Dizalice osnove

— 9 6 5 0 2 3 2 0 0

dr Radić Mijajlović, redovni profesor dr Zoran Marinković, docent dr M iomir Jovanović, docent DIZA LIC E - osnove - Prvo izdanje, 1994.

RecezentiProf, dr Nikola Babin, redovni profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Prof. dr Davor Ostrić, redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu

KoriceVladim ir Krstić Za izdavača M iomir Kostić IzdajeIP "Gradina" Niš Pobede 38 ŠtampaKMB Elektronik Niš Tiraž 500

Odlukom Nastavno-naučnog veća M ašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu br.261 od 22.06.1993. odobren je za štampu rukopis Dizalice - osnove - kao univerzitetski udžbenik.

CIP - K aTanorn3anMja y n y6nnK a4njn HapoflHa 6n6rm oTeKa Cp6nje, B eorpa/}

621.87(075.8)

MIJAJLOVIĆ,RadićDizalice : osnove / Radić Mijajlović,

Zoran Marinković, M iomir Jovanović. - (1. izd.) - Niš : Gradina, 1994 (Niš : KMB Elektronik). - 343 str. : ilustr. : 24 cm

Na vrhu nasl. str.: Univerzitet u Nišu,Mašinski fakultet. - Tiraž 500. - Bibliografija: str. 341-343.

ISBN 86-7129-124-31. MapuHKOButs, 3opaH 2. JoBaHOBMti, Mmommp a) fln3anm4e - npopanyH ID=26898700

Gradina, Niš, 1 994

dr Radić Mijajlović, redovni profesor dr Zoran Marinković, docent dr Miomir Jovanović, docent

DIZALICEOSNOVE

G radina, Niš, 1994.

PREDGOVOR

Već duže vreme nema trećeg izdanja Praktikuma iz transportnih uredjaja, što stvara poteškoće studentima pri izradigrafičkih rado va i sa vladjivanju potrebne materije iz oblasti dizalica. To što nema Praktikuma pokazuje da je dobar deo otišao van fakulteta, u privredu, druge fakultete i s i, što autore posebno raduje, je r pokazuje da je Praktikum kao korisna knjiga naišao na prijem kod šireg kruga korisnika.

/ kod trećeg izdanja (1988. godine) autori su ukazali na zastare/ost naših zvanično još važećih JUS propisa za dizalice donetih početkom Hi sredinom šezdesetih godina. Tada je konstantovano da se treće izdanje u tom smislu još uvek neće menjati.

Danas je situacija još nepovoljnija, je r JUS standarde nismo menjali a standardi za dizalice, ISO, FEM, CEN (standardi ujedinjene Evrope) pretrpeli su izmene, pa je vremenski (i sadržajni) raskorak dalje nedopustiv.

Zbog toga su se autori odlučili da praktično stave "van snage" deo JUS propisa za dizalice, kao na primer deo koji reguliše pogonske klase dizalica, pogonske grupe mehanizama, standarde za kuke, i s i, i da prihvate ISO i FEM propise koji se već decenijama koriste u evropskoj industriji. Autori su smatrali da CEN standarde nove Evrope, koji su u završnoj fazi izrade, a koje autori takodje posed uju, ne treba unositi u knjigu.

U skladu sa napred usvojenim stavovima napisana je praktično nova knjiga, pri čemu su kao podloga korišćeni materijali iz prethodnog izdanja.

Promenjen je i naziv knjige u Diza/ice - osnove, koji sada tačnije odgovara sadržaju je r daje osnove za projektovanje dizalica. Knjiga je prvenstveno namenjena studentima mašinskog fakulteta ali i inženjerima u praksi, o čemu su autori vodili računa.

Autori se posebno zahvaljuju saradniku Ton iju Djordjeviću na tehničkoj obradi knjige, bez čijeg ude/a knjiga ne b i imala ostvareni kvalitet.

Niš, 1994. autori

S A D R Ž A J

1. UVOD 1

2. OSNOVE PRORAČUNA DIZALICA 13

2.1 USLOVI RADA 132.1.1 Pogonske klase dizalica 142.1.2 Pogonske grupe mehanizama 19

2.2 VEZA IZMEDJU KLASA UČESTANOSTI ZA NOSEĆU KONSTR.I KLASA RADNOG VREMENA POGONSKIH MEHANIZAMA 30

2.3 PRIMENA POGONSKIH GRUPA NA RAZVOJFAMILIJE ELEKTRIČNIH VITLA 34

2.4 OSNOVNI TEHNIČKI PARAMETRI 372.5 OSNOVE PRORAČUNA NOSEĆE KONSTRUKCIJE 41

2.5.1 Vrste opterećenja 412.5.2 Odredjivanje opterećenja 442.5.3 Dimenzionisanje noseće konstrukcije 46

3. MOSNE DIZALICE 47

4. ELEMENTI POGONSKIH MEHANIZAMA 61

4.1 UŽAD 614.1.1 Proračun i izbor užeta 64

4.2 KOTURAČE, VRSTE I KONSTRUKCIONA REŠENJA 654.3 KOTUROVI ZA UŽAD 67

4.3.1 Izbor prečnika kotura i doboša 684.4 PRORAČUN ELEMENATA DONJE KOTURAČE 70

4.4.1 Kuke 704.4.2 Provera traverze 784.4.3 Provera nosećih limova 79

4.5 DOBOŠI 804.5.1 Vrste i konstrukciona izvodjenja 804.5.2 Odredjivanje geometrijskih veličina 834.5.3 Proračun doboša 84

4.6 ELEKTROMOTORI 844.6.1 Kliznokolutni elektromotori 85 4-.6.2 Kavezni elektromotor sa kratkospojenim rotorom 874.6.3 Izbor elektromotora 90

4.7 SPOJNICE, NAMENA I NAČIN IZBORA 944.8 KOČNICE 96

4.8.1 Kočnice sa dve papuče - princip rada i proračun 964.9 PRENOSNICI SNAGE - REDUKTORI 1004.10 TOČKOVI - IZBOR TOČKA I ŠINE 101

5. POGONSKI MEHANIZMI 105

5.1 MEHANIZAM ZA DIZANJE 1065.1.1 Polazni podaci 1065.1.2 Izbor šeme mehanizma 1065.1.3 Redosled proračuna 107

5.1.4 Provera motora i kočnice u prolaznim režimima rada mehanizma za dizanje 108

5.2 MEHANIZMI ZA KRETANJE 1115.2.1 Polazni podaci 1115.2.2 Šeme mehanizama 1125.2.3 Redosled proračuna 114

5.2.4 Provera motora i kočnice u prelaznim režimima rada mehanizma za kretanje 119

6 . PRIMERI PRORAČUNA DIZALIČNIH MEHANIZAMA 123

6.1 PRORAČUN POGONSKIH MEHANIZAMA MOSNEDVOGREDE DIZALICE 123

6.1.1 Mehanizam za dizanje 1266.1.2 Mehanizam za kretanje kolica 1446.1.3 Mehanizam za kretanje dizalice (mosta) 155

6.2 PRORAČUN POGONSKIH MEHANIZAMAPORTALNO OBRTNE DIZALICE 170

6.2.1 Proračun mehanizma za okretanje 1706.2.2 Proračun mehanizma za promenu dohvata strele 182

7. PORTALNE DIZALICE 193

8. OBRTNE DIZALICE I DIZALICE SA STRELOM 199

9. PORTALNO OBRTNE DIZALICE 201

10. TORANJSKE DIZALICE 211

10.1 TIPOVI I OSNOVNE KARAKTERISTIKE TORANJSKIH DIZALICA 21310.2 POGONSKI MEHANIZMI 215

11. AUTODIZALICE 219

11.1 PODELA AUTODIZALICA 21911.2 GLAVNI UREDJAJI I DELOVI AUTODIZALICA 221

11.2.1 Uredjaji dizaličnog dela autodizalice 22111.2.2 Stabilnost dizalica 224

11.3 STRELA AUTODIZALICE 22511.3.1 Izbor materijala 22511.3.2 Izbor poprečnog preseka strele 226

12. KONTEJNERSKE DIZALICE 229

12.1 KONTEJNERSKI TRANSPORT 22912.1.1 Tehno-ekonomski efekti primene kontejnerskog transporta 231

12.2 PRETOVARNA SREDSTVA I UREDJAJIKONTEJNERSKOG TRANSPORTA 234

12.2.1 Kontejnerske dizalice 23412.2.2 Mehanizmi kontejnerskih dizalica 236

12.3 ŽELEZNIČKI TRANSPORT KONTEJNERA 23912.3.1 Izbor lokacije železničko - drumskog term inala 239

12.3.2 Efikasnost i ukupni troškovi kontejnerskogželezničkog transporta 241

13. UNUTRAŠNJI TRANSPORT 243

13.1 SKLADIŠTENJE 24313.2 SKLADIŠTE ZA KOMADNU ROBU 246

13.2.1 Funkcije skladišta komadne robe 24613.2.2 Organizacija skladišta 24813.2.3 Sastavni delovi skladišta za komadnu robu 24813.2.4 Gradnja skladišta za komadnu robu 248

13.3 MEHANIČKI UREDJAJI U SKLADIŠTIMA 25013.3.1 Regali 25013.3.2 Iskorišćenje regala 25413.3.3 Transportna sredstva regalnih skladišta 254

14. PRILOZI 263

15. LITERATURA 341

1. UVOD

Dizalično-transportna sredstva su poznata čovečanstvu iz daleke prošlosti. Graditelji starog Egipta i Rima su prostim sredstvima obavljali poslove podizanja i premeštanja velikih tereta na velika rastojanja i visine. Tako je Keopsova piramida visine 147 m, bila izgradjena u XXII veku pre nove ere od kamenih blokova mase 901001; stubovi hrama Sunca visine 28 m, prečnika od 2 m isečeni su iz jednog komada kamena, itd.

Tokom narednih vekova u skladu sa opštim razvojem tehnike razvijala su se i dizalično-transportna sredstva, tako da danas transportna tehnika čini sastavni deo proizvodnog lanca manje-više svakog tehnološkog procesa, ili su transportne mašine glavne mašine na nekom pretovarnom mestu.

Brzi razvoj industrije u drugoj polovini devetnaestog i početkom dvadesetog veka nametnuo je i brzi razvoj dizalica i drugih mašina za dizanje i prenošenje delova, robe i ostalog materijala. Potrebu za transportom sve većih količina materijala i robe i sve složenije tehnološke zahteve morale su da prate i ispunjavaju i transportne mašine, kako mašine tzv. prekidnog transporta, tako i mašine neprekidnog transporta, u koje spadaju transporteri, elevatori, konvejeri i si. Danas nema oblasti industrije u kojoj se ne primenjuju transportne mašine:

- u industrijskim halama za premeštanje delova, materijala, remont mašina,- u livnicama za transport odlivaka i materijala,- u morskim i rečnim lukama za pretovar robe,- u železarama u sastavu tehnološkog procesa i za skladištenje rude,- u gradjevinarstvu, rudarstvu, skladištima u industriji, robnim skladištima, hidroi termo elektranama itd.

U delu mašina prekidnog transporta najbrojniju grupu čine dizalice.

U dizalice ili dizalične mašine spadaju sve dizalice koje služe za vertikalno dizanje tereta najčešće pomoću užeta ili lanca. U ovu grupu spadaju mosne dizalice, gradjevinske dizalice, portalne dizalice, pretovarni mostovi, stubne dizalice, specijalne mosne dizalice za železare (klještne, za kovanje, stripovanje), itd.

Mosne dizalice su po mnogim elementima kao, konstrukciji, veličini, nameni, tehnološkim i drugim osobinama, najraznovrsnije i najrasprostranjenije dizalične mašine. U tom smislu knjiga Dizalice se najviše njima bavi.

Da bi se dobila potpunija slika o raznovrsnosti dizalica, sagledale njihove mogućnosti i primene u raznim oblastima industrije, daje se jedan broj tipičnih dizalica, sa tehničkim i geometrijskim karakteristikama.

Na si. 1.1 date su dvogreda mosna dizalica i električna vitla za dvogredu i jednogredu mosnu dizalicu.

Na si. 1.2 dat je pretovarni most na lučkom terminalu sa većim brojem transportnih uredjaja i drugih pomoćnih sredstava - bunkera, dodavača i si., koji služe za pretovar rastresitih materijala.

Na si. 1.3 data je portalna dizalica, tzv. "bok kran", nosivosti na glavnom dizanju 2x300 t i raspona 140 m, koja služi u tehnološkom procesu izrade brodova. Obzirom da se radi o pokretanju velikih masa od nekoliko stotina tona, brzine su regulisane preko jednosmernih struja. Instalirane snage su, kao sto se vidi, vrlo velike.

Na si. 1.4 i 1.5 date su dve livačke dizalice sa tehničkim karakteristikama. Ova vrsta dizalice radi pod vrlo teškim radnim uslovima i spada u kategoriju najopterećenijih dizalica, pa svi mehanizmi, kao i noseća konstrukcija, moraju da imaju vrlo veliki stepen sigurnosti.

SI. 1.6 pretstavlja gradjevinsku toranjsku dizalicu srednje nosivosti. Promena dohvata vrši se premeštanjem kolica po horizontanloj streli. Nosivost je promenljiva, u zavisnosti od položaja kolica na streli.

Na si. 1.7 date su dve varijante portalno-obrtne lučke dizalice sa obrtnom strelom, sa kukom nosivosti 3 t.

SI. 1.8 pretstavlja portalno-obrtnu dizalicu, sa rešetkastom strelom i uravnotežavajućim tegom. Podizanje i spuštanje strele vrši se preko segmentnog zupčastog mehanizma.

Na si. 1.9 data je portalno-obrtna lučka dizalica sa dvostrukom strelom, i sa nizom dodatnih uredjaja. Dizalica je sa grabilicom i služi za pretovar rastresitih materijala.

Na si. 1.10 i 1.11 date su portalno-obrtne višenamenske dizalice za rad u lukama.

2

Portalni kran - Bock kran (Kran za manipulaciju sekcijama broda bez dodira tla u doku)

Nosivost 500 (t) 750 (t)Raspon 65 (m) 130 (m)Visina 73 (m) 83 (m)Visina dizanja 54 + 9 (m) 60 + 3 (m)razmak točkova 1.2 (m) 1.2 (m)

Brzine:Vožnja mačke 10.8 (m/min) 20 (m/min)Vožnja kran a 30 (m/min) 30 (m/min)Dizanje 2.5 (m/min) 3.3 (m/min)

Snaga glavnihpog. mehanizama 687 (kW) 1000 (kW)

Vrsta struje jednosmerna jednosmernaUpravljanje Ward-Leonard tiristori

SI. 1.3 Skica brodogradilišne po rta!ne dizalice za manipulaciju

5

LIV A Č K A D IZA LIC A

T e ž in a d iza lice 600 (t)R aspon d iza lice 2 2 .5 (m )R aspon g lavnog v itla 11.4 (m )V is ina s taze iznad poda 18 (m )V is ina d iza n ja g lavnog v itla 12 (m )V is ina d izan ja pom oćnog v itla 5.6 (m )D ub ina spu š tan ja g lavnog v itla ispod n ivoa poda 1.4 (m )D ub ina spu š tan ja pom oćnog v itla ispod n ivoa poda 5.0 (m )G la vna nos ivost 430 (t)P om oćno d izan je 115/30 (t)

B rz ina g lavnog d izan ja 1 .25 /2 .5 (m /m in)B rz ina pom oćn og d izan ja 5 /15 (m /m in)B rzina vožn je g lavnog v itla 26 (m /m in)B rzina vožn je pom oćnog v itla 32 (m /m in)B rz ina vožn je m osta 64 (m /m in)S nag a m o to ra g lavnog d izan ja 2x1 60 (kW )S nag a m o to ra pom oćnog d izan ja 160/100 (kW )S nag a m o to ra vožn je g lavnog v itla 52 (kW )S nag a m o to ra vožn je pom oćnog v itla 30 (kW )S nag a m o to ra vožn je m osta 2x1 60 (kW )

SI. 1.5 L ivačka d iza lica '

8

LU Č K A O B R T N A D IZ A L IC A S A T E G O M N A S T R E LI

21 (m ) 25 (m ) 8 (t) 6 .3 (t)40 (m )16 (m )

20 (m /m in )50 (m /m in )90 (m /m in )1.25 (o /m in )

S tubn i aks ija ln i leža j

SI. 1.8 S kica lučke obrtne d iza lice sa tegom na zadn jem d e l u s tre te

D oh va t 15 (m ) 18 (m )N o s ivo s t 12.5 (t) 10 (t)V is in a kuke p re ko G IŠ V is in a kuke ispod G IŠ B rz ine:V o žn ja d iza lice D izan jeP ro m e n a d o h va ta O b rta n je

Nosivost na kuki Nosivost kontej. Pomoćno dizanje Visina dizanja

35 (t) Brzina dizanja kont.30 (t) Brzina diz. pomoćne kuke10 (t) Brzina okretanja30+16 (m) Brzina promene dohvata

Brzina kretanja

40 (m/min) 60 (m/min) 1 (o/min) 60 (m/min) 30 (m/min)

SI. 1.10 Porta!no obrtna lučka diz. za rad sa kont., i pomoćnim dizanjem sa kukom

Nosivost/dohvat sa kukom Nosivost/dohvat sa grabilic. Min./max. dohvat sa kont. Min./max. dohvat sa kukom

32 (t) / 31.5 (m) 16 (t) / 31.5 (m) 9 /2 6 + 1 2 (m) 10.5 / 28+12 (m)

Brzina dizanja Brzina okretanja Brz. promene dohv.

25 (m/min) 1 (o/min) 60 (m/min)

Si. 1.11 Porta/no obrtna lučka dizalica za rad sa kukom, grabilicom i kontejnerima

2. OSNOVE PRORAČUNA DIZALICA

2.1 USLOVI RADA

Davno je uočeno da dizalice rade pod vrlo različitim radnim uslovima. To takodje važi i za pogonske mehanizme na jednoj istoj dizalici. Tako, dizalice koje služe samo za montažu opreme, kao na primer u hidro i termo elektranama rade vrlo retko, nedeljno ili mesečno, a takodje još redje dižu teret za koji su projektovane, a najčešće dižu daleko manje terete. Kod velikih termoelektrana i hidroelektrana ove dizalice (mosne) su velikih nosivosti, 250-5001, i dešava se da prodje i po nekoliko godina dok ne dodje do potrebe za generalnim remontom, a da ne podignu najveći teret - za koji su projektovane. Dakle retko se upotrebljavaju i još redje nose nazivne terete. Osim toga i brzine su male pa praktično nema dodatnih, inercijalnih sila.

Na drugoj strani postoje dizalice, poput onih u železarama, koje rade u tri smene, 24 sata, jer su sastavni deo tehnološkog procesa. Osim toga rade pod vrlo teškim radnim uslovima: visokim temperaturama, prašini, sa velikim brzinama a time i velikim inercijalnim silama, velikim brojem radnih ciklusa po satu, vrlo često, ili stalno, nose nazivni (maksimalni) teret. Dakle ove dizalice imaju veliki broj radnih ciklusa po satu i uglavnom nose nazivni ili njemu blizak teret. Naravno, izmedju ove dve grupe nalazi se veliki broj dizalica koje rade pod radnim uslovima koji se nalaze izmedju. Zbog napred uočenih velikih razlika u radnim opterećenjima, kako dizalice kao celine tako i pojedinih njenih delova i mehanizama, postavljalo se davno pitanje kako sve to uzeti u obzir, kako pri ugovaranju tako i pri proračunavanju i projektovanju dizalice i njenih pogona.

Imajući u vidu napred rečeno već prvi standardi o dizalicama, kao DIN 120 iz 1936. godine, uzeli su u obzir radne uslove i inercijalne sile i uveli ih u proračun noseće konstrukcije, preko poznatih faktora oscilovanja ep (faktora udara) i faktora radnih uslova vj/. Dizalice su bile podeljene u 4 pogonske klase, i za svaku su bili iskustveno usvojeni faktori ep i vy, kojim su bila uvećavana glavna opterećenja, teret i sopstvena masa. Naravno ovo su bili statički koeficijenti kojim su bile izražene dinamičke sile, ali tadašnja saznanja nisu omogućavala drugačiji način.

Kao i u drugim oblastima tehnike, tako je nauka i u ovoj oblasti napravila velike korake napred. Danas, koristeći nova saznanja iz oblasti teorije i prakse, važeći standardi omogućavaju da daleko bolje i tačnije uzmemo u obzir stvarna naprezanja, i preko standarda - propisa unesemo ih u proračun i projektovanje dizalice. Tako se, podelom dizalica i pogonskih mehanizama u pogonske klase odredjuju odgovarajući sigurnosni faktori kako za proračun tako i za uspostavljanje ugovornih tehničkih obaveza izmedju naručioca i proizvodjača dizalice.

Da bi se što bolje prilagodile radnim uslovima, dizalica i njeni delovi su podeljeni u pogonske klase. Ova podela važi za sve vrste dizalica koje služe za vertikalno dizanje tereta, kod kojih kao noseći organ služi uže ili lanac. Podela ne važi za liftove, žičare i plovne dizalice.

Prema standardu IS04301/1 klasifikacija važi za:

- mobilne-pokretne dizalice,- toranjske-gradjevinske dizalice,- dizalice sa strelom,- mosne i portalne dizalice.

Osim opšteg dela standarda, napred navedene grupe imaju i svoje standarde, koji dopunjuju ovaj standard, i koji uzimaju u obzir specifičnosti date grupe dizalica.

Pogonska klasa se odredjuje za dizalicu kao celinu, noseću konstrukciju i pogonske mehanizme. Noseća konstrukcija se razvrstava u pogonsku klasu dizalice kao celine.

2.1.1 Pogonske klase dizalica

Za odredjivanje pogonske klase dizalice kao celine koriste se dva faktora:

- učestanost opterećivanja - klasa korišćenja,- stanje opterećenosti.

Učestanost opterećivanja - klasa korišćenja

Učestanost opterećivanja ili klasa korišćenja, karakteriše učestanost korišćenja dizalice kao celine, odnosno broj radnih ciklusa dizalice, u toku čitavog veka trajanja. Broj radnih ciklusa, prema IS04301/1 iz 1986 godine, je odredjen konvencionalni broj radnih ciklusa. Jedan radni ciklus opterećivanja počinje u momentu dizanja tereta a završava se kada je dizalica spremna za ponovni zahvat.

Medjutim FEM propisi daju nešto manji broj grupa, što se suštinski ne razlikuje od podele po ISO. Takodje treba reći da se i standardi drugih zemalja (DIN na primer) nešto razlikuju, na primer po usvojenom broju ciklusa po grupama, što je razumljivo, jer se radi o proceni, a ne o egzaktnoj računici.

Brojevi ciklusa podizanja dati u tabeli su rezultat stvarnog opterećenja, odnosno proističu iz opisanog režima rada dizalice. Naime, uobičajeno je d a je proračunski vek dizalice 10 godina, pa za 250 radnih dana i 8 sati po smeni, ukupni računski vek trajanja iznosi T=10 x 250 x 8=20000 h. Ako se usvojeni konvencionalni brojevi ciklusa po klasama podele sa ovom vrednošću dobija se broj ciklusa podizanja po satu: za klasu A=3 cikl/h, što odgovara slučajnom neregularnom radu, za klasu B=10 cikl/h, što odgovara regularnom ali prekidnom radu, C=30 cikl/h, što odgovara regularnom trajnom radu, itd.

TABELA 2.1 Klase korišćenja (ISO 4301/1-1986 god.)

Klasa korišćenja Maksimalni broj radnih ciklusa

Primedba

Ko 1.6 -104

Neredovna slučajna upotreba

K, 3.2-104

k 2 6.3-104

k 3 1.25-105

k 4 2.5-105 Regularna upotreba sa dužim prekidima

k 5 5-105 Redovna upotreba sa prekidima

Ke 1 108 Redovna upotreba, intezivan rad

k 7 2-106Regularan, težak rad, više od jedne smenek 8 4-106

K. >4-106

TABELA 2.2 Učestanost opterećivanja (FEM)

Klasa učestanosti opterećivanja

Konvencionalni broj radnih ciklusa

Primedba

A 6.3 104 Slučajan, neregularan rad

B 2 .0-105 Redovna upotreba sa prekidima

C 6.3-105 Redovna upotreba, intezivan rad, sa malim prekidima

D 2 .0-106 Regularan, težak rad sa više od jedne smene

Stanje opterećenosti

Stanje opterećenosti ili spektar opterećenja, pokazuje koliko puta dizalica podiže nazivni (maksimalni) teret Qn ili neki manji teret Q. Ovo je jedan od najvažnijih faktora koji karakteriše težinu rada dizalice. Ovaj pojam se karakteriše spektrom podignutih tereta, koji označava broj ciklusa u kojima se postiže odredjeni razlomak nazivnog opterećenja. U praksi su usvojena 4 konvencionalna stanja opterećenosti - spektra opterećenja, koji se izražavaju preko koeficijenta spektra opterećenja K.

Koeficijent spektra opterećenja se odredjuje izrazom:

V„

gde su:Cpsrednji broj ciklusa rada za svaki nivo opterećenja, Ci=C1,C2,C3,...>Cn. CT=ukupan broj svih posebnih ciklusa za sve nivoe podizanja, CT= IC i=C1+C2+C3+...+Cn.Qi=broj pojedinih posebnih nivoa opterećenja, Qj=Q1,Q2,Q3l...,Qn. Qn=Qmax=nazivno opterećenje.

Ako se prethodna jednačina razvije dobija se:

C r Q r J C T Q w J Vma*

TABELA 2.3 Stanja opterećenosti

Stanjeopterećenosti

Koeficijent K Opis stanja opterećenosti

1lako

0.125 Dizalica izuzetno diže nazivni teret, a stalno diže manje terete

2srednje 0.25

Dizalica retko diže nazivni teret a obično diže terete oko 1/3 nazivnog tereta

3teško 0.50

Dizalica često diže nazivni teret a stalno terete izmedju 1/3 i 2/3 nazivnog tereta

4vrlo teško

1.00 Dizalica po pravilu diže terete bliske nazivnom teretu

Naponsko stanje-spektar napona

Za dimenzionisanje sklopnih delova dizalice važno je da se zna broj promena napona-spektar napona, kojima su oni izloženi. Uočava se da spektar podignutih tereta ne mora da odgovara naponskom stanju pojedinih delova dizalice. Neki sastavni delovi mogu biti izloženi težim ili lakšim naponskim stanjima nego što je slučaj sa stanjima podignutih tereta. Ova naponska stanja se definišu na isti način kao i stanja podignutih tereta, i data su u tabeli 2.4.

Odredjivanje pogonske klase

Na osnovu faktora klase korišćenja odnosno učestanosti opterećivanja i faktora stanja opterećenosti, sve dizalice i sklopni delovi podeljeni su u osam odnosno šest klasa, koje su date u tabeli 2.5 odnosno 2.6.

TABELA 2.4 Naponska stanja

Naponsko stanje Koeficijenat K Opis naponskog stanja

1lako

0.125 Sklopni delovi koji se vrlo retko izlažu najvećim naponima, a stalno malim naponima

2srednje

0.25 Sklopni delovi koji su retko izloženi najvećim naponima, a stalno 1/3 od najvećih napona

3teško 0.50

Sklopni delovi koji su prilično često izloženi najvećim naponima, a stalno naponima izmedju 1/3 i 2/3 od najvećih

4vrlo teško

1.00 Sklopni delovi koji su po pravilu izloženi najvećim naponima

TABELA 2.5 Pogonske klase dizalica i sklopnih delova; ISO 4301/1-1986 god


Koeficijentspektraopterećenja

Klasa korišćenja i maksimalni broj radnih ciklusa

Ko K. k2 k3 K4 Ks Ke Kr k 8 K,

1lako

0.125 A, a 2 a 3 a 4 A5 Ae a 7 As

2srednje

0.25 A, A2 a 3 a 4 a 5 Ae a 7 As

3teško

0.5 A, a 2 a 3 A, a 5 Ae A7 a 8

4vrlo teško

1.00 a 2 a 3 a 4 A5 Ae A7 Ae

TABELA 2.6 Pogonske klase dizalica i sklopnih delova po FEM


Koeficijentspektraopterećenja

Učestanost opterećivanja

A 6.3-103 B 2.0-105 C 6.3-105 D 2.0-106

1lako

0.125 1 2 3 4

2srednje

0.25 2 3 4 5

3teško

0.5 3 4 5 6

4vrlo teško

1.00 4 5 6 6

17

Približna podela dizalica u pogonske klase

Vrlo često je teško odrediti odnosno dobiti stvarne podatke za navedene parametre koji bliže definišu pogonsku klasu dizalice, pa se pogonska klasa dizalicemože odrediti na osnovu njene namene a prema sledećoj tabeli

TABELA 2.7 Klasifikacija dizalica

Vrsta dizalice Učestanostopterećivanja


Klasa

1 .Mosne dizalice A 1-2 1-2

2 .Montažne i demontažne dizalice A 2-3 2-3

3.Skladišne dizalice B-C 2-3 3-4-5

4.Radioničke dizalice sa kukom B 2-3 3-4

5.Dizalice sa grabilicom B-C-D 4 5-6

6.Dizalice na prostoru za otpad ili magnetne dizalice

B-C 4 5-6

7.Livačke dizalice B 4 5

8. Dizalice za opsluživanje čekića sa slobodnim padom

B-C 4 5-6

9.Striper dizalice C-D 4 6

10.Dizalice za opsluživanje dubinskih peći

B-C 4 5-6

•11 .Dizalice za šaržiranje C-D 4 6

12.Kovačke dizalice C-D 3-4 5-6

13.Dizalice sa teleskopskom strelom 4-5-6

14.Portalne dizalice sa kukom za teret za skladištenje materijala

B-C 3 4-5

15.Portalne dizalice sa grabilicom B-C-D 4 5-6

16.Portalne dizalice sa kukom za utovar i istovar vozila

B-C 3 4-5

17.Portalne dizalice za skladišni prostor

B-C-D 4 5-6

18.Portalne dizalice za istovar materijala

A-B 2-3 2-3-4

19.Kontejnerske dizalice B-C 3 4-5

Vrsta dizalice Učestanostopterećivanja


Klasa

20.Obrtne dizalice za utovar i istovar materijala

A-B 2-3 2-3-4

21.Obrtne dizalice sa kukom B-C 3 4-5

22.Obrtne dizalice sa grabilicom B-C-D 4 5-6

23.Heling-dizalice B 3-4 4-5

24.Lučke dizalice sa kukom B-C 3 4-5

25.Lučke dizalice sa grabilicom B-C 4 5-6

26.Obrtne dizalice za neuobičajeni pogon

A 1-2 1-2

27.Plovne dizalice sa kukom A-B 3 3-4

28.Plovne dizalice sa grabilicom A-B 4 4-5

29.Gradjevinske dizalice A-B 3 3-4

30.Dizalice za raščišćavanje pruge posle nesreće

A 2-3 2-3

31 Brodske dizalice B 3-4 4-5

32.Velosiped dizalice B-C 3 4-5

33.Derik dizalice A 3 3

34.Mačka na kretnoj šini (zavisno od vrste primene)

4-5-6

2.1.2 Pogonske grupe mehanizama

Pogonski mehanizmi dizalica su u svom radu različito opterećeni. Sve što je rečeno napred za različite radne uslove dizalica važi i za mehanizme, s tim što i na samoj dizalici pogoni nisu podjednako opterećeni. Tako, na primer, pogon dizanja jedne kontejnerske dizalice je jako opterećen, dok je pogon kretanja vrlo malo opterećen, jer se dizalica vrlo malo kreće.

Za razvrstavanje pogonskih mehanizama u pogonske grupe-klase, koriste se dva faktora:

- klasa radnog vremena - klasa upotrebe mehanizma- stanje opterećenosti.

Klasa upotrebe mehanizma-klasa radnog vremena

Klasa radnog vremena se odredjuje prema srednjem vremenu rada na dan (u satima), broja radnih dana u godini i broja predvidjenih godina rada. Za pogonski mehanizam se smatra da je u radu samo onda kada isti radi, odnosno nalazi se u pokretu.

U toku tako definisanog radnog vremena pogonski mehanizam je različito opterećen odgovarajućim spektrom opterećenja.

Za pogonske mehanizme koji se u toku godine neravnomerno koriste, što je najčešći slučaj, dnevno radno vreme se odredjuje tako što se ukupno godišnje radno vreme podeli sa 250 dana. Klase radnog vremena date su u tabeli T.2.8.

TABELA 2.8 Klase radnog vremena - klase upotrebe mehanizma

Klaseupotrebe

Srednje dnevno radno vreme u satima

Teorijski vek trajanja u satima

Opis rada mehanizma

V o.« 0.25 400Slučajno korišćenje

Vo.25 0.5 800

Vo.5 1 1600 Neredovna upotreba sa dužim pauzama

v, 2 3200 Redovan rad sa dužim pauzama

v2 4 6300 Redovan rad

v3 8 12500 Intezivan neredovan rad

v4 16 25000 Intezivan rad

V 5 >16 50000 Intezivan rad više od jedne smene

Stanje opterećenosti

Stanje opterećenosti označava u kojoj je meri neki mehanizam opterećen potpuno ili delimično. Stanje opterećenosti se i ovde izražava preko koeficijenta spektra opterećenosti K, i usvojena su četiri konvencionalna stanja opterećenosti. Medjutim koeficijent K se posebno odredjuje za mehanizam za dizanje a posebno za mehanizam za kretanje.

Stanje opterećenosti mehanizma za dizanje

Stanje opterećenosti mehanizma za dizanje se izražava koeficijentom spektra opterećenja Kq, koji se odredjuje izrazom: '

Kq- n ^ ) ] (2.1.3)t T V,

gde su:t,=srednje vreme rada za dati nivo individualnog opterećenja, t p t , , ^ .... tn.tr=ukupno vreme rada svih individualnih vremena na svim nivoima opterećenja,tT= £ t j= t1+ t2+ t3+...+ tn .Q;=broj pojedinih posebnih nivoa opterećenja, Q^Q^Qg.Qg.... Qn.Qn=Qmax=nazivno opterećenje.

Pethodna jednačina može da se razvije:

*T Qnw (r *T @max

ili da se napiše u obliku:

*e=(P i +Y)3 1 +(p2+Y)3*2+- +Y3*o

gde su:P,=koristan teret/nazivni teret y=mrtvi teret/nazivni teret ^(t^ /E tp radno vreme sa korisnim teretom/ukupno radno vreme to=(to)/i:ti=radno vreme sa mrtvim teretom/ukupno radno vreme

U mrtav teret spadaju mase zahvatnih uredjaja koje ne ulaze u koristan teret (masa kuke, masa grabilice i si.).

Stanje opterećenosti mehanizma za kretanje

Izračunavanje stanja opterećenosti mehanizma za kretanje je dosta komplikovanije. Zbog značajnog uticaja na opterećenje mehanizma treba uzeti u obzir inercijalne sile koje nastaju pri ubrzanju i kočenju, vremena njihovog trajanja, broj ubrzanja i kočenja itd. Zato jednostavna primena izraza kao kod mehanizma za dizanje ne bi bila opravdana jer nije jasan način kako izračunati veličine pojedinih nivoa opterećenja. Osim toga kod najvećeg broja dizalica proces opterećivanja je manje-više stohastički pa to još komplikuje proračun koeficijenta spektra opterećenja.

Da bi se shvatila suština procesa opterećivanja jednog pogonskog mehanizma u daljem postupku daje se postupak za izračunavanje koeficijenta K koji se primenjuje kod pogona regalnih dizalica kod kojih su napred navedeni faktori (ubrzanje, putevi) odredjeni, ali koji može da se primeni i za ostale dizalice, uz ograde koje su već navedene.

(2.1.4)

(2.1.5)

Stanje opterećenosti mehanizma za kretanje odredjuje se prema vrednosti koeficijenta KM koji je dat izrazom:

k u = k v k 2 (2 .1.6 )

Koeficijenat K, izražava uticaj masa koje se kreću i odredjuje se na sličan način kao koeficijent mehanizma za dizanje:

tT Q. * 0(2.1.7)

gde su:G=masa dizalice koju pokreće mehanizam; za pogon mačke to je masa mačke sa masom zahvatnih organa; za pogon dizalice to je ukupna masa dizalice. Qi=delimični tereti koji se prenose u vremenima tj Q„=nazivni teret tT=ukupno vreme

Prethodna jednačina može se napisati u obliku:

* 1 =(Pi +Y J 3*1 +(P2+y J 3?2+- 0 ®

gde su:Pi=koristan teret/ukupna masa Y = mrtvi teret/ukupna masat^ tJ /E tp ra d n o vreme sa korisnim teretom/ukupno radno vreme to=(to)/2tj=radno vreme sa mrtvim teretom/ukupno radno vreme

Koeficijenat K2 izražava uticaj opterećenja za vreme rada. Rad svakog mehanizma sastoji se iz tri perioda (pri tome se usvaja da periodi ubrzanja i usporenja imaju isto vreme):

- perioda ubrzanja- perioda stacionarnog kretanja- perioda usporenja

Koeficijenat ><2 odredjuje se izrazom:

3 3

gde su:a,=naprezanja od inercijalnih sila/maksimalna naprezanja t,=vrem e ubrzanja i usporenja/ukupno vreme ot2=naprezanja pri ustaljenom kretanju/maksimakia naprezanja t2=vreme ustaljenog kretanja/ukupno vreme kretanja

(2.1.9)

Stanje opterećenosti mehanizma dizanja i kretanja izražava se kao što je već rečeno kroz četiri konvencionalna stanja opterećenosti, koja su data u tabeli 2.9.

TABELA 2.9 Stanje opterećenosti pogonskih mehanizama

Stanjeopterećenost

iOpis stanja opterećenosti

KoeficijentiKq>

1lako

Pogonski mehanizmi ili delovi izuzetno izloženi najvećim opterećenjima, a stalno manjim 0.125

2srednje

Pogonski mehanizmi ili delovi mehanizama koji su otprilike za isto vreme opterećeni malim, srednjim i velikim opterećenjima odnosno naprezanjima

0.25

3teško

Pogonski mehanizmi ili delovi mehanizama koji su najčešće izloženi najvećim i njima sličnim opterećenjima odnosno naprezanjima

0.50

4Vrlo teško

Pogonski mehanizmi koji su redovno izloženi najvećim opterećenjima odnosno naprezanjima 1.00

Na osnovu ova dva faktora, faktora klase upotrebe mehanizma odnosno klase radnog vremena i stanja opterećenosti, odredjuju se pogonske grupe mehanizama date u tabeli 2.10. Granične vrednosti koeficijenta Kq, date u ovoj tabeli odgovaraju sledećim idealizovanim stanjima opterećenosti:

- Stanje opterećenosti 1 -

10% rada sa najvećim teretom (mrtav teret + 1/1 koristan teret)t,=0.1 p,=1-y=0.9

40% rada sa mrtvim teretom + 1/3 koristan terettÔ .4 p2=(1-v)/3=0.3

50% rada sa mrtvim teretomAt=0.5 y=0.1


1/6 rada sa najvećim teretom (mrtav teret + 1/1 koristan teret)t,=0.167 p,=1-7=0.8

1/6 rada sa mrtvim teretom + 2/3 koristan terettÔ .167 p2=2(1-7)/3=0.533

1/6 rada sa mrtvim teretom + 1/3 sa korisnim teretomt3=0.167 p3=(1-7)/3=0.266

50% rada sa mrtvim teretomAt=0.5 7=0.2


50% rada sa najvećim teretom (mrtav teret + 1/1 koristan teret) t,=0.9 P,=1-y=0.6


- Stanje opterećenosti 4

90% rada sa najvećim teretom (mrtav teret + 1/1 koristan teret) t,=0.9 p,=1-y=0.2


TABELA 2.10 Grupe pogonskih mehanizama

Stanjeopterećenosti Koef. Kq, Km

Klasa radnog vremena

V q.12 V<>.25 Vo.5 v, v2 v3 v4 v5Srednje dnevno radno vreme u časovima

<0.25 <0.5 <1 <2 <4 <8 <16 >16

Srednje godišnje trajanje opterećenja u časovima

40 80 160 320 630 1250 2500 5000

1lako

K<0.125 1 Dm 1Cm 1 Bm 1 Am 2m 3m 4m

2srednje

0.125<K<0.25 1 Dm 1Cm 1 Bm 1 Am 2m 3m 4m 5m

3teško

0.25<K<0.5 1Cm 1 Bm 1 Am 2m 3m 4m 5m

4vrlo

teško

0.5<K<1.00 1 Bm 1 Am 2m 3m 4m 5m

Ovi idealni spektri opterećenja - stanja opterećenosti imaju sledeće vrednosti koeficijenta K (a na slici 2.1 su i grafički dati):

K,=(0.9+0.1 )30.1 +(0.3+0.1 )0 .4+0.130.5»0.125K2=(0.8+0.2)30.167+(0.533+0.2)0.167+(0.267+0.2)3+0.230.5*0.25K3=(0.6+0.4)30.5+0.430.5«0.5K4=(0.2+0.8)30.9+0.830.1«1.0

24

0.8

t i

0 50 100 0 90 100

S/ika 2.1 Idealizirani spektri opterećenja

Približna podela mehanizama u pogonske grupe

Razvrstavanje pogonskih mehanizama prema tabeli 2.10 omogućava da se dobije očekivani vek trajanja mehanizma. Kada se na raspolaže pouzdanim podacimao radu mehanizma, pogonska grupa se odredjuje na osnovu namene mehanizma a prema tabeli 2 .11.

Skraćenice korišćene u tabeli koje označavaju neko kretanje imaju sledeće značenje:

L - dizanje,LA- pomoćno dizanje,D - vožnja kolica (mačke),DA- vožnja pomoćnih kolica,T - vožnja dizalice,O - obrtanje,R - promena dohvata,F - zatvaranje (grabilice),P - zatvaranje klješta (striper dizalice),B - podizanje prepušta.

25

TABELA 2.11 - Grupisanje pogonskih mehanizama

VRSTADIZALICE

Kretanje Pogonski mehanizam E-motor

klasaradnogvremena

spektaropterećenja

pogonskaklasa

intermitenca ED (%) (,)

broj uključ. na s a t(2)

1)Dizalice L-LA ^0,5 1-2 1 Bm 20 (3) 150za livnice D V0,5 1-2 1 Bm 20 150

T Vo.5 2 1 Bm 10 150

2)Mosna L-LA Vo.5 1-2 1 Bm 20 150diz. sa D Vo.5 1-2 1 Bm 20 150kablom za upravljanje

T Vo.5 2 1 Bm 20 150

3)Dizalice L-LA v ,-v2 2 1 Am-2m 20-40 150-300za skladišta D v ,-v2 2 1 Am-2m 20-40 150-300

T v, 2-3 1 Am-2m 20-40 150-300

4)Dizalice L V,-V2 2 1 Am-2m 20-40 150-300za LA V, 2-3 1 Am-2m 20-40 150-300radionice D V2 2 2m 20-40 150-300

T V2 2-3 2m-3m 20-40 150-300

5)Dizalice L v 2-v4 3 3m-5m 40-60 300-600sa F v 2-v4 3 3m-5m 20-60 300-600grabilicom D v 2-v4 3 3m-5m 60 300-600

T v 2-v4 3 3m-4m 40-60 300-600

6)Diz. sa L v 2-v3 3 3m-4m 40-60 150-300skladišta LA v 2-v3 2-3 2m-4m 20-40 150-300otpadnog D v 2-v3 3 3m-4m 40-60 150-300materijala T V2 3 3m 40-60 150-300

7)Dizalice L v 2-v4 2-3 2m-5m 40-60 150-300sa D v 2-v4 3 3m-5m 40-60 150-300posudom T v 2-v4 2-3 2m-5m 40-60 150-300

8)Dizalica L v 2-v3 3 3m-4m 40-60 150-300sa LA v 2-v3 2-3 2m-4m 20-40 150-300elektrom. D v 2-v3 3 3m-4m 40-60 150-300

T V2 3 3m 40-60 150-300

9)Dizalice L V2-V3 2-3 2m-4m 40-60 300-600za livnice LA v 2-v3 2-3 2m-4m 40 300-600

D v 2-v3 3 3m-4m 40 300-600DA v 2-v 3 2-3 2m-4m 40 300-600T V2 3 3m

*40 300-600

VRSTADIZALICE


klasaradnogvremena

spektaropterećenja

pogonskaklasa

intermitenca ED (%) (1>


10)čekić L v 2-v3 3 3m-4m 40-60 300-600dizalice D v 2-v3 3 3m-4m 40 300

T v2 3 3m 40 150

11 )Striper L v 3-v 4 3 4m-5m 60 600dizalice LA v 2-v 3 2 2m-3m 20-40 300

D v 3-v 4 3 4m-5m 60 300-600T v 3-v 4 3 4m-5m 60 300-600

P-O v 3-v 4 3 4m-5m 40 300

12)Diz. za L v 3-v 4 3 4m-5m 60 600kokile i LA v 2-v 3 2 2m-3m 20-40 300visoke peći D v 3-v4 3 4m-5m 60 300-600

T v 3-v 4 3 4m-5m 30 300-600P-O v 3-v4 3 4m-5m 40 300

13)Diz. za L v 4-v 5 3 5m 60 300-600šaržiranje LA V4-V5 3 5m 20-40 300

D V4-V5 3 5m 60 300-600DA V4-V5 2 2m-3m 40 300T v4-v5 3 5m 60 300-600

14)Diz. za L V3-Vs 3 4m-5m 60 300-600kovačnice D v 2-v 3 3 3m-4m 60 300-600

T V3-Vs 3 4m-5m 60 300-600

15)Portalna L-LA V,-Vt 2 1 Am-2m 20-40 150dizalica za D V,-V2 2 1 Am-2m 20-40 150komadni T V,-V2 3 2m-3m 20-40 150teret B Vo,25*V0 5 3 1 Bm-1 Am 20 150

16)Portalna L v2-v4 3 3m-5m 40-60 300dizalica sa F v2-v4 3 3m-5m 20-60 300grabilicom D V2-V4 3 3m-5m 60 300

T v 2-v3 3 3m-4m 40-60 300B Vo,25 3 1 Bm 20 150

17)Portal. L V3-V4 2-3 3m-5m 60 150-300dizalica sa D v 2-v 4 2-3 2m-5m 40-60 150-300posudom T v 2-v 4 2-3 2m-5m 40-60 150-300

VRSTADIZALICE


klasaradnogvremena

spektaropterećenja

pogonskaklasa

intermitenca ED (%) (1>


18)Portalna L v 3-v 4 3 4m-5m 40-60 300dizalica sa D v 3-v 4 3 4m-5m 40 300kukom za T v3-v4 3 4m-5m 40-60 300radionice B V(),25"Vo,5 3 1 Bm-1 Am 20 150

19)Portalna L-LA V0l5 1-2 1 Bm 20 150dizalica za D V0,5 1-2 1 Bm 20 150utovar-istovar

T V0,5 1-2 1 Bm 20 150

20)0 brtna L-LA Vo-fVo., 1-2 1 Bm-1 Am 20 150dizalica za R V0l5 1-2 1 Bm 20-40 150utovar- O V0.5-V0, 1-2 1 Bm-1 Am 20 150istovarmaterijala

T V0,5-V0>, 1-2 1 Bm-1 Am 20 150

21)Obrtna- L V2-V3 2 2m-3m 40 150lučka diz. R v 2-v 3 2 2m-3m 40 150

O v 2-v 3 2 2m-3m 40 150T V, 2-3 1 Am-2m 20 150

22)Lučka L v2-v4 3 3m-5m 40-60 300-600okretna F V2-V4 3 3m-5m 20-60 300-600dizalica sa R v2-v4 3 3m-5m 40-60 300-600grabilicom O V2-V3 2-3 2m-4m 40-60 300-600

T Vi-V2 3 2m-3m 20-40 150

23)Obrtna L v2 1-2 1 Am-2m 20-40 150dizalica na LA v2 2-3 2m-3m 40 150visokom R V2 2-3 2m-3m 20 150portalu O Vrv2 2 1 Am-2m 20 150

T v ,-v 2 3 2m-3m 20-40 150

24)Plovna L V, 2 1 Am 20 150dizalica za LA V2 2-3 2m-3m 20-40 150teške terete R V, 2-3 1 Am-2m 20 150

O V1 2-3 1 Am-2m 20 150T V, 3 2m 20 150

25)Plovna L V2-V3 2 2m-3m 40 150dizalica za R v 2-v3 2 2m-3m 40 150komadniteret

O V2-V3 2 2m-3m

»

40 150

VRSTADIZALICE


klasaradnogvremena

spektaropterećenja

pogonskaklasa

intermitencaED (%) (1)


26)Plovna L V2-V4 3 3m-5m 40-60 300-600dizalica sa F V2-V4 3 3m-5m 20-60 300-600grabilicom R V2-V4 3 3m-5m 40-60 300-600

O v 2-v 3 2-3 2m-4m 40-60 300

27)Gradje- L v 2 1-3 1 Am-3m 40-60 150-300vinska diz. R-D v 2 2 2m 20-40 150

O v 2 2 2m 20-40 150T v ,-v 2 2-3 1 Am-3m 20-40 150

28)Železnič. L V, 2-3 1 Am-2m 20-40 150dizalica R-D V, 2-3 1 Am-2m 20-40 150

O V, 2-2 1 Am-2m 20 150T V, 3 2m 20 150

29)Derik L V,-V2 2 1 Am-2m 20 150dizalica, R V,-V2 2 1 Am-2m 20 150Dokdizalica

O v r v 2 2 1 Am-2m 20 150

30)Brodska L v r v 2 2 1 Am-2m 20 150dizalica R V,-V2 2 1 Am-2m 20 150

O v ,-v 2 2 1 Am-2m 20 150

31)Brodska L V2 3 3m 20-40 300dizalica sa F V2 3 3m 20-40 300grabilicom R V2 3 3m 20-40 300

(1) Umesto ED=20% može se upotrebiti ED=25%(2) Ukoliko je potreban ovaj podatak

Ako se analizira tabela koja definiše grupe pogonskih mehanizama uočavaju se sledeće zakonomernosti:

- Koeficijent K raste sa faktorom 2,- Srednje radno vreme takodje raste sa faktorom 2.

Unutar jedne grupe proizvod K x radno vreme je konstantan, pa je na primer:

Grupa 1 Bm: 0.125 2=0.25 1=0.5 0.5=1 0.25=0.25 Grupa 2m: 0.125 8=0.25 4=0.5 0.2=1-1=1.0

Za svaku pogonsku grupu može da se izračuna teorijski broj časova rada sa nazivnim teretom. Za 250 radnih dana godišnje i predvidjeni vek trajanja od 10 godina, teorijski vek trajanja se dobija iz jednačine:

rv=250x10-7^-A^K, K (2.1.10)

pa je na primer:

Grupa 1 Bm: Tv=3200 0.125=1600 0.25=800 0.5=400-1 =400 (h)Grupa 1 Am: Tv=6300 0.125=3200 0.25=1600 0.5=800-1=800 (h)

Iz ovoga sledi da ako je jedno električno vitlo projektovano za nosivost od 5000 kg u grupi 1Bm, može u ostalim grupama da se upotrebi sa sledećim nosivostima:

grupa 1 Dm 1Cm 1 Bm 1 Am 2m 3m 4m 5m

nosivost (kg) 8000 6300 5000 4000 3200 2500 2000 1600

teorij. vek trajanja (h) 100 200 400 800 1600 3200 6300 12500

2.2 VEZA IZMEDJU KLASA UČESTANOSTI ZA NOSEĆU KONSTRUKCIJUI KLASA RADNOG VREMENA POGONSKIH MEHANIZAMA

Da bi se uspostavila veza izmedju pogonskih klasa noseće konstrukcije i pogonskih grupa mehanizama na istoj dizalici potrebno je uspostaviti vezu izmedju klasa učestanosti i klasa radnog vremena. Ovi kriterijumi, kao sto je poznato, izražavaju se različitim parametrima. Pri tome, za razmatranu dizalicu dovoljno je odrediti ili poznavati broj podizanja tereta N (klase A, B, C i D), srednje vreme trajanja radnog ciklusa Tc (s), kao i srednje vreme trajanja rada jednog pogonskog mehanizma t| (s) u toku ciklusa. Ova dva vremena stoje u odnosu a=t/Tc, koji ukazuje na relativno učešće rada pogonskog mehanizma u toku radnog ciklusa dizalice.

Ukupno efektivno vreme korišćenja dizalice T (h), za ukupno vreme trajanja je:

T - N ’T c (2.2.1)3600

U tabeli 2.12 navedena su efektivna vremena korišćenja dizalice za konvencionalne brojeve ciklusa podizanja i radne cikluse u trajanju od 30 do 480 (s).

30

TABELA 2.12 - Veza izmedju vremena trajanja i konvencionalnih ciklusa

Srednje trajanje jednog ciklusa opterećenja (s)

T - trajanje rada dizalice u (h) za učestanost opterećenja

N=6.3-104ciklusi

N=2 105 ciklusi

N=6.3-105ciklusi

N=2-106 ciklusi

30 530 1660 5300 16600

60 1050 3320 10500 33200

75 1320 4200 13200 42000

95 1660 5300 16600 53000

120 2100 6650 21000 66500

150 2650 8400 26500 84000

190 3320 10500 33200 -

240 4200 13200 42000 -

300 5300 16600 53000 84000

380 6650 21000 66500 -

480 8400 26600 84000 -

Ukupno radno vreme pogonskog mehanizma T( (h), biće:

Tr atT (2-2.2)

Iz tabela 2.8 i 2.10 vrlo lako se može odrediti klasa radnog vremena (V0125 - V5) na bazi prethodno sračunate vrednosti Tj.

Umesto gornjeg izraza može korisno da posluži i tabela 2.13 koja daje vezu izmedju gore razmatranih veličina T j , a ( i T (si. 2.2)

PRIMER:

Lučka dizalica, ravnomernog i isprekidanog rada ima klasu učestanosti opterećivanja B. Trajanje jednog radnog ciklusa je t=150 s, a odnosi a; za pogonske mehanizme su:

- dizanje a,=0.63;- okretanje 02=0.25;- vožnja ot3=0.10.

Vek trajanja dizalice:T=N t/3600=2-105-150/3600=8333.3 h, što se, isto, dobija iz tabele 2.12 (T=8400 h).

31

TABELA 2.13 Trajanje rada pogonskih mehanizama u zavisnosti od T i

T (h)Ukupno trajanje rada T( pogonskog mehanizma u (h) za a t Klasa

trajanja

1 0.63 0.40 0.25 0.16 0.10kretanja

530 530 335 210 132 85 53

1050 1050 660 420 265 165 105

1320 1320 830 530 335 210 132

1660 1660 1050 660 420 265 166

2100 2100 1320 830 530 335 210Vo.25

2650 2650 1660 1050 660 420 265

3200 3200 2100 1320 830 530 335

4200 4200 2650 1660 1050 660 420

5300 5300 3320 2100 1320 830 530

6650 6650 4200 2650 1660 1050 660

8400 8400 5300 3320 2100 1320 830

10500 10500 6650 4200 2650 1660 1050 Vo.5

13200 13200 8400 5300 3320 2100 1320

16600 16600 10500 6650 4200 2650 1660v ,21000 21000 13200 8400 5300 3320 2100

26600 26600 16600 10500 6650 4200 2650

33200 33200 21000 13200 8400 5300 3320

42000 42000 26600 16600 10500 6650 4200 V2

53000 53000 33200 21000 13200 8400 5300

66500 66500 42000 26600 16600 10500 6650V384000 84000 53000 33200 21000 13200 8400

V4

V5

Klasa

radn

og

vrem

ena

pogo

nsko

g mehanizffla

Trajanje kretanja T( pogonskih mehanizama za T=8400 h i klase radnog vremena:

Dizanje: T,=8400 0.63 = 5292 * 5300 h; V2 Okretanje: T2=8400 0.25 = 2100 h; V,Vožnja: T 3=8400 0.10 = 840 h. V05

2.3 PRIMENA POGONSKIH GRUPA NA RAZVOJ FAMILIJE ELEKTRIČNIH VITLA

Električna vitla su univerzalni serijski izradjeni mašinski sistemi primenjeni za dizanje, zadržavanje i horizontalno premeštanje tereta pomoću čeličnog užeta ili lanca. Područje njihove primene stalno se proširuje u kompleksnoj mehanizaciji prostornog premeštanja tereta i to od opšte namene do učešća u pojedinim tehnološkim procesima. Karakteristična osobina električnih vitla je što se pored serijske i masovne proizvodnje mogu razvijati u familije (game).

Na osnovu grupnog principa unifikacije izdvaja se nekoliko tipskih modela sa standardnim modulima i elementima, koji se tačno dimenzionišu i proizvode (unutar - redna unifikacija). Tako na primer u tabeli 2.14 data je jedna familija električnih vitla, koju čine šest modela (A - F).

TABELA 2.14 - Tipski modeli familije elektičnih vitla

Tip za 1 Bm radnu grupu

1 2 3 4 5 6

A B C D E F

Nosivost m (t) 1.0 2.0 4.0 6.3 10 16

Standardni red R10/2, cp=2.0 R10/2 , cp=1.6

Nosivosti važe za 1Bm grupu i prostu koturaču sa dva kraka užeta (2/ 1). Uočava se, d a je parametarski red nosivosti kombinovani red, čije vrednosti pripadaju izvedenim standardnim redovima R10/n.

Ova vitla dimenzionisana za 1 Bm grupu mogu se razvrstati u ostale grupe uz redukciju nosivosti (dijagonalna unifikacija). Dozvoljena nosivost vitla, pri prelazu iz prethodne lakše u narednu težu grupu, treba da se reducira faktorom 1.25, kako bi se postigao dvostruko veći broj sati sa punim opterećenjem Tv. To se dobija pri srednjoj vrednosti eksponenta Wohler-ove linije zamora materijala m=3, iz:

Tv,(m,-g)3=Ty2(m2-g)3=const (2.3.1)

kao:

m2=m1( - ^ ) 1/3=m1(1/2)1'3=ro1/1.25 (2-3.2)Tv2

gde je:Tv„ TV2 (h) - teorijski vek trajanja za lakšu, odnosno težu narednu grupu, m „ m2 (t) - nosivost vitla za lakšu, odnosno težu grupu (preko mase tereta), g=9.81 (m/s2) - ubrzanje zemljine teže.

U tabeli 2.15 prikazane su 48 varijante razmatrane familije od 6 modela razvrstanih u 8 radnih grupa.

TABELA 2.15 - Razvrstavanje 6 tipova vitla u 8 radnih grupa

Radnagrupa

Tip 1 Dm 1Cm 1 Bm 1 Am 2m 3m 4m 5m

Nosivost (t) za koturaču (2/1)

A 1.6 1.25 1 0.8 0.63 05 0.4 0.32

B 3.2 2.5 2 1.6 1.25 1 0.8 0.63

C 6.3 5 4 3.2 2.5 2 1.6 1.25

D 10 8 6.3 5 4 3.2 2.5 2

E 16 12.5 10 8 6.3 5 4 3.2

F 25 20 16 12.5 10 8 6.3 5

Tv (h) 100 200 400 800 1600 3200 6300 12500

Primenom više načina vodjenja užeta (ik=1 /1 ,2/1 i 4/1) ostvaruju se 144 varijante familije, kako je dato u tabeli 2.16. Ovo se jasnije uočava na si. 2.3, gde su na dijagramu date promene nosivosti modela električnih vitala od grupe do grupe i broj varijanti sa gustinom raspodele pojedinih nosivosti f(m) razmatrane familije.

Broj varijanti znatno se uvećava, ako se uzmu u razmatranje veći broj brzina i visina dizanja, kao i položaj šapa i užadi u zavisnosti od namene i potrebe električnih vitla.

Na si. 2.4 date su 64 varijante položaja šapa i užadi za jedno vitlo.

Razvoj familija električnih vitla uz korektnu i optimalnu primenu FEM pravila i njihova serijska proizvodnja donosi višestruke prednosti kako proizvodjačima, tako i korisnicima ove opreme. Te prednosti su: povoljna cena i kraće vreme isporuke, veći kvalitet koji donosi serijska proizvodnja, šira primena vitla, ekonomičnije držanje rezervnih delova, lakše otklanjanje kvarova i održavanje, povećanje proizvodnog programa bez povećanja tipova vitla, smanjenje troškova proizvodnje, povećanje mogućnosti izvoza itd.

TABELA 2.16 Fam ilija standardnih električnih vitlaHOLM. * IA S £ RADNOG VREMENA fc

( T I T f r n 9 ft- “ ) L K-OS * a s | a s - ; 1 - 2 2 - 1 1 - 9 9 -1 6 y !6 j

\ S. K-Cfil <0.25 025-0!. 0 5 -1 1 - 2 2 - 4 i - 9 9 -16 ) >ts

V l lt *-o ,a | < 025 0 2 5 -0 i a s - i 1 - 2 2 - 4 4 - 8 9 -1 6

V HI V.TH-tX) 1 <025 a?5-Qi QS-t 1 - 2 2 ~ i i - 9m * / i GRUPA 1 Om ICm 1Bm 1 Am 2m | 3m Am 5m

NOSIVOST r a j TIP V A R I J A N T E12500 25000 50000 FlOmlOOOO 2ČOOČ W000 T / c J9000 [ 16000 VocO F EtOm t l& v 16100 oooc 25000 E l Cm E l Am5000 10000 X xxc E DlOm tTBm F2mwoo bOOO 16too OlCm E l Am * F3m3300 Š300 0500 O Cl Dm DlBm E 2m ) F imis 00 5000 cooo CICm DIAm , E 3 m F S m& 0 0 1000 9000 c CtBm D2m E lm1600 3200 1 6300 BlOrn C l Am 0 3 m ESm1250 ?syy saca BlCm C 2m D imnoo 36Ć6 woo B BIBm CJm DSm900 1600 3200 At Dm BtAm C4m6X3 UbO 2900 AJCm B 2m CSmsoo fOOO 3000 A AlBm B3m*06 600 *kV A t Am B *m320 630 r>‘i) A im 5 5 m250 500 XXV A 3mio o iO0 too A im160 720 A 5 mVREME TRAJ. UHLJUl :. Eon/. 15 20 2 5 30 10 50 60 60BROJ UKOPČAVANJA c u/i> 90 120 150 190 2 9 0 303 360 360VREME ZA PUNO OP TER Tv f t to o 200 *6 6 000 16 od J200 6300 12500

m U ]

SZ 2 .3 B ro j varijan ti e lektričnih vitla sa gustinom -raspode/e nosivosti f(m )

SI. 2.4 Varijante položaja šapa i užadi za jedno vitlo

2.4 OSNOVNI TEHNIČKI PARAMETRI

Bitne tehničke karakteristike (nosivost, radne brzine i si.) i karakteristične veličine pojedinih delova dizalice (prečnici doboša, točkova, koturova) odredjeni su JUS standardima. Ove veličine odredjene su standardnim brojevima iz reda R10 ili R20.

U narednim tabelama prema JUS M.D1.021 date su vrednosti za nosivosti, radne brzine dizanja, vožnje dizalice, električnog vitla, visine dizanja i raspon dizalice.

Nazivne vrednosti

Prema JUS M.D1.021 u tabeli 2.17 je dat opšti niz nominalnih nosivosti za sve industrijske dizalice uopšte.

TABELA 2.17 Nominalni niz nosivosti u (t)

2 3.2 5* (6.3) 8*

(10)* 12.5* (16) 20* (25)* 32* (40) 50* (63) 80*

100* 125* 160* 200 250 315 400 500

Nosivosti mosnih dizalica sa kukama, sa dva dizanja (glavnim i pomoćnim), navedene su u tabeli 2.18.

TABELA 2.18 Niz nosivosti u (t)

Dizanjeglavno (10)* 12.5* (16)* 20* (25)* 32* (40) 50* (63)* 80*

pomoćno 3.2 3.2* 5* 5* 5* 9* 10 10 20 20*

Dizanjeglavno 100 125 160 200 250 320 400 500

pomoćno 25 25 32 32 50 50 60 100

Nosivosti u zagradama treba izbegavati

Nosivosti mosnih dizalica, koje se koriste u železarama, a opšte su namene, označene su zvezdicama.

Nazivne radne brzine

Jedna od važnijih karakteristika dizalica su brzine sa kojima rade pojedini radni organi ili mehanizmi. Kod dizalica se razlikuju brzine za svaki mehanizam posebno,i to:

- brzina dizanja (normalna ili spora),- brzina kretanja noseće konstrukcije (mosta, portala itd.),- brzina kretanja vitla (kolica),- brzina okretanja, kao periferna u (m/min) ili (m/s) ili kao ugaona u (m in'1),- brzina promene dohvata strele.

JUS M.D1.023 propisuje opšti niz standardnih brzina, koje treba birati za kretanje pojedinih mehanizama dizalica.

U tabeli 2.19 date su vrednosti normalnih brzina dizanja dizalica sa kukom u zavisnosti od nosivosti i pogonske klase.

Brzinu sporog dizanja mosnih dizalica sa kukama treba birati iz vrednosti navedenih u tabeli 2 .20, s tim da se u specijalnim slučajevima mogu koristiti i druge vrednosti iz niza, a izuzetno, kada to zahteva tehnološki proces, mogu se uzeti i vrednosti izvan tog niza.

Brzinu vožnje pokretnog električnog vitla treba birati prema sledećoj tabeli 2.21.

38

TABELA 2.19 Nazivne brzine normalnog dizanja (m/min)

Nazivnanosivost

Brzine dizanja (m/min), za pogonsku grupu

1 Bm 1 Am 2m 3m 4m 5m

0.25 6.5/8 8/10/12.5 12.5/16/20 20/25/32 32/4O/50 50/65

0.5-2 5/6.3 6.3/8/10 10/12.5/16 16/20/25 25/52/40 40/50

2.5+6.3 4/5 5/6.5/8 8/10/12.5 12.5/16/20 20/25/32 32/40

8- 1.6 5.2/4 4/5/6.3 6.3/8/10 10/12.5/16 16/20/25 25/52

20 i 25 2.5/3.2 3.2/4/5 5/6.5/8 8/10/12.5 12.5/16/20 20/25

32 i 40 2/2.5 2.5/5.2/4 4/5/6.3 6.3/8/10 10/12.5/16 16/20

50 i 63 1.6/2 2/2.5/3.2 3.2/4/5 5/6.5/8 8/ 10/12.5 12.5/16

80 i 100 1.25/1.6 1.6/2/2 .5 2.5/5.2/4 4/5/6.3 5/6.5/8 8/10

125 i 160 1.0/1.25 1.25/1.6/2 2/2.5/3.2 3.2/4/5 4/5/6.3 6.3/8

200 0 .8/1 1/1.25/1.6 1.25/1.6/2 1.6/2/2.5 2/2.5/3.2 3.2/4

250 O.65/0.8 0.8/1/1.25 1/1.25/1.6 1.25/1.6/2 1.6/2/2 .5 2.5/5.2

315 0 .5/0.63 0.63/0.8/1 0.8/1/1.25 1/1.25/1.6 1.25/1.6/2 2/2.5

400 O.4/0.5 0.5/0.65/0.8 0.63/0.8/1 0.8/1/1.25 1/1.25/1.6 1.6/2

TABELA 2.20 Brzine sporog dizanja (m/min)

I 0.1 0.2 0.3 0.5

00o

1.2 1.6 2 | 2.5 3.2 | 4

TABELA 2.21 Brzine kretanja kolica (m/min)

Pogonskagrupa

Brzina kretanja (m/min)

1 Bm 8 10 12.5 16 20

1 Am 16 20 25 32 40

2m 20 25 32 40 50

3m 25 32 40 50 63

4m 32 40 50 63 80

5m 40 50 63 80 100 i više

Brzine kretanja mosta mosnih dizalica sa kukom, izuzev specijalnih dizalica za železare, definisane su narednom tabelom 2 .22.

TABELA 2.22 Brzine kretanja dizalice (m/min)

Pogonskagrupa

Brzina kretanja (m/min)

1 Am 10 12.5 15 20 25 32

1 Bm 20 25 32 40 50 63

2m 32 40 50 63 80

3m 50 63 80 100 125

4m 63 80 100 125 160

5m 80 100 125 160 200

Od velike važnosti za ispravan i miran rad dizalice je ubrzanje koje se javlja na početku svakog radnog ciklusa pojedinih pogona. U stvarnosti ubrzanje nije konstantno. Medjutim, njegovu promenu teško je odrediti pa se u proračunu uzima da je ubrzanje konstantno. Za uobičajene uslove rada dizalica, može se usvojiti kao prosečno ubrzanje a=0.2 (m/s2). U tabeli 2.23 data su preporučljiva ubrzanja u zavisnosti od brzine kretanja i uslova rada, i to za:

a) dizalice sa laganom i srednjom brzinom, koje treba da predju dugačak put.b) dizalice sa srednjom i velikom brzinom, za uobičajenu primenu.c) mašine sa velikom brzinom i velikim ubrzanjem. U ovom slučaju morajugotovo uvek da budu pogonjeni svi točkovi.

TABELA 2.23 Vrednosti ubrzanja (m/s2) ______

Brzina kretanja a) Spora i srednja brzina sa dugim putem vožnje

b) Srednja i velika brzina - uobičajena brzina

c) Velika brzina sa velikim ubrzanjem

(m/s) (m/min) trajanje ubrz. (s)

ubrzanje(m/s2)

trajanje ubrz. (s)

ubrzanje(m/s2)

trajanje ubrz. (s)

ubrzanje(m/s2)

0.16 9.6 2.3 0.064 - - - -

0.25 15.0 3.2 0.078 - - - -

0.40 24.0 4.1 0.098 2.5 0.16 - -

0.63 37.8 5.2 0.12 3.2 0.19 - -

1.0 60 6.6 0.15 4.0 0.25 3.0 0.33

1.6 96 8.3 0.19 5.0 0.32 3.7 0.43

2.0 120 9.1 0.22 5.6 0.35 4.2 0.47

2.5 150 - - 6.3 0.39 4.8 0.52

3.15 189 - - 7.0 0.44 5.4 0.58

4.0 240 - - 8.0 '0 .5 0 6.0 0.67

40

Visina dizanja i rasponi mostova

JUS M.D1.022 definiše visine dizanja i iz ovog JUS-a navedena je tabela koja se odnosi na visine dizanja mosnih dizalica.

TABELA 2.24 Visine dizanja (m)

Vrsta dizalice Visina dizanja (m)

Mosne dizalice 5 8 (10) 12.5 16 20 25 (32) (40)

JUS M.D1.024 daje standardne raspone industrijskih dizalica. U narednoj tabeli naveden je niz vrednosti za raspone mosnih i portalnih dizalica.

TABELA 2.25 Rasponi dizalica

Vrsta dizalice Raspon (m)

Mosne i portalne4 5 6.3 8 10 12 14 16

18 20 22.5 25 28 32 35 40

45 50 60 70 80 90 100

2.5 OSNOVE PRORAČUNA NOSEĆE KONSTRUKCIJE

Noseća konstrukcija je kao i pogonski mehanizmi izložena dejstvu promenljivih spoljnih opterećenja, usled čega u delovima konstrukcije nastaju različita promenljiva opterećenja.

2.5.1. Vrste opterećenja

Pri proračunu noseće konstrukcije treba odrediti opterećenja koja deluju na konstrukciju. Sva opterećenja se dele na:

- glavna opterećenja- dopunska opterećenja.

Glavna opterećenja su opterećenja koja deluju u stanju mirovanja dizalice, a to su: pogonski teret i sopstvene težine.

Pod pogonskim teretom se podrazumeva zbir nazivnog tereta Qn i sopstvene težine elemenata za hvatanje, odnosno nošenje tereta (donja koturača sa kukom, grabilica, noseća traverza i si.).

Pod sopstvenom težinom se podrazumeva težina sklopova dizalice. Sopstvena težina se pretpostavlja na osnovu procene i izvedenih konstrukcija. Ako se posle sprovedene računice pokaže da se preseci konstrukcije frioraju povećati i da povećanje

np - broj pogonskih točkova, n - broj ukupnih točkova,Gu - ukupna težina, pri čemu ukoliko teret Gu nije ravnomerno rasporedjen na sve točkove, biće:

(2.5.2)

gde je:

si. 2 .6.

Fkp - opterećenje jednog pogonskog točka.

Vrednost koeficijenta Ka , u zavisnosti od ubrzanja , uzima se sa dijaarama na

Kr

0,15

0,10

0,050,025

0,05 0,1

SI 2.6 Vrednosti koeficijenta ubrzanja Ka

Veličina ubrzanja uzima se prema napred datoj tabeli 2.23.

Odredjivanje horizontalnih opterećenja koja nastaju pri okretanju i promeni dohvata strele - centrifugalne sile i tangencijane sile ne pojavljuju se kod mosnih dizalica pa nisu ni obradjivane ovim odeljkom.

Medjutim, pri vožnji, usled zakošavanja dizalice, javljaju se poprečne reakcije upravno na pravac vožnje. Ove sile deluju na mestu dodira venca točka i šine i izračunavaju se prema izrazu:

Fv=XFk (2.5.3)

gde je:A. - koeficijent koji izražava reakciju po jedinici opterećenja točka i zavisi od

odnosa L /L ,, gde je L raspon dizalice, a L, razmak krajnjih točkova dizalice u bočnom nosaču dizalice. Odnos 17L, ne sme biti veći od 7 za konične točkove, ni veći od 6 za cilindrične točkove. Poprečne reakcije se uzimaju u obzir samo u odnosu na delove koji neposredno prenose pritisak na točkove (čeoni nosači, balanseri točkova i si.) i ne superponiraju se sa ostalim dopunskim opterećenjima. Vrednosti X date su na si.2.7.

43

Si. 2 .7 Vrednostikoeficijenta A u funkciji odnosa L/L,

Opterećenje usled dejstva vetra, odnosno sile pritiska vetra odredjuje se:

Fv=CqA (2.5.4)

gde je:C - koeficijent oblika površine na koju vetar deluje, npr. za kutijasti nosač, puni nosač saštrčećim delovima, rešetkasti nosač i si., vrednosti koeficijenata kreću se u granicama C = 1,2 - 1,6;q = 250 (N/m2) - pritisak vetra sa kojim se računa konstrukcija na trajnu čvrstoću; A - (m2) - površina upravno na pravac dejstva vetra.

Sila vetra na obešeni teret izračunava se tako što se za teret do 5(t) računa po 1(m2) za svaku tonu, a dalje za svaku tonu uzima se po 0,5(m2). Za koeficijent C uzima se vrednost 1.

Opterećenje zbog promena temperature uzima se u obzir samo u izuzetnim slučajevima, u prvom redu ako se elementi konstrukcije ne mogu slobodno rastezati.

2.5.2 Odredjivanje opterećenja

Pri odredjivanju opterećenja mora se uzeti u obzir uticaj pogonske klase. Noseća konstrukcija dizalice se razvrstava u pogonsku klasu glavnog pogona dizanja, jer ovaj uredjaj najviše radi i izaziva najveće napone u elementima mosta.

Uticaj pogonske klase se uzima u obzir na taj način što se opterećenja množe koeficijentom pogonske klase y, prema sledećoj tabeli 2.26.

TABELA 2.26 - Koeeficijenti pogonske klase y

Pogonska klasa 1 2 3 4 5 6

Koeficijent pogonske klase y 1 1 1. 1.06 1.12 1.20

Proračun se izvodi za sledeća tri slučaja opterećenja:

I slučaj - opterećenje pri normalnom radu dizalice,II slučaj - opterećenje pri normalnom radu dizalice sa vetrom najveće jačinepredvidjene za rad dizalice,III slučaj - izuzetna opterećenja.

U I slučaju opterećenja u proračun ulaze statička opterećenja od sopstvene težine Fg i pogonskog tereta FQ i dva najnepovoljnija horizontalna opterećenja FH, pri čemu se sva množe koeficijentom pogonske klase y, a pogonski teret još i dinamičkim koeficijentom vy.

XFr y(yF Q+FG)+yFH (2-5.5)

Znaci i "+" ne označavaju sabiranje veličina nego njihovo jednovremeno dejstvo.

U II slučaju opterećenja ulaze pored napred datih opterećenja i opterećenja od pritiska vetra Fv i promena temperature FT.

TFn= y ftF Q+FG+FH) +Fv+Ft (2.5.6)

U III slučaju opterećenja uzima se u obzir najnepovoljniji od sledeća dva slučaja:

- Dizalica je van pogona i izložena je dejstvu orkana. U proračun ulazeopterećenja od sopstvene težine FG i dejstva orkana F0:

^ m ‘ Fa*F. <2-6-7>

- Dizalica je u pogonu, bez vetra i usled otkaza kočnica u punoj brzini udari uodbojnike. Za ovaj slučaj važi:

Fm~Fa*FQ*Fi (25 '8)

gde je:Fj - opterećenje usled dejstva inercijalnih sila koje se javljaju pri udaru o odbojnike.

Dozvoljeni naponi za sva tri slučaja opterećenja, za čelike koji se najčešće upotrebljavaju u gradnji dizalica, dati su u tabeli 2.27.

Dozvoljeni naponi se mogu izračunati i preko granice razvlačenja i koeficijenta sigurnosti K.

doz K(2.5.9)

gde je koeficijent sigurnosti K:

45

K = 1.5 za I slučaj opterećenja, K = 1.33 za II slučaj opterećenja, K = 1.1 za III slučaj opterećenja.

TABELA 2.27 - Dozvoljeni naponi

OZNAKAČELIKA

Zateznačvrstoća(N/mm2)

Granicarazvlačenja(N/mm2)

Dozvoljeni naponi (kN/cm2), za slučaj opterećenja

I II III

Č0361 370 240 16.0 18.0 21.5

Č0461 420 260 17.0 19.5 24.0

Č0561 510 360 24.0 27.0 32.5

Propisima se ne predvidja proračun ugiba, niti veličina dozvoljenog ugiba glavnog nosača dizalice. Ako se traži ograničenje ugiba onda to mora u ugovoru biti posebno naznačeno.

2.5.3 Dimenzionisanje noseće konstrukcije

Konstrukcija dizalice, odnosno elementi noseće konstrukcije, moraju biti tako dimenzionisani da naponi u njima budu jednaki ili manji od napona datih u tabeli 2.27.

Ako se u jednoj tački pojavljuju normalni naponi ox i ay i napon smicanja xxy, rezultujući napon, koji je merodavan za dimenzionisanje, izračunava se po obrascu:

Ako postoji čisto smicanje, tj. ako je ax = ay = 0, gornja jednačina dobija oblik:

ar=1.732*r (2.5.11)

U slučaju kombinacije normalnog i smičućeg naprezanja biće rezultujući napon:

Za proračun glavnog nosača mosnih dizalica postoji više pristupa. Jedna od najčešće primenjenih praktičnih inženjerskih metoda je metoda uticajnih linija. Delove koji su izloženi promenljivim opterećenjima i kod kojih, zbog velikog broja ciklusa opterećenja može da nastupi lom usled zamora materijala, treba računati na bazi dozvoljenog napona za promenljiva opterećenja. Kao vek trajanja dizalica uzima se 50 godina. Na bazi tog veka trajanja i godišnjeg broja radnih ciklusa izračunava se ukupan broj radnih ciklusa N u toku veka trajanja dizalice. Pri ovome treba razlikovati dozvoljene napone za ograničeni (odredjen) broj ciklusa - vremenska čvrstoća i za neograničeni broj ciklusa - trajna čvrstoća.

3. MOSNE DIZALICE

Mosne dizalice su najmnogobrojnije i najraznovrsnije industrijske dizalice. Izradjuju se sa jednim ili dva glavna nosača. Mogu da rade sa kukom, elektromagnetom, grabilicom, sa traverzom koja može biti i obrtna itd. Izradjuju se sa jednim ili dva pokretna električna vitla (kolica), koja mogu da imaju glavno i pomoćno dizanje, normalno i fino dizanje. Kretanje vitla može biti po gornjem ili donjem pojasu glavnog nosača itd.

Na si. 3.1 predstavljena je jedna standardna mosna dvogreda dizalica sa kukom. Glavni delovi dizalice su:

- most, odnosno noseća konstrukcija dizalice,- pokretno električno vitlo (kolica) sa kukom i donjom koturačom,- mehanizam za kretanje dizalice,- kabina rukovaoca dizalice,- električni napojni vodovi (za dizalicu i vitlo) sa pripadajućom elektroopremom.

Most dizalice sastoji se iz dva glavna i dva čeona nosača. Nosači se danas izradjuju od limova zavarivanjem i sandučastog su preseka. Duž jednog nosača nalazi se pešačka staza na kojoj je smešten pogonski mehanizam dizalice.

Pokretno električno vitlo, klasičnog izvodjenja, dato je na si. 3.2. Na kostur vitla smešten je mehanizam za dizanje i mehanizam za kretanje vitla. Mehanizam za dizanje klasične izvedbe si. 3.3 sastoji se iz elektromotora, elastične spojnice (koja vezuje elektromotor i reduktor), dvopapučne kočnice sa elektrohidrauličnim podizačem, reduktora, doboša za namotavanje užadi i donje koturače sa kukom.

Na si. 3.4 prikazan je mehanizam za dizanje savremene konstrukcije (električno dvobrzinsko vitlo). Komponente kod ovog mehanizma su u koaksijalnom rasporedu, čime se postiže veoma kompaktno rešenje malih gabarita. Telo vitla u kome je smešten doboš sa vodjicom užeta objedinjuje kočione motore sa konusnom kočnicom i reduktore sa cilindričnim ili planetnim zupčanicima u jednu konstruktivnu celinu.

Telo vitla može biti snabdeveno šapama -stojeće vitlo- ili ušicama -viseće vitlo. Stojeće vitlo se stavlja na kostur dvošinskih kolica, koja se kreću po gornjem pojasu glavnih nosača dvogredih dizalica (si. 3.5). Vitlo sa ušicama se pričvršćuje za viseća kolica, koja se kreću po donjem pojasu glavnog nosača jednogredih dizalica (si. 3.6).

Pomoćna platforma

Komandna kutija za upravljanje

dizalicom sa poda

Električno vitlo (kolica)

Glavni nosači dizalice

I* " f r *Korpa sa

^ oduzimačimaBočni nosači dizalice

struje

Donjakoturača

SI. 3 .2 Klasična kolica (vitlo - m ačka)

SI. 3 .3 Mehanizam za dizanje

SI. 3.4 Dvobrzinsko električno vitio tipa " Dem ag"

Si. 3.5 Stojeće pokretno vitlo

SI. 3.6 Viseće električno vitlo

Pogonski mehanizmi za kretanje dizalice i kolica se izvode sa centralnim ili odvojenim - jediničnin pogonima. Kretni mehanizam dizalice sa centralnim pogonom smešten je na sredini glavnog nosača, a obrtni moment se preko pogonskih vratila i spojnica prenosi na pogonske točkove (si. 3.7). Na si. 3.8 prikazano je savremeno rešenje kretnog mahanizma, koje se koristi za pogon kolica.

i— i--------------- b m p — r n

| [ | 0 *

SI. 3.7 Centralni pogon mehanizma za kretanje dizalice

Jedinični mehanizmi za kretanje dizalica su smešteni pored bočnih nosača uz kretne točkove. Na si. 3.9 je dato klasično rešenje, a na si. 3.10 savremeno rešenje sa kočionim motorom i običnim ili planetnim reduktorom. Ovo kompaktno rešenje ima sve češću primenu i kod pogona kolica. Sinhronizacija rada jediničnih pogonskih mehanizama ostvaruje se putem tzv. "električne osovine".

Na slici 3.11 dat je pregled nosećih konstrukcija mosnih dizalica, i položaja mačke. Pored dvogredih data su i rešenja kod jednogredih (c, d, e, f) dizalica.

1 'TS------t----X

9>

SI 3.11 Pregled različitih rešenja i poprečnih preseka glavnih nosača mosnih dizalica

Različita izvodjenja i konstruktivna rešenja mehanizama za dizanje i njihovih zahvatnih organa čine ustvari mosne dizalice raznovrsnim. Ovo i potiče od:

- različitih tehnoloških i drugih zahteva kao: jedna brzina ili dve brzine (normalna i fina); da mačka odnosno mehanizam za dizanje budu obrtni (kao na primer za rad sa slabovima u železarama); da radi sa dugačkim limovima, sa traverzom i elektromagnetima i si.;- veličine i vrste tereta: komadni, rasuti, tečni metal, otpadno gvoždje i dr.;- namene: opšte namene za transport komadnog tereta, rad u železarama, livnicama, hidro i termoelektranama;- različitih konstruktivnih mogućnosti i rešenja i dr.

Da bi se dobila bliža predstava o ovoj raznolikosti, kao posledice velikog broja zahteva, vrlo često posebnih, što onemogućava serijsku proizvodnju najvećeg dela mosnih, i ne samo njih, dizalica, u daljem izlaganju daju se neka rešenja kako mački odnosno pogona dizanja tako i zahvatnih organa za dizanje.

Na slici 3.12 su prikazani elementi pogona dizanja za jedno klasično rešenje: doboš, reduktor, vezaizmedju doboša i reduktora je preko ožljebljenog vratila, elastična spojnica, dvopapučna kočnica, otkočni hidraulični podizač i pogonski elektromotor. U principu svi ovi elementi čine svaki pogon dizanja, kome treba naravno dodati užad sa donjom koturačom i zahvatnim organom (kuka, grabilica i si.), ali sa različitim konstruktivnim rešenjima.

Na narednim dvema slikama date su varijante savremene konstrukcije pogona dizanja u blok izvodjenju.

Na slici 3.13 je prikazano rešenje vitla "EUROBLOC", sa elektromotorom sa cilindričnim rotorom i patentiranom disk kočnicom.

Na slici 3.14 dato je rešenje sa elektromotorom sa koničnim rotorom i konusnom kočnicom. Pri uključenju pogona, rotor se aksijalno pomera i dolazi do otkočivanja. Kada se isključi struja opruge potiskuju konusni rotor elektromotora u aksijalnom pravcu i zajedno sa njim pokretni deo konusne kočnice, čime se vrši kočenje.

Na narednoj slici (si. 3.15) su data dva rešenja pogona dizanja sa grabilicom. Pogon dizanja sa grabilicom mora da ima dva pogona: pogon za zatvaranje grabilice i pogon za držanje grabilice. Ova dva pogona mogu da rade odvojeno, nezavisno jedan od drugog, ali i zajednički, od trenutka kada se grabilica zatvori i oba pogona istom brzinom dižu grabilicu uvis. Prvo rešenje je sa dva motora iste snage i reduktorima, a drugo rešenje je sa dva motora različite snage i planetnim reduktorom.

SI. 3.12 Elementi pogona dizanja

POGO

N DI

ZANJ

A SA

NORM

ALNI

M PO

GON

DIZA

NJA

SA PL

ANET

NIM

PR

ENOS

NIKO

M SN

AGE

PREN

OSNI

KOM

SNAG

E

3

m r t

SI 3.16 Konstruktivna resenja mački velikih nosivosti

si. 3 .17a) Uredjaji / elem enti za hvatanje

60

4. ELEMENTI POGONSKIH MEHANIZAMA

Dizalice, koje su namenjene prenošenju komadnih tereta i rastresitog materijala, u svom mašinskom delu se sastoje od klasičnih mašinskih elemenata - reduktora, vratila, spojnica - ali i od elemenata koji mogu da se označe kao tipični delovi dizalica, jer se, isključivo ili pretežno primenjuju na njima. U ove elemente se ubrajaju: užad, kuke, koturače, doboši, kočnice, točkovi i si. Za sve njih postoje posebni uslovi za proračun i primenu. Može se reći da je proračun svih dizaličnih elemenata danas u funkciji radnih uslova odnosno pogonskih grupa dizaličnih mehanizama.

4.1 UŽAD

Čelično uže je prvi put uvedeno 1834. godine u transportnu tehniku, i vrlo brzo je potisnulo lanac iz oblasti transportovanja kroz šaht. Stalno usavršavanje i dobro prilagodjavanje specijalnim uslovima i novim zahtevima brzo su širili oblast primene na skoro sva transportna sredstva, tako da se danas dizalice, žičare, liftovi i dr. ne mogu zamisliti bez užadi.

Uže se sastoji od tankih pojedinačnih elemenata velike dužine, odnosno žica, što usled glatke površine omogućava kretanje bez udara i pri velikim brzinama. Dobra osobina užadi je što nisu osetljiva na preopterećenja i udare, kao na primer lanci, kod kojih dolazi do trenutnog kidanja, ali su, s druge strane, sbog velike površine osetljiva na koroziju.

Prilagodjavanje užeta na povećane i proširene tehnološke zahteve dovelo je do razvoja različitih konstrukcija i načina izrade, čime je izražen i tehnički razvoj, sa ciljem povećanja trajnosti užeta.

Žica je osnovni konstruktivni element užeta. Materijal za izradu žica dobija se u Simens-Martin-oV\n\ ili električnim pećima, sa sadržajem ugljenika (0.4 - 0.9)%. U pogledu čistoće postavljaju se vrlo visoki zahtevi, pa sadržaj sumpora i fosfora ne sme da prekorači 0.035%.

Da bi se povećala otpornost na koroziju dodaje se ponekad 0.3% bakra. Efikasnu zaštitu od korozije daje pocinkovanje, koje se po pravilu primenjuje kao zaštita, iako nastaje smanjenje čvrstoće na izvlačenje (5-10)%, ali i povećanje na izduženje.

Žice se izradjuju minimalne jačine na kidanje 1570, 1770, 1960 MPa. Na dizalicama se primenjuju užad sa žicama jačine 1570 i 1770 MPa (N/mm2).

Jedna od osnovnih podela užadi po konstrukciji je na: jednostavno uvijena užad ili zavojna užad i dvostruko uvijena užad ili užad od strukova. Kada se strukovi većeg prečnika direktno koriste kao užad zovu se jednostavno uvijena užad.

SI. 4 .1 Zavojna, jednostavno uvijena užada) otvoreno, b) poluzatvoreno, c) zatvoreno zavojno uže

U višeslojnim zavojnim užadima je svaki sledeći sloj uvijen u suprotnom smeru uvijanja da bi se smanjilo upredanje. Zbog većih prečnika žica zavojnih užadi, užad su manje savitljiva i pretežno se upotrebljavaju kao stojeća užad, i pogodna su za prihvatanje velikih sila na vučenje. Jednostavno uvijena užad se izvode kao: otvorena, poluzatvorena i zatvorena užad, kao što je i prikazano na slici.

Užad od strukova su dvostrukouvijena užad jer se sastoje od više strukova, uvijenih oko jezgra u uže.

SI.4.2 Užad od strukova:a) jednoslojno okruglo uže sa jezgrom od prirodnog vlakna,b) jednoslojno okruglo uže sa metalnim jezgrom,c) jednoslojno uže od trouglastih strukova,d) troslojno uže od pljosnatih strukova,

Užad od strukova su znatno savitljivija od zavojnih užadi. Jezgro, u sredini užeta se izvodi od prirodnih vlakana, kao što su lan, kudelja, pamuk, sisal; veštačkih kao polietilen, polipropilen i si.; i kao metalno jezgro. Sama konstrukcija strukova se izvodi na više načina od kojih su osnovni dati na slici 4.3.

a) b) c) d) *)

SI. 4.3 Poprečni presek struka:a) normalno uže,b) Seale-uže,c) Warington-uže,d) uže sa žicama za popunu,e) Warington-uže sa vezanim žicama

Najjednostavnije je okruglo uže od okruglih strukova i žica jednakih prečnika. Strukovi mogu biti uvijeni sa istim uglom uvijanja a različitim dužinama uvijanja, usled čega dolazi do ukrštanja žica dodirnih slojeva strukova.

Nepovoljan uticaj ukrštanja na vek trajanja užadi doveo je do razvoja užadi sa paralelno upredenim strukovima, koji imaju iste dužine upredanja ali različite uglove upredanja, čime je obezbedjeno da se žice ne ukrštaju u podužnom pravcu.

Kao što pokazuju slike 4.3 b),c) i d) paralelno upredeni strukovi uvek imaju žice različitih prečnika. Naravno užad sa različitim uglovima upredanja i različitim prečnicima žica su komplikovanija za izradu i skuplja su.

Kod dizalica se primenjuje užad sa istim uglom uvijanja i istim prečnikom žice.

Osim raznovrsnih strukova kod izrade užeta moguće su i varijacije upredanja. Struk i uže mogu da se upredu nalevo {oznaka MS") i nadesno (oznaka "Z"). Prema smeru upredanja žica u strukove i strukova u užad razlikuju se: istosmerno, unakrsno i kombinovano upredena užad. Tako kod unakrsnog použavanja smer upredanja žica u strukovima ima obrnuti smer od upredanja strukova u užetu (slika 4.4).

Uže sa jednosmernim upredanjem ima najčešće povoljnije osobine u pogledu veka trajanja, dok uže sa ukrštenim upredanjem ima čvršću konstrukciju, i manju težnju za raspredanjem krajeva u vidu metle.

Kod dizalica se primenjuju po pravilu desnohodo unakrsno upredena užad.

Unakrsno pouzeno uze Istosm erno p ouzcno uze

SI. 4.4 Unakrsno i istosmerno upredena užad

4.1.1 Proračun i izbor užeta

Uže koje se kreće kao pokretno uže preko koturova i bubnjeva ili se po njemu kao po stojećem užetu, kotrljatočak, je pored vučne sile, zbog previjanja preko koturova i bubnjeva, opterećeno na pritisak i savijanje. Zbog komplikovane konstrukcije užeta ove spoljašnje sile proizvode vrlo komplikovano stanje unutrašnjih napona, koje ni do danas nije dovoljno razjašnjeno da bi po njemu moglo da se bazira proračun užadi.

Zbog ovih teoretskih poteškoća najvažniji uticaji na vek užeta su empirijski istraživani, na osnovu kojih su izvedeni kriterijumi za proračun i izbor užeta.

Način i i zbor užeta daju DIN 15020, FEM 9.661 i ISO 4308/1 -1986 - dva načina. U daljem tekstu daje se jedan od dva načina izbora užeta po ISO 4308/1 - 1986. On se zasniva na stepenu sigurnosti odnosno da maksimalna sila u užetu pomnožena sa stepenom sigurnosti za odredjenu pogonsku grupu mehanizma treba da bude manja ili jednaka od sile kidanja užeta:

S=Fu vzFr (4.1.1)

Ovde su:Fu (N)=maksimalna sila u užetu (4.2.4), koja zavisi od sledećih faktora:

a) opterećenje od nominalnog tereta (mQ- g),b) težina koturače odnosno zahvatnih organa (m20- g),c) trenje usled proklizavanja užeta u koturači,d) stepen korisnog dejstva koturače,e) težina užeta ako je teret na više od 5 (m) ispod mehanizma dizanja.

Fr (N)=najmanja računska prekidna sila užeta, iz tabela za užad.v=stepen sigurnosti prema tabeli T.4.1.

TABELA 4.1 Stepen sigurnosti

Pogonska grupa mehanizma Minimalni stepen sigurnosti

1 Bm 3.55

1 Am 4.0

2m 4.5

3m 5.6

4m 7.1

5m 9

Za rad u opasnim uslovima, na primer, kod rada sa rastopljenim metalom isi.:

- ne sme da se koristi pogonska grupa niža od 3m,- vrednosti stepena sigurnosti se uvećavaju za 25% do vrednosti 9.

Navedeni način izbora užeta omogućava da se izabere sigurno uže. U proračun nisu uzete sile pritiska i previjanja užeta preko koturova i bubnjeva jer one malo utiču na statičku nosivost užeta. Njihov uticaj je na vek trajanja užeta. Da bi se obezbedio zadovoljavajući vek trajanja užeta potrebno je izabrati minimalni prečnik kotura odnosno doboša, koji treba da obezbede željeni vek užeta.

4.2 KOTURAČE, VRSTE I KONSTRUKCIONA IZVODJENJA

Koturače se uvode u mehanizme za dizanje da bi se smanjila sila u užetu, a time i momenat tereta na dobošu, i da bi se smanjio prenosni odnos izmedju motora i doboša.

Donje koturače mogu biti proste i dvojne. Prema konstrukcionim izvodjenjima dvojne koturače mogu biti: normalne, dugačke i kratke. Na mosnim dizalicama se najčešće koriste normalne dvojne koturače, kao najčešći zahvatni organ.

Slika 4.5 pokazuje izgled proste donje koturače sa jednostranom kukom, i donje dvojne koturače sa kukom i 2, 3 i 4 kotura za užad.

Kod prostih koturača jedan krak užeta je vezan za oslonac,a drugi se namotava na doboš za užad. Kod dvojnih koturača dva kraka užeta se namotavaju na doboš, a ostali idu sa donje koturače na sistem gornjih koturova. Uže je u sklopu gornjih koturova oslonjeno i na izravnavajući kotur kojim se izravnava sila u kracima užeta. Mehanizam za dizanje mosnih dizalica sa motornim pogonom uvek ide sa dvojnom koturačom čime se smanjuje mogućnost većeg oscilovanja tereta i obezbedjuje brže umirenje oscilacija visećeg tereta. Zavisno od težine transportovanog tereta donja koturača može imati više koturova.

SI. 4.5 Donje koturače

Sa povećanjem broja koturova, odnosno krakova užeta, smanjuje se prenosni odnos izmedju motora i doboša, čime se dobija zbijenija i ekonomičnija konstrukcija. Smanjuje se i prečnik užeta, a time i doboša, ali se povećava broj previjanja užeta, čime mu se skraćuje vek trajanja, i povećava se dužina doboša. Zbog toga je uobičajeno da se primenjuju konstrukcije date na si. 4.5.

Na si. 4.6 prikazan je izgled donje dvojne koturače sa dva kotura, a na si. 4.7 koturače sa četiri kotura.

Donje koturače su standardizovane JUS - propisima ili internim standardima.

SI 4.6 Donja koturača sa dva kotura. SI. 4.7 Donja koturača sa četiri kotura

66

Iz priloženih tabela projektant bira donju kotura£u prema nosivosti i pogonskoj klasi mehanizma za dizanje. Time odmah dobija koturaču koju će primeniti u konstrukciji dizalice. Uobičajeno je da se do nosivosti 32 (t) upotrebljava četvorokraka koturača, a preko 32 (t) osmokraka.

Donja koturača se sastoji iz nosećih koturova, nosećih limova, traverze, kuke, navrtke za kuku, osovine, ležajeva i drugih delova. Pokazane konstrukcije donjih koturača obezbedjuju lako prilagodjavanje položaja kuke za vezivanje tereta i njegovo stabilno prenošenje u željeni položaj.

Prenosni odnos donje dvojne koturače ( i j se izračunava iz poznatog broja krakova užadi (m) obrascem:

ik=m!2 (4.2.1)

Ukupni stepen korisnog dejstva donje dvojne koturače je:

1 ,1 -HŽ

W 1 _Tlo(4.2.2)

gde je:ti0= 0.98 - stepen korisnog dejstva jednog kotura donje koturače.

Obzirom na redukciju brzine u donjoj dvojnoj koturači, brzina namotavanja (V0) užeta na doboš je:

y0=VdHk (4.2.3)

gde je:Vd - brzina dizanja.

Najveća sila u jednom kraku užeta pri ravnomernom dizanju (Q=Im,- g) je:

F =- 0 m u*

(4.2.4)

4.3 KOTUROVI ZA UŽAD

Koturovi za užad odnosno užnice izradjuju se od čeličnog ili sivog liva višeg kvaliteta, ili su, pak, zavarene konstrukcije. Mogu se oslanjati na klizne ili kotrljajuće ležajeve.

Na slici 4.8 dat je presek užnice sa potrebnim geometrijskim karakteristikama.

67

t>a

S/. 4.8 Kotur za užad

4.3.1 Izbor prečnika kotura i doboša

Maksimalni prečnik kotura i doboša odredjuje se prema sledećoj jednačini:

D >H ,H 2d (4.3.1)

gde su:D=osnovni prečnik kotura odnosno doboša,H,=koeficijenat zavistan od grupe pogonskog mehanizma (T. 4.3), H ^koe fic ijenat zavisnosti od vrste namotavanja užeta (T. 4.4), d=prečnik užeta (du).

TABELA 4.3 Koeficijenat H, __________________

Grupa pogonskog mehanizma

Doboši Koturovi Izravnavajućikoturovi

1 Bm 14.0 16.0 12.5

1 Am 16.0 18.0 14.0

2m 18.0 20.0 14.0

3m 20.0 22.4 16.0

4m 22.4 25.0 16.0

5m 25 28.0 18.0

TABELA 4.4 Koeficijenat H2

OpisPrimeri užnog pogona.Doboši su dati duplim linijama W

H2 za užne

koture

Žičano uže se namotava na doboš, pri tome se koriste dva kotura sa istosmernim savijanjem

0 Q 0 / ©

i i i ! I 6 ! !

i ? § 9■ril ml w.S >»■*

do 5 1

Žičano uže se namotava na doboš preko najviše četiri užna kotura sa istosmernim savijanjem ili dva kotura sa istosmernim i jednog kotura sa suprotnosmernim savijanjem ili dva kotura sa suprotnosmernim savijanjem

G)\

%

\ 1 $ H 6 ! I ll 1/ ©

h t o m - 3

© © i

6 do 9 1.12

Žičano uže namotava se na doboš pomoću najmanje pet kotura sa istosmernim savijanjem ili tri kotura sa istosmernim i jednog kotura sa suprotnosmernim savijanjem ili jednog sa istosmernim i dva sa suprotnosmernim savijanjem ili tri kotura sa suprotnosmernim savijanjem

i

i

Q i ,< & .x

SljfiHH / © H1 © \J!

f 1® ? is $ 5Wm 1)

w *11

Pre 10 k 0

1.25

Koeficijenat za doboše i koturače za izravnavanje.

Za koturove koeficijenat H2 zavisi od toga preko koliko koturova se uže previja i koliko ima suprotnih savijanja.

Ako se uvedu oznake:W=0 za koturove za izravnavanje,W=1 za doboš,W=2 za kotur pri istosmernom savijanju,W=4 za kotur pri suprotnosmernom savijanju,

tada se vrednost H2 bira prema ukupnom broju savijanja WT a prema tabeli 4.4.

4.4 PRORAČUN ELEMENATA DONJE KOTURAČE

4.4.1 Kuke

Kuke spadaju u univerzalne elemente za hvatanje tereta i imaju veliki broj oblika izrade. Izradjuju se kao jednokrake, dvokrake, lamelaste, kuke sa uškom itd. Najviše se primenjuju jednokrake i dvokrake kuke (sl.4.9).

|_ ----- ^ presek A-B

S/. 4.9 Opterećenje, potrebne veličine i obetežavanja za proračun kuke

Lamelaste kuke, kao što samo ime kaže sastavljene su iz lamela - limova debljine (16 - 35) mm i primenjuju u uslovima visokih temperatura, kao kod nošenja livačkih lonaca u železarama.

Kuke malih nosivosti se presuju i slobodnoručno kuju. Zbog visoke odgovornosti koje kuke imaju pri prenošenju tereta, izrada kuka zahteva visoki kvalitet izrade i kontrolu počev od kontrole kvaliteta materijala koji kao pripremak dolazi iz železare, pa sve do završne kontrole gotove kuke.

Za izradu kuka se primenjuje više vrsta materijala, kako je to dato u standardu za kuke, ali je najviše u primeni ASt 41 po DIN 17135, odnosno Č1205 po JUS standardima. Uslovno može da se prihvati zamena sa Č1330.

Kuke su standardizovane i nosivost je deklarisana u funkciji pogonske grupe. Poprečni preseci krivog dela kovanih kuka imaju najčešće trapezni oblik. Kod njih raspored napona u opasnim presecima je mnogo povoljniji, nego kod kuka sa okruglim ili bilo kojim drugim presekom. Vrat kuke je okrugao, a na samom vrhu ima zavojnicu (milimetarski, trapezni ili obli navoj).

Teretne kuke su podeljene u 5 klasa čvrstoće, na osnovu mehaničkih osobina materijala, a prema tabeli 4.5 (klase čvrstoće u zagradama treba izbegavati).

U narednoj tabeli 4.6 navedene su nosivosti teretnih kuka koje odgovaraju klasama čvrstoće i pogonskim grupama mehanizama.

TABELA 4.5 Mehaničke karakteristike materijala za kovane kuke

Klasa čvrstoćeGranica razvlačenja

av(N/mm2) minimalna vrednost

Udarna žilavost u ostarelom stanju - JUS proba (J)

minimalna vrednost

M 235 48

P 315 41

(S) 390 41

T 490 34

(V) 620 34

U proračunu mehanizma za dizanje, najpre se prema nosivosti i režimu rada (pogonske grupe) bira standardna kuka, a zatim se vrši provera radnih napona u opasnim presecima. U tačnijim inženjerskim proračunima kuka se tretira kao krivi štap čiji je vrat napregnut na zatezanje, navoj na smicanje, a savijeni deo na kombinovano naprezanje (savijanje i zatezanje).

TABELA 4.6 Nosivosti teretnih kuka (DIN 15400)

Kl.čvrs.

POGONSKE GRUPE MEHANIZAMA

M 1 Bm 1 Am 2m 3m 4m 5m

P 1 Bm 1 Am 2m 3m 4m 5m -

S 1 Bm 1 Am 2m 3m 4m - - -

T 1 Bm 1 Am 2m 3m 4m - - - -

V 1 Bm 1 Am 2m 3m 4m - - - -

Br.kuke

NOSIVOST (t)

006 0.32 0.25 0.20 0.16 0.125 0.10 - - - -

010 0.50 0.40 0.32 0.25 0.20 0.16 0.125 0.10 - -

012 0.63 0.50 0.40 0.32 0.25 0.20 0.16 0.125 0.1 -

020 1.00 0.80 0.63 0.50 0.40 0.32 0.25 0.20 0.16 0.125

025 1.25 1.00 0.80 0.63 0.50 0.40 0.32 0.25 0.20 0.16

04 2.00 1.60 1.25 1.00 0.80 0.63 0.50 0.40 0.32 0.25

05 2.50 2.00 1.60 1.25 1.00 0.80 0.63 0.50 0.40 0.32

08 4 3.20 2.50 2 1.60 1.25 1 0.80 0.63 0.50

1 5 4 3.2 2.5 2 1.6 1.25 1 0.80 0.63

1.6 8 6.3 5 4 3.2 2.5 2 1.6 1.25 1

2.5 12.5 10 8 6.3 5 4 3.2 2.5 2 1.6

4 20 16 12.5 10 8 6 3 5 4 3.2 2.5

5 25 20 16 12.5 10 8 6.3 5 4 3.2

6 32 25 20 16 12.5 10 8 6.3 5 4

8 40 32 25 20 16 12.5 10 8 6.3 5

10 50 40 32 25 20 16 12 5 10 8 6.3

12 63 50 40 32 25 20 16 12.5 10 8

16 80 63 50 40 32 25 20 16 12.5 10

20 100 80 63 50 40 32 25 20 16 12.5

25 125 100 80 63 50 40 32 25 20 16

32 160 125 100 80 63 50 40 32 25 20

72

Kl.čvrs.

POGONSKE GRUPE MEHANIZAMA

M 1 Bm 1 Am 2m 3m 4m 5m

P 1 Bm 1 Am 2m 3m 4m 5m -

S 1 Bm 1 Am 2m 3m 4m - - -

T 1 Bm 1 Am 2m 3m 4m - - - -

V 1 Bm 1 Am 2m 3m 4m - - - -

Br.kuke

NOSIVOST (t)

40 200 160 125 100 80 63 50 40 32 25

50 250 200 160 125 100 80 63 50 40 32

63 320 250 200 160 125 100 80 63 50 40

80 400 320 250 200 160 125 100 80 63 50

100 500 400 320 250 200 160 125 100 80 63

125 - 500 400 320 250 200 160 125 100 80

160 - - 500 400 320 250 200 160 125 100

200 - - 500 400 320 250 200 160 125

250 - - - - 500 400 320 250 200 125

Ivični naponi savijanja u preseku A-B dati su pod pretpostavkom da teret dejstvuje u centru krivine (slika 4.9):

- kod jednokrakih kuka vertikalno,- kod dvokrakih kuka na oba kraka pod uglom od 45° u odnosu na vertikalu.

Za jednokrake kuke ivični naponi se sračunavaju iz izraza:

Za dvokrake kuke ivični naponi su:

F-p _ F ±a = T)1* 2'Z p-Tl1 2 S K p —T| i mm

F 1 ^22-Z p+ri2 2-S k P+T12

gde je:

(4.4.2)mm

F=Q - sila dizanja u (N) shodno nosivosti prema tabeli 4.6.Z - pomoćna veličina koja se izračunava na osnovu mera sa si. 4.9 kao:

*n2Z= f — dx [mm3]

J n +r(4.4.3)

-ni P+*

K=Z/(S p) - koeficijent koji uzima u obzir krivinu štapa i zavisi od oblika poprečnog preseka,S - površina poprečnog preseka u (mm2), p=a,/2 + ti, - krak sile u (mm), a, - otvor kuke u (mm),ri, i r|2 - rastojanje težišta od ivičnih vlakana preseka u (mm).

Vrednosti ivičnih napona a, i oc u zavisnosti od broja kuke i pogonske grupe mehanizma mogu se očitati iz dijagrama sa slika 4.10 i 4.11.

Pogonska grupa klasa čvrstoće1Bm »Am 2m 3m 4m - - - - - V

- 1Bm 1 2m 4in - - - T- - 1 Am 2m 3m 4m 5m - S- - - 1 8m 1 A m 2m 3m 4 m 5m - P- - - - 1 B m 1 Am 2m 3 m 4 m 5m M

630 500 - 400 - 315 - 250 - 200 - 160 - 125 - 100 80 -

500 400 - 315 250 - 200 - 160 - 125 - 100 - 80 . 63 -

400 -315 - 250 200 - 160 - 125 - 100 - 80 * 63 - 50 -

315 - 250 - 200 - 160125 100 - 80 - 63 ■ 50 . 40 -

250 - 200 - 160 ■ 125 - 100 - 80 - 63 - 50 - 40 . 31.5

200 - 160 - 125 100 - 80 - 63 - 50 - 40 - 31.5 25 -

160 125 - 100 - 80 - 63 - 50 - 40 - 31.5 - 25 - 20 -

125 - 10080 - 63 - 50 - 40 - 31.5 • 25 • 20 - 16 -

100 -80 - 6350 - 40 - 31.525 - 20 . 16 . 12.5-

p (slobodno <ovanebO'

0 ?0*• o, i slobodno kovane)

12 5

kuka br. — 0 0 6 012 026 0 5 1 1-6 2.6 4 6 IO 16 26 40 63 100 140 250 O IO 020 04 08 5 8 12 20 32 5 0 80 125 200

Si. 4.10 Vrednosti napona oe i oc u preseku A-B kod jednokrakih kuka

74

P o g o n s k a g r u p a k l a s a č v r s t o ć e

1 B m 1 2 m 3 m 4 m - - - - - V

- 1 B m 1 A m 2 m 3 m 4 m - - - - T

- - 1 B m 1 A m 2 m 3 m - - S

- - -1 B rn 1 A m 3 m 4 m 5 m P

~ - 1 B m 1 A m 2 m 3 m 4 m •3 mM

5 0 0 -

4 0 0 -

3 1 5 -

2 5 0 -

2 0 0

1 6 0 -

1 2 5

1 0 0 -

8 0 -

6 3

5 0 -

4 0 .

4 0 0

3 1 5

2 5 0

2 0 0

1 6 0

1 2 5

1 0 0 -

8 0 -

6 3

5 0

4 0

3 1 .5 -

3 1 5 -

2 5 0 ■

2 0 0 -

1 6 0 -

1 2 5 -

1 0 0 -

8 0 -

6 3 -

5 0 -

4 0 -

3 1 . 5

2 5

2 5 0 -

2 0 0 -

1 6 0 -

1 2 5 .

1 0 0 .

8 0 .

6 3 -

5 0 -

4 0 -

3 1 .5

2 5 -

2 0 h

2 0 0 -

1 6 0 .

1 2 5 .

1 0 0 .

8 0 .

6 3 .

5 0 -

4 0 -

3 1 .5

2 5 -

2 0 -

1 6

1 6 0 -

1 2 5 .

1 0 0 .

8 0 .

6 3 .

5 0 .

4 0 .

3 1 .5

2 5 -

2 0

1 6 ■

1 2 .5 .

1 2 5 -

1 0 0 -

8 0 -

6 3 .

5 0 .

4 0 .

3 1 . 5 -

2 5 -

2 0 -

1 6 -

1 2 .5

1 0 -

1 0 0 -

8 0 -

6 3 -

5 0 .

4 0 .

3 1 .5 .

2 5 -

2 0 -

1 6 -

1 2 .5

1 0 -

8 -

8 0 -

6 3 -

5 0 -

4 0 .

3 1 .5

2 5 .

2 0 -

1 6 -

i o b l i n a v o U

&

> N ,

p \

2 5 J

2 0 -

S (<3 lDl l n a ' 3 | )

*

t¥

1 0 -

8 -

6 . 3 .

6 . 3 - 0

V

------- i

kuka br. — 006 012 025 06010 020 04 08

1 6 2 5 4 6 IO 16 25 40 63 100 160 250 5 8 12 20 32 50 30 125 200

S/. 4.12 Vrednosti napona oe u preseku l-K i xs u prvom koraku navoja

Provera usvojene kuke za odgovarajuću klasu čvrstoće na osnovu mehaničkih osobina materijala realizuje se proverom stepena sigurnosti iz sledeće relacije:

V= M = - ^ : > v d o l(4.4.6)

gde je:[a ]=akr - kritična karakteristika materijala, koja u statičkim proračunima najčešće uzima vrednost granice razvlačenja ave (tabela 4.5) ili xvs*0.6 ave, o, = ae ili t 8 - računska vrednost radnog napona sračunata na osnovu prethodno datih izraza ili očitana iz odgovarajućih dijagrama,

=N„v„ - dozvoljeni stepen sigurnosti prema FEM propisima,vćozvv = 1.4 - 1.8 - odgovarajući stepen sigurnosti prema granici razvlačenja,Np - koeficijent koji zavisi od radnih uslova (pogonske grupe mehanizma) i uzima u obzir verovatnoću prekoračenja vrednosti računskih napona, kako je dato u sledećoj tabeli:

Radna grupa 1Bm i 1Am 2m 3m 4m 5m

NP 1 1.12 1.25 1.40 1.60

76

TABELA 4.7 Materijali za izradu kovanih kuka

Brojkuke

Prečnik stabla kuke d, (mm)

Čelici po standardu Brojkuke

JUS C.B0.508 JUS C.B9.021

Za klasu čvrstoće

M P S T V

0.06 14 0.060.10 16 0.100.12 16 0.120.20 20 0.200.25 20 Č4731 0.250.4 24 0.40.5 24 0.50.8 30 0.81 30 1

1.6 36 1.6

2.5 42 2.54 48 Č1205 45 53 ili Č1217 Č4731 56 60 Č1217 68 67 810 75 1012 85 Č5431 1216 95 Č4731 1620 106 2025 118 2532 132 3240 150 40

50 170 5063 190 6380 212 80100 236 Č5431 Č5432 100125 265 125160 300 160200 335 200250 375 250

Rukavac traverze se proverava na savijanje:

(4.4.8)

Dozvoljeni naponi na savijanje traverze su:

ej*,* = 16.50 (KN/cm2) - za lake uslove rada (1Bm i 1Am),= 12.50 (KN/cm2) - za srednje uslove rada (2m),

o(ioz = 10.00 (KN/cm2) - za teške uslove rada (3m),Od<« = 8 00 (KN crr>2) - za vrl° teške uslove rada (4m i 5m).

Tabela 1.7 u prilogu daje pregled geometrijskih podataka standardizovanih traverzi po DIN-u.

4.4.3 Provera nosećih limova

Noseći lim je izradjen od Č0361. Proverava se na istezanje (l-ll) slika 4.14, površinski pritisak (ll-ll) i cepanje - otvaranje u preseku (lll-lll).

1 %

Si. 4.14 Noseći lim

79

Provera na istezanje:

° - - 2 s S u i lKNIcm^ ° doz (4.4.9)

odoz=8.0 - 16.5 [KN/cm2]

Provera površinskog pritiska:

Pu=7TT— (4.4.10)

Pdoj=12.00 [KN/cm2]

Provera na cepanje - otvaranje u preseku III -III po Lameu:

'cm~Q 4R2+dj

2 -d5-s 4R2_d2[KN/cm2] ^ ^ (4.4.11)

gde je:R - poluprečnik upisanog kruga iz centra rukavca traverze.

4.5 DOBOŠI

4.5.1 Vrste i konstrukciona izvodjenja

Doboši kod mehanizama za dizanje mosnih dizalica najčešće su cilindričnog oblika. Na površini omotača je narezan levi i desni navoj koii služi za smestaj užeta. Omotač je izradjen od savijenog i zavarenog čeličnog lima C0360 ili od čeličnog liva.

Prečnici doboša pripadaju standardnom redu R10. Doboši koji su standardizovani MIN - standardima dati su u prilogu (T. 111.1 i III.2).

Konstrukcija jednog doboša mehanizma za dizanje tereta prikazana je na si. 4.15. Doboš dobija pogon preko reduktora posredstvom ožljebljenog vratila, a drugim krajem se oslanja na kućište ležišta.

Obzirom da je osovinsko rastojanje doboša veliko (a može biti i više metara), a u njegovom produžetku dolazi vratilo reduktora, to se pokazalo potrebnim da se

veza izmedju doboša i reduktora izvodi tako da postoji mogućnost aksijalnog pomeranja i ugaonog zakretanja ovih dveju osa. Radi zadovoljenja ovih uslova, koje nameću lake elastične konstrukcije dizaličnih kolica, razvilo se više vrsta spojnica za prenos obrtnog momenta i vezu izmedju reduktora i doboša.

SI. 4.15 Doboši sa ožljebljenim vratilom

Prve konstrukcije koje su izvedene bile su sa otvorenim zupčastim parovima, kojima se sprezao reduktor sa zupčastim vencem na obodu doboša. Ove konstrukcije se, zbog bržeg habanja i potrebe da se često vrši kontrola i podmazivanje, danas retko primenjuju. U zastarele konstrukcije, takodje, spada i kandžasta spojnica. Danas se primenjuje zupčasta spojnica kao pouzdan, ali i skup način prenosa obrtnog momenta. Primenjuje je MIN -Niš si. 4.16.

SI. 4.16 Doboš sa zupčastom ili spojnicom sa valjcima

SI. 4.17 Direktna veza izmedju izlaznog vratila reduktora i doboša

SI. 4.18 Spojnica sa čepovima

Takodje se koristi veza data na si. 4.17. Izlazno vratilo reduktora je u obliku trube i ono se zavrtnjima spaja za obod doboša. Nedostatak ove veze je u tehnološkom i montažnom smislu. Savremeniji i jednostavniji način prenosa obrtnog momenta je posredstvom spojnica sa čepovima, koje jednostavnom konstrukcijom ispunjavaju sve eksploatacione zahteve doboša, si. 4.18.

Najbolja konstrukcija je putem ožljebljenog izlaznog vratila reduktora koje se direktno spreže sa čeonim diskom doboša, lako jednostavne konstrukcije ona zahteva visoke tehnološke i montažne uslove. Postoje i druge konstrukcije, kao recimo, spojnice sa valjcima (si. 4.16).

4.5.2 Odredjivanje geometrijskih veličina

Minimalni prečnik doboša se odredjuje prema obrascu 4.3.1 i pripadajućoj tabeli 4.3, kao što je odredjivan prečnik kotura za uže. Zatim se usvaja prvi veći standardni prečnik doboša.

Broj zavojaka (z) jedne strane doboša je:

z , E ± . 2 (4.5.1)

gde je:H - visina dizanja,ik - prenosni odnos koturače.

Broj dva u obrascu znači da pri krajnjem donjem položaju kuke treba još dva navojka da ostanu na dobošu (bubnju).

Dužina narezanog dela:

l=s-z=s-(^^+ 2) (4.5.2)D it

gde je:s - korak zavojnog žleba i bira se iz tabele 4.8.

TABELA 4.8 - Vrednosti veličina s i r (mm)

Prečnik užeta du (mm)

10 13 16 19 22 27 33 40

korak zavojnog žleba s (mm)

11.5 15 18 21 25 30 37 44

poluprečnik zavojnog žleba r (mm)

5.5 7 9 10.5 12 15 18 22

Ako se na doboš namotavaju dva kraka užeta i ako se uzme da je za krajeve doboša potrebno levo i desno oko četiri navojka, onda je priblžna dužina doboša jednaka:

/q - širina nenarezanog dela doboša izmedju levih i desnih zavojaka i ona je najviše jednaka razmaku užadi na donjoj koturači.

4.5.3 Proračun doboša

Naprezanja u omotaču doboša su vrlo složena. Javljaju se naponi od torzije, savijanja i direktnog pritiska užeta. Torzioni naponi su vrlo mali i oni se mogu zanemariti. Naponi savijanja se proračunavaju samo pri većim dužinama doboša (L>4D).

Najčešće je dovoljno izvršiti dimenzionisanje doboša na osnovu izraza:

gde je:0^ = 8.0 - 16.0 (KN/cm2) u zavisnosti od uslova rada (pogonske grupe), Fu - maksimalna radna sila u užetu (kN), s - korak užeta (cm), h - debljina omotača doboša (cm).

4.6 ELEKTROMOTORI

Električni pogon je najrasprastranjeniji za pokretanje transportnih uredjaja, jer ima veliku sigurnost i gotovo stalnu gotovost za rad, jednostavan dovod energije, mogućnost preopterećenja u toku kratkog vremena i veliku ekonomičnost pri radu.

U savremine dizalične mehanizme se ugradjuju specijalni dizalični asinhroni elektromotori naizmenične trofazne struje. Ovi elektromotori rade isprekidano, obično sa promenljivim opterećenjem i različitim vremenom trajanja uključenja, sa momentom preopterećenja pri pokretanju, sa čestim promenama smera okretanja i velikim brojem uključivanja.

Asinhroni elektromotori naizmenične struje mogu biti:

- kliznokolutni elektromotori,- kavezni elektromotori sa kratkospojenim rotorom.

(4.5.3)

gde je:

h = - ^ ~ [cm] s -a ,r

(4.5.4)

84

4.6.1 Kliznokolutni elektromotori

Na si. 4.19 prikazana je mehanička karakteristika kliznokolutnog motora, koj&se naziva još i karakteristika zaleta.

n/ns1 '

0,8

46

QA

0?

\o Ms / Mp Mn M/Mn0,5 1 2

Si. 4 .19 Karakteristika zaleta

Karakteristika zaleta - kriva M=f(n) definiše promenu momenta od trenutka uključenja motora na mrežu, pa sve dok motor ne postigne punu brzinu.

Karakteristične tačke na krivoj M=f(n) su:

- Nominalni moment motora Mn, koji je pogonska karakteristika elektromotora i može se sračunati, ako se uzme nominalna snaga Pn (KW) i asinhroni broj obrtaja n (min 1) elektromotora (zadate vrednosti u tabelama za izbor motora).

Mn=9550— [7V/n] (4-6 -1)

- Polazni (potezni) moment Mp, koji služi za pokretanje pogona iz stanja mirovanja.

- Minimalni moment (moment sedla) Mg. Moment sedla u periodu ubrzanja treba da je veći od momenta otpora kretanja pri zaletanju pogona, a da ne dodje do zaustavljanja mehanizma.

- Maksimalni (prekretni) moment Mm=Mk je ekstremna vrednost momenta motora i kao važna veličina za izbor motora data je u katalogu kao odnos vj/sM^M,, (v|/-faktor preopterećenja).

Mmin pri upuštanju treba da iznosi 10 do 20% od nominalnog momenta M„, pa vrednost minimalnog faktora preopterećenosti iznosi vym,n=Mmin/Mn=1.1-1.2. Na kraju pri broju obrtaja n« iz kola rotora se isključuju svi otpornici i motor prelazi na rad po prirodnoj karakteristici 5, postižući asinhroni broj obrtaja n=n5 i moment ustaljenog kretanja Msl (radnu tačku RT).

Promena momenta upuštanja elektromotora u periodu ubrzanja se odvija u granicama od Mma)[ do Mmin, što odgovara izlomljenoj liniji i zato se ovaj dijagram naziva testerasti dijagram.

Obično u praksi polazni moment motora na prvom stupnju je samo 0.6Mn, na drugom oko 1.3M„, tek na trećem postiže maksimalnu vrednost Mm<u.

Regulacijom brojeva obrtaja elektromotora pri upuštanju se omogućava postepeno ubrzanje mehanizma, smanjenje polaznog momenta, a sa time i smanjenje dinamičkih faktora udara.

Način upuštanja elektromotora u rad, sa ciljem dobijanja što manjih udara, vrlo je bitan, pa su se razvili i različiti načini upuštanja, kao: ručni, preko vremenskih releja, preko frekvence rotorske struje itd.

U proračunima se primenjuje srednji moment upuštanja elektromotora, koji se odredjuje na osnovu izraza:

M u=^/srM n (4-6.2)

gde je srednji faktor preopterećenja elektromotora:

. _ ^max^rrtn▼ j r g

4.6.2 Kavezni elektromotor sa kratkospojenim rotorom

Kavezni asinhroni motori sa kratkospojenim rotorom ne dozvoljavaju regulaciju broja obrtaja. Pokretanje (upuštanje) ovih motora se može obaviti na više načina, što zavisi od jačine mreže, vrste zaleta (pogona), veličine motora. Najčešće se kavezni motori, a motori sa manjom snagom, obavezno upuštaju u rad direktno. Direktan način upuštanja motora uvek treba primenjivati kada to uslovi dozvoljavaju, jer je to najjeftinije.

Pri upuštanju kaveznih motora polazna struja lp je 3 - 7 puta veća od nominalne l„, što dovodi do kratkotrajnog strujnog udara u mreži, pa može da naruši režim rada ostalih mašina i potrošača uključenih na istoj mreži.

Na si. 4.21 prikazana je karakteristika zaleta definisana promenom momenta u funkciji broja obrtaja n. Na krivoj M=f(n) su upisane sledeće karakteristične tačke: nominalni moment Mn, polazni moment Mp, minimaalni moment Mmin (moment sedla) i prekretni (maksimalni) moment

M *= f (n)I *» i (n )

! : i ! ! ! I M: i ■ : ! i : ’: i . i J ! i: : !m—! ;

Mp i i i A N■ M | ; !! r V r • \ i! . • 1 ■ ! ! | < \ 1 ’ V i; ! : ! m. u

! : i i ! \\! i : ! i 1 *\\

i •■ ■ :

3 SC 10C i ;

SI. 4.21 Prirodna karakteristika zaleta kaveznih motora

Ukoliko mreža ne može da podnese struju polaska, najčešće se vrši pokretanje motora prekidačem zvezda - trougao. Pokretanje ovih motora se može obaviti još i delom namotaja, zatim posebnim namotajem itd.

Pri direktnom upuštanju kaveznih motora ne postoji mogućnost ograničavanja polaznog momenta, kao što je to bio slučaj sa kliznokolutnim motorima.

Za pravilan izbor motora, da ne bi moment sedla u toku upuštanja imao manju vrednost od momenta otpora radnog mehanizma definiše se klasa rotora, kao bitna karakteristika kaveznih motora. Klasa rotora odredjuje sa kojim se najvećim momentom otpora radnog mehanizma obezbedjuje siguran zalet motora.

Postoje četiri osnovne klase rotora KR 70; KR 100; KR 130 i KR 160 definisane za nominalni napon. Oznaka klase rotora sadrži broj, koji predstavlja ralativnu procentualnu vrednost (u odnosu na nominalni moment) moment otpora, kojim se još obezbedjuje siguran zalet motora pri direktnom upuštanju.

Tako, na primer: motor sa rotorom klase KR 70 garantuje sigurno zaletanje pri direktnom pokretanju sa momentom opterećenja do 70%, KR 100 do 100%, KR 130 do 130%, a motor sa rotorom KR 160 do 160% nominalnog opterećenja, kako je grafički prikazano na si. 4.22.

88

Srednji moment upuštanja kaveznog elektromotora sa kratkospojenim rotorom se odredjuje prema izrazu:

M =0.852 -Mn [Mn] (4.6.3)

gde je:v|/p=Mp/Mn - polazni faktor preopterećenja,v|/m=Mm/M n - maksimalni faktor preopterećenja, tablične vrednosti uzete iz kataloga motora.

4.6.3 Izbor elektromotora

Mera opterećenosti dizaličnih motora je zagrevanje, koje ne sme da predje propisanu granicu, kako ne bi došlo do toga da motor "izgori". Zbog toga je vrlo važno, za date uslove rada, pravilno izabrati motor.

Za pravilan izbor motora potrebno je znati:

- snagu potrebnu za stacionaran režim rada,- snagu, odnosno moment upuštanja u periodu ubrzanja,- relativno trajanje rada - intermitencu,- broj uključenja na čas.

Motor mehanizma za dizanje bira se na osnovu dobijene snage iz izraza:

(Q+G)vd r/ii/1 (4.6.4)P=Pa =-St 1000-T1

[kW\

gde je:Q (N) - težina tereta,G (N) - težina zahvatnog uredjaja (kuka, grabilica i slično), vd (m/sec) - brzina dizanja,Tl=r lk-rid Tir - ukupni stepen iskorišćenja mehanizma za dizanje koji je proizvod stepena iskorišćenja donje koturače doboša i reduktora (r|«0.8 - 0.9).

Napred dobijena statička snaga kod mehanizma sa uobičajenim brzinama dizanja merodavna je za izbor motora. U periodu ubrzanja potrebna je dopunska snaga za savladjivanje inercijalnih sila obrtnih masa mehanizma za dizanje i mase koje se trenutno kreću (teret). Ispitivanja pokazuju d a je ova dopunska (inerciona) snaga vrlo mala u odnosu na snagu ustaljenog kretanja, pa se može zanemariti u proračunima pri izboru motora. Ali posle izbora motora treba proveriti njegovo preopterećenje u periodu ubrzanja usled prisustva inercionih otpora (poglavlje 5.1.4).

Izbor motora mehanizma za kretanje vrši se na osnovu snage dobijene izizraza:

90

(4.6.5)

gde je:

P8t (kW) - snaga ustaljenog kretanja,Pjn (kW) - snaga potrebna za savladjivanje inercijalnih sila u periodu ubrzanja,v 8r=(1 -7-2) - pretpostavljena vrednost srednjeg faktora preopterećenja motora.

Za slučaj da je P ,*<?„, merodavno je P8l.

Izrazi za Pst i Pin dati su u poglavlju 5.2.3.

Kod horizontalnih kretanja vitla ili dizalice inercijalne sile su daleko veće, pa su uzete u obzir pri odredjivanju merodavne snage.

Relativno trajanje rada (ed %) motora pogonskog mehanizma je definisano odnosom u procentima ukupnog vremena uključenja motora (IX) i vremena trajanja radnog ciklusa dizalice (Tc).

Motori sa intermitentinim pogonom se isporučuju sa sledećim standardnim vrednostima ED (%): 25%; 40%; 60%.

Za odredjivanje odgovarajuće snage motora P0 sa standardnom intermitencom Ed (%) iz kataloga, na osnovu merodavne snage pri relativnom trajanju rada ed (%), ako radni ciklus nije duži od 10 min, koristi se obrazac:

Pošto većina dizaličnih motora u toku rada rade sa promenljivim opterećenjem, provera motora da li radi u propisanim temperaturnim granicama može se izvršiti na osnovu ekvivalentne snage:

(4.6.6)

P0=P- (4.6.7)

(4.6.8)! ± j — m

gde je:P2i - kvadrati snaga u pojedinim periodima t; rada motora.

91

Broj uključenja motora na čas je od vitalnog značaja za rad i zagrevanje motora u toku eksploatacije. Stvarni broj uključenja motora mehanizma u toku rada dizalice, ako je poznat broj radnih ciklusa dizalice na čas (S=3600/T0 (cikl/h)), može se odrediti iz izraza:

Z=CS [uklj/h] (4-6-9)

gde je:C=4 - 6 - prosečan broj uključenja mehanizma u toku jednog radnog ciklusa dizalice.

Da bi se izvršio tačniji izbor dizaličnih motora iz odgovarajućih kataloga mora se znati i vrsta elektromotornog pogona. Prema preporukama medjunarodne elektrotehničke komisije IEC elektromotorni pogoni su razvijeni na osam vrsta (S,; S2; S3; S4; S5; S6; S7; i S8), koje su definisane promenom korisne snage P (ili momenta M), snage električnih gubitaka PY i temperature motora u finkciji vremena t.

Na si. 4.23 i 4.24 dati su intermitenski pogoni sa preopterećenjem, (u drugom slučaju i električnim kočenjem), koji su karakteristični za rad motora dizaličnih mehanizama.

S/. 4.23 Intermitirani pogon S4 Sf 4.24 Intermitirani pogon S5

Za pogon dizanja se najčešće primenjuju kliznokolutni motori. Kavezni motori se primenjuju za manje nosivosti i za pogone gde se ne traži veća tačnost dizanja i premeštanje tereta.

Kod mehanizama za kretanje primenjuju se i kliznokolutni i kavezni motori u zavisnosti od namene dizalice i veličine snage potrebne za kretanje. U dodatku su dati elektromotori proizvodjača "Sever" iz Subotice, i to:

- kliznokolutni tipa ZPD,- kavezni motori sa kratkospojnim rotorom tipa ZK,- kavezni kočioni motori tipa KZK,- kavezni dizalični motor tipa ZKD.

Snaga motora je u funkciji intermitence (ed %), a intermitenca motora je u zavisnosti od broja radnih ciklusa na sat i broja uključenja na sat. Na si. 4.25 dat je uprošćeni dijagram radnog ciklusa jednog pogona za vožnju. U sledećoj tabeli 4.9 date su intermitence motora u zavisnosti od broja ciklusa i broja uključenja na sat.

TABELA 4.9 - Karakteristike intermitenskih pogona po FEM-u 9.681

Pogonskagrupa

PREKIDNI POGON

Br. ciki. na sat s(cikl/h) Br.uklj. na sat z(uklj/h) Intermitenca ed(%)

1 Dm 10 60 10

1Cm 15 90 15

1 Bm 20 120 20

1Am 25 150 25

2m 30 180 30

3m 40 240 40

4m 50 300 50

5m 63 >300 60

/ \ t

V02NJA U LEVO PAUZA VOŽNJA U DESNO PAUZA

J E D A N R A D N I C I K L U S

Si. 4.25 Radni ciklus pogona za vožnju

U pogonskim mehanizmima dizalica primenjuje se više vrsta spojnica. Najčešće se koriste:

- elastične spojnice, sa ili bez kočionog doboša, za vezu izmedju pogonskog elektromotora i reduktora,- krute zupčaste spojnice, na pogonskom vratilu mehanizma za kretanje dizalice ili vitla.

Osim ovih spojnica, primenjuju se u pojedinim slučajevima i "perifleks" spojnice, "bibi" spojnice, elektromagnetne, hidrauličke i druge spojnice.

Svaki proizvodjač tipiziranih i standardnih spojnica daje i uputstvo, nekad više nekad manje detaljno, za upotrebu i primenu. Osnova za izbor spojnice je obrtni moment koji spojnica može da prenese. Ovaj obrtni moment važi obično za stacionarni režim rada. Kako kod dizalica to nije slučaj (različiti režimi rada, pri svakom polasku javljaju se preopterećenja itd.), to ovaj moment treba prilagoditi uslovima rada.

Za približno računanje i izbor spojnica, koje se koriste na pogonskom vratilu mehanizma za kretanje, može se uzeti da je:

Mr K<.Ms (4.7.1)

gde je:Ms (Nm) - tablična vrednost obrtnog momenta koji spojnica može da prenese, M, (Nm) - najveći računski momenat koji spojnica treba da prenese,K=1 -1.5 - faktor koji uzima u obzir odgovornost i uslove rada (pogonske klase) spojnice.

Kada se jedan disk elastične spojnice koristi kao kočioni doboš, onda u zavisnosti od vrste mehanizma, ugradjena kočnica mora da ostvari kočenje sa propisanim stepenom sigurnosti. U tom slučaju za jednostavniji izbor elastične spojnice sa kočionim dobošem može da posluži tabela 4.10.

Ova tabela važi za izbor spojnice mehanizma za dizanje i mehanizma za horizontalna kretanja, čije brzine kretanja dostižu vrednost do 60 m/min.

Za veće brzine mehanizma za horizontalna kretanja pri izboru elastične spojnice može da se koristi tabela 4.11.

Zupčaste i krute spojnice se koriste kod mehanizama za kretanje dizalice sa centralnim pogonom da bi ostvarile vezu izmedju izlaznog vratila reduktora i pogonskog vratila točka pomoću više transmisionih vratila. Kod mehanizma za kretanje vitla i odvojenih pogona mostova koriste se samo zupčaste spojnice. Obično uz reduktor i točkove dolaze zupčaste spojnice koje omogućavaju zakošenje oko 30' i lakšu montažu, a za spajanje transmisionih vratila uzimaju se, krute spojnice, koje ostvaruju krutu vezu.

4.7 SPOJNICE, NAMENA I NAČIN IZBORA

94

TABELA 4.10 - Veza izmedju prečnika kočionog doboša i snage motoramehanizama za dizanje

Prečnik kočionog doboša (mm)

Nazivne snage motora (kW) za 40% ED

750 (m in1) 1000 (min'1)

160 9 10

200 13 14

250 19 21

315 31 35

400 52 60

500 85 100

630 140 -

Za ED = 25% snage motora uvećati za 15%.Za ED = 60% snage motora uvećati za 20%.

TABELA 4.11 - Veza izmedju prečnika kočionog doboša i snage motoramehanizama za kretanje

PREČNIK KOČIONOG DOBOŠA (mm)

NAZIVNE SNAGE MOTORA U (kW)

n = 750 (m in1) n = 1000 (m in1)

Brzine u (m/min) Brzine u (m/min)

90 120 180 90 120 180

160 10 8 7 12 10 8

200 15 12 9 16 13 10

250 20 15 10 22 17 10

320 33 26 17 37 29 19

400 56 45 30 65 52 35

500 90 72 50 105 85 59

600 150 125 90 - - -

Izbor ovih spojnica kod mehanizama za kretanje dizalice je složeniji obzirom na promenljiv položaj tereta, odnosno vitla na mostu, a time je i nejednaka raspodela pogonskog momenta leve i desne strane. U proračunima se usvaja da je vrednost pogonskog momenta, koju prenosi spojnica, proporcionalna pritisku po točku (Pmax - maksimalni pritisak).

U dodatku su date:

- elastične spojnice bez kočionog doboša JUS M.C1.515,- elastične spojnice sa kočionim dobošem JUS M.C1.516,- jednostrane zupčaste spojnice - S MIN - Niš,

4.8 KOČNICE

Kod transportnih mašina jedan od najodgovornijih sklopova čine kočnice, kojima se rad bilo kog mehanizma dizalice može kontrolisati. Pomoću njih se postiže velika sila trenja, koja omogućava da se dizalica za odredjeno vreme i na odredjenom mestu zaustavi.

Svaki mehanizam dizalice ima svoj sopstveni kočioni uredjaj, koji kod mehanizma za dizanje obezbedjuje zaustavljanje i zadržavanje tereta na željenoj visini, a kod mehanizama za kretanje obezbedjuje zaustavljanje na željenom mestu.

Dejstvo kočnica je automatizovano pomoću specijalnih otkočnih uredjaja - podizača. Otkočni uredjaji mogu biti: elektromagnetni, pneumatski, elektrohidraulični itd.

Prema konstruktivnom izvodjenju kočnice mogu biti sa papučama, trakom, diskom ili lamelama. Na dizalicama se najčešće primenjuju kočnice sa papučama.

Odredjeni tipovi kočnica se standardizuju i serijski izradjuju, pa je zadatak konstruktora pri projektovanju da iz pripremljenih kataloga i standarda izvrši izbor željene kočnice sa odgovarajućim podizačem.

4.8.1 Kočnica sa dve papuče - princip rada i proračun

Postoje više izvodjenja dvopapučnih kočnica koje se razlikuju u polužnom sistemu i tipu otkočnog uredjaja. Najčešće se kod električnih mosnih dizalica koriste dvopapučne kočnice sa elektohidrauličnim podizačem (si. 4.26).

Kočnica zajedno sa hidrauličnim podizačem čini jedinstvenu celinu, koja se kompletno ugradjuje na dizalicu. Sastavni delovi podizača su: kućište sa cilindrom ispunjenim uljem; pogonski trofazni asinhroni elektromotor; rotodinamička (centrifugalna) pumpa i prenosni mehanizam (klip, klipnjača, regulacioni ventili i povratne opruge), si.4.26b.

Pri upuštanju elektromotora pogonskog mehanizma u rad, automatski se aktivira podizač, odnosno uključuje u rad elektromotor i pumpa podizača. Stvoreni pritisak ulja potiskuje klip i klipnjaču, delujući na poluge kočnica, čime se odmiču papuče od kočionog doboša. Pri zaustavljanju kretanja mehanizma, kada se isključi elektromotor, automatski se isključuje i podizač. Snaga kočenja, kojom se vraća klip u početni položaj, dok papuče ne pritisnu kočioni doboš, postiže se pomoću povratnih opruga, čime se izbegavaju udari na početku i kraju kočenja. Za kočenje se najviše upotrebljavaju podizači sa već ugradjenom povratnom oprugom.

96

SI. 4.26 Dvopapučna kočnica sa hidrauličkim podizačem

Osnovni parametar pri proračunu kočnice je potreban kočioni moment Mk, koji treba da se ostvari u periodu zaustavljanja kretanja mehanizama dizalice. Kočioni moment se odredjuje u zavisnosti od namene mehanizma.

Kod mehanizma za dizanje tereta kočnica treba da održava teret u "lebdenju" sa propisanom sigurnošću, da ne bi došlo do proklizavanja tereta. Stepen sigurnosti kočenja kočnice je ovde veći nego kod kočnice mehanizma za kretanje, gde i otpori kretanja učestvuju u kočenju. Vreme zaustavljanja tereta je mnogo kraće zbog malih inercijalnih sila, nego kod mehanizma za kretanje, gde su inercijalne sile daleko veće.

Potreban kočioni moment kočnice mehanizma za dizanje iznosi:

Mt = vM /ar=v-^-^-*T i =vM sf*r|2 [Nm] (4.8.1)2 V *r

gde je:v=2 - 3 - stepen sigurnosti kočnice,M'st (Nm) - moment tereta redukovan na pogonsko vratilo kada teret "lebdi",odnosno motor ne radi,Mst - pogonski moment motora potreban za savladjivanje otpora ustaljenogkretanja za dizanje,

M = - Q D =9550— [N/n] (4.8.2)2 t i '»i

Q=m g (N) - težina tereta mase m (kg),D (m) - prečnik doboša,ik, ir - prenosni odnos koturače, odnosno reduktora, r| - stepen korisnosti mehanizma za dizanje,Pst (KW) - snaga potrebna za savladjivanje otpora ustaljenog kretanja (4.6.4). n, (min 1) - asinhroni broj obrtaja elektromotora.

Analogno, kočioni moment kočnice mehanizma za kretanje približno se može odrediti pomoću nominalnog momenta motora:

Mk=vM ni ] 2 [Mn] (4.8.3)

gde je:v=0,5 - 1,5 - uslovno nazvan stepen sigurnosti kočnice.

Prečnik Dk i širina B , ^ kočionog doboša su definisane izborom elastične spojnice iz odgovarajuće tabele u dodatku.

Obloge kočionih papuča su najčešće od presovane azbestne mase kroz koju su provučene mesingane žice, čiji je koeficijent trenja =0,25 - 0,45, a dozvoljeni površinski pritisak p ^ = 2 0 - 6 0 N/cm2 = 0,2 - 0,6 MPa. Obuhvatni ugao papuča |3 je u granicama od 60 -70°. Širina i površina obloga papuča su odredjene izrazima:

f i = / ( 5 ) - ( 5 + 1 ° ) W A P = - k ™ 2]

Polužni sistem kočnice čine: dve jednokrake poluge sa zglobno vezanim papučama; jedna dvokraka poluga za čiji kraj je vezana klipnjača podizača; poluga za vezu sa navrtkom. Krajevi poluga su zglobno vezani pomoću osovinica (si. 4.26).

Prenosni odnos polužja, kao kinematska karakteristika kočnice je:

, = « . £ (4.8.4)* b d

koji se obično kreće u granicama 8 - 1 2 .

Preporučuju se sledeće vrednosti:

— =2.5+3 b

Stepen korisnosti polužja kočnice se usvaja u granicama r|k=0,9 - 0,95. Poluge se izradjuju od Č0361, a osovinice od Č0545.

Merodavna veličina za izbor hidrauličnog podizača je potrebna kočiona sila koju treba da ostvari kočiona povratna opruga ugradjena u podizač:

F*=P*kDkVk

[N\ (4.8.5)

Sila kočenja povratne opruge Fk podizača treba da je najbliža tabličnoj vrednosti datoj u dodatku za ELHY -podizače.

Kočioni moment kočnice sa tako izabranim podizačem mora da obezbedi odgovarajući stepen sigurnosti kočenja kod mehanizma za dizanje i željeni put kočenja, odnosno željeno usporenje kod mehanizma za kretanje.

Stvarne vrednosti normalne sile pritiska papuča (FN), momenta kočenja (Mk) i stepena sigurnosti kočenja (v) kočnice su date sledećim izrazima:

IM (4.8.6)

M k =FN '\l ■Z)jr iV ,*'TU^ D k [Mn] (4.8.7)

Mu M.v =- (4.8.8)

Pri radu kočnice neizbežno je njeno zagrevanje, jer ona mehaničku energiju usled trenja pretvara u toplotnu. Postoji veći broj metoda pomoću kojih se dolazi do merila opterećenosti i trajnosti kočnice.

Najjednostavnija metoda kojom se vrši kontrola opterećenosti, odnosno zagrevanje kočnice, se sastoji u tome da se izračunaju specifični pritisak (p) i specifična snaga motora (p-Vk - toplotna karakteristika) i uporede sa dopuštenim vrednostima.

P=-r-<PdozA p

(4.8.9)

pVkmA L'~ e £ 1 'K<(pV*>**(4.8.10)

cm

gde je:Vk (m/s) - obimna brzina na kočionom dobošu pri ustaljenom kretanju,K=1.1 -1.2 - stepen sigurnosti pri spuštanju, veoma često se u praktičnim proračunima uzima vrednost K=1,

99

(p-Vk)doz=500 (N/cm2 • m/s) - za kočnice za zaustavljanje,(P-Vk)do*=250 (N/cm2 • m/s) - za kočnice za spuštanjen, (m in'1) - broj obrtaja elektromotora, odnosno pogonskog vratila.

4.9 PRENOSNICI SNAGE - REDUKTORI

U klasičnim dizaličnim konstrukcijama pogonskih mehanizama primenjuju se kao prenosnici snage - reduktori. U prilogu su date familije višestepenih reduktora Mašinske industrije - Niš, koje su namenski projektovane za industrijske dizalice. Zbog toga su snage deklarisane u funkciji pogonskih grupa, odnosno u zavisnosti od uslova rada i drugih uslova eksploatacije. Obzirom na potrebe primene i eksploatacije odredjen je dijapazon snaga i prenosnih odnosa, a time i familije horizontalnih dvostepenih.trostepenih i četvorostepenih i familije vertikalnih dvostepenih i trostepenih reduktora. Snage i prenosni odnosi su standardni brojevi reda R20.

Horizontalni reduktori se primenjuju najčešće za pogon dizanja, a vertikalni za pogon kretanja vitla i mosta dizalice.

Izbor reduktora se vrši na osnovu snage za datu pogonsku klasu i prenosnog odnosa.

Za pogon dizanja prenosni odnos reduktora (iR) dobija se iz relacije:

(4.9.1)

gde je:n, - broj obrtaja pogonskog elektromotora (min 1), nd - broj obrtaja doboša (m in 1).

Broj obrtaja doboša nd jednak je:

(4.9.2)

gde je:

D,'k - prenosni odnos donje koturače,

'd - kinematski prečnik doboša (m).

Za pogon kretanja važe slične relacije:

(4.9.3)

100

Proračun točka zasniva se na medjusobnoj zavisnosti nosivosti točka, prečnika i materijala točka, oblika šine i pogonskih uslova dizalice. Na osnovu ekvivalentnog opterećenja točka iz tabele 4.12 vrši se izbor prečnika točka (DT) i šine, pase dobijene veličine računski proveravaju i vrše eventualne korekture.

TABELA 4.12 - Uslovne nosivosti točkova Funt=pdlJ( DT (b-2r)

Preč.točkaDmm

Uslovna nosivost točka u kN

za šine sa ravnom površinom glave, širine b (mm) i

Pdur=0-75 (kN/cm2)

za šine sa oblom površinom i pdo=225(kN/cm2)

tipa, prema JUS C.K1.021

tipa, prema GOST 4121-52

45 55 65 75 100 120 22 45, 49 KR80 KR100 KR120

i poluprečnika r (mm) polu Dreč. R poluprečnika R

4 5 6 8 10 10 200 400 400 450 500

200 54 73

250 69 108

315 86 105 142 264

400 110 134 158 175 175 347

500 168 197 219 224 440 440 510 560

630 210 248 276 375 282 562 562 650 710

710 280 313 423 530 642 642 720 800

800 315 350 476 596 724 724 820 900

900 355 395 536 670 800 800 920 1000

1000 395 438 596 745 880 1050 1120

1120 667 832 990 1160 1300

1250 745 930 1110 1250 1380

Pri proračunu točka računa se sa najvećim dozvoljenim opterećenjem Qn. Pri proračunu točkova dizalice uzima se u obzir promenljivost položaja tereta na mostu, iz čega proističe i promenljivost opterećenja točka. Zbog toga se računa sa nekim opterećenjem koje se dobija iz iskustvenog obrasca:

^ = 2FmaX* F- I*N] (4.10.1)

102

Ekvivalentna sila pri proračunu točka vitla, kada se ona oslanjaju na četiri točka, je:

^ - ^ 4 « ? * ° * ) [*N1 (4.10.2)

Prema ovoj sili se iz tabele 4.12 usvaja točak odgovarajućeg prečnika za šinu izabranog oblika i odgovarajućih dimenzija, pri čemu Funt mora biti veće od F„,v.

U tabeli 4.12 date su uslovne nosivosti za dozvoljeni uslovni pritisak (pri čemu je koeficijent uticaja brzine K2=1, i koeficijent pogonske klase K3=1):

a) za šine sa ravnom površinom glave pdU(=0.75 (KN/cm2),b) za šine sa oblom površinom glave pdo=225 (KN/cm2),

Prečnik točka za šinu sa ravnom površinom glave se proverava iz relacije:

Z)=- ekv

Pdr-K2K3ib-2r)

P d r ~Pdur ^ 1 r

[cm] (4.10.3)

gde je:pdI (KN/cm2) - dozvoljeni površinski pritisak točka za ravan oblik glave šine, K2 - koeficijent uticaja brzine okretanja točka,K3 - koeficijent uticaja pogonske klase, b(cm) - širina glave šine, r (cm)- poluprečnik zaobljenja ivice glave šine,K1r - koeficijent uticaja materijala prema tabeli 4.13.

U tabeli 4.14 date su vrednosti koeficijenta Kz, a u tabeli 4.15 koeficijenta K3.

TABELA 4.13 Karakteristike materijala za točkove

M A T E R I J A L I P R E M A J U S H B

(N/mm2)K1r K 10 Pdr

(kN/cm2)Pdo

(kN/cm2)C . J 3 . 0 1 1 C . B 0 . 5 0 0 C . B 9 . 0 2 1 C . J 2 . 0 2 0

Č . 0 5 0 0

površ.Č . 0 5 4 5

kaljeni4 3 0 0 1 1 0 . 7 5 2 2 5

Č . 0 5 4 5

povrs.kaljen

4 5 9 0 1 . 0 7 1 . 5 0 . 8 0 2 6 2

S L . 1 8

1 6 5 0 0 . 3 7 ” 0 . 2 8

2 2 5 0

Č L . 0 4 0 0 1 4 0 0 0 . 5 7 - 0 . 4 3 -

Č L . 0 5 0 0 Č . 0 5 4 5 Č . 1 4 3 0 1 6 0 0 0 . 6 6 - 0 . 5 0 -

Č L . 0 6 0 0 Č . 0 6 4 5 Č . 1 5 3 0 1 8 0 0 0 . 7 5 - 0 . 5 6 -

Č . 0 7 4 5 Č . 1 7 3 0 2 4 3 0 0 . 8 6 0 . 2 0 . 6 5 1 2 7

103

TABELA 4.14 -Vrednosti koeficijenta K2

Broj obrtaja točka u min. 200 160 125 100 80 63 50 40

k 2 0.66 0.72 0.77 0.82 0.87 0.91 0.94 0.97

Broj obrtaja točka u min. 31.5 25 20 16 12.5 10 6.3 5

k 2 1 1.03 1.06 1.09 1.11 1.13 1.15 1.17

TABELA 4.15 -Vrednosti koeficijenta K3

Pogonska grupa mehanizma k 3

Laka (1 Bm-1 Am) 1.12

Srednja (2m) 1

Teška (3m) 0.9

Vrlo teška (4m-5m) 0.8

Provera točka na šini sa oblom površinom glave vrši se prema nejednačini:

(4.10.4)A

gde je:Pdo (kN/cm2) - se odredjuje iz tabele 4.13,A (1/cm2) - koeficijent uticaja prečnika točka D i poluprečnika zaobljenja gazeće površine glave šine R. Na si. 4.29 date su vrednosti A (1/mm2), pa za primenu dijagrama treba u izrazu 4.10.4 veličinu A pomnožiti sa 1001/3=4,64.

n v s i7

s

5

4

i

3

I0

Si. 4.29 Vrednosti koeficijenta A

104

5. POGONSKI MEHANIZMI

Dizalice u toku transportovanja tereta do odredjenog mesta moraju da izvrše niz operacija - pokreta, pomoću više različitih mehanizama ugradjenih na njih.

Svaki dizalični mehanizam predstavlja poseban funkcionalan sistem izgradjen od komponenti i elemenata, kao što su: motori, spojnice, kočnice, reduktori, doboši, pogonski točkovi, zahvatni uredjaji i dr.

Princip gradnje mehanizma se zasniva na sistemu unificiranih, tipiziranih ili standardizovanih komponenti. Zbog toga se pri projektovanju najčešće rad konstruktora svodi na izbor najpogodnijih standardnih komponenti ka stvaranju optimalnog rešenja sa konstruktivne, tehnološke i eksploatacione tačke gledišta.

Pri projektovanju dizalica i dizaličnih mehanizama dolaze do izražaja svi oni uticaji koji proističu iz medjusobne povezanosti strukturnih elemenata i komponenti u jednu funkcionalnu celinu.

Iz ovi razloga projekat dizalica sadrži nekoliko faza, koje moraju sinhronizovano da se sprovode, a projektovanje posebno svakog dizaličnog mehanizma zahteva sledeći redosled:

- izbor i sistematizacija polaznih (zadatih) parametara i karkteristika, specifičnihza svaki mehanizam,- izbor šeme mehanizma (analiza nekoliko prihvatljivih varijanti i usvajanjeoptimalnog rešenja),- razrada idejne varijante mehanizma prema najpogodnijoj šemi,- redosled proračuna, izbor i provera odgovarajućih strukturnih elemenata ikomponenti u cilju stvaranja radioničke dokumentacije.

Radionička dokumentacija (dispozicioni, sklopni i radionički crteži) sa tehnološkim listicama (karticama) čine potpunu tehničko-tehnološku dokumentaciju, na osnovu koje se vrši izbor materijala, gotovih agregata i komponenti, izrada i montaža dizaličnih sistema.

5.1 MEHANIZAM ZA DIZANJE

5.1.1 Polazni podaci

Za proračun mehanizma za dizanje potrebni su sledeći podaci:

- nosivost dizalice: mQ (kg ili t); težina biće: Q=mQ- g (N ili kN),- brzina dizanja tereta: Vd (m/min ili m/sec),- visina dizanja H (m) - vertikalni hod zahvatnog uredjaja - kuke, magneta,grabilice itd.,- režim rada, odnosno pogonska klasa u koju je svrstana dizalica.

U cilju bližeg i tačnijeg definisanja uslova rada mehanizma mogu se dati: relativno trajanje uključenja (rada) mehanizma ed ili vreme prosečnog dnevnog korišćenja dizalice i mehanizma, spektar podignutih tereta, koji označavaju broj ciklusa u kojima se postiže odredjeni razlomak nominalnog opterećenja.

Pri projektovanju mogu se dati i specijalni zahtevi, odnosno uslovi u kojima radi dizalica, odnosno mehanizam.

5.1.2 Izbor šeme mehanizma

U zavisnosti od namene, polaznih parametara, uslova rada, mesta postavljanja i posebnih zahteva, dizalični mehanizmi mogu da imaju različita rešenja.

U principu dizalični mehanizam, koji je šematski prikazan na si. 5.1 sastoji se od pogonske mašine (najčešće elektromotor), prenosnika snage - reduktora, radne mašine- doboša i užadi i elemenata veze (različite vrste spojnica).

POGONSKAMAŠINA

PRENOSNIKSNAGE = f f l =

RADNAMAŠINA

S/. 5.1 Šematski prikaz dizaiičnog mehanizma

Osnovna šema mehanizma za dizanje se sastoji iz: elektromotora, elastične spojnice, kočnice, reduktora, doboša, užeta, koturače sa zahvatnim uredjajem i od krajnjih isključivača za ograničavanje kretanja mehanizma (si. 3.3).

Šeme pojedinih rešenja mehanizma za dizanje se razlikuju:

- prema zahvatnom uredjaju i načinu vodjenja (šniranja) užeta,- prema rasporedu komponenti i elemenata mehanizma,- prema vrsti pogona doboša za namotavanje užeta.

106

Svako izvedeno rešenje mehanizma za dizanje sa konstruktivnog, tehno-ekonomskog i eksploatacijskog gledišta ima svoje prednosti i nedostatke.

5.1.3 Redosled proračuna

Proračun mehanizma za dizanje sprovodi se po sledećem redosledu:

- Izbor koturače sa zahvatnim uredjajem

Na osnovu nosivosti i pogonske klase dizalice iz odgovarajućih standarda usvaja se tipska koturača sa odredjenim brojem krakova užeta.

- Proračun i izbor čeličnog užeta

Čelično uže se bira na osnovu maksimalne statičke zatežuće sile kidanja, kako je prikazano u poglavlju 4.1.1.

- Provera nosećih elemenata koturače

Noseći elementi donje koturače (kuka, traverza, osovina i noseći limovi), čije su dimenzije predhodno usvojene proveravaju se na osnovu poznatih proračuna čvrstoće (poglavlje 4.4).

U principu, proračuni čvrstoće ovih elemenata u prvom proračunskom slučaju sprovode se u domenu dinamičke izdržljivosti, odnosno prema zamoru materijala. Medjutim, kako je broj promena ciklusa opterećenja (N) predhodno naznačenih elemenata veoma mali, proračuni se sprovode prema statičkoj čvrstoći.

- Proračun doboša

Na osnovu usvojene konstrukcije doboša, veze užeta za omotač i vrste pogona doboša, odredjivanje dimenzije omotača i proračun opasnih preseka se vrši prema opterećenju maksimalnog tereta, kako je to razradjeno u poglavlju 4.5.

- Izbor elektromotora

Kod mehanizma za dizanje tereta merodavna snaga za izbor je snaga ustaljenog kretanja, kako je dato u poglavlju 4.6.3.

Na osnovu poznate vrste pogona (najviše upotrebljavana vrsta pogona je S4), poznate približne vrednosti vremena trajanja uključenja motora mehanizma u rad ed%, odnosno poznate standardne interitence motora ED (%) i broja uključenja na čas Z (uklj/h) bira se najčešće kliznokolutni motor, kojim se može regulisati brzina i ograničavati moment upuštanja u periodu ubrzanja.

- Izbor elastične spojnice

U principu, prema momentu ustaljenog kretanja sa odredjenim stepenom

sigurnosti bira se standardna elastična spojnica za vezu elektromotora i reduktora. Kada se deo spojnice koristi kao kočioni doboš kočnice, elastičnu spojnicu treba tako izabrati da ugradjena kočnica istog prečnika ispuni odgovarajuće zahteve u procesu kočenja. U takvim slučajevima, radi jednostavnijeg i bržeg izbora iz odgovarajućih tabela u poglavlju 4.7, bira se kočioni doboš, odnosno prečnik elastične spojnice (ili iz odgovarajućih tabela u dodatku).

- Proračun kočnice

Dimenzionisanje kočnice i izbor hidrauličnog podizača moraju da omoguće takav kočioni moment, čiji se stepen sigurnosti kreće u granicama v=2 - 3.

- Izbor prenosnika snage - reduktora

U zavisnosti od pogonske klase, ulaznog broja obrtaja (n) i željenog prenosnog odnosa (i) bira se standardni horizontalni reduktor, koji mora da prenese snagu pri ustaljenom kretanju. Postupak izbora je dat u poglavlju 4.9.

Odstupanje brzine dizanja u granicama ±8 % je dozvoljeno prema JUS M.D1.023.

U priloženim standardima tipiziranih reduktora u dodatku, postoje gabaritne i priključne mere, koje su neposredno potrebne pri projektovanju mehanizma.

5.1.4 Provera motora i kočnice u prelaznim režimima rada mehanizma za dizanje

Već je rečeno da se snaga motora za dizanje odredjuje na osnovu snage potrebne za ustaljeno kretanje. U periodu ubrzanja, kada je potrebna dopunska snaga za savladjivanje inercijalnih sila masa tereta i mehanizma za dizanje, motor radi sa preopterećenjem. Medjutim, motori mogu da prime kratkotrajna opterećenja veća od nominalnih, koja se odredjuju faktorom preopterećenja pa izabrana snaga za ustaljeno kretanje sasvim zadovoljava.

Za odredjivane opštih zakonitosti kretanja u prelaznim periodima (neustaljeni režimi rada: ubrzavanje pri dizanju i kočenje pri spuštanju tereta) i proveru pojedinih veličina kao: moment upuštanja, moment kočenja, vremena trajanja neustaljenih kretanja, ubrzanja, usporenja itd. potrebno je čitav proces kretanja sistema za dizanje posmatrati dinamički kao sistem sa mnogo masa i opruga (teret, koturača, uže, doboš, zupčanici i vratila reduktora, spojnica, motor itd.).

Ovako složen oscilujući sistem ima mnogo promenljivih te su i jednačine kretanja vrlo složene. Pod odredjenim pretpostavkama i velikim uprošćavanjima čitav sistem može da se posmatra kao sistem sa jednom masom, koji ne obuhvata sile elastičnosti i prigušenja. Ovakav uprošćeni ekvivalentni model sa jednim stepenom slobode (si. 5.2) i konstantnim ubrzanjem ili usporenjem može se uspešno koristiti kada se odredjuju srednje vrednosti parametara neustaljenog kretanja mehanizma za dizanje.

108

Moment upuštanja u periodu ubrzanja, može se jednostavnije napisati i u obliku:

(5.1.2)

gde je:Jr (kgm2) - redukovani moment inercije na pogonskom vratilu motora pri dizanju u periodu ubrzanja od rotirajućih i translatornih masa, koji se odredjuje iz izraza:

J r Kin 'I+mQ(— )2 ^ [kgm2] (5.1.3)<*>1 n

Pri kočenju u slučaju spustanja tereta, moment kočenja na prvom vratilu je:

odnosno u obliku:

Mk=M ,a+J ,/ ^ r [7V/n] *k(5.1.5)

gde je:

M'8t=M8l rj2 (Nm) - moment tereta u "lebdećem" stanju, t,, (s) - vreme usporenja (kočenja),J'f (kgm2) - redukovani moment inercije, koji se odredjuje iz:

j / r=Kun'I+mQ(— )2V \k8™2]<0*(5.1.6)

Ostale oznake imaju isto značenje kao u slučaju pri ubrzanju, s tim što se u praktičnim proračunima uzima da je r|=r|' (tačnije ri'=2-1/r|).

Na osnovu izraza 5.1.1 ili 5.1.2 za poznato ubrzanje sistema au, odnosno vreme ubrzanja tu može se odrediti potrebni moment upuštanja Mu, a zatim i srednji faktor preopterećenja motora, iz:

(5.1.7)

gde je statički moment tereta, približno jednak nominalnom momentu motora.

Ako su poznate vrednosti momenta upuštanja motora Mu (Nm) ili moment kočenja kočnice Mk (Nm) mogu se odrediti:

110

- vreme ubrzanja (tu), odnosno vreme kočenja ( t j :

t =J *0)h

r 1 M (5.1.8)

M k - M ' a

(5.1.9)

- ubrzanje, odnosno usporenje:

au=— ; a*=— N ® 2] (5.1.10)

- put ubrzanja, odnosno zaustavni put:

“ 2 M(5.1.11)

5.2 MEHANIZMI ZA KRETANJE

Nadalje će biti iznet redosled proračuna i izbora elemenata mehanizama za kretanje - vožnju pokretnog električnog vitla i dizalice.

5.2.1 Polazni podaci

- Nosivost- Brzina kretanja- Pogonska grupa- Raspon točkova (odnosi se samo na mehanizam za vožnju dizalice)

Poznati podaci mogu biti još:

- Relativno vreme trajanja uključenja- Srednje dnevno vreme korišćenja- Kolektiv opterećenosti- Nagib staze- Opterećenje od vetra za slučaj da dizalica radi na otvorenom prostoru- Specijalni zahtevi - uslovi.

m (kg,t)V (m/s2, m/min) 1 Bm - 5m

t ( m )

ed (%) T.(s)

a (°)

q

Za proračun je potrebno približno znati mase, odnosno težine vitla i mosta dizalice. Masa vitla se može odrediti približno na osnovu iskustveno ustanovljenog obrasca (empirijski) 5.2.1, a mosta obrascem 5.2.2.

111

/nv=(0.3 -QA)mQ± 10%

mM=0.9/n<?+0.8L±10%

gde je:mQ - izraženo u tonama (t),L - raspon u metrima (m).

5.2.2 Šeme mehanizama

Mehanizmi za kretanje (vožnju) mogu biti izvedeni sa centralnim pogonom ili sa odvojenim (nezavisnim) pogonima. Na si. 5.3 da to je nekoliko varijanti ovih pogona.

Kod centralnog pogona dizalice elektromotor je na sredini raspona mosta, a pomoću transmisije koju čine vratila i spojnice (zupčaste i krute) se gone kretni (pogonski) točkovi. Razlikuju se tri konstruktivna rešenja. Na si. 5.3a prikazana je varijanta sa sporohodnim vratilima, na si. 5.3b sa srednjehodnim i na si. 5.3c sa brzohodnim vratilima. Kod centralnog pogona uvek su zupčaste spojnice uz pogonske točkove i reduktor, što omogućuje zglobnu vezu i jednostavniju montažu. Ostale spojnice mogu biti krute.

Kod kolica i mosnih dizalica raspona do 15m ekonomski je opravdana primena mehanizama sa centralnim pogonom, dok je kod dizalica raspona većih od 15m prihvatljivija primena odvojenih pogona. Kod odvojenih pogona dizalice, svaki pogonski točak je gonjen sopstvenim pogonom, kako je prikazano u nekoliko varijanti na si. 5.3d-g. Ovi pogoni na mostu mogu biti paralelno ili unakrsno postavljeni.

Na izbor konstrukcije mehanizma za kretanje utiču raspon mosta, brzine kretanja, ukupni broj točkova, broj pogonskih točkova, veza točkova za bočne nosače itd. Danas su u sve većoj upotrebi odvojeni pogoni.

Kod kolica malih i srednjih nosivosti ukupni broj točkova obično je 4, a kod velikih nosivosti 8 pa i više. Kod mosnih dizalica male i srednje nosivosti i malih i srednjih raspona ukupan broj točkova takodje je 4. Sa povećanjem nosivosti i raspona mosta, odnosno ukupne težine dizalice pritisak po točkovima raste pa se i broj točkova povećava na 8, 16 itd.

Kod pokretnih standardnih električnih vitala, pogonski mehanizam se izvode kao centralni ili kao nezavisni na svakom pogonskom točku. Broj pogonskih točkova se odredjuje iz uslova athezije točka na šinu, i iznosi najčešće polovinu od ukupnog broja točkova, što je u normalnim uslovima sasvim dovoljno da ne dolazi do proklizavanja.

Centralni pogonski mehanizam kolica (vitla), koji 6e često koristi, prikazan je nasi. 5.4.

112

Sf 5.3 Seme pogonskih mehanizama za kretanje

SI. 5.4 Centralni pogonski mehanizam kolica1. elektromotor, 4. vertikalni reduktor,2. spojnica, 5. zupčasta spojnica,3. kočnica sa hidrauličnim podizačem, 6. pogonsko vratilo točka,7. točak.

5.2.3 Redosled proračuna

U principu, redosled proračuna mehanizma za kretanje mosta je isti sa redosledom proračuna mehanizma za kretanje električnog vitla. U toku proračuna će se na specifičnosti ukazivati posebno.

1. Izbor točka

Izbor točka zahteva da se na osnovu usvojene šeme mehanizma odredi ukupan broj točkova. Dalje je proračun točka, koji je propisan po JUS M.D1.061 i uskladjen sa FEM propisima, iznesen u poglavlju 4.10.

2. Odredjivanje otpora vožnji i proračun snage

Otpor vožnje pri premeštanju tereta sastoji se iz:

Fw1 - otpora trenja kotrljanja točkova po šini i trenja u ležištima točka,Fw2 - dodatnog otpora u krivini,Fw3 - otpora kretanja od pritiska vetra,Fw4 - otpora kretanja usled nagiba staze,Fin - otpora kretanja usled inercijalnih sila.

U literaturi se može sresti da se samo otpori trenja Fw1 nazivaju otporom vožnje.

Pri vožnji, nasuprot vetru, na nagnutoj stazi i u krivini ukupan otpor ustaljenog kretanja iznosi:

F . - F ^ F ^ F ^ F , , (5.2.3)

Kod mosnih dizalica koje rade u zatvorenom prostoru:

F =F =F = 0w 2 r w 3 w 4 u

te je ukupan otpor ustaljenog kretanja Fw1 = Fst i naziva se još i statičkim otporom.

Statički otpor iznosi:

P .-P .r T G i1»-± + z£$-£G ,y , (5.2.4)i -1 D D i -1

gde je:G;=Q+GV - kad se tretira pogon kretanja vitla,G=Q+G¥+Gm - kad se tretira pogon kretanja mosta,a već je poznato da je Gv težina pokretnog električnog vitla, dok je GM težina mosta dizalice.f=0.05 (cm) - koeficijent trenja kotrljanja,(i=0.0015 - 0.003 - koeficijent trenja za kotrljajuće ležajeve, d (cm) - prečnik osovine točka,D (cm) - prečnik točka, w = (n d/D+2f/D)- tzv. koeficijet vuče.

Pri ustaljenom kretanju javlja se otpor trenja oboda točka o šinu, pa se ukupan otpor ustaljene vožnje može sračunati po jednoj od dveju dole datih jednačina:

F=T,GA(\x-— +2^) +k]=EG,iw+K ] (5.2.5)* i-1 i l v D D ’ z‘ m 2

F=EG ,-(^-—+2^)-p=EG,'»v-p (5.2.6)a i-1 D D ’ * i - 1 '

Dodatni otpor je, kao što se vidi, izražen preko koeficijenta k, odnosno p, koji iznose:

k2=0.005 - za klizne ležajeve,k2=0.002 - za valjkaste ležajeve kada primaju i bočne sile, k2=0.001 - za valjkaste ležajeve i točkove sa obodom,P=1.7-4 - koeficijent zakošenja.

Snaga ustaljenog kretanja je:

(5.2.7)

gde je:Fst (N) - otpori ustaljenog kretanja,V (m/s) - translatorna brzina kretanja.

Pri polasku motor mehanizma treba da savlada otpore inercijalnih sila od masa koje se pravolinijski i rotaciono kreću, pa inercijalni otpori iznose:

gde je:m, (kg) - mase koje se translatorno kreću,V (m/s) - translatorna brzina kretanja,I (kg/m2) - moment inercije na prvom vratilu (l= lr ili 1= lf+ ls), kao u poglavlju 5.1.4, čiju vrednost u prethodnom proračunu treba pretpostaviti,Kim - koeficijent koji uzima u obzir uticaj ostalih rotirajućih masa,r\ - stepen korisnosti mehanizma,cd tuVSO (s 1)- ugaona brzina elektromotora,tu (s) - vreme ubrzanja, koje se dobija iz izraza za ubrzanje:

(5.2.8a)

(5.2.8b)

a prema njima ukupna inercijalna snaga:

EmrV2 (5.2.9)

au=— [m/s2] tIMU

(5.2.10)

pri čemu se uzima da za obične mosne dizalice ubrzanje iznosi a=0.1 - 0.3 (m/s2) ili iz tabele 2.23.

Ukupna snaga potrebna za izbor motora:

116

p« s!f £ i m (5 2 -11)

gde je \|/8t=1.7-2 pretpostavljena srednja vrednost faktora preopterećenja motora.

Za slučaj da je P8l>Puk merodavna snaga za izbor motora je statička snaga Pst.

Danas se sve više grade jedinični pogoni kod mosnih dizalica pa se postavlja pitanje proračuna merodavne snage motora mehanizama za kretanje. U literaturi se mogu naći razne preporuke, koje preporučuju da se snage motora uvećavaju za odredjeni procenat u odnosu na ukupnu snagu. Ne upuštajući se ovom prilikom u dublja razjašnjavanja ovog problema preporučuje se da se snage motora jediničnih pogona ne uvećavaju. To znači da se ukupna potrebna snaga motora dobijena na napred opisani način (5.2.11) deli ravnomerno na jedinične pogone (dva, četiri) bez uvećavanja. Za slučajeve kada se zna, kao na primer kod portalnih dizalica sa prepustom, da se kolica najčešće nalaze na prepustu i da su otpori na toj strani znatno veći, onda se ukupna dobijena snaga deli u istom odnosu kao što se odnose otpori leve i desne strane. U tom slučaju će se rezultante otpora kretanju i rezultante motora približno poklapati i dizalica će raditi bez, odnosno sa manje zakošavanja.

3. Izbor elektromotora

Izbor elektromotora je detaljno opisan u poglavlju 4.6. Osnovno je da se za pogon kolica srednjih nosivosti, 5 - 50 (t) pa i više, koriste kavezni motori tipa ZK ili KZK ("Sever"- Subotica). Za pogon mostova se koriste (zavisno od veličine dizalica) i KZK i ZPD motori. Obično se kod dizalica manjih nosivosti ugradjuje nezavisan pogon sa KZK motorima, odnosno kod većih dizalica (raspona većih od 15 m) nezavisan pogon sa ZPD motorima. Za veće nosivosti a manje raspone primenjuje se centralni pogon sa kliznokolutnim ZPD motorima.

Izbor motora izvršiti prema priloženim tabelama za elektromotore u prilogu.

4. Izbor spojnice

Na osnovu nazivnog mementa, tj. momenta potrebnog za savladjivanje statičkih otpora na putu pri konstantnoj brzini kretanja odredjuje se - bira se spojnica za vezu elektromotora i reduktora. Vrsta spojnice je odredjena namenom, a tip izborom konstrukcije. Tako se za pogonske mehanizme gonjenje KZK motorom usvaja elastična spojnica JUS M.C1.515. Kada je ugradjen motor tipa ZK ili ZPD tada se bira spojnica JUS M.C1.516, koja je namenjena i kočenju mehanizma. Geometrijski podaci za izbor dati su u prilogu za pomenute elastične spojnice, a metodologija izbora spojnice u poglavlju 4.7.

5. Izbor kočnicer

Postupak izbora kočnice i hidrauličkog podizača pokazan je u poglavlju 4.8.

6. Izbor redaktora

Za pogonski mehanizam za kretanje vitla ili dizalice koriste se vertikalni reduktori, čiji je pregled geometrijskih i ostalih podataka za izbor dat u tabelama u dodatku. Izbor reduktora se vrši prema uputstvu datom u poglavlju 4.9.

7. Izbor zupčaste spojnice

Ukupan izlazni obrtni moment iz reduktora odredjuje se:

M,=Mhi R-r\R [Nm] (5.2.12)

gde je:rjR - stepen korisnog dejstva vertikalnog pogonskog reduktora i može se uzeti da je 0.94 - 0.96,Mn (Nm) - nazivni moment motora,

Izbor zupčaste spojnice kod pogona kretanja električnog vitla vrši se uvek prema polovini izlaznog momenta iz reduktora:

Ma = lM , (5.2.13)

Izbor zupčaste spojnice kod centralnog pogonskog mehanizma za vožnju dizalice vrši se prema obrtnom momentu:

(5.2.14)" 1 +a

gde je:

F Fpmox _ L

Fpmin Fd

odnosno količnik otpora oslonca dizalice za slučaj da se pokretno električno vitlo sa nazivnim teretom nalazi u krajnjem levom položaju na mostu dizalice.

Podaci za izbor i geometriju ovih spojnica dati su u dodatku.

Momenti zupčastih spojnica su merodavni za proračun vratila kojima se pogone kretni točkovi.

8. Izbor ležišta

Izbor ležišta za vratila kod centralnog pogona vrši se na osnovu preporuka datih u odgovarajućoj literaturi (Mašinski elementi - ležajevi)

118

Prethodni izraz može se pogodnije napisati:

[m *] (5.2.16)

gde je:Jr (kgm2) - ukupni moment inercije svih masa redukovanih na prvo vratilo, koji se odredjuje iz:

Konačno dobija se izraz za odredjivanje momenta upuštanja elektromotora u rad za zadato vreme tu (s):

Ova vrednost Mu služi za proveru faktora preopterećenja motora v|/„r (5.1.7) kao u poglavlju 5.1.4.

Period kočenja, obično se razmatra za najnepovoljnije uslove zaustavljanja, kada se predpostavlja da do zakošavanja dizalice ne dolazi, odnosno koeficijent koji definiše ove otpore ima vrednost k=0 (5.2.5) ili 0=1 (5.2.6).

Jednačina ravnoteže sistema prema si. 5.5b glasi:

t„ (s) - vreme zaustavljanja.

Ostale oznake su objašnjene posle izraza (5.2.15).

Pri odredjivanju vrednosti statičkih otpora F's,* sila vetra se uzima sa znakom "minus" u izrazu (5.2.3). U slučaju da dizalica radi u zatvorenom prostoru, moment statičkih otpora redukovan na prvom vratilu je M'st‘=Ms/P-

Pomoću redukovanog momenta inercije J, izraz (5.2.19) može se napisati jednostavnije u obliku:

(5.2.17)

(5.2.18)

n

gde je:

120

j ' r=Klm'I+'Lm ,(— )2t i [kgm2\ (5.2.21)i-1

Izraz 5.2.19 ili 5.2.20 služi za odredjivanje kočionog momenta kočnice za propisano usporenje ak, odnosno vreme kočenja t^V /a * (s). Maksimalno vreme kočenja do zaustavljanja je za mostove dizalica ^„,^=5 - 8 s, a za kolica t,,max=3 - 4 s.

Vrlo često se propisuje zaustavni put dizalica ili kolica zavisno od radnog režima, odnosno od namene i tehnoloških operacija koje obavlja dizalica.

Ako je unapred poznat kočioni moment, na primer kada se koriste kočioni motori tipa KZK, iz prethodnih izraza lako se sračunava vreme zaustavljanja, usporenje i zaustavni put:

6. PRIMERI PRORAČUNA DIZALIČNIH MEHANIZAMA

6.1 PRORAČUN POGONSKIH MEHANIZAMA MOSNE DVOGREDE DIZALICE

Karakteristike i opis dizalice:

Mosna dizalica je opšte namene, koristi se za rad u mašinskoj hali i ima sledeće karakteristike:

Za dalji tok proračuna potrebno je odrediti pogonsku klasu dizalice. U principu postoje dva načina. Ako nemamo dovoljno pouzdane podatke o broju ciklusa opterećivanja i stanju opterećenosti onda pogonsku klasu dizalice odredjujemo na osnovu namene dizalice koristeći tabelu T. 2.7 za klasifikaciju dizalica. Prema njoj, dizalice opšte namene su date pod 4 sa srednjim stanjem opterećenosti (2-3) i učestanošću opterećivanja B što odgovara pogonskoj klasi 3-4. Usvaja se pogonska klasa 3, čija je učestanost opterećivanja B (N=2-105).

Na slici 6.1 prikazan je pretpostavljeni srednji radni ciklus mosne dizalice u dijagramu brzina - vreme, gde se uočavaju vremena trajanja pokreta pojedinih mehanizama u toku radnog ciklusa dizalice.

Za prostorno premeštanje tereta u mašinskoj hali je predvidjena dvogreda mosna dizalica opšte namene sa kretnim kolicima (vitlom) klasične izvedbe (si. 6.2). Dizalicu čine noseća konstrukcija, kostur kolica, tri nezavisna (odvojena) pogonska mehanizma i elektro-oprema.

Noseća konstrukcija (most) sastoji se od dva glavna i dva čeona nosača zavarene izvedbe sandučastog (kutijastog) poprečnog preseka. Veza izmedju glavnih i čeonih nosača ostvarena je visokovrednim prednapregnutim vijcima, ili upasovanim (obradjenim) vijcima sa tačnim naleganjem. Dizalica se na dizaličnoj stazi oslanja pomoću četiri točka, od kojih je polovina pogonska (kretna).

- nosivost- brzina dizanja- brzina kretanja kolica (vitla)- brzina kretanja dizalice (mosta)

mQ=16(t)

- visina dizanja- raspon mosta

Vd=10(m/min) Vv=32(m/min) Vm=63(m/min) H =16(m)L =25(m)

123

25000

Si. 6.2 Dvogreda mosna dizalica

6.1.1 Mehanizam za dizanje

1.POLAZNI PODACI

nosivost težina tereta brzina dizanja visina dizanja pogonska grupa

mQ=16 (t)=16000 (kg)Q=mQ g=16 9.81 =156.96*157 (KN) V ^ IO (m/min)=0.166 (m/s)H=16 (m)2m

Srednji radni ciklus mehanizma za dizanje, izvadjen iz radnog ciklusa dizalice (si. 6.1) dat je na si. 6.3.

V (m/s)

DIZANJE OPTEREĆENE KUKE

t = 24 1

SPUST ANJE1 OPTEREĆENE KUKE

t = 242

• ■

DIZANJi RASTER. | KUKE

t = 163K----------- »-

SPUSTA .1 RASTER.IKUKE

( s ) It = 16

4H----------- >R A D N I C I K L U S D I Z A L I C E Tc = 180 S

SI. 6.3 Srednji radni ciklus mehanizma za dizanje

Pogonska grupa mehanizma za dizanje može da se odredi na dva načina prema nameni dizalice koristeći tabelu za grupisanje pogonskih mehanizama, ili da se računa ako za to postoje podaci.

Ako se primeni prvi način onda je prema tabeli T. 2.11 pozicija 4 - dizalica za radionice, mehanizam dizanja ima grupu 2m.

Ako se pak uradi proračun koristeći date (pretpostavljene ili izmerene) radne cikluse dizalice i mehanizma za dizanje onda je postupak proračuna sledeći.

Da se odredi pogonska grupa mehanizma potrebno je kako je napred rečeno da znamo dva faktora: stanje opterećenosti i klasu radnog vremena.

Stanje opterećenosti za koje u ovom slučaju nemamo dovoljno podataka, usvajamo da je srednje (dva) sa koeficijentom opterećenja K=0.25. Klasa radnog vremena mehanizma dobija se iz ukupnog veka trajanja'koji za radni ciklus od 180 (s) iznosi (2.2.1):

126

r= _ !^ L = 2 ^ 0 M 80 =10000 [h]3600 3600

Trajanje rada mehanizma za dizanje iznosi:

7 =7’ <x1 =100000.444=4440 [A] - klasa V2

gde je:

_ vreme trajanja rada mehanizma _ 80 _ q /[/)/)

1 ukupno vreme radnog ciklusa 180

Iz tabele 2.10 za pogonske grupe vidi se da mehanizam spada u grupu 2m

2. ŠEMA MEHANIZMA ZA DIZANJE

Klasično rešenje mehanizma za dizanje prikazano je na si. 6.4, čije su komponente:

1. Kliznokolutni elektromotor tipa ZPD "Sever" - Subotica;2. Elastična spojnica sa kočionim dobošem - JUS M.C1.515;3. Dvopapučna kočnica sa hidrauličnim podizačem (S MIN -Niš);4. Horizontalni reduktor sa ozubljenim izlaznim vratilom (S MIN - Niš);5. Doboš sa zupčastom spojnicom (S MIN-a);6. Unakrsno použeno uže sa prosto usukanim strukovima - JUS C.H1.074;7. Donja koturača (DIN);8. Izravnjavajući kotur.

Pošto je dizalica opšte namene usvaja se jednokraka kuka u sklopu koturače, kao najjednastavniji i najuniverzalniji element za hvatanje tereta. Donja koturača se koristi kao dvojna, što omogućava veći broj krakova užeta i ugradnju izravnjavajućeg kotura. Ovim se dobija manja sila u užetu, što povlači manji prečnik užeta i doboša, odnosno manji prenosni odnos reduktora, a time jednostavniji i kompaktniji mehanizam za dizanje. Oba kraja užeta kod mehanizma sa dvojnom koturačom moraju se namotavati na doboš, što svakako iziskuje veću dužinu omotača doboša.

127

Si. 6.4 Šema mehanizma za dizanje sa odgovarajućim dijagramima brzina - vreme (Vd-t) i obrtni moment - vreme (M-t)

3. TOK PRORAČUNA I IZBOR KOMPONENTI MEHANIZMA ZA DIZANJE

3.1 Donja koturača

Za nosivost mQ=16 (t) i 2m pogonsku grupu iz odgovarajućih tabela u dodatku usvaja se standardna donja koturača sa dva kotura:

KOTURAČA br. 12 - DIN

- broj krakova užeta- prenosni odnos koturače- koeficijent iskorišćenja

gde je:

3.1.1 Opšti podaci

m = 4

ik = V d o b /V d = n n / 2 = 4 / 2 = 2

TU=(1-'n0),k/ik(1-'no)== ( 1 - 0 . 9 8 ) 2/ 2 ( 1 - 0 . 9 8 ) = 0 . 9 9

r|0=0.98 - stepen korisnosti jednog kotura.

3.1.2 Proračun i izbor čeličnog užeta

- Maksimalna sila u užetu pri ustaljenom režimu rada

F . Q - 157 “ max mnU (40.99)

• sila kidanja (5.1.1)

=40[JfcN]=40000[N]

S=kFu „^4 .5 4 0 = 1 8 0 1 ** ]

gde je:k=4.5 - stepen sigurnosti užeta prema FEM-u za 2m pogonsku grupu (T. 4.1).

Na osnovu vrednosti sile kidanja S=180 kN iz tabele II.2 usvaja se neraspletivo pocinkovano unakrsno desno použeno čelično uže sa prosto usukanim strukovima i vlaknastim jezgrom:

20 JUS C.H1.074 - VJ - cv 1570 s/Z nrp

sa karakteristikama :du=20 (mm) - prečnik užeta,Fr1=224 (N) > F - računska prekidna sila užeta, za žice sa nazivnom zateznomčvrstoćom ctm=1570 (N/mm2)q=1.38 (kg/m) - specifična masa užeta.

Ukupna težina užeta za približno 87 m dužine G=120 kg.

- Stvarni stepen sigurnosti užeta:

v „ ------— =224/40 =5.6>ku =4.5Fu max

3.1.3 Izravnavajući kotur

- Prečnik izravnavajučeg kotura (4.3.1):

129

H,=14 - koeficijent (T. 4.3),H2=1 - koeficijent.

Usvaja se standardni kotur: 0^=320 (mm).

Ukupna masa sklopa izravnavajućeg kotura: Gfc=35 (kg).

3.1.4 Glavne mere donje koturače

Glavne mere donje koturače sa dva kotura mogu se videti u DIN standardu(T.1.1).

Ukupna masa koturače Gk*300 (kg)

Provera prečnika kotura (užnice) donje koturače (4.3.1):

Dkot>Hy U2-du=20-1.12-20=448[m/n]

gde je :H1=20 - koeficijent (T. 4.3),H2=1.12 - koeficijent (T. 4.4).

Standardni prečnik kotura koturače br. 12 po DIN-u je Dk=500 (mm), čime je zadovoljena relacija (4.3.1).

3.1.5 Provera nosećih elemenata donje koturače

Provera elemenata donje koturače (kuke, traverze, nosećeg lima i osovine) sprovodi se prema izrazima datim u poglavlju 4.4.

Ovde će biti data provera samo jednokrake kuke čije su dimenzije za br. 12 po DIN-u za M klasu čvrstoće date u T. I.3 i T. I.4. Šema opterećenja je data na slici 4.9 a materijal je Č1205.

Provera vrata kuke:

- napon zatezanja u najmanjem preseku stabla l-K (4.4.4):

a =5.0 [kN/cm2] =50 [N/mm2]d 2 -7i 6.32*rc

Približno ista vrednost se dobija iz dijagrama si. 4.12 za kuku br. 12 po DIN-u, M klase čvrstoće i 2m pogonske grupe mehanizma za dizanje.

D^H^H2-du=14-1 -20=280[7n/n]

gde je:

130

- stepen sigurnosti (4.4.6):

ave 235 A v * — — =----- =4.7>v .oe 50 * *

gde je:ave=235 (N/mm2) - granica razvlačenja za materijal Č1205 (T. 4.5), Vdoz=Np vv=1.12 1.4=1.57*1.6- dozvoljeni stepen sigurnosti (4.4.6).

- napon smicanja u prvom koraku navoja (4.4.5):

T*=- ^ — =9.88 [kN/cm *]=100 [N/mm 2]n-d5-h3 n •6.320.8

Ista vrednost se dobija iz dijagrama si. 4.12.

- stepen sigurnosti:

v =— = -1 ^= 1 .65>v100 doz

gde je:xvs*0.7 ave=0.7-235=165 (N/mm2) - granica razvlačenja na smicanje.

Provera krivog dela kuke u trapeznom preseku A-B (4.4.1):

o == Q p . = <?.1. -1 5 7 . 1 . 6 =12.125 [kN/cm 2] =121 [N/mm*]e Z p —t| i S Kp -T) 1 110 0.113 12.5-6

Q p r\2 Q 1 t]2 157 1 ___9^ =A.99[kN/cm 2] =50 [N/mm *]c Z p +r\2 S k p +x]2 110 0.113 11.25+9

gde su:rj, i t|2 - položaji težišta trapeznog preseka, koji se odredjuju kao (si. 4.9c):

h, . J 4 0 .1 1 2 .2 j5 )3 6,+!,', 3 112+45

^ 2 ^ =^ 2^12^45 3 b ^ b \ 3 112+45 1 J

131

S - površina poprečnog preseka (trapeza):

S=(b, + b \)--± =(11.2 +4.5) ™ =110[cm 2]

k - koeficijent krivine štapa, koji se za trapezni presek izračunava kao:

i 4 +i M-----2 1 2 .2 5 — 4(4.5+ 11 2 4 -5 - (1 4 + ^ ^ ) ) Hn-------- — -(11.2-4.5)]-1 =0.113(11.2+4.5)-14 14 2 " ^ 5 V "

Približno iste vrednosti napona ae i ctc u ivičnim tačkama preseka A-B (si. 4.9) mogu se dobiti i iz dijagrama sa si. 4.10 (ct„=125 N/mm2 i ac=50 N/mm2).

- stepen sigurnosti (4.4.6):

v . ^ . 2 ? § . 1 . 9 4 > v «, 121 doz

3.2 Proračun doboša

Konstrukcija doboša je zavarena, sa cilindričnim omotačem, na kome su narezani žljebovi (levi i desni) radi pravilnijeg namotavanja užeta na doboš i smanjivanja kontaktnog pritiska izmedju doboša i žica čeličnog užeta, (si. 6.5).

Krajevi užeta su vezani za omotač doboša pomoću pločica i vijaka. Za jedan kraj užeta predvidjene su tri veze. Za ostvarivanje veze na omotaču se moraju predvideti do 2 žljeba i najmanje još 2 za osiguranje veze.

Obrtni moment sa izlaznog vratila reduktora se prenosi na doboš pomoću posebno izvedene zupčaste veze (zupčaste spojnice).

Omotač doboša i diskovi su od Č 0361, a osovine od Č 1530.

132

3.2.2 Izbor ležajeva

- broj obrtaja doboša:

»4- ^ - ^ = 1 4 1 47Imln-,]=0.236Ii-1l 7i Dd ti -0.45

- sile reakcije u osloncima osovina doboša iz si. 6.5:

F , - ^ [ 4 0 ( 9 9 <-730)]-43[W]

F' ‘ i i o I4 0 (8 7 *61)l=37[Wl

U osloncu A usvaja se dvoredni samoudesivi ležaj sa burićima tipa: 65 SD 23 (223 13).

Dimenzije: d=65 (mm), D=140 (mm), B=48 (mm), T=3.5 (mm)Nosivost: C=224 (kN), C0=176 (kN)

U osloncu B usvaja se dvoredni samoudesivi ležaj sa burićima tipa: 95 SD 22 (222 19).

Dimenzije: d=95 (mm), D=170 (mm), B=43 (mm), T=3.5 (mm)Nosivost: C= 245 (kN), C0=212 (kN)

3.2.3 Provera ležajeva, osovina i omotača doboša

Provera ležajeva, osovina i omotača doboša može da se sprovede na osnovu poznatih metoda i proračuna, koji su proučavani u okviru mašinskih elemenata i konstrukcija.

Konstruktivne mere doboša mogu da se usvoje iz odgovarajućih tabela 111.1 iIII.2 u dodatku.

Ukupna masa doboša je 3 ^ 5 2 0 (kg).

3.3 Proračun snage dizanja i izbor elektromotora

3.3.1 Merodavna snaga i ostali parametri za izbor motora

- snaga ustaljenog kretanja (4.6.4):

P . - W . _ 1 5 7 -1 0 3 -0 .1 6 6 6 = 2 9 06liN] 103-ri K^-O.SJO

gde je:ri=riK rid rir=0.99 0.98 0.93=0.90 - ukupni stepen korisnosti mehanizma.

- relativno trajanje uključenja - stvarna intermitenca (si. 6.3):

cô/o) -100 =[2(24+16)/180] -100 =44.444%

- broj radnih ciklusa na čas:

C=3600/7;=3600/180=20[c ik l/h ]

- broj uključenja motora na čas:

Z=(Z„ +ZJt)C=[4+(2 +4)] -20=120+160[uklj/h]

gde su:Zn=4 - normalni broj uključenja motora mehanizma za dizanje u toku jednog radnog ciklusa dizalice,Zk=2 - 4 - korekturni broj uključenja motora.

- potrebna snaga motora sa standardnom intermitencom ED=40%

PD =PsJed IE D =29.06^44.44/40=30.63[*

3.3.2 Izbor motora

Iz odgovarajućeg kataloga (T.IV.1) za vrstu pogona S4, standardnu intermitencu ED=40% i broj uključenja Z=150 (uklj/h) usvaja se kliznokolutni šestopolni dizalični motor tipa:

ZPD - 250 Mk-6 "Sever" - Subotica (B3)

Karakteristike motora su:

Pn=33 (kW) - nominalna snaga,n,=974 (m in'1) - broj obrtaja,lr =1.52 (kgm2) - moment inercije motora,

- prevrtni faktor preopterećenja motora,G=520 (kg) masa elektromotora,d=70 (mm) prečnik rukavca vratila (priključna mera).

136

- ugaona brzina pogonskog vratila:

1 30 30

- nominalni moment motara:

M = 103*-^- =9550^=103 — =9550— =323.5[Mn] n, 102 975

Utvrdjivanje srednjeg momenta upuštanja motora Muom i faktora preopterećenja (srednji vj/8( i maksimalni v|ymax) biće sprovedeno kasnije u poglavlju 3.7.1.

3.4 Izbor elastične spojnice sa kočionim dobošem

Elastična spojnica je mnogo više opterećena u prelaznim režimima rada (period ubrzanja i kočenja) u odnosu na ustaljeno kretanje. Medjutim, ti prelazni režimi relativno kratko traju, tako da je spojnica duže vremena opterećena momentom ustaljenog kretanja.

Najveća vrednost momenta pri ustaljenom kretanju iznosi:

M =O -D P

d =9550— =9550 29.06974

=285[Mw] (5.8.1.a)

Pošto se deo elastične spojnice koristi kao kočioni doboš dvopapučne kočnice na strani reduktora, onda se iz tabele 4.10 za nominalnu snagu motora Pn=33 (kW) pri ED 40% i broju obrtaja n,=974 (m in ') usvaja prečnik kočionog doboša Dk=315 (mm).

Na osnovu izloženog usvaja se:

elastična spojnica <J> 315 - JUS M.C1.516,

čiji je nominalni moment M,=630 (Nm) pri nmax=1820 (m in1).

- nominalni prečnik spojnice D,=315 (mm),- moment inercije spojnice l„=0.65 (kgm2),- širina kočionog doboša l5=120 (mm),- priključna mera na strani motora (d,=38 - 80 (mm)), usvaja se vrednost 70 (mm), kao i prečnik rukavca vratila motora,- masa elastične spojnice G„=64 (kg).

137

- prenosni odnos kočnice:

i =£.£=£00.2^0=10.91 k b d 160 55

3.5.2 Proračun sile kočenja i izbor ELHY - podizača

- računski moment kočenja sa stepenom sigurnosti kočnice vk=2.5:

Mt =vJk-MJfT|2=2.5'2850.92=577[A/m]

-računska sila kočenja:

F*= 577* \ik-ik-Dk-r)k 0.35-10.910.3150.95

=505[N]

gde je:r|k=0.95 - stepen korisnosti polužja kočnice.

Na osnovu sile kočenja iz tabele VI.2 usvaja se hidraulični (ELHY) podizač:

EB 50/50 C50,

sa sledećim karakteristikama:

- nominalna kočiona sila u povratnoj opruzi Fk=485 (N),- sila podizanja Fp=500 (N),- nominalni hod h=50 (mm),- visina podizača H=l31=400 (mm) (iz tabele VI.3, gde su date ostale osnovne dimenzije),- masa podizača 13.5 (kg),- ukupna masa kočnice « 52 (kg).

3.5.3 Provera kočnice <j> 315 - EB 50/50 C50

Ova kočnica je zacrtana kao standardna u T. VI. 1, a njene osnovne karakteristike date su u T. VI.4.

- stvarna normalna sila na kočionom dobošu:

F^F^-11^485-10.910.95=5027[N ]

139

stvarni kočioni moment:

M k=FN-\ik D k=Fk-ik-r\k-\ik-Dk= 5027 - 0 . 3 5 * 0 . 3 1 5 = 5 5 4 [ A / m ]

- stvarni stepen sigurnosti:

M.v =-

5 5 4

M -t]2 2 8 5 - 0 . 9 2= 2 . 4

što je u granicama dozvoljenog (vdoz=2 - 3).

Provera kočionih obloga

- specifični pritisak:

p=l a =5027 =23 71 [N/cm 2j y Ap 212 1

što je u granicama dozvoljenog pritiska.

- kritična brzina na obodu kočionog doboša:

n ti 0.315-974 = 1 7 6 7 [Wj* 6 0 6 0 J

gde je k=1.1 - 1.2

- specifična snaga kočenja:

pK.-23.71-17.67=420[ - ^ -]< (pnW =500[-^ f ]c/n2 -s cm s

Na osnovu ovog prrbližnog (toplotnog) proračuna zaključuje se da obloge papuča zadovoljavaju.

3.6 Prenosnik snage - reduktor

3.6.1 Izbor reduktora

- prenosni odnos reduktora:

9 7 4

r nd 14.147=68.841

140

Za računsku vrednost prenosnog odnosa if=68.841, ulazne nominalne snage motora P„=33 (kW), ulaznog broja obrtaja n,=974 (min'1) i 2m pogonsku grupu iz tabele VIII.6 usvaja se:

TROSTEPENI HORIZONTALNI REDUKTOR H3.106.00/III - S. MIN - Niš

koji može da prenese snagu P=45 (kW) za 2m pogonsku grupu, pri ulaznom broju obrtaja n,=950 (min'1) i ima stvarni prenosni odnos i„=ir=73 (in=71).

Gabaritne i priključne mere reduktora su date u tabeli VIII.3. Pošto je prečnik rukavca ulaznog vratila d=55 (mm), treba usaglasiti i prečnik glavčine kočionog doboša na elastičnoj spojnici, koji se kreće u granicama od 30 - 70 (mm).

Ukupna masa reduktora G,=1770 (kg).

3.6.2 Provera odstupanja brzine

- stvarni broj obrtaja doboša:

n =^1 =9™.=1 3.342[min1l d im 73 1 J

- stvarna brzina dizanja:

v= iz -Dd nd = k 0.45-13.342 =9 .4 3 [m/min] =0.157[m/s]2

- odstupanje brzine:

w=^ lX A -100% J 9-43 " 1?! -100% = -5.7%Vd 10

što je u granicama dozvoljenog ± 8% prema JUS M.D1.023.

3.7 Provera motora i kočnice u prelaznim režimima rada

3.7.1 Provera motora u periodu ubrzanja pri dizanju maksimalnog tereta

- vreme ubrzanja za usvojeno ubrzanje au=0.1 (m/s2):

, ,± k .0 J 6 Z .1 7 |s] a, 0.1 l )

- moment upuštanja motora u periodu ubrzanja:'

141

gde je:

16000-9.81-0.45 +2.548 — =269 +153 =422[Nm] 2*2*73-0.9 1.7

=1.15(1.52 +0.65) +16*10 3 ( ^ | ) 2=2 .543[^"»2]

- srednji faktor preopterećenja motora:

Mu_ 422 M . 323

^ = t ^= ^= = = 1 -31

- maksimalni faktor preopterećenja:

^ m a x = 2 K -^ mu,=2-1 -31 -1.1 =1.52<inw=5.7

gde je:Mmin= 1 • 1 - usvojena vrednost minimalnog faktora propterećenja.

Jasno se uočava da je preopterećenje motora u periodu ubrzanja relativno malo u odnosu na mogućnost motora.

3.7.2 Provera kočnice u periodu kočenja pri spuštanju maksimalnog tereta

- vreme kočenja za kočnicu sa Mk=554 (Nm)

6.1.2 Mehanizam za kretanje kolica

1. POLAZNI PODACI

- nosivost- brzina kretanja vitla- pogonska grupa

mQ=16 (t) (Q=151 (kN))V¥=32 (m/min)=0.533 (m/s) 2m

Dijagram srednjeg radnog ciklusa dat je na si. 6.8.

Ukupna masa kolica približno je odredjena iz izraza:

mv=(0.3 +0.4) -16 ± 10% *5.2 [r)

Pogonska grupa mehanizma za kretanje kolica odredjuje se na osnovu namene prema tabeli T2.11 (pozicija 4) i iznosi 2m.

Za računsko odredjivanje pogonske grupe potrebno je odrediti klasu radnog vremena (V0125 - V5) i stanje opterećenosti (koeficijent KM). Za poznati ukupni vek trajanja dizalice T=10000 h lako se odredjuje efektivno vreme rada ovog mehanizma:

r 2=a2 r= 0 .167-10000=1670 [*]

gde je (si. 6.8):

15+15a2=— -= . _ - =0.1672 T 180

Veličini T2 iz T. 2.13 odgovara klasa radnog vremena V,.

Pošto nema podataka za odredjivanje koeficijenta KM, i za ovaj mehanizam usvaja se pogonska grupa 2m. Pri tome takodje treba imati u vidu da i ostali podaci, kao broj ciklusa, stanje opterećenosti itd., nisu sigurni, obzirom na stohastički proces rada dizalice u radionici. Ovo ne važi za regalni transport, za koji je standardom FEM 9.512 dat način odredjivanja koeficijenta K, obzirom na gotovo deterministički radni proces a samim tim i na relevantne faktore, koji se mogu uzeti u proračun.

2. ŠEMA MEHANIZMA ZA KRETANJE KOLICA

Kako je mehanizam namenjen srednjoj nosivosti dizalice, a kolica su malih gabarita sa krutim kosturom, to je pogodno za pokretanje kolica usvojiti centralni pogon sa dva pogonska točka. Oslanjanje kolica je na četiri točka, od kojih su dva slobodna.

Sastavne komponente mehanizma, prikazanog na si. 6.9 su sledeće:

1. Kočioni kliznokolutni motor sa ugradjenom elektromagnetnom kočnicom tipaKZK "Sever" - Subotica,

144

0 25

0

2. Elastična spojnica bez kočionog doboša - JUS M.D1.515,3. Vertikalni reduktor (S MIN-a),4. Transmisiono vratilo,5. Zupčasta spojnica komada 3 (S MIN-a),6. Pogonski točkovi JUS M.D1.110,

Slobodni točkovi JUS M.D1.111.

SI. 6.8 Srednji radni cikius mehanizma za kretanje kolica

145

Širina kolica B, raspon točkova L i baza kolica odredjuju se prema gabaritu m ehanizm azadizanje(sl. 6.10). O vaslikaposlužićedase, nakon izvedenog proračuna pogonskog mehanizma za kretanje, odrede sve osnovne geometrijske mere kolica i njenih mehanizama.

3. TOK PRORAČUNA I IZBOR KOMPONENTI MEHANIZMA ZA KRETANJE KOLICA

3.1 Proračun i izbor točka

- ekvivalentni (maksimalni) pritisak po točku:

_ (16+5.2)3.81r ekv p max 4 l J

gde je:N=4 - ukupan broj točkova kolica.

Prema tabeli 4.12 za_uslovnu nosivost točka sa ravnom glavom Fu =69(kN) > usvojen je točak prečnika Dt=250 (mm), i šina, čija je širina b=45 (mm) i poluprečnik zaobljenja r=4 (mm). Materijal točka Č0545 kaljen sa tvrdoćom nagaznog sloja od HB 4300 (N/mm2) (HC 450 N/mm2).

- provera točka:

D _ F«*v ___________ 52__________ _' [Pdur-k, •k2'k3(b-2r)] [0.75*1 *1 *0.97(4.5-2-0.4)]

=19.32[c/n]=193[/n/n]<250[/n/n]

gde su:Pdur=0 75 (KN/cm2) i k,=1 iz tabele 4.13 za usvojeni materijal točka, kÔ .97 iz tabele 4.14 za broj obrtaja predhodno usvojenog točka n,=Vv/7t D,=32/7c 0.25 =40.743 (m in 1), k3=1.0 iz tabele 4.15 za 2m pogonsku grupu.

Na osnovu predhodne relacije usvojeni su:

- pogonski točkovi <J> 250 - JUS M.C1.110,- slobodni točkovi <J> 250 - JUS M.C1.111.

Masa sklopa jednog točka Gt=69 (kg).Priključna mera: prečnik rukavca vratila točka dj=50 (mm).Ostale potrebne mere: 1=220 (mm), b2=285 (mm) (tabela V II.1).

146

3.2 Odredjivanje otpora i potrebne snage za kretanje kolica radi izbora motora

- otpori ustaljenog kretanja:

gde su:f=0.05 (cm) - otpor kotrljanja točkova po šini,H=0.003 - otpor trenja u kotrljajnim ležištima,P=2.0 - otpor trenja oboda točkova u slučaju zakošenja,d=6 (cm) - prečnik rukavca vratila na mestu ležaja (tabela VII.1)

- snaga ustaljenog kretanja:

r|=0.9 - stepen korisnosti prenosa.

Za dalji proračun pri odredjivanju dodatne snage u periodu ubrzanja (inerciona snaga) i ukupne snage moraju se predhodno pretpostaviti vrednosti momenta inercije rotora motora l„ ugaone brzine vratila co, i srednjeg faktora preopterećenja motora \|>SI. Posle konačnog usvajanja motora sprovodi se završni proračun sa tačnim vrednostima predhodno naznačenih veličina.

Nadalje je dat postupak završnog proračuna.

- inerciona snaga:

gde je:tu=2.5 (s) - vreme ubrzanja sistema, koje je odredjeno iz uslova da ubrzanje iznosi au*0.2 (m/s2),lr=0.02 (kgm2), ©,=98 (s 1) - predpostavljene vrednosti.

=(16 +5.2) -103 -9.81 ( 2 - ^ + 0 .0 0 3 -^ ) -2=1963[W]25 25

1963-0.533

103-ti 1030.9=1.163[JtJ*l

gde je:

(16+5.2)-1030.5332 t 1.5Q.02-982

103-2.5 0.9 103-2.5=2.792[kW]

147

- ukupna snaga:

^ ■ ^ . 1-163+2.7 9 2 =, nkW]1.88

gde je:v)/8r=1.88 - pretpostavljena vrednost srednjeg faktora preopterećenja motora.

- stvarna intermitenca motora mehanizma za kretanje kolica:

e (%) =_J.1 oo=2^5-100=16.67[%]’ T0 180

Na osnovu ukupne snage usvaja se kočioni šestopolni kavezni motor sa kratkospojenim rotorom tipa:

KZK - 112 M - 6 "Sever" - Subotica (B3)

Iz tabela IV.2 i IV.3 očitane su karakteristike motora:

Pn=2.2 (kW) - nominalna snaga,1=0.02 (kgm2) - moment inercije rotora,n,=935 (min'1) - broj obrtaja motora,vj/p=Mp/Mn=2.5 i vi/m=Mm/Mn=2.7 - faktori preopterećenja,Mk=50 (Nm) - maksimalni kočioni moment ugradjene elektromagnetne kočnice.

U većini slučajeva, kočioni moment, ostvaren pomoću 8 opruga, preveliki je za kočenje kretnih mehanizama kolica. Vadjenjem dve ili četiri opruge ostvaruje se 0.75 Mk ili 0.5 Mk. Veličina kočionog momenta biće proverena u odeljku 3.7.2.

Masa elektromotora G=43 (kg).

Priključna mera - prečnik rukavca vratila 28 (mm).

- ugaona brzina:

71 '*1«!=-30 30

=98[s1]

- srednji faktor preopterećenja motora:

y =o.852 =0.852 2,5 *2,7 =1.8782 2

148

- nominalni moment motora:

Mh =9550— =9550•— =22A7[Nm] " n« 935

- srednji moment upuštanja motora:

Mu=Vsr'M*=1 -878-22.47-42[Nm]

3.3 Izbor elastične spojnice bez kočionog doboša

Elastična spojnica kratkotrajno je opterećena momentom upuštanja Mu®42 (Nm), a trajnije momentom ustaljenog kretanja:

Ma= 9 5 5 0 ^ = 9 5 5 0 ^ P *12[Nm]9u9TI1

Uzimajući, u obzir faktore odgovornosti i režima rada za spojnicu usvaja se:

ELASTIČNA SPOJNICA <j> 100 - JUS M.C1.515

Karakteristike spojnice su:

- nominalni moment Mt=85 (Nm); nrmu=5720 (min'1),- moment inercije l.=0.004 (kgm2),- priključna mera - prečnik glavčine na strani motora d,=16 - 32 (mm); usvaja se vrednost 28 (mm), kao i prečnik rukavca vratila motora,- masa elastične spojnice G,«4 (kg).

3.4 Izbor vertikalnog reduktora

- potreban prenosni odnos reduktora:

. _ ” i _ 935 r n, 40.743

=22.948

Za 2m pogonsku grupu, broj obrtaja n,=935 (m in1), računski odnos ir=22.948 i nominalne snage motora Pn=2.2 (kW) usvaja se:

DVOSTEPENI VERTIKALNI REDUKTOR V2.32.00A/II S MIN - Niš

Karakteristike reduktora:

- nominalna snaga P=6.3 (kW) za n,=950 (m in1) i 2m pogonsku grupu,

149

- stvarni prenosni odnos ist=ir=22.9,- gabaritne i priključne mere reduktora su date u tabeli VIII.2. Pošto je prečnik rukavca ulaznog vratila d=28 (mm), treba usaglasiti prečnik glavčine dela spojnice koji je na strani reduktora, koji se kreće u granicama od 1 4 - 3 2 (mm). Maksimalni prečnik reduktora ulaznog vratila za vezu sa zupčastim spojnicama iznosi D=56 (mm),- masa reduktora Gr= 110 (kg).

Obzirom da ne postoji razlika izmedju potrebnog i stvarnog prenosnog odnosa neće nastupiti razlika u brzini kretanja kolica (Vv=Vst«32 (m/min) =0.533 (m/s)) pa je nepotrebno odredjivati odstupanje brzine (W %«0).

3.5 Izbor zupčaste spojnice

Ova je spojnica u toku rada izložena promenljivom momentu uvijanja.

- trajnije opterećenje zupčaste spojnice i vratila (moment ustaljenog kretanja):

A^Vn =12-22.90I9=12A\Nm]« 2 2

- kratkotrajno preopterećenje zupčaste spojnice:

(MM-1.5Jr^ i ) V T |

m =---------------- a---------=ZS o

(42-1.50.02-®®) *22.90.9 =------------------ -------------------- =420[Mn] =A2[kNcm]

Uzimajući u obzir faktore odgovornosti i uslova rada zaključuje se da iz tabele V.3 zadovoljava prva spojnica, medjutim, zbog priključnih mera izlaznog vratila reduktora, transmisionog vratila i vratila točka usvaja se:

ZUPČASTA SPOJNICA 266 001 S MIN

Karakteristike spojnice:

- nazivni prečnik (unutrašnji prečnik glavčine od 40 - 50 (mm)); d=50 (mm)- maksimalni obrtni moment M=900 (Nm)- mera spojnice Gs=12 (kg)

Priključne mere su: prečnik rukavca izlaznog vratila reduktora smanjiti na 50 (mm), prečnik rukavca transmisionog vratila usvojiti 40 (mm), a unutrašnji prečnik glavčine

150

spojnice na strani točka takodje usvojiti 50 (mm), jer je prečnik rukavca vratila točka 50 (mm).

3.6 Provera prečnika transmisionog vratila na kratkotrajno opterećenje

a54210

=2.75[mm]

što je manje od usvojene vrednosti prečnika rukavca d =40 (mm) i vratila dv=50 (mm). Ovde je 1^=10 (kN/cm2) za Č 0545 od koga je vratilo napravljeno.

3.7 Provera motora i elektro magnetne kočnice u prelaznim režimima rada

3.7.1 Provera motora u periodu ubrzanja

- vreme ubrzanja za moment upuštanja Mu=42 (Nm)

Jr <*1 0.725-98

gde je:

M -M 42-12 2'4Û St

Jr- 1.5 C - 11 5 (W J )2' i =©i I] * 0^ ti

=1.15(0.02 +0.004) +(16 +5.2) -103( °-5333 )2._ L =0.725[kgm 2]98 0.9

Stvarno vreme ubrzanja od 2.4 (s) je približno jednako predpostavljenom vremenu ubrzanja od 2.5 (s).

3.7.2 Provera kočnice u uslovima najnepovoljnijeg kočenja

Maksimalno vreme zaustavljanja kolica se izračunava kada su najmanji otpori kretanju, tj. kada nema zakošavanja točkova u odnosu na stazu (3=1 ili k=0). U tom slučaju moment, usled statičkih otpora redukovan na vratilo motora biće:

2ir-r\ p

gde je:

151

3.8 Specifikacija masa komponenti mehanizma za kretanje kolica

1. Elektormotor2. Elastična spojnica3. Vertikalni reduktor4. Vratilo5. Zupčasta spojnica6. Kretni točak

43 (kg)4 (kg) 110 (kg) 30 (kg)

Slobodni točak

3 kom x 12 (kg)= 36 (kg)2 kom x 69 (kg)= 138 (kg) 2 kom x 69 (kg)= 138 (kg)

UKUPNO: 400 (kg)

3.9 Odredjivanje gabarita kolica i osnih razmaka točkova

- širina kolica:

Na osnovu širine reduktora (T. VIII.3) i dužine doboša mehanizma za dizanje odredjuje se širina kolica:

Usvojena je standardna vrednost (niz R20) L=2250 (mm).

- Na bazi gabarita reduktora mehanizma za dizanje i kretanje kolica usvaja se dužina patosa kolica A=2250 (mm).

- Rastojanje točkova na nosaču (baza kolica) L,=2000 (mm).

Na si. 6.10 prikazana su kolica sa osnovnim dimenzijama.

3.10 Stvarna masa kolica

- mehanizam za dizanje 3400 (kg)- mehanizam za kretanje 400 (kg)- kostur kolica 1200 (kg)- ostalo 200 (kg)

B=(C/2 +GJ +L^+(400 +600) =620/2 +380+1540 +470 =2700[mm]

- računska vrednost raspona kolica:

L=B- 2 b j2 =2700 -2-265/2 =2435[mm]

UKUPNO: 5200 (kg)

153

SZ 6.10 Kolica dvogrede mosne+dizahce

O O Z j O

6.1.3 Mehanizam za kretanje dizalice (mosta)

1. POLAZNI PODACI

- nosivost- brzina kretanja dizalice (mosta)- raspon dizalice (mosta)- pogonska grupa (T. 4.11)- srednji radni ciklus prema

V (m/s)

F \POMERANJE i l

I OPTEREĆENE j \I D I Z A L I C E I I

— ' ■ > _ t = 29 i<-------------- +

R A D N I C I K L U S

SI. 6.11 Srednji radni ciklus mehanizma za kretanje dizalice

- masa vitla mv«5.2 (t) (Gv=51kN),- pretpostavljena masa mosta mm=23.8 (t) (Gm=233 kN),

2. ŠEMA MEHANIZMA ZA KRETANJE

Za kretanje dizalice usvaja se centralni pogon sa sporohodnim vratilima, koji je prikazan na si. 6.12. Sastavne komponente ovog mehanizma su:

1. Dizalični klizno-kolutni motor tipa ZPD "Sever" - Subotica,2. Elastična spojnica sa kočionim dobošem - JUS M.C1.516,3. Dvopapučna kočnica sa ELHY - podizačem,4. Horizontalni reduktor sa vratilom koje ima dva izlaza (S MIN),5. Zupčaste spojnice uz reduktor i točkove 4 kom. (S MIN),6. Krute spojnice JUS M.C1.510,7. Transmisiona vratila sa ležajevima,8. Kretni točkovi JUS M.D1.110,

Slobodni točkovi JUS M.D1.111.

155

mQ=16 (t) tj. Q=151 (kN) Vm=63(m/min)=1.05 (m/s) L=25 (m)2msi. 6.11

t = 28 2. . . < .

D I Z A L I C E T c = 180 S

Fp - [ G „ | *(C>*C>] . - ^ [ 2 3 3 - ^ »(151 ^51 )-2]-66.5[foV]

- ekvivalentni pritisak po točku:

F - tnax+ p 01,0 - 2-154+66.5 _-|25[jW]3 3

Prema tabeli 4.12 za uslovnu nosivost točka sa ravnom glavom Fur=158 (kN) > Fekv usvojen je točak D,=400 (mm) i šina, čija je širina b=65 (mm) i poluprečnik zaobljenja r=6 (mm). Materijal točka Č0545 kaljen sa tvrdoćom nagaznog sloja od HB 4300 (N/mm2).

- provera izabranog točka:

D = ekv 125* Pdu,*i*2Mb-2r) 0.75-10.94-1 (6.5-20.6)

=33.41 [cm\<D=AQ[cm\

gde je:pdur=0.75 (kN/cm2) i k,=1.0 iz tabele 4.13.k2=0.94 za n,=Vm/(7i Dt)=63/(7t 0.4)=50.134 (min'1) iz tabele 4.14.k3=1.0 za 2m pogonsku grupu iz tabele 4.15.

Konačno su usvojeni:

dva pogonska točka <J> 400 - JUS M.D1.110, dva slobodna točka <|> 400 - JUS M.D1.111.

Masa sklopa jednog točka Gt=255 (kg).

Prečnik rukavca vratila točka d=70 (mm), 1=330 (mm) (T.VII.1).

3.2 Odredjivanje otpora i potrebne snage za kretanje mosta radi izbora motora

- otpori ustaljenog kretanja:

Fs = ^ - D n ' * ( 2 i +| i4 ) P -

-(16 *5.2 +23.8) -9.81 (2 -M 5 *0 .00 3— ) -2.5 =3.587[«V] -3587[W]40 40

gde je:d=10 (cm) - prečnik rukavca vratila na mestu ležaja (tabela VII.1); vrednosti koeficijenta otpora f, n, p, imaju slične vrednosti kao kod pogona kolica.

157

- snaga ustaljenog kretanja:

gde je:ti=0.9 - stepen korisnosti prenosa.

- inerciona snaga (završni proračun):

K ^ v r , ‘ IO3*,

45-103^ .052 t 1.5-0.14-100.52

lO ^ O .S 103-5=11.42[iW]

gde su:tu=5 (s) - vreme ubrzanja za prethodno usvojeno ubrzanje au*0.2 (m/s2),l,=0.14 (kgm2) - moment inercije rotora motora,©,=100.5 ( s 1) - ugaona brzina pogonskog vratila motora.

- ukupna snaga:

- Z«120 (uklj/h)

- izbor motora

Iz tabele IV. 1 za vrstu pogona S4, ED 25%, 150 (uklj/h) usvaja se kliznokolutni šestopolni dizalični motor tipa:

p _ 4.2+11.45** * , 1-85

=Q.A6[kW\

gde je:vj/sr=1.85 - usvojena vrednost srednjeg faktora preopterećenja motora.

- stvarna intermitenca i broj uključenja motora:

tJ % ) =— M 0 0 =29+— -100 =31.66«32[%]* T0 180

ZPD - 160 L - 6 "Sever" - Subotica (B3)

158

- Pn=9.5 (kW) - nominalna snaga,- Ir=0.14 (kgm2) - moment inercije rotora,- n,=960 (min'1) - broj obrtaja,- \\im=M JM n=3 - faktor preopterećenja,- Gm=160 (kg) - masa elektromotora,- D=42 (mm) - prečnik rukavca vratila.

- ugaona brzina pogonskog vratila:

^ , * $ 6 0 , 1 0 0 5, ,j1 30 30

- maksimalni faktor preopterećenja za usvojene vrednosti m/„= 1.85 i vj/min= 1.1:

+ma* = 2 ^ - ^ =2 -1.85 -1.1 =2.6<*m =3

Karakteristike motora su:

- nominalni moment motora:

M =9550— =9550 ^ =94.5[Mn]n — OCA ‘ *960

- srednji moment upuštanja:

Mu= fsr'Mn='\ .85-94.5=175[Wro]

3.3 Izbor elastične spojnice sa kočionom dobošem

Trajnije opterećenje spojnice je u periodu ustaljenog kretanja:

M„=9550— = 9 5 5 0 4 1 ? =42 [Nm]960

Kratkotrajno preopterećen je:Mu*175 (Nm)

Pošto se deo elastične spojnice koristi kao kočioni doboš iz tabele 4.11 za Pn=9.5 (kW) i n=1000 (min'1), usvaja se prečnik kočionog doboša Dk=200 (mm).

Na osnovu izloženog usvaja se:

elastična spojnica <f> 200 - JUS M.C1.516

159


M,=200 (Nm) - nominalni moment spojnice,J,=0.07 (kgm2) - moment inercije spojnice, ls=75 (mm) - širina kočionog doboša,d,=25 - 56 (mm) - unutrašnji prečnik glavčine dela spojnice na strani motora, usvaja se d=42 (mm),d=20 - 50 (mm) - unutrašnji prečnik glavčine dela spojnice, na strani reduktora, Gs«20 (kg) - masa elastične spojnice.

3.4 Proračun dvopapučne kočnice i izbor hidrauličnog podizača (si. 6.7)

3.4.1 Mere dvopapučne kočnice

Dk=Ds=2QQ{mm\ Bk=ls=75[mm] p=70°

B =/5 - (5 +10) =75 -5 =7Q[mm\

- površina obloga:

-1670“ .7 , 68[cw2] p 360 360°

- dimenzije poluga i prenosni odnos kočnice-.

/ = £ . £ = 2 6 0 . = 1 1 . 7 0 k b d 100 40

- u kombinaciji sa kočnicom usvaja se hidraulični podizač:

EB 20/50 C12

Karakteristike podizača:

- kočiona sila- podizna sila- nominalni hod

Fk=130 (N), Fp=200 (N), h=50 (mm),

- visina podizača H=380 (mm).

Kočioni moment usvojene kočnice sa ELHY - podizačem <}> 200 EB 20/50 C12 (S MIN) biće proveren u delu (3.8.2).

160

- stvarna normalna sila na kočionom dobošu:

F ^ F ^ - t IS O -I 1.70.95=1445[/V]

- stvarni kočioni moment kočnice:

Mk=Fk’ik11 k-n*Dk='1445-0.35-0.2 ='101 [Nm]

Masa kočnice sa ELHY - podizačem Gk=26 (kg).

- provera kočionih obloga:

=_1445 =21 25[N/cm *] Ap 68

n 0.2-960 =2i m N ffli 60 cm2 s J

3.5 Izbor reduktora

- prenosni odnos reduktora:

Za 2m pogonsku grupu, broj obrtaja n,=960 (min ’), računski prenosni odnos ir=19.15 i nominalnu snagu motora Pn=9.5 (kW) usvaja se:

Karakteristike reduktora:

- Pn=11.2 (kW); n,=950 (m in1) za 2m pogonsku grupu, ist=ir=20.- gabaritne i priključne mere su date u tabeli VIII.1,- prečnik rukavca izlaznog vratila d=32 (mm), treba usaglasiti sa unutrašnjim prečnikom glavčine dela spojnice na strani reduktora 20 - 50 (mm),- prečnik rukavca izlaznog vratila D=55 (mm),- masa reduktora Gr=240 (kg).

- Odstupanje brzine:

DVOSTEPENI HORIZONTALNI REDUKTOR H2.40.00A/I - S. MIN - Niš

ti D t nt ti -D, /^ n 0.4-960 60 i. -60 20-60

=60[/n/min]=1.005[/n/s]

161

_ p max _ 154

Fp min 6 6 -5=2.316

- kratkotrajno preopterećenje:

r n ^ .N 2 - -3074- 2-3^ -2147[W/n] =2147[Wcm]i +a i -*-£.010

M =M.b-— =3074- 1“ 1 +a 1+2.316

=972[Mw]

- izbor zupčaste spojnice:

Iz analize opterećenja uzimajući u obzir faktore odgovornosti i uslova rada usvaja se (T. V.3):

ZUPČASTA SPOJNICA 266 003 S MIN (kom. 4)


- maksimalni obrtni moment Mt=4000 (Nm)- unutrašnji prečnik glavčine dmax=80 (mm). Ovu veličinu treba usaglasiti sa rukavcima izlaznog vratila reduktora d=55 (mm), vratila točka d=70 (mm) i transmisionog vratila - usvojena vrednost d=60 (mm).- masa spojnice G„=30 (kg)

- izbor krute spojnice:

Iz tabele V.4 usvaja se :

KRUTA SPOJNICA BR. 3 JUS M.C1.510 (kom. 6)


- maksimalni obrtni moment Mt=200 (Nm)- unutrašnji prečnik glavčine dmax=80 (mm), usvaja se vrednost d=60 (mm), kao i vrednost rukavca vratila.- masa spojnice G„=39 (kg)

3.7 Provera transmisionog vratila

- prečnik vratila od Č0545 (xdoI=10 kN/cm2) je:

163

što je manje od usvojene vrednosti prečnika rukavca 60 (mm) i vra tila 70 (mm)

Ukupno ima 10 vratila dužine l«2384 (mm).

Težina jednog vratila Gv»70 (kg).

3.8 Provera m otora i kočnice u prelaznim režim im a rada

3.8.1 Provera m otora u periodu ubrzanja

- vrem e ubrzanja za m om ent upuštanja Mu=175 (Nm) (vj/8r= 1 .85):

, 5.19-100.5 M u- M a 175-40

J r=1.5-/r+E m ( ^ ) 2 - =1.15 ( /r+ / J + E m ( ^ ) 2 - =

=1.15(0.14+0.07) +(16+5.2 +23.8) -103( )2-— =5.19[*£77l2]

A /^ 9 5 5 0 — =P s t _ F « D T _ 3587-0.4 n1 2 - ir i \ 2-20-0.9

~42.[N m \

3.8.2 Provera kočnice u uslovim a najnepovoljnijeg kočenja

- vrem e kočenja za kočnicu sa Mk=101 (Nm):

gde su:

164

=1.15(0.14+0.07) +45-103( ^ ^ ) 20 .9 = 4 .2 5 [^m 2]

42Af 1---- 5=— .5=16.8[Mn]* P 2 1 J

- usporenje:

a k= ^ = — =0.28[/w/y2]3.6

što je u granicam a propisanog, pa se može prihvatiti da je kočnica sa M (Nm) dobro izabrana.

- zaustavni put:

Sk= ^ ^ =-liL® =1.8[/n]

3.9 Specifikacija masa kom ponenti m ehanizm a za kretanje mosta

1. E lektorm otor 160 (kg)2. E lastična spojnica 20 (kg)3. Kočnica 26 (kg)4. Horizontalni reduktor 270 (kg)5. Zupčaste spojnice 4 kom x 30 (kg)= 120 (kg)6. Krute spojnice 6 kom x 39 (kg)= 234 (kg)7. Vratila 10 kom x 70 (kg)= 700 (kg)8. Kretni točkovi 2 kom x 255 (kg)= 510 (kg)

S lobodni točkovi 2 kom x 255 (kg)= 510 (kg)

UKUPNO: 2520 (kg)

Ukupna snaga za kretanje, sračunata za mehanizam sa centralnim pogonom Puk=9.5 (kW), deli se na oba motora i to u zavisnosti od njihovih elektromehaničkih karakteristika.

U praksi, kada su dva nezavisna pogona sa kratkospojenim motorima, preporučuje se uvećanje teorijske snage odvojenih pogona do 12%. Kada su primenjeni kliznokolutni motori, koji se odlikuju većim dopuštenim preopterećenjem, moguće je i mnogo manje uvećanje teorijske snage. Tako se u praktičnim proračunima može usvojiti da snaga jednog motora iznosi polovinu ukupne snage.

U ovom slučaju tako je i uradjeno:

2 2 1 J

pa su usvojena dva kliznokolutna šestopolna dizalična motora:

ZPD - 132 M - 6 "Sever" - Subotica

sa karakteristikama:

P=4.7 (kW) za ED 25% i 150 (uklj/h) n,=927 (min'1); 1=0.05 (kgm2)Vm=MJMn=3.2Gm=95 (kg) - masa motora.

Za vezu izmedju motora i reduktora usvojena je elastična spojnica <J> 160 - JUS M.C1.516, mase Gs=5 (kg).

Za kočenje ovih mehanizama usvojene su dve najslabije kočnice sa ELHY - podizačima (tabela VI.4):

<j) 160 EB 20/50 C12

sa kočionim momentom Mk=76 (Nm). Jasno je da obe kočnice imaju veći kočioni moment u odnosu na prethodnu varijantu, pa će vreme i put zaustavljanja biti kraći, odnosno usporenje veće. Masa kočnice je Gk«20 (kg).

Pri izboru reduktora mora se odrediti prenosni odnos, jer je ulazni broj obrtaja n ,=927 (min 1):

Z _ .1 8.49 ' n, 50.134

Za vrednosti ir=18.49, n,=950 (m in1), 2m pogonsku grupu i Pn=4.7 (kW), usvojena su dva najmanja horizontalna reduktora:

H2.32.00A/ (S MIN)

Masa reduktora Gr=150 (kg).

Veza izmedju reduktora i kretnog točka je ostvarena istom zupčastom spojnicom, kao i u prethodnoj varijanti:

260 003 (S MIN)

Masa spojnice: Gs=30 (kg).

Ukupna masa jednog pogona:

1. Elektormotor 95 (kg)2. Spojnica 5 (kg)3. Kočnica 20 (kg)4. Reduktor 150 (kg)5. Zupčasta spojnica 30 (kg)6. Kretni točak 2 kom x 255 (kg)= 510 (kg)

Slobodni točakUKUPNO: 810 (kg)

Ukupna masa oba pogona 2x810=1620 (kg) je očito manja od mase mehanizma sa centralnim pogonom.

Provera motora i kočnice u prelaznim režimima rada može se sprovesti na dva načina. U prvom slučaju posmatra se dizalica kao celina (uzimaju se u obzir oba pogona), a u drugom se posmatra samo jedan pogon.

a) Provera motora u periodu ubrzanja

- vreme ubrzanja za moment upuštanja motora Mu=82 (Nm):

_ j f - a , 5.475-97 2.738-97 “' 2 M / 2-82-42 g2_42 '

~~2 2

gde je:j (2) j j m . redukovani momenti inercije za oba, odnosno jedan pogon:

J r(2) =21.15(7+7) +Em(— )2*— =G>1 T]

=2-1.15 <0.05+0.02) +45-103^ ) 2 ^ =5A75[kgm2]y f u.y

168

=1.15<0.05 +0.02) ( 1 )2. 1 =2.738[kgm *\£. y ( u.y

- ubrzanje:

< - - 7 ! T 3 r f ta 8 W *

b) Provera kočnice u uslovima najnepovoljnijeg kočenja (P=1)

- vreme kočenja:

t - - 4.465-97 2.233-97 _g 57[jjM r 276+16.8 7R 16.8

* — * MJt+— 7 Q + ~ 2 ~

2 M t + M

a;

j f )=2-1.15</+/J+E m (-^)2-ri =U i

=2-1.15 (0.05 +0.02) +45-103( ^ - ) 20.9 =4.965[*s/n2]

C. 001

=1.15*(0.05 +0.02) + ^ ^ ( J L ) 20.9=2.233fem 2]ćm y /

- usporenje i zaustavni put biće:

at -2 « = J L =0.39 -OAimJs2] t 2.57

5 , = ^ =1.285[m]* 2 2

6.2 PRORAČUN POGONSKIH MEHANIZAMA PORTALNO-OBRTNE DIZALICE

6.2.1 Proračun mehanizma za okretanje

1. OPŠTI PODACI ZA PRORAČUN

Proračunati potrebnu snagu pogonskog mehanizma za okretanje portalno - obrtne dizalice nosivosti m=40 (t) i nazivne brzine okretanja n=1.25 (o/min). Pogon se ostvaruje pomoću četiri pogonske jedinice. Položaj jedne pogonske jedinice je pokazan na si. 6.16. Opšta forma dizalice pokazana je na si. 6.17. Proračunom dimenzionisati motore za rad pri vetru brzine 70 (km/h).

Ostali tehnički podaci:

Masa strele dizalice ms=25000 (kg)Dužina strele L=50 (m)Najveći nagib strele 76°Najmanji nagib strele 55°Površina konture strele As=100 (m2)Najveći dohvat dizalice Rmax=31.5 (m)Najmanji dohvat dizalice Rmin=15 (m)Masa platforme mp=40000 (kg)Položaj težišta platformeu odnosu na osu rotacije xp=2.0 (m)

Masa mašinske opreme umašinskoj kućici mM=30000 (kg)Položaj težišta mašinskeopreme u odnosu na osu xM=4.0 (m)Položaj težišta površinemašinske kućice izloženedelovanju vetra (m)

Masa protivtega zauravnoteženje strela mT=85000 (kg)Položaj težišta protivtegau odnosu na osu rotacije xT=6.0 (m)

Masa jarbola m,=15000 (kg)Položaj težišta jarbola Xj=0. (m)Površina jarbola izložena vetru Aj=20 (m2)

Dužina kontejnera U=40 (ft)=12.190 (m)

1 7 0

SI. 6.16 Pogon okretanja u sklopu

SI 6.17 Geometrijski podaci za proračun dizalice

171

2. PRORAČUN POLOŽAJA NAPADNIH LINIJA CENTRIFUGALNIH I INERCIJALNIH SILA

Ugaona brzina rotacije dizalice:

7171 3.14*1.25G>0 =

30 30=0.1309[ra<#s]

Položaj tereta u stanju mirovanja na najvećem dohvatu: R=31.5 (m).

Položaj tereta u stanju mirovanja na najmanjem dohvatu: R=15.0 (m).

Visina obešenog tereta y=25 (m). Položaj tereta pri njegovoj rotaciji:

* m ln 1 5r Ql~

y<4 1 _ 25-0.13092=15.685[m]

8 9.81

rQ231.5 =32.938[m]

9.81

Položaj napadne linije inercijalne sile strele (rs1, rS2) odredjuje se:

Koeficijent k je medjuveličina u ovom proračunu i za njegovo odredjivanje potrebno je poznavati položaj uležištenja strele (r0=3.00 (m)), položaj težišta strele (rTS,=10 (m), rTS2=19.60 (m)) i položaj vrha strele (r,=15 (m), r2=31.50 (m)).

Ki =3rre-r-2 r0 3 .1 0 - 1 5 - 2 3

2r+rQ-3rT 2-15+3-3-10=3

3rro-r-2 r0 3 1 9 .6 -31.5-2-3 _g g6 ^ 2r+rQ-3rT 2-31.5+3-3-19.6 ‘

r„ - r2« r+ro)+« 3 r -r° )) = 225((15 +3) +3 (3 -15 -3)) =11 2 5 [ , " 2(r-r0)(r+2r0+K(2r+r0)) 2(15-3)(15+2-3+3 (2-15+3))

172

_ 992.25((31.5+3) +2.96 (3 -31.5 -3 )) _22 Ts2 2(31.5 -3 )(31 .5 +2 -3 +2.96 (2-31.5 +3))

3. ODREDJIVANJE CENTRIFUG ALNIH SILA OKRETNIH ELEM ENATA DIZALICE

C entrifugalna sila na vrhu stre le od tereta:

FzQ=mQr Q-(jil[kN\

F z q i =4° 1 5 6 8 5 0 .01713= 10.75[fcN]

FlQ2 =40-32.938 0 .01713 =22.57[*A/]

C entrifugalne sile strele:

f rzs=ms'rs'0io[kN\

F ^ j =25-100.01713 =4.28[&A/]

=25-19.600.01713=8.394[)UV]

C entrifugalna sila kontratega:

FiT=mT-xT-ičo[kN\

FlT=85 € .0 0 .01713 =8.74[fcA/]

C entrifugalna sila m ašinske kućice:

F ^ = 30 4 .0 0 .01713 =2.05[&V]

C entrifugalna sila platform e:

Centrifugalna sila jarbola je 0 jer težište jarbola leži na osi rotacije.

4. ODREDJIVANJE INERCIJALNIH SILA OBRTNIH ELEMENATA DIZALICE

Ugaono ubrzanje:

e 0 = ^ ° = 0 - 1 ^ 9 = 0 . 0 1 7 4 5 [radjs2] tu 7 . 5 0

Usvojeno vreme ubrzanja za proračun je 7.50 (s)

Inercijalna sila strele u maksimalnom i minimalnom dohvatu:

F i s i =m s r v>i e o = 2 5 ' 1 1 2 5 ° 0 1 7 4 5 = 4 -9 1 l * N l

f is2 =ms'r TS2'eo = 2 5 - 2 2 . 8 0 - 0 . 0 1 7 4 5 = 9 .9 5 [ & V ]

Inercijalne sile od tereta:

F iQ i=mQr Q i'e o = 4 ^ - 1 5 . 6 8 5 - 0 . 0 1 7 4 5 = 1 Q.95[kN]

F iq2 =mQr Q2-e 0 = 4 0 - 3 2 . 9 3 8 0 . 0 1 7 4 5 =22.995[kN]

Inercijalna sila kontratega:

Fr r=mT-xT-e0 = 3 0 - 6 . 0 0 . 0 1 7 4 5 = 3 . 1 4 1 [& N]

Inercijalne sile mašinske kućice:

F iM=mMxM z o = 3 0 4 . 0 0 . 0 1 7 4 5 = 2 .0 9 [& /V ]

Inercijalna sila platforme:

F jP =mp-xp-e0 = 4 0 - 2 . 0 0 . 0 1 7 4 5 = 1 .3 9 6 [ & V ]

Tangencijalno ubrzanje tereta u najvećem dohvatu:

«7’=/?maxe0 =3 1 -5 0 -O-0 1 7 4 5 =0 -5 5 K s2]

Uticaji ostalih delova sistema (užad, spreder) nisu tretirani proračunom, delom što su manje uticajni, delom što uvećavaju proračun.

^= 40-2 .00 .01713=1.37[/fcN]

5. ODREDJIVANJE MOMENATA OTPORA OKRETANJU OD SILA INERCIJE OKRETNIH DELOVA DIZALICE

Momenti od strele u najvećem i najmanjem dohvatu:

M is i = F is i r Tsi= 4 -9 1 *1 1 2 5 = 5 5 . 2 3 7 [ J W r o ]

M is 2 = F i s 2 r n 2 = 9 . 9 5 - 2 2 . 8 0 = 2 2 6 . 8 6 [J fcM n]

Momenti od tereta:

M IQl =Fiq i T q j = 1 0 . 9 5 - 1 5 . 6 8 5 = 1 7 1 .7 5 [W V /n ]

Mjq2 =F,Q2r Q2 = 2 2 . 9 9 5 - 3 2 . 9 3 8 = 7 5 7 . 4 1 [kNm]

Moment od kontratega:

Mn•=Frr'xT=%$0 - 6 . 0 =53 A[kNm]

Moment od mašinske kućice:

^ = ^ * „ = 2 .0 9 4 .0 = 8 .3 6 1 * * /« ]

Moment od platforme dizalice:

M ip =Fip x p= \ . 3 9 - 2 . 0 = 2 . 7 9 [ ) W /w ]

Maksimalan zbir momenata otpora usled sila inercije je: 1048.8 (kNm).

Maksimalno potrebna električna snaga za savladjivanje inercijalnih otpora:

P ^ ..= MlmaxU}° = 1048_8<); 13Q9 =152.54\k\V\Elmax 0.90

je:

6. ODREDJIVANJE SILA PRITISKA VETRA NA OKRETNE POVRŠINE DIZALICE

Koristeći JUS M.D1.050 specifični pritisak vetra za brzinu strujanja od 70 (km/h)

„ i « - o .a a iw m ’ i

175

Koeficijent sišućeg i turbulentnog strujanja vetra oko prostorne rešetkaste konstrukcije kose strele C,=1.2 (AS/AK=0.25). Koeficijent sišućeg i turbulentnog strujanja vetra za ostale ravne površine okretnih delova dizalice Cs>=1.6.

Sila vetra na teretu:

Fwq =q0 -Aq=0.23-30.5 =7.Q7[kN\

Sila na streli:

F ^ C ^ v ^ l . 2-0.23-25 =6.90[fcN]

Sila na tegu, platformi i mašinskoj kućici ukupno:

Fw[TPM)=C2-qQ(AT^P^ M)= 1 -60.23-60=22.25[*N]

Sila vetra na jarbolu:

Fwj=C2-q0-Aj= 1 .6-0.23-20 =7A2[kN\

7. MOMENTI DEJSTVA VETRA ZA OSU ROTACIJE DIZALICE

Moment od tereta:

MWQi=FWQRmax=7.07W.5=222.70[kNm]

M wq2 =FwQ'Rnin =7.07*15=106[&Mra]

Moment od strele:

^wsi =Fws'rmax _6.9 '17.25=11 9.02[AjVm]

M WS2 =Fws'rmin =6.9 -9.0 =62.10[AJVm]

Moment vetra od tega platforme i mašinske kućice:

Mw[t p m ) ~ f w[t p m ) r s r=22.25*2.5 =55.6[fcA/>n]

Moment vetra od jarbola:

MWJ=FwyrJ=7.A20.50-=3.71 [kNm]

Ukupan zbir svih najvećih otpora usled dejstva vetra je 401.05 (kNm).

Maksimalna potrebna snaga za savladjivanje ovih otpora:

a # , - , 401.050.1309 =58.33 [tm EW TI 0.90

8. ODREDJIVANJE OTPORA OSLONACA U OBRTNOM LEŽIŠTU DIZALICE

Dizalica se oslanja na specijalni ROTHE-ERDE ležaj RD 900/16, prečnika D=4000 (mm). Pretpostavljeno je da otpor u osloncu obrtnog ležaja čine četiri unakrsne aksijalne sile (Y,, Y2, Y3> Y4) koje vertikalno podupiru obrtni deo dizalice. Prve dve sile leže u ravni slike 6.17 a druge dve leže u upravnoj vertikalnoj ravni i uravnotežavaju inercijalne sile pri njegovom pokretanju i sile pritiska vetra. Da se okretni deo dizalice ne bi pomerao u ravni slike 6.17 postavljen je otpor u osloncu 1 (X,), a u ravni upravnoj otpor oslonca X3. Proračunom je uzet položaj dejstva inercijalne, centrifugalnei sile vetra na mestu samog tereta (obzirom da je pri maksimalnom dohvatu dizalice teret u najvišem položaju a ugradjen spreder i hidraulični amortizer njihanja obezbedjuju gotovo krutu vezu dizalice sa teretom). Zbog jednostavnosti navodjenja, položaji težišta površina izloženih vetru uzeti su da se poklapaju sa položajima težišta obrtnih elemenata. Položaj težišta dejstva vetra na platformu, mašinsku kućicu i teg je odredjen redukcijom na težište zajedničke površine (Y8r=3.33 (m)).

Odredjivanje otpora oslonaca u ravni x - y:

£ r.= 0 -Q -G s-G j -G p -G m -G t-Y i +K2= -3 9 2 .4 -2 4 5 -1 4 7 -3 9 2 .4 -2 9 4 -8 3 4 -y 1 +K2=0

EM , =0 Q ( R ^ + | ) *F 2Qiy ^ G s(Xsl + | ) HF ^ r s + G j ^ - F J l r

Y^p G^x^f F n^¥M G-jXt 0

392.4-33.5 +22.57-25 +245 -19.25 +8.394-20.5+147-2.0 -1.37-1.0

K24 .0 -2 9 4 4 .0 -2 .0 5 4 .0 -8 3 4 -6.0-8.74-5.0=0

0 FZQ2+FZS2~FZp -F ZM-F Zr-X^ = 22 .57+8 .394-1 .37-2 .05-8 .74-X , =0

Rešenja sistema su: Y,=859.88 (4); Y2=3164.68 (T); X1=18.8 (<-) (kN).

Odredjivanje otpora oslonaca u vertikalnoj ravni, upravnoj na predhodnu ravan si. 6.17, (y-z):

177

EZ.-O (F fyQ+ FiQ 2)+(F WS+ FIS2)+ F WJ F IT + F W(PTU) F IM F IP 3 9

(7.07 +34.46) +(6.9+14.91) +7.42 -8.74 +22.25 -3.14-2.09 -Z 3 =0

12MA=0 (FfVq +FjQ2) Yq+(Fn^+F1S2) YS2 +Fwj^j~Frr^T+Fw{PTM) s r - F j p Y p ~ yaP

(0.07+34.46) -25+(6.9+14.91) -20.5 +7.42-8.0-8.74-5.0 +

+22.25-3.33-3.144.0-2.09-1.0 - I 4 •4.0=0

Ey,=o Y3-Y4=0

Rešenja ovog sistema su: Y3=390.11 ( i ) ; Y4=390.11 (T); Z3=79.04 (<-) (kN).

Ukupna vertikalna sila na ležaju:

FVmax=YA +Y2+Y3+YA=23QA.8[kN\

Ukupna horizontalna sila na ležaju:

J W ( X . 2* z | ) 1/2=81.2[iW|

Ukupan moment savijanja za koordinatni početak - središte ležaja:

- | v / ( V > y 2 *( V * '- . ) 2) -8200[tw m]

Prema ovim vrednostima je iz kataloga izabrano ROTHE-ERDE ležište RD 900/16.

9. ODREDJIVANJE OTPORA TRENJA

M m =0.5 -T! D - [ F ^ =0.5 0.00254-3164.68=15.82[kNm]

Ovaj način odredjivanja otpora je prema SPRAVOČNIKU PO KRANAM - 2. Koeficijent trenja je uzet za ležajeve sa valjkastim kotrljajućim elementima.

10. ODREDJIVANJE INERCIJALNIH OTPORA ROTIRAJUĆIH MASA DIZALICE

Pregled dosad dobijenih potrebnih snaga:

Snaga potrebna za savladjivanje stalnih otpora:

15.820.1309P =-1 TR =2.3 [kW\t] 0.9

Snaga potrebna za savladjivanje otpora vetra Pw=58.33 (kW).

Snaga potrebna za savladjivanje inercijalnih otpora P,=152.54 (kW).

Predpostavljeni srednji koeficijent operativnog preopterećenja motora u periodu ubrzanja vj/=2.

p _ (Pn +Pw+Pi) _ (2.3+58.33+152.54) _1{?6ijr 2 - I I

Prva veća standardna snaga je 4 x 28 (kW) čemu odgovara moment inercije jednog rotora motora: J,=1.07 (kgm2), a ukupno 4J,=J=4.28 (kgm2).

Broj okretanja pripadajućeg motora n,=965 (o/min), a ugaona brzina co1=7in1/30=101.05 (rad/s).

Potrebna snaga za savladavanje inercijalnih otpora rotirajućih masa pogonskog sistema za okretanje dizalice:

P,«=1-5 ^ , 1-54.28.1010 5 ! __Q 7 A m10 103-7.5

jf

m ! ° = 9550 — [Nm] =9.55-— = 9 . 5 5 =QQ.T7[kNm\ nD nD 1.25

11. ODREDJIVANJE RADNE UČESTANOSTI MEHANIZMA ZA OKRETANJE I BROJA UKLJUČENJA NA ČAS

Mehanizam za okretanje je klasifikovan u 2m pogonsku grupu prema FEM standardima i pripadajuća radna učestalost je 6^20% . Trajanje jednog radnog ciklusa je Tc=900 (s). Broj radnih ciklusa na sat:

C =3600/900 =A[cikHh]

Usvajajući broj radnih uključenja Zn=2 i korekcionih Zk=2, broj uključenja mehanizma na sat:

179

12. ODREDJIVANJE SREDNJE KVADRATNE SNAGE STATIČKIH OTPORA MOTORA

M W=Q.7Q -Mw=0 . 7 0 4 0 1 . 0 5 = 2 8 0 . 7 3 5 [kNm]

Z=(Z„ +ZJ 0 ( 2 +2) 4 = 1 6 [« *////i]

p sk (m tr+m £ ) -u q ( 1 5 . 8 2 + 2 8 0 . 7 3 5 ) 0 . 1 3 0 9 _A31 3 [kW\

i i 0 . 9

Obuhvatajući i radne uslove dizalice, srednja kvadratna statička snaga motora:

_ pr M ST~ ST\ — — = 4 3 . 1 3 " . — = 3 8 . 5 7 7 [ A : ^

2 5

13. ODREDJIVANJE NAJVEĆE POTREBNE SNAGE MOTORA

Ovim proračunom uzimaju se u obzir svi otpori u njihovoj najnepovoljnijoj kombinaciji za pogonski sistem:

_ (Afra+Af„,+Af*' +MiK2) o)0 (15 . 8 2 + 4 0 1 . 0 5 + 1 0 4 8 . 8 + 6 6 . 7 7 ) 0 . 1 3 0 9 ^ ^ m max t i Mjr 0 . 9 - 2 ' 1 J

P -p1 Mmax 1 m a x ^ — — = 1 1 1 . 4 4 - ,

ED \— = 9 9 . 6 7 5 [kW\ 2 5

14. ODREDJIVANJE KRATKOTRAJNIH OPTEREĆENJA MOTORA NASTALIH OD NJIHANJA TERETA PRI KRETANJU

Najveći ugao otklona tereta a llmax je merodavan za odredjivanje prosečnog ugla otklona tereta od vertikale a,. Najveći ugao otklona tereta se odredjuje pošto se prethodno odrede sile koje uslovljavaju njihanje.

Sila inercije tereta pri okretanju (T,) usvajajući vreme kočenja pri okretanju t ^ s :

_ 40-0.1309-31.5 H1 <« 4

Sila inercije tereta od kočenja pri okretanju (T2), usvajajući vreme zaustavljanja strele i tereta pri promeni dohvata ^=3 (s) i brzinu promene dohvata VPO=36 (m/min)=0.6 (m/s):

1 8 0

Centrifugalna sila od okretanja tereta T3=FWQ2=22.57 (kN) je prethodno odredjena.

Sila pritiska vetra na teret je predhodno odredjena T4=FWQ=7.07 (kN)

Traženi maksimalni ugao njihanja tereta:

t k 3

tg*u3 9 2 .4

Prosečan ugao njihanja tereta merodavan za proračun kratkotrajnog otpora usled njihanja tereta:

a /= (0 .3 + 0 .5 ) -an= 3 .1 4 + 5 .6 8 [° 1

Moment i snaga potrebni za uravnoteženje sa ovim otporima:

Ma =QR - f c a ,= 3 9 2 .4 -3 1 .5 * s (3 .4 1 + 5 .6 8 ) = 7 3 6 .4 + 1 229A[kNm]

J V g o . ( 7 3 6 . 4 + 1 2 2 9 . 4 ) 0 . 1 3 0 9 =1 Q 7 +U Q „ kW] n 0 .9

Srednja električna moć motora (4 x 28 (kW)) je:

^ = 2 ( 4 - 2 8 ) =22A\kW\>Pa ='\ 0 7 .1 + 1 7Q.Q[kW\

Ovo ukazuje da motori imaju dovoljno snage za savladjivanje i najvećih uobičajenih otpora usled njihanja tereta.

1 5 . IZBOR MOTORA

Prethodnim proračunima (tačka 12,13 i 14) utvrdjene su potrebne snage motora. Tako je za savladjivanje stalnih otpora potrebno PDMstsk=38.577 (kW), za savladjivanje najvećih otpora potrebno je PEmax=99.675 (kW), i za savladjivanje otpora od njihanja tereta potrebno je PDM ,=(Pa,)/v|/S(=(107.1 do 178.8)/2=53.55 do 89.40 (kW). Prema ovom proračunu treba izabrati paran broj električnih motora (to podrazumeva model proračuna). Obzirom na mogućnost bolje regulacije, usvojena su četiri pogonska motora ZPD 225 M-6 sa P,=28 (kW), n,=965 (o/min), J,=1.07 (kgm2), klase rotora S4, S5, učestalosti ED=25% i Z=150 (uklj/h). Ukupna instalirana snaga ovog mehanizma je P=4x28=112 (kW).

181

1. ODREDJIVANJE POLOŽAJA TEŽIŠTA KLACKALICE I BALANSERA

Na klackalicu deluju težina tereta, težina koturače, sopstvena težina i sila težine dela zatege priključene na zadnjoj strani klackalice, kao i težina priključnih zglobova. Za raspored težina klackalice pokazanih na s i 6.19 niže je pokazan tabelarni postupak odredjivanja težišta.

S i 6 . 1 9

Priključni elementi Težina Ukupan moment My Ukupan moment Mxklackalice (kN)

x koord. (m)

Moment(kNm)

y koord. (m)

Moment(kNm)

Koturača G, 3.4 0 0 0 0Sopstvena težina G2 20.1 4.4 88.44 0.31 6.23Priključni zglob G3 Užad i rolne 3.6

0.8 5.34 4.27 0 0

Priključni zglob 0.4 Zatega 9.3

13.3 7.74 102.94 0.32 4.26

£ 37.6 - 195.65 - 10.49

Koordinate težišta x=195.65/3.76=5.2 (m); y=10.49/3.76=0.28 (m)

Slično prethodnom, balanser za uravnoteženje strela dizalice je opterećen sopstvenom težinom, polovinom težine spojnih poluga, a raspored opterećenja pokazuje si. 6.20.

183

/

y

• O •5* C\l

f

3f%

IP

V V ? ?— J

■

- X r ]

, G i

3420-------------- -— ----------------------------------------------

2070

H 2 0 J u

S/ 6.20

Priključni elementi balansera Težina(kN)

Koord. x (m)

Moment(kNm)

Koord.y (m)

Moment(kNm)

Sopstvena težina 8.6 2.07 17.8 0.24 2.06Polovina težine spojne poluge 1.8 0 0 0 0

E 10.4 17.8 2.06

Koordinate težišta XC=17.8/10.4=1.771 (m)Vc=2.06/10.4=0.198 (m)

Slično predhodnom, osnovna strela (si. 6.21) opterećena je sopstvenom težinom, silom težine polovine spojnih poluga. Oblik i položaj opterećenja pokazan je skicom a proračun težišta odredjen je tabelarno.

184

Priključni elementi strele Težina Koord. Moment Koord. Moment(kN) x (m) (kNm) y (m) (kNm)

Sopstvena težina 54.2 7.6 412 0.45 24.4Polovina težine spojnih poluge 1.8 4.14 7.5 2.18 3.9

I 56 419.5 28.3

Koordinate težišta Xc=419.5/56=7.5 (m)Yc=28.3/56=0.505 (m)

2. ODREDJIVANJE ZATEZNE SILE U POGONSKOM VRATILU

Moment sila koje zatežu pogonsko vreteno jednak je sumi svih momenata koji deluju na okretnu tačku osnovne - pritisnute strele. U razmatranje su uzeti momenti od dejstva sopstvene težine, korisnog tereta, kontratega. Uticaji vetra i ubrzanja imaju manje vrednosti u odnosu na predhodne i kinematske karakteristike pa ovim proračunom nisu uzeti u obzir.

Postavljajući dizalicu u položaj najvećeg dohvata dobijamo geometriju pokazanu na si. 6.22. Polazeći od najvećeg dohvata sila zatezanja u zatezi nastala od težine strele klackalice i priključnih elemenata je:

Fzo=Gk L = 3 7 .6 0 ^ 1 1 =4.15[*N]ZQ K R 1.99

Sile Fzq i Gk se seku, a rezultanta koja napada osnovnu strelu mora da prolazi kroz njen vrh, pa je tako utvrdjen njen pravac. Veličina otpora oslonca klackalice RE sledi iz trougla sila i ima suprotan smer od smera rezultante. Komponenta R' odredjena iz trougla sa si. 6.22 ima vrednost 22.70 (KN) i upravna je na pravac strele. Obrtni moment od težine klackalice, a za osu okretanja osnovne strele:

Mko=-22.70-18.33 = -4 16[iUV/n]

Sličnim postupkom odredjuje se veličina otpora momenta od korisnog tereta Q=50 (kN). Sila u zategi od korisnog tereta:

SI. 6.22

1 8 6

Slaganjem sile FZQ u zategi i sile Q dobija se rezultanta koja napada vrh osnovne strele i ta rezultanta je RQ. Ukoliko se rezultanta razloži na komponente u pravcu osnovne strele i upravno na nju (R'Q=7.00 kN), može se odrediti moment otpora promeni dohvata nastao od osnovnog tereta a za osu okretanja strele:

M*<?=F V r=7-°0 '18’33 =+128[&V>n]

Na suprotnoj strani razlika predhodna dva momenta se uravnotežava sa momentom od kontratega. Kontrateg Gg=55 (kN) izaziva na suprotnoj strani balansera silu u spojnim polugama FG:

F“ - G= i - 5 5 f i [w l

Posledica sile u spojnoj poluzi je moment za osu rotacije glavne strele:

M g=Fgt = 55*1114.02=579.6[&Vm]1.25

Moment od težine balansera i polovine težine spojne poluge:

M s=10.40 4.02=17AQ\kNm\1.25

Moment od težine osnovne strele za njenu osu rotacije:

Ms=~Gsr =56440= 24Q[kNm\

Rezime aktivnih momenata

Zbir momenata od težina klackalice, zategnute i pritisnute strele i polovine težine spojnih poluga je:

m ' =m zko+m s="416 246 = -662[fcVm]

Pri radu sa teretom ovaj moment je:

M " -M '+M kq = -662+128 = -534[£A/ro]

Moment od sopstvene težine balansera i kontratega i polovine težine spojnih poluga:

M ’"=M b +Mg=17.40 +579.60 = +579[fcNm]

Pri uravnoteženju strela momentom kontratega preostali - neuravnoteženi momenti su:

1. Bez tereta

M0 =M ///+M/=579 -6 6 2 = -65[/W/nJ

2. Sa teretom

Mq=M'"+M//=579 -534=+63[WV>n]

Neuravnoteženi momenti rezultiraju silama F0 i FA u pogonskoj poluzi zavojnom vretenu a na kraku R=4410 (mm) koliko je iz geometrijskih odnosa ustanovljeno rastojanje:

1. Sila u zavojnom vretenu bez dejstva tereta:

F* =^ =i r l =" 14-75[* * ] zatezanje^

2. Sila u zavojnom vretenu pri delovanju tereta:

F0=^ £=-+ =+14.3[&V] {pritisak) v R 4.41

3. UTVRDJIVANJE KARAKTERISTIKA PRENOSNIKA SNAGE

3.1. Zavojno vreteno

Za ovako dobijene sile pri ekstremnom stanju opterećenja mehanizma za promenu dohvata izabrano je zavojno vreteno sa specijalnim dvohodim trapeznim navojem karakteristika:

ds=105(mm), du=85 (mm), dm=95 (mm), korak h=76.20 (mm),tga=h/dm7t=0.255, a=14.32°, trenje ja=tgp=0.08, ugao trenja p=4.75°,tg(a+p)=0.3422, tg(a-p)=0.172.Kako je a<p, to vreteno nije samokočeće.

3.2 Medjuprenosnik snage

Kako se vidi sa si. 6.24 za medjuprenosnik je izabran zupčasti par: Z2/zt=240/39, m=3 (mm), i=6.15 ulaznog broja okretaja n,=930 (min 1).

Iz geometrijskih odnosa utvrdjena je dužina hoda zavojnog vretena S=2.24 (m).

Polazeći od ovih karakteristika, broj okretaja navrtke oko zavojnog vretena i brzina uzdužnog kretanja vretena su:

n 930 ^c-ir • -1i" h- " * - — ■ g ^ 5 " 151 lmm ' l

Vy•nN■h- 5 0.0762=11.50(m/mi>i]=0.192[m/s]

Vreme potrebno za potpunu promenu dohvata i prosečna brzina kretanja tereta:

_S = Z 2 4 0 =11 70[j]Vv 0.192 11

V ^max~^mln _ 19.50~7.50 T 11.7

0=1 [m/s] =6Q[m/min]

Priroda izvršenog uravnoteženja strela dizalice uslovljava promenljiv karakter sile u pogonskom zavojnom vretenu. Tako se pri izvlačenju strele sa teretom javlja pritisak u pogonskom zavojnom vretenu, a bez tereta zatezanje. Pri nekom drugom razmatranom dohvatu dizalice stanje je drugačije i ono se odredjuje iz stanja viška ili manjka potencijalne energije svih masa u odnosu na potpuno uravnoteženi sistem. Pri tome putanja kretanja tereta nije idealna prava već blaga kosinusoida.

3.3 Odredjivanje potrebne snage motora

Zadovoljavajući se statičkim otporom pri promeni dohvata, daljim postupkom je pokazan postupak odredjivanja snage motora za promenu dohvata dizalice.

Predhodno utvrdjen "višak" ili "manjak" potencijalne energije izaziva promenljiv karakter sile u pogonskom vretenu, što jednom dovodi motor u stanje pogona a drugi put u stanje kočenja. Upravo zato se razlikuju stepeni korisnih dejstava pogona (r|VN1) i kočenja (r|VN2):

tg a’I VNl ~

0.225tg(a + p) 0.3422

=0.6575

= ts (a p) s 0-170 =o.7644 tga 0.252

Stepen korisnog dejstva zupčastog prenosnika snage sa glodanim zubima je usvojen r|R=0.930. Opšti izrazi za potrebnu snagu motora pri izvlačenju i uvlačenju strelesu:

Pmi =±FyVy ±i*V,0.192v =±0.314Fv[£Ff]

189

Na ovaj način zavisno od stanja opterećenosti dizalice (rad sa teretom ili bez tereta) i pravca promene dohvata (uvlačenje ili izvlačenje strele) imamo sledeća stanja opterećenja motora mehanizma za promenu dohvata:

P M 2 - ± F v - V y H v n 2 t \ r = ± V 0 -192 0-76460.93=± 0 .1 3 6 ^ * W \

a. Uvlačenje strele bez teretab. Uvlačenje strele sa teretomc. Izvlačenje strele bez teretad. Izvlačenje strele sa teretom

Pa=Fo0.314=4.63 (kW) Pb=FQ-0.136=1.95 (kW) Pc=Fo-0.316=2.01 (kW) L ^ F q-0.31 4=4.49 (kW)

Naredna skica (si. 6.23) pokazuje ta četiri karakteristična slučaja. Ovako definisan postupak proračuna snage sprovodi se za oba krajnja položaja dohvata i nekoliko medjupoložaja dohvata. Tako je izračunat najveći otpor pri izvlačenju strele iz najmanjeg dohvata (Fmax=20.30 KN) i njegova odgovarajuća snaga Pmax=6.370 (kW).

St. 6.23 č e tiri karakteristična stanja otpora

Za dalji izbor motora potrebno je poznavati karakter eksploatacije dizalice. Ovo podrazumeva stvarnu radnu učestalost mehanizma za promenu dohvata (pogonsku klasu) i vreme trajanja pojedinih otpora. U tu svrhu treba izabrati nekoliko reprezentativnih stanja eksploatacije mehanizma za promenu dohvata i odrediti snagu motora prema obrascu:

7. PORTALNE DIZALICE

Portalne dizalice su dobile svoj naziv po nosećoj konstrukciji koja se izvodi u obliku portala. Na slici 7.2 predstavljene su različite konstrukcije portalnih i poluportalnih dizalica sa različitim dizaličnim i drugim uredjajima na nosečoj konstrukciji: električno vitlo, obrtna dizalica, odlagač - transporter i si. Portalne dizalice se najčešće koriste na skladištima komadnih ili češće rastresitih materijala: u fabrikama, drvnoj industriji, livnicama, železarama itd. Služe za rad sa kukom, elektromagnetom, grabilcom, specijalnim kofičastim odlagačem itd. Vrlo često rade pod teškim radnim uslovima pa spadaju u više pogonske klase. Rasponi se kreću od (15 - 40) m najčešće, a ako su rasponi veći i kreću se do 200 m, onda se nazivaju pretovarni mostovi. Kod pretovarnih mostova se sreće veliki broj drugih uredjaja ugradjenih na mostu kao što su transporteri, dodavači, bunkeri i si. Portalne dizalice se rade sa prepustima i bez prepušta. Rade na otvorenom prostoru.

Na slici 7.1 su prikazane portalne dizalice rešetkaste i sandučaste konstrukcije. Kod portalnih dizalica jedna noga je kruta a druga je zglobna ("pendel noga"), kao što se vidi na slici.

SI. 7.1 Portalne dizalice rešetkaste i sandučaste konstrukcije

Na slici 7.3 je prikazana portalna dizalica, sandučaste noseće konstrukcije, sa obrtnom dizalicom sa strelom, nosivosti 10 t, za rad sa grabilicom.

PORTALNE DIZALICE

A-B

. § - g

1111■§|' l ic;

*S.cd ,ST 01

v:-š a c i ■§ & ' S i

• S i

3 . ?

Ss *=£ ca -§ ^ «/> to q> £ ■§•$ CCS CšC: > -

^ Šf .ja {2 f-§ S3 £

t & 1 5 “ ?> gf !■? <rs

I I2 |t i•s »jf5 -Sj

C\j t :

JQ K

- 1 £ -9 ^ cb4S -Seri £

. cts >* cn

|"i1Cft?>w»

1£?N

I1II

18•ff1?.N"6

-£

!K

c/5

Si. 7.4 Pretovarni m ost nosivosti 30 t, raspona 76.20 m,sa prepustima 29 m i 35 m, ukupne dužine 140.2 m.

Na slici 7.4 je dat jedan pretovarni most, raspona 76.2 m, visine 33.7 m, sa prepustima 29 i 35 m. Most je rešetkaste konstrukcije, kako je i uobičajeno da se pretovarni mostovi izvode.

Kod portalnih dizalica i pretovarnih mostova je, zbog velikog raspona i nejednaih pritisaka leve i desne strane, izrazita pojava zakošavanja, zbog koje može da dodje i do iskakanja dizalice sa koloseka (toliko velike bočne sile mogu da se jave). Zbog toga projektovanje i proračun odvojenih pogona zahteva dodatnu električnu regulaciju preko tzv. električne osovine (ili na neki drugi način), koja treba da izjednačava brojeve okretaja pogonskih elektromotora a time i smanjuje zakošavanje dizalice.

Zbog rada na otvorenom prostoru i velikih površina izloženih pritisku vetra, ove dizalice moraju da imaju posebne sisteme za sidrenje, čime se obezbedjuje sigurnost protiv pokretanja i prevrtanja dizalice.

8. OBRTNE DIZALICE I DIZALICE SA STRELOM

Obrtne dizalice i dizalice sa strelom se utoliko razlikuju što je kod prvih strela obrtna a kod drugih nije. Obrtne dizalice se izvode sa neograničenim brojem okretaja ili sa ograničenim okretajem, do nekog ograničenog ugla. Pojedina izvodjenja su šematski predstavljena na slici 8.2.

U ovu grupu spadaju i obrtne stubne dizalice. Stubne dizalice su obično nepokretne. Koriste se za opsluživanje mašina, donošenje, nameštanje i skidanje komada za obradu, kao i za remont i održavanje same mašine. Stubne obrtne dizalice se izradjuju bez gornjeg oslonca (slika 8.1 prikazuje dva konstruktivna rešenja), ili sa gornjim osloncem, kada je moguć veći broj konstruktivnih rešenja. U ovom slučaju horizontalne sile se preko gornjeg oslonca prenose na zid, pa se ove dizalice zovu i zidne obrtne dizalice.

S i 8.1 Stubne dizalice

Nosivost stubnih dizalica se kreće u granicama od (1 - 6.3) t, dohvata do 6 m. Negativna strana su horizontalne sile koje opterćuju zid hale, a dobra strana što zahvataju mali prostor. Zidne obrtne dizalice mogu biti i pokretne, u kom slučaju opslužuju veći broj mašina, ili su sastavni deo nekog tenhnološkog procesa u kome učestvuju.

Krutost noseće konstrukcije je važna karakteristika i ne sme da predje odredjene vrednosti. Izražava se preko ugiba. Prikazana tabela (8.1) daje izraze za proračun ugiba prikazanih nosećih konstrukcija stubnih i zidnih obrtnih dizalica.

pokr

etne

ne

pokr

etna

bez

kolo

seka

!

sa ko

lose

kom

Si. 8.2 Obrtne i dizalice sa stre/om

200

9. PO R TA LN O O B R TN E D IZALICE

Portalnoobrtne ili lučke dizalice se primenjuju u morskim i rečnim pristaništima, brodogradilištima, skladištima, za utovar, pretovar i skladištenje komadnog i rastresitog materijala. Portalnoobrtne dizalice se primenjuju u morskim lukama i za utovar - pretovar kontejnera, brod - obala i obratno.

U okviru osnovne podele na osnovu konstrukcije portalnoobrtne dizalice mogu se podeliti u dve grupe:

- dizalice sa duplom strelom,- dizalice sa običnom strelom

Na slici 9.1 je prikazana jedna portalnoobrtna dizalica sa duplom strelom za rad sa grabilicom, a na slici 9.2 sa običnom strelom i kukom.

SI. 9.1 Portalnoobrtna dizalica sa duplom strelom i grabilicom nosivosti 121, dohvata 25 m

Noseća konstrukcija portalno obrtnih dizalica se sastoji iz portala, za koji je pričvršćen obrtni deo - stub sa strelom i mašinskom kućicom sa mehanizmima. Jedan od osnovnih zahteva koji se postavlja pri projektovanju portalnoobrtnih dizalica je da se pri promeni dohvata teret kreće što više horizontalno. U tom slučaju sistem za promenu dohvata neće biti opterećen silom od tereta. Potpuno horizontalno kretanje tereta pri promeni dohvata nije moguće postići, ali se teži da ovo kretanje bude što bliže horizontalnom kretanju. Kod dizalica sa tzv. duplom strelom, koja ustvari ima tri elementa u svojoj konstrukciji - pritisnut stub (strelu), zategnuti stub i klackalicu - se postiže bolje horizontalno kretanje tereta nego kod dizalica sa običnom strelom. Kod dizalica sa duplom strelom ovo se postiže izborom geometrijskih veličina stuba, pritisnute strele, zategnute strele i klackalice, a kod dizalica sa običnom strelom pomoću kompenzacionih koturača smeštenih izmedju vrha stuba i stele. Na slici 9.3 dat je veći broj konstruktivnih rešenja strele, sa sistemima za promenu dohvata i za uravnoteženje.

SI. 9.2 Porta/noobrtna dizalica sa običnom stre/om (3.2 t x 25 m)

S1. 9.3 Seme konstrukcije stre/ea) obična konstrukcija sa koturačama,b) i c) konstrukcije sa specijalnim oblikom klackalice (poz. 1) i elastičnom zategom (poz.2),d) uobičajena konstrukcija duple stre le sa klackalicom,e) dupla stre la sa elastičnom zategom,f), g), h), i) obična strela sa kom penzacionim koturačam a

S/. 9.5 Uklještenje obrtnog stuba u portal i konstruktivno rešenje donjeg utežištenja stuba

Donji ležaj prima sile u vertikalnoj ravni (mase stuba, strele, tereta, mašinske kućice sa mehanizmima ....) i sile od momenata u horizontalnoj ravni.

Gornji oslonac stuba, preko horizontalnih točkova prima samo horizontalne sile koje se prenose na portal, preko tzv. prstena portala.

Konstrukcija sistema odnosno pogona za promenu dohvata se izvodi na više načina:

- pogon promene dohvata sa zupčastom letvom,- pogon promene dohvata sa zavojnim vretenom,- hidraulični pogon promene dohvata.

Na slici 9.6 je prikazan pogon promene dohvata sa zupčastim letvama. Ovaj pogon je jednostavniji za izradu u odnosu na pogon sa zavojnim vretenom, ali zazori u zupčastoj letvi izazivaju prilično velike oscilacije strele. Zupčaste letve kao i zavojno vreteno su naizmenično napregnute na istezanje i na pritisak. Pritisak je najčešće pri najvećem dohvatu kada je dužina letve (koja iznosi i više metara), odnosno vretena najveća.

Na slici 9.7 je prikazan sistem sa zavojnim vrtenom. Ovaj sistem traži veliku tačnost izrade inače vrlo dugačkog, zavojnog vretena i navrtke. Ako u toku eksploatacije dodje do većeg habanja, povećani zazori izmedju navrtke i vretena izazivaju neželjene oscilacije, koje pak povratno povećavaju već započeto habanje vretena.

Schmtt A 8

SI. 9.6 Pogon promene dohvata sa zupčastim letvama za dizalicu sa duplom strelom

1. kostur,2. m otor P=40 kvv, ED=60%,3. dve kočnice sa elektrohidrauličnim podizačima,4. reduktor,5. dve zupčaste letve,6. traverza,7. vučna letva sa elastičnim sistemom za prigusivanje oscilacija,8. graničnik.

Si. 9.7 Pogon promene dohvata sa zavojnim vretenom

Može da se zaključi da je konstrukcija mehanizama za promenu dohvata, okretanja i dizanja raznovrsna i vrlo složena. Obzirom na elastičnu konstrukciju, promenljiva opterećenja, pritisak vetra, ljuljanje tereta, centrifugalne sile pri obrtanju, inercijalne sile, proračun snage mehanizama za promenu dohvata i obrtanje je takodje jedan vrlo složen problem, pa propisi daju samo koje uticajne veličine treba uzeti u proračun, a kako ih uzeti se ostavlja konstruktorima na izbor. Ovde će se samo reći da se pri proračunu snage mehanizma za obrtanje i promenu dohvata uzima više položaja (obično 4 - 6) i izračunava srednja kvadratna snaga kao merodavna:

p_ P\ *1 +^2 *2 *^*3 *3

* i+*2+*3+‘”

gde su:Pj - potrebne snage za savladjivanje svih otpora za karakteristične veličine tereta Qj i položaje (dohvate) Xj, t - odgovarajuća vremena rada snage Pj.

10. TO R A N JSK E D IZALICE

Toranjske - obrtne dizalice se zovu i toranjske - gradjevinske dizalice, zbog voje najmasovnije primene u gradjevinarstvu. Toranjske - gradjevinske dizalice se

Janas primenjuju u:

- gradjevinarstvu - za masovnu, ali i pojedinačnu izgradnju stambenih objekatai zgrada,

- gradnji industrijskih objekata - kao termoelektrana, metalurških kombinata,industrijskih hala, visokih rezervoara, hidroelektrana, mostova i dr.

Takodje se primenjuju za opsluživanje skladišta, rečnih pristaništa, fabrika i pogona, itd. Ali svakako njihova primena je najveća i najšira u gradjevinarstvu, i u ovoj oblasti njihova konstrukcija je dobila specifične oblike, odlike i osobine.

Tako se danas toranjske gradjevinske dizalice odlikuju jednostavnom i brzom montažom, demontažom i prevozom, kao što zahtevaju savremeni uslovi gradnje. Najveći broj je samomontirajući, što znači da zahteva minimalnu ili nikakvu pomoć drugog sredstva, kao pomoć pri montaži {slika 10.1).

Za masovnu gradnju stambenih objekata primenjuju se toranjske dizalice nosivosti (0.3 - 1.5) t, dohvata (10 - 30) m, a za gradnju stambenih i drugih objekata od montažnih elemenata, primenjuju se dizalice nosivosti (3 - 5) t, dohvata (15 - 30) m, ali sa težnjom povećanja maksimalne nosivosti do 10 t.

Maksimalna nosivost toranjskih dizalica koje se koriste u industrijskom i hidrotehničkom gradjevinarstvu dostiže 75 t i više.

Kada se danas govori o nosivosti jedne toranjske dizalice treba reći da je to promenljiva veličina, i da kao takva nije dovoljna da opiše karakteristiku dizalice. Uobičajeno se podrazumeva da je to maksimalna nosivost pri minimalnom dohvatu.

Danas se najčešće kao osnovna karakteristika dizalice daje veličina nosivost x dohva t Ova vrednost nije konstantna - ona varira u malim granicama, s tim što se povećava sa smanjenjem dohvata. Tako na primer imamo familiju dizalica 60 tm, 80 tm, 120 tm ........ 1000 tm.

Visine dizanja se kreću do 100 m i više. Može se reći da su toranjske - gradjevinske obrtne dizalice bitno uticale na povećanje produktivnisti rada u gradjevinarstvu.

10.1 TIPOVI I OSNOVNE KARAKTERISTIKE TORANJSKIH DIZALICA

Široka primena toranjskih dizalica u gradjevinarstvu dovela je do pojave različitih konstrukcija i tipova toranjskih - gradjevinskih dizalica. Toranjske - gradjevinske dizalice se dele po:

- načinu ugradjivanja,- načinu opsluživanja,- načinu promene dohvata,- konstrukciji stuba - tornja,- načinu spajanja strele i tornja,- načinu uravnoteženja.

Po načinu ugradjivanja se dele na:

- dizalice postavljene na tlo,- dizalice koje se postavljaju na objekat koji se gradi - kleter dizalice.

Prve su najrasprostranjenije jer se mogu premeštati duž i oko objekta po potrebi. Medjutim, sa povećanjem visine objekta (solitera, oblakodera) postaju skupe- neekonomične, pa se za velike visine primenjuju dizalice koje se pričvršćuju za medjuspratnu konstrukciju i "rastu" sa porastom objekta (kleter dizalice). Uobičajeno je da otvor za lift služi kao oslonac za toranjsku dizalicu.

Po načinu opsluživanja dizalice mogu biti:

- stacionarne - nepokretne,- pokrertne.

Stacionarne se primenjuju (a u ove spadaju i kleter dizalice) pri gradnji: visokih zgrada, mostova, visokih peći, kula za hladjenje i si. Pokretne dizalice su daleko više u primeni. Kreću se po šinama, a zatim pri postizanju odredjene visine pričvršćuju za gradjeni objekat.

Po načinu promene dohvata dele se na:

- dizalice sa pokretnom strelom,- dizaice sa horizontalnom nepokretnom strelom.

U prvom slučaju dohvat se menja podizanjem i spuštanjem strele (slika 10.2), a u drugom slučaju dohvat se menja kretanjem kolica duž horizontalne strele, koja je kruto vezana za stub dizalice (slika 10.1)

Toranjske dizalice sa pokretnom strelom imaju sledeće nedostatke:- minimalni dohvat jednak je približno 30% od maksimalnog, dok se kod dizalicasa horizontalnim premeštanjem mačka može približiti do samog tornja,- srednji radni dohvat iznosi (20 - 30)% što uslovljava povećanje opterećenjatoranja, mehanizama za okretanje i kretanje,

- sa nepromenljivom visinom tornja,- sa montažnim teleskopskim tornjem,- sa tornjevima promenljive visine, itd,

a takodje i:

- sa obrtnim tornjevima,- sa neobrtnim tornjevima.

Po konstrukciji strele razlikuju se :

- sa strelama napregnutim na pritisak,- sa strelama napregnutim na savijanje.

Po načinu uravnoteženja razlikuju se dizalice:

- sa gornjim protivtegom (u vrhu stuba - tornja),- sa donjim protivtegom - to su obično toranjske dizalice sa obrtnim tornjem.

Gornji protivteg se najčešće primenjuje kod dizalica sa nepokretnim tornjem i horizontalnom strelom. Njegov nedostatak je povećanje visine težišta dizalice i centra pritiska vetra. Takodje, protivteg može biti pokretan i nepokretan. Tako na primer pokretan protivteg služi za uravnoteženje promenljivog momenta podižuće strele. Na slici 10.3 date su različite konstrukcije strele.

Položaj pogonskih mehanizama je u tesnoj vezi sa položajem protivtega. Kod dizalica sa okretnim tornjem svi mehanizmi se nalaze dole, na obrtnoj platformi. Kod dizalica sa neokretnim tornjem dole je samo pogon kretanja.

Po konstrukciji tornja imamo dizalice:

10.2 POGONSKI MEHANIZMI

Pogonski mehanizmi su najskuplji, a za proračun, konstruisanje i izradu svakako najkomplikovaniji delovi toranjske dizalice. U skladu sa razvojem toranjskih dizalica i sa tehnološkim i drugim zahtevima razvijali su se i pogonski mehanizmi toranjskih gradjevinskih dizalica, lako se sa jedne strane ne može reći da se pogonski mehanizmi u principu ne razlikuju od drugih dizaličnih mehanizama (motor naizmenične struje, spojnica, prenosnik , doboš, ...), s druge strane važi da mehanizmi imaju niz specifičnosti i konstruktivnih rešenja tipičnih samo za mehanizme toranjskih dizalica.

Kod mehanizma za dizanje tereta razvijen je veći broj koncepcijskih i konstruktivnih rešenja. Svaki poznatiji proizvodjač ima svoja konstruktivno koncepcijska rešenja koja treba da zadovolje jedan od bitnih uslova regulisanja: promena brzine u funkciji tereta (pri nepromenljivom momentu) i promena brzine pri nepromenljivom teretu.

I t i ' O + H

Si. 10.3 Konstrukcije strela toranjskih dizalica

Pogon okretanja i pogon kretanja su takodje specifične konstrukcije. Jedan od osnovnih zahteva je mekano polaženje i mekano kočenje, dakle traži se ostvarivanje minimalnih dinamičkih sila, jer se radi o vrlo elastičnim nosećim strukturama.

Može se reći da mehanizmi toranjskih - gradjevinskih dizalica spadaju u srednje pogonske grupe (1Am, 1Bm).

Medjutim, treba naglasiti da su brzine dizanja velike jer se radi o velikim visinama dizanja (20 - 1 00)m, pa su i snage motora velike. Brzine dizanja se kreću od (20 - 100)m/min i više.

2 1 8

11. AUTODIZALICE

Zadnjih godina proizvodnja autodizalica doživljava vrlo intezivan rast u svetu. Industrija iz oblasti transportnih sredstava, u ovom slučaju autodizalica, prati razvoj gradjevinarstva, saobraćaja i drugih grana privrede, koji zahtevaju znatno veći obim montažnih i pretovarnih radova, veću brzinu i efikasnost montažno - pretovarne mehanizacije.

Obzirom na svoje tehničko eksploatacione osobine autodizalice su na ovim poslovima potvrdile svoju superiornost u odnosu na druga transportno - pretovarna sredstva.

Danas su najveći svetski proizvodjači autodizalica SAD, Japan, Rusija, Zapadna Nemačka, Engleska, Italija, Francuska i dr. Obzirom da zahtevi transporta u Jugoslaviji, za autodizalicama, zadnjih godina rastu, to se i veći broj proizvodjača počeo da bavi proizvodnjom autodizalica. Medjutim ovakva proizvodja zahteva serijsku proizvodnju, proizvodju čitave familije dizalica, da bi ulaganja bila rentabilna i da bi cena jedne dizalice bila konkurentna na tržištu. Na slici 11.1 data je autodizalica sa teleskopskom strelom.

11.1 PODELA AUTODIZAUCA

Podela autodizalica može biti izvršena na više načina, kao prema:

1. putnim karakteristikama, tj. konstrukciji i osobinama donjeg, voznog stroja,2. konstrukciji strele,3. broju pogonskih motora,4. broju kabina.

Prema putnim (voznim) karakteristikama autodizalice mogu biti:

- Za normalne putne uslove, uradjene sa gumenim točkovima, sa vozilom (donja noseća konstrukcija) koje zadovoljava propise o bezbednosti saobraćaja na putu, kao:

- propisani gabarit 2.5 x 12 x 4 m,- dozvoljeno osovinsko opterećenje 120 kN,- brzina kretanja iznad 40 km/h.

- Mobilne za sve terene, tako da se mogu kretati po svim terenima i gradilištima. Brzine kretanja su manje, specifični pritisak po točku je manji, a nosivost je do 40 t.- Autodizalice sa gusenicama, za loše terene, sa rešetkastom strelom, za veće nosivosti.

219

6100

- sa teleskopskom strelom - danas najmasovnija konstrukcija - za manje, srednje i veće nosivosti:- sa rešetkastom strelom, za nosivosti iznad 100 t;- kombinacija rešetkaste i teleskopske strele.

Prema broju pogonskih motora grade se:

- Sa jednim motorom. Jedan SUS motor obezbedjuje sve funkcije vozila i dizaličnog dela. Prenos snage i komandi se ostvaruje preko hidrauličnih i pneumatskih sistema. Obzirom da se dizalični deo obrće za 360° to svi hidraulični, elektro i pneumatski vodovi moraju da prodju kroz specijalni obrtni priključak. Grade se do 50 t (za veće nosivosti "priključak" je veliki). Ovo je najsavremenije rešenje.- Sa dva pogonska motora - projektuje se za veće nosivosti, pri čemu je jedan motor za kretanje, za vozilo, a drugi motor je za dizalični deo.

Prema broju kabina razlikuju se autodizalice:

- Sa jednom kabinom - obično kada je dizalica sa jednim motorom. Imaju smanjenu preglednost.- Sa dve kabine - dizalica je sa jednim ili dva motora.

11.2 GLAVNI UREDJAJI I DELOVI AUTODIZALICA

Autodizalicu možemo podeliti u dva dela:

1. dizalični deo autodizalice;2. noseća konstrukcija - vozilo sa pogonskim (voznim) uredjajima, točkovima i stabilizatorima.

11.2.1 Uredjaji dizaličnog dela autodizalice

Teleskopska (ili rešetkasta) strela. Spada u najodgovornije elemente dizalice. Na težinu strele otpada oko 20% ukupne težine dizalice.

Uredjaj za dizanje. Sastoji se od hidropumpe, komandno regulacionog uredjaja, hidromotora sa kočnicom, vitla, užeta i kuke.

Uredjaj za kretanje. Sastoji se takodje od hidropumpe, hidromotora sa automatskom sigurnosnom kočnicom i obrtnog aksijalno-radijalnog ležaja sa ozubljenim vencem.

Uredjaj za teleskopiranje. Sastoji se od hidropumpe i dvostrukih hidrauličnih cilindara čime se postiže sinhronizovano jednovremeno teleskopiranje drugog i trećeg segmenta strele.

Prema konstrukciji strele mogu biti:

4 6 8 10 t ? i« 16 18 70 73 74 26 28 30 3? 34 36m

SI. 11.2 Grafički prikaz nosivosti autodizalice (zavisno od ugla,dohvata i momenta prevrtanja)

2 2 3

Stabilnost autodizalica je vrlo značajna kako sa aspekta sigurnosti u radu, tako i sa aspekta učinka dizalice, jer se i iz uslova stabilnosti odredjuje nosivost dizalice za odredjene uglove i dohvate strele. Provera stabilnosti se vrši na dva načina:

- računska provera stabilnosti;- provera stabilnosti putem probnog opterećenja.

Računska provera stabilnosti se izvodi za sledeće slučajeve opterećenja:

I - dizalica u pogonu u normalnim , radnim uslovima;II - dizalica sa preopterećenjem, statička stabilnost;III - dizalica naglo rasterećena, pad tereta;IV - dizalica van pogona, izložena maksimalnom vetru.

Za sve slučajeve provere propisima se odredjuju sile i njihove vrednosti (T. 11.2).

11.2.2 Stabilnost dizalica

TABELA 11.2 (prema JUS M.D1.051)

Slučaj opterećenja Sile i njihove veličine za proračun stabilnosti

vertikalne sile horizontalne sile sile vetra

I 1.1 Q 0.25 Q ili Fh 21 25 C A

II 1.45 Q 0 0

III 0 0 1.1 C q A

IV 0.3 Q 1) 0 25 C A’’ 0.3-Q se uzima ako se računom ne može dokazati da je reakcija pri rasterećenju manja.21 Uzima se veća vrednost.

Oznake znače:Q = nazivno opterećenje dizalice;Fh = horizontalne sile usled okretanja i naginjanja strele;C = koeficijenat oblika pri proračunu sile vetra; q = pritisak vetra - odredjuje se propisima;A = površina dizalice izložena vetru.

Provera stabilnosti probnim opterećenjem vrši se kao:

I Dinamička provera - provera stabilnosti u pokretu. Uzima se teret 1.2 Q i izvode se sukcesivno sva kretanja.

II Statička provera stabilnosti - provera dizalice pri mirovanju kada se dizalica optereti sa 1.33 Q.

224

Strela spada u najodgovornije elemente autodizalice. Pored šasije vozila strela je jedini elemenat koji se kompletno projektuje, izradjuje i ispituje kod proizvodjača dizalica. Većinu drugih uredjaja proizvodjač samo bira i ugradjuje u autodizalicu.

Pri projektovanju i izradi strele treba rešiti sledeće glavne probleme:

- izbor materijala;- izbor poprečnog preseka strele;- proračun strele;- način teleskopiranja strele;- tehnologija zavarivanja strele;- ispitivanje napona strele na kritičnim mestima.

11.3.1 Izbor materijala

Da bi strela bila što lakša za materijal se usvajaju visokokvalitetni materijali sa visokim mehaničkim osobinama. To su sitnozrni čelici povišene čvrstoće, koji treba da ispune visoke zahteve u pogledu osetljivosti na koncentraciju napona, dinamičke jačinei zavarljivosti. Kod autodizalica se najčešće upotrebljava NIONIKRAL sa granicom razvlačenja ov = 60 kN/cmz. Dopušteni napon ad dobija se kada se granica razvlačenja av podeli sa stepenom sigurnosti K:

11.3 STRELA AUTODIZALICE

pri čemu je:K = 1.5 za I slučaj opterećenja;K = 1.3 za II slučaj opterećenja;K = 1.1 za III slučaj opterećenja;

Gornji obrazac, važi za čelike kod kojih je:

q v _ granica razvlačenja ^ ^

oM jačina na kidanje

Za kvalitetnije čelike ( ov / aM > 0.7) važi obrazac:

° v * 0 U ° đ ~ ~ '°d 52

v 52 M 52

Kod sitnozrnih čelika povišene čvrstoće javljaju se problemi tehnološke prirode: zavarljivost, izbor postupka, izbor dodatnog materijala, priprema za zavarivanje, temperatuta predgrevanja, i si.

2 2 5

11.3.2 Izbor poprečnog preseka strele

Kod proizvodjača autodizalica se susreću sledeći poprečni preseci:

SI. 11.3 Poprečni preseci strele

Izbor poprečnog preseka zavisi od mnogobrojnih faktora, a pre svega od tehnoloških mogućnosti proizvodjača. Tehnološko rešenje pod "A" je najjednostavnije, "C" je patentirano, a "B" i ”D" koriste najčešće američki proizvodjači.

Teleskopske strele autodizalica opterećene su na savijanje i pritisak. Pored ovih napona javljaju se i lokalni naponi na mestima oslanjanja segmenata strele (si. 11.4).

Usled opterećenja na savijanje i pritisak javljaju se izbočavanja kod pojedinih preseka. Na slici 11.5 dati su načini vodjenja, oslanjanja pojedinih elemenata.

Preseci "A" i "D" su najviše podložni deformaciji (izbočavanju) bočnih stranica, dok je presek "E" najotporniji.

2 2 6

SI. 11.4 Šematski prikaz oslanjanja segmenata stre/e

SI. 11.5 Načini oslanjanja - vodjenja segmenata strele

228

12.1 KONTEJNERSKI TRANSPORT

U uslovima razvijene industrijske proizvodnje i sve oštrije konkurencije na tržištu, pored cene i kvaliteta proizvoda, rok i kvalitet isporuke imaju vrlo važnu ulogu. Zbog toga se transportu, bilo kao tehnološkoj operaciji u procesu proizvodnje ili u procesu dostave robe korisniku, pridaje posebna pažnja. Klasičan način transporta, koji podrazumeva prevoz pošiljki najrazličitijih dimenzija, vrsta i načina pakovanja, još uvek predstavlja područje najveće rezerve za sniženje cene proizvoda, što se postiže na razne načine.

Kontejnerski transport je jedan od načina koji pruža velike mogućnosti za smanjenje troškova transporta, a time i krajnje cene proizvoda. Transport kontejnerima je počeo naglo da se razvija u Evropi početkom šezdesetih godina. Na njegov razvoj uticao je niz faktora koji i nisu imali čvršće medjusobne veze. Došlo je, naime, do istovremenog sazrevanja čitavog niza odvojenih procesa i do njihovog uzajamnog uticaja i spajanja u kratkom vremenskom razdoblju.

Evo nekih najvažnijih faktora:

- formiranje i usvajanje velikih ISO kontejnera;- razvoj i formiranje velikih distributivnih sistema sa decentralizovanim velikim skladištima, sa brzim kombinovanim transportom do manjih distributivnih mesta;- težnja železnice u Evropi za racionalizacijom u smislu brzine prenosa robe i smanjenja troškova;- uključivanje drumskog, rečnog, morskog i vazdušnog saobraćaja u sistem kontejnerskog transporta.

Kontejnerski transport donosi velike uštede ali zahteva, za njegovo uspešno sprovodjenje i razvoj, stvaranje odgovarajućih uslova:

- stvaranje i opremanje istovarno - pretovarnih i skladišnih prostora i terminala za prijem, obradu i otpremu kontejnera, sa pratećim objektima za pakovanje robe, remont i tekuće održavanje;- stvaranje potrebnog fonda kontejnera odgovarajućih dimenzija i nosivosti;- stvaranje specijalnih transportnih sredstava - brodova, vagona, kamiona;- stvaranje specijalnih sredstava za utovar - pretovar na pristaništnim i železničkim terminalima i skladištima, kao štosu dizalice, manipulatori, viljuškari, delta transporteri i si.;- stvaranje odgovarajuće organizacione i kadrovske baze za rad i praćenje kontejnerskih pošiljki.

Ispunjenje svakog od ovih uslova zahteva velike investicije, što je osnovni razlog sporog prihvatanja od strane srednje razvijenih i nerazvijenih zemalja.

Na slici 12.1 data je šema jednog kontejnerskog terminala.

12. KONTEJNERSKE DIZALICE

ih \

SI. 12.1 Šema jednog kontejnerskog term inala

230

Racionalizacija svakog transporta predstavlja viši stepen iskorišćenja prevoznih sredstava, veće uštede u vremenu, brži i bolji kvalitet prevoza. U tom smislu, kontejnerizacija robnog transporta bitno doprinosi racionalizaciji transportnog procesa. Pri tome, težište racionalizacije transporta danas nije više racionalizacija pojedinih grana, već prvenstveno racionalizacija kooperacije izmedju tih grana. Tu i leže najveći potencijali kontejnerizacije.

Tehnologija klasičnog transporta se karakteriše time da se sve operacije u transportnom procesu po pravilu vrše komad po komad, što zahteva mnogo vremena, radne snage i materijala. Uvodjenjem standardne tovarne jedinice (kontejnera) ostvarila se koncepcija:

Tovarna jedinica = Jedinica transporta == Jedinica pretovara = Jedinica skladištenja.

Tako je uvodjenjem uvodjenjem kontejnera kao standardizovane tovarne - transportne jedinice ostvaren niz prednosti:

- unificirana tehnička rešenja železničkih, drumskih i drugih vozila,- znatno smanjenje rada pri svim pretovarima,- eliminišu se klasična skladišta - kontejneri se skladište na otvorenom prostoru,- na čitavom prevoznom putu ostvaruje se standardizovana tehnologija pretovara, što omogućava da se primenjuju standardni pretovarni uredjaji,- eliminišu se moguća transportna pakovanja,- skraćuje se vreme pretovarnih operacija i si.

Na slici 12.2 su prikazana sredstva kontejnerskog transporta.

12.1.1 Tehno-ekonomski efekti primene kontejnerskog transporta

Efekti koji se postižu primenom kontejnerskog transporta najbolje se mogu uočiti uporednom analizom klasičnog i kontejnerskog transporta, na osnovu kriterijuma:

1. Brzina dostave robe. Na odredjenim rastojanjima, kontejnerski transport obezbedjuje bržu dostave robe,2. Broj potrebnih sredstava transporta. Veća brzina dostave robe povećanjem stepena iskorišćenja voznog parka, što smanjuje broj vozila za transport,3. Obim prevoza. Klasičan transport je manje osetljiv na promenu vrste prevoza,4. Produktivnost rada. Kontejnerski transport je produktivniji jer ima veći stepen mehanizovanosti rada,5. Proizvodnost rada. Kontejnerski transport ima na osnovu svojstava kontejnera, znatno veću proizvodnost pri pretovaru komadne robe,6. Investiciona ulaganja. Kontejnerski transport zahteva visoka ulaganja u kontejnerska sredstva, opremu i kontejnerske terminale,

mamidi II a

todi

POMO

ĆNA

SREDSTVA

MANI

PULA

TOR!

( Z

AHVA

TN)

URED

JAJI

d <4 I i i « (

" i » I A i |

j S i

J 4 ■ }

TRA

NS

PO

RTN

E

MA

ŠIN

E

POR

TEJN

ER

DIZ

ALIC

E TR

AN

ŠTA

JNE

R

I ŠTA

PEL

DIZ

ALI

CE

EjIP

£ j 1 «

HP(1 *a

0 rj

iiU

3

»a

1 1

l - l

^ a i >□

S/. 12.2 Sredstva kontejnerskog transporta

232

7. Direktni troškovi transporta, lako je ovaj kriterijum teško uporediv, ipak se može dati prednost klasičnoj tehnlogiji.8. Troškovi utovara i istovara. Prioritet se daje kontejnerskom transportu jer mehanizovan rad omogućuje niže troškove po jedinici pretovara,9. Ukupni troškovi distribucije robe. Za veliki deo kombinacija prevoza prioritet se može dati tehnologiji kontejnerskog transporta,10. Oštećenja robe. U realizaciji transportnog lanca, može se reći da su oštećenja manja kod kontejnerskog transporta jer je roba u pretovaru zaštićena,11. Podela rada izmedju vidova transporta. Kontejnerizacija stvara preduslove za maksimalno korišćenje prednosti svake grane transporta,12. Uključenje u medjunarodnu podelu rada. Kontejnerski transport, kao jedinstven lanac, povezuje medjunarodno tržište i omogućuje bolju robnu razmenu,13. Fleksibilnost. Kontejner je kao standardizovana medjunarodna manipulativna jedinica, prilagodljiv različitim vidovima transporta,14. Organizacija rada. Savremena tehnologija kontejnerskog transporta zahteva značajne troškove za uspostavljnje organizacije rada,15. Prazne vožnje. Kontejnerski transport je veoma osetljiv na tokove robe, pa je teško obezbediti potrebnu količinu robe u oba smera,16. Ušteda energije. Kontejnerska tehnologija pruža znatnu uštedu energije,17. Informacioni sistem. Kontejnerizacija zahteva izuzetno kvalitetan informacioni sistem, koji omogućava praćenje kontejnera, obezbedjenje tereta u povratku i uklapanje u redove vožnji raznih vidova transporta,18. Razvoj privrede zemlje. Primena kontejnerazacije stvara mogućnost za unapredjenje privrede zemlje,19. Ekologija. Kontejnerska tehnologija ima prioritet zbog manjeg zagadjenja okoline preraspodelom na železnički i rečni transport, veće koncentracija rada i manjeg rastura robe, posebno praškaste.

Prema mnogim analizama utvrdjeni su sledeći globalni i parcijalni ekonomski efekti u kontejnerskom transportu. Shodno tome, transportni troškovi se snižavaju za:

- na ćelom transportnom lancu 40%- u železničkom transportu 50%- u drumskom transportu 34%- u avionskom transportu 20%- u poljoprivredi 40%- u gradjevinarstvu 70%

Ovim sniženjima troškova treba dodati uštede od: pakovanja robe, korozije, angažovanja kapitala, oštećenja, osiguranja i si. Prema postojećim analizama, najveće ekonomske efekte ima proizvodnja, privreda, zatim trgovina a potom saobraćaj.

233

12.2 PRETOVARNA SREDSTVA I UREDJAJI KONTEJNERSKOG TRANSPORTA

Lokaciju, veličinu i tehničku opremljenost istovarno - pretovarnog i skladišnog prostora - terminala, odredjuje razvijena ili planirana mreža transportnih puteva i projektom predvidjeni promet. Opremanje terminala vrši se opremom različitog stepena složenosti, specijalizovanom ili prilagodjenom uslovima rada, pa u toj zavisnosti i podela istovarno - pretovarnih sredstava može biti različita:

a) Prema mestu lokacije:

- istovarno - pretovarna sredstva na lučko - železničko - drumskim terminalima,- istovarno - pretovarna sredstva na železničko - drumskim terminalima,- utovarno - istovarna sredstva na prostorima proizvodnih preduzeća.

b) Prema izgledu konstrukcije:

- portalne dizalice (portejneri) sa prepustima prema vodi i kopnu,- portalne dizalice (tranštajneri i štapel) bez, sa jednim ili oba prepušta,- lučke portalno-obrtne dizalice,- mobilne dizalice na točkovima ili gusenicama,- specijalna sredstva - manipulatory- pomoćna sredstva.

Sve ove dizalice, pored ustaljene opreme kojom raspolažu dizalice uobičajenih namena, moraju biti opremljene najnužnijim priborima za hvatanje kontejnera. Zahtevi kojima mora da odgovori dizalica su ustvari zahtevi terminala, koji proizilaze iz tehnologije rada i celokupne delatnosti. Dizalica, zavisno od lokacije, mora da bude sposobna za obavljanje sledećih operacija:

- istovar kontejnera sa broda, vagona ili kamiona na prostor za privremenoskladištenje i obrnuto,- pretovar kontejnera (vagon - kamion i obrnuto),- sortiranje kontejnera prema odredjenim zahtevima (uputno mesto, dimenzije,vrsta robe i si.)

12.2.1 Kontejnerske dizalice

Najsloženije probleme utovara i istovara kontejnera na terminalima rešavaju dizalice. Nijhove konstruktivno tehnološke karakteristike treba da omoguće:

- odgovarajuću nosivost, visinu dizanja i površinu opsluživanja,- lako i bezbedno hvatanje, dizanje, prenošenje i odlaganje kontejnera,- odredjenu proizvodnost u jedinici vremena.

234

Danas je u svetu, stvoreno nekoliko osnovnih tipova dizalica za rad na terminalima:

- Dizalica za rad na lučkom terminalu portalnog tipa sa pokretnom strelom prema vodi i sa ili bez prepušta prema kopnu. Otklon strele iz horizontalnog položaja obezbedjuje pristajanje većih brodova. Dužina strele zavisi od dubine gaza pristaništa i veličine brodova. Ispod portala i prepušta prolaze železnički i drumski transportni putevi kao i prostori za privremeno odlaganje kontejnera (slika 12.3).

- Obrtna portalna dizalica, čiji portal obezbedjuje prolaz transportnih puteva, a strela i mehanizam za obrtanje kružnu površinu opsluživanja sa jednog mesta (slika 12.4).

Svaki od ovih tipova dizalica može biti izveden na različite načine. Ako se govorio samoj nosećoj konstrukciji, onda se ona kod dizalica portalnog tipa može izvesti kao dvogreda ili jednogreda, rešetkastog ili sandučastog tipa.

Sigurno je, da je odluka o izgledu i načinu izvodjenja noseće konstrukcije, rezultat traženja optimalnog rešenja u zadovoljavanju ekonomskih i tržišnih zahteva, medju kojima su najvažniji niža cena i težina dizalice.

b i □ f Itib) lt±J

z / [ \

/t3

9)

A " r i L k'

SI. 12.3 Porta/ne (portejner) dizalice noseće konstrukcije sa jednim ili dva nosača

235

SI. 12.4 Obrtna porta/na dizalica za rad sa kontejnerima, grabilicom i kukom

12.2.2 Mehanizmi kontejnerskih dizalica

Pored noseće konstrukcije koja se po izgledu dosta razlikuje od dizalica uobičajene namene, ove dizalice se znatno razlikuju i po opremljenosti različitih mehanizama sa ciljem da se zadovolje strogi eksploatacioni zahtevi. U daljem tekstu će biti pomenuta problematika najvažnijih mehanizama na dizalici.

Urediai za hvatanje. Noseća konstrukcija kontejnera (slika 12.5) prilagodjena je i dimenzionisana samo za odredjene načine hvatanja.

Proizvoljna hvatanja i vezivanja kontejnera opasna su sa stanovišta bezbednosti, oštećenja kontejnera i pošiljke, a da se i ne govori o maloj proizvodnosti u takvim uslovima. Ako se ovome doda i postojanje kontejnera različitih dimenzija, onda je zahtev za univerzalnim mehanizmom za hvatanje veoma složen.

Današnji hvatač - "spreder" univerzalnog tipa je teleskopski, hidrauličnog dejstva, sa automatskim hvatanjem i zabravljivanjem kontejnera (slika 12.6) različitih dužina. Upravo konstrukcija hvatača - spredera u mnogome definiše ostale karakteristike dizalice.

Način vešanja hvatača bitan je za miran rad dizalice, bez velikih oscilacija tereta koje prouzrokuju translatorno pomeranje i obrtanje kontejnera. Danas je u primeni više načina vešanja od kojih je najprimenljiviji sa četiri tačke.

Preteča ovom hvataču je mehanički hvatač za odredjenu dimenziju kontejnera obešen o kuku dizalice za čiji rad je potrebno prisustvo čoveka.

Pored vešanja hvatača gipkim užetom, kod dizalica manjih visina može se primeniti hvatač na stubu koji ima vertikalno vodjenje.

U toku duže upotrebe ili nepravilnog hvatanja, može doći do oštećenja kontejnera a time i do problema njegovog pretovara. Spreder za takve prilike treba da bude opremljen dodatnim zahvatnim rukama koje se automatski ili mehanički spuštaju sa strane kontejnera i hvataju ga odozdo.

Vrlo često kod terminala koji rade i sa ostalom komadnom i rasutom robom, spreder treba snabdeti kukom ili obezbediti mogućnost zamene hvatača odgovarajućom grabilicom. Taj problem se postavlja kao dilema mnogih terminala u procesu razvoja do potpunog prelaza na kontejnerski transport.

/MEHANIČKI

\ ■AUTOMATSKI PODEŠAVAJUĆI

SZ 12.6 Za hvat rt i uredjaji i način zabravtjivanja

237

posebnim uredjajem na samom hvataču ili mački, a jedan od načina je i stvaranje mogućnosti za kretanje jednog od dva uobičajena mehanizma za dizanje.

Mehanizmi za translatorna pomerania mačke i dizalice. Oni se ne razlikuju bitno od uobičajenih izvodjenja, s tim što se relativno velika brzina mačke u odnosu na brzinu dizalice objašnjava stalnom upotrebom ovog mehanizma u procesu rada, dok se promena lokacije obavlja povremeno.

Regulacija brzina pri pokretanju ili zaustavljanju mehanizama ostvaruje se danas upotrebom tiristora, koji obezbedjuju gotovo kontinualnu promenu brzine od 0 do max. vrednosti.

Priaušeniu oscilacija koje nastaju usled translatornog pomeranja tereta ili obrtanja, pridaje se posebna pažnja jer direktno utiču na trajanje radnog ciklusa a time i ukupne proizvodnosti dizalica, gde je od velike važnosti brzo i tačno navodjenje spredera na kontejner. U svetu se sprovode posebna ispitivanja trajanja prigušenja kod različitih načina vešanja, variranjem odgovarajućih parametara kao što su: rastojanje tačaka vešanja na mački i sprederu u funkciji dužine visećih užadi. Torzione oscilacije dovode i do konstrukcije posebnog uredjaja za njihovo prigušenje gde njihovo eksploataciono ispitivanje pokazuje da je vreme prigušenja smanjeno za 6 do 16 puta u odnosu na trajanje prirodnog prigušenja.

12.3 ŽELEZNIČKI TRANSPORT KONTEJNERA

Za transport kontejnera železnicom treba, kao i kod ostalih vrsta kontejnerskog transporta, uložiti velika materijalna sredstva: specijalne vagone, specijalna sredstva za pretovar, sredstva za manipulisanje sa kontejnerima kao i u kontejnerske terminale. Poseban problem predstavlja tehnologija multimodalnog drumsko-železničkog transporta, pri čemu se drumska vozila ili delovi vozila, na jednom delu puta prevoze transportnim sredstvima železničkog saobraćaja (hucke-pack tehnologija).

12.3.1 Izbor lokacije železničko - drumskog terminala

Pri izboru lokacije železničko-drumskog terminala uticaja imaju sledeći faktori:

- Blizina reke ili mora,- Položaj naseljenih mesta, centara za odmor,- Struktura postojeće drumske saobraćajne mreže,- Položaj lokacije prema ranžirnim stanicama i drugim železničkim kompleksima,- Mogućnost proširenja kapaciteta u budućnosti,- Potrebna ulaganja u infra-strukturu (saobraćajnice, prilazni putevi, energija,

telekomunikacije i drugo),

Glavni elementi železničko-drumskih terminala su: pretovarna sredstva sa pripadajućom skladišnom površinom, ulazno-izlazni koloseci, produžni kolosek, koloseci za stacioniranje delova kompozicija, dovozne saobraćajnice i parkinzi za vozila, zgrada za osoblje, dodatna oprema.

Ts- Dnevno, srednje-efektivno vreme rada jednog dostavnog vozila,T - Prosečno vreme rada terminala,K,- Koefic. neuskladjenosti dopreme železnicom i otpreme drumskim transport., Kj,- Koefic. neuskladjenosti dopreme drumskim vozilima i otpreme železnicom, N - Prosečan broj kontejnera koji stižu subotom i nedeljom,Np- Broj kontejnera na poluprikolicama parkiranim na terminalu.

12.3.2 Efikasnost i ukupni troškovi kontejnerskog železničkog transporta

Jedan od najvažnijih faktora procesa transporta je vreme i brzina prevoza robe. Zbog toga su vršena istraživanja vremena i brzine prevoza u saobraćaju "od vrata do vrata", za različite vrste transporta (si. 12.10). Iz dijagrama se zaključuje da drumski transport daje povoljnija vremena od železničkog. Medjutim pokazuje se da transport u homogenim vozovima koji izmedju terminala mogu da saobraćaju velikim brzinama, može biti konkurentan drumskom transportu (si. 12.11).

Što se tiče ukupnih troškova, analize su na strani kontejnerskog transporta. Ne ulazeći u dublju analizu direktnih i indirektnih troškova i njihovih odnosa u zavisnosti od vrednosti robe, dužine transporta, kao i njihovih promena zadnjih godina, promenom uticajnih faktora koji odredjuju veličine direktnih i indirektnih troškova, prednost ima železničko - drumski prevoz za dužine preko 500 km (si. 12.12).

V R E M E PR EV O ZA (U ČASOVIM A)

100

75

50 K O N V E N C IO N A L N IM VOZOM

25

5 0 0 1000 1 5 0 0

R E L A C IJA PR EV O ZA (U K m )

S/. 12.10 Prikaz vremena trajanja prevoza robe

241

U K U P N O V R E M E PREVOZA(U ČASOVIM A)

R E L A C IJA PR E V O ZA (U K m )

SI. 12.11 Prikaz brzine prevoza na dugim relacijam a

R E LA TIV N I U K U P N I TROŠKOVI D IS T R IB U C IJE

R ELA C IJA PRBVOZA (U K m )

SI. 12.12 A lternativno poredjenje ukupnih troškova

13. UNUTRAŠNJI TRANSPORT

Stručna oblast skladištenja je vrlo obimna i kompleksna. Posebnu oblast čine transportna sredstva koja se primenjuju u tehnici skladištenja. Posebnu, pak, oblast sačinjavaju skladišta po visini, koja su počela da se razvijaju zadnjih 20 godina.

Kada se, dakle, govori o skladištenju misli se na savremeno optimalno organizovanje skladištenja putem:

- sredstava za lagerovanje,- transportnih sredstava i- skladišnih uredjaja.

Dok transportna sredstva služe premeštanju robe, tehnici skladištenja stoje na raspolaganju sredstva za skladištenje robe. Pri tome se danas posebna pažnja poklanja tome da se prostor iskoristi optimalno i da se istovremeno očuva mogućnost sortiranja i brzog iznalaženja odredjenog dela ili robe. Tako su nastala visoka regalna skladišta, a sa njima i svi novi oblici uredjaja za skladištenje, koji omogućuju da se ostvare pravi efekti racionalizacije.

Savremena tehnika lagerovanja pored transportnih sredstava za prolaze, transportnih sredstava za regale, dizalica, transportera, regala i paleta obuhvata i uredjaje za upravljanje tim kompleksnim postrojenjima, na primer procesne računare. Potpuno automatske fabrike sa automatskim skladištenjem sve su brojnije.

Prema VDI 2411, skladište (lager) je prostor za čuvanje rasutih ili komadnih tereta koji mogu da se klasifikuju po veličini ili obliku.

U statičkim skladištima roba leži u skladištu duže vreme.

U dinamičkim skladištima roba leži samo kratko vreme, ona teče, to je ustvari medjuskladištenje. Medjuskladištenje je svako mirovanje robe koja je u proizvodnji, izmedju pojedinih faza proizvodnje - odnosno izrade. Tako može da se kaže:

Skladištenje je stanje nekretanja robe koja ima za to potreban prostor.

Skladište je mesto na kome roba stoji u cilju stajanja zaliha, ili, skladište služi za premošćenje pojedinih faza proizvodnje.

Treba konstatovati da se skladištenjem povećavaju troškovi proizvodnje (prostor, ljudi, održavanje, energija, ...).

13.1 SKLADIŠTENJE

243

Skladište treba da bude dimenzionisano za optimalnu količinu, a ne za maksimalnu (slika 13.1).

n i v o 1 a g e r a

m a k s i m u m

\ p r o s t o r z a / d i s a n j e

\ m i n i m u m

v r e m e------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ >

SZ 13.1 Dijagram količina - vreme

Osnovni nivo zaliha na skladištu predstavlja nivo zaliha koji omogućuje protok materijala u slučaju da dodje do zastoja u doturu materijala.

Maksimalni nivo odredjuje veličinu skladišta. Skladište mora da bude sposobno da primi vršne isporuke koje se u proizvodnom ciklusu očekuju. Optimalni nivo zaliha leži izmedju ovih granica. Da bi se izjednačile razlike u vremenu, količini i vrsti robe skladište mora da ima odredjeni prostor za "disanje", odnosno pulsiranje. Skladište, znači, ne sme da bude ni potpuno prazno ni potpuno popunjeno.

Iznalaženje optimalne količine, koja treba da se skladišti, zahteva raspodelu robe po broju asortimana, po broju artikala u asortimanu i broju jedinica po artiklu. Ovde dolaze i traženi rokovi isporuke i tačnost isporučivanja. Asortimani i podaci po isporuci znatno utiču na tehničko rešenje skladišta.

Skladišta se mogu podeliti sa više stanovišta. Tako po funkciji skladišta mogubiti:

- skladišta zaliha;- prolazna skladišta;- skladišta za snabdevanje.

S k lad iš ta zaliha (sabirno skladište, skladište rasutih tereta, skladište rezervi) se karakterišu velikom zapreminom skladišnog prostora i dužim vremenom ostajanja robe u skladištu. Ova skladišta služe čuvanju zaliha, kao na primer: skladište sirovina, skladište uglja, skladište koje čuva žitarice itd. Transportna sredstva mora da budu dimenzionisana prema najvećoj potrebi isporuke robe iz skladišta, pa je stepen iskorišćenja zbog toga mali.

2 4 4

Prolazna skladišta (medjuskladišta, skladišta za amortizovanje udara) služe za izjednačavanje oscilacija izmedju ulaznih isporuka i izlaznih isporuka, unutar kratkog vremenskog perioda. Roba u odredjenim vremenskim intervalima ulazi i izlazi iz skladišta. Ostajanje u skladištu je najčešće kratko (železničke stanice, aerodromi i si.).

Skladišta za snabdevanje (zbirna skladišta i skladišta za raspodelu) imaju zadatak preuredjivanja tokova materijala. U zavisnosti od postavljenog zadatka to može da bude primanje velikih pošiljki i njihovo prerasporedjivanje (centralno skladište), skupljanje malih pošiljki, njihovo grupisanje (skladište sa koga se vrše isporuke, kao na primer skladište rezervnih delova), primanje velikih pošiljki i prerasporedjivanje istih na manje izlazne pošiljke (skladište za otpremanje robe). Ova skladišta imaju vrlo kratko vreme ostajanja robe u skladištu zbog velikog broja artikala (danas nisu retka skladišta i sa 100000 različitih artikala), pa su pogodna za potpuno automatizovanje preko procesnih računara.

Podela skladišta može biti i prema obliku na:

- skladišta na otvorenom prostoru,- skladišta pod krovom, i- zatvorena skladišta.

Prema skladištenoj robi skladišta se dele na:

- skladišta za komadnu robu,- skladišta za masovnu robu, i- skladišta za rasuti teret.

Skladišta rasutog tereta se najčešće izvode na otvorenom prostoru (skladišta na tlu sa i bez krova). Ona su pogodna za skladištenje rasutih tereta koji nisu osetljivi na vremenske uticaje, kao na primer: ugalj, ruda, i si. Da bi se izbeglo prljanje skladištene robe to se površine skladišta najčešće oblažu oblogom koja odstranjuje prašinu i prljavštinu. Isto važi i za staze po kojima idu transportna sredstva koja se ne kreću po šinama. Kao transportna sredstva upotrebljavaju se:

- rotacioni bageri,- pretovarni mostovi i mosne dizalice sa grabilicom,- transportna sredstva koja idu bez šina,- trakasti transporteri, pneumatski transport i si.

Površina otvorenih skladišta se kreće i do 100000 m2.

Visina lagerovanja je obično do 10 m, a maksimalno do 20 m (vodi se računa o samopaljenju i gubitku kvaliteta zbog velikih gomila). Kapacitet se kreće od 120 m3/h kod manjih skladišta do 10000 m3/h kod velikih.

2 45

Kao komadna roba se označava jedan pojedinačni komad koji obrazuje jednu jedinicu (prema V D I2411). Prema ovoj definiciji to su sva čvrsta tela različitih dimenzija, ali i rasuti tereti i gasovi zapakovani u posebnim sudovima, tankovima i kontejnerima, koji se transportuju kao komadni teret. Jedna jedinica komadnog tereta obrazuje sa pomoćnim sredstvom (na primer paletom) skladišnu jedinicu. Skladišna jedinica je značajna veličina za odredjivanje jednog skladišta.

U skladištu komadnog tereta se na ograničeno vreme skladišti odredjen broj takvih jedinica i eventualno se pri tome vrši prestruktuiranje: komisioniranje, sortiranje, označavanje, etiketiranje. Pri tom važi osnovna postavka transportne tehnike: produkciona jedinica = transportna jedinica = skladišna jedinica = jedinica za utovar, kao moto za transportni lanac unutar skladišta. Ovo normiranje jedinice za proizvodnju, transport, skladištenje i prodaju ima mnogo prednosti. Postiže se:

- reduciranje procesa pretovara i potreba za rukovanje,- manja oštećenja robe koja se transportuje,- univerzalna upotreba transportnih sredstava, manje protočno vreme robe krozskladište, i- ostvarivanje znatnih preduslova za automatizaciju procesa transporta iuskladištenja.

13.2.1 Funkcije skladišta komadne robe

Jedan opšti sistem skladišta komadne robe obuhvata sledeće funkcije (si. 13.2):

- ulazak i izlazak skladišnih jedinica,- skladištenje komadnih jedinica,- prestruktuiranje (komisioniranje, sortiranje skladišnih jedinica), i- organizaciju skladišta.

Oblast ulazak robe služi prijemu robe i pripremi robe za skladištenje.

Oblast skladište jedinica je rezervno skladište i služi za vremensko premošćenje. Jedinice napuštaju skladište u istom stanju u kom su ušle.

Oblast skladište za komisioniranje služi uglavnom za sortiranje. Jedinice napuštaju ovu oblast u promenjenom stanju. U skladištu jedinica i u skladištu za komisioniranje se primenjuju različita transportna sredstva.

U oblasti pakovanja sortirana roba se organizuje tako da predstavlja jedinicu spremnu za otpremu.

U oblasti izlaz robe ispunjuju se zadaci prodaje robe poručiocu, kao i poslovi koji su sa time vezani.

13.2 SKLADIŠTE ZA KOMADNU ROBU

24 6

Samo rešenje jedan nudi, zbog idealnog protoka (skladišna jedinica = utovarna jedinica = transportna jedinica) punu automatizaciju i time zamenu za funkciju čoveka. Ostala rešenja dozvoljavaju različit stepen automatizacije.

13.2.2 O rganizacija skladišta

Ranije je radnik morao da zna gde stoji svaki artikl u skladištu. Artikl nije mogao da bude danas ovde a sutra tamo. A kada se artikl isporuči ostajao bi prazan prostor, što je uslovljavalo potrebu za većim prostorom.

Bitne pretpostavke da se skladište mehanizuje i automatizuje ostvaruju se:

- standardizovanjem skladišne jedinice (SJ),- korišćenjem regalnih transportera (RT),- korišćenjem transportnih sredstava (TS),- primenom procesnih računara (PR).

Pri tome je:

SKLADIŠNA TEHNIKA = SJ + RT + TS + PR

13.2.3 Sastavni delovi skladišta za kom adnu robu

Sastavni delovi su :

- Gradjevinski: zemljište, saobraćajnice, zgrade, pomoćne prostorije, grejanje i slično,

- Transportna i skladišna sredstva: transporteri (trakasti, lančani), viljuškari, regalni transporteri, regalne dizalice, liftovi, regali i si.,

- Ostali uredjaji i mašine: mašine za pakovanje i etiketiranje, vage za merenje, uredjaji za smeštanje i skidanje paleta, uredjaji za čišćenje,

- Pomoćna sredstva: pomoćna sredstva za utovar, kao što su palete, posude i slična sredstva za osiguravanje utovara,

- Sredstva za komandovanje i organizaciju: električne i elektronske komande, sredstva za sredjivanje podataka, uredjaji za ulaz i izdavanje, kartoteke, procesni računari i slično.

13.2.4 G radnja skladišta za kom adne terete

Zadatak skladišta za komadne terete je da trajno reši uslove koji se traže za skladištenu robu. Kod skladišta za komadne terete danas mogu da se nadju sledeći načini izvodjenja (slika 13.4):

2 4 8

SI. 13.4 Načini izvodjenja skladišta komadne robe

• ravno skladište (a),- ravno skladište, ali po visini rasporedjeno (b),- skladište sa spratovima (c),- skladište sa visokim regalima (d, e).- skladište u kome vazduh ima ulogu nosećeg sredstva • balon hale (f),- skladišta na slobodnom prostoru (g).

Ravna skladišta su visine do 7 m i zahtevaju veliki prostor. Komadna roba se slaže na pod, blok skladištenje, ili na niske regale sa pregradama.

Uredjaji za opsluživanje su dizalice, transporteri, viljuškari i si.

Ravna skladišta sa visokim lagerovanjem su visoka 7 - 12 m.

Skladište na spratove sastoji se u principu od više ravnih skladišta rasporedjenih jedno iznad drugog. Ono je nastalo iz zahteva da se na maloj površini zemljišta, koje može da bude vrlo skupo, dobije veći skladišni prostor. Opsluživanje je isto kao kod ravnog skladišta, stim što postoje i uredjaji za vertikalno transportovanje robe, kao na primer liftovi.

Skladišta sa visokim regalima su skladišta visine preko 12 m. Realizovana su skladišta i do 40 m visine, a dužine preko 120 m. Regalna konstrukcija je slobodno stojeća. T ransportna sredstva su u ovom slučaju manje - više automatizovana (trakasti transporteri, valjkasti i lančani transporteri, i si).

Skladišta - balon hale su skladišta sa pneumatskom konstrukcijom, kod kojih u unutrašnjosti hale vlada nadpritisak od 0.01 do 0.03 bara (10 - 30 mm vodenog stuba). Površine balon hale se kreću 200 - 3000 m2.

13.3 MEHANIČKI UREDJAJI U SKLADIŠTIM A

Skladišna jedinica, regal, regalna sredstva i transportni sistemi moraju da budu usaglašeni da bi se obezbedio optimalni tok materijala. Pri tome treba imati u vidu da za svaki zadati skladišni sistem postoji veći broj mogućnosti i rešenja. Od skladišnih uredjaja u daljem toku biće obredjeni samo regali i regalna sredstva.

13.3.1 Regali

Regali omogućuju prilaz artiklima. Regal ima zadatak da primi skladišne jedinice. Mora da bude dimenzionisan na osnovu maksimalnog opterećenja Najčešće se izradjuju od čelika, ali i od drugih materijala, na primer betona.

Kostur regala se pravi od duplog "T", "U" nosača, "LM profila ili ravnih profila Pri gradnji regala treba posebno voditi računa o oscilovanjima koja nastaju pri kretanju regalnih sredstava. Na slici 13.5 su dati osnovni tipovi konstrukcije visokih regala.

Propisi o izradi i kvalitetu dati su odgovarajućim propisima DIN - a.

2 5 0

Kod visina regala do 10 m regali se u skladišnim halama posebno postavljaju. Oslonci regala, u visokim skladištima, se anker zavrtnjima pričvršćuju za fundament od betona. Regali treba da budu podešeni po visini (i širini) radi prilagodjavanja veličinama paleta, odnosno komada. Na slici 13.6 data su četiri rešenja za podešavanje regala.

Danas su u upotrebi razne konstrukcije regala, koje su, većinom, standardima i propisima obuhvaćene. U Jugoslaviji ne postoje standardi za regale, pa se zato daje pregled Zapadnonemačkih propisa VDI.

Rešetkasti regali (VDI 2417) za pojedinačno smeštanje i pojedinačno uzimanje, opremljeni sa pregradama koje su na preklapanje ili na guranje itd.

Regali za palete (VDI 2418) su specijalna konstrukcija regala koja je razvijena za prihvatanje paleta. Ona se sastoji od horizontalnih površina i regalnih nosača. Prema širini površina za odlaganje i prema nosivosti mogu do tri palete, po jednoj pregradi da se smeste. Posebno treba voditi računa o sigurnosti paletnih regala (jačina i veze profila), njihovoj podesivosti i lakom premontiranju.

Visoki regali (VDI 2417/2418) su regali sa visinama preko 6 m. Ovi regali sa čeličnom nosećom konstrukcijom se izvode i tako da nose i krovnu konstrukciju.

Jednostavni regali su regalni redovi sa jednim mestom za paletu.

Dupli regali su ustvari jednostavni regali poredjani jedni za drugim, koji su medjusobno, odstojnikom, povezani.

Jednostavni regali omogućuju blok slaganje u regalu.

Čeona (uža) strana ovih jednostavnih (jednostrukih) regala je otvorena tako da viljuškar može da udje u njih kao u tunel. Prva paleta stoji na podu. Ostale leže na pregradama regala. To čuva zapakovane jedinice od oštećenja usled pritiska. Kod jednostavnih (jednostrukih) regala se slaže od pozadi prema napred. Uzimanje se vrši u obrnutom redosledu, te ovakav način skladištenja nije pogodan za robu koja ima ograničen vek trajanja. Levo i desno stoje ostali jednostruki regali tako da se po principu blok signala, bez gubitka u hodu, može da vrši skladištenje.

SI. 13.6 Sistem i veza za podešavanje regala

2 5 2

Kompaktni regali. Ovaj naziv se odnosi na sve regale koji mogu da se voze, guraju i premeštaju. Regali mogu da se pomeraju - pogone ručno, pomoću lanaca i užadi ili elektromotorima, opet preko sistema koturova, lanaca ili užadi. Neobičan pogon, koji se susreće u skladištima je pneumatski ili pneumatsko - električni. Pneumatski pogon regalne dizalice ostvaruje se preko jednog cilindra. Kod pneumatsko - električnog pogona jedan cilindar se upotrebljava u podnožju regala. Prednosti ovog pogona su malo trenje, lako održavanje, mala količina energije, tih rad i meka vožnja. Po jednom bloku skladišta mogu pneumatskim pogonom da se pokreću mase od 40 t.

Posebno tehničko rešenje su pokretna postolja tipa "GESTOR". Tehnika upravljanja i komandovanja je tako izvedena da svaka kolica poseduju svoje sopstveno logično upravljanje, koje može da se menja i čiji je program smešten u centralni komandni orman. Osim toga, svaka kolica su opremljena sopstvenim pogonom, te otpadaju lančani i užadni sistemi pogona. Instalisana snaga je relativno mala. Kolica sa kotrljajućim ležajevima su standardizovana za nosivosti 8 - 100 t, dužine do 20 m.

Prolazni regali (VDI 2419 i 2487) su regalne konstrukcije kod kojih prvo uskladištene palete izlaze kao prve (prvi u polažu, prvi u izlazu - "first in, first out"). Palete leže jedna iza druge na stazi nagnutoj 2 - 4°. Staza su valjci sa kugličnim ležajevima, tzv. "rolgang" staza. Redje se pojavljuje lančani pogon, samo na delu ravne staze. Prednost je dobro iskorišćenje prostora i ne zahteva hodnike.

Karusel regali su nova vrsta regala koji se sastoje od regalnih (elastičnih) jedinica koje se kao članovi elastičnog kaiša, smeštenih jedan iza drugog, pokreću po jednom ovalnom koloseku (slika 13.7).

a) b) c)

SZ 13.7 Karusel regal, šema sa šest regala i izgled

Na pritisak dugmeta željena skladišna jedinica dolazi automatski do mesta za lagerovanje tj. utovar - istovar. U zavisnosti od kapaciteta i površine skladištenja može da se izgradi koliki se hoće broj karusel regala, kao što se i vidi na slici. Ako se želi da se karusel opslužuje samo sa čeone strane razmak izmedju regala može biti

minimalan (optimalno korišćenje prostora). Jedna signalna sijalica upozorava na eventualno istovremeno aktiviranje dva regala.

13.3.2 Iskorišćenje regala

I kod regala se mora izračunavati i uporedjivati iskorišćenje površine, prostora i težine. Tako je:

- iskorišćene površina:

- iskorišćenje prostora:

/v = -T,Va

- iskorišćenje težine:

JpmTJ m " m .

gde su:fA - iskorišćenje površina. Pri tom orijentacione vrednosti fA su: za visoka skladišta fA=3-8, za ravna skladišta (palete jedna preko druge) fA=0.5-1, fv - iskorišćenje prostora. Pri tom orijentacione vrednosti fv su: za visoka skladišta fv=0.3-0.6, za ravna skladišta fv=0.1-0.16,fm - iskorišćenje težine. Nema raspoloživih orijentacionih vrednosti. Poredjenja mogu da se izvode samo kod regala od istog materijala (čelik, beton),As (m2) - suma površina za odlaganje skladišnih jedinica,Aq (m2) - ukupna površina osnove skladišta,VA (m3) - suma spoljašnjeg (bruto) prostora za lagerovanje,VG (m3) - ukupna zapremina zgrade, mT (kg) - nosivost skladišnih jedinica,

(kg) - ukupna težina regala.

13.3.3 Transportna sredstva regalnih skladišta

Transportna sredstva imaju zadatak da prenose terete od jedne ulazne tačke do odredjenog prethodno utvrdjenog mesta na regalu, ili da uskladištenu robu, po potrebi, iznose iz skladišta.

Osnovna transportna sredstva u početku razvoja regalnih skladišta su bile štapel dizalice i transportna sredstva za prolaze, na primer viljuškari. Mogu se razlikovati tri osnovna tipa sredstva (si. 13.8):

254

uredjaji koji voze po podu, uredjaji koji voze na regalu, i uredjaji koji voze na krovu.

a) b) c)

SI 13.8 Vrste transportnih sredstava za vožnju po: a) podu; b) regalima; c) krovu

Regalno sredstvo koje se kreće po podu ima šinu u podu koja se nalazi u sredini prolaza. Dodatno oslanjanje je preko koturova koji se oslanjaju na gornju ivicu regala, kao što se i vidi na slici.

Prednosti ovog načina su laka konstrukcija, nezavisnost od regalne konstrukcije, oscilovanje i udarci se ne prenose na konstrukciju. Primenjuje se kod visokih regala i velikih tereta. Ovo je najčešća konstrukcija.

Regalno sredstvo koje se kreće po regalu ima šine koje su pričvršćene na regalima i po kojima se kreću pogonski točkovi. Sredstvo može da se okači na 2/3 ili 3/5 visine regala. Cesto su potrebne vodjice u visini poda.

Nedostaci su teška konstrukcija, sile i udare mora da primi regalna konstrukcija. Primenjuje se za ekonomski opravdane visine konstrukcija i ograničene terete.

Sredstva koja su vezana za krov, odnosno kod kojih je šina vezana za krovnu konstrukciju, moraju da imaju takodje dodatno vodjenje u blizini poda, preko potpornih koturova koji se oslanjaju na regal.

Prednosti ovog rešenja su što se sile prenose na tavanicu, a iskorišćenje visine regala je maksimalno.

Prema načinu izvodjenja noseće konstrukcije regalnog transportnog sredstva, razlikujemo sredstva sa jednim ili dva nosača stuba, već prema tome da li je noseća platforma pričvršćena za jedan stub, ili se nalazi izmedju dva stuba (slika 13.9).

lako se granice primene pojedinih rešenja neprekidno menjaju može se ipak reći: regalne dizalice sa jednim stubom primenjuju se do 30 m visine i korisnog tereta do 1500 kg, a za veće visine do 40 m i veće terete do 3000 kg preporučuje se primena dva noseća stuba, kod visina uredjaja preko 16 m potreban je u gornjem delu jedan pogon za prigušenje oscilacija. Sva regalna sredstva koja su prikazana na slici, kreću se po šini koja je ugradjena u pod. Tehnički podaci su dati u tabeli 13.1.

SI. 13.9 Familija regain ih dizalica nosivosti: 300, 500, 1000, 1500, i 3000 kg.

TABELA 13.1 Tehničke karakteristike regalnih vozila (SIBEAU)

Tip vozila Sl.13.9a) SI. 13.9b) Sl.13.9c) SI. 13.9d) Sl.13.9e)

Maksimalna nosivost (kg)

300 500 1000 1500 3000

Maksimalna visina dizanja (m)

8 15 30 40 40

Širina (m) 0.95-1.2 1.05-1.4 1.25-1.8 1.4-1.8 1.5-2.0

Brzina vožnje (m/min)

80 125 160 160 160

Brzina dizanja (m/min)

12 25 32 32 32

Brzina radnog stola (m/min)

25 25 32 32 32

Brzina vožnje (m/min) (uredjaj za premeštanje)

20 40 40 40 40

Na slici 13.10 data je pak jedna familija regalnih dizalica DEMAG.

Noseća konstrukcija je sandučastog preseka, kabina je projektovana saglasno ergonomskim zahtevima, saglasno novim propisima o sigurnosti i zaštiti na radu (slika 13.11).

SI. 13.11 Regalna dizalica sa jednim stubom:1. Pogon kretanja; 5. Sistem za vodjenje gornjih točkova;2. Pogon dizanja; 6. Uredjaj za prem eštanje sredstva;3. Stub; 7. Odbojnik.4. Platforma sa kabinom;

Točkovi za vodjenje (bez venca) smešteni na gornjem delu regalnog sredstva služe za bolje vodjenje i mirniji rad i za izjednačavanje neravnina šina. Pogonski točkovi mogu biti i plastični, a takodje i šina. Ležišta su kotrljajuća i samopodesiva. Pogon točkova vrši se polnopreklopljivim elektromotorom.

Pogon dizanja omogućuje vertikalno kretanje tj. dizanje i spuštanje tereta.

Pogon dizanja je vitlo smešteno u blizini poda. Od vitla užad se vodi preko koturova, koji su smešteni na vrh stuba, i nadole do podizne platforme. Podizna platforma, dakle, visi o dva užeta i vodi se duž stuba dizalice.

Teleskopska platforma služi za primanje tereta i najčešće je napravljena kao teleskopska viljuška sa dve konzole - zupca. U izuzetnim slučajevima se primenjuju viljuške koje imaju mogućnost i zglobnog pokretanja (slika 13.12).

Teleskopska viljuška se kreće poprečno u odnosu na hodnik regala. Pomeranje se vrši po pravilu preko zupčanika i zupčaste letve, ili lančanim pogonom. Viljuške se bočno vode preko koturova. Zbog relativno jednostavnog pogona primenjuju se najčešće kod automatizovanog skladištenja.

SI. 13.12 Viljuška sa zgtobni pomeranjem

Viljuška sa zglobnim pomeranjem može da se bočno kreće i okreće. Pogon ide preko zupčastog, lančanog ili vretenastog pogona. Viljuške koje su zglobno pomerljive omogućuju primanje, predavanje i obrtanje paletiziranog tereta. One su skuplje zbog komplikovanog i složenog kretanja, pa su za automatski pogon malo pogodne. Za kabinu vozača je pogodna laka i stabilna konstrukcija, sa velikom preglednošću. Kretanje kabine mora da bude mirno, bez većih oscilacija. Konstrukcija kabine mora da bude tako izvedena da je ulaz i izlaz iz kabine uvek moguć.

Uredjaj za premeštanje regalne dizalice služi za premeštanje sredstva za slučaj da treba premestiti dizalicu iz jednog hodnika u drugi, u slučajevima kada nema potrebe da svaki hodnik oposlužuje zasebna regalna dizalica. Uredjaj za premeštanje diže dizalicu preko zupčaste letve za oko 40 mm od poda i preko tri pogonska točka premešta regalnu dizalicu u drugi hodnik. Komandovanje je iz kabine.

Električno - optički signal pojednostavljuje ulazak dizalice u hodnik (slika 13.13).

SI 13.13 Premeštanje regalne dizalice iz jednog u drugi hodnik

Pomoćni mali pogon dizalice služi za dostizanje najviše pregrade i za savladjivanje visinske razlike izmedju uzimanja i spuštanja skladišne jedinice (40 - 60 mm). Zbog toga sredstvo za prihvatanje tereta mora još jednom dodatno da se podigne. Ovo se vrši ovim dodatnim malim mehanizmom, koji ovu radnju vrši sa smanjenom brzinom. Jedno od posebnih izvodjenja regalnih dizalica (za prenos dve palete) prikazano je na slici 13.14.

Sredstvo ima dve viljuške, prenosi dve palete i alternativa je rešenju sa dve dizalice.

Nazivi regalnih sredstava još uvek, i u industrijski razvijenim zemljama, nisu jednoznačno odredjeni. U Nemačkoj su nazivi dati VDI propisima. Susreću se sledeća sredstva i nazivi:

Regalna pretovarna sredstva. Naziv (pojam) za uredjaje koji su namenjeni za punjenje i pražnjenje regala.

Regalna vozila, zavisna od regala. Prema VDI 2361 list 1, to su sredstva kod kojih regal i vozilo čine celinu. Često se nazivaju i skladišnom mašinom.

Regalna vozila, nezavisna od regala. To su vozila za skladištenje, odnosno komisioniranje (sredstva u prolazima izmedju regala) prema VDI 2361 list 2 i štapel dizalice prema VDI 2370. Ovi uredjaji mogu da rade i izvan regala.

Uredjaji za opsluživanje regala. To su uredjaji kod kojih u normalnom slučaju idei radnik koji upravlja. Ovde spadaju, osim uredjaja za komisioniranje, i štapel liftovi zavisni od regala, i vozne platforme.

Regalni štapel uredjaji. To su uredjaji zavisni od regala, bez poslužioca (rukovaoca) sa upravljanjem sa poda ili automatski.

Regalne pokretne (vozne) platforme. To su uredjaji sa podiznom platformom sa velikom površinom za prihvatanje tereta, blizu 12 paleta, ili drugog kabastog tereta.

SI. 13.14 Regalna dizalica za dve palete

SI. 13.15 Savremeno skladište

261

DONJ

A KO

TURA

ČA

SA DV

A KO

TURA

DIN

15

408

(vel

ičin

e, o

znak

e)

264

TABE

LA

1.1 Do

nja

dvoj

na

kotu

rača

sa

dva

kotu

ra

DIN

1540

8 (v

elič

ine)

O . S' nj * 2 E

180

240

300

375

480 009 750

960

1200

a>-ootok_>KJ

i 0) O> CO

CDIO 3 f- § o<3> 100

112

125

140

Eco

o ca c

"O rt h- § oO) 100

112

125

140

160

180

3Q -2O )

a>i

cdE

3 390

430

460

515

590 099 735

810

905

(0IZoCDO

cd13

<

& 240 IOCDCM 280

315

370

415

460

500 3u>

rtN

co

cd

j5ocdE ■ k_ 13

<n i » E

oIO OIO

os

009_________

_J

630

660

690

740

780

I i

ooCD

*-o♦ 26

5 OCO 33

0 oCO 39

0

410

430

480

515

E tm E-t- CvJ

CO<D

O

cdC/)atU) £*t3 ®IL

of-IOh- o00 oO) 10

0

110

120

130

140 a> <d

CL CLP 3 k_ k_

1Cd~Ecd0

1*3 41

5 lOCD oCMIO 580

645

725

805 016

1035

O ) O)a> a>CO </>

h3_y

n IOo 455

510

570

630

710

790 068

1010 O O

a> S>'O 0 Q0) CL CL"O rt rtjU N NCO CVJ CVJ

E

COk—o>

cd>

cdE2cd

NtJIOtoCO 8 S 50

0

560

630

710

800

1

E

000 s 63

00

r 80

00

|

000 01 12

500

1600

0

2000

0 ooosz 1!

3200

0

.*= E cN C P

J3 - to z z3 O O

■=. i"- r-~

u

Eo

*cd

oc=

"O

Na>a>

>ni3

u kg

j

grup

u

- i

3m j

6300

I

8000

j

1000

0 OQtoCM

r16

000

2000

0

000 SZ

~j

cok

4000

0

d) |-~ IO IM y -

ra_Qa>

cdk_cdIMcd

co w9 £ £> O oi

'tn o> o o

8000

!

1000

0

1250

0

1600

0

2000

0

2500

0

3200

0r

4000

0

OOOOS

rt Cd

o

cdN

T5-C

KOooc

-C

o-QMcd

c o . rt eN <

1000

0 I [

12 50

0

1600

0 |

2000

0

2500

0

3200

0

4000

0

5000

0

6300

0 Cd 3 <D

>5 c s? -3

cd>

"Ocdcocd

2

oj*.

Em

12 50

0 i

O8CD 20

000

!

8oIOCM 3200

0

o

OOOOS 6300

0

8000

0

Q-^to

■O C»S <2

^ E*c r t eQ> <1>--iZ >N - Q. Z3 -a

CD 00 OCM

CMCM

CDCM

00CM

CMco CDCO 2 -

s -art c

oT3cdCOcd

Ncdj*:3OC L

£M i Q_

broj

kuke (O 00 o CM CD O

CMIOCM

CMco O*■sr k

k k k k k _ k--- fc---

DONJ

A KO

TURA

ČA

SA

ČET

IRI

KOTU

RA

DIN

1540

9 (v

elič

ine,

ozn

ake)

266

TABE

LA

1.2 Do

nja

dvoj

na

kotu

rača

sa

četir

i ko

tura

DIN

15

409

(vel

ičin

e)

cdgE

I q>

> COo > (0

O rt c-o coOJ £

U £

3Q_

O)CD3JCc/> toO c> o

*</> O)o oc CL

rtNJ

Erj

E04

E<

E03

^ EC (0 p*J «T- CCD © ii >M ^ 0.13*0

4)(0

8

S

S

2

S

8

s

g

8

S

8

8

8

S

8

8

8

8

8

8

s

S

8

8

I iE p CD E

t - C\Ja> uCl CLE 2 o> a> a> oco co c e o o

aj 5* S* >S o o © cl a"D rt <0_ 0 N Nt o CVl CM

i E EN C P _ Qo z z3 o o•= r-- h- <u r— l dISJ i - T -3<0-O2 2 .®.

i i (0 =J g «>o {= u ;oQ-oe

coT3 C ro _.>n J5

i t2 2 o >S-E3cd c N .

Eco3C Lh _D)

</)CoO)oCLcdN

m2oa>coa>

3E53Ertk _

o>T3

E22J*£Oc"O<D

O

a)>ocdincd*§

e0T3rt1

<D'Oo>o0)to_rtrtErt

-SĆ=3

rt15o«E

o jćrtco

rt" E rt o ’c

ro > rt E 2 rt N © © >M 3

2 cdNcd

i i 3 n"O -C15 */) .Oo c-C£ k_ o 2 N

cdNIcd p EboC l <D

2 6 7

JEDNOKRAKE KOVANE KUKE - OBRADJENE DIN 15401 (mere, oznake)

Oblik GS, jednokrake kuke br. 006 do 8 sa navojem, (G) kovane u kalupu (S), bez ispusta. Oblik GSN, jednokr. kuke br. 006 do 8 sa navojem (G), kov. u kalupu (S), sa ispust. (N) (sl.1). Oblik GSN, jednokr. kuke br. 10 do 40 sa navojem (G), kov. u kalupu (S), sa ispust. (N) (sl.2). Oblik GF, jednokrake kuke br. 10 do 250 sa navojem (G), slobodnokovane (F), bez ispusta. Oblik GFN, jednokr. kuke br. 10 do 250 sa navojem (G), slobodnokovane (F), sa ispustom (N).

B

Slika 1 Slika 2

Detalj XJednokrake kuke br. 006 do 5 za serijska vitla (slika 3). Jednokrake kuke br. 6 do 32 za serijska vitla i dizalice (slika 4) Jednokrake kuke br. 40 do 250 za dizalice (slika 5).

Detalj Xdi

Slika 3 Slika 4 Slika 5Ostale mere prema slici 4. Ostale mere prema slici 4.

Oznaka jednokrake kuke, oblika GSN, br. 80, klase čvrstoće M je:

Jednokraka kuka DIN 15401 - GSN 80 - M 1)

TABELA 1.5 Mere za jednokrake obradjene kuke DIN 15401

kuka metrički okruglibr. d t d 2 navoj navoj d a d , ‘’3 U h 14 ni n l> ''i h r n y

Ml d 3 d « ^ 3 d t

0 0 6 14 10 M I O 7,5 - - 3.2 5 2 11.5 30.5 9 / 5 9 4.5 1 2.5 2

0 1 0

12 M 12 9 3.2

6 0 13 32.5 - 10 6 11 5 - 1.2 3 2

0 1 2

166 3 14 32.5 - 1 1 2 11 5 - 1.2 3 2 - -

0 2 0 7 0 16 41.5 - 135.5 15 6 - 1.2 3 2 ...

16 M 16 12.5

0 2 5 74 17 41.5 141.5 15 6 1.2 3 2

0 4 8 3 19 4 6 152.5 18 7.5 1.6 4 2

2 0 M 2 0 16__ 5.2

0 5 8 9 2 0 4 6 164 18 7.5 - 1.6 4 2

0 8 1 0 0 2 2 5 5 1 8 3 2 2 9 2 5 3

M 24 19.5__

6.2_ .

1 10 5 2 3 5 5 - 1 9 4 2 2 9 2 8 3

1 . 6 36 3 0 M 3 0 24.5 - - - -■ 6.2 11 8 2 6 6 8 ■■ 2 21 2 7 10 2 10 3

2 . 5 4 2 3 6 M 3 6 3 0 - - - ... 10.2 13 2 30 8 3 - 2 5 0 3 2 10 - 2 10 3

4 4 8 42 M 4 2 35.5 - ■■ - - 10.2 1 4 8 3 3 9 3 281.5 3 6 15 - 3 10 3

5 5 3 4 5 M 4 5 38.5 - - - - 10.2 1 6 5 3 7 1 0 3 314 . 5 4 0 15 - 3 10 3

6 6 0 5 0 - ... R d 5 0 x 6 4 2 43.4 - 10.2 1 8 5 41 - 11 2 3 7 5 4 5 2 0 10 4 14 3 1 3 0 1 60

8 6 7 5 6 - - R d 5 6 x 6 4 8 49.4 12.2 2 1 0 4 6 12 2 4 1 3 5 0 2 0 10 4 16 3 1 45 1 8U

1 0 75 6 4 - - R d 6 4 x 8 5 4 55.2 ... 12.2 2 21 34 - 13 5 4 4 6 5 6 2 5 10 4 18 3 1 6 0 2110

1 2 B 5 7 2 - - R d 7 2 x 8 6 2 63.2 - 16.2 2 5 2 3 7 - 157 504 . 5 6 3 2 5 12 4 2 0 3 1 80 2 2 0

1 6 9 5 8 0 - - R d 8 0 X 1 0 6 8 6 9 ... 16.2 2 8 0 4 2 - 170 5 7 6 71 3 0 12 6 2 2 3 2 0 0 2 5 0

2 0 106 9 0 - - R d 9 0 x 1 0 7 8 7 9 ... 20,2 3 3 0 4 8 - 187 6 4 5 8 0 3 0 12 6 2 5 3 2 2 5 2 8 0

2 5 1 18 10 0 - - R d 1 0 0 X 1 2 8 5 86.8 ... 20.2 3 6 0 54 - 2 0 7 7 1 6 9 0 4 0 12 6 2 8 3 2 5 5 3 1 5

3 2 13 2 1 1 0 - R d 1 1 0 x 12 9 5 96.8 20.2 4 0 0 6 0 2 3 2 7 8 8 10 U 4 0 12 6 3 2 3 2 0 0 3 5 0

4 0 15 0 1 2 5 -■ R d 1 2 5 x 1 4 108 109.6 8 0 25.3 4 4 7 6 8 2 5 7 8 8 0 11 2 4 5 12 B 3 6 3 32(1 3 0 5

5 0 17 0 1 4 0 - - R d 1 4 0 X 1 6 12 0 122.4 9 0 25.3 4 8 5 7 5 - 2 8 0 9 6 9 125 5 0 12 10 4 0 b 3 5 5 4 4 5

6 3 1 9 0 1 60 - - R d 1 6 0 X 1 8 13 8 140.2 10 0 25.3 5 5 0 8 3 - 3 2 2 1 1 0 0 1 4 0 5 5 12 10 4 5 5 4 0 0 4 9 5

8 0 2 1 2 1 8 0 - - R d 1 8 0 X 2 0 15 6 15 8 12 0 25.3 5 9 8 8 8 - 3 5 7 1 2 4 5 16 0 6 0 12 12 5 0 5 4 5 0 5 6 5

100 2 3 6 2 0 0 - - R d 2 0 0 X 2 2 1 7 3 175.8 1 4 0 30.3 6 8 8 10 0 - 4 0 2 1 3 8 8 18 0 70 12 12 5 6 5 5 0 5 6 3 5

125 2 6 5 2 2 5 - - R d 2 2 5 X 2 4 1 96 198.6 16 0 30.3 7 5 0 108 -- 4 6 5 1 5 6 5 2 0 0 8 0 15 12 6 3 5 5 7 0 7 1 0

1 6 0 3 0 0 2 5 0 - - R d 2 5 0 x 2 8 2 1 7 219.2 1 8 0 30.3 8 2 5 1 17 - 5 1 0 176 1 2 2 5 9 0 15 15 70 5 6 4 0 8 0 0

2 0 0 3 3 5 2 8 0 - - R d 2 8 0 X 3 2 2 4 2 244.8 2 0 0 30.3 9 0 0 1 24 - 6 1 3 2 0 1 2 2 5 0 10 0 15 18 H 0 5 7 2 0 9 0 0

2 5 0 3 7 5 3 2 0 - - R d 3 2 0 X 3 6 2 7 8 280.4 2 4 0 30.3 9 8 0 1 34 - 6 9 0 2 2 7 2 2 8 0 11 0 15 20 9 0 5 8 1 0 1 0 1 5

Sve oznake su prema DIN normama, obzirom da JUS M. D1. 144, od 1975 godine razvrstava kuke i dizalice u 4 pogonske klase, a JUS za pogonske grupe mehanizama ne postoji.

271

TABELA 1.6 Mere za dvokrake kuke oblika RS, RSN, RF i RFN DIN 15402

kukabr.

» i a-j a * t> i d i v t\ h h li h /. fi > ? rn r * r5

R S

n a s an

R S N

kgi

R F R F N

0 5 3 4 2 / 4 4 2 2 2 4 8 0 1 3 0 7 0 1 2 10 2 7 1 6 5 3 3 3 6 fi 1.6 1.8 1.9

0 8 3 8 3 0 4 9 2 6 31) 8 3 1 5 0 7 2 1 2 10.5 3 3 1 8 3 4 3 4 1 fi 1.6 2.5 2.6

1 4 0 3 7 5 2 2 8 3 0 9 6 1 5 8 7 7 14 12 3 6 1 9 5 4 3.5 4 4 7 1.6 3.5 3.8

1 6 4 5 3 6 5 0 3 4 3 6 1 0 0 1 8 3 7 8 14 17.5 4 3 2 7 2 5 4 51 7 1.6 5 5.3

2 . 5 5 0 4 0 6 5 4 0 4 ? 1 1 2 2 0 8 3 0 14 14 5 0 2 5 0 0 4.5 5 8 J 1.6 6.5 6. 9

4 5 6 4 5 7 3 4 8 1 2 4 2 3 8 3 3 2 3 16 6 0 2 8 0 7 5.5 6 7 10 2.5 9 9.7 - --

5 6 3 5 0 8 7 5 3 5 3 1 4 3 2 6 6 4 0 ? 3 18 6 7 3 1 2 8 6.5 7 5 1 0 2.5 12.5 13.4 - -

■ 6 71 5 6 9 7 6 0 6 0 1 6 0 3 0 1 4 4 2 3 18 7 5 3 7 5 9 7 8 5 1 0 2.5 15.5 16.8 - -

(i III) 6 3 1 0 3 6 / f> 1 1 8 2 3 3 7 4 8 2 3 18 8 5 4 1 5 10 8 9 5 1 0 2.5 7 4 2 5 . 3

■ 1 0 'Kl n 1 1 6 7 5 7 5 1 9 2 3 7 7 5 4 2 7 2 3 9 5 4 5 0 11 9 1 0 6 17 3.0 3 4 . 3 3 5 . 5 3 5 3 6 . 3

■ 1 2 1110 8 0 1 3 0 8 5 8 5 2 1 0 4 2 1 liO 2 7 2 3 1 0 6 5 1 0 17.5 1 0 1 1 8 17 3.0 4 8 4 9 , 5 4 9 5 0 . 5

■ 1 6 1 1 2 9 0 1 4 6 9 5 <15 2 3 7 4 7 1 0 9 3 G 2 8 1 1 8 5 8 0 14 11 1 3 2 IG 4.0 6 7 . 6 6 9 . 7 6 9 71.1

■ 2 0 1 7 5 1 0 0 1 6 3 1 0 6 1 0 G 2 6 5 5 3 1 75 3 6 3 3 1 3 2 6 5 0 16 12.5 1 5 0 16 4.0 9 5 97 . 5 9 7 9 9 , 5

2 5 1 4 0 1 1 7 1 8 7 1 1 8 lift 3 1 5 5 9 8 8 6 4 5 3 3 1 5 0 7 1 5 18 14 1 7 0 2 0 5.0 1 3 7 1 3 5 1 3 5 1 3 8

■ 3 2 1 6 0 1 7 5 2 0 5 1 3 2 1 3 7 3 3 5 6 7 2 9 4 4 5 3 8 1 7 0 7 9 0 2 0 1 6 1 9 0 2 0 5.0 1 8 9 1 9 3 1 9 3 1 9 7

• 4 0 1 8 0 1 4 0 2 3 0 1 5 0 1 5 0 3 7 5 7 5 4 1 0 4 4 5 3 B 1 9 0 8 8 5 2 2 18 2 1 2 2 0 5.0 2 7 4 2 8 0 2 8 0 2 8 6

5 0 7 0 0 1 6 0 7 6 0 1 7 0 1 70 4 2 0 8 4 2 1 7 0 5 6 4 2 2 1 2 9 6 5 2 5 2 0 2 3 6 2 5 6.0 .. . ■- 3 8 8 3 9 4

■ 6 3 7 7 4 1 8 0 7 9 7 1 9 0 1 9 0 4 6 0 9 4 4 131 5 6 4 2 2 3 6 1 0 9 0 2 8 2 2 2 6 5 2 5 6.0 5 3 9 5 4 7

■ 8 0 7 5 0 7 0 0 3 2 5 2 1 2 2 1 2 5 1 5 1 0 6 2 1 4 4 5 6 4 5 2 6 5 1 2 3 5 3 2 7 5 3 0 0 2 5 6. 0 .. . - 7 5 0 7 5 9

■ 1 0 0 7 8 0 2 2 4 3 6 4 2 3 6 2 3 6 5 7 5 1 1 8 6 1 5 7 5 6 4 5 3 0 0 1 3 7 5 3 6 7 8 3 3 5 2 5 6 . 0 _ 1 0 5 0 1 0 6 0

■ 1 2 5 3 1 5 2 5 0 4 0 8 2 6 5 2 6 5 6 4 5 1 3 3 0 1 7 8 6 8 5 0 3 3 5 1 5 5 0 4 0 3 2 3 7 5 3 0 8.0 - 1 4 8 0 1 4 9 1

m 1 6 0 3 5 5 2 8 0 4 5 8 3 0 0 3 0 0 7 2 5 1 5 0 5 1 9 8 6 8 5 0 3 7 5 1 7 4 5 4 5 3 6 4 2 5 3 0 8.0 - 2 1 0 0 2 1 1 5

m 2 0 0 4 0 0 3 1 5 5 1 5 3 3 5 3 3 5 8 0 0 1 6 8 5 2 1 8 6 8 5 5 4 2 5 1 9 9 8 5 0 4 0 4 7 5 3 0 8.0 3 0 0 0 3 0 1 5

2 5 0 4 5 0 3 5 5 5 8 0 3 7 5 3 7 5 8 7 5 1 8 8 5 2 4 0 6 8 5 5 4 7 5 2 2 5 0 5 6 4 5 5 3 0 3 0 8.0 4 2 5 0 4 2 6 8

Dozvoljena odstupanja za dvokrake kuke oblika RS i RSN

kuka Dozvoljena odstupanja za merebr. t i , 1 a , | a , 1 / » , j i / i | «• I * 1 f? I f l 1 / 1 | h

0 5 d o 2 . 5« 3

f l4 1

0

4 j 54 4

O♦ 2

0

6 i 8-» 5

O* 2

0

1 0 j Jq 1 6* 6

O4 4

0

2 0 d O 4 0« 8

O♦ 5

l )

Dozvoljena odstupanja za dvokrake kuke oblika RF i RFNkuka Dozvoljena odstupanja za mere

br. « , | n ? 1 I? r 1 R \ h // | ly

10 dO 16 • *00 ♦ 8 • 12

O+ 10

04 4

04 16

O

20 dO 32 ♦ 12 + 10 ♦ 16n

4 120

♦ 50

4 20 0

4 0 do 6 3♦

0 ± 12 4 70O

4 160

4 60

4 24 0

80 do 25 ♦ 20f) ± 16 ♦ 25

O4 20

O♦ 8

0♦ 32

0

160 (j0 250 ♦ 75O ♦ 20 » .12

O♦ 20

O♦ 10

04 4 0

0

273

DVOKRAKE KOVANE KUKE - OBRADJENE DIN 15402 (mere, oznake)

Oblik GS, dvokrake kuke br. 05 do 40 sa navojem, (G) kovane u kalupu (S), bez ispusta. Oblik GSN, dvokrake kuke br. 05 do 40 sa navojem (G), kov. u kalupu (S), sa ispustom (N) Oblik GF, dvokrake kuke br. 10 do 250 sa navojem (G), slobodnokovane (F), bez ispusta. Oblik GFN, dvokr. kuke br. 10 do 250 sa navojem (G), slobodnokovane (F), sa ispustom (N)

Dvokrake kuke oblika GS i GF Dvokrake kuke oblika GSN i GFN

d>

Slika 1 Slika 2(Ostale oznake prema s lic il)

Detalj XDvokrake kuke br. 006 do 5 za serijska vitla (slika 3).Dvokrake kuke br. 6 do 32 za serijska vitla i dizalice (slika 4). Dvokrake kuke br. 40 do 250 za dizalice (slika 5).

Detalj Xdid,

Slika 3 Slika 4 Slika 5Ostale mere prema slici 4. Ostale mere prema slici 4.

Oznaka jedne dvokrake kuke oblika GF, br. 20, klase čvrstoće M, je:

Dvokraka kuka DIN 15402 - GF 20 - M

TABELA 1.7 Mere za dvokrake kuke oblika GS, GSN, GF i GFN DIN 15402

kukabr. d, d2

mi

metnav

d*

ričkioi

okrnav

ugloj

rf«

1

6 d7 e It h h U m ll P r9 r\o i-i t V1 = V 2 z

05 7 4 2 0 M 7 0 16 5.7 8 0 14 4 6 159.5 18 7.5 1.6 4 ?00 3 0 ?4 M 7 4 19.5 5.7 8 3 16 5 5 1 78 7 ? 9 ? 5 3

1 3 0 24 M 7 4 19.5 6.7 9 6 16 5 5 1 8 9 7 7 9 - 2 8 3 -. . .

1.6 3 6 3 0 M 3 0 24.5 6.7 10 0 2 0 6 8 . . . 215 . 5 2 7 10 - 2 1 0 3 - -2.5 4 7 3 6 M 3 6 3 0 6.7 11? 7 7 8 3 ?43 . 5 3 ? 10 - 2 10 3 - -4 4 0 4 2 M 4 2 35.5 10.7 12 4 7 5 9 3 . . . 7 7 4 3 6 15 - 3 10 3 - -

5 5 3 4 5 M 4 5 38.5 10.7 1 4 3 3 0 1 0 3 - 3 0 6 4 0 15 3 10 3 -6 no 5 0 R d 5 0 X 6 4 7 43.4 10.2 1 6 0 3 4 II? 365 . 5 4 5 ? 0 10 4 14 3 9 3 8 5

8 (i? 5 6 R d 5 6 v 6 18 49.4 10.? 1 8 2 3 8 1 7 ? 4 0 3 5 0 ? 0 10 4 16 3 104.5 9 5

10 75 G 4 R d 6 4 x 8 54 55.7 - 12,2 19 2 4 ? 13 5 4 3 5 5 6 ? 5 10 4 18 3 117,5 10 7

12 0 5 77 Ril 7 7 x 8 6 7 63 . 7 12,7 2 1 0 4 8 1 57 4 9 ? 6 3 ? 5 1? 4 7 0 3 137,5 17 0

16 9 5 no Ril 8 0 x 1 0 6 8 6 9 16.7 2 3 7 5 3 1 7 0 5 6 ? 71 3 0 1? 6 7 ? 3 148,5 1 3 5

20 10(1 no R d 9 0 v 10 78 7 9 16.7 2 6 5 5 9 1 87 6 7 8 8 0 3 0 12 6 7 5 3 165,5 150,5

25 Itfl 10 0 R d 1 0 0 x 12 8 5 86.8 70.2 3 1 5 6 6 7 0 7 6 9 6 9 0 4 0 1? 6 ? 8 3 18 5 1 68

32 13 ? 1 1 0 n d 1 1 0 x 1? 9 5 96.8 70.7 3 3 5 74 ? 3 ? 7 6 8 1 00 4 0 1? 6 3 ? 3 7 0 7 1 89

40 1 5 0 1 2 5 R d 1 2 5 x M 1 08 109.6 8 0 70.2 3 7 5 84 7 5 7 8 6 3 11 ? 45 17 8 3 6 3 2 3 3 7 1 ?

50 I/O 14 0 R d 1 4 0 - 16 1 70 177.4 9 0 25.3 4 2 0 9 5 ? 8 0 9 4 4 1 7 5 5 0 1? 10 4 0 5 7 6 5 7 4 0

63 ino 1 6 0 R d 1 6 0 x 18 I3 B 140.7 10 0 75,3 4 6 0 1 06 3 7 ? 1 0 7 ? 14 0 5 5 12 10 4 5 5 7 9 7 ? 7 0

80 2 1 7 1 B 0 - - R d 1 8 0 X 2 0 15 6 15 8 1 2 0 25.3 5 1 5 1 1 9 - 3 5 7 1 7 1 2 16 0 6 0 12 12 5 0 5 3 3 1 3 0 0

1 0 0 2 3 6 2 0 0 - - R d 2 0 0 x 2 2 1 7 3 175,8 1 4 0 2 5.3 5 7 5 1 3 ? - 4 0 ? 1 3 5 1 1 8 0 7 0 12 12 5 6 5 3 7 0 3 3 6

125 2 6 5 2 7 5 - - R d 2 2 5 x 2 4 19 6 198.6 1 6 0 30,3 6 4 5 148 - 4 6 5 1 5 7 ? ? 0 0 8 0 15 12 6 3 5 4 1 4 , 5 3 7 6

160 3 0 0 7 5 0 - R d 2 5 0 v 2 8 7 1 7 7 1 9 . 2 18 0 30,3 7 2 5 16 8 - 5 1 0 1 7 1 4 7 7 5 9 0 15 15 70 5 4 6 6 4 ? ?

200 3 3 5 7 R 0 R d 2 8 0 • 3 2 7 4 7 744 . 8 7 0 0 30.3 8 0 0 18 8 6 1 3 1 9 6 ? 7 5 0 1 00 15 18 8 0 5 5 7 7 , 5 4 7 5

250 3 7 5 3 7 0 R d 3 2 0 v 3 6 7 7 8 780.4 7 4 0 30.3 8 7 5 7 1 0 6 9 0 7 7 1 7 7 8 0 1 10 15 2 0 9 0 5 5 8 7 . 5 5 3 5

TRAVERZE DIN 15412 (mere, oznake)

Oblik A: Traverze sa kuglicama za serijska vitla veličina 006 do 1.

1

f

i 1/b MV r

Oblik B: Traverze za serijska vitla i dizalice sa serijskim vitlima veličine 1.6 do 16.

Oblik C: Traverze za dizalice i serijska vitla sa osiguračem sa strane, veličine 2.5 do 250

TAB

ELA

. 1.8

Trav

erze

DIN

15

412

(mer

e, o

znak

e)

kC

slo

bo

dn

o

ko

va

ne

i 1 1 1 1f-* IO

cm’ coocb CO

00* CM 00 CMCM coCM IOCO IOIO s IO co CMCM 314 coCM NCOto

cof"- o>

-O => O Q .

8 « - i p ' g ”

CD ~

_Qo

i i 1 » l ( cm"oocm’

coV

os

pN

CDo> co h- oCM 00CN CO COtn ( 1 1 1 t i 1 1

1i i 1 » 1f*-O

%CMco c4 CO

Voai co 1 1 t 1 1 1 1 1 I i 1

<

2 oCMO

cmo

no

IOo 1 ) 1 1 1 1 r 1

CM

1 1 1 1 1 1 » 1 1 t 1 1

1too

IOo *-

IO IO IO IO IOCM 1

1

1

1

»

»

1

1

1 1 1 1 1 »

•

IOCM

t

to IOIO IO0 IO(ON w , 1 » 1 1 1 1 1 1 1 1 » 1 1 1 t

IOCM

1

CM(N -N 40

N CM CM CM CM CMIOCM*

IOco IO CO h-

IO<ć CD o> - N co

IOIO*

IOcd oCM

-=■ 1 1 ) 1 1 1 CM CO co * IO IO IO IO IO IO IO IO co to CO <o CO cO

- ooo

00o

eoo -- t- - - -

CM CM CMCM CM CM CM CM

coCM*

coCM*

coCM*

coCM

coCM* co co CO co

« t'i r-N

K.ci

IOcmco*

IONri 1 f 1 1 1 1 * 1 1 1 1 ( 1 1 1 1 i 1 1 1 1

C* . 00o

coo*

coo «- *- - —

CM CM CMCM CM CM CM CM

CO

<oo

IOCM*

IOCM

toCM

IOCM*

IOCM* IO IO IO IO

1 » 1 1 COo'

COo

<oo - - -

CO CO CO

CMOO

•>*

šg

1

CO

aoco

IO

IOa>

l

COIO

oco

oCM

CO

coo>

<oIO

IOo

1

co

oCT>

oco

co

oCM

CMIOco

toCM

toCM*

IOCM*

IOcm’ co IO

! ilM

1; *¥ cr» at cm

r>m s 00CM r-CO CM IO 8 IOIO g CMf- oIO oh- 3 00CMCM

COIOCMoa*CM o

s

N-ctoo>

IOai CMIOri IO <0

IOCM CM

IOsCM oO

IOcm'*o IOco

to<o

CM

00K

CMCO

to

or-•n

IOCO IOo> s &oCM

CM

oCM

g

IOoC0

IOco

Qioco1 1 1 1 1 On o IO QIO IOIO 8 oco IOV 3 § gCM

*■a a» NN

ION co s 1 1 1 » 1 1 1 1 1

CMt’.

oo

oco

1 1 1 1 1 1 1 1. 1

) 1 1 1 1 1 o> COCM KM CMCO «oco o’J CM■»J oIO

o

o

oco

o

g

CMo»

IOCM

3

o

oCM <oCO

oco

s

gCM

3

oCMCM

SCO'JtoCM

oo 8CM

8CMOCM

IOCMCO

^ ?

-a -

IO* 8

oN IOCM toCM

IOo

s IOCO oM- IO s?

s

toIO

8

S

i

?oftCMsco

coCM

1 r 1 1 < o g S o oCMCMo'VCM sCM 8co

o'fco

NT3 £ r» f- N ION co Nco co COIO

coIO

co(O •tr- CMCO COo> coo co coCM 3 COco CO00 cooCM<JiCMCM

U 1 1 1 1 1 1 co co oo o o o o CM CM CM CM oo 00 CO CO CO

V•oIO S 00iO O1"- IOCD g oCM IOco o•o g gCM

oCMCM

oco

oIOCM

IOco

gCM

IO<o

1

I

IOr-

1

1

1 1 1 1 1 1 1 ( 1

1

l

1

at<r> IO

f-'*oN O

IOcm’ ,

toN

idoCM

IOcm'CM IOCM

IONCM oco

1

IO

1 1 1 1 1 ( 1

•o 1 r 1 1 1 1 K OJ CMCM CM o>CM CM

toco

coIOCM■*r

CO<oIOCN

coto a 2 3 r-. _i

N.00 K00

n-o 1

1

i 1 \ 1 1IOCMCM

IOCM

IO

CMoCO

IOCO

<n o»IO

toco toco r-IOCM*r-

ION00

toN00 oo oO o

w-o i i 1 t IOCM

o’* IOin to00 od

oCOCM

IOCOCM

IO

CM

IOITICM

00rš

coh-coIO

■*»toCO’I

CMCMV)

IOtoIO

IO

cotoOOco

oto»■«OCO

OCMat

■oon IOo ap IO o

IOIO<o o

COoo> 8 IO

CMo s o00 ocr> oo

CM

OCMCM

ocoCM

IOooCM

tococoococo

oCM+# or--■»t

oto g

IO

o<o

oo

03 « o o m

3 - a 8 o T“o o o o o o - « to to oo o N to OCM

IOCM

CMco o oto coto o00 oo tnCM

o(0 oo om

277

TABE

LA

1.9 Sk

lop

veša

nja

kuke

(m

ere)

BOIUjAOSOEUZ0JBZ 1 1 1 1 l 1 1 8Xrt

CnoIO

sX

tooIO

I 09x9

or-XcosXo

8Xo 1 1 1 t 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1le

žaj

1 1 1 1 1 1 1r-oto

00oIO

oIO

CMIO

CMIO

toCMIO

coCMIO

oCMCMLO

CMCMCMIO

rrCMCMLO

toOJCM•OCMtoCMLO

toCOCMlO

rtCMIO

ooCMIO

toU')CMIO

8 SCM C LO U

KCMtoCMf'-coLO

3cOLO

c ti toCOor- IOr-. š toOi 8 o § oC0 ort IOiO IOr-- IOcn ?CMIOCOCMsCM

IOCOOr-co

IOM$rt 1 IOs

oCMtoCMCOCM

8

<oCMCOLOCM

§IO c $ l 8 of-CMo

rf

o — 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 IOo> s to coto to NIOcor-~- toOl LOCM ■»tCT>CM§ pto

8 toto

N ^3 ® 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 oo IOto’<T>COO IOCMrtco CO■»t 3 to00 toCjCMIOCM*OJCM

IOCOCM'J c CM tx to C*

rtOrt 8 8LO

3 *** oOJ CVJCMCMOJIOcdCM

IOcm'co O)co KIOs r-.

IOoi s 00O) O f*-CMtoto olO toto s §CMCMCM8CMh*COCMto 1/CM U co c*i 8 rt

CMO)rtOJlOIO

n 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 lO IO IO IO IOIO lO lO LOIO IO IO IO 1/ r- C toCMIOCMLOCM

H 1 \ 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 COto to CO00 00 co CDoo 00 00 CO00 C O O o

K«T>E coo COo 00o 00o LOIO IOlO CMOJ CMCMOJ c OJ CMCMtO tr> to co 00 o o o OJ IO LO001 8 IOCMIOCM8 oco o■>} IO'* lO 8 OIO s si 8 Or- 8

- 1 1 1 1 1 t t tO CDr-»

1

1

1

t£>

2

\

o

1

1

CMco 1 1 i 1 1 1 1 1 1 1 i 1 1 i 1 i

i 1 i 1 1 1 1 1

1

1

1

1

\

1

1

1

1

1 IOCMtoCMIOCMCMCOOlco CMCOCMto CMCOCMCOCMCOo oMo crt U3 8 8 8mo+l 1 1 1 \ 1 1 1 IOr- IOco 8 8 oco oco s Ocn Oo> O■*TCM1 § 8 lž § 8 i

«T3«- N X

1

I

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

00

1

o

1

o

o2

O2

O2

O2

OJ21

0121

CM21

CM21

CM21

ofsCM

CM21oCMCO

CM21

8to

CM21

CM2

0 to E 2

to2

to2

1 1 1 1 1 1 \ 1

T3 00CMOlco OJco 8 Olrt $ or-~

<y>

8 LOo> m IOCMIOtocOLOr-- LOco lOoCMo*3CM 8rt vtr * § * IO § §

<£> 1 * 1 1 1 1 1 1 1 coCMr-Ol OJco (Oco ort CM't oIO toLO3 OlN oco OlO) 3 OCMtoco i S 3 iir> o>*

O

io

1

IO

1

IO oCM oCM IOCM IOOJ

1

s

00

IOCOo in•* 8 IOIO s or s 8 8 O lOCMOrt 8 i 8oCM8CM

1 1 1 1 1 1 1 C0 co o O o o CMCMCMCM Tf rt oo o0 oo COCO

■o 1 1 1 1 t 1 1 1 1 1 r- o> CMCMrtCM<7>CM<7>CMrtC0 toCO■'* rt lO colO s S s f*» f n h■« N - 00 co o>

<•>■o 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1LOCMCMtoCM

LOr-'CM8 toCOIOCOIOcm''J

IOCM*rtLO1-’rt <T)rj lO iOco IOco

tocm’f'.LO Ur*-’ h oo a

D5 8 8 O

(N-nlO in IO

oIOoj" tq IO

s siOCMCMIOCM

toCM8 8 IOco IOCO 1 1 1 1 1 1 1 1 1 i 1

oto IOco IOco coCO IOrt s IOto 8 OO) 8 toCMO■'t 8 8 8 8CMOCMCM8CMIOcoCM

IO8 §

oOJTfOrt 5 8n io o

to 8r-

idv

o-

krak

a ;

1 1 1 1 1 1 TfC0 00COort IO

coIO

s

$

toIO

f"-

3 8 8 8 CMtoCMO 8 o00 8OJ•'TCMCM8CM

OcoCMr> to - IOo co § 8rt

a

jedn

o-kr

aka mCM00OJ oco rtco toco ort COry co't oIO 8 8 8 CMLOCMOrt 8 8 8Ol CMOJ

oIOCMOCOCMIOCOKco 3 8t -rt 1 8LO

kuka br. toOo

oo

«o

o«oM)«o s IOo coo -

to *nCM IO (O 00 O CM to O

CMkOCM

CMO o oV) <oIO oco 1n o M «£> 8CM

oIOCM

279

TABELA 11.1 OBIČNO UŽE 6X12=114(JUS C.H1.072)

Konstrukcija struka: 1+6+12

. 2 3 1 4 5 ‘ ’ 1 8 9 ! . 0 u ! 12

Nazivni p rečn ikR ačunska prekidna sila N ajm anja prek idna sila

užetaMasa užeta

pri nazivnoj čv stoći žica od

vlaknasto čelično 1570 MPa 1770 MPa 1 5 7 0 MPa 1770 MPaT o leran jezgro jezgro

d cija M , Af, F , i F ,2 F ,2 /•mini ^mtn2 ^m inl ^min2

m m % k g /m k g /m kN kN kN kN kN kN kN kN

3 ♦ s0 0,0311 0 ,0342 - - 5,69 6.6 - — 4,90 6,29

4 ♦ 7 0,0554 0 ,0609 — — 10.1 11,7 - — 8,70 9,405 0 0,0865 0 ,0952 — — 15,8 18,3 — - — 13,6 14.7

6 ♦ 6 0,125 0,138 -- — 22,8 26,4 _ — 19,6 21,2

7 0 0,170 0,187 — — 31,0 36,0 — — 26,7 28,8

8 0,221 0,243 35,9 41,7 40,5 47,0 30,9 33,3 34,8 37,6 '

9 0 ,280 0,308 45,4 62,7 51,2 59,4 39,1 42,2 44,1 47,610 0,346 0,381 56,1 65,1 63,3 73,4 48,2 62,1 54,4 58,8

11 0,419 0,461 67,9 78,7 76,5 88,8 58,4 63,1 65,8 71.112 0,498 0,548 80,8 93,7 91,1 106 69,5 75,0 78,3 84,613 0,585 0,643 94,8 110 107 124 81,5 88,1 91,9 99,3

14 0,678 0,746 110 128 124 144 94,6 102 107 115

16 1 0,886 0,974 144 167 162 188 124 133 139 16018 1,12 1,23 182 211 205 238 156 169 176 190

20 1,38 1,52 224 260 253 293 193 208 218 23622 ♦ 5

0 1,67 1,84 272 315 306 366 234 252 263 28424 1,99 2.19 323 375 364 423 278 300 313 338

26 2,34 2,57 379 440 428 496 326 352 368 397

28 2,71 2,98 440 510 496 675 378 409 426 461

32 3,54 3.90 575 666 648 751 494 534 567 602

36 4.48 4,93 727 843 820 951 625 675 705 76140 5,54 6,09 898 1040 1010 1170 722 834 870 94044 6,70 7.37 1090 1260 1220 1420 934 1010 1050 1140

48 7,97 8,77 1290 1500 1460 1690 1110 1200 1250 135052 9,36 10,3 1520 1760 1710 1980 1300 1410 1470 159056 10,9 12,0 1760 2040 1980 2300 1510 1630 1710 1840

N apom ena: V e lič in e sa ozn ak o m 1-odnoje te na če ličn u u i a đ sa v laknastim jezg rom , a veličine sa oznakom 2 , »

na če ličnu užad sa če ličn im jezgrom .

280

TABELA 11.2 OBIČNO UŽE 6X37=222(JUS C.H1.074)

Konstrukcija struka: 1+6+12+18

1 2 3 4 5 * 7 8 9 1 01 2

Nazivni p rečn ikR ačunska prek idna sila N ajm anja p rek idna sila

( užeta SS pri nazivnoj čv stoči žica od

vlaknasto čelično 1570 MPa 1770 MPa 1 5 7 0 MPa 1770 MPaT oleran jezgro jezgro

d cija M i M i ^ r l Fr2 F , l F t2 /"mini fm m 2 F mini ^min2

m m * k g /m k g /m kN kN kN kN kN kN kN kN

6 ♦ 6 0,125 0 ,137 — - 22,8 26,4 — — 18,8 20,37 a 0,170 0 ,186 - — 31 ,0 36,0 — — 25,6 27,6

8 0.221 0 ,244 35,9 41,7 40 ,5 47,0 29,6 32,0 33,4 36,19 0 ,280 0 ,308 4 5,4 52,7 51,2 59,4 37,5 40,5 42,3 45,7

10 0,346 0,381 56,1 65,1 63,3 73,4 4 6,3 50,0 52,2 56,4

11 0,419 0,461 67,9 78,7 76,5 88 ,8 56,0 60 ,5 63,1 68,212 0,498 0 ,548 80,8 93,7 91,1 106 66,6 72,0 75,1 81,213 0,585 0 ,643 9 4 ,8 ' 110 107 124 78,2 84,5 88,2 95,2

14 0,678 0 ,746 110 128 124 144 90,7 98,0 102 11016 0,886 0 ,974 144 167 162 188 118 128 134 144

18 1.12 1,23 182 211 205 238 150 162 169 183

20 1,38 1,52 224 260 253 293 185 200 209 225

22 1.67 1,84 272 315 306 355 224 242 253 273

24 ♦ 5 1,99 2,19 323 375 364 423 267 288 301 325

26 2,34 2,57 379 440 428 496 * 313 338 353 381

28 2,71 2 ,98 440 510 4 96 575 363 392 409 442

32 3,54 3 ,90 575 666 648 751 474 512 534 577

36 4,48 4 ,93 727 843 820 1 951 600 648 676 730

40 5,54 6,09 898 | 1040 1010 1170 741 800 835 902

44 6,70 7 ,37 1090 1260 1220 1420 896 968 1010 1090

48 7,97 8,77 1290 1500 1460 1690 ^070 1150 1200 1300

52 9,36 10,3 1520 1760 1710 1980 12 5 0 1350 1410 1520

56 10,9 11,9 1760 2040 1 9 8 9 ' 2300 1450 1570 1640 1770

60 12,5 13,7 2020 2340 2280 2640 1670 1800 1880 2030

64 14.2 15,6 2300 2670 2590 3010 1900 2050 2140 2310

N apom ena: V eličine sa o zn ak o m 1 odnose te na če ličn u užad sa v laknastim jezg ro m , a veličine sa o zn ak o m 2 ,^

na č e b č n u užad sa če ličn im jezg rom .

TABELA 11.4 WARINGTON UŽE 8X19=152(JUS C.H1.096)

Konstrukcija struka: 1 +6+(6+6)

. 2 3 4 5 6 7 8 9 10 12

Nazivni prečn ikR ačunska prekidna sila Najm anja prekidna sila

užeta pri nazivnoj čv stoći žica od

vlaknasto čelično 1570 MPa 1770 MPa 1570MPa 17 7 0 MPaT oleran jezgro jezgro

dcija2' M i ^ i l F r2 'V i F ,2 ^m inl ^rnin2 ^m inl /•min2

mm % kg /m k g / m kN kN kN kN kN kN kN kN

10 0,348 0,425 53,6 70,8 60,5 79,8 45.1 53,2 50,8 59,911 0,422 0,514 64,9 85,7 73,2 96,6 54,5 64,3 61,5 72,512 0,502 0,612 77 ,2 102 87,1 115 64,9 76,6 73,2 86,3

13 0,589 0,719 90,7 120 102 135 76,1 89,8 85,9 10114 0,683 0,833 105 139 119 156 88,3 104 99,6 11715 >) 0,784 0,957 121 159 136 180 101 120 114 135

16 0,892 1,09 137 181 155 204 115 136 130 15317 ») 1,01 1,23 155 205 175 231 130 154 147 17318 1,13 1,38 174 229 196 259 146 172 165 194

19 *)♦ 5

0 1,26 1,53 194 256 218 288 163 192 183 21620 1,39 1,70 215 283 24 2 319 180 213 203 24022 1,69 2,06 260 343 293 386 218 257 246 290

24 2,01 2.45 309 408 348 460 260 306 293 34526 2,36 2,87 363 479 409 540 305 359 343 40528 2,73 3 ,33 421 555 474 626 353 417 398 470

32 3,57 4,35 549 725 619 817 461 544 520 61436 4,52 5,51 695 918 784 1030 584 689 658 77740 5,57 6,80 858 1130 968 1280 721 851 813 95944 6,75 8 ,23 1040 1370 1170 1550 872 1030 983 1160

N apom ena: V eličine sa oznakom 1 odnose se na če ličnu užad sa v laknastim jezg rom , a veličine sa oznakom 2 ,

na če ličnu užad sa če ličn im jezg rom .

1 * Ovi praćnici aa upotrebljavaju am o za pooondcu u tad.

Pri praimani za pogon«* u užad tolarancija ta »utava na ♦ 4 %.

283

TABELA 11.5 SEALE UŽE 6X37=222(JUS C.H1.102)

Konstrukcija struka: 1+6+15+15

1 2 3 4 5 6 7 »9 10 " 12

Nazivr. prečnik Računska prekidna sila Najmanja prekidna sila

užeta % pri nazivnoj čv stoči žica od

vlaknasto čelično 1570 MPa 1770 MPa 1570 MPa 1770 MPaToleran jezgro jezgro

d cija M , Af3 F ,\ Ft 2 ^rl Fr2 /■"mini Fmin2 ^minl Fmml

mm % kg /m kg/m kN kN kN kN kN kN kN kN

13 0,643 0,707 104,2 120,9 117,5 136,3 87,6 94,6 98,7 106,8

14 0,745 0,820 120,9 140,2 136,2 158 101.6 109,7 114,4 123,6

16 0.973 1,071 158 183 178 206 133 143 149 161

18 1,232 1.355 200 235 225 261 168 184 189 204

20 1,52 1.67 247 286 278 323 207 224 234 253

22 1,84 2,02 289 346 336 390 250 271 282 305

24 2,19 2,41 355 412 400 464 298 322 336 363

26 + 5 2.57 2,83 417 484 470 545 330 378 395 426

30 0 3.42 3.76 555 644 626 726 466 504 526 568

32 3,89 4,28 631 732 712 826 530 573 598 646

34 4,39 4,84 713 827 803 932 599 547 675 729

36 4,93 5,42 799 927 901 1045 671 725 757 817

38 5,49 6,04 890 1033 1004 1164 748 808 843 910

40 6,08 6,69 986 1144 1112 1290 828 895 934 1009

42 6,71 7,38 1087 1262 1226 1422 913 987 1030 1112

44 7,36 8,10 1194 1385 1346 1561 1003 1083 1131 122146 8,05 8,85 1305 1513 1471 1706 1096 1183 1236 1334

48 8,76 9,64 1421 1648 1602 1858 1194 1289 1346 1453

50 9,5 10,5 1541 1788 1738 2016 1294 1398 1460 1577

52 10,3 11.3 1667 1933 1879 2179 1400 1512 1578 1704

54 11,1 12,2 1798 2086 2027 2351 1510 1632 1703 1839

56 11.9 13,1 1934 2243 2180 2529 1625 1754 1831 1978

58 12,8 14.1 2074 2406 2338 2712 1742 1882 1964 2121

N apom ena: V eličine sa oznakom 1 odnose se na če ličnu užad sa v laknastim jezg rom , a veličine sa oznakom 2, na če ličn u užad sa če ličn im jezgrom

284

TABELA 11.6 VIŠESLOJNO ZAVOJNO UŽE 18X7=126(JUS C.H1.115)

Konstrukcija užeta: jezgro+6(1+6)+12(1+6)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Nazivu prečn ik R ačunska prek idna sila N ajm anja p rek idna sila

užeta 555 pri nazivnoj čv stoči žica od

vlak nasto čelično 1570 MPa 1770 MPa 1570 MPa 1770 MPaT oleran jezgro jezgro

dcija M t F x i F,2 F xl Frl ^m inl ' rmin2 /"mini ^min2

m m % k g /m k g /m kN kN kN kN kN kN kN kN

4 ♦ 7 0,0(512 0,0643 — - 11.6 12.3 - - 9 .02 9 ,295 0 0,0957 0.100 - — 18,1 19.2 - - 14.1 14.5

6 ♦ U 0,138 0 ,145 — — 2C.0 27,6 - 20 .3 20.97 0 0.188 0.197 _ — 35.4 37.5 — 27.6 28.5

8 0,245 0.257 41 ,0 43.5 46.3 49.0 32,0 33,0 36,1 37,29 0.310 0,326 51.9 55,1 58,6 62,1 40,5 41,7 45.7 47,0

10 0.383 0 ,402 61.1 68,0 72,3 76.6 50.0 51.5 56.4 58,1

11 0,463 0 .486 77.6 82 ,2 87,5 92,7 60 ,5 62,3 68 .2 70 ,312 0,551 0,579 92 .3 97,9 104 110 72 ,0 74,2 8 1 ,2 83 ,613 0.647 0.679 108 115 122 130 84.5 87,1 95,3 98,1

14 0,750 0,788 126 133 142 150 98 ,0 101 1 11 11416 0 0.980 1,03 164 f 174 185 196 128 132 144 14918 1.21 1.30 208 220 234 248 162 167 1K3 188 •

20 1,53 1,61 256 272 289 307 200 206 226 23222 1,85 1,95 310 329 350 371 242 249 273 28124 2.20 2,31 369 392 416 441 2H8 297 325 335

26 2,59 2,7 2 4 33 459 489 518 338 348 3S1 39328 3.00 3,15 503 533 567 601 392 104 4 12 455

N apom ena: Veličine. sa oznakom 1 .odnose se na čeličnu užad sa vlaknastim jezgrom, a veličine sa oznakom 2 ,

na čeličnu užad sa čeličnim jezgrom.

2 8 5


Konstrukcija užeta: jezgro+6(1+6)+11(1+6)+17(1+6)

d

1 2 3 4 5 6 7 8 <> 10 11 12

Nazivn prečn ikR ačunska prekidna sila N ajm anja prekidna sila

IVlđbd U ^ ldužeta pri nazivnoj čv stoći žica od

vlaknasto čelično 1570 MPa 1770 MPa 1570 MPa 1770 MPaT oleran jezgro jezgro

dcija m 7 F r i F t 2 ^,1 F t 2 ^m inl F min2 ^m inl / rmin2

mm % k g /m k g /m kN kN kN kN kN kN kN kN

12 0,562 0 ,579 94,1 96,9 106 109 70 .6 72,0 79,6 81,2

13 0,659 0 ,679 110 114 125 128 82,8 84,5 93.4 95,2

14 0 ,765 0 ,788 128 132 144 149 96,1 98,0 108 110

16 0,999 1,03 167 172 189 194 125 128 141 14418 1,26 1,30 212 218 239 246 159 162 179 18320 ♦ 5 1,56 1,61 261 i 269 295 304 196 200 221 225

220

1,89 1,95 316 326 357 367 237 242 267 27324 2,25 2,31 376 388 424 437 282 288 318 32526 2.64 2 ,72 442 455 498 513 331 338 374 381

28 3,06 3,15 512 528 578 595 384 392 433 44232 4,00 4,12 669 689 755 777 502 512 566 57736 5,06 6,21 847 872 955 983 635 648 716 73040 6,24 6 ,43 1050 1080 1180 1210 784 800 884 902

Napomena: Veličine sa oznakom 1 odnose se na čeličnu užad sa vlaknastim jezgrom, a veličine sa oznakom 2, na čeličnu užad sa čeličnim jezgrom.

2 8 6


Konstrukcija užeta: jezgro+6(1+6)+12(1+6)+18(1+6)

d

1 2 3 4 5 6 8 9 10 11 12

Nazivni p rečn ik užeta

Masa užetaR ačunska prekidna sila N ajm anja p rek idna sila

pri nazivnoj čv stoči žica od

dT oleran

cija

vlaknastojezgro

čeličnojezgro 1570 MPa 1770 MPa 1570 MPa 1770 MPa

M i Mi F a Fr2 Fa ^V.inl '*rnin2 Crnini Fnunlmm % k g /m kg /m kN kN kN kN kN kN kN kN

121314

+ b 0

0,5620,6590,765

0,5790,6790,788

94,1110128

96,9114132

106125144

109128149

70.682,896,1

72.0 84,598.0

7 9 ,693,4

108

81,295,2

110

161820

0,9991.261,56

1,031,301.61

167212261

172218269

189239295

194246304

125159196

128162200

141179221

144183225

222426

1.892.252.64

1,952,312,72

316 37 6 442

326388455

357424498

367437513

237282331

242288338

267318374

273325381

28323640

3.06 4,005.06 6.21

3,154.125,216,43

512 669 847

1050 1

528 689 87 2

1080

578755955

1180

595777983

1210

384502635781

392512648800

4335667 1 6884

442577730902

N apom ena: V eličine sa oznakom 1 odnose se na če ličnu užad sa vlaknastim jezgrom , a veličine sa o znakom 2,

na če ličnu užad sa če ličn im jezgrom .

287

288

GE

OM

ET

RI

JS

KI

P

OD

AC

I

0

DO

BO

ŠU

s

3 6 «

S “ ? 2

3 S :

1

o *

3W >io»V 9

0S

D2

2

5 }mo*

S J RJ

3 3

2 8

5 « »N

3 §

§ ?

§

8'••#

Q i1

OOO« n

oK>♦

o

*o

o SC * *» IO <o

o o « n M N ^

ON#o»

e

h1 1 1 2 I f S S

O

*o

4 2 1R O

•o

r i i i 8 i 1

* £ m V) o vn0 |

»o o rn **>

IO »o O

O | l<o»o 2

>♦vo

•*» **♦ o *>

^ D? « o»o »o»

- i

or-» >♦

• n

fN>*

vo>* 3 S S K

>♦N

* *

•«*V )

o

*■>*V )

0

1

O Mmn _ _

«*»'*o %> o

X J 3

& =

01 O

s "

«*>vo

3m »•>

*©'O

IO

C5a «

o

- 2O

5 -

•n*

<©IOô f

VO

s £ ,

e o si '

8

O l “0

1 - • o vo o a a

a a

^ 1 « 1

1

* i

« i

0 «n01

or*

oo

O*o 8 2

IO K 1

8 Ot no

t O C s

O C

o o

o

U i

o

$

o

0 .

o

Q

o

0 .

</>

3 1 2 9 i S S š i š i £ m

t m m r n

i - 1 ?

; =

o « o IOIO

o I O §» K 5

* In

« I

o* o*>t

<o0 (

i o C o * «*

► I O» o

" !O*

o*n

*o»n

o c w

i O 1 IO

u ? l

IOK

*oo f o

OtQ

K fm,OI O

•oK “»s

1 11

<n U ,v o t e | m

M o,O o m >» <*> *•>

o

1*^

n ?

“ £

VD

O* -<• I O

O O « >♦

o* ># >•I O

^ >• I O K

Oto »

4 1 Smw»

mIO

I O o » V o» 5

T 3 o l♦

o IO-#

m•o

IOI O K

QO

ft:K .

U j

5 :

• o f lQ w

om

w>«e

o•

« o O ^ « o Oi o,

oo** *

>of*>*+i

oU j * g f

O IO<*»Q| I - S 5o ^

oIOIO

O* 1

o . **»

o«•»*oIO«> g 8

V I O

oK

tJ JE § js1 5 1 i i ic

O M>jo|or>K o»1

289

S— 3. ED 60%. 6 uklj./h

TIPMasa J

kgm !

Snaga nInpri

380VMm

"Mn"

Rotor

Snaga

,

nInpri

380

ii

!

Rotor

U±15%(V)

I(A )

U ± 15% (V)

I(A)

kg kW[

min ’ A kW min- ' A

2PD 112 Mk— 4 59 0,017 2,2 1390 5,4 3,3 81 18 2.6 1365 6,8 3,2 96 17,4

ZPD 112 M— 4 63 0,024 3,7 1420 7,9 3.3 113 19 4.3 1410 9,5 3,2 121 21

ZPD 132 M— 4 93 0,05 5,5 1425 12,5 3.2 157 22 6 1430 14 3,4 173 21,4

ZPD 160 M— 4 125 0,068 7,5 1430 17 3 168 26,5 8,5 1435 20 3,5 192 27.7

ZPD 160 L— 4 160 0,1 11 1435 24 2,6 244 27,5 13 1440 30 2,9 260 29

ZPD 180 L— 4 220 0,24 15 1450 30 4.3 249 37 17,5 1445 34 4 260 40

ZPD 200 Lk— 4 290 0,36 18,5 1455 38 4,2 222 50 22 1450 45 4,1 250 50,8

ZPD 200 1— 4 310 0,41 22 1457 45 3,3 263 50,6 26 1452 51 3,9 280 56

ZPD 225 M — 4 415 0,7 30 1459 58 4 326 55,5 34 1460 65 4,5 350 58

ZPD 250 Mk— 4 560 1,15 37 1460 71 3,9 159 140 44 1465 82 4,2 181 139

ZPD 250 M— 4 625 1,35 45 1465 86 4 190 142 53 1468 100 4,4 221 140

ZPD 280 S— 4 755 1,83 55 1470 104 4 225 146 64 1474 123 4 241 163

ZPD 280 M- 4 853 2,23 75 1476 138 4,6 309 147 87 1480 165 3,9 321 165

ZPD 315 S— 4 1020 3,05 90 1480 172 5 271 200 105 1482 190 4,3 312 195

ZPD 315 M— 4 1165 3,72 110 1480 206 4,6 328 200 130 1483 225 4,1 376 206

ZPD 355 Lk— 4 1710 5,72 132 1482 240 3,7 342 226 160 1485 285 4,1 360 .260

ZPD 355 L— 4 1850 7,42 160 1484 280 3,4 426 226 185 1490 340 4,3 453 240

ZPD 400 Lk— 4 2410 11,24 200 1487 363 4,2 332 204 230 1492 426 3,8 342 39:

ZPD 400 L— 4 2710 14,06 250 1490 451 4,4 496 296 290 1495 527 4 504 33?

ISO* m in ' S 4, S 5. ED 25%. 150 uklj./h S 4, S5. ED 40%. 150 uklj./h

TIPMasa J Snaga n

Inpri

380VMm

Mn~

Ro

LH-15%

tor

1

Snaga nInpri

380MmMn

Rotor

. (

U ± 15% 1

k 0kgm* kW m in '' A (V) (A) kW m in"' A (V) (A)

ZPD 112 Mk— 4 59 0,017 2,7 1370 6,7 3 96 20.4 2,6 1380 6,5 3,4 96 19,6

ZPD 112 M— 4 63 0,024 4,5 1408 9,8 3 121 21,6 4,3 1412 9,5 3,2 121 20.6

ZPD 132 M— 4 93 0,05 . 6,9 1440 17 3,4 173 27,5 6 1447 16 3.8 173 24,3

ZPD 160 M -4 125 0,068 9,5 1420 23 3,1 192 32 &5 1430 19 3,2 192 28,7

ZPD 160 L— 4 160 0,1 14 1425 30 2,6 260 34 12,5 1435 27 3 260 30,5

ZPD 180 L— 4 220 0,24 19 1440 38 3,5 260 44,8 17 1445 33,5 4 260 40

ZPD 200 Lk— 4 290 0,36 23 1455 48 3.6 250 56,3 21 1460 45 4 250 51,4

ZPD 200 L— 4 310 0,41 27 1455 54 3,7 280 59 25 1458 52 3,9 280 54,6

ZPD 225 M— 4 415 0,7 37- 1465 71 4,1 350 65 33 1468 60 4,5 350 58

ZPD 250 Mk— 4 560 0,15 46 1452 96 4,3 181 156 41 1455 83 4,9 181 139

ZPD 250 M -4 625 1,35 56 1455 117 4,5 221 155 50 1458 102 5,1 221 138

ZPD 280 S— 4 755 1,38 68 1460 128 4,6 241 170 60 1465 95 5,2 241 • 150

ZPD 280 M— 4 853 2,23 94 1463 179 4,6 321 180 85 1467 161 5,2 321 162

ZPD 315 S— 4 1020 3,05 112 1475 213 3.8 312 217 100 1477 190 4,4 312 194

ZPD 315 M -4 1165 3,72 137 1480 258 3,9 376 221 122 1482 230 4,5 376 197

ZPD 355 Lk— 4 1710 5,72 165 1478 300 4 360 270 148 1480 275 4.4 360 241

ZPD 355 L— 4 1850 7,42 200 1480 350 4,2 428 283 180 1482 320 4,6 428 255

ZPD 400 Lk— 4 2410 11,24 250 1480 470 3,6 342 431 224 1482 420 4 342 386

ZPD 400 L— 4 2710 14,06 312 1482 567 3,8 504 375 280 1484 510 4,2 504 337

S 4. S 5. ED 60%. 150 uklj./h S 4. S 5. ED 40%. 300 uklj./h

ZPD 112 Mk- 4 59 0,017 2,2 1410 5,8 3.7 96 16,6 2,1 1415 5,6 4 15.9

ZPD 112 M -4 63 0,024 3,7 1422 8,5 3,4 121 18 3,5 1430 8,1 3,7 121 17

ZPD 132 M— 4 93 0,05 5,5 1452 15,3 4,2 173 22 5,3 1454 15 4,5 173 21

ZPD 160 M— 4 125 0,068 7,5 1440 17 3,7 192 25,3 7,5 1440 17 3,7 192 25.3

ZPD 160 L— 4 160 0,1 11 1445 24 3,4 260 27 10,5 1448 23 3,5 260 256

ZPD 180 L— 4 220 0,24 15 1450 30 4,5 260 35 14,5 1453 29 4,6 260 34

ZPD 200 Lk— 4 290 0,36 18,5 1465 41 4,5 250 45,3 18 1468 40 4,6 250 44

ZPD 200 L— 4 310 0,41 22 1462 47 4,5 280 48 21 1464 46 4,7 280 46

ZPD 225 M -4 415 0,7 30 1470 58 5 350 52,5 28 1474 55 5,8 350 49

ZPD 250 MK— 4 560 1,15 37 1460 77 5.6 181 125 35 1465 73 6 181 118

ZPD 250 M -4 625 1,35 45 1460 94 5,8 221 125 42 1463 88 6,2 221 116

ZPD 280 S -4 755 1,83 55 1468 104 5.9 241 138 54 1470 102 6,3 241 135

ZPD 280 M— 4 853 2,23 75 1470 142 5,9 321 143 74 1473 141 6,3 321 142

ZPD 315 S -4 1020 3,05 90 1480 171 4,8 312 175 86 1482 164 5,2 312 167

ZPD 315 M— 4 1165 3,72 110 1484 215 4,9 376 177 103 1485 204 6,3 376 166

ZPD 355 Lk— 4 1710 5,72 132 1482 250 5 360 215 126 1483 240 5,1 360 205

ZPD 355 L— 4 1850 7.42 160 1484 290 5,2 428 226 153 1485 275 5,4 428 216

ZPD 400 Lk— 4 2410 11,24 200 1484 375 4,7 342 345 192 1485 360 4,8 342 331

ZPD 400 L— 4 2710 14,06 250 1486 455 4,9 504 300 240 1487 436 5 504 288

293

1000 m in ' S — 3. ED 100%. 6 uklj./h S — 3. ED 60%. 6 uklj./h

Masa J Snaga1n 1 pri

Rotor

Snaga nInpri Mm

Mn

Rotor

TIP 380VMn U±15% I

380U ± 15% I

kg kgm! kW min 1 A (V) (A) kW m in -' A. (V) (A)

ZPD 112 M k -6

ZPD 112 M— 6

59

63

0,017

0,0241 5

2,2

890

910

4,16.4

2,72.9

54

80

1817,3

1.8

2,6

910

920

67.5

3,1

2,9

68

92

18

16,8

ZPD 132 M— 6 95 0.05 3,7 940 9,7 3v8 126 18 4.3 935 11.2 3,6 136 19

ZPD 160 M -6

ZPD 160 L— 6

135160

0,10,14

5.5

7.5

945

950

12.5

17.6

3,1

3

168

• 243

20

18,76

8,5

947

955

16

26

3.3

3.3

186

265

20

18,4

ZPD 180 L— 6 227 0-24 11 955 24,5 2,8 220 30 13 960 33 3,3 250 31

ZPD 200 L 6 290 0.53 15 960 33 2,9 245 37,4 17,5 965 40 3,3 285 37

ZPD 225 to -6

ZPD 225 M -6

390

410

0,88

1,0718,5

22

96?

970

3846

3.1

4.1

250

283

44

4722

26

968

972

48

55

3,1

3,7

280

304

47

51

ZPD 250 Mk— 6

ZPD 250 M— 6

520

600

1,52

1,71

30

37

971

973

6373

4,84.1

112

143

162

1563444

978

980

69

90

4.4

3.5

120

160

170

166

ZPD 280 S— 6

ZPD 280 M— 6

780

827

2,82

3,31

45

55

980

985

89

110

4,4

5

150

171

178192

53

64

982

983

106124

44.4

170

192

188

198

ZPD 315 S— 6 ZPD 315 M -6

11001210

5,226,2

7590

986987

147170

3.83,7

226280

197194

87105

985985

174

211

3,54

243300

215210

ZPD 355 Lk— 6

ZPD 355 L— 6

1740

1860

8,82

10,38

110

132

987

987

202

245

4.9

3.9

400

490

164

160130

160

985

986

258

310

3,7

4,2

460534

168

178

ZPD 400 Lk— 6

ZPD 400 1— 6

2410

2710

14,98

17,82160

200

988

990

294

370

3 2 3.7

275

360

342

323185

230

988

988340

420

3,

3,6

300384

360

258

S -3 . ED 40%. 6 uklj./h S -3 . ED 25%. 6 uklj./h

ZPD 112 Mk— 6 59 0,017 2 900 6.5 2,9 68 20 2,3 885 6.8 2,4 68 23

ZPD 112 M— 6 63 0,024 3 910 8,6 2,5 92 19,4 3,3 890 8,9 2,2 92 2t,4

ZPD 132 M -6 95 0,05 5 925 13 3.1 136 22 5,6 910 14,6 3 136 24,6

ZPD 160 M -6 135 0,1 7 940 17,6 2,9 186 23,3 8 925 19 2,5 186 26

ZPD 160 L— 6 160 0,14 10 945 28,5 2,8 265 21,6 11.5 935 31 2,5 265 24,5

ZPD 180 L— 6 227 0,24 15 950 36 2,9 250 35 17,5 940 41 2,5 250 42

ZPD 200 L— 6 290 0,53 20 955 49 3, 285 42,5 23 950 51 2.7 285 49

ZPD 225 Mk— 6 390 0,88 25 960 55 2,6 280 54 30 955 64 2,4 280 64

ZPD 225 M -6 410 1.07 30 965 64 3,5 304 59 35 960 74 3,1 304 69

ZPD 250 Mk— 6 520 1,52 40 967 81 4,1 120 200 48 965 97 3,7 120 240

ZPD 250 M -6 600 1,71 50 970 102 3,3 160 189 60 967 123 3,1 160 226

ZPD 280 S— 6 780 2,82 63 980 127 3,5 170 224 72 974 144 3,1 170 257

ZPD 280 M -6 827 3,31 75 980 145 3,8 192 232 85 974 165 3.3 192 263

ZPD 315 S— 6 1100 5,22 100 981 195 3,1 243 248 115 978 223 2.7 243 285

ZPD 315 M -6 1210 6,2 120 983 237 3,5 300 240 140 980 273 3 300 280

ZPD 355 Lk— 6 1740 8,82 155 983 308 3,2 460 200 175 980 325 2,9 460 226

ZPD 355 L— 6 1860 10,38 175 983 341 4 534 195 200 980 390 3,7 534 223

ZPD 400 Lk— 6 2410 14.98 220 986 404 2,8 300 428 240 982 445 2,4 300 467

ZPD 400 L— 6 2710 17,82 270 986 480 3,1 384 303 300 984 525 2,8 384 337

295

Napon: 220/380 V. 50 H i

1000 m in ’ S4. S5. ED 25%. 150 uKlj. h S4. S5. ED 40%. 150 uKlj./h

In

-Rotor In Rotor

Masa J Snaga n pri380V

Snaga n priTIP

Mm

Mn U+15% 1380

Mn u± 15% I

Kg Kgrn’ KW m in ''*

(V) (A) KW m in-1 A (V) (A)

ZPD 112 MK— 6 59 0,017 1.9 890 6,5 2,6 68 17,2 1,7 920 62 3 68 15,4

ZPD 112 M— 6 63 0,024 2,7 880 7,7 2.3 92 17,5 2,4 900 7 1 2,64 92 15,5

ZPD 132 M— 6 95 005 V 927 ii,8 3,2 136 18,6 4,3 936 11 3,6 136 16,5

ZPD 160 M— 6 135 o|i 7 939 17,6 3 186 23,3 6 947 16 3.3 186 20

ZPD 160 L— 6 160 0,14 9,5 960 27 3 265 20,5 8,5 965 26 3.4 265 18,5

ZPD 180 L— 6 227 0,24 14 950 34,3 3 250 33,8 12,5 956 32 7 3,4 250 30

ZPD 200 L— 6 290 0,53 19 958 42 2.3 285 41 17 963 38 2,6 285 36

ZPD 225 Mk— 6 390 0,88 . 23 960 48 2,8 280 47 21 965 44 3 280 43

7 PD 225 M— 6 410 1,07 28 965 57 3,5 304 55 25 972 52 4 304 49

t r>D250 MK— 6 520 1,52 38 971 72 5 120 190 33 974 66 57 120 165

ZPD 250 M— 6 600 1,71 47 968 83 3,8 160 178 42 972 75 4,2 160 159

ZPD 280 S— 6 780 2,82 57 980 116 4 170 198 50 982 104 4,5 170 174

ZPD 280 M— 6 827 3,31 70 979 140 4 192 216 62 981 126 4,6 192 192

ZPD 315 S— 6 1100 .5,22 95 982 183 3.3 243 237 84 984 167 3,7 243 210

ZPD 315 M— 6 1210 6,2 113 983 221 3 300 226 100 986 197 3,3 300 200

ZPD 355 LK— 6 1740 8,82 140 983 272 3,5 460 180 123 986 246 4 460 160

ZPD 355 L— 6 1860 10,38 167 983 317 3,3 526 180 148 985 288 3,7 526 160

ZPD 400 LK— 6 2410 14,98 203 987 380 2,8 300 390 180 988 342 3.2 300 345

ZPD 400 L— 6 2710 17,82 253 986 450 3 384 220 225 988 410 3,3 384 197

S 4. S 5. ED 60%. 150 uklj./h S 4. S 5. ED 40%. 300 uKlj./h

ZPD 112 MK— 6 59 0,017 1,5 925 6 3.5 68 13,6 1,4 930 5,8 3,7 68 12,8

ZPD 112 M— 6 63 0,024 2,2 910 6.8 3 92 14,3 2.1 915 6,6 3,1 92 13,6

ZPD 132 M— 6 95 0,05 3,7 943 10,4 4 136 14,8 3,6 945 10,3 4,1 136 14,4

ZPD 160 M— 6 135 0,1 5,5 950 15,9 3.7 186 18,3 5,5 950 15,9 3,7 186 18,3

ZPD 160 L— 6 160 0,14 7,5 970 25,2 3.8 265 16,4 7 973 24,8 4,1 265 15,3

ZPD '180 L— 6 227 0,24 11 966 34 2 250 26 10,5 966 29,2 4.1 250 25,2

ZPD 200 L— 6 290 0,53 15 970 35 2,9 285 32 14 970 33 3,1 285 30

ZPD 225 MK— 6 390 0,88 18,5 970 39 3,5 280 37 18 971 38 3,6 280 36

ZPD 225 M— 6 410 1,07 22 976 47,5 4,5 304 43,2 21 978 45,4 4,7 304 41,3

ZPD 250 MK— 6 520 1,52 30 976 62 6,3 120 150 28 977 60 6,6 120 140

ZPD 250 M— 6 600 1,71 37 975 69 4,8 160 140 35 976 66 5 160 132

ZPD 280 S— 6 780 2,82 45 984 97 5 170 156 43 985 93 5,3 170 148

ZPD 280 M— 6 827 3,31 55 984 115 5.1 192 170 52 985 110 5,4 192 161

ZPD 315 S— 6 1100 5.22 75 986 153 4 243 187 72 987 148 4,3 243 180

ZPD 315 M— 6 • ' 1210 6.2 90 987 183 V 300 180 85 988 173 3,9 300 170

ZPD 355 LK- 6 1740 8,82 110 967 226 4,5 460 142 105 988 220 4.7 460 135

ZPD 355 L— 6 1860 10.38 132 986 258 4,2 526 140 126 987 250 4,4 526 135

ZPD 400 LK— 6 2410 14,98 160 989 310 3.6 300 307 153 990 300 3,7 300 293

ZPD 400 L— 6 2710 17,82 200 969 370 3,7 384 175 190 990 350 3.9 384 166

296

S 4 . S 5 . E D 2 5 % . 1 5 0 u k l j . / h S 4. S 5. E D 4 0 % . 1 5 0 u k l j . / h

Z P D 1 3 2 M — 8 8 8 0 , 0 5 2 2 , 7 6 7 0 8 , 5 2 . 7 1 1 3 1 4 , 6 2 , 6 6 7 5 8 , 3 2 , 8 1 1 3 1 4

Z P D 1 6 0 M — 8 1 3 0 0.1 4 . 7 6 6 0 1 4 2 , 6 1 2 2 2 3 , 5 4 , 3 6 8 0 1 3 2 . 9 1 2 2 2 1 . 5

Z P D 1 6 0 L — 8 1 5 0 0 , 1 5 7 6 9 0 2 1 . 5 2 , 5 1 7 0 2 5 6 , 2 7 0 5 2 0 2 . 7 1 7 0 2 2

Z P D 1 8 0 L — 8 2 2 7 0 , 2 5 9 . 5 7 2 0 3 0 3 2 3 5 2 8 8 , 5 7 2 4 2 8 3 , 5 2 3 5 2 5

Z P D 2 0 0 L — 8 3 1 8 0 , 6 5 1 4 7 2 2 3 4 3 . 5 2 4 8 3 4 , 7l i t

7 2 5 3 1 4 2 4 8 3 0

Z P D 2 2 5 M k — 8 3 8 5 0 , 8 2 1 8 , 5 7 2 4 4 4 3 . 6 2 2 5 4 8 1 6 , 5 7 2 8 4 0 4 , 4 2 2 5 4 3

Z P D 2 2 5 M — 8 4 1 0 1 2 3 7 2 5 5 0 , 6 3. 7 2 9 4 4 8 2 0 7 3 0 4 4 4 . 6 2 9 4 4 1 . 6

Z P D 2 5 0 M k — 8 5 2 0 1 , 6 3 2 8 7 2 5 6 0 3 . 3 1 2 6 1 3 4 2 4 7 3 0 5 2 3 . B 1 2 6 1 1 5

Z P D 2 5 0 M — 8 6 1 0 1 , 9 5 3 8 7 2 5 8 2 3 1 7 6 1 2 8 3 3 7 3 0 7 4 3 , 4 1 7 6 1 1 1

Z P D 2 8 0 S — 8 8 2 0 2 , 9 7 4 7 7 2 7 1 0 0 3 , 8 2 1 7 1 3 0 4 1 7 3 0 9 0 4 2 1 7 1 1 4

Z P D 2 8 0 M — 8 8 9 2 3 , 5 5 7 7 2 8 1 2 6 3 2 3 8 1 4 5 5 0 7 3 1 1 1 5 3 , 4 2 3 8 1 2 7

Z P D 3 1 5 S - « 1 1 2 0 6 . 4 6 9 7 2 7 1 3 5 2 . 8 3 3 2 1 2 6 6 0 7 3 0 1 1 7 3 . 2 3 3 2 1 1 0

Z P D 3 1 5 M — 8 1 2 5 0 7 , 9 9 5 7 2 6 1 9 0 2 . 7 4 1 7 1 3 8 8 3 7 3 0 1 6 7 3,1 4 1 7 1 2 0

Z P D 3 5 5 L k — 8 1 7 4 5 1 0 , 8 7 1 1 4 7 3 6 2 3 2 3 . 3 3 5 0 1 9 6 1 0 0 7 3 8 2 0 4 3 . 8 3 5 0 1 7 2

Z P D 3 5 5 L — 8 1 8 4 0 1 2 , 1 2 1 3 8 7 3 8 2 8 2 3, 4 4 3 5 1 9 2 1 2 1 7 4 0 2 9 5 3 , 9 4 3 5 1 6 8

Z P D 4 0 0 L k — 8 2 5 6 0 2 3 , 7 1 6 5 7 4 0 3 2 5 3 , 3 4 9 0 1 9 8 1 4 5 7 4 2 2 8 5 3 , 8 4 9 0 1 7 4

Z P D 4 0 0 L — 8 2 8 4 0 2 8 , 4 2 2 0 0 7 4 1 3 9 0 3 , 4 6 5 3 1 7 9 1 7 6 7 4 3 3 4 2 3 . 9 6 5 3 1 5 7

298

75# min •’ S4. S5, ED 60% 150 uklj/h S4, S5, ED 40% 300 uklj/h

In Rotor In RotorMasa J Snaga pri

380VMmMn

Snaga n pri380

iliTIPLH-15% I U ± 15% 1

kg kgm! kW min 1 A (V) (A) kW min'1 A (V) (A)

ZPD 132 M—8 88 0,052 2.2 690 7,6 3,4 113 12 2.1 700 7 3,6 113 11.4ZPD 160 M—8 130 0.1 3.7 700 11 3.4 122 18,5 3,6 705 10,8 3.5 122 18ZPD 160 L—8 150 0,15 5.5 715 18,6 3 170 19.6 5,5 715 18,6 3 170 . 19,6ZPD 180 L—8 227 0,25 7,5 727 27,5 4 235 22 7 728 26,5 4.4 235 20.6ZPD 200 L—8 318 0,65 11 727 30 4 3 248 27.3 10,5 728 29 4.7 248 26ZPD 225 Mk—8 385 0,82 15 730 36 4.5 225 39 14,5 732 35 4.9 225 38ZPD 225 M—8 410 1 18,5 732 40,7 4,8 294 38.5 17.5 734 38,5 5 294 36,5ZPD 250. Mk—8 520 1,63 22 733 48 4 126 105 21 735 46 4.4 126 100ZPD 250 M—8 610 1,95 30 733 69 3.8 176 101 28 735 67 4 176 94ZPD 280 S—8 820 2,97 37 733 82 4,3 217 103 35 735 77 4.9 217 98ZPD 280 M—8 892 3,5 45 733 108 3,8 238 115 43 734 105 4 238 110ZPD 315 S—« 1120 6,4 55 732 108 3,6 332 100 53 734 105 3.9 332 97ZPD 315 M—8 1250 7,9 75 732 153 3.5 417 109 72 734 146 3.7 417 104ZPO 355 Lk—8 1745 10,87 90 739 183 4,1 350 155 85 740 173 4,3 350 146ZPD 355 L—8 1840 12,12 110 741 240 4.3 435 153 105 742 230 4,5 435 146ZPD 400 Lk—8 2560 23,7 132 743 260 4,1 490 158 126 744 248 4,3 490 151ZPD 400 L—8 2840 28,42 160 744 311 4,2 653 143 153 745 297 4,4 653 137

S 4. S 5. ED 60%. 300 uklj./h S 4. S 5.ED 60%. 600 uklj.Ih

ZPD 132 M—8 88 0,052 1,9 705 6.9 3,9 113 10,3 1.5 715 6,3 5 113 8ZPD 160 M—8 130 0.1 3,2 710 9.6 3,7 122 16 2.6 720 7,8 4.4 122 13ZPD 160 L—8 150 0.15 5,2 720 18 3.3 170 18,6 3.7 731 16 4.8 170 13.2ZPD 180 L—8 227 0,25 6,5 730 26 4,7 235 19 5 734 25 6.1 235 14.7ZPD 200 L—8 318 0,65 9,5 730 28 4,9 248 23,5 7.5 735 25 6,5 248 18.6ZPD 225 Mk—8 385 0,82 13 733 31 5,1 225 34 10 738 24 7 225 26ZPD 225 M—8 410 1 16 735 35,2 5.3 294 33.3 12.5 740 27,5 7,3 294 26ZPD 250 Mk—8 520 1.63 19 736 41 4,8 126 91 15 741 33 6 126 72ZPD 250 M—8 610 1,95 26 738 64 4,3 176 88 20 742 57 5,8 176 67ZPD 280 S—8 820 2,97 32 740 70 5,4 217 89 25 743 60 6.3 217 70ZPD 280 M—8 892 3,5 39 735 100 4.4 238 100 30 738 88 5.7 238 76ZPD 315 S—8 1120 6.4 48 735 98 4,3 332 87 37 738 70 5.2 332 67ZPD 315 M—8 1250 7.9 65 735 132 42 417 94 50 738 110 4,8 417ZPD 355 Lk-« 1745 10,87 78 741 158 4,7 350 134 62 742 126 6.3 350 107ZPD 355 L—8 1840 12,12 96 743 220 4.9 435 133 ,3 744 200 6.6 435 104ZPD 400 Lk—8 2560 23,7 115 745 226 4,7 490 138 88 746 173 6.2 490 106ZPD 400 L—8 2840 28.42 139 746 270 4,8 653 124 106 747 206 6.3 653 95

S—2. 60 min S--2. 30 nlin

ZPD 132 M—8 88 0,052 2,6 670 8,5 2.8 113 10,4 2,8 667 9 2.7 113 11.2ZPD 160 M—8 130 0,1 4,4 675 13.3 2,8 122 22.5 4.8 676 14.5 2,7 122 24,5ZPD 160 L—8 150 0.15 6,5 695 17.6 2,6 170 23,3 7.2 695 19,5 2.6 170 25.8ZPD 180 L—8 227 0,25 9 705 23,3 3 235 22,2 10 700 25,8 3 235 24,7ZPD 200 L—8 318 0,65 13,5 715 30 3.3 248 33,5 15 710 33,6 3.3 248 37ZPD 225 Mk—8 385 0,82 18.5 725 44,6 2.8 225 47,8 21 720 50,6 2.8 225 54,4ZPD 225 M—8 410 1 23 727 50,7 3,3 294 48 26 725 57 3.3 294 54.4ZPD 250 Mk—8 520 1,63 27 728 58 3,3 126 130 30 726 64.5 3,3 126 144ZPD 250 M—8 610 1,95 37 732 80 3,4 176 125 40 730 87 3,4 176 135ZPD 280 S—8 820 2,97 46 736 99 3,3 217 127 52 734 112 3.2 217 144ZPD 280 M—8 892 3.5 56 737 123 3.3 238 142 64 • 735 140 3,2 238 163ZPD 315 S—8 1120 6,4 69 738 134 3,2 332 126 78 ISb 132 3,2 332 i 42ZPD315 M—8 1250 7,9 95 738 188 3,1 417 140 105 737 207 3,1 417 154ZPD 355 Lk—8 1745 10,87 112 740 227 3,4 350 193 127 740 257 3,4 350 219ZPD 355 L—8 1840 12,12 137 740 276 3,5 435 191 155 740 312 3.5 435 215ZPD 400 Lk—8 2560 23,7 160 743 315 3,4 490 192 185 741 364 3.3 490 222

j ZPD 400 L—8 2840 28.42 200 743 390 3,3 653 180 225 742 437 3,3 653 202

299

H t min ' S 4. S 5. ED 60%. 300 uklj./h S4. S5. ED 60%. 600 uklj./h

In Rotor In Rolor

Masa J Snaga n pri Mm Snaga n pri MmTIP 380V 380

Mn U+15% 1Mn

U ± 15% 1

kg kgm' kW min ' A (V) (A) kW m in -1 A (V) ‘ (A)

ZPD 250 Mk— 10 545 1.7 16 586 44 2,5 126 100 12 587 33 126 75

ZPD 250 M— 10 600 2 19 587 50 2,6 158 74 14 588 36 2 ,3 158 54

ZPD 280 S -1 0 710 2,6 26 588 70 2,3 158 100 20 589 53 2,5 158 77

ZPD 280 M— 10 880 3.3 32 589 85 2,3 210 92 24 590 63 2,5 210 69

ZPD 315 S -1 0 1060 5,4 38 590 87 2.5 227 100 30 591 68 2,7 227 78

ZPD 315 M— 10 1200 6,6 46 591 105 2,5 284 97 36 592 82 2,7 284 76

ZPD 355 L k -1 0 1770 12,3 64 592 134 3,2 310 125 50 593 105 3,4 310 97

ZPD 355 L— 10 1900 15,3 76 593 159 3.2 370 124 59 594 123 3,4 370 96

ZPD 400 Lk— 10 2550 20 93 594 190 2,6 367 153 72 595 147 2,8 367 118

ZPD 400 L— 10 2790 23,7 110 594 225 2.6 460 145 86 595 176 2,8 460 ’ 113

S — 2. 60 min S — 2. 30 min

ZPD 250 Mk— 10 545 1,7 24■

581 64 2,2 126 115 26 580 70 2.1 126 125

ZPD 250 M— 10 600 2 28 582 73 2,3 158 107 31 581 80 2.2 158 119

ZPD 280 S -1 0 710 2,6 38 582 102 2,1 158 145 42 582 113 2 158 160

ZPD 280 M— 10 880 3,3 47 584 125 2,1 210 134 53 583 141 2 210 151

ZPD 315 S -1 0 1060 5,4 57 585 131 2.1 227 150 65 584 150 2 227 171

ZPD 315 M— 10 1200 6,6 7C 587 158 2,2 284 147 80 586 181 2,1 284 168

ZPD 355 L k-10 1770 12,3 96 588 202 2,8 310 187 109 586 229 2,7 310 212

ZPD 355 L— 10 1900 15.3 115 589 240 2,9 370 188 132 587 276 2.8 370 216

ZPD 400 L k -1 0 2550 20 140 591 286 2,4 367 230 163 589 333 2,3 367 268

ZPD 400 L— 10 2790 23,7 168 593 343 2,4 460 222 170 590 348 2,3 460 224

301

S v e mere date su u milimetrima

Tip AC AD HB L LA LC M"

P s Broirupa T Re u X x

ZPDF 112 M 222 105 176 531 16 594 215 180 250 14 4 Re 21 42 202ZPDF 132 M 260 155 188 624 20 707 265 230 300 1S 4 Re 21 _ _____

80 260ZPDF 160 M 318 155 225 756 20 873 300 250 350 19 4 5 Re 29 80 295

| ZPDF 160 L 318 155 225 800 20 917 300 250 350 19 4 5 Re 29 80 295ZPDF 180 L 352 200 275 865 20 980 300 250 350 19 4 5 Re 36 110 365ZPDF 200 Lk, L 395 200 295 943 20 1058 350 300 400 19 4 5

Re 36 110 4151 ZPDF 225 Mk, M 444 275 350 1056 20 1171 400 350 450 19 8 5 - 54 110 540

ZPDF 250 Mk, M 490 275 370 1194 22 1337 500 450 550 19 8 5 - 054 110 560ZPDF 280 S 537 275 400 1265 22 1408 500 450 sso 19 B 5 - 054 110 600ZPDF 280 M 537 275 400 1316 22 1459 500 450 550 19 8 5 — 054 110 600ZPDF 315 S 598 310 430 1387 25 1532 600 550 660 24 S 6 - 064 128 640ZPDF 315 M 598 310 430 1438 25 1583 800 550 660 24 8 6 — 064 128 640ZPDF 355 Lk, L 688 310 475 1707 25 1882 740 680 800 24 8 6 - 064 128 685ZPDF 400 Lk, L 782 360 550 1825 25 2000 740 680 800 24 a 6 — 075 150 780

Z A Š T IT A IP44

MasaSnaga

0,000*30.000550,000750,000870,001540.002160,00429ZK 100 L-20.0053ZK 1i2 M-20,00970,020.040,050,0625

ZK 160 Mk-2 ZK 160 M-2 ZK 160 L-2ZK 180 M-2

0,1750.225

ZK 200 Lk-2 ZK 200 L-2ZK 225M-2

0,675ZK 250 M-2ZK 280 S-2 ZK 280 M-2ZK 315 S-2 ZK 315 M-2ZK 355 Mk-2 ZK ’=5 M-2

16 0,00072 16 0.0009

0,00110,001420.002470.00340,00818 28,5 0.0127 35.2

ZK 112 M-40,0350.0425

ZK 132 S-4 ZK 132 M-4

0,07250,09

ZK 160 M-4 ZK 160 L-4

ZK 180 L-4ZK 200 L-4ZK 225 S-4 ZK 225 M-4ZK 250 M-4ZK 280 S-4 ZK 280 M-4ZK 315 S-4 ZK 315 M-4 ZK 315 Md-4ZK 355 M-4 ZK 355 Md-4 ZK 355 L-4

ZAtTITA IP44

0,000720,00090,0011

0.00142ZK 80 A-6 ZK 80 B-6

0,002470,0034

ZK 90S-6 ZK90L-6

0.008180.01 75ZK 112 M-60,0350,04250.05

ZK 132 S-6 ZK 132 Mk-6 ZK 132 M-6ZK 160 M-6 ZK 160 L-6

0.227ZK 180 L-6ZK 200 Lk-« ZK 200 L-6ZK 225 M-6ZK 250 M-6ZK 280 S-6 ZK 280 M-6ZK 315 S-6 ZK 315 M-6 ZK 315 Md-6ZK 355 Mk-6 ZK 355 M-6 ZK 355 Md-6 ZK 355 L-6

0,000720.00090,0011P.0QJ42.0,002470,0034

ZK 90S-« ZK 90 L-8

0,008180.0127

ZK 100 L-8 ZK 100 Ld-8

0,0175ZK 112 M-8ZK 132 S-« ZK 132 M-8

0.07750,10,1275

ZK 160 Mk-« ZK 160 M-8 ZK 160 L-8

0,22750.575ZK 200 L-80,8750.925

ZK 225 S-8 ZK 225 M-8ZK 250 M-8

4.6255,25

ZK 315 S-8 ZK 315 M-8 ZK 315 Md-8ZK 355 Mk-8 ZK 35.' M-8 ZK '..5 M"-8 Zt\ 355 L-0

500 m in - KM01-K0SZ K 2 0 0 L - 1 2 7.5 4 7 0 8 2 0 , 6 3 2 2 1 5 3 3 . 8 1.4 2,1 1 0 0 . 5 7 5 2 5 C

Z K 2 2 5 S - 1 2 11 4 7 5 8 4 0 , 6 5 3 1 2 2 1 4 1 ,4 2.1 1 0 0 . 8 7 5 3 1 C

Z K 2 2 5 M - 1 2 1 5 4 7 5 8 4 0 , 6 5 4 2 3 0 2 4 1 ,4 1 0 0 , 9 2 5 3 7 0

Z K 2 5 0 M - 1 2 1 8 , 5 4 8 0 8 6 0 , 6 6 5 0 3 6 9 4 , 2 1 ,3 2 7 1 , 1 7 5 0 0

Z K 2 8 0 S - 1 2 2 2 4 8 0 8 8 0 , 6 6 " 5 8 4 3 8 4 , 2 1.2 2 2 , 3 6 1 0

Z K 2 8 0 M - 1 2 3 0 4 8 0 8 8 0 , 6 7 7 7 5 9 8 4 , 2 1. 2 2 7 2 . 6 2 7 0 0

Z K 3 1 5 S - 1 2 3 7 4 8 5 9 0 0 . 6 7 9 3 7 3 0 4 , 5 1.1 2 7 4 , 6 2 8 0 0

Z K 3 1 5 M - 1 2 4 5 4 8 5 9 0 0 , 6 8 1 1 2 8 8 7 4 . 5 1.1 2 7 5 , 2 5 9 0 C

Z K 3 1 5 M d - 1 2 5 5 4 8 5 9 0 0 , 6 8 1 3 7 1 0 8 5 4 , 5 1,1 2 6 9 5 0

Z K 3 5 5 M k - 1 2 7 5 4 9 0 91 0 , 7 1 7 9 1 4 6 4 5 1 1 ,9 7 . 5 1 4 0 0

Z K 3 5 5 M - 1 2 9 0 4 9 0 9 1 0 , 7 2 1 6 1 7 5 7 5 1 1 . 9 9 1 5 0 0

^ K 3 5 5 M d - 1 2 1 1 0 4 9 0 9 1 , 5 0 , 7 2 2 5 4 2 1 4 7 5. 1 1 1. 9 7 1 2 1 7 5 0

Z K 3 5 5 L - 1 2 1 3 2 4 9 0 9 1 , 5 0 , 7 2 3 0 5 2 5 7 8 5, 1 1. 9 7 T 5 1 9 0 0

Z aitita IP 44

kabelskaglava

Položaj izvodnice na gore do veličine 112 u siluminskoj izvedbi

3000 min - K M 0 1 -K 2 4

KZK 71 A - 2 0,37 2820 63 0,78 1.15 1.25 4,5 2.3 5 2000

<5 to

iio ©

KZK 71 B— 2 0,55 2800 70 0.80 1,5 1.88 * 2 5 1800

KZK 80 A — 2 0,75 2790 71.5 0.84 1,9 2.57 4,7 2,4 10 1300 0,001

KZK 80 B - 2 1.1 2820 73 0,85 2.7 3,73 5 2.9 10 1200 0,0011

KZK 90 S -2 1,5 2830 75 0.82 3,7 5,07 6.3 2,6 20 900 0.0021

KZK 90 L -2 2,2 2885 80 0,84 5 7.29 6.3 2,8 20 850 0,0027

KZK 100 L - 2 3 2860 82 0,91 6,1 10 * 7,5 3,1 50 400 0,0053

KZK 112 M -2 4 2880 84 0,92 7,9 13,3 7 2.7 50 350 .0.0063

KZK 132 S k -2 5,5 2860 84 0.92 10.8 18,4 6 2.1 100 220 0,0118

KZK 132 S -2 7,5 2860 84 0,91 15 25,1 7 2.6 100 160 0,022

KZK 160 M k-2 11 2910 86 0,91 21.4 36.2 6.2 2.4 200 130 0,0425

KZK 160 M -2 15 2930 87 0,90 29 48,9 7 3.4 200 100 0,0525

KZK 160 L -2 18,5 2910 87 0,89 36.5 60,8 7 3,3 200 90 0,065

KZK 71 A — 4 KZK 71 B— 4

0,250,37

14001380

6664

0.680,73

0.85

1,2

1.712,56

3.63.6

2.22.2

55

48004600

0,00082

0,001

KZK 80 A — 4 0,55 1380 66 0,70 1.8 3,81 3.5 2,2 10 4000 0,00135

KZK 80 B— 4 0,75 1400 75 0,72 2,1 5,12 4,5 2,4 10 3800 0,00167

KZK 90 S -4 1.1 1400 75 0,80 2.8 7,51 5 2,2 20 2800 0,003

KZK 90 L -4 1,5 1420 75 0,80 3,8 . 10,1 5.7 2.8 20 2600 0,004

KZK 100 L -4 2,2 1400 81 0.83 5 15 6.3 2,7 50 1200 0,009

KZK 100 Ld— 4 3 1410 85 0,83 6,5 20,3 7 3.3 50 1000 0,014

KZK 112 M— 4 4 1440 87 0,82 8,5 26,6 7 2,8 50 800 0,02

KZK 132 S -4 5,5 *5 0 87 0,84 11,5 36,3 6,5 2,5 100 600 0,037

KZK 132 M— 4 7,5 1445 87 0,85 15,4 49.6 6,5 2.6 100 500 0,0446

KZK 160 M -4 11 * L 1455 88 0,86 22 72.3 5,8 2.1 200 340 0,075

KZK 160 L*-4 55 1450 87 0,85 31 98,9 6,0 2,5 200 320 0,0925

KZK 180 M -4 18,5 1465 88 0,84 38 121 6.6 2,7 200 400 270 0,2245

KZK 180 L -4 22 1470 90 0.86 43 143 6,6 2,8 200 400 230 0,2445

KZK 200 L— 4 30 1480 91,5 0,85 59 194 7,5 3,0 200 400 150 0,425

KZK 225 S -4 37 1475 90 0,87 72 240 6 2,2 400 110 0,625

KZK 225 M— 4 45 1475

"

0.89 85 292 6 2,1 400 90 0,725

3 1 2

Sve mere date su u milim etrima

Tipmotc

Brojpolova A A A AB

-----

AC AD B BA eB C D OA

-------

e EA-

FA G A GC K HA HC HD"HO 1 K L LC U

KZ K 71 2 . a 112 35 142 130 137 98 33 114 45 14 11 38 23 * 4 16 12.5 71 10 139 208* 120 7 298 324 Au 13,5x13

KZK M 2 28 125 41 155 157 147 188 40 130 50 19 14 48 30 6 5 21.5 16 a t 11 156 227* 140 18 334 388 Au 1 3 ^x1 3

KZK 98 S

K 2 K 98L2...8 148 40 188

r —178 184

188

12540 130 « ^ 56 24

15519 58 40 8 6 27 21.5 98 15 178 254*

156

168,518

391

416

437

462Au 13,5x13

K Z K 1 N L

K Z K 1tr, Ld? 8 4 *

160 44 204 IM 174 14. 48 175 83 24 §8 50 8 8 31 27 188 16 198 274* 193 12 459 517 Au 13,5x13

K Z K 112 M------------

2. 8 180 46 236 222 199 14* *8 175 7t a 24 60 50 8 8 31 27 112 20 222 311* 200 12 459 517 Au 21 x20

K Z K 132 Sk

K Z K 132 S

2

2. .8218 55 271 280 214

14.

52

180

89 31 28 88 60 10 8 41 31 132 22 261 307

239

12538 806

A u 21 x20K Z K 132 M k

K Z K 132 M

6

4 . 8178 218 258 578 644

K Z K 1 « M k

K Z K 199 M

2 *

2 . .8254 60 314 318 258 218

254

87280

18t 42 38 80 12 10 45 41 160 25 315 368323

1S706 796

840

Au 29 x29

KZK 1«0 L 304 345 750

KZK 1 t» M11 ■ —

« 271 70 349 354 278279

82296

121 48 38 110 80 14 10 51.5* 41 355 4:7351.5

370.5

796 88615

834 924A u 29 x »

KZK 110 L 4 8 334

KZK 2M Lk

KZK 2 f t L_ 8

4...8318 80 396 395 314 385

■375 133 55 38 118 80 16 10 59 i 41 200 35 398 460 J95.5 19 894 984 Au 36 x37

KZ K 225 S

KZK 225 M 4. .8356 90 446 444 342

286

311110

3&

380 *38 140 80 18 .0 64 41 225 ^ 432 40 44 7 509

444 519

946

971

1041

1066A u 36 x37

') Samo na poseban zahtev

* Položaj izvodnice na gore do veličine 112 u siluminskoi izvedbi

3 14

1. Poklopac sa kočionom površinom 12 Goli vijak

2. Glavni vijak 13 G raničnik

3. Zaštitna gumena traka 14. Vazdušni procep

A Odstojna podložna pločica 15 Pokrivač ventilatora

5. Opruga uređaja za ručno odkočivanie 16. V e n tila to r

6. Vijak uređaja za ručno odkočivanje 17. Namotaj kočnice

7. Opruga kočnice 18 Jezgro namotaja

8. Valjak uređaja za ručno otkočivanje 19 Pritisna ploča

9. Prsten uređaja za ručno otkočivanje 20. O dsto jn i vijak

10. Poklopac 21 Disk kočnice

11. N avrtka za podešavanje

Kočrvcs Poklopac sa kočionom površinom Prenosnik Disk Pritisna ploča sa jezgrommomenta kočnice namotaia

Zaitita : IP44 Napon: 3S0V; 50Hz

KM01-K33

TIP 15%

Snaga pri ED

25% 40%n

< COS 9

In i pri j

380VMn

_ !Lln

Mp

MnKR

JE

Masa !

kW kW kW min 0/A I

Nm kgm! kg j

3.5 1280 73 0,85 8.5 j 26 4 2.6 16

j ZKD100L—4A . 3,2 . 1300 76 0,83 7.7 ; 23 4.4 2,8 16 0,00818 31

2.9 1320 79 0.81 6,7 20 5 3.2 165,3 1360 80 0,82 12,2 37 4,2 2,5 16

0,0192KD 112M— 4A 1365 80 0,81 11,4 34 4,5 3.1 16 42

■ - 4'3 1380 81 0,79 10.2 30 5.t . 3.5 16

7,3 1410 80 0.81 17,3 . 49 4,8 2,8 16

ZKD 132S-4A 6,8 1420 81 0,80 16 46 5,2 3 16 0,035 61

6.2 1425 82 0.79 14,5 42 5,8 3.4 169 5 1405 82 0,84 20,2 65 5.4 3 16

0,0425 74ZKD 132M— 4A 9 1410 82 0,83 19,6 61 5£ 3,2 16

8 1425 84 0,81 17,7 . 54■ * * 3,6 16

15 1430 85 0,81 33 100 4,1 2,2 16

ZKD 160M — 4A 13,2 1435 85 0,80 29,5 88 4,5 2,6 16 0,0725 107

11,8 1435 85 0,79 26,5 78 5.1 2.9 16

22 1430 84 0,82 48,5 147 4,2 2,3 160.09 130

ZKD 160L— 4A 19 1435 85 0,81 42 126 4,6 2,7 16

. ' 1 1435 85 0,80 39 116 5,3 3 16

30 1430 83 0,83 66 200 4,5 2,5 160,187 167

ZKD 180M—4A 25 1440 84 0.82 55 166 5,3 3 16—

35 1430 83 0,84 76 234 4.5 2J> 16

ZKD 180L— 4A 30 1440 84 0,83 63 199 5.3 3 16 0,207 187—

Samo na upit

48 1435 84 0,84 103 320 4,5 2,5 160,375 260

ZKD 200L— 4A I 40 1445 85 0,83 86 265 5,4 3 16— .

59 1440 84 0,85 125 392 4,5 2,3 160,575 300

ZKD 225S— 4A 48 h 1450 i 85 0,84 102 316 5.4 2,8 16—

* 70 1440 85 0,86 146 465 4.6 2,3 160,675 380

ZKD 225M— 4A 60 1450 86 0,85 125 395 5,4 2.8 16—

88 1450 85 0,87 180 580 4,6 2,3 160,875 510

ZKD250M — 4A 75 1460 86 0,86 154 491 5,4 2,8 16

Z aštita : IP44 Napon: 380V: SOHi

K M 01-K 3I

TIP

S

40%

naga pri E

60%

D

100%n 1

COS?

Inpri

380VMn JP

InMpMn

KRJ Masa

kW kW kW min % A Nm kgm' kg

ZKD 112M-6B

—

0,0175 422,1 880 74 0,76 5,7 23 3,9 2.7 16

1.9 900 75 0,74 54? 20 4.3 3 16

ZKD 132S-6B

—

0,035 553,3 920 .78 0,81 7.9 34 4.5 2,3 16

2.9 930 81 0,79 6,9 30 5,2 2.7 16

ZKD 132Mk— 6B

—

0,0425 684.3 925 81 C.8 10 44 5.4 3 16

3.9 935 83 0,77 9,3 40 5,8 3,3 16

ZKD 132M— 6B

—

0,06 735,5 925 81 0,81 12,7 57 5.3 3.1 16

5 935 83 0,78 11,7 51 5,8 2,9 16

ZKD 160M— 6B

—

0.1 1067,8 925 82 0,82 17,5 81 5 2.8 16

7 935 84 0,8 153 71 5,5 3,2 16

ZKD 160L-6B 0,127 13611,5 925 84 0,81 25,5 119 4,8 U 16

10 935 85 0,8 22 102 5.5 2.6 16

ZKD 180L-6B

17 940 83 0,83 37,5 173 4 2,8 16

0,227 18815 945 85 0,81 33 152 4,5 33 16

—

Samo na uprt

ZKD 200Lk— 6B

21 945 83 0,83 46 212 4 2,3 16

0.5 25018,5 950 85 0,81 41 186 4.5 2,6 16

—

ZKD 200L— 68

25 950 83 0,83 55 251 4.1 23 16

0,55 27322 955 85 0,81 49 220 4.6 2,6 16

—

ZKD 225M-6B

34 955 84 0,83 74 "340 4.1 2,3 16

0,875 33030 960 86 0,82 65 299 4.6 2,6 16

—

ZKD 250M— 6B

42 960 85 0,84 89 418 4,2 2,3 16

1,125 50037 965 87 0,83 78 366 4.7 2,6 16

-

321

TABELA V.1 Elastična spojnica (JUS M.C1.515)

VZZZZZZZ

N az iv n i I p rečn ik j

N az iv n a m era d e la , m m

5 720

4 4 1 0

2 29022 20

49 90

M 161 980

1 430

77 40137 00 1 020

N azivn ip rečn ik , D , D .

20 do 40

20 do 5032 do 71

50 do 100

100 do 160

TABELA V.3 Jednostrana zupčasta spojnica

* ) Kote I], U i tj def i nišu produženu spojnicu koja se dobija okretanjem ove pozicije pri montaži to 180'

Nazivniprečnik

dH7Brojc r te ža

min max

266001

266002

worn266003

266 004

266005

266006 125

325

TABELA VI.1 Standardne dvopapučne kočnice sa "ELHY' podizačima

B ro j

c rte ž a p o d iza cammm mm m mmmm m m m m mm

EB 21 /5? CI2

E B 5 0 /5 CC32

EB 50/5C C50

EB 125/60 C80266011 16800

ES125/60C12S

EB250/60C200

TABELA VI.2 Kombinacije kočnica sa "ELHY' podizačima

E la s t ič n a s p o jn ic a JUS M .C 1.516

ELHY - PODIZAč " t = FA v A

b r . D

(mm)Mt

(Nm)

T I P Ck(N )

H(mm)

. a cV F ( T Mk

(Nm)

1 125 50 nema p r ip a d a ju ć e k o č n ic e— T160 100 EB 2 0 /5 0 Cl 2 130 3 8 0 . . 220 160 ..

1e 3 0 4 T f 117 6 .

EB 5 0 /5 0 C18 155 400 91EB : 2 0 /5 0 C20 195 380 114

3 200 200 EB 2 0 /5 0 C12 130 380 . 2 6 0 1 8 0 . 1 ? 101EB 5 0 /5 0 C18 155 400 1U0' 40 11 121EB 2 0 /5 0 C20 195 400 152EB 5 0 /5 0 C32 330 4000 257

4 250 320 EB 2 0 /5 0 C20 195 380 # 280 210 . q a c 169EB 5 0 /5 0 C32 330 400 1 T Z 5 "“ 5 5 “ * 287EB 1 2 5 /6 0 C45 EB 1 5 0 /6 0 C45

390390

458458

339329

EB 5 0 /5 0 C50 485 400C 421

5 315 630 EB 5 0 /5 0 C32 330 400 • 400 240j g q i 377EB 1 2 5 /6 0 C45 EB 1 5 0 /6 0 C45

390390

458458

1 160 "5'5 ’ 446446

EB 5 0 /5 0 C50 485 400 554EB 2 5 0 /6 0 C70 700 549 800

6 400 1250 EB 5 0 /5 0 C50 485 400 • 500 260 ig Q- 700EB 2 5 0 /6 0 C70 700 549 1 200 60 * 1008EB 1 2 5 /6 0 C80 EB 1 5 0 /6 0 C80

775775

458458

11171117

EB 1 2 5 /6 0 C125 EB 1 5 0 /6 0 C125

11651165

458458

16791679

7 500 2500 EB 1 2 5 /6 0 C80 EB 1 5 0 /6 0 C80

775775

458458

i - M J 2 0 = 10> g-

250 70 .

14141414

EB 1 2 5 /6 0 C125 EB 1 5 0 /6 0 C125

11651165

458458

21252125

EB 2 5 0 /6 0 C130 1210 549 2207EB 2 5 0 /6 0 C200 1910 549 3484

8 630 5000 EB 1 2 5 /6 0 C125 EB 1 5 0 /6 0 C125

11651165

458458

. 680 3 8 0 , Q 2C 1 315 80

25002500

EB 2 5 0 /6 0 C130 1210 549 2600EB 2 5 0 /6 0 C200 1910 549 4100

Napomene: ( * ) k o m b in a c ije su u č in je n e sa p o d iz a č im a i ko čn ica m a č i j i su h o d o v i 50 i 60 m m .V re d n o s ti k o č io n ih mom enata su s ra č u n a te za p = 0 ,3 5 ir . = 0 ,9 5 . Kombi n a c i je kod k o j i h j e moment a s p o jn ic e t r e b a iz b e g a v a t i .

z n a tn o veće od n o m in a ln o g

327

TABELA VI.3 Pogonske karakteristike 'ELHY' podizača

V e ličina

Tip

EB

Nom inalnihod

mm

N om inalna

postav- na sila

N

Nom inaratna

nom inalnoj

pogonskojtački

N

na pov- sila u

Dozvoljeno

odstupanje

N

Prim anjesnage

kW

Prim anjestruje

A

Masabezulja

k9

Masaulja

kg

Vremepode

šavanja

s

Vremepovratka

s

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

120/50

C 12 C 20

50

200

130195

2535

0.15 0,35 8,5 2.2

0,45 0,5

50/50 C 18 C 32 C 50

50

500

155330485

306090

0.20 0,40

11 2,5

0,5 0,65

250/100

C 18 C 32 C 50

100

500

130290420

205070

14,5 3.0

125/60 C 45 C 80 C 125

60

1 250

390 775

1 165

70120190

0,45

16 4.0

0,5 0,5

125/160 C 45 C 80 C 125

160

1 250

300520820

5075

125

22,5 5,3

3150/60

C 45 C 80 C 125

60

1 500

390 775

1 165

70120190

0,50

16 4,0

0,65 0.6

150/160 C 45 C 80 C 125

160

1 500300520820

5075

125

22.5 5,3

250/60 C 70 C 130 C 200

60

2 500700

1 210 1 910

90180270

0,50

28,5 7,5

4

250/160 C 70 C 130 C 200

160

2 500510 850

1 360

60130190

37,5 10,2

320/100 C 70 r o«;n

C 320

100

3 200610

2 140

2 750

80320400

0,60 • 38 9,9

328

aoa>

N c

?! .2 0N Oo 3 * o»

o>to

■fi £° Io a

« i = e I * s: e -ž f s

3 § 3 i i i l i

—u

i « i

s a

Si 1 ;S

I IIIa Si*

l> <mfy -§

Varij

anta

B

TABELA VII.1 Pogonski - kretni točak (JUS M.D1.110)

Tabela 1 M ere u m m

N azivniprečnik

Dđ z

m6

a b b2 *3 K *5 K b , b %

P9

b 9

b

nazivnavrednost

0dozvo

ljeno odstupanje

200 ?30 40 35,1 60 90 265 250 97 170 60 44 12 j 8 130+ 0 - 0 , 5250 280 50 44,5 60 90 285 270 105 180 70 50 14 8 134

315 350 60 53,2 105 150 379 364 147 258 85 65 18 10 194

400 440 70 62 ,6 | 105 150 441 422 174 287 105 85 20 12 2080

- 0 ,500 540 80 71,5 115 165 488 467 191,5 311 120 100 22 12 223

630 680 95 86,3 115 165 522 495 196,5 323 130 100 25 16 233

710 760 110 100,1 155 205 610 583 235,5 391 150 120 28 16 281+ 0 — 0 ,5800 850 125 113,9 155 205 641 607 245,5 401 160 130 32 18 281

900 950 140 i 127,7 155 205 685 651 260,5 421 180 150 36 20 281

Tabela 2 M ere u mm

N azivniprečnik

D/ h h c c i C2 3 <■4 / *1 h h U h *6

M asakg

200 195 60 70 80 50 40 20 110 12 2 3 8 11 5 14 52

250 220 75 8 5 95 60 48 22 140 12 2 3 10 13 5 16 69

315 285 90 103 120 80 60 25 180 12 2 ! 4 10 14 5 18 154

400 330 105 119 145 100 80 25 220 19 3 5 10 15 5 20 255

500 H 2 , 5 120 139 165 110 90 30 250 19 3 5 10 20 5 25 391

630 412 ,5 140 165 180 125 95 35 270 19 3 5 15 27 5 32 543

710 477,5 165 186 210 140 110 40 320 23 3 6 15 30 5 36 846

800 ?22,5 190 219 230 160 120 40 350 23 3 6 15 34 5 40 1073

900 562,5 210 237 260 180 135 45 410 23 3 6 15 39 5 45 1452

Tabela 3

N azivniprečniktočka

Dmm

Pozicija 4 Pozicija 9 Pozicija 10 Pozicija 11 Pozicija 12 P ozicija 13

Kotrlljani ležaj JU S M .C 3.655 K linovi bez nagiba-pera

visoki

JU S M .C 2.060

vijak

JUS M .B I .120

Vijak

JUSM .B I .053

Prstenasta elastična podloška

JU S M .B 2 .110oznakaprem aJUS*

staraoznaka

200 50SD 23 22310 A 18 x 1 1 x 80 A 12 x 8 x 50 M 6 x 15 M 8 x 20 A 8

250 60S D 23 22312 A 2 0 x 12 x 80 A 14 x 9 x 60 M 6 x 15 M 8 x 20 A 8

315 80S D 23 22316 A 25 x 14 x 140 A 18 x 11 x 80 M 8 x 20 M 8 x 25 A 8

400 100SD 23 22320 A 3 2 x 18 x 140 A 2 0 x 12 x 90 MIO x 20 M 1 0 x 3 0 A 10

• 500 110SD 23 22322 A 3 2 x 18 x 140 A 2 2 x 14 x 110 MIO x 20 M 1 2 x 35 A 12

630 120SD 23 22324 A 36 x 20 x 140 A 2 5 x 14 x 125 M 1 2 x 20 M 16 x 35 A 16

710 140SD 23 22328 A 40 x 22 x 180 A 28 x 16 x 140 M 16 x 30 M 16 x 45 A 16

800 150SD 23 22330 A 45 x 25 x 180 A 3 2 x 18 x 180 M 16 x 30 M 20 x 45 A 20

900 170SD 23 22334 A 45 x 25 x 180 A 3 6 x 20 x 180 M 16 x 30 M 20 x 45 A 20

33 1

TABELA VII.2 Slobodni točak (JUS M.D1.111)


N azivn iprečnik

D

' b9D , b * i b2 b 3 b 4 b , b 6 b-, b» nazivna

vrednostdozvoljen oodstupanje

200 230 60 90 265 250 9 7 170 60 44 8 130 o o

+ 1250 280 60 90 285 270 105 180 70 50 8 134

315 350 105 150 379 3 6 4 147 258 85 65 10 194

4 0 0 440 105 150 441 4 2 2 174 287 105 85 12 208+ 0 — 0 ,5500 540 115 165 488 4 6 7 191 ,5 311 120 100 12 223

6 3 0 680 115 165 5 2 2 495 196,5 323 43 0 100 16 233

71 0 760 155 205 6 1 0 583 2 3 5 ,5 391 150 120 16 281+ 0 — 0 ,58 0 0 850 155 205 641 6 0 7 2 4 5 ,5 401 160 130 18 281

9 0 0 950 155 205 685 651 2 6 0 ,5 421 180 150 20 281


N azivn iprečnik

Dc Cl C2 <•3 t ' i l 2 h U h *6

M asakg

200 80 50 40 20 110 12 2 3 8 U 5 14 51

250 95 6 0 <48 22 140 12 2 3 10 13 5 16 68

315 120 80 60 25 180 12 2 4 10 14 5 18 151

400 145 100 80 25 220 19 3 5 10 15 5 20 252

500 /6 5 110 90 30 250 19 3 5 10 20 5 25 388

630 180 125 95 35 270 19 3 5 15 27 5 32 535

710 210 140 110 40 320 23 3 6 15 30 5 36 831

800 230 160 120 40 350 23 3 6 15 34 5 40 1054

900 260 180 135 45 4 1 0 23 3 6 15 39 5 45 1423

T abela 3

N azivniprečnik

točkaD

m m

P ozicija 4 P cz ic ija 8 P ozicija 9 Pozicija 10

K otrljan i ležaj JU S M .C 3 .6 5 5 Vijak

JU S M .B I .120

Vijak

J U S M .B I .053

Prstenasta elastična p o d lo šk a

JU S M .B 2 .1 1 0o zn ak aprem aJU S*

starao zn ak a

200 5 0 S D 2 3 2 2 3 1 0 M 6 x 15 M 8 x 20 A 8

250 6 0 S D 2 3 2 2 3 1 2 M 6 x 15 M 8 x 20 A 8

315 8 0 S D 2 3 2 2 3 1 6 M 8 x 20 M 8 x 25 A 8

400 100S D 23 2 2 3 2 0 M IO x 20 M 1 0 x 3 0 A 10

500 110S D 23 2 2 3 2 2 M IO x 20 M 12 x 35 A 12

630 120S D 23 2 2 3 2 4 M 12 x 20 M 16 x 35 A 16

710 140S D 23 2 2 3 2 8 M 16 x 30 M 16 x 45 A 16

800 150S D 23 2 2 3 3 0 M 16 x 30 M 2 0 x 45 A 20

900 170S D 23 2 2 3 3 4 M 16 x 30 M 2 0 x 45 A 20

DUKTORI V2RTIKALNI RV

VARIJANTE

TABELA VIII.2 Dimenzije

Veličinaređuktoru i I D L a h c c E F G

320 28 60 55 90 625 290 280 24 320 220 300

400 32 80 55 90 780 300 290 28 400 275 320

5lM) 40 ■ 90 70 120 930 340 300 30 500 320 390

Veličinaređuktora H h K m "h tn2 n 4 i

Br.ank.

T e ž ina

320 160 385 200 250 320 60 200 1 1 0 18 4 1 1 0

400 160 485 250 260 400 60 280 125 18 4 220

500 250 585 300 300 480 50 380 150 20 4 360

Klinovi prem a JU S M .C 2.060Puna r»7naka redak tora veličine 400 ie V2.40.00 izvođenje V

335

VERTIKALNI REDUKTORI V3

b

4 B

VARIJANTETABELA VIII.4 Dimenzije

Veličinareduktora d 1 D L a b c c E F O

560 28 60 75 120 910 330 360 28 560 260 380

710 32 80 95 150 1136 370 400 30 710 320 430

Veličinareduktora G t H h K m m , n Br.

ank.T ež i

na

560 210 445 225 280 560 50 240 145 20 6 320

710 240 560 280 320 710 50 305 170 22 6 480

Klinovi prem a JU S M .C 2.060Puna oznaka rcduktora veličine 710 ie V3.71.00 izvođenje IV

337

RE

DU

KTO

RI

FA

MIL

IJE

H2

(v

2)

-'i- 200 250 355 ia § 88ST- OJ CM 388t— v— CM m q inCM CO CM 2S8y- r C\t 8SS 8SS s§2 T- o cn o> cm tO Q CMto CO »— i8n8 Q CO O iStDtJl m to Q i» momm«Js£

co 88?inooSSS 88s o m osaa ?88 OOQ »18 CMOg 8S8 O CM O &> to 88S £ 8 8 CO Q CM to CO <— Sf:8

s tatrtc

CM SSScm co 55 8§Soi co 881 o m in< , ID ■ DCM CM CO §8§ 188 sssT- T— CM m Q inCM to JM CM O O r- UO »- »- CM 8S8 8SjS OOO CO O Tl- K8S now to Ča r-O)£ - loooSSS CO V co 8s§ 8§? 881 ^ CM CO o in osaa §88 OOO?®CM ~S8T-r’W o m oO CM CO 8S i S8S

O oOoSKp IO to CD in co 58S SSSco v to 888 co in q m o SlQQ cm co in 8§? mooaas o o in Cj in m C\J CM CO ssaT- CM CO OOO sss»— t— CM «§8

■fl" 889 £88 882 co *— o iANO o CO oin to a> $S8 SSC sss ass ass in cm mCM CO MmCM CO O CM CM M 8 8 cj »aa

fljcojd CO SSS 828 OOOOOO’f £ 8 8 882 SK8 888 sss SSKmsss CM o to COVift co m o cm co m 8«$

IOaas

s cococ CM»28 888 O CM Qo> i— to 8 8 f *- o tn N ACM S8S Sr^8 8S8 sss §8n

■Am m co to m to CM O COco v m co in’ o cm co in mW'tO)oCi - 2sa

mom 528 o in o O CM CO O CM Oo> *- to SSS romS CM 38£ CO y- O IANO a CO O in cn a) m to o Vlftco 98£mm m co to to ass

o 881 888 §8§ §88 2?8 518 CM O O 8S8 O CM O C7> »- tO 882 f:8S 882 S N O 8S8

ssja Ss:8 8S8 SSSincn cn to co to CM Q tO CO U>

inass aas

maas ass'

m5288 ?«s

con(0JCco 8 8 ? KSS 882 tO v- O lONO 888 9S8 ° 8 n

inin in to co to CM O CO co "v min

sss m cm mCM to Mm£185 88«

msaa

K CD«c CM 8 -8 889 888 KSS 8 £ 8 888 $88 SSf: sss ass ass jg c m S‘8? asSDlOo_ - 528 8S8 828 88? »-pinNOCM 882 tOr-O in N O SS8 in cp o '«■ m co §8n sss SS8

m- oo m q cm co m m Si mCM CO Tfo

888 ?8§ 888 T- CM CM OOO S§8 S28 o m oO CM CO 8g8 o'o Q COO'f £88 S8~ 8^8 o co oAtOOl m to o v m co

- SSS SSCin»98 ass

m888 aas CM CO o CM CM ass

cnsaa 5288 m CO m m m

252 fcjCM5=2 8

m O CM CO<0co« co Sf:8 co co o «> to o> 388 ° 8 n

min “2 co co to ass ass m cm in CM CO tTmaas saa sas vain*“ f CM 2 52 SI

3 JIco£Z CM ssg Sn8 888 $88 o o »-v m n sss ass ass sas as?lOo in in ^ CM CO

msaa 5288 8

O)£ - Q O O CO O) nSc3 CO T- CM «>N J- CO CO o in to o Q CO O cn •<) o) sss SSK

insss CM O to co m

mass in cm in CM CO -"T

maas 88« ^si»

ffo OOQ^ 88g CMOQ^28 888 o CM O3> — to s§2 *- S2iGNftCM CO O CMCO CO T- to t— oIftNO O CO Oin to o» m to o ■»r cn Co

IOm m coCO TT o CM O CO co rr mo£

<o< ■*r aS'S co cm cn CM C*5 «stinCM oo o CM cm

mo m inCM CM COinCO CM CM T— CM to ssa

in in CM;? a

inO CM CO CMo> -"to CO o n t— m N O CM* CO CM tOCOr-’QLUOC

V) coco(0 co s'ss CM O tO co in 888 sa«mCM CO O CM CM 'T ass saa saa ;? 8

m msf«esi

CM mO CM* CO o to coon

zo S <d-iiCOc CM S8E

incn to co to co CM O tO co cnin co in o cm to in CO CM m CM CO V

cnsias ass

m~aa ssaa ?S2JQ

m in£9 Si

CM O CM* CO o> *- COUJ> o»oQ- - SSS m co o cn co ° 8 n i s s ass

mass in cm cn CM CO 'J-

inCM co o cm cm "irino in in^ CM CO sss co in T— T— CM

m m2 52 Si

CMT— T- CM

o 828 8 8 f £8« CO Q CM to CO *— to T- oVONO 888 10(0 0 xr in co O O T-'f msmin’ in to co to CM O tO to in co m o cm co m m cm m cm co »r Si8S 88«

"U CM in o’ CM oo CM o> *— to COOV r- in n cn cm' CO CMto co IOSO comtoo) in to ^ m co ^ms m m co co V to CM COco" M- m" co in cm to m CM CO Tcotrt« co ?sa

in in2*52$i

CMr-‘ v P T- T— CM

in O CM CO CM . O* T- CO COOrr * - infsT O CM CO CM to CO (O•n r«- o COm to o> m to ir m co tt m n. in m to co to CM joWm*S cojeco

CCM SSS ;? a

in in2’$2 SI

CM-s a

in o CM co CM 1 cn »- to oov inNO»CM CO CM to OO r-* toIOSO CO in to Oi in co ■<r m co vmN «?*°-coCO-»ocnoCL - U)omu)NCNJCO

insa'a 52 8 CM 'T CO CO r— »— CM

in m25SSI

CMr-‘^0 t— »— CM*nO CM CO CM o» »-'to CO o r- tn soci CO CM tOtOr-’ to T-_ mso COmto’oi in co v m co

oaSS ass 882 aas

ino in in CM CM COin

saa to O CO T- CM CM co in t— »— CMm m2 52

CM mO CM* CO CM C7> T-’ CO CO O M mr'-’ CD CM■o- r-_ inp~r o> cm co CM to CO t-T CO_ T-_IONO CO in co ir cn co vmN

inujinco CO *»’ to CM tOto inin co m

cm co m in cm in CM CO 8®.CMmSCM CM CO

m CO CM CM cm’ CO* CO CO »-“«M CM(Qtonj co CM CT> CO coo v *- inN O CM' CO CMCO OO T-" to inso «incooi in to •r m* oo ^tn n

cnm m co co '•f co CM CO com mm co m (gcom m cm ioCM CO rj-’

mCM COcm" cm »rm m m cm cm’ CO

CMCO cotoc: CM CO O CM CO CMo> *“ to CO o r; in NO)C\i CO CMtoco v? co _

IO N OCOintooi in to Vrf>co •»ms In in co CO <o’ S-»S

m co m cm co in m cm m CM* CO V a coCM CM tTosQ. - in cn

££ SiCM inO CM CO CM 0» r- to coov t—m in fC O) cm" CO CM to" OO r-’ CO *- inrJo COm to o> m to in oo

mmm co co to CM tO covinm co m cm co m

o coomu}CM CM COin

sa'a 5288 ^®8in msite a

CM? ja

inO CM CO CM O) y— CO coon v— in sotcvi s-2 to *—mWNO COm to o» m co V m* coefejjqo

fojq luzem SSSr*» O) rr *8? 888 r- o> *» sssNO> V 88§ sssNOIV 888 S S SN ft 750 950 1450 8 8 | 8 8 | 750 950 1450 750 950 1450 750 950 1450

u1 oinCM CO oo a

ina s S3 a

m8* o•tf s 8

ofuepoA2| “ = -> > > L-- >

X X X X >< >X

338

Ods

tupa

nje

pren

osni

h od

nosa

od

no

min

alni

h ±

3 '/>

CD

>3L UCD<

wzu"DJE<LL

S0

*30UIB

? ? § s s a S ? 88 S 8 8 2 8 8

010

01

40

71 90

125 8 8 2 56

71 10

0 8 8 8■O-

<0COd CO § § i

§ 8 8 T— T— CM » § 8 S ? 88 S 8 8 2 8 8 8 f

T - O I Os S o i

CO Q CM CO CO t— 8 n 8 E

I O

O (0co

CMo < o v )a S S i § § S § 8 « ? 8

CM O g o t o oO CM CO 8 2 8 3 8 3

t - o t oN O > cM S 8 2 E

Ocn

§ § §m o oa a s

O to o1 8 8

O O Q a s gCM O Q^ 5 a

8 S 8 8 2 8 8 8 5Q_ S a s t_t_

O 8 8 2 ' f i f l S

CO Q O in i n co CO r r CO § l i

Q IO O CO m Q CM CO iO

Q O QS 8 S a l l

o m oS a a I I I

o o o co mT - T - c>J

i n Q in

C O EC O

S C 8 8 3 8IO < O Q’ T U) W ° 8 s

toIQ IO CO CO "S’ CO s ? s a s a

IO CM IQc m c o M a ' a ?

too in inCM CM CO 2 8 S

03

' c<1>

COtfj«

CO 8 8 2 S ! = 8 8 S 8to CO o T f t o CO ? 8 n

IO 10 1 0 ( 0 CO ^ CO a § 8

t o co i n Q cm co in a s s

IO

8 8 5“ D<D

a

O )<D

5CO

j :CO

CM 8 8 f K 8 S 8 8 2CO T— O t O N O o c o oi o c o o i S 8 8 § 8 n

t oi n i n co c6't co

CM O COco ^ i n

in cq i n o CM CO l?S a s s

C \J ECNJ

o

9 8 8

IO

S 5 8OQ. 8 S S 8 2 8 a s s S Q C M 8 8 2 S s 8 tO C O O ) 5 8 s a s s Q )

" O

o§ 5 8 f i g

CM O g8 S 8 8 2 8 co 8 n 8 S

CO O CM tO CD t— S n 8 8 S 80 )O) E

<

■'J- i o c o o■>r

O Q T -V I O N

to

a s sCM O CO r t v io a s s a s s S a ? a s s

m

2 8 * 8 2 8 8co a

sc

E ^C D

tflCOTO CO S n 8 Q CO Q IO co o>

IO C O Ou i co ? 8 n s ' s s 3 5 8

IO CO IQ Q CM CO IO t p N i n CM cO ^ § 8 5 a a a *

i n

2 8 S

COO

aCOCO

CM £ 8 2 M T - Q ( O N O 8 S 8 S 8 S ° 8 n

to

s ' S 3 S 5 8

i n CO IQ O CM CO l7S a s s S a 5 8 a a

c

■ 5 EOcr.Q

CL - 8 8 5T— O >0N O ) N 8 8 2 8 n 8 8 S 8

1 0 ( 3 0 IO CO

O Q » - T f i n s

i ni n i n co co co

CM O CO CO ^ IO

• m

a a si n cm i n CM co

k_>N o f l

o ° 8 ° * - T - CM

IO Q IO£ 2 £ J

CM O O t— O * - *-C M

Q IO O O CM CO 8 2 8 2 o oO O ' Tr - o t nS f t C M S 8 £ S n 8 8 S 8

i n co o Cn co 2O

O

IO IO IO IO i n i n CM m j*."*■ CO IO Q CM CO CO IO CM IO CM CO ■'T

04 00 0cm cm xy 8 8 8 2 8 S

CO O CO r - CM CM ? 2 a £ 2 8 £ 2 8 “ O

OJ

2

_____

COCO« co 5 8 ? :

IOIO IO CO cO *» CO

CM Q tO CO ^ to 8 8 ' 8 IO CM IQ CM CO ^

toCM CO OCM cm

IOo t o to <M CNJ CO

to

s a » 2 8 8 ? 2 a

m m

2 2 8 *COZ )

L UL l -

8COCO

CM $ » 8 5 8 n

t oIQ IO CO CO XT CO CM O CO

n ' t to 8 8 8 a s s § 8 5 a s s ' 2 § S 2 8 8' j co in

05 CS

oCT.OD. - » 8 8 8 8 8 9 8 8

o t n » - v ■>r i—

IOIO IO CO CO CO S 5 8 a » 8

i n cm m CM cO ^

ino i co o CM cm "<r 8 a S

IO

2 a s <%JX. O )

<cc. o o c Q g 8 2 8 8 8 9

T— O t os o w

CO Q CM t o CO r - 8 £ 8 8 2 8i n co o ^ i n co § 8 n

to

a s s CM O CO co ^ 35L U

2J 2if)

o J

(O£

3 i 8 8 8 ® a s s a a 2 2 8

lO IO «^f<2

CM IO o CM co

CM0 ) * - ‘ cd C O O 'T

'r~i >n N o> CM

c q cm co" oo *-*

oQ _<

OO )

oO )

Ucc

- J

<o

COo»co "

8 S S S a 5 a s s ' 2 § 8 2 8 8 ? ® a

IO to CM JO

CM t o O CM CO

CM O) r - CO CO O XT Z Q _ Q -

z

o 8

Z</>

JtCOJCCO

...

CMCO

a s s IO CM IO CM CO ^

IOw o o o cm cm 8 a a

to

2 8 8 2 a a ? 5 S

IO IO <M

r ? 8

i n O c \l co

CM O) T - CO

s oc ro

Q--

IOIO IO COrt v to

CM O CO C O V U i

to CD tO O CM CO IO ass § 8 5 aaa

u>s a s s a a ^ 2a

i n i o

2 28CM

^ ' s a

o S 8 2 8 £ 8 8 S 8t o CO Q ’ *■ io co 5 8 ? :

IOIQ IO CO r t > » c o 8 ? 8

IOco in q cm co in ass

m

8 8 5

i np t o to’ CM CM CO

•<r t o o «r ; IOn * o > cm

CO CM to" eo t—"

CO T—io' n o

COIO COO )

t o co V lO C O m o s

in i n co co '» c o

CM CO CO ^ IO

co in cm* c o m

m cM mCM co* V

ra«

CO to O CM CO

CMo> «-*co ® o ^ r

r ; IO N O N

CO CM COCOr-'

CO_T-•o r s T o

CO 1 0 ( 0 0 )

i o co V lA O O I O N

IO IO COco ^ co

CM co CO V to’

c 2co CM CM IO

O CM ooCM

O) v— CO < 0 0 ^ N O N *CO CM co’ CO t -‘

COr-_I O N O

CO1 0 (0 *0 )

t o c q M IO C O m N

to i n co co n co"

OCTO

Q, - 2 2 s

IO IO

S ! " S I

CM

J = S S

IO O CM CO

CM CT> y— CO o o »

*— IO S O N

CO CM CO* CO

COr-_I O N O

COIO C O O )

i n c q V to’ CO

o8 8 5 8 « S ' sa'a 288

IO IO

2*2 siCM

? j a

ino c m ' co

CM0)T - ‘ c0 e o o ’ t N O) CM

COIO C O O )

to (O '» m o o V I O N

IO IO COco" V c o

CM CO co’ n IO

c q SCM CO IO

IO CM IOc i c o V

a®.CM CM ’’ J’

i n i o i n

CM CM COCO CM CMt -‘ CM* CO

CO CO» - 'cm cm'

coto«J CO CO CM ID CO y— ( O r -

t n s ’ oCO

IO C O O )to c o *» IO oo ^ I O N

8 IO CO CO V CO

CM IO COco‘ ^ to '

CO * 8 cm co m

i n cm i n cm co

incm cqCM CM

in 8 CM CM* co’

sCOCO

CM f IO N o» c \i

CO CM <OCOr*‘

CO r- IO N O

CO • 0 ( 0 0

t o CO ■»’ to" CO V l O S

IOi n t o co co* V c o

CM » « ■ * «

CO 8 CM CO IO

in c M in CM co V

a ooCM CM XT

Ocr

£ -CM

C7> »—' CO o o v*1 tf) r*» o> cm

CO CM CO eo *-

COi-I O N O

CO 1 0 ( 0 0 )

t o CO TT in co

ini n m coCO 'T CO

CM CO co ^ i n

__ in co in cm c o m

o n e o i oT— T— CM

to IO

2 £ 8

CM

= ? a

IO O cm'CO

CM O) «-’ CO C O O ’ f

T - i n K O ) N

CO CM CO CO *“

COIO N O

c q 1 0 ( 0 0 )

in c q VlOCO

e fe jjq o (o jq (UZBin

8 8 8N O > n

8 8 8 N O V S I ? 750

950

1450 750

950

1450 750

950

1450 750

950

1450 750

950

1450 8 8 8 N O ^ 8 8 8N- CJ> TT 8 8 8

u ! 8COCO E 8 8 8

CM a 5 8 8

0 ( U 9 p 0 A Z | = = > > > > >>< X >< x ><

>X

339

Ods

tupa

nje

pren

osni

h od

nosa

od

no

min

alni

h ±

3 •/>

15. L I T E R A T U R A

1. Babin N.

2. Beisteiner F

3. Dedijer S.

4. DIN standard

5. DIN standard

6. flyKe/TbCKMM A.M.

7. Ernst H.

8. FEM standard

9. Tpyna ayropa

10. T p y n a a y T o p a

11. KoraH M. 9\.

12. Kurt F., Pajer G.



15. Macrandrer K.

16. Marinković Z.

Koncept pogonske čvrstoće dizalično transportnih mašina, SMEITS, 1988.

Grundlagen der Fordertechnik, Vorlesung, Stutgart 1982.

Osnovi transportnih uredjaja, Beograd 1978.

DIN Normen uber Krane und Hebezeuge, Fordertechnik 1, DIN-Taschenbuch 44, Berlin 1985.

DIN Normen uber Krane und Hebezeuge, Fordertechnik 2, DIN-Taschenbuch 185, Berlin 1985.

riopTOBbie rpy3onoflšMHbie MamuHbi, MocKBa 1970.

Die Hebezeuge, Band 1, Braunschweig 1973.

F e d e r a t i o n E u r o p e e n e de la m a n u t e n t i o n : Berechnungsgrundlagen fur Krane, Paris 1970.

CnpaBOHHMK no KpaHaMM I, JleHMHrpafl, 1988.

CnpaBOHHMK no KpaHaMM II, JleHMHrpafl 1988.

CTpoMTe/vbHbie čanoHHbie KpaHbi, MocKBa 1971.

Grundlagen der Fordertechnik, VEB Verlang Technik Berlin 1979.

Unstetigforderer, VEB Verlang Technik Berlin 1979.

rpy3onofl§MHbie KpaHbi 1, 2, Berlin 1979.

Der Grossbockkran und Seine Vervendung im Schiffbau, Krupp Industrie, 1979.

Primena FEM standarda za proračun električnih vitla, SMEITS, Beograd 1986.

17. Martin H. Forder- und Lagertechnik, Braunschweig 1978.

341

18. Mijajlović R.

19. Mijajlović R.

20. Neugebauer R.

21. Neugebauer R.

22. Neugebauer R.

23. Ostrić D.

24. Perišić R.

25. Pfeifer H.

26. Piatkiewicz A.

27. Piatkiewicz A.

28. Reitor G.

29. PyfleHKO H. O., A/ieKcaHflpoB M. n.,JlblCHKOB A. T.

30. Severin D.

31. Severin D.

32. Severin D.

33. Severin D.

34. Scheffler M.

35. Schneidersmann E.O.

36. Schneidersmann E.O.

37. BaMHCOH A. A.

38. Zebisch H. J.

39. Zillich E.

Transportne mašine, Niš 1988.

Razvoj familije mehanizama za kretanje kod mosnih dizalica, SMEITS, Beograd 1988.

Fordertechnik I, Vorlesungen Darmstadt 1982.

Fordermihel, T. H. Darmstadt 1986.

Fordertechnik II, Vorlesungen Darmstadt 1982.

Dizalice, Beograd 1992.

Savremene tehnologije transporta, Beograd 1991.

Grundlagen der fordertechnik, Braunschweig 1981.

Džwignice I, Warszawa 1978.

Džwignice II, W arszawa 1978.

Fordertechnik, Munchen 1979.

KypcoBoe npoexTMpoBaHue rpy3onofleMHbix MauiMH, MocKBa 1963.

Entwiklungstendenzen bei der Konstruktion von Seeschiffs- Entladern, Krupp Industri 1979.

Fordertechnik I, Skriptum zur Vorlesung, Berlin 1982.

Fordertechnik II, Skriptum zur Vorlesung, Berlin 1982.

Forderanlagen, Skriptum zur Vorlesung, Berlin 1982.

F o r d e r m a s c h i n e n 1 - 2 0 , L e h b r i f f e f u r d a s Hochschulfernstudium, Dresden 1972.

Fordertechnik I, Skriptum zur Vorlesung, Bochum 1981.

Fordertechnik II, Skriptum zur Vorlesung, Bochum 1981.

nofleMHOTpaHcnopTHbie MaumHbi, MocKBa 1989.

Fordertechnik 1, Wurzburg 1980.

Fordertechnik fur Studium und Praxis, Dusseldorf 1971.

3 4 2

Documents

Dizalice osnove