmeravanja aktivnosti dr$avni organa preko koji se interveni"e u

polje ekonomski i socijalni odnosa. +ri tome vladajuća partija vodi vladu, a parlamentarna opozicijakontroli"e i kritikuje nastojeći da za svoje aktivnosti i stavove dobije podr"ku javnosti. >unkcija političkogusmeravanja sadr$i aktivnosti postavljanja ciljeva i programa za politiku javni institucija, pritisak da vlasti

private i realizuju predloge i odluke, uključiv i postavljanje svoji ljudi od poverenja na ključne pozicije uvladi i na druge javne unkcije. re$a partijski komisija i odbora se gradi da pokriva odgovarajuća vladinaresorna ministarstva.

)olitička mobilizaija i partiipaija

+artije ormulisanjem programa utiču na ormiranje javnog mnjenja, odnosno mobili"u graane za ili protiv odreenog predloga i re"enja. %ne nastoje da budu "to prisutnije u medijima i da obezbede podr"ku proesionalni udru$enja. +artije su i značajan oblik neposrednog uče"ća u političkom $ivotu. & krugstandardni, trajni oblika aktivnosti partijskog članstva, pored rada u organima i organizacijama stranke,njenim programskim odborima i sekcijama i orumima, spadaju i aktivnosti delovanja i "irenja uticaja partijeu organizacijama civilnog dru"tva. Sa stanovni"tva različite "irine i inteziteta anga$ovanja mo$emorazlikovati sledeće koncentrične krugove- u epicentru je rukovodeče jezgro, slede partijski proesionalniaparat i aktivisti partije, a na perieriji su simpatizeri i članovi koji povremeno participiraju u aktivnostima ikampanjama stranke. Ulanovi se od simpatizera razlikuju time "to upisom u stranku, i plaćanjem članarine


31/91

imaju odreena prava i obaveze, podvrgnuti su stranačkoj disciplini. Stepen političke mobilizacijne raste utoku predizborne kampanje. Tada političke partije u svoje aktivnosti pored članstva uključuju i "iri krugsimpatizera.

)olitičko obrazovanje i soijalizaija

(elevantne partije značajnu pa$nju posvećuju i inormisanju, obrazovanju i akcionom treningu 7 stvaranju politički ve"tina i razvoja akcionog potencijala aktivističkog jezgra i "ireg kruga svog članstva. &tu svru partije organizuju različite oblike obrazovanja i akcionog treninga i osposobljavanja 7 seminare,radionice, partijske "kole. Tri ključna sadr$aja , odnosno oblika politički znanja i ve"tina u okusu političkeedukacije su- 1/ političko preduzetni"tvo 7 analiza potra$nje i tr$i"ne konkurencije i ponude, da bi seormulisala na bazi istra$ivanja sopstvena programsko!politička ponuda. 2/ političko komuniciranje 7

prodaja proizvoda i graenje imid$a, uz razvijanje osobeni ubeivački taktika poput majeutike i euristike.3/ komplementaran sadr$aj i cilj čini sticanje znanja o upravljanju organizacijom i njenim resursima.noge partije stvaraju i posebne institucije i ondacije za razvoj speciične organizacijske kulture, poputobrazovni, analitički i istra$ivački centara i kancelarija. %ne pokreću i sopstvenu inormativnu iizdavačku delatnost, koja najče"će obuvata izdavanje partijski biltena, glasila, bro"ura i priručnika, kao i

partijski dokumenata i propagandnog materijala.

1#. DRUSTVENA ULOGA I =UNK$IJA POLITI$KIH PARTIJA ' OPO%I$IJA

Dedno od ključni elemenata svakog demokratskog poretka je postojanje i neometano delovanje političke opozicije. Svra opozicije je da bude alternativa političkoj poziciji, odnosno da vlast učiniodgovornom i smenjivom. 8jena osnovna, pozitivna uloga, je i u tome "to doprinosi dinamiziranju iobogaćivanju, demokratizaciji političkog $ivota. +ored političke postoji i dru"tvena opozicija 7 dru"tveni

pokreti, interesne organizacije, sindikati koji putem protesta ili politički zateva i graanski inicijativa,

utiču na politiku, kritikujući i kontroli"ući vlast. +osebnu va$nost dru"tvena opozicija imala je u procesu pluralizacije političkog prostora u socijalističkim dru"tvima u njiovoj tranziciji iz jednopartijski re$ima uvi"epartijske sisteme. +ojam opozicije uključuje i unutarstranačku opoziciju 7 različite struje i rakcije.&u$em smislu pod opozicijom se podrazumeva legitiman i legalan, institucionalizovan prostor vi"estranačkeutakmice, odnosno partijsko organizovanje u kome, nakon izbora, opoziciju čine stranke koje se nisuizborile za vlast. +ostojanje opozicije otvara prostor izmeu različiti ponueni mogućnosti. Cemokratskire$imi omogućuju pod jednakim uslovima prela$enje iz opozicije u vlast.

&ranziija jednopartijski1 u višepartijske sisteme

5od uru"avanja real!socijalizma poslednja linija odbrane bila je uru"avanje jednopartijskog

monopola vlasti. %vo nije moguće bez razaranja centralne pozicije partije, odnosno partijske dr$ave.5omunističke partije su se prvo, prvo ustavnim i zakonskim re"enjima odrekle monopolske pozicije udru"tvu i time otvorile put ka pluralizaciji, i raspisivanja vi"epartijski izbora. Colazi i do ukidanja radno!unkcionalnog principa organizovanja u preduzećima, dr$avnim organima, policiji i vojsci. +otrebno je inapustiti strogo ijerarijski, piramidalno regulisan unutarpartijski sistem. & nekim zemljama se pojavljujespeciičan oblik promena u vidu okrugli stolova vlasti i opozicije na kojima su kroz pregovore uvoeniizborni preduslovi i meanizam transera vlasti.

(unkije opoziije

ogu se razlikovati četri unksija političke opozicije- 1. %pozicione stranke su aktor političkemobilizacije grupa i slojeva koje ne0dovoljno/ predstavljaju vlast 2. %pozicija je proesionalni kritičar vladine politike i time nu$no ključni aktor političke odgovornosti i rotacije na vlasti 3. unkcijainstitucionalnog aktera političke dinamike promena 6. četvrtu unkciju čini značaj opozicije zainstitucionalizaciju i regulaciju politički i "iri dru"tveni konlikata. %pozicija time doprinosi stvaranju


32/91

klime tolerancije i kompromisa koja je opet, nu$na pretpostavka za proizvoenje konsenzusa o političkim procedurama.

4rste opoziija

%sim po političkoj i ideolo"koj usmerenosti, partije u opoziciji se razlikuju po snazi, uticaju i ulozikoju igraju u političkom $ivotu. & ovom pogledu va$i podela na parlamentarnu i vanparlamentarnu političkuopoziciju. +ostoji i podela na odgovornu i neodgovornu opoziciju. anparlamentarnu opoziciju, osim

politički patuljaka, ne retko čine i partije koje imaju relevantan uticaj, ali se odlučuju na bojkot izbora.+olitički $ivot Srbije karakteri"e dvostruka opozicija! jedne koja ne privata izborne uslove i osporava

poredak, i druge koje ne priznaju ni postojeći dr$avni okvir. *to se tiče sredstava političke akcije, van parlamentarna dominiraju nad parlamentarnim. %pozicija se često odlučuje da koristi vanparlamentarnasredstva kao "to su mirni protesti i demonstracije. 8ajva$nija podela opozicija je podela na umerenu iradikalnu, odnosno lojalnu i nelojalnu. &merena, ili lojalna je opozicija koja privata mirnu, izbornu smenuvlasti, odriče se upotrebe nasilni sredstava. :ojalna opozicija se uzdr$ava i od svakog prekomernog

podizanja političke temperature. &merena opozicija je pre pragmatična i empirijski usmerena, negodoktrinarna i racionalistička. (adikalna opozicija je sklona ideolo"koj celovitosti, ostvarivanju ciljeva i poceni kr"enja pravila igre i destabilizovanja vlade. & političkoj sociologiji je najra"irenija podela na

antisistemsku i umerenu opoziciju. #ntisistemska opozicija se bori protiv osnova sistema svim raspolo$ivimsredstvima, parlamentarnim i vanparlamentarnim, i nastoji da ostvari njegovu radikalnu transormaciju.&merena opozicija privata osnovna proceduralna pravila sistema i $eli da u njemu na miran način ostvari

promene.

1&. POLITI$KE PARTIJE I =A%E POLITI$KOG PRO$ESA

Slo$enu prirodu i promenljivu konstelaciju interesa i sam multiakterski i vi"eazni karakter

političkog procesa najbolje izra$ava azni model političkog procesa koji razlikuje tri grupe aktera- 1.udru$enja i druge ad oc i trajno organizovane interesne i lobi grupe 2. partije kao ključne aktere interesneagregacije 3. parlament, ladu i dr$avnu upravu kao ključne aktere realizacije i evaluacije interesa.

Tri grupe aktera učestvuju u M aza političkog procesa. +rva aza je aza (*ik5+(ije i3*ees(, kojase nalazi na početku politički procesa. & njoj akteri artikulacije interesa 0 udru$enja, savezi, graanskeinicijative/, iznose svoje zateve u javnost, s ciljem da se za nji pronau re"enja u političkom sistemu. &narednoj azi de/i3is(3j( )o;+e-( organizovani interesi $ele da obrazlo$e dru"tvenu realnost svogzateva. +ritom poličke partije moraju biti ubeene da je reč o politički relevantoj temi, koja je političkiaktivna. & ovoj azi masovni mediji igraju centralnu ulogu. Treća aza je de/i3is(3je )o+i*ike gde problem

prelazi iz op"te javnosti u ruke političke, stručne javnosti. +olitičke stranke se bave privaćenom temom, ikonsultuju se sa naučnicima. & četvrtoj azi (,vij(3je )o4(-( političke stranke, parlament i vlada

kreiraju strategije za re"avanje problema, i na kraju i usvajaju. %dluke se donose kroz pravno propisanu proceduru. & petoj azi, ulazi se u azu )o+i*ičke i-)+e-e3*(ije, koju administrativno sprovodi dr$avnauprava. #ko se u poslednjoj azi 7 /(,i )o+i*ičke ev(+5(ije ustanove problemi, po pravilu se otvara novaaza artikulacije problema.

Cijagram arka @auarda pokazuje preklapanje tri globalizovana sektora- politike. ekonomije,civilnog sektora. & dijagramu se vide zone meuuticaja i rezultirajuća 3 lica politički stranaka- 1. partija ucivilnom dru"tvu 2. partija na srednjem, meupartijskom tr$i"tu 3. partija u dr$avi. oglo bi se govoriti i o6. unutarpartijskom tr$i"tu, koje obele$avaju interne grupe, klanovi i rakcije. neproitne organizacije,sindikati, proesionalna udru$enja, trude se da svoje pojedinačne interese uključe u politički proces i da iizlobiraju. :obiranje mo$emo odrediti kao svaki organizovani uticaj na donosioce odluka u smisluorijentisanog i komunikacijskog uticaja na politički proces dono"enja odluka od strane aktera koji sami neučestvuju u njiovom dono"enju. :obisti preduzeća natupaju neposredno. (azlikuju se od zastupnikaudru$enja koji govore u ime velikog broja članova. (azlikuju se i od agencija za konsalting koje uslugelobiranja pru$aju po nalogu. :obisti neproitni organizacija prate realizovanje speciični vrednosti u

političkom sistemu. ?ave se zapostavljenim temama, stavljajući i na politički dnevni red. ;nstrumente i


33/91

strategije koje koriste lobisti pripisuju se direktnom ili indirektnom lobiranju. +od direktnim lobiranjem podrazumevamo neposredan uticaj na donosioce odluka. ;ndirektno lobiranje vi"e se koristi kako bi se prekouticaja na javno mnjenje povećao pritisak na donosioce politički odluka. 8eki lobisti koriste i strategijugrassroot!lobiranja, u kojem se gra$ani i birači pridobijaju za direknto obraćanje donosiocima političkiodluka, i tako se koriste kao sredstvo političkog pritiska. E& lobiranje 7 sve značajnije organizacije imaju u?riselu kancelarije

10. POJMOVNO ODREDJENJE I KLASI=IKA$IJA =RAK$IJA

>rakciju mo$emo odrediti kao relativno autonomno organizovan i strukturisan deo političke partije 7 grupu njeni članova koja se od celine izdvaja- 1. privatanjem različiti, programski uobličeni pogledana jedan broj relevanti politički partija 2. posedovanjem unutargrupne organizovanosti. discipline ilojalnosti. Struje, tendencije ili partijska krila su uvek, bar latentno prisutne u partijama. %ne predstavljajutek rakcije u nastajanju. Ca bi partijske struje i krila postale rakcije neopodno je da programsku srodnost ispeciičnost prati i speciična unutarorganizacijska artikulacija razlika. )rupacijama poput klanova, timova,

klika koji poseduju organizacionu samosvest, lojalnost i koeziju, nedostaje politički i ideolo"ki pla"t i pokriće da bi postali rakcije. 5riterijumi za odreivanje i analizu rakcija su-1. %rganizacijski kriterijum 7 čini stepen suverenosti koju poseduju delovi unutar partija, odnosno

kapacitet autonomije rakcija. 8a jednom polu su Rpartije u partiji sa sopstvenom mre$om lojalnostii celovitom organizacionom strukturom 0kongresima, članarinom, inansijama/. +rimeri su socijalisti;talije i >rancuske, demori"ćani u ;taliji, i liberali u Dapanu! sa mno"tvom rakcija i slo$enommeurakcijskom dinamikom koja stranku pretvara u ederaciju ili koaliciju rakcija. na drugom polu

je većina stranaka koja otvara mogućnost artikulisanja stavova manjina u raspravama unutar.

2. otivacijski osnov 7 čini prisustvo i dominacija motiva sticanja moći i dobiti unutar stranke ili pak te$nja ka promociji odreenog političkog projekta, kao osnovni, dominanti motivi stvaranja rakcija.

3. ;deolo"ka dimenzija klasiikovanja partija, je sastavljena od stepena prisustva političko!ideolo"kogmotiva, odnosno različite političke temperature i temperamenta unutar stranaka i stranački rakcija.

6. +olitičko!ideolo"ka linija, krajnje uslovni podela na unutar stranaču levicu, centar i desnicu jeključni kriterijum klasiikovanja stranaka i stranački rakcija. oe i članovi rakcije čine manjinu i

predstavljaju gladijatore koji se u političkoj areni bore za podr"ku rakcijski nesvrstanog delačlanstva i simpatizera. & osporavanju programske politike i partijskog vostva oponenti se mogu

pdeliti an partijske renegate, i partijske jeretike. (egenati ističu da su postavke stranke prevaziene izastarele i da i treba temeljno revidirati. Deretici se zala$u za odbranu autentični vrednosti i

polazi"ta.

H. Sastva i struktura rakcija 7 treba razlikovati personalističke rakcije, u kojima postojineprikosnoveni "e koji je sto$er okupljanja, i koalicijske rakcije, koje nastaju povezivanjem vi"euticajni pojedinaca i grupa.

M. +ozicija i uloga odreene rakcije u unutarpartijskim odnosima. >rakcije se mogu razvrstati na- a/vodeće, koje nameću odreenu politiku b/ blokirajuće, veto, koje se opredeljuju za strategijuopstrukcije c/ nagodbeno!interesne koje se priklanjanju pobedniku.

/slovi i mogućnost stvaranja !rakija

+ostojanje rakcija uslovljeno je delovanjem četri grupe aktora. +rvi set aktora je s*e)e3/(4-e3*(3os*i )(*ijske se3e. Egzistiranje većeg broja srodni partija vodi većoj unutarpartijskojomogenosti, jer potencijalne rakcije već egzistiraju kao posebne partije. %dsustvo ozbiljnijemeustranačke utakmice, omogućuje rakcijske podele i vodi stanju u kome su rakcije iznad partija.


34/91

P(*ijsk( /5,ij(, vodi objedinjavanju srodni politički grupacija. >ii3( i vi?edi-e3,io3(+3os*ideo+o?ko4 s)ek*(, predstavlja osnov za različito vienje partijske strategije i taktike ormiranja struja irakcija. U35*(s*(3(čk( s*5k*5( i 5s)os*(v+je3( )(vi+( i4e. 5ljučni značaj imaju odabraniizbirni sistemi i aran$mani i njiova primena u praksi. Tri ipoteze Sartorija 7 1. većinski izborni sistemvodi igri većine i manjine, ima za rezultat uzije i smanjenje broja rakcija. 2. partijsku isiju, i postojanjevećeg broja rakcija vidi kao posledicu primene proporcionalnog sistema izbora unutar stranke. 3.

proporcionalno predstavni"tvo, sa relativno viskokom proibitivnom klauzulom ima manji broj rakcijasrednje veličine.

16. MODELI I PRAKSA UNUTARPARTIJSKIH ODNOSA

+ostojanje i delovanje rakcija unutar partije, u velikoj meri odreuje poziciju partije i karakter odnosa u njoj. Egzistiranje dve ili vi"e rakcija unutar partije, dinamizira i obogaćuje unutarpartijski $ivot.%ko svakog ključnog pitanja otvara se raprava 7 rakcije oblikuju i prezentuju različite političke platorme,izobre se za podr"ku većine u organizacijama i organima stranke. +ostojanje rakcija doprinosi i

demokratizaciji odnosa u stranci- 1. pod uslovom da se konrotacijom oko svi pitanja ne doe do paralizerada i stranka pretvori u arenu sukoba, optu$bi 2. i pod uslovom da su odnosi unutar rakcija bar načelnodemokratski, a ne zasnovani na podreivanju volji voe. +ostojanje rakcija odreuje proces odlučivanja.&svajanje odreene odluke prati slo$ena igra odmeravanja snaga, konrotacije i usagla"avanaj stavovarazličiti rakcija. ;zbori za partijske organe vr"e se po nekom modelu proporcionalnog sistema, "toomogućuje predstavljanje rakcija, srazmerno njiovom uticaju.5ritičari postojanja rakcija svoju argumentaciju baziraju na stavu da rakcije dovode- do komplikovanja

procedure odlučivanja i smanjenja eikasnosti rada preteranog ragmentiranja partijskog tela i uno"enjadodatni podela uvek je prisutna pretnja podele i raspada partije. +artije se mogu odbraniti od rakcijski

borbi- 1. javno"ću rada i doslednim po"tovanjem demokratski procedura odlučivanaj 2. pretodnimutvrivanjem kruga pitanaja koja zatevaju unutarpartijsku raspravu 3. odreivanjem minimalnog broja

članova koji mo$e osnivati rakciju.

-odeli i indikatori

Sa$etu analizu unutarstanački odnosa moguće je kritički razlo$iti na tri tesno povezana koraka. +rvičini postavljanje idealtipski interni partijski odnosa i distribucije moći. Crugi je izgradnja mre$eindikatora za njiovu proveru i komparaciju. Treći je njiova primena na tri osnovna nivoa analize- pozicijučlanstva i rukovodstva stranke, vertikalnu i orizontalnu distribuciju moći na različite nivoe, i oblikestranačkog organizovanja. Cva polarna, idealtipska modela interni odnosa čine nedemokratski model usvojoj monokratskoj i oligarijskoj podvarijanti, i participativno!demokratski model na drugoj strani. &osnovi 3ede-ok(*sko4 -ode+( je stav napetosti, pa i suprotnosti odnosa uspostavljeni itmeu

demokratije i organizacija. Cemokratije nema bez institucija i organizacija. Crugi polarni )(*ii)(*iv3o'de-ok(*ski -ode+ baziran je na ideji o neposrednim izborima i partijskom reerendumu i anketi,

podr$anim i omogućenim elektronskom demokratijom. Treći, ko-)e*i*iv3o e+i*is*ički -ode+ predstavljaredizajniranje i realističku reormulaciju lidersk

Documents

Drustveni Pokreti i Nenasilne Promene