Fibzofiia i druStvo lll 1990. str. 233 - 256

STJEPAN GREDELICentar za filozofiju idruStvenu teorijuBEOGRAD

Orginalni naudni radUDK 315. 4 (497. t\Primljeno: septembra I 990.

DRUSTVENI POKRETI BEZ DRUSTVENIHPROMENA

. 'Logika' aktualne jugoslovenske zagonetke

Cat Ui i povrlni posmatrad tekuiih dramatidnihdru5wenih zbivanja u Istodnoj Evropi morao nesumnjivo za-paziti da postoje znadajne razlike u pravcima i karakteru tihzb\vanja, ne samo od zemlje do zemlje biv3eg "sveta istodnood gvozdene zavese". Ove razlike gotovo da jasnom i oitromlinijom razdvajaju zapadni i centralni deo ovog "sveta" odnjegovog istodnog i, napose, jugoistodnog dela. Ta linija jedaleko od toga da bude samo puka geografska razdelnica -ona oznadava i razlike u obimu i pravcima politidkih i druSwenihpromena u delovima donedavno homogenog modela "realnogsocijalizma". Dok su ge u zapadnim i centralnim istodno-evropskim zemljama (Ce5koslovadka, DDR, Poljska i Mad-jarska) zbile radikalne i, kako se dini, ireverzibilne dru5wenepromene te je jasno da "stari" sistem ne bi mogao biti rekon-struisan bez dramatidnih druSwenih sukoba i/ili moguiespoljne intervencije, u preostalim navedenim delovima'soci-jalistitkog' sveta ovakvi ishodi su swar tek bliZe ili daljebuduinosti. To se podjednako odnosi na SSSR (kojije, posred-.swom Gorbadovljeve politike, bio znadajan posrednik i katal-rzatorpromena), na Bugarsku (gde promene'imaju u najveiojmeri kozmetidki karakter), kao i na Rumuniju (gde efektirazaranja diktatorskog reZima klana Caulesku nisu ni jasni,nttt predvidivi). U Jugoslaviji i posebno u Albaniji, iako se ne

233

moze vi5e govoriti o tome da tamo opstaje status quo,nagoveitene promene su ili tek na pomolu (u Albaniji), ili nakorak-dva dalje (u Jugoslaviji)..

Poku5aj obja5njenja ovakvog razvoja dogadjaja, koji bibio oslonjen iskljudivo na konstataciju da je komunizam uzapadnim i centralnim isto-dnoevropskim zemljama donet naoklopima sovjetskih tenkova, pokazuje se nedostatnim, jer jekomunizam na slidan nadin 'instaliran'i u Bugarskoj i Rumu-niji. Dodatni argument protiv ov_akvog tipa obja5njenjaje din-jenica da su samo dve zemlje (Cehoslovadka, tadnije Ce5ka iPoljska) bile, napredovanjem Crvene armije sredinom 1945.godine, oslobodjene nacistidke okupacije, dok je za Bugar-sku, Rumuniju i Madjarsku sovjetski prodor na zapad objek-tivno znadio poraz u ratu u kojem su udestvovale na"pogre5noj" strani. Otuda se uspostavljanje komunistidkih reZi-ma u ovim poslednjim zemljama ne bi mogao smatrati dodat-nom 'sankcijom' za njihov ratni poraz - jer su, zapravo, i"pobednici" i "poraZeni" kaZnjeni na isti nadin. Napokon, nave-deni tip agrumentacije te5ko da bi mogao da ponudi zadovol-javajude objainjenje zaito su se sanp u zapadnim i centralnimistodnopewopskim zemljama tokom proteklih 45 godina javl-jali manje-viSe direktni oblici otpora komunistidkim diktatu-ftrma, dok su u istodnim i jugoistodnim zemliama gotovo pot-puno izostajali.

U ovom tekstu nastojao sam da proverim drugadiju hipotezu, koja mi se dini mnogo plodonosnijom u poku5ajuobja5njenja gore navedene pojave: smatrao sam da je moguiedokazati pretpostavku kako (ne)uspelnost ukorenjivanja komu-nizuma kao osobenog premodernog obrasca dru5wene inte-gracije prvenstveno zavisi od (ne)moguinosti njegovog"kul"orljrnju" nu p*thodnr pstojeie, istorijski i strukturalno

' Ovaj tekst je u izvomorn obliku napisan po narudZbiniIlubertusa Knabea, urednika dasopisa Zeitschrift fiil neue SozialeBewegwgen, BerlinfMest" za tematski broj o alternativnim dru5tvenimpolaetima u Istodnoj Evropi - u januaru 1990, pod naslovom "SocialMovements With(out) Social Change?". Ovde je data ne5to skraiena alisadrZajno uglavnom nepromenjen a v erzija.

razlllite odgovore na izazove modernizacije u posmaffanimdruStvima, pre svega na nadine konstituisanja dru5tva idrLave. _V d-goT delu teksta nastojao sam da valjanost post-avljene hipoteze ispitam na primeru Jugoslavije.

Po.Sto pod mg'lernlzacijom podrazumevam proces dife-rencijacije i racionalizacije posebnih oblasti druSwenog Livota(uz puno uvaZavanje svih primedbi na ambivalentnosii dvos-mislenost samog.pojma, Sto ovde nije u centru painje), dostup-ni odgovori na "rast druStvene kompleksnosti" (Luhmann)prostiru se, razume se, idealnotipski, u dva pravca.

Pwi tip odgovora proizlaziiz strukturalne dekonstrukci-je agnmog dru5tva l.njeggvog prelaza u postagnmol, kojeovde nazivam neotadicionalnim dru5tvom. Osnovne karakter-istike ovog tipa dru3tva su ruralna osnova privrede i druswenes trukture. i .nj iq.a odgov araj ui a antiindiviilu ali s tidk a sve st (uekonomij i i druSwenoj organizacij i), prevladj uj uia patrij arh al -na kultura, hijerarhizovan i hijerarhijski obrazac vrednosti iadekvatan model autoriteta, pogodan za uspostavljanje i per-petuiranje autoritarnog, uglavnom harizmatskog iipa moCi ivlasti. Neotradicion{1o druiwo'spontano' tehi paiimonijal-Loi Zrj.g\!A. kao obliku..gggrjalne integracije. Oiro je tipi"dno"politidki", "monocentridki ", "poluazijatski" (Wittfog,Sl; tip'9*5ryu'y kojem.s{gra drZave nije odv6jena od'sfere giaa;an-skog dru5wa, politika od ekonomije na prvom mestul U ir3e-prl s.e sprgvodi nasilna redukcija drulwene kompleksnosti uJcojoj totalna (i desto totalitarna) drlava na svim'nivoima rekomp_leksn-osti posreduje' izmedju harizmatskog lidera i nar-oda.. Pripadnici neotradicionalnih drustava ne m6gu postati niindividue, niti u celini Togu participirari u strltcti"rrisanimdruSwenim grupama,.po5to ove zaprivo i ne postoje. Ljudiuglavnom predstavljaju 'tyq' rastvorenu ri UezbUtidnol'ma.s-i',

ili su, u najboljem sludaju, statistidke jedinice apri-ronih istorijskih kolektiviteta (klase, nacije, itd.;. tako ovai.vap atrimonij alna zajednica (Gemein schaft) u'zreloj', komuni s-

'N. Popov, "Kuda ide postagrarno'druStvo?", Zbornik Civilnadruibaindriava, DnrtboslovneftBprave, No. 5, Ljubljana, 19g7. str.r2I-127.

234 235

moze vi5e govoriti o tome da tamo opstaje status quo,nagoveitene promene su ili tek na pomolu (u Albaniji), ili nakorak-dva dalje (u Jugoslaviji)..

Poku5aj obja5njenja ovakvog razvoja dogadjaja, koji bibio oslonjen iskljudivo na konstataciju da je komunizam uzapadnim i centralnim isto-dnoevropskim zemljama donet naoklopima sovjetskih tenkova, pokazuje se nedostatnim, jer jekomunizam na slidan nadin 'instaliran'i u Bugarskoj i Rumu-niji. Dodatni argument protiv ov_akvog tipa obja5njenjaje din-jenica da su samo dve zemlje (Cehoslovadka, tadnije Ce5ka iPoljska) bile, napredovanjem Crvene armije sredinom 1945.godine, oslobodjene nacistidke okupacije, dok je za Bugar-sku, Rumuniju i Madjarsku sovjetski prodor na zapad objek-tivno znadio poraz u ratu u kojem su udestvovale na"pogre5noj" strani. Otuda se uspostavljanje komunistidkih reZi-ma u ovim poslednjim zemljama ne bi mogao smatrati dodat-nom 'sankcijom' za njihov ratni poraz - jer su, zapravo, i"pobednici" i "poraZeni" kaZnjeni na isti nadin. Napokon, nave-deni tip agrumentacije te5ko da bi mogao da ponudi zadovol-javajude objainjenje zaito su se sanp u zapadnim i centralnimistodnopewopskim zemljama tokom proteklih 45 godina javl-jali manje-viSe direktni oblici otpora komunistidkim diktatu-ftrma, dok su u istodnim i jugoistodnim zemliama gotovo pot-puno izostajali.

U ovom tekstu nastojao sam da proverim drugadiju hipotezu, koja mi se dini mnogo plodonosnijom u poku5ajuobja5njenja gore navedene pojave: smatrao sam da je moguiedokazati pretpostavku kako (ne)uspelnost ukorenjivanja komu-nizuma kao osobenog premodernog obrasca dru5wene inte-gracije prvenstveno zavisi od (ne)moguinosti njegovog"kul"orljrnju" nu p*thodnr pstojeie, istorijski i strukturalno

' Ovaj tekst je u izvomorn obliku napisan po narudZbiniIlubertusa Knabea, urednika dasopisa Zeitschrift fiil neue SozialeBewegwgen, BerlinfMest" za tematski broj o alternativnim dru5tvenimpolaetima u Istodnoj Evropi - u januaru 1990, pod naslovom "SocialMovements With(out) Social Change?". Ovde je data ne5to skraiena alisadrZajno uglavnom nepromenjen a v erzija.

razlllite odgovore na izazove modernizacije u posmaffanimdruStvima, pre svega na nadine konstituisanja dru5tva idrLave. _V d-goT delu teksta nastojao sam da valjanost post-avljene hipoteze ispitam na primeru Jugoslavije.

Po.Sto pod mg'lernlzacijom podrazumevam proces dife-rencijacije i racionalizacije posebnih oblasti druSwenog Livota(uz puno uvaZavanje svih primedbi na ambivalentnosii dvos-mislenost samog.pojma, Sto ovde nije u centru painje), dostup-ni odgovori na "rast druStvene kompleksnosti" (Luhmann)prostiru se, razume se, idealnotipski, u dva pravca.

Pwi tip odgovora proizlaziiz strukturalne dekonstrukci-je agnmog dru5tva l.njeggvog prelaza u postagnmol, kojeovde nazivam neotadicionalnim dru5tvom. Osnovne karakter-istike ovog tipa dru3tva su ruralna osnova privrede i druswenes trukture. i .nj iq.a odgov araj ui a antiindiviilu ali s tidk a sve st (uekonomij i i druSwenoj organizacij i), prevladj uj uia patrij arh al -na kultura, hijerarhizovan i hijerarhijski obrazac vrednosti iadekvatan model autoriteta, pogodan za uspostavljanje i per-petuiranje autoritarnog, uglavnom harizmatskog iipa moCi ivlasti. Neotradicion{1o druiwo'spontano' tehi paiimonijal-Loi Zrj.g\!A. kao obliku..gggrjalne integracije. Oiro je tipi"dno"politidki", "monocentridki ", "poluazijatski" (Wittfog,Sl; tip'9*5ryu'y kojem.s{gra drZave nije odv6jena od'sfere giaa;an-skog dru5wa, politika od ekonomije na prvom mestul U ir3e-prl s.e sprgvodi nasilna redukcija drulwene kompleksnosti uJcojoj totalna (i desto totalitarna) drlava na svim'nivoima rekomp_leksn-osti posreduje' izmedju harizmatskog lidera i nar-oda.. Pripadnici neotradicionalnih drustava ne m6gu postati niindividue, niti u celini Togu participirari u strltcti"rrisanimdruSwenim grupama,.po5to ove zaprivo i ne postoje. Ljudiuglavnom predstavljaju 'tyq' rastvorenu ri UezbUtidnol'ma.s-i',

ili su, u najboljem sludaju, statistidke jedinice apri-ronih istorijskih kolektiviteta (klase, nacije, itd.;. tako ovai.vap atrimonij alna zajednica (Gemein schaft) u'zreloj', komuni s-

'N. Popov, "Kuda ide postagrarno'druStvo?", Zbornik Civilnadruibaindriava, DnrtboslovneftBprave, No. 5, Ljubljana, 19g7. str.r2I-127.

234 235

tidkoj fazirazvoja sebe percepira kao "klasnu zajednicu".njenapriro-dna konadna forma je

-nacija, stvorena na askriptivnim

("naslednim") kriterijumima, kao Sto su etnidke, rasne, dakreligijske osobenosti ljudi.- -

Zasnovano na atomizaciji i okupaciji dru5wenosti odstrane militantne i sveprisutne drZave, otuda rascepljeno.nadva suprotstavljena dela (na osnovi binarne 9Pt!!e, koja dife-rencira dlanove zajednice na'loj alne' i'neprijatelje'), neotradi-cionalno dru5wo perpetuira "prirodno stanje" (Hobbes), dak-le, stanje gradjanskog nh kao redovno stanje dru5wa; takavtip druiwi ad-infininm onemoguiuje i suspenduje uspostavl-janje 'civilne' sfere dru5tva nasuprot 'militarnoj'. Bud.uiiuteineljeno na pennanentnoj neposrednoj prilyai i nasilj.u,ono dini strukiurno nemoguiim, ne samo 'civilizovanje'

dru5wenih sukoba i "pacifikaciju unutra5njih druSwenih odno-sa"2, vei i uspostavljanje dru5wa uop5te, Parsonsove soci'ietalne zaiednice, kao sistema medjuzavisnosti i uzajamnogb granid aianj a moci izmedju dru5wenih podsistema-

Drui tip odgovora-na izazovemodernizaclje proizlazliz razvoj a iru5wene kompleksnosti u pravcu rastugg mgdj u-za-visnosti izmedju osnovnih druSwenih grupa i oblasti delat-nosti, tj. izmedju dru5wenih podsistema,kojq neizbeZno P:oir-vodi rdlativnu uzajamnu nezavisnost tih podSistema.3 Medjuza-visnost i relativna autonomnost drudwenih podsistema stvara'policentridni' model dru5wenog sistemq koji strukturalno .eli-mini5e prinudu i nasilje bilo kog podsistema nadbilo l.<ojimdrugim. etiminacija nasilja kao instrumenta za funkcionisanje&uiwa omoguiava dinariridan razvoj civilne sfere druiwa, tj.socijetalne zijednice, autonomne u odnosu na svoju okolinu,ukfiireiv i drule socijalne sisteme (Panons). Proces odvajanjasoiii"taln" zaJednic6 od drZave Parsons bitno vezuje za nas-w*W

2 Videti: V. PeSiC, "Civilno druStvo i pacifikacija unutra5njiih

odnosa, nav. Zbomik, str. 108.3Ibid.a Parsons ukazuje na ri kljudna momenta u stvaranju modernih

nacija. Pripadnost naciji se vise ne odredjuje prema krvnom srodstvu,

Prvi tip odgovora naizazove modernizacije, koji stvara"nezrela" druSwa, obeleZava razvoj istodnih i jugoistodnih is-todnoevropskih zemalja, dok su zapadnc i centralne mnogobliZe drugorn tipu.

Naravno, treba imati Ra umu da je navedeni opis glavnihkarakteristika neotradicionalnog i razvijenog modernogdru5wa u velikoj meri idealnotipski, te da modernizacija nijeshvaiena kao homogen i za sve druitvene podsisteme iden-tidan i uskladjen proces razvoja. U istorijski zakasnelimdruStvima zapadne i centralne Istodne Ewope (zakasnelim zaglavnim trendovima evropskog razvoja), proces moderniza-cije se utoliko pre odvijao neuskladjeno, uz relativno napre-dovanje pojedinih i zaostajanje, ostalih sektora, odnosnodru5tvenih podsistema. Recimo, Cehoslovadka je do II svets-kog rata bila ekonomski razvijena zemlja sa relativno stabil-nom pluralis$dkom demokratijom, ali i sa regionalnim razlika-ma izmedju Ce5ke i Slovadke i etnidkim napetostima; Madjar-ska je od 'podiv5e' Habsbur5ke monarhije nasledila relativnosamostalnu drZavnu organizaciju i me5ovitu ekonomiju, zas-novanu na sitnom posedu, ali i nerazvijenu demokratsku su-perstrukturu; napokon, u Poljskoj je, na osnovu vekovnedrZavotvorne tradicije, etnidke homogenosti i pod odludujuiimuticajem katolidke r6tigi3e kao integra-"tivnog dinioca u izgiadnjijedinstvene nacionalne svesti, postojala dvrsta osnova zaswaranJe modeme nacUe kao rajednice gradjana, ali u uslovi-niti na osnovu participacije u etnidkim pa i religijskim grupama, vei jenacija pluralistidka zajednica u kdoj ovi primordijatni oblici socijalneparticipacije ne mogu 'konzumirati' sve moguie oblike participacijeindividua.

Drugi momenat je diferenciranje nacije od drZave; socijetalnazajednica je politidki nezavisna u smislu da ona nije pripisana niti datanijednom politidkom vodjstvu.

Napokon, Parsons istide da je status gradjanina optimalna osnovaparticipacije u zajcdnici; ovaj status obuhvata gradjanska, politidka isocijalna prava pojedinaca. (T. Parsons, Sociological Theory andModem Society, The Free Press, New York, 1967, p. 429. Navedenoprema: V. PeSii, op. cit. sn. 109.)

236 237

tidkoj fazirazvoja sebe percepira kao "klasnu zajednicu".njenapriro-dna konadna forma je

-nacija, stvorena na askriptivnim

("naslednim") kriterijumima, kao Sto su etnidke, rasne, dakreligijske osobenosti ljudi.- -

Zasnovano na atomizaciji i okupaciji dru5wenosti odstrane militantne i sveprisutne drZave, otuda rascepljeno.nadva suprotstavljena dela (na osnovi binarne 9Pt!!e, koja dife-rencira dlanove zajednice na'loj alne' i'neprijatelje'), neotradi-cionalno dru5wo perpetuira "prirodno stanje" (Hobbes), dak-le, stanje gradjanskog nh kao redovno stanje dru5wa; takavtip druiwi ad-infininm onemoguiuje i suspenduje uspostavl-janje 'civilne' sfere dru5tva nasuprot 'militarnoj'. Bud.uiiuteineljeno na pennanentnoj neposrednoj prilyai i nasilj.u,ono dini strukiurno nemoguiim, ne samo 'civilizovanje'

dru5wenih sukoba i "pacifikaciju unutra5njih druSwenih odno-sa"2, vei i uspostavljanje dru5wa uop5te, Parsonsove soci'ietalne zaiednice, kao sistema medjuzavisnosti i uzajamnogb granid aianj a moci izmedju dru5wenih podsistema-

Drui tip odgovora-na izazovemodernizaclje proizlazliz razvoj a iru5wene kompleksnosti u pravcu rastugg mgdj u-za-visnosti izmedju osnovnih druSwenih grupa i oblasti delat-nosti, tj. izmedju dru5wenih podsistema,kojq neizbeZno P:oir-vodi rdlativnu uzajamnu nezavisnost tih podSistema.3 Medjuza-visnost i relativna autonomnost drudwenih podsistema stvara'policentridni' model dru5wenog sistemq koji strukturalno .eli-mini5e prinudu i nasilje bilo kog podsistema nadbilo l.<ojimdrugim. etiminacija nasilja kao instrumenta za funkcionisanje&uiwa omoguiava dinariridan razvoj civilne sfere druiwa, tj.socijetalne zijednice, autonomne u odnosu na svoju okolinu,ukfiireiv i drule socijalne sisteme (Panons). Proces odvajanjasoiii"taln" zaJednic6 od drZave Parsons bitno vezuje za nas-w*W

2 Videti: V. PeSiC, "Civilno druStvo i pacifikacija unutra5njiih

odnosa, nav. Zbomik, str. 108.3Ibid.a Parsons ukazuje na ri kljudna momenta u stvaranju modernih

nacija. Pripadnost naciji se vise ne odredjuje prema krvnom srodstvu,

Prvi tip odgovora naizazove modernizacije, koji stvara"nezrela" druSwa, obeleZava razvoj istodnih i jugoistodnih is-todnoevropskih zemalja, dok su zapadnc i centralne mnogobliZe drugorn tipu.

Naravno, treba imati Ra umu da je navedeni opis glavnihkarakteristika neotradicionalnog i razvijenog modernogdru5wa u velikoj meri idealnotipski, te da modernizacija nijeshvaiena kao homogen i za sve druitvene podsisteme iden-tidan i uskladjen proces razvoja. U istorijski zakasnelimdruStvima zapadne i centralne Istodne Ewope (zakasnelim zaglavnim trendovima evropskog razvoja), proces moderniza-cije se utoliko pre odvijao neuskladjeno, uz relativno napre-dovanje pojedinih i zaostajanje, ostalih sektora, odnosnodru5tvenih podsistema. Recimo, Cehoslovadka je do II svets-kog rata bila ekonomski razvijena zemlja sa relativno stabil-nom pluralis$dkom demokratijom, ali i sa regionalnim razlika-ma izmedju Ce5ke i Slovadke i etnidkim napetostima; Madjar-ska je od 'podiv5e' Habsbur5ke monarhije nasledila relativnosamostalnu drZavnu organizaciju i me5ovitu ekonomiju, zas-novanu na sitnom posedu, ali i nerazvijenu demokratsku su-perstrukturu; napokon, u Poljskoj je, na osnovu vekovnedrZavotvorne tradicije, etnidke homogenosti i pod odludujuiimuticajem katolidke r6tigi3e kao integra-"tivnog dinioca u izgiadnjijedinstvene nacionalne svesti, postojala dvrsta osnova zaswaranJe modeme nacUe kao rajednice gradjana, ali u uslovi-niti na osnovu participacije u etnidkim pa i religijskim grupama, vei jenacija pluralistidka zajednica u kdoj ovi primordijatni oblici socijalneparticipacije ne mogu 'konzumirati' sve moguie oblike participacijeindividua.

Drugi momenat je diferenciranje nacije od drZave; socijetalnazajednica je politidki nezavisna u smislu da ona nije pripisana niti datanijednom politidkom vodjstvu.

Napokon, Parsons istide da je status gradjanina optimalna osnovaparticipacije u zajcdnici; ovaj status obuhvata gradjanska, politidka isocijalna prava pojedinaca. (T. Parsons, Sociological Theory andModem Society, The Free Press, New York, 1967, p. 429. Navedenoprema: V. PeSii, op. cit. sn. 109.)

236 237

ma relativne ekonomske nerazvijenosti i ogromnih spoljnihmigracija.e

liat. u ovim zemljama su sworena neka clementarna'f . rto iriloi il i ;;f"h eienuaa, ierp ili z amec i moderni z aci-

irfon p-resa, koja su ukazivala na bar zapodete procese us-'";;;"iiliu

iiuuiii, nedowsenih ali u svakom sludaju I'gtud-i-rfttti Oi',rSto u, tt otturalno razliditih i otudl mnogo iTo.*-

iil;;i";;;iliitlxi"irutou", no sto su to bila neotradicio-';;l;;

d*ffi. Zato je u onim prvim bilo mnogo komplik-

""""i:" tpt"testi redukciju parti6ipacije lju$i. n ? iT!? !*:,:

oarticipa6iiu u procesu materijalne proizvodnle I odgovaraJuceiaeoto^Stce polarizacije na 'radne.lju$g' i 'paraztte" kao I sus-

;;;;iil s.'in a^sn ou*a participacije, a narodito autonornneiio-itii"ln"pt&uttivnih', ali lju^dskom biiu imanentntf Sr-ad-firdh il;i inaiuiAuunin Joboda. Otuda su ova druswairii" u.ti6

"premljena za artikulisan pemanentan otpor koryu-.

nistidkdj e shatologiji, narodito kroz spontano orgaruzovanJe 1

postepeno p arai n stitucionaln.o u spo stavlialj e " p qral-eln o$ "'idru sb g", "alternativnog ", jednonf redi, "Civilnog dru swa"'

n"ottuOitionattim druSwima (osobito 9 tri ryrnljg u

koiimaiebioizgradjenimufia:SSSR,Ju-goslavij i iAlbanij i)tolmuniitidki po-redak je uspostavljen na h_arrnontenoJ slglas-;;rd Gd;oiernistidftog i antikalitalistidkog.imp ulsa .tr19i-c ion alno g dru5wa... i anti gradj an skog, (takod: e) an[Kapltans-tidkoe iripulsa radikalnog socijalistidkog po-kreta r rdeologl-

ie". dd irirpulsi se "slaZu u nizu znadajnih laeal* (pre svega u"Utot it*iu ikonomskog usloZnjavanja druSwa, kole- na nuzan

;;di" ;"ii raspadanju iadicionalnih butitca Zivota)"'5

Jugoslavija kao 'nczrelo' druItvo i 'nedow5ena'

drZeva

Jusoslaviia predstavlja tipidan primer neotradicionalnogo*s* u,'sri"i!E, iiteon pitadi groaislti . nrimgr, jer j e . njenaistorija svojewsni dkiperinrent u prirodnim uslovtma u KoJem

5 z. Djindjid, "Socijalizam i gradjansko &u5tvo"' nav' Zbornik'

str. 39-40.

ie nastalo "nezrelo" dru5tvo i "nekompletna" driava. Kako"2boe keraktera i namene ovog rada istorijski kontekst zadin-iania i nastanka ovakvog socijalnog bastarda nije nuZno izla-lati detagno,zadrlata se sarno na onim mehanizmima koji sufli poarSta za uspeino ukorenjivanje komunistidkog projektau tlo izrazito konflikurog i neintegrisanog druiwa.

Jugoslovenski geopolitidki prostor je, dakle, pozornicaosobenog eksperimenta na modelu unutra5njim protivrednos-tima, od samog njegovog nastanka, rascepljenog druSwa.Ono je sve vreme rastrzano konfliktnim ciljevima i delovan-iem najrazliditijih uzajamno iskljudujuiih tendencija, sffuja ipokreta, dija je moZda jedina zajednidka crta stalna napetostizmedju uzavrelih socijalnih, nacionalnih i politidkih erupcija i(otuda) nikada do kraja uspostavljenog stabilnog dru5wenog idrZavnog poretka, koji bi mogao uspe5no da ih amortizuje.

Jugoslavija je nastala, nestala i ponovo uspostavljena udramatidnim vehementnim okolnostima dva svetska rata, takoda se, uprkos uglavnom ideolo5ki motivisanim nastojanjimawrdnji o njenom teritorijalnom i drZavnom kontinuitetu odpreko 70 godina, mora stati uz realistidniju opciju da se za-pravo radi o najmanje dve faze u njenom razvoju, tj. o posto-janju bar dve Jugoslavije.

,kva Jugoslavija je uspostavljena na istorijski komplek-snom i izme5anom prostoru koji je "ispraZnjen" ratnim pora-zima Turske i Austrb-Ugarske u balkanskim, odnosno I ivets-kom ratu, dakle, na teritorijalnim i geopolitidki razvalinamaklasidne orijentalne despotije, s jedne strane, i "periferijske" i,u odnosu na zapadnoewopske ekonomske, politidke i civili-zacij ske tokove, anahrone multinacionalne apsolutne monar-hije. To je biuro obelefilo osobenosti novonastale drZave: ianed-ju ostalog, u njenom sastavu su se na3li etnidki srodni alireligiozno, kulturno, politidki i, ne na poslednjem mestu, ekon-omski radiditi narodi, koji su u prethdnom svetskom sukobuudeswovali na razliditim zaraienim sftanama, Sto (e) dodatnopodgreva(lo) stalno uzajarnno nepoverenje, nerpeljivost i pred-stavlja(D potencijalno ZariSte konflikata.

Kraljevina SHS (od 1919. Kraljevina Jugoslavija)sworena je politiikim ujedinjenjem kraljevina Srbije i Crne

239238

ma relativne ekonomske nerazvijenosti i ogromnih spoljnihmigracija.e

liat. u ovim zemljama su sworena neka clementarna'f . rto iriloi il i ;;f"h eienuaa, ierp ili z amec i moderni z aci-

irfon p-resa, koja su ukazivala na bar zapodete procese us-'";;;"iiliu

iiuuiii, nedowsenih ali u svakom sludaju I'gtud-i-rfttti Oi',rSto u, tt otturalno razliditih i otudl mnogo iTo.*-

iil;;i";;;iliitlxi"irutou", no sto su to bila neotradicio-';;l;;

d*ffi. Zato je u onim prvim bilo mnogo komplik-

""""i:" tpt"testi redukciju parti6ipacije lju$i. n ? iT!? !*:,:

oarticipa6iiu u procesu materijalne proizvodnle I odgovaraJuceiaeoto^Stce polarizacije na 'radne.lju$g' i 'paraztte" kao I sus-

;;;;iil s.'in a^sn ou*a participacije, a narodito autonornneiio-itii"ln"pt&uttivnih', ali lju^dskom biiu imanentntf Sr-ad-firdh il;i inaiuiAuunin Joboda. Otuda su ova druswairii" u.ti6

"premljena za artikulisan pemanentan otpor koryu-.

nistidkdj e shatologiji, narodito kroz spontano orgaruzovanJe 1

postepeno p arai n stitucionaln.o u spo stavlialj e " p qral-eln o$ "'idru sb g", "alternativnog ", jednonf redi, "Civilnog dru swa"'

n"ottuOitionattim druSwima (osobito 9 tri ryrnljg u

koiimaiebioizgradjenimufia:SSSR,Ju-goslavij i iAlbanij i)tolmuniitidki po-redak je uspostavljen na h_arrnontenoJ slglas-;;rd Gd;oiernistidftog i antikalitalistidkog.imp ulsa .tr19i-c ion alno g dru5wa... i anti gradj an skog, (takod: e) an[Kapltans-tidkoe iripulsa radikalnog socijalistidkog po-kreta r rdeologl-

ie". dd irirpulsi se "slaZu u nizu znadajnih laeal* (pre svega u"Utot it*iu ikonomskog usloZnjavanja druSwa, kole- na nuzan

;;di" ;"ii raspadanju iadicionalnih butitca Zivota)"'5

Jugoslavija kao 'nczrelo' druItvo i 'nedow5ena'

drZeva

Jusoslaviia predstavlja tipidan primer neotradicionalnogo*s* u,'sri"i!E, iiteon pitadi groaislti . nrimgr, jer j e . njenaistorija svojewsni dkiperinrent u prirodnim uslovtma u KoJem

5 z. Djindjid, "Socijalizam i gradjansko &u5tvo"' nav' Zbornik'

str. 39-40.

ie nastalo "nezrelo" dru5tvo i "nekompletna" driava. Kako"2boe keraktera i namene ovog rada istorijski kontekst zadin-iania i nastanka ovakvog socijalnog bastarda nije nuZno izla-lati detagno,zadrlata se sarno na onim mehanizmima koji sufli poarSta za uspeino ukorenjivanje komunistidkog projektau tlo izrazito konflikurog i neintegrisanog druiwa.

Jugoslovenski geopolitidki prostor je, dakle, pozornicaosobenog eksperimenta na modelu unutra5njim protivrednos-tima, od samog njegovog nastanka, rascepljenog druSwa.Ono je sve vreme rastrzano konfliktnim ciljevima i delovan-iem najrazliditijih uzajamno iskljudujuiih tendencija, sffuja ipokreta, dija je moZda jedina zajednidka crta stalna napetostizmedju uzavrelih socijalnih, nacionalnih i politidkih erupcija i(otuda) nikada do kraja uspostavljenog stabilnog dru5wenog idrZavnog poretka, koji bi mogao uspe5no da ih amortizuje.

Jugoslavija je nastala, nestala i ponovo uspostavljena udramatidnim vehementnim okolnostima dva svetska rata, takoda se, uprkos uglavnom ideolo5ki motivisanim nastojanjimawrdnji o njenom teritorijalnom i drZavnom kontinuitetu odpreko 70 godina, mora stati uz realistidniju opciju da se za-pravo radi o najmanje dve faze u njenom razvoju, tj. o posto-janju bar dve Jugoslavije.

,kva Jugoslavija je uspostavljena na istorijski komplek-snom i izme5anom prostoru koji je "ispraZnjen" ratnim pora-zima Turske i Austrb-Ugarske u balkanskim, odnosno I ivets-kom ratu, dakle, na teritorijalnim i geopolitidki razvalinamaklasidne orijentalne despotije, s jedne strane, i "periferijske" i,u odnosu na zapadnoewopske ekonomske, politidke i civili-zacij ske tokove, anahrone multinacionalne apsolutne monar-hije. To je biuro obelefilo osobenosti novonastale drZave: ianed-ju ostalog, u njenom sastavu su se na3li etnidki srodni alireligiozno, kulturno, politidki i, ne na poslednjem mestu, ekon-omski radiditi narodi, koji su u prethdnom svetskom sukobuudeswovali na razliditim zaraienim sftanama, Sto (e) dodatnopodgreva(lo) stalno uzajarnno nepoverenje, nerpeljivost i pred-stavlja(D potencijalno ZariSte konflikata.

Kraljevina SHS (od 1919. Kraljevina Jugoslavija)sworena je politiikim ujedinjenjem kraljevina Srbije i Crne

239238

Gore, koje su drZavni suverenitet stekle u drugoj-polovinrXtX ,reti, i teritorija oslobodjenih od -austrijske krune na

ffii*" ir, il;;d St6?, Ziveli pripadnici d*g3. dva.najveialuinotfou6riska naroda, Slovenci i Hrvati' "Ujedinjenje" uLui.Oniem drZavu, koje se pozivalo na manje-vi5e jake ten-denciie ka zaiednidkom Zivotu juZnoslovenskih 'piemena' rzO-e;pofo"ine XIX veka, pnlititno je sprovedeno. kao..lice-merna politidka igra pogadjanja i nadmudrivanJa polrtr:.Klt pl

vaka ova tri najveia naroda, pri demu su mouvl uJedlnJ€nJaUifiopt"fni: Sr-"biia, kao jednd od sila pobednica u svetskom;iligr"j ;ci ulo! u' j u goiloven sko g " YJ gTon gl', n astoj al a j eOu *uioi:uti zujelez,iltate svojg - materijalnim i ljudskim resur-sima skupo plaiene - rame p9-b9-d9. .-

Svitra'te'materijalizabije' bilaje prgiiri-v-ryi9.nje1og.su-vereniteta na celinu ostoUoaienih terilorija- ('Velika. Srbij a'),dime bi konadno bilo reseno srpsfto nacionalno pltanJ,e zaonepripuan1p" srpskog naroda kojl su tokom prethodnih vekova^;riGti

u diiasiori,bod vlasiu najveieg srpskog suparnka naBalkanu - Habsbuiike monarhije. SredsWo za osrvarenJe.togiitiu Uito ie prevashodno uspoitavljanje unitarne monarhijepo-d tounom srpske kraljevske dinastije."--

--Cirj*iS^iou"nu"i i Fkvata, tj. njihovih politidkih pred-

stavnika,bili su, strate5ki, dijametralno suprotni: oni.su LeZiiiusoostavlianiu Sto labavijih unutrasnjih vezalu novo.J drzavt';^i6 f"tfiitr"j o i "on"

I ibave " federbcije " . (govoreii qggelnorn terminologijom), kao privremenog

"laSobrana'' c1l .Je

""Art"t Ui" rtru"uCrn iiao sw^aranje preduslova 7? pun nacio-

nufniiu"*nitet i uspostavljanje samostalnk dr;,ava ova dvanaroda, uzizkgavanje reperkusija za ratni poraz'

obe sraie u o,oorri licem6rnom "velikom sporazurnu"uloZile su u njega sredswa tojinq su raspolagale: Srbija i

CI;;-d; - t do"au" drZave etnidki istog naroda - silupobed-nidkog oruZja i relativno -uspostavljene instrumente cfzavneviastiTporciiu, upravu i administraciju), te, iznad svegq vlada-

: "eu .ii" ruri3 u' " iS tai nitelj a ".. No, tlp tH'P1j emo-n1=T^ i:.-darao se sa iopsWenom relativno ekonomskom zaostaloscu'

tj. pt;t.t; agiarnom-priwednom strukturom' Slovenci i IIr-

iai doneli su-o nasledje relativno povoljniju priwednu infras-

ffukturu, koja je predstavljala znadajnu komparativnu pred-nost i preduslov za eventualno ubrzavanje modernizacljskogprocesa, tj. njegovo koncentridno Sirenje ka ekonomski zaos-iatiiim krajevima zerrlje. No, uzajamna surevnjivost, sumn-jidenja i podozrenja prewarali su "komparativne prednosti" ipreimuiswa u sredstva uzajamnog ucenjivanja/optufivanja (zai'he gemonij u ", odnosno z a "priwedno iskori5iavanj e ") ; trebadodati da ovakve sumnje i predbacivanja obostrano nisu bilaplod tek puke paranoje, bez obzira Sto su, nesumnjivo, bilaobostrano predimenzionirana i'garnirana' etno.religijskim fib-alizmima. Na taj nadin obe 'ugovorne strane' novostvorenudrZavu nisu smatrale potpuno 'svojom' i svaka se oseialamanje-viSe prevarenom u politidkom cenkanju koje je prethd-ilo njenom nastanku. A oseiaj prevzuenosti je dobra osnovazanayaznowsnije frustracije, od kojih su dominirale emocio-nalno najoptereienije i dru5weno najdestruktivnije - etno-nacionalne frustracije i razrnirice. Osim 5to su bojile politidkusituaciju Zarkim tonovima plemenskih barjaka i emidkih tradi-cija i mitova, ove frustracije su blokirale ranroj demokratskihinstitucij a kao samoregulativnih mehanizama politidkog siste-ma i, umesto strukturalnoj diferencijaciji, vodile segmentacijidru5wa - Dirkemovom terminologijom redeno, okamenjivanaje mehanidka solidarnost, bez realnih izgledada se samo us-postave mehanizmi odgovora na rastuiu druiwenu komplek-snost, koji bi vodili "organskoj solidarnosti".

{< {€ *.

Iako se pojavio ne5to kasnije nego dominantni, etno-nacionalni sukob, jedan drugi, dugotrajniji i strukturalno dale-koseZniji i dublji konflikt bitno obeleiava prvu fazu'iivota'jugoslovenske zajednice. On je prvensweno posledica anti-modernistidke i antisistemske delatnosti_ Komunistidte partijeJugoslavije, a ispoljavao se u koncentrisanom nastojanju ovePgS{,e da proizvede' nacionalni kao kvazisocijalni konfl ikt.$jgqnu tatka ovog 'proizvodjenja' bila je (u sri5tini nemark-stsheka) tezao postojanju globalnog konflikta u druStvu izmed-1u manjina (malih nacija i etnidkih grupa) kao "eksploati-

241240

Gore, koje su drZavni suverenitet stekle u drugoj-polovinrXtX ,reti, i teritorija oslobodjenih od -austrijske krune na

ffii*" ir, il;;d St6?, Ziveli pripadnici d*g3. dva.najveialuinotfou6riska naroda, Slovenci i Hrvati' "Ujedinjenje" uLui.Oniem drZavu, koje se pozivalo na manje-vi5e jake ten-denciie ka zaiednidkom Zivotu juZnoslovenskih 'piemena' rzO-e;pofo"ine XIX veka, pnlititno je sprovedeno. kao..lice-merna politidka igra pogadjanja i nadmudrivanJa polrtr:.Klt pl

vaka ova tri najveia naroda, pri demu su mouvl uJedlnJ€nJaUifiopt"fni: Sr-"biia, kao jednd od sila pobednica u svetskom;iligr"j ;ci ulo! u' j u goiloven sko g " YJ gTon gl', n astoj al a j eOu *uioi:uti zujelez,iltate svojg - materijalnim i ljudskim resur-sima skupo plaiene - rame p9-b9-d9. .-

Svitra'te'materijalizabije' bilaje prgiiri-v-ryi9.nje1og.su-vereniteta na celinu ostoUoaienih terilorija- ('Velika. Srbij a'),dime bi konadno bilo reseno srpsfto nacionalno pltanJ,e zaonepripuan1p" srpskog naroda kojl su tokom prethodnih vekova^;riGti

u diiasiori,bod vlasiu najveieg srpskog suparnka naBalkanu - Habsbuiike monarhije. SredsWo za osrvarenJe.togiitiu Uito ie prevashodno uspoitavljanje unitarne monarhijepo-d tounom srpske kraljevske dinastije."--

--Cirj*iS^iou"nu"i i Fkvata, tj. njihovih politidkih pred-

stavnika,bili su, strate5ki, dijametralno suprotni: oni.su LeZiiiusoostavlianiu Sto labavijih unutrasnjih vezalu novo.J drzavt';^i6 f"tfiitr"j o i "on"

I ibave " federbcije " . (govoreii qggelnorn terminologijom), kao privremenog

"laSobrana'' c1l .Je

""Art"t Ui" rtru"uCrn iiao sw^aranje preduslova 7? pun nacio-

nufniiu"*nitet i uspostavljanje samostalnk dr;,ava ova dvanaroda, uzizkgavanje reperkusija za ratni poraz'

obe sraie u o,oorri licem6rnom "velikom sporazurnu"uloZile su u njega sredswa tojinq su raspolagale: Srbija i

CI;;-d; - t do"au" drZave etnidki istog naroda - silupobed-nidkog oruZja i relativno -uspostavljene instrumente cfzavneviastiTporciiu, upravu i administraciju), te, iznad svegq vlada-

: "eu .ii" ruri3 u' " iS tai nitelj a ".. No, tlp tH'P1j emo-n1=T^ i:.-darao se sa iopsWenom relativno ekonomskom zaostaloscu'

tj. pt;t.t; agiarnom-priwednom strukturom' Slovenci i IIr-

iai doneli su-o nasledje relativno povoljniju priwednu infras-

ffukturu, koja je predstavljala znadajnu komparativnu pred-nost i preduslov za eventualno ubrzavanje modernizacljskogprocesa, tj. njegovo koncentridno Sirenje ka ekonomski zaos-iatiiim krajevima zerrlje. No, uzajamna surevnjivost, sumn-jidenja i podozrenja prewarali su "komparativne prednosti" ipreimuiswa u sredstva uzajamnog ucenjivanja/optufivanja (zai'he gemonij u ", odnosno z a "priwedno iskori5iavanj e ") ; trebadodati da ovakve sumnje i predbacivanja obostrano nisu bilaplod tek puke paranoje, bez obzira Sto su, nesumnjivo, bilaobostrano predimenzionirana i'garnirana' etno.religijskim fib-alizmima. Na taj nadin obe 'ugovorne strane' novostvorenudrZavu nisu smatrale potpuno 'svojom' i svaka se oseialamanje-viSe prevarenom u politidkom cenkanju koje je prethd-ilo njenom nastanku. A oseiaj prevzuenosti je dobra osnovazanayaznowsnije frustracije, od kojih su dominirale emocio-nalno najoptereienije i dru5weno najdestruktivnije - etno-nacionalne frustracije i razrnirice. Osim 5to su bojile politidkusituaciju Zarkim tonovima plemenskih barjaka i emidkih tradi-cija i mitova, ove frustracije su blokirale ranroj demokratskihinstitucij a kao samoregulativnih mehanizama politidkog siste-ma i, umesto strukturalnoj diferencijaciji, vodile segmentacijidru5wa - Dirkemovom terminologijom redeno, okamenjivanaje mehanidka solidarnost, bez realnih izgledada se samo us-postave mehanizmi odgovora na rastuiu druiwenu komplek-snost, koji bi vodili "organskoj solidarnosti".

{< {€ *.

Iako se pojavio ne5to kasnije nego dominantni, etno-nacionalni sukob, jedan drugi, dugotrajniji i strukturalno dale-koseZniji i dublji konflikt bitno obeleiava prvu fazu'iivota'jugoslovenske zajednice. On je prvensweno posledica anti-modernistidke i antisistemske delatnosti_ Komunistidte partijeJugoslavije, a ispoljavao se u koncentrisanom nastojanju ovePgS{,e da proizvede' nacionalni kao kvazisocijalni konfl ikt.$jgqnu tatka ovog 'proizvodjenja' bila je (u sri5tini nemark-stsheka) tezao postojanju globalnog konflikta u druStvu izmed-1u manjina (malih nacija i etnidkih grupa) kao "eksploati-

241240

sanih," i veiinske nacije kao postulirane "eksploatatorske" i

"hegemonistidke"."-"*b;l;ioei-tuptuuo kao odani eksponent ftjsgviete 9t<-trine na ovom ptotto* i Oosledni prbmoto: dvaju osnovnih;ii.t;;u"teerj6 xominterne ( 1. aktivno po&tavanje 1pionfl-istidtitr pokrlia, u Moskvi uodenih kao novih aktera'SvetsKe;;;;ii"' a"tkd 5to je zapadnoewopski proleta{ia1to-ulgu

i;k;;i;"tiit. ;#je versajskos, sistema dtaava' s razl-

osom smatramn neprijitetjem SSSR), KPJ je u svojoj delat-

nSsti obiedinila protivdruSwenu ideologiju s anusrstemsKomiuttifo* raruaiia celovitosti j u goslovenske drZave u konst;nu.ionAnn OtZiua; *an3inskih iaroda, kao prelpostavljenihruuauiitr) "sovietskih republika". ovim quid pro-quo u strate-

Hi il ;^k'riri -f'Fj-

nuci6naho " pitanje jb postalo'su5tinsko'iiianie revoluciie, a plemenski 'narcizam malih razl'ga' pro-

troviian je u "kiasno-istorijski" problem'Po"najviSe zahvaljujuii svo .r negativnom tlTy ?l?Pu

inte sriietu dr7uur Xpi j"e "ctetoual a kao ian si stemska politidka

;;E; ]van tatona), i oia dinj eni ca, zajd.no. s- para-mi litarnomi konspirativnom organizacij"om panijlkih ielija, verovamo je

il6il1;; nju'imrlnololkt u odnosno na postepeno k9,T-g

firanie i raspid institucijlgistema, koje ie okonean apnlsKrmlor.tjto* dr2uu" lgqt. Nakon toga, p-aradoksalno' KPJ je

;;ilJ; tuo i.aini -tt,ta jugoslovinsfti dinilac, sposoban da

il;;;ffi;k;i;ai nacionilni-oslobodiladkim ratom u uslov-

#;6;lF orup acii e i kry 3vo g u nu trainj e g,"*Iryq, i,".t, t:;koe rita. Tokomtog rata zbio se znadajan zaokret g polrucKoJ

ffit"sfi KPi;; dd;uttni* rarnim uilovima o9j91iq19luleeitifricionu osnovu svoje rukovodeie uJo.-ge na odlucnomi;fi ;;;il Sit"ie osnove narodno-oslobodiladkog pokreta, nai;;d#;il nu

-iugottouenswu kao temelju " nove"' moderne

naciie. te na izhditom zalaganju za reko-nstrukctlu razoreneiuedslovenske drzave kao demolaatske federalne repuouxe''s&;i;l"t;;io-*iittkog programa nudio je spelt'T Sirokoprifri,arf:ivn fundamentalnih wednosti: dnr5Wenu jednakost'nrcionalnu *unopiunnoit u federalnoj drZevi' 1e inaygtiat-izaciju i urbanizaciju, tj. izgradnju modenog rndustnJsKogdru5wa.

242

Na osnovama tog progmma i svojih ncospomih zaslugazaratn:u pobedu, KPJ je obezbedila "plebiscitarni konsenzus"naroda za svoju vladavinu na prvim posleratnim izbonima1945. godine. Iako to nisu bili ni izblize demokratski izbai,oni su se ipak znadajno razlikovali od onih u ostalim istodno-ewopskim zemljama na kojima su komunistidki reZimi dolazilina vlast. NaZalost, mada konsekventno boljSevidkim koreni-ma partije, jugoslovenski razvoj neposredno posle rata, zas-novan na legitimnoT vlasti KPJ, odvijao se kao najdoslednijakopija sovjetskog modela u praktidno svim aspektimaizw5avanja proklamovanih programskih ciljeva, s koncen-tracijom monopolske moii u uskim krugovima na whu parti-jske drZave. U to je ukljudena i temeljna destrukcija "civilnogdru5fva" kao sfere artikulacije autonomnih individualnih in-reresa i aktivnosti. Administrativna i mehanidka industijaliza-cija i urbani zac4V (bez paralelnog. procesa.moderni3acrje),porr-ezana s ogromnim migracijama iz ruralnih oblasti u gradove,u najveioj meri je prenebnegavala komparativne prednosti po-jedinih regiona i postojeie ekonomske resurse, u cilju ispun-jenja parcde "stiii i prestiii kapitalizam".

Jednakost je shvaiena i sprovodjena kao primitivni iprinudni egalitarizam, a "ujednadavanje" je wSeno nacional-izacijom i eksproprijacijom privatne svojine, dakle gu5enjemlidne inicijative u ime dogmatski shvaiene'socijalne pravde'.Najtragidnija zabluda, udinjena u weme Zestokog spora saStaljinom da li je Jugoslavija - inade najdoslednije staljiniz-irana - dovoljno staljinistiika partijska drZava, bila je isfor-sirana kolektivizacija sela - u agrarnoj zemlji, gde je preko807o poljopriwedne proizvodnje obezbedjivao sitan privatanseljadki posed. Time je razbijena istorijska koalicija kornunistasa ruralnim slojevima, koji su brli realna socijalna i legitima-ciona osnova komunistidke vladavine. Iako je politika kolek-tivizacije ubrzo napudtena i seljaci su postali ponovo relativnoekonomski slobodni, ovaj din je imao dalekoseZne negativneposledice po legitimiret KPJ.

Demolaatska obinja iz ratnog programa izneverenasu krajem 1949. godine, do kada su sistematski izbrisani svitragovi politidkog pluralizma i u zemlji je (prvoj posle SSSR)

243

sanih," i veiinske nacije kao postulirane "eksploatatorske" i

"hegemonistidke"."-"*b;l;ioei-tuptuuo kao odani eksponent ftjsgviete 9t<-trine na ovom ptotto* i Oosledni prbmoto: dvaju osnovnih;ii.t;;u"teerj6 xominterne ( 1. aktivno po&tavanje 1pionfl-istidtitr pokrlia, u Moskvi uodenih kao novih aktera'SvetsKe;;;;ii"' a"tkd 5to je zapadnoewopski proleta{ia1to-ulgu

i;k;;i;"tiit. ;#je versajskos, sistema dtaava' s razl-

osom smatramn neprijitetjem SSSR), KPJ je u svojoj delat-

nSsti obiedinila protivdruSwenu ideologiju s anusrstemsKomiuttifo* raruaiia celovitosti j u goslovenske drZave u konst;nu.ionAnn OtZiua; *an3inskih iaroda, kao prelpostavljenihruuauiitr) "sovietskih republika". ovim quid pro-quo u strate-

Hi il ;^k'riri -f'Fj-

nuci6naho " pitanje jb postalo'su5tinsko'iiianie revoluciie, a plemenski 'narcizam malih razl'ga' pro-

troviian je u "kiasno-istorijski" problem'Po"najviSe zahvaljujuii svo .r negativnom tlTy ?l?Pu

inte sriietu dr7uur Xpi j"e "ctetoual a kao ian si stemska politidka

;;E; ]van tatona), i oia dinj eni ca, zajd.no. s- para-mi litarnomi konspirativnom organizacij"om panijlkih ielija, verovamo je

il6il1;; nju'imrlnololkt u odnosno na postepeno k9,T-g

firanie i raspid institucijlgistema, koje ie okonean apnlsKrmlor.tjto* dr2uu" lgqt. Nakon toga, p-aradoksalno' KPJ je

;;ilJ; tuo i.aini -tt,ta jugoslovinsfti dinilac, sposoban da

il;;;ffi;k;i;ai nacionilni-oslobodiladkim ratom u uslov-

#;6;lF orup acii e i kry 3vo g u nu trainj e g,"*Iryq, i,".t, t:;koe rita. Tokomtog rata zbio se znadajan zaokret g polrucKoJ

ffit"sfi KPi;; dd;uttni* rarnim uilovima o9j91iq19luleeitifricionu osnovu svoje rukovodeie uJo.-ge na odlucnomi;fi ;;;il Sit"ie osnove narodno-oslobodiladkog pokreta, nai;;d#;il nu

-iugottouenswu kao temelju " nove"' moderne

naciie. te na izhditom zalaganju za reko-nstrukctlu razoreneiuedslovenske drzave kao demolaatske federalne repuouxe''s&;i;l"t;;io-*iittkog programa nudio je spelt'T Sirokoprifri,arf:ivn fundamentalnih wednosti: dnr5Wenu jednakost'nrcionalnu *unopiunnoit u federalnoj drZevi' 1e inaygtiat-izaciju i urbanizaciju, tj. izgradnju modenog rndustnJsKogdru5wa.

242

Na osnovama tog progmma i svojih ncospomih zaslugazaratn:u pobedu, KPJ je obezbedila "plebiscitarni konsenzus"naroda za svoju vladavinu na prvim posleratnim izbonima1945. godine. Iako to nisu bili ni izblize demokratski izbai,oni su se ipak znadajno razlikovali od onih u ostalim istodno-ewopskim zemljama na kojima su komunistidki reZimi dolazilina vlast. NaZalost, mada konsekventno boljSevidkim koreni-ma partije, jugoslovenski razvoj neposredno posle rata, zas-novan na legitimnoT vlasti KPJ, odvijao se kao najdoslednijakopija sovjetskog modela u praktidno svim aspektimaizw5avanja proklamovanih programskih ciljeva, s koncen-tracijom monopolske moii u uskim krugovima na whu parti-jske drZave. U to je ukljudena i temeljna destrukcija "civilnogdru5fva" kao sfere artikulacije autonomnih individualnih in-reresa i aktivnosti. Administrativna i mehanidka industijaliza-cija i urbani zac4V (bez paralelnog. procesa.moderni3acrje),porr-ezana s ogromnim migracijama iz ruralnih oblasti u gradove,u najveioj meri je prenebnegavala komparativne prednosti po-jedinih regiona i postojeie ekonomske resurse, u cilju ispun-jenja parcde "stiii i prestiii kapitalizam".

Jednakost je shvaiena i sprovodjena kao primitivni iprinudni egalitarizam, a "ujednadavanje" je wSeno nacional-izacijom i eksproprijacijom privatne svojine, dakle gu5enjemlidne inicijative u ime dogmatski shvaiene'socijalne pravde'.Najtragidnija zabluda, udinjena u weme Zestokog spora saStaljinom da li je Jugoslavija - inade najdoslednije staljiniz-irana - dovoljno staljinistiika partijska drZava, bila je isfor-sirana kolektivizacija sela - u agrarnoj zemlji, gde je preko807o poljopriwedne proizvodnje obezbedjivao sitan privatanseljadki posed. Time je razbijena istorijska koalicija kornunistasa ruralnim slojevima, koji su brli realna socijalna i legitima-ciona osnova komunistidke vladavine. Iako je politika kolek-tivizacije ubrzo napudtena i seljaci su postali ponovo relativnoekonomski slobodni, ovaj din je imao dalekoseZne negativneposledice po legitimiret KPJ.

Demolaatska obinja iz ratnog programa izneverenasu krajem 1949. godine, do kada su sistematski izbrisani svitragovi politidkog pluralizma i u zemlji je (prvoj posle SSSR)

243

zavedena neogranidena vladavin a jedne partije, uz krimi.nal-izaciju i satanizaciju politike, Sto se manefestoyalo u produZen-om lradjanskom r.atu protiv svih koji se toj vladavini bes-pogovorno ne povmuJu.

Nominaino f&eralna driava bila je zapravo kvazi-federacija, tj. unitama panijska drZava ("drZava- diktature pro'letarijatl"), u kojoj su etnidke/regrgnalqg radike, nasledjeneod piethodne Iftirljevine Jugoslavije,'re5avane' .po ideolo5kojforiruli "bratstva iiedinswa". Time su ove razlike ostavtjeleda tinjaju kao poteniijalni izvor rastuiih protirmednosti i buduiihkonflikata.

Nakon sukoba sa Staljinom i ekskomunikacije Jugo-slavije iz 'socijalistidke zajednice', vladajudq 9li9 mgralaie-.dapromeni kompromitovani i iscrpljeni model legitimiteta. Nje-gova nova osnova nadjena je u uvodjeniu odozgo koncepta[zv. samoupravljanja. Ovaj koncept je @razumevao delimidnuliberalizaclju ekonomije i, u odnosu na prethodni centralno-planski sistem, izvesno osamostaljivanje privre-dnihireduzeia kao i politidku decentralizacijtl - ali bez dgmo$. ati-lacijepolitidkog sistema. Naime, niu jednom trenutku nije serazrinsljab o 'emancipaciji' od principa diktature proletarijata,tj. o odustajanju od iuprematijc politidke elitg nad-svim-el-ementima socijalne struknre i prevlasti politike nad ostalimdrultvenim p6dsistemima, karakteristidne za "poliq!!ko"druiwo. OdrZavanje svojewsnog'nestaljinistidkog staljiniz-ma' - kao momenaipomerene doslednosti'modelu' - ogledalose u rastu znadajai-moci lokalnog harizmatskog vodje (kultBrozove lidnosti). On je velto eliminacijom potencijalnih su-parnika i hiperproduk-ijom bedidnih tr1lanaqa qY svoju mocizdigao do nivoa nadinstitucionalnog arbitra,..koji je do smrtivoluntaristidki presudjivao u narastajuiim dru5wenim konflik-tima.

Politidka decentralizacija bezdemokratizacije vodila je,s iedne srane, u 'pluralizaciju' partijske dtlave, prenolenjemnienog modela sa tcvazi-federacije na sve vi5e usavr5avaner6puUiite kao drZave - uz slabljen3e fu*cija'federacijgl- i: sdirgr strane, u parcijalizaciju i segmentaclju.samouprav|*ju'koje tako nije moglo da se uspostavi kao integralan model

autonomizacije nedrZavne sfere i kao potencijalna osnova izras-tanja "civilnog dru5tva".

.Socijalna osno-va legitimiteta rukovodece elite uspostav-ljena je na.nov_oj alijansi interesa, ovog puta na "koizerva-tivnoj koalicij i " (Zaslav ski) par:tij sko-polifr dkog oli garhij skogwha i, pre.svega, manuelnog radniStva. Ovaj -'organizovanikonsenzus" zasnovan je.na licemernom egalitarizmu (kampan-je protiv'bogaienja' svih slojeva osim, naravno, elite!), inti-profesionalizmu (borba protiv "tehnokratije" i delova human-istidke inteligencije kao alternativnih i potbncijalnih kontraeli-ta,. suprotstavljenih poliridkoj), antiuii5noj priwednoj orijent-aciji i blokiranju razvoja druSwene kompleksnosti (lcvazi-samoupravqg organizovanje, d. politidko dirigovanje svim so-crj alnim podistemima, a osobito obrazovanjem, naukom i kul-turom).- Nakon serije ideololkih instinrcionahih "promena sis-tema", kao surogata za deloworne i temeljne refoime drujwa,oyaj konsenzus je svoj.lon$ni oblik dobio u tzv. dogovornojekonomiji kao netrZiSnoj, _ neplanskoj, partikulaiistidkojekonomiji, zasnovanoj, s jedne strane, na kartelisanju i mo-nopolskom ponalanju na ogranidenom unutra5njem trZiltu i, sdrug9 srane, na socijalizaciji gubitaka.6 Dok jd ovai konsen-zus.funkcionisao, rukovodeia elita je plaiala socij-alni mir ipacifikovala radni5rvo i druge druSwbn6 sloieve podsticaniempotrolnje - alimentirane iz stranih kredita - i iOeotoStcorn iro-trgcrjgm "radnidke klase" (koje nilta ne ko5ta!) u nominilni'subjekt samoupravljanja', dok su ladni slojevi' opravdanieza svoju lojalnost reZimu nalazili u kakvoj-iakvoj iocijalnirjslgurnostr (pre svega, u neprikosnovenosti "prava" na radnomesto i uz nisku pfodqkqvnost) i u okamenjenoj druiwenojpodeli rada, s 'apsolutnim'pravima zaposlenih, oiiguranih odKonKur.encUg sy9 veeeg brqa polpuno obespravljenih neza_poslenih, s (najde5ie) vi5om kvali:fftacionorir surjkturom odzaposlenih.

, i Pgil"[g s j{anj.em ovako usposravljenog legitimitetarukovodeie elite tekao je i proces raigradnji: Julos[vije kao

6@djansko drustvo - nraz iz krize,,,nav. Zbornik, str. 158.

244 245

zavedena neogranidena vladavin a jedne partije, uz krimi.nal-izaciju i satanizaciju politike, Sto se manefestoyalo u produZen-om lradjanskom r.atu protiv svih koji se toj vladavini bes-pogovorno ne povmuJu.

Nominaino f&eralna driava bila je zapravo kvazi-federacija, tj. unitama panijska drZava ("drZava- diktature pro'letarijatl"), u kojoj su etnidke/regrgnalqg radike, nasledjeneod piethodne Iftirljevine Jugoslavije,'re5avane' .po ideolo5kojforiruli "bratstva iiedinswa". Time su ove razlike ostavtjeleda tinjaju kao poteniijalni izvor rastuiih protirmednosti i buduiihkonflikata.

Nakon sukoba sa Staljinom i ekskomunikacije Jugo-slavije iz 'socijalistidke zajednice', vladajudq 9li9 mgralaie-.dapromeni kompromitovani i iscrpljeni model legitimiteta. Nje-gova nova osnova nadjena je u uvodjeniu odozgo koncepta[zv. samoupravljanja. Ovaj koncept je @razumevao delimidnuliberalizaclju ekonomije i, u odnosu na prethodni centralno-planski sistem, izvesno osamostaljivanje privre-dnihireduzeia kao i politidku decentralizacijtl - ali bez dgmo$. ati-lacijepolitidkog sistema. Naime, niu jednom trenutku nije serazrinsljab o 'emancipaciji' od principa diktature proletarijata,tj. o odustajanju od iuprematijc politidke elitg nad-svim-el-ementima socijalne struknre i prevlasti politike nad ostalimdrultvenim p6dsistemima, karakteristidne za "poliq!!ko"druiwo. OdrZavanje svojewsnog'nestaljinistidkog staljiniz-ma' - kao momenaipomerene doslednosti'modelu' - ogledalose u rastu znadajai-moci lokalnog harizmatskog vodje (kultBrozove lidnosti). On je velto eliminacijom potencijalnih su-parnika i hiperproduk-ijom bedidnih tr1lanaqa qY svoju mocizdigao do nivoa nadinstitucionalnog arbitra,..koji je do smrtivoluntaristidki presudjivao u narastajuiim dru5wenim konflik-tima.

Politidka decentralizacija bezdemokratizacije vodila je,s iedne srane, u 'pluralizaciju' partijske dtlave, prenolenjemnienog modela sa tcvazi-federacije na sve vi5e usavr5avaner6puUiite kao drZave - uz slabljen3e fu*cija'federacijgl- i: sdirgr strane, u parcijalizaciju i segmentaclju.samouprav|*ju'koje tako nije moglo da se uspostavi kao integralan model

autonomizacije nedrZavne sfere i kao potencijalna osnova izras-tanja "civilnog dru5tva".

.Socijalna osno-va legitimiteta rukovodece elite uspostav-ljena je na.nov_oj alijansi interesa, ovog puta na "koizerva-tivnoj koalicij i " (Zaslav ski) par:tij sko-polifr dkog oli garhij skogwha i, pre.svega, manuelnog radniStva. Ovaj -'organizovanikonsenzus" zasnovan je.na licemernom egalitarizmu (kampan-je protiv'bogaienja' svih slojeva osim, naravno, elite!), inti-profesionalizmu (borba protiv "tehnokratije" i delova human-istidke inteligencije kao alternativnih i potbncijalnih kontraeli-ta,. suprotstavljenih poliridkoj), antiuii5noj priwednoj orijent-aciji i blokiranju razvoja druSwene kompleksnosti (lcvazi-samoupravqg organizovanje, d. politidko dirigovanje svim so-crj alnim podistemima, a osobito obrazovanjem, naukom i kul-turom).- Nakon serije ideololkih instinrcionahih "promena sis-tema", kao surogata za deloworne i temeljne refoime drujwa,oyaj konsenzus je svoj.lon$ni oblik dobio u tzv. dogovornojekonomiji kao netrZiSnoj, _ neplanskoj, partikulaiistidkojekonomiji, zasnovanoj, s jedne strane, na kartelisanju i mo-nopolskom ponalanju na ogranidenom unutra5njem trZiltu i, sdrug9 srane, na socijalizaciji gubitaka.6 Dok jd ovai konsen-zus.funkcionisao, rukovodeia elita je plaiala socij-alni mir ipacifikovala radni5rvo i druge druSwbn6 sloieve podsticaniempotrolnje - alimentirane iz stranih kredita - i iOeotoStcorn iro-trgcrjgm "radnidke klase" (koje nilta ne ko5ta!) u nominilni'subjekt samoupravljanja', dok su ladni slojevi' opravdanieza svoju lojalnost reZimu nalazili u kakvoj-iakvoj iocijalnirjslgurnostr (pre svega, u neprikosnovenosti "prava" na radnomesto i uz nisku pfodqkqvnost) i u okamenjenoj druiwenojpodeli rada, s 'apsolutnim'pravima zaposlenih, oiiguranih odKonKur.encUg sy9 veeeg brqa polpuno obespravljenih neza_poslenih, s (najde5ie) vi5om kvali:fftacionorir surjkturom odzaposlenih.

, i Pgil"[g s j{anj.em ovako usposravljenog legitimitetarukovodeie elite tekao je i proces raigradnji: Julos[vije kao

6@djansko drustvo - nraz iz krize,,,nav. Zbornik, str. 158.

244 245

"nedowsene drZave"; ustavom iz 1974. godine ona je prgrygre-nu- u t"o*a labav savez ("Commonwelth") praktidnoOor:"nift nuiionalnih drZavq dime je definitivno razonen (ako

i. ik;d" i postojao) potencijal jugoslovenskog drulwa da post--ane

modema potitidta zajdmcu ouory konacnom demonta:zomTederacije' (ire no 5to ie ona,.faktidki, i nastala!), stvorene,o;**i inutirit" radnidk| klase, "nacionalne" inteligencije, "na-iionutnJ" javnosti, itd, a u optic.E su wa6eni.potisnuti resq*:tirnani i napetosti, konzervirani tokom prethodnth. decentlapseudo-razvoja, koji prete konadnim raspadoql lgqngq lt--tema'koji

je tokom svog razvoja' mnogo uporruJe od lntegra-tivnih, ne govao dezintergativne, anu-slstemsKe potenctJ are'- -_.'nu[i",

s konvergEncijom posledica navedena dva si-muttana procesa (manifEstov-anih u drastidnom-opadanju ekon-o*r.t ifiluttorti,

"no.-nom rastu spolj nog du ga, struktural-

noi razsradnii drZave i druswa), Jugoslavija se suodila s no-;;il-fiFo"-, koiu dugo 'nije im-ala- ime': s 'iznenadnim'

irUiiiiid,- dubokei sloZEne dru5wene ffizglako su se njenet un'rpul"ntne manifestacije punom snagom ispoljile podetkomdevete decenije (a nije puka koincidencija da se to pokloprlo sBrozovom smriu), prvi uodljivi simptomr krize mogtr su.se^p-itii"t"mptetl,ittte decdnije, iako su bili delimidno skriv-;Ii-;;tt$Zhih" posledica w6tske energetd<e laize i zagublj-eni u ruZidastoj magli efekata (Priyidnog) n;9sg91tttt"'Ttt;enog ekscesnom potro5njom. Medjutim, paZlrvryt posmaracmoiao ie korene krize da uodi i mnogo rantje - na- lfflJuSirfi"r.itt ioainu uporedo s prvom pojavom "aktera odozdo"na jugoslovlnskoj dru5wenoj sceni. ..v, ! -r --- ̂ ,.---'-"Kuko

je gotovo uobidajeno u 'socijalistldtiq. zemlja-ma prvi imiutii k propitivanju postojeiih druSwenih uslova;il;'; poiJr.ri i" i^p ak naj auionbmniJ eg druSweno g,pdti l:t€ma - iz sfere kulture. Prva neprijatna pltanJa dosia su rz

redova najnepostoj anije g saygz{ka. yakgg reLima (t n a3 am-bivalentnijeg druSwenog sloJa) - rntergencue'

'Epohe' permanentnc drultvenc krizc i(nc)moguinosti promcna: plimc i osckc drulwenih

pokrctr u reZimu "mekog steljinizmr"

Tokom sG'tih i 60-tih godina inteligencija u JugoslavijiigrilLje znadajnu ulogu u legitimiranju sistema. To se pod-iednato odnosi i na "lojalnu", partijsku inteligenciju, i na;'kreativne" intelektualce. Mada su ovi drugi ponekad biline5to kritidniji prema nosiocima vlasti, oni tada ipak nisu ozbilj-no dovodili u pitanje dominantni ideololki projakat - samou-pravljanje kao koncept. "Kreativni" (ili "kritidki") intelektualcibili su duboko uklopljeni u isti monistidki, ma*sistiiki po-gled na svet, na koji se pozivala i vladajuia elita- Intelektualcisu samo pretendovali da su posveieniji u "sakxamente" mark-sizma, dok su njegovu oficijelnu interpretaciju smatrali oso-benim "svetogtdjem". Fascinacija samoupravlj anjem i njego-vo'posveiivanje', kao obeleZja intelektualne klime tog doba,nisu bili samo posledice narcisoidnog ponosa zbog ove, kakose dinilo, "epohalne inovacije" u marksistidkoj teoriji, koja jepotekla iz jednog periferijskog kultumog kruga; intelektualcisu zaistu bili uvercni da je samoupravljanje oswarenje koriloet-ne utqije inap&on pronadjeni oblik plwetarne emancipacdedovedansfva.

No, treba naglasiti da su kritidki intelektualci biti i prvikoji su, Sezdesetih godina, podeli da dovode u sumnju, nekonccpt samoupravljanja kao takav, ved praksu njegovog ost-varivanj a. S povedavanj em nezaposlenosti, padom Zivotnogstandarda i porastorn nezadovoljswa stanouriSta, vera intelek-tudacapodela je dakopni a sumnje da se umnoZavaju. Naudniuvidi u instrumentalizaciju sarnoupravljanja od strane reZims-k9.g wha i, otuda, transformaciju tepohalnog' koncepta u far-sidnu manipulaciju odekivanjirn:a oUidnitr tju&, zdruZ-eni s ras-tuiim manifestacijama krize druSwa, bili su "rodno mesto"Prv9g otvuenog konflikfa u posleratnom jugoslovenskomclruSffu - studentske 'pobune' u junu 1968. godine.

Mada zahtevi studentskog polcreta nisu bili anti-sistemski(naprotiv, studenti su se samo2aTagaliza "ispravljanje odstu-

241246

"nedowsene drZave"; ustavom iz 1974. godine ona je prgrygre-nu- u t"o*a labav savez ("Commonwelth") praktidnoOor:"nift nuiionalnih drZavq dime je definitivno razonen (ako

i. ik;d" i postojao) potencijal jugoslovenskog drulwa da post--ane

modema potitidta zajdmcu ouory konacnom demonta:zomTederacije' (ire no 5to ie ona,.faktidki, i nastala!), stvorene,o;**i inutirit" radnidk| klase, "nacionalne" inteligencije, "na-iionutnJ" javnosti, itd, a u optic.E su wa6eni.potisnuti resq*:tirnani i napetosti, konzervirani tokom prethodnth. decentlapseudo-razvoja, koji prete konadnim raspadoql lgqngq lt--tema'koji

je tokom svog razvoja' mnogo uporruJe od lntegra-tivnih, ne govao dezintergativne, anu-slstemsKe potenctJ are'- -_.'nu[i",

s konvergEncijom posledica navedena dva si-muttana procesa (manifEstov-anih u drastidnom-opadanju ekon-o*r.t ifiluttorti,

"no.-nom rastu spolj nog du ga, struktural-

noi razsradnii drZave i druswa), Jugoslavija se suodila s no-;;il-fiFo"-, koiu dugo 'nije im-ala- ime': s 'iznenadnim'

irUiiiiid,- dubokei sloZEne dru5wene ffizglako su se njenet un'rpul"ntne manifestacije punom snagom ispoljile podetkomdevete decenije (a nije puka koincidencija da se to pokloprlo sBrozovom smriu), prvi uodljivi simptomr krize mogtr su.se^p-itii"t"mptetl,ittte decdnije, iako su bili delimidno skriv-;Ii-;;tt$Zhih" posledica w6tske energetd<e laize i zagublj-eni u ruZidastoj magli efekata (Priyidnog) n;9sg91tttt"'Ttt;enog ekscesnom potro5njom. Medjutim, paZlrvryt posmaracmoiao ie korene krize da uodi i mnogo rantje - na- lfflJuSirfi"r.itt ioainu uporedo s prvom pojavom "aktera odozdo"na jugoslovlnskoj dru5wenoj sceni. ..v, ! -r --- ̂ ,.---'-"Kuko

je gotovo uobidajeno u 'socijalistldtiq. zemlja-ma prvi imiutii k propitivanju postojeiih druSwenih uslova;il;'; poiJr.ri i" i^p ak naj auionbmniJ eg druSweno g,pdti l:t€ma - iz sfere kulture. Prva neprijatna pltanJa dosia su rz

redova najnepostoj anije g saygz{ka. yakgg reLima (t n a3 am-bivalentnijeg druSwenog sloJa) - rntergencue'

'Epohe' permanentnc drultvenc krizc i(nc)moguinosti promcna: plimc i osckc drulwenih

pokrctr u reZimu "mekog steljinizmr"

Tokom sG'tih i 60-tih godina inteligencija u JugoslavijiigrilLje znadajnu ulogu u legitimiranju sistema. To se pod-iednato odnosi i na "lojalnu", partijsku inteligenciju, i na;'kreativne" intelektualce. Mada su ovi drugi ponekad biline5to kritidniji prema nosiocima vlasti, oni tada ipak nisu ozbilj-no dovodili u pitanje dominantni ideololki projakat - samou-pravljanje kao koncept. "Kreativni" (ili "kritidki") intelektualcibili su duboko uklopljeni u isti monistidki, ma*sistiiki po-gled na svet, na koji se pozivala i vladajuia elita- Intelektualcisu samo pretendovali da su posveieniji u "sakxamente" mark-sizma, dok su njegovu oficijelnu interpretaciju smatrali oso-benim "svetogtdjem". Fascinacija samoupravlj anjem i njego-vo'posveiivanje', kao obeleZja intelektualne klime tog doba,nisu bili samo posledice narcisoidnog ponosa zbog ove, kakose dinilo, "epohalne inovacije" u marksistidkoj teoriji, koja jepotekla iz jednog periferijskog kultumog kruga; intelektualcisu zaistu bili uvercni da je samoupravljanje oswarenje koriloet-ne utqije inap&on pronadjeni oblik plwetarne emancipacdedovedansfva.

No, treba naglasiti da su kritidki intelektualci biti i prvikoji su, Sezdesetih godina, podeli da dovode u sumnju, nekonccpt samoupravljanja kao takav, ved praksu njegovog ost-varivanj a. S povedavanj em nezaposlenosti, padom Zivotnogstandarda i porastorn nezadovoljswa stanouriSta, vera intelek-tudacapodela je dakopni a sumnje da se umnoZavaju. Naudniuvidi u instrumentalizaciju sarnoupravljanja od strane reZims-k9.g wha i, otuda, transformaciju tepohalnog' koncepta u far-sidnu manipulaciju odekivanjirn:a oUidnitr tju&, zdruZ-eni s ras-tuiim manifestacijama krize druSwa, bili su "rodno mesto"Prv9g otvuenog konflikfa u posleratnom jugoslovenskomclruSffu - studentske 'pobune' u junu 1968. godine.

Mada zahtevi studentskog polcreta nisu bili anti-sistemski(naprotiv, studenti su se samo2aTagaliza "ispravljanje odstu-

241246

Dania od generalno ispravnog pravca razvoja" i pozivali * laf' i"ii"o

"5 ipr"vodj e irj e' soc-ifu i stidko g s amoupray lj 1nj a"' )'

ookret ie bio (i ioS uvek je) ocenjen kao.nepnlategsKi prema'U*5wo'

(tj. reZimu). Ovaj polagt je dobio neznatnu' uglavn-

"* ii*u"i"idnu i sporadidnir poje<iinadnu podriku S agqih

O*Sw"nitr sloj eva'- ut4judui diii radni5wo, gije su'istorij ske'

;;;"6;ittjiili; ti tu 3b uio nesporazum!) interese studentinastoiali da promoviSu.'^----

B;aili tuto izolovan od Sire druSwene podrike a' sem

toea. buduii zapravo naivan i politidki nedovoljno zreo., stu-

de-ntski polaet je najpre pacifftovan t notory postepeno dezm-t-g"r""lt"*"rittutijir*iuaiditihsredipl"lt"liTi:"i9,l.Y.".iksnlZan reZim raspolagao - a koja su uklluetvala r seleK:rvnurepresiiu, usmerenu na pojedine istaknute aktere polcreta lzrehovaitudenata i intelektualaca.- *-' -Dil;iegracijom

studentskog pokreta {rjegov a.uh nij.e

bio potpuno zam, injegova pojava-trkazivala je.da. sq decenijeorividnoe sociialnog mira definitivno proSle I daJe Jugos^lov-ilr6drir*""JtupiTo u nestabilnu fazu svog razvoja - fazuorustuenih sukoba'. osim toga, sudbina studentskog i oml.ad-iri;;tp"k eta bila jejasan put 0g u postojecim otolnostimabilo Foji autonomni, 'civilni'Tg?Zman'pa qS t 911J 5^o11,::poziva-na samoupravlj anje, dakle, na zvarricnu rdeologrJu'ffi;;dGau n" uip"tt ut<6titco se ne. odvijaodvojeno (p1i*i^;;;rti:;tioj ioibto giji. i postojeioj strukturi moii, oditonespr"iorroi di ru moc "O6ti s

^proUtiaS etiim dru5wom. Dru Swe-

;ril|o;r;fi ti difrtencirani a od i suprotstavljanj a p atuJ s -

koidrZaviraslajesuvodjenjemipraktikovan;emsvaKogii.iaJe"s restriktilnog i represivnog mehani^na, usmerenog;;il;;d"" ;n*imuii3u rinuraSnjih odnosa" Swo.ren. je os-;b"'"T;;#rii n-og, raituii otpor iezimu izazivao je..njgsove;;;AiF i relresivnije r?:akcije, a svaka.od nji! j.9 svenii" obiufuuaia i u#avala iposobnost prilagodjavanja.i ]fg*-;i;;ffi;aiiiit*i:uciju iotad dosia homogene kritidke;ffi;; a^k" ou 3t spiovodjenje efikasne kontrole 1a{ disper-;;;;"* .r;t6- inicijatriitr i ezgat?paralelnih i relativno au-;;t"il;;"tiwefi mskiha,ttiivnostipostajalrcsveteZe''"""-

Odg;; t"Zi-u na "nekonuotSanu'' dru5wenu dinamiku

248

bio ie, naravno, o5tar i rigidan. Podetkorn sedamdesetih go-dina u Jugoslaviji je izvrlen klasidan drZavno-partijski coupd'erat. Mete udara bile su razlidite, ali tri su bile najistaknutije:kontraelite u usponu, ostaci omladinskih i studentskih pokretai 'reformistidka'krila u partiji. Prve dve Zrwe partijskog udarazawedjuju Posebnu PaZnj u.

Jedna od opasnih kontraelita bila je tzv. "tehnokratija",koia je isticala zahteve za modernizaciju ekonomije na trZi5nimprinCipima i, u skladu s tim, ogranidavanje moci partijskogvrha u korist sopswenog udelia u dono5enju kljudnih odluka.

S druge strane, humanistidka inteligencija je svojim'ce-pidladenjem' i "dosadnim gundj anjem" suvi5e desto uznemir-avala samozadovoljswo vladajuie elite i njeno ubedjenje da jesworila "najbolji od svih svetova", a da bi za to ostala nekaZn-jena.

Kao nagradu za svoju "nezahvalnost" obema kontraeli-tama reZim je urudio neZeljene 'poklone': moi tehnokratije jesuzbijena i ogranidena smenjivanjem nekoliko hiljada priwed-nih rukovodilaca, dija mesta su zauzeli nesposobniji ali lo-j alniji'strudnjaci' - buduii prvoborci'dogovorne ekonomije'.Humanistidkoj inteligenciji krila su podsedena suspenzijom ifaktidkim ukidanjem autonomije univerziteta i ogranidavanjemakademskih sloboda, a izvestan broj univerzitetskih profesoraje otpu5ten s posla.

Kazne za "nezahvalnu" omladinu bile su manje-viSesofisticirane, ali nesumnjivo bolne i dalekoseZne. One su sesrudile ne samo na tada5nje, vei i na buduie generacijemladih. Prve su kaZnjene uskraiivanjem relativne autonomijeornladinskim i studentskim organizacijama, oteZavanjem i one-mo guiavanjem zapo5ljavanj a veiine "buntovnika" i montiran-jem veleizdajnidkih procesa pojedinim studentskim liderima.Kasnije generacije kiZnjene iu- unapred, partij skom odlukomo uvodjenju anti-civilizacijske "reforme" obrazovanja, diji ciljje bio sistematska'proizvodnja' poluobrazovanih "poluidiota"kao 'specijalista' jednog jedinog zanimanja, "stvorenih" daoudu manipulisani, ucenjivani, po5to ne mqgu promeniti posao- ume, dakle, pacifikovani zauvek.

Osim ovog glavnogpmvca drZavnog udara, njegovi kon-

249

Dania od generalno ispravnog pravca razvoja" i pozivali * laf' i"ii"o

"5 ipr"vodj e irj e' soc-ifu i stidko g s amoupray lj 1nj a"' )'

ookret ie bio (i ioS uvek je) ocenjen kao.nepnlategsKi prema'U*5wo'

(tj. reZimu). Ovaj polagt je dobio neznatnu' uglavn-

"* ii*u"i"idnu i sporadidnir poje<iinadnu podriku S agqih

O*Sw"nitr sloj eva'- ut4judui diii radni5wo, gije su'istorij ske'

;;;"6;ittjiili; ti tu 3b uio nesporazum!) interese studentinastoiali da promoviSu.'^----

B;aili tuto izolovan od Sire druSwene podrike a' sem

toea. buduii zapravo naivan i politidki nedovoljno zreo., stu-

de-ntski polaet je najpre pacifftovan t notory postepeno dezm-t-g"r""lt"*"rittutijir*iuaiditihsredipl"lt"liTi:"i9,l.Y.".iksnlZan reZim raspolagao - a koja su uklluetvala r seleK:rvnurepresiiu, usmerenu na pojedine istaknute aktere polcreta lzrehovaitudenata i intelektualaca.- *-' -Dil;iegracijom

studentskog pokreta {rjegov a.uh nij.e

bio potpuno zam, injegova pojava-trkazivala je.da. sq decenijeorividnoe sociialnog mira definitivno proSle I daJe Jugos^lov-ilr6drir*""JtupiTo u nestabilnu fazu svog razvoja - fazuorustuenih sukoba'. osim toga, sudbina studentskog i oml.ad-iri;;tp"k eta bila jejasan put 0g u postojecim otolnostimabilo Foji autonomni, 'civilni'Tg?Zman'pa qS t 911J 5^o11,::poziva-na samoupravlj anje, dakle, na zvarricnu rdeologrJu'ffi;;dGau n" uip"tt ut<6titco se ne. odvijaodvojeno (p1i*i^;;;rti:;tioj ioibto giji. i postojeioj strukturi moii, oditonespr"iorroi di ru moc "O6ti s

^proUtiaS etiim dru5wom. Dru Swe-

;ril|o;r;fi ti difrtencirani a od i suprotstavljanj a p atuJ s -

koidrZaviraslajesuvodjenjemipraktikovan;emsvaKogii.iaJe"s restriktilnog i represivnog mehani^na, usmerenog;;il;;d"" ;n*imuii3u rinuraSnjih odnosa" Swo.ren. je os-;b"'"T;;#rii n-og, raituii otpor iezimu izazivao je..njgsove;;;AiF i relresivnije r?:akcije, a svaka.od nji! j.9 svenii" obiufuuaia i u#avala iposobnost prilagodjavanja.i ]fg*-;i;;ffi;aiiiit*i:uciju iotad dosia homogene kritidke;ffi;; a^k" ou 3t spiovodjenje efikasne kontrole 1a{ disper-;;;;"* .r;t6- inicijatriitr i ezgat?paralelnih i relativno au-;;t"il;;"tiwefi mskiha,ttiivnostipostajalrcsveteZe''"""-

Odg;; t"Zi-u na "nekonuotSanu'' dru5wenu dinamiku

248

bio ie, naravno, o5tar i rigidan. Podetkorn sedamdesetih go-dina u Jugoslaviji je izvrlen klasidan drZavno-partijski coupd'erat. Mete udara bile su razlidite, ali tri su bile najistaknutije:kontraelite u usponu, ostaci omladinskih i studentskih pokretai 'reformistidka'krila u partiji. Prve dve Zrwe partijskog udarazawedjuju Posebnu PaZnj u.

Jedna od opasnih kontraelita bila je tzv. "tehnokratija",koia je isticala zahteve za modernizaciju ekonomije na trZi5nimprinCipima i, u skladu s tim, ogranidavanje moci partijskogvrha u korist sopswenog udelia u dono5enju kljudnih odluka.

S druge strane, humanistidka inteligencija je svojim'ce-pidladenjem' i "dosadnim gundj anjem" suvi5e desto uznemir-avala samozadovoljswo vladajuie elite i njeno ubedjenje da jesworila "najbolji od svih svetova", a da bi za to ostala nekaZn-jena.

Kao nagradu za svoju "nezahvalnost" obema kontraeli-tama reZim je urudio neZeljene 'poklone': moi tehnokratije jesuzbijena i ogranidena smenjivanjem nekoliko hiljada priwed-nih rukovodilaca, dija mesta su zauzeli nesposobniji ali lo-j alniji'strudnjaci' - buduii prvoborci'dogovorne ekonomije'.Humanistidkoj inteligenciji krila su podsedena suspenzijom ifaktidkim ukidanjem autonomije univerziteta i ogranidavanjemakademskih sloboda, a izvestan broj univerzitetskih profesoraje otpu5ten s posla.

Kazne za "nezahvalnu" omladinu bile su manje-viSesofisticirane, ali nesumnjivo bolne i dalekoseZne. One su sesrudile ne samo na tada5nje, vei i na buduie generacijemladih. Prve su kaZnjene uskraiivanjem relativne autonomijeornladinskim i studentskim organizacijama, oteZavanjem i one-mo guiavanjem zapo5ljavanj a veiine "buntovnika" i montiran-jem veleizdajnidkih procesa pojedinim studentskim liderima.Kasnije generacije kiZnjene iu- unapred, partij skom odlukomo uvodjenju anti-civilizacijske "reforme" obrazovanja, diji ciljje bio sistematska'proizvodnja' poluobrazovanih "poluidiota"kao 'specijalista' jednog jedinog zanimanja, "stvorenih" daoudu manipulisani, ucenjivani, po5to ne mqgu promeniti posao- ume, dakle, pacifikovani zauvek.

Osim ovog glavnogpmvca drZavnog udara, njegovi kon-

249

centridni krugovi preplavili su praktidno sve sfere dru5wenogfivota, a osnovna intencija bila je ponovno udrnSiivanje vodeieuloge Partije. Ideologizacija obrazovanja preneta je i na.sveostale oblasti kulture, a'samoupravni marksizam' promovrsanje u obavezan i jedino prihvatljiv pogJed na svet. I ova, kao isvaka druga dalekosefia dru5tvena odluka, izanala je landaniniz nuzpojava, od kojih su svakako najpogubnije pois-toveiivanje podobnosti i sposobnosti, negativna selekcijakadrova, Jwaranje carsfva medbkriteta, obaranje kulturnih iobrazovnih standarda na najniZi nivo, s jedne strane, i tomeodgovarajuii "brain drain" sposobnih a nepodobnih, s nepro-cerlivim negativnim posledicama po druSwo i kulturu.

Napokon, iako ne i na poslednjem mestu, indukovanakolektivna paranoja o umnoZavanju "neprijatelja narodl"(preworena u pravu "bezbednosnu dok trinu" i 'naudnu' dis-ciplinu!), sworila je - preko tzv. komiteta za ONO i DSZ kaonefarmalne politidke policije - osobenu "bezbednosnu kultu-ru", koja je proZela -elokupnu druSwenu strukturu sindro-mom "balkanskog Spijuna".

Ovaj o5tar i obuhvatan protivudar nekada5njeg 'mekog'

staljinizma (titoizma) protiv autonomije i samoproizygdnJ_edruSwa, osim nekih kratkorodnih i nedostatnih 'pozitivnih'

efekata (naravno, s tadke gledi5ta reZimaf proizveo je i 1e-namefilvane i neodekivane posledice po isti taj reZim: kao Stoje vei pomenuto neito ranije, to je ubrzalo sazrevanje, dife-iencijaciju i pluralizaciju ugroZene'paralelne scene'- u veomarazliditim pravcima-

Svi-'poraZeni' akteri junske revolucije 1968. (i pripad-nici omladinskitr/ studentskih pokreta i laitidki intelektualci)stekli su iz ovog poraza istu pouku: ne samo da ('samou-pravni' isto kao-ni 'realni') socijalizam i demokratija nisuiinonimi, vei i da je demolaatija bez socijalizma nnguca, alida socijalinm bez-demolaatije nije. Od t9g .trenutka-pravcirarvojibiv5ih emancipatorskih pokreta i bivlih kritidkih in-telektlualaca odvijaju G odvojeno, proizvodeii razlidite, iakokonveregentne oblike opozicije prema vladajwoj tttoktl"t

Kiitidka inteligencija se postepeno transfromisala uSirok spektar odbojnih stavova i oblika olpora reZimu, koji su

usmereni protiv najgrubljih metoda reZimske represije i ma-nipulacije. Odgovori na suspenziju autonomije univerziteta iogranidavanje akademskih sloboda bili str, s jedne strane, na-gla5eno insistiranje na promociji i afirmaciji profesionalne od-govornosti i delovanja na oduvanju dostojanswa naudnog iumetnidkog rada od zamki "bezbednosne kulture" kroz oZivl-javanje i deritualizaciju profesionalnih udruZenja i naudnujavnost (naudni dasopisi, javne tribine, naudni skupovi, omla-dinska Stampa) i, s druge strane, kroz swaranje nekih oblika"paralelnog univerziteta".

Drugi pravac delovanja lcitidke inteligencije vodio je upefirranentnrl politidku i gradjansku neposluSnost, osobito pro-tiv kriminalizacije 'verbalnog delikta' i drugih oblika-'le-galnih'ogranidenja slobode govora iinaLavanja, kao i protivrestrikcija gradjanskih prava i ugroZavanja individualnih slo-boda. Iz ovih delanrosti razvio se snaZan peticijski pokret, kaoi ilrigrj{qa jezgra pokreta za ljudska prava. Napokon, naporikritidkih intelektualaca bili su usmereni ka rastakanju partils-kog monopola na vladanje sferom javnosti. Ova nastojanjabiia su povezanai uskladjena s promenama medju pojedinimposlenicima javnih glasila. Neki novinari su shvatili da ideo-lo5ke 'istine'viSe nisu u stanju da prekriju stv,rne proma5ajesistema, te da produbljayanji i-ragi 0ry_Srvene krize predqtavl-1a1u izazov za novinarsku profesiju. Novinari su se suodili spltTj-qm: -aa h j e bit nj ih gve profesije obj ektivno informi sanj eili dalje "Sminkanje" ruZnog lica reXma. Znatajan broj njihopredelio se za pryu alternativu.

Tokom osamdesetih godina svi navedeni zahtevi i ak-tivngs{ prerasli su u snaZan javni pritisak, usmeren na ogranida-yanje i raskid s jednopartijskim monopolom u politidkoj idruiwenoj.l{gti i, u skladu i tim, jadaju 2ahtevi za^ uspostail-1an1em-politidkog pluralizma kao nuZnog (iako ne i dovoljnog)preduslova demokratizacije sistema

Iz ruSevina omladinskih i studentskih pokreta Sezdesetihgodina evoluiralo je nekoliko izdanaka. li jednog krila tog!9Se+ doista marginalnog i dugo wemenaikrive-nog u sen-ct dominantnih emancipatorskih i demokratskih zahtev4 proi-zaSao je njegov bastari - klasidni protivpokret s nacion'alis-

250 251

centridni krugovi preplavili su praktidno sve sfere dru5wenogfivota, a osnovna intencija bila je ponovno udrnSiivanje vodeieuloge Partije. Ideologizacija obrazovanja preneta je i na.sveostale oblasti kulture, a'samoupravni marksizam' promovrsanje u obavezan i jedino prihvatljiv pogJed na svet. I ova, kao isvaka druga dalekosefia dru5tvena odluka, izanala je landaniniz nuzpojava, od kojih su svakako najpogubnije pois-toveiivanje podobnosti i sposobnosti, negativna selekcijakadrova, Jwaranje carsfva medbkriteta, obaranje kulturnih iobrazovnih standarda na najniZi nivo, s jedne strane, i tomeodgovarajuii "brain drain" sposobnih a nepodobnih, s nepro-cerlivim negativnim posledicama po druSwo i kulturu.

Napokon, iako ne i na poslednjem mestu, indukovanakolektivna paranoja o umnoZavanju "neprijatelja narodl"(preworena u pravu "bezbednosnu dok trinu" i 'naudnu' dis-ciplinu!), sworila je - preko tzv. komiteta za ONO i DSZ kaonefarmalne politidke policije - osobenu "bezbednosnu kultu-ru", koja je proZela -elokupnu druSwenu strukturu sindro-mom "balkanskog Spijuna".

Ovaj o5tar i obuhvatan protivudar nekada5njeg 'mekog'

staljinizma (titoizma) protiv autonomije i samoproizygdnJ_edruSwa, osim nekih kratkorodnih i nedostatnih 'pozitivnih'

efekata (naravno, s tadke gledi5ta reZimaf proizveo je i 1e-namefilvane i neodekivane posledice po isti taj reZim: kao Stoje vei pomenuto neito ranije, to je ubrzalo sazrevanje, dife-iencijaciju i pluralizaciju ugroZene'paralelne scene'- u veomarazliditim pravcima-

Svi-'poraZeni' akteri junske revolucije 1968. (i pripad-nici omladinskitr/ studentskih pokreta i laitidki intelektualci)stekli su iz ovog poraza istu pouku: ne samo da ('samou-pravni' isto kao-ni 'realni') socijalizam i demokratija nisuiinonimi, vei i da je demolaatija bez socijalizma nnguca, alida socijalinm bez-demolaatije nije. Od t9g .trenutka-pravcirarvojibiv5ih emancipatorskih pokreta i bivlih kritidkih in-telektlualaca odvijaju G odvojeno, proizvodeii razlidite, iakokonveregentne oblike opozicije prema vladajwoj tttoktl"t

Kiitidka inteligencija se postepeno transfromisala uSirok spektar odbojnih stavova i oblika olpora reZimu, koji su

usmereni protiv najgrubljih metoda reZimske represije i ma-nipulacije. Odgovori na suspenziju autonomije univerziteta iogranidavanje akademskih sloboda bili str, s jedne strane, na-gla5eno insistiranje na promociji i afirmaciji profesionalne od-govornosti i delovanja na oduvanju dostojanswa naudnog iumetnidkog rada od zamki "bezbednosne kulture" kroz oZivl-javanje i deritualizaciju profesionalnih udruZenja i naudnujavnost (naudni dasopisi, javne tribine, naudni skupovi, omla-dinska Stampa) i, s druge strane, kroz swaranje nekih oblika"paralelnog univerziteta".

Drugi pravac delovanja lcitidke inteligencije vodio je upefirranentnrl politidku i gradjansku neposluSnost, osobito pro-tiv kriminalizacije 'verbalnog delikta' i drugih oblika-'le-galnih'ogranidenja slobode govora iinaLavanja, kao i protivrestrikcija gradjanskih prava i ugroZavanja individualnih slo-boda. Iz ovih delanrosti razvio se snaZan peticijski pokret, kaoi ilrigrj{qa jezgra pokreta za ljudska prava. Napokon, naporikritidkih intelektualaca bili su usmereni ka rastakanju partils-kog monopola na vladanje sferom javnosti. Ova nastojanjabiia su povezanai uskladjena s promenama medju pojedinimposlenicima javnih glasila. Neki novinari su shvatili da ideo-lo5ke 'istine'viSe nisu u stanju da prekriju stv,rne proma5ajesistema, te da produbljayanji i-ragi 0ry_Srvene krize predqtavl-1a1u izazov za novinarsku profesiju. Novinari su se suodili spltTj-qm: -aa h j e bit nj ih gve profesije obj ektivno informi sanj eili dalje "Sminkanje" ruZnog lica reXma. Znatajan broj njihopredelio se za pryu alternativu.

Tokom osamdesetih godina svi navedeni zahtevi i ak-tivngs{ prerasli su u snaZan javni pritisak, usmeren na ogranida-yanje i raskid s jednopartijskim monopolom u politidkoj idruiwenoj.l{gti i, u skladu i tim, jadaju 2ahtevi za^ uspostail-1an1em-politidkog pluralizma kao nuZnog (iako ne i dovoljnog)preduslova demokratizacije sistema

Iz ruSevina omladinskih i studentskih pokreta Sezdesetihgodina evoluiralo je nekoliko izdanaka. li jednog krila tog!9Se+ doista marginalnog i dugo wemenaikrive-nog u sen-ct dominantnih emancipatorskih i demokratskih zahtev4 proi-zaSao je njegov bastari - klasidni protivpokret s nacion'alis-

250 251

tidkim i Sovinistidkim programom. ovaj plotiYpokret je dra-matidno aktualizovao ekonomske, etnidke i religijske p1o-ti*"enorti jugoslovenske drzave i "reafirmisao" je ksenofo-biiu i (do tadf skrivene) resantimane. Tako je sistem,.supPt-stivliaiuii se zahtevima za modernizaciju i demokratizaciju,;i;;ii6 Pandorinu kutiju i jedno njegovo zlo, ali 'zakonito'

a.t" irr.oelo je na glavnu dru5wenu p-ozornicu. _l-ut p.j. i ovljoiotiwokret-bio

'iridavljen' (ali ne "do smrti"), bilo 91j.eiuZno'poro.nuti zbog nje!;oyog uticaj.a i posledica na buduia@anas

-akrualna!) zbivanja u Jugoslaviji. Pristalice o.Yog P.olffe-

iu irgtotouane iu, kako iz po*ltq*u 'nacionalne' intelige.n-iiir.iuto i iz "nouveau riclies" slojeva, koji su se obogatili u

efoinama liberalizov ane potro5nje. Pripadnici ovih sloje'ra. de-il.ti su ekonomski pre Svega u oblasii'sive ekonomije', ili uif"nJni- uli tolerisairim sfeiama anti-ekonomije (kao ito suiuJt", cma berza deviza i slidne Spekulacij-e).i Zgte]i. su. dasvoiu naraslu ekonomsku moi poh/rde i u politidkoj g'plasg'

" Vecina ostalih izdanaka omladinskih i studenskih potce-ta su legitimni'naslednici' njih_ov-og iz-voryog duha.. Naistak-nutiii si u tom smislu: kontrakulmrni poftret u knjiZevnostr,slikirswu, pozori5tu i, osobito, filmu (poznati 'crni talas' udokumentairom i umegridkom filmu); omladinska subkulturau muzici, predstavljena kroz ro,ck, punk, i'iingaZovanu i p,ro-tesfiru", "neo-romantidarsku" i druge squle i pravce; omla&n-iiiiirnotf (omladinska i studentska Stamp.a), kola je..igralaznadajnu ulogu u izazivanju i postepenom 'o..svaJanJu" slereonii:6tt. jav"nosti; grupe ia aitemai.vni stil iivota -(punkeri,'irqoitt.tto, trenscen-cleniatni meditanti, n.upe'nove duhovnos-ti',-feministidke i guy-grupe, itd.).

Iz svih ovifobfka i pravaca nenasilnog, najde5ie ne-poliddkot a1i odludnog otpo* vladajudim vrednostima i nor-mama postepeno su ri'araitala- inicijalna jezgra.altematiryk*u1tvinnpUefa osamdesetih. Oni su se pojavili najpre kaospontani obfici samozaltite slobode i dostojplrya. poledtnacaod selettivne &Zavne represije (recinn, od laiminalizac{e- Pl.Girriu r-un"rti"), a potoni su postepeno postajali sve znadajnijiakteri u borbiza iutonomiju "civilnog dru5tva"'

Medjutim, ni alternitivni pokreti nisu uspeli da izbegnu

252

sudbini, predodredjenoj svim vansistemskim nastojanjimarareienja konflikata: po5to deluju u ne samo "rascepljenom"druStvu vei i u "pocepanoj" drZavi, imanentne graniceuspeSnosti njihovog deloranja odredjene su linijama segment-acije tog dru5wa i takve drZave. Ove linije segmentacije pros-tiru se u rasponu od "jednosmerne politizacije" do "nacional-izacije". Na taj nadin pokreti mogu biti (i jesu) instrumental-izovani i zloupotrebljeni u tekuiim svadjama jugoslovenskih'nacionalnih'elita. Tako jednima sluZe kao dokaz o "najvi5emmoguiem, ali teritorijalizovanom i parcijalnom stepenu de-mokratizacije", oswarenea jdnom delu zemlje, dok drugimasluZe kao evidencija "'dopultene', destruktivne, anti-socij alistidke, anti-j ugoslovenske,...itd. delatnosti", koj a ffe-ba da bude "spredena svirn sredswima", ukljudujuii i vojnuintervenciju prctiv'nepoiudne' elite.

Pored toga, u aktualnom politidkom miljeu, modelu para-politidkog "dru5tvenog" pokreta ogranidenog obima, ciljeva i(nameravanog) dometa, nadmoian je metapolitidki masoyni "protiv-pokret" (u Turenovom smislu), proizveden i podsticanod nacional-komunistidke'drZave'. Vodjen indukovanim'viSim' nacional-drZavnim razlogom i metafizikom tog novog"istorij skog kolektiviteta", on smi5ljeno guli individualnostsvojih udesnika, jer teZi neogranidenim i zagranidnim, totalizu-juiim ciljevima i - dometima. A tako neito moZe ostvaritisamo iracionalna energija mase, manipulisana i kanalisana od'posveienih' harizmatskih lidera. Model harizmatskog auto-riteta se, dakle, perpetuira, bezobzkana promenu cilja. Uos-talom, u masovnom ponalanju i njegovoj instrumentalizacijicilj je - maglovit i promenljiv, akcija je - sve.

* * { <

Powemeno se ovi paralelni tokovi transformisane ranijekritidke inteligencije i nekadalnjih pripadnika omladinskih istudentskih pokrreta prepliiu i uzajamno @Zavaju, zbog zaijed-Ttt-ekog interesa - slabljenje i dekonstrukcija monopola pani-;ske drZave, ali oni nisu (niti ie ikada viSe biti) identidnapojava, po5to su im sada konainiciljevi radiditi: najveci broj

253

tidkim i Sovinistidkim programom. ovaj plotiYpokret je dra-matidno aktualizovao ekonomske, etnidke i religijske p1o-ti*"enorti jugoslovenske drzave i "reafirmisao" je ksenofo-biiu i (do tadf skrivene) resantimane. Tako je sistem,.supPt-stivliaiuii se zahtevima za modernizaciju i demokratizaciju,;i;;ii6 Pandorinu kutiju i jedno njegovo zlo, ali 'zakonito'

a.t" irr.oelo je na glavnu dru5wenu p-ozornicu. _l-ut p.j. i ovljoiotiwokret-bio

'iridavljen' (ali ne "do smrti"), bilo 91j.eiuZno'poro.nuti zbog nje!;oyog uticaj.a i posledica na buduia@anas

-akrualna!) zbivanja u Jugoslaviji. Pristalice o.Yog P.olffe-

iu irgtotouane iu, kako iz po*ltq*u 'nacionalne' intelige.n-iiir.iuto i iz "nouveau riclies" slojeva, koji su se obogatili u

efoinama liberalizov ane potro5nje. Pripadnici ovih sloje'ra. de-il.ti su ekonomski pre Svega u oblasii'sive ekonomije', ili uif"nJni- uli tolerisairim sfeiama anti-ekonomije (kao ito suiuJt", cma berza deviza i slidne Spekulacij-e).i Zgte]i. su. dasvoiu naraslu ekonomsku moi poh/rde i u politidkoj g'plasg'

" Vecina ostalih izdanaka omladinskih i studenskih potce-ta su legitimni'naslednici' njih_ov-og iz-voryog duha.. Naistak-nutiii si u tom smislu: kontrakulmrni poftret u knjiZevnostr,slikirswu, pozori5tu i, osobito, filmu (poznati 'crni talas' udokumentairom i umegridkom filmu); omladinska subkulturau muzici, predstavljena kroz ro,ck, punk, i'iingaZovanu i p,ro-tesfiru", "neo-romantidarsku" i druge squle i pravce; omla&n-iiiiirnotf (omladinska i studentska Stamp.a), kola je..igralaznadajnu ulogu u izazivanju i postepenom 'o..svaJanJu" slereonii:6tt. jav"nosti; grupe ia aitemai.vni stil iivota -(punkeri,'irqoitt.tto, trenscen-cleniatni meditanti, n.upe'nove duhovnos-ti',-feministidke i guy-grupe, itd.).

Iz svih ovifobfka i pravaca nenasilnog, najde5ie ne-poliddkot a1i odludnog otpo* vladajudim vrednostima i nor-mama postepeno su ri'araitala- inicijalna jezgra.altematiryk*u1tvinnpUefa osamdesetih. Oni su se pojavili najpre kaospontani obfici samozaltite slobode i dostojplrya. poledtnacaod selettivne &Zavne represije (recinn, od laiminalizac{e- Pl.Girriu r-un"rti"), a potoni su postepeno postajali sve znadajnijiakteri u borbiza iutonomiju "civilnog dru5tva"'

Medjutim, ni alternitivni pokreti nisu uspeli da izbegnu

252

sudbini, predodredjenoj svim vansistemskim nastojanjimarareienja konflikata: po5to deluju u ne samo "rascepljenom"druStvu vei i u "pocepanoj" drZavi, imanentne graniceuspeSnosti njihovog deloranja odredjene su linijama segment-acije tog dru5wa i takve drZave. Ove linije segmentacije pros-tiru se u rasponu od "jednosmerne politizacije" do "nacional-izacije". Na taj nadin pokreti mogu biti (i jesu) instrumental-izovani i zloupotrebljeni u tekuiim svadjama jugoslovenskih'nacionalnih'elita. Tako jednima sluZe kao dokaz o "najvi5emmoguiem, ali teritorijalizovanom i parcijalnom stepenu de-mokratizacije", oswarenea jdnom delu zemlje, dok drugimasluZe kao evidencija "'dopultene', destruktivne, anti-socij alistidke, anti-j ugoslovenske,...itd. delatnosti", koj a ffe-ba da bude "spredena svirn sredswima", ukljudujuii i vojnuintervenciju prctiv'nepoiudne' elite.

Pored toga, u aktualnom politidkom miljeu, modelu para-politidkog "dru5tvenog" pokreta ogranidenog obima, ciljeva i(nameravanog) dometa, nadmoian je metapolitidki masoyni "protiv-pokret" (u Turenovom smislu), proizveden i podsticanod nacional-komunistidke'drZave'. Vodjen indukovanim'viSim' nacional-drZavnim razlogom i metafizikom tog novog"istorij skog kolektiviteta", on smi5ljeno guli individualnostsvojih udesnika, jer teZi neogranidenim i zagranidnim, totalizu-juiim ciljevima i - dometima. A tako neito moZe ostvaritisamo iracionalna energija mase, manipulisana i kanalisana od'posveienih' harizmatskih lidera. Model harizmatskog auto-riteta se, dakle, perpetuira, bezobzkana promenu cilja. Uos-talom, u masovnom ponalanju i njegovoj instrumentalizacijicilj je - maglovit i promenljiv, akcija je - sve.

* * { <

Powemeno se ovi paralelni tokovi transformisane ranijekritidke inteligencije i nekadalnjih pripadnika omladinskih istudentskih pokrreta prepliiu i uzajamno @Zavaju, zbog zaijed-Ttt-ekog interesa - slabljenje i dekonstrukcija monopola pani-;ske drZave, ali oni nisu (niti ie ikada viSe biti) identidnapojava, po5to su im sada konainiciljevi radiditi: najveci broj

253

ranijih laitidkih intelektualaca nastoji da igra-aktivnu ulogu uusD;smvlianiu pravne drZave i, dalje, vladavine prava tepoiltidt oe pliralizma, vaiedisvoje mesto u ptaktiinoj politici ,Ili iotitijt<bj pnksi; mladji naslednici udesnika nekadainjihomiadinskih i studentskih pokreta (ukljudujuii, dakako, ineke od njih) su daleko vi5b angaZovani.na uspostavljanjesfere "civilnog drusWa" i unapredjenju kvaliteta svakodnevnogfivota-

Zasad se oba ova cilja dine kao vrlo daleke tadke nahorizontu: oni su pokriveni i skriveni u magli pr-eovladjujuiihernidkih Vili socljahih napetosti'nezrelog' druSrva, kojs.isSuvek nije sposobno da preskodi hipoteku, zasnovaru na dug-otrainoi poilrazviienosti i tradicionalizmu, taloZenim vekovi-ma."Oiuda je on6 jo5 uvek mnogo vi5e prijemdivo za gajra-zliditij e populistid lie protiv-pokrete, koji promovi$u vrednostioro5l6sti - etoriftkaciiom nacionalne istorije, bez obzira Sto je'to

uglavnoft istorija iorara, te reafirmacijom religijske tradi-ciie fnacionalne miiolbeiie kao surogata za nepostojeiu zadovol-iavaiuiu osnovu kolektivne svesti, lioja bi izrastala iz sadasnjos-h. f"atodje je sklonije oslanjanju na harizmatski nego.na Ytio-nalni tip iuioriteta - 1o ponriaSuje novi uspon nacionalnih 'vod-

ia'. koie bi poZelinom "dvrstom rukorn' razre5ili sve prob-ie-". U toni koniekstu ne izgleda samo siinbolidno lamenti-ranj e oko navodnog neispunj avanj a uloge Armij e. u eventu al-noi'pacifikaciii koiflik u12,' - pax Romana kao Jedini'moguiiobiik "relavarija" problema izgleda da nije previ5e dalek nesamo nekim gdner.alima, koji bi da provere 'utrenitanost sffo-goie'. Doduie, statistike govore A*"nl ovom.prostoru.oru4aile manjka - i kada se izuzmu zvanidni armijski arsenal.i.Kaosto on nikada nije bio deficitaran lokalnim.kaplarimakdi bi dapreko noii (i'pieventivnog' pu5tanja krvi) postanu Napoleo-^ni.

lti vojvode. Ili bar Rollinsi. Makar i lokalni...Rizre5enj e ju gosloven ske zagonetke otuda, verovatno,

zavisi od odgovora ia dilemu: hoie li {azvdni pravac yo-di'iprema podeftu X)(I ili kraju XVII veka. Obe opcije joS suoworene...

StjepanGrnelj

SOCIAL MOVEMENTS WTITIOUT SOCIAL CFIANGE

(Summary)

Even superficial observer, concerning actual dramatic socialevents in Estern Europe, should undoubtedly noticesignificant differences in directions and character of theevents mentioned. Those diferences with almost clear andlhq? lines divide "West" and "Central" Estern Europe fromits "East" and, especially, "South-east" parts. The division isnot.mqrgly geographical, but geography overlaps withsimilarities and scope of political and sbcial chang-es in nog9q9 homogeneous model of "really existing socialism".While in the West and Central Easteuiopean countries radicaland, as it appears now, irreversible-political and socialchange occured, and it is clear that the "old system could notbe reconstructed without dramatical social ionflicts and/oronly. external possible intervention, in another parts of-socialist

world' such radicalism is a subject of closer ormore distant future. The same applies to USSR, to Bulgaria,Romania, especially to Yugoslavi-a and Albania.An attempt of answer why it is so, leaned exclusively on theIact that communism in "West" and "Central" Easteuropeancountries was installed with support of Soviet tanks appearsiJsufficient, because it was iniimitar way install"O itio inBulgaria and Romania. That's why in the irticle author triedto test different hypotheses, which is possibly more fruitful

254 255

ranijih laitidkih intelektualaca nastoji da igra-aktivnu ulogu uusD;smvlianiu pravne drZave i, dalje, vladavine prava tepoiltidt oe pliralizma, vaiedisvoje mesto u ptaktiinoj politici ,Ili iotitijt<bj pnksi; mladji naslednici udesnika nekadainjihomiadinskih i studentskih pokreta (ukljudujuii, dakako, ineke od njih) su daleko vi5b angaZovani.na uspostavljanjesfere "civilnog drusWa" i unapredjenju kvaliteta svakodnevnogfivota-

Zasad se oba ova cilja dine kao vrlo daleke tadke nahorizontu: oni su pokriveni i skriveni u magli pr-eovladjujuiihernidkih Vili socljahih napetosti'nezrelog' druSrva, kojs.isSuvek nije sposobno da preskodi hipoteku, zasnovaru na dug-otrainoi poilrazviienosti i tradicionalizmu, taloZenim vekovi-ma."Oiuda je on6 jo5 uvek mnogo vi5e prijemdivo za gajra-zliditij e populistid lie protiv-pokrete, koji promovi$u vrednostioro5l6sti - etoriftkaciiom nacionalne istorije, bez obzira Sto je'to

uglavnoft istorija iorara, te reafirmacijom religijske tradi-ciie fnacionalne miiolbeiie kao surogata za nepostojeiu zadovol-iavaiuiu osnovu kolektivne svesti, lioja bi izrastala iz sadasnjos-h. f"atodje je sklonije oslanjanju na harizmatski nego.na Ytio-nalni tip iuioriteta - 1o ponriaSuje novi uspon nacionalnih 'vod-

ia'. koie bi poZelinom "dvrstom rukorn' razre5ili sve prob-ie-". U toni koniekstu ne izgleda samo siinbolidno lamenti-ranj e oko navodnog neispunj avanj a uloge Armij e. u eventu al-noi'pacifikaciii koiflik u12,' - pax Romana kao Jedini'moguiiobiik "relavarija" problema izgleda da nije previ5e dalek nesamo nekim gdner.alima, koji bi da provere 'utrenitanost sffo-goie'. Doduie, statistike govore A*"nl ovom.prostoru.oru4aile manjka - i kada se izuzmu zvanidni armijski arsenal.i.Kaosto on nikada nije bio deficitaran lokalnim.kaplarimakdi bi dapreko noii (i'pieventivnog' pu5tanja krvi) postanu Napoleo-^ni.

lti vojvode. Ili bar Rollinsi. Makar i lokalni...Rizre5enj e ju gosloven ske zagonetke otuda, verovatno,

zavisi od odgovora ia dilemu: hoie li {azvdni pravac yo-di'iprema podeftu X)(I ili kraju XVII veka. Obe opcije joS suoworene...

StjepanGrnelj

SOCIAL MOVEMENTS WTITIOUT SOCIAL CFIANGE

(Summary)

Even superficial observer, concerning actual dramatic socialevents in Estern Europe, should undoubtedly noticesignificant differences in directions and character of theevents mentioned. Those diferences with almost clear andlhq? lines divide "West" and "Central" Estern Europe fromits "East" and, especially, "South-east" parts. The division isnot.mqrgly geographical, but geography overlaps withsimilarities and scope of political and sbcial chang-es in nog9q9 homogeneous model of "really existing socialism".While in the West and Central Easteuiopean countries radicaland, as it appears now, irreversible-political and socialchange occured, and it is clear that the "old system could notbe reconstructed without dramatical social ionflicts and/oronly. external possible intervention, in another parts of-socialist

world' such radicalism is a subject of closer ormore distant future. The same applies to USSR, to Bulgaria,Romania, especially to Yugoslavi-a and Albania.An attempt of answer why it is so, leaned exclusively on theIact that communism in "West" and "Central" Easteuropeancountries was installed with support of Soviet tanks appearsiJsufficient, because it was iniimitar way install"O itio inBulgaria and Romania. That's why in the irticle author triedto test different hypotheses, which is possibly more fruitful

254 255

in explanation of the phenomenon mentioned above: Theauthor supposed that il is possible to prove the hypothesisthat succds-sfulness(less) in development of communism, asparticular premodern pattern of social integration, dependsbrimarily upon (im)possibility of its "attachment" onbrevious, historically and structurally different responses to^the

modernization challenges in societies observed, above allof the ways of society and state constitution in them. In thesecond pirt of the aiticle the validity of the hypothesis isexamined on the example of Yugoslavia.

Filozofiia idruStvo 1111990. str. 257-274

SVETOZAR STOJANOVICCentar za filozofiju idruStvenu teorijuBEOGRAD

Orginelni naudni radUDK 323. I (=861)Primljeno: avgusta 1990.

JUGOSLOVENSKA KRIZA I SRPSKO NACIO-NALNO PITANJE

Probleme Jugoslavije, ukljudujuii i nada etnidkasukobljavanja ne moZemo dovoljno razumeti dok ih ne stavi-mo u kontekst medjunarodnih zbivanja. Tu pre svega mislimna raspad komunizma u Ewopi. Na dnevni red je stavljeno,ne samo pitanje dru5wenog sistema, nego i drZavne organiza-cije, kako kod nas, tako i u SSSR i u celoj Istodnoj Ewopi.

Komunizam je decenijama potiskivao Zivotre probleme,pa i one etnidke prirode, i spredavao stvaranje sistema koji bibio prilagodjen razvijenom svetu, posebno njegovom brzomkretanj u ka informatidkom dru Swenom uredj enj u.

Jugoslavija je pripadala toj sistemskoj familiji, iako jeimala i vaZne specifidnosti. U nas je izvrSena znad.ajnadecen-tralizacija i izvesna liberalizacija mnogo ranrje nego u IstodnojEwopi i SSSR. Jugoslavija je, takodje, rawijalatrZi5te dobarai usluga, a i nelto eksperimentisala sa udeiiem zaposlenih uqpryvljanju na radnom mestu. U tom smislu je nai komunis-tidki etatizam bio drugadiji od ostalih.. Sovjetskim intelektualcima, koji po pravilu postavljaju

pltanje Sta Jugosloveni mogu da ponude od svojih iskustava,uvek odgovoram: SSSR je jako zakasnio pa sada, kada su se,naZalost, svi problemi nagomilali, mora i da se istinski feder-alzuje. Federalizam je u dobroj meri nale pozitivno iskustvo.A negativno iskustvo dini samoparalizanale savezne drZave.Naime, faktidko pravo veta federalnih jedinica nije svedeno na

256 257