AUTODIZALICE

Na poslovima gde je potrebno angaovanje dizalica u kraem vremenskom periodu ili ako je potrebno trenutno angaovanje, razvijene su posebne vrste dizalica koje se nalaze na asijama specijalnih vozila. Ovakve maine mogu da se same kreu po saobraajnicama i vrlo brzo po pristizanju na gradilite mogu da budu u radnom stanju.

Konstrukcija auto dizalica sastoji se od vozila na tokovima i kraka dizalice na ijem se kraju nalazi ekrk. Sam krak dizalice moe da se teleskopski produava i mo biti kutijastog profila ili reetkast.

Zbog svoje konstrukcije na tokovima autodizalice moraju da imaju stabilizatore da bi se tokom rada teret ravnomerno rasporedio na tlo. Stabilizatori se montiraju kada autodizalica zauzme definitivan radni poloaj. Ukoliko se oni ne postave, dozvoljeno optereenje je znatno manje.

Autodizalice se ne koriste za kinematiku montau (rad u pokretu) zato to one mogu da rade samo dok maina stoji u mestu. Ukoliko je potrebno da se rad vri u pokretu, moraju se koristiti dizalice na gusenicama.

Dizalicu pokree motor vozila na kome se dizalica nalazi. Motor pokree hidrauliku pumpu pomou koje se obavljaju sve operacije pri dizanju.

Dizalice mogu biti montirane i na inskim vozilima i tada slue potrebama eleznice (montaa objekta, manipulacija opreme, istovar...)

Uinak autodizalica rauna se kao i za ostale maine sa ciklinim dejstvom. Koeficijent korienja vremena je prilino mali i iznosi 0,3 do 0,5. Obraun uinka vri se raslanjivanjem procesa na operacije zahvatanja tereta, kretanja u tri dimenzije, istovara i manipulacije pri utovaru i istovaru (ukljuijui i saekivanje kod utovara).

1. AUTODIZALICOM SMIJE UPRAVLJATI SAMO RADNIK KOJI ISPUNJAVA POSEBNE UVJETE ZA RAD S TIM STROJEM TE KOJI JE OSPOSOBLJEN ZA RAD NA SIGURAN NAIN.

2. SVI DIJELOVI AUTODIZALICE, KAO TO SU UREAJI ZA UPRAVLJANJE, STABILIZATORI ZA PODUPIRANJE VOZILA, MEHANIZAM ZA OKRETANJE KRAKA TE ZA DIZANJE I SPUTANJE TERETA MORAJU BITI SIGURNI I ISPRAVNI.

3. ZA VRIJEME RADA, VOZILO S DIZALICOM MORA BITI POSTAVLJENO NA STABILNO I RAVNO TLO, KOTAI OSIGURANI OD POMICANJA, A STABILIZATORI IZVUENI ZBOG PODUPIRANJA VOZILA.

4. TERET SE MORA PRENOSITI LAGANIM POKRETIMA KRAKA BEZ TRZAJA.

5. TERET MORA BITI ISPRAVNO I SIGURNO VEZAN.

6. PODIZANJE ILI PRENOENJE LJUDI NA PRIBORU ZA DIZANJE TERETA NIJE DOPUTENO.

7. ZA VRIJEME PODIZANJA I PRENOENJA TERETA SVI OKOLNI RADNICI MORAJU BITI UDALJENI IZ MANEVARSKOG PROSTORA DIZALICE.

8. ZBOG VELIKE OPASNOSTI OD UDARA ELEKTRINE STRUJE, PRI RADOVIMA S DIZALICOM U BLIZINI ZRANIH VODOVA POD NAPONOM, DIZALIAR MORA PAZITI DA KRAK DIZALICE ILI TERET NE DOE U DODIR S VODOVIMA ILI NA UDALJENOST MANJU OD DOPUTENE.

9. ZA VRIJEME RADA RADNIK MORA KORISTITI ZADUENA OSOBNA ZATITNA SREDSTVA.

10. U SLUAJU BILO KAKVOG KVARA NA DIZALICI, ODNOSNO NJEZINIM SKLOPOVIMA, DIZALIAR MORA PREKINUTI RAD I KVAR DOJAVITI ODGOVORNOM VODITELJU POSLOVA.

11. NAKON ZAVRETKA RADA POTREBNO JE IZVADITI KLJU ZA POKRETANJE MOTORA VOZILA, ZAKOITI VOZILO I ZAKLJUATI KABINU. TAKO JE VOZILO S DIZALICOM OSIGURANO OD SLUAJNOG POKRETANJA I NEOVLATENOG KORITENJA DRUGIH RADNIKA .

UTOVARIVACI

Graevinska mehanizacija - Utovarivai

Rad na gradilitu, ili eksploataciji materijala iz povrinskih i podzemnih kopova je, danas, gotovo nezamisliv bez maina

Posmatrano ue, vezano za graevinarstvo, primena graevinskih maina je jedan od najbitnih faktora za realizaciju bilo kog investicionog projekta. Da bi graevinarstvo beleilo stalni napredak, neophodan je stalni razvoj i usavravanje radnih karakteristika maina (brzine kretanja, veliine radnih organa, manevarskih sposobnosti). Akcenat je na bezbednosti i komforu rukovaoca mainom, pouzdanosti vitalnih delova ili mainskih sistema, uz istovremeno smanjenje trokova rada u pogledu potronje goriva i maziva, kao i habajuih delova.

Sa poveanjem angaovanja mehanizacije na zameni ljudskog rada raste i uloga i odgovornost planera rada maina koji vri njihov izbor, tehnoloku povezanost u proizvodnom procesu, planira brzinu i efikasnost otklanjanja kvarova. Najvaniji opti pojmovi koji su bitni za sve maine jesu:

* pretpostavke i proraun praktinog uinka maina

* proraun trokova mehanizacije i cene rada

* parametri relevantni za izbor maina

* analiza raspoloivosti maina angaovanih na nekom poslu

Maine sa ciklinim dejstvom

Jedna od optih podela maina jeste prema nainu rada, i to na maine sa kontinulanim dejstvom i maine sa ciklinim dejstvom. Maine sa ciklnim dejstvom svoj rad obavljaju u ciklusima, tj. postoji odreen broj radnih operacija koje se periodino ponavljaju. Skup svih tih operacija ini jedan radni ciklus maine. Trajanje ciklusa izraava se u vremenskim jedinicama, oznaava sa Tc i koristi kod prorauna praktinog uinka maina. Tc se odreuje posebno za svaku mainu u zavisnosti od konkretnih operacija koje obavlja, samih uslova na terenu, sposobnosti i kapaciteta same maine.

U maine sa ciklinim dejstvom spadaju: bageri, dozeri, utovarivai, skreperi, kamioni, fabrike betona. Bitan parametar kod ovih maina je zapremina radnog organa q.

Utovarivai

elei da u ovoj rubrici, iz broja u broj, kaemo vie o razliitim tipovima graevinskih maina, ovog puta smo odabrali utovarivae, koji spadaju u maine sa ciklinim dejstvom. Utovarivai (loaders) se koriste za utovar vezanog i nevezanog zemljanog materijala ili za iskop zemlje prve i druge kategorije i utovar. Utovariva je samohodna maina, a radni organ je izduena kaika, montirana na traktor sa gusenicama ili pneumaticima. Zapremina kaike se kree od 0,3 do 4,0 m3, a moe biti i vea. Princip koji treba koristiti za ostvarenje ekonominog rada transportnih vozila je da ona moraju biti od 3 do 5 puta vee zapremine od zapremine utovarne lopate. Rukovanje je pomou mehanike ili hidraulinih komandi. Utovarnom lopatom utovariva zahvata materijal, istresa uglavnom eono ili bono u transportno sredstvo, te izvodi tzv. V kretanje. Kod standardnih zglobnih utovarivaa na gumenim pneumaticima prednji tokovi i utovarna lopata zglobno su vezani za zadnji deo maine na drugom paru pneumatika. Gumeni pneumatici utovarivaa su najee zatieni mreom lanaca koja ih obavija. Mogunost viestruke izmene radnih alata daje utovarivau obeleje univerzalne graevinske maine. Posebna grupa maina jesu bageri utovarivai (kombinirke).

U zavisnosti od konstrukcije utovarivaa i naina rada, oni mogu vriti utovar:

- sa cela

- preko glave, tj. preko sebe

- sa strane bono

Po vrsti pogona postoji druga podela:

*

utovarivai sa motorom sa unutranjim sagorevanjem

*

utovarivai sa pneumo pogonom

*

utovarivai sa dizel - elektrinim pogonom

Prema vrsti ureaja za kretanje dele se na:

*

tokae na pneumaticima

*

tokae koji se kreu po inama

*

guseniare

Posebni tipovi utovarivaa

-Mini-utovarivai (skid-steer loader) su mali, robusni, vrlo pokretljivi i u mestu vrlo okretni utovarivai na pneumaticima, namenjeni za utovar i prenos svih zemljanih materijala. Prednja utovarna lopata uvrena je na zadnju stranu vozne konstrukcije, pa mogu tovariti preko sebe. Pokretljivost se postie moguim nezavisnim okretanjem svih pneumatika. Posebno je bitno da postoji mogunost izmene raznih alata i spreda i pozadi na dodatnom bagerskom kraku. To ga ini univerzalnom graevinskom mainom i gotovo je nemogue da bilo kakav rad u gradskim uslovima (npr. rekonstrukcija ulica) proe bez mini-utovarivaa. Postoji veliki broj mini-utovarivaa razliitih po veliini, snazi, koncepciji kretanja, a takoe postoji 20-tak radnih alata.

-Teleskopski utovarivai - handleri (telescopic materials handlers), posebna vrsta utovarivaa na vrlo pokretljivoj voznoj konstrukciji sa gumenim pneumaticima sa teleskopskim (produnim) krakom, koji se moe kretati u horizontalnom i vertikalnom pravcu. Koriste se za utovar, prenos i dizanje svih vrsta graevinskih materijala. Takoe, slue kao pokretno postolje za rad na visini i poloajima koji su teko dostupni sa zemlje. Postoji mogunost korienja vie radnih alata to ga ini univerzalnom graevinskom mainom.

-Tunelski (podzemni) utovarivai (undergraund loaders) su posebna vrsta utovarivaa za utovar i prenos svih vrsta rastresitih materijala u tesnim podzemnim prostorima i tunelima. Postoji nekoliko vrsta konstrukcija tunelskih utovarivaa. Jedni su niski zglobni podzemni utovarivai na gumenim pneumaticima s velikom utovarnom lopatom koja je zglobno vezana na zadnji deo maine. Drugi su manji tunelski utovarivai na gusenicama, pneumaticima ili inama, koji tovare transportna sredstva prebacivanjem utovarne lopate iza sebe. Mogu biti na dizel, elektrini, hidraulini ili pneumatski pogon. Posebna vrsta su utovarivai sa grabilicom koji zahvataju materijal u transportnu traku koja kroz njih prolazi, te tako dopremaju materijal iza sebe. Konstruktivno, po snazi i prikljucima razlikujemo ogroman broj ovih maina.