Distribuiranost elektronskog bankarstva

• Razvoj informacione i komunikacione tehnologije stvorio je uslove za brzu globalizaciju bankarskog poslovanja. Internet, elektronsko bankarstvo i mobilno bankarstvo doveli su do toga da su banke izašle iz svojih prostorija.

• Kroz istoriju korisnik je uvek morao da odlazi u prostorije banke da bi obavio bilo kakvu transakciju.

• Danas banke stižu u kuće korisnika ili na njihova radna mesta.

• Što se tiče mobilnog bankarstva, ono ide još korak dalje i prenosi bankarske poslove u džep korisnika potpuno nezavisno od lokacije na kojoj se on nalazi.

• Najpoznatiji novi oblici distribucije bankarskih usluga koji su rezultat ubrzanog razvoja i sve masovnije primene informacionih i komunikacionih tehnologija su:

• Informaciona tehnologija značajno

unapređuje obavljanje finansijskih

transakcija koje se sada mogu obavljati

mnogo brže, tačnije, pouzdanije i udobnije nego ranije.

• U savremenim uslovima tradicionalni način

plaćanja sve više gubi na značaju, a

prednost se daje elektronskom načinu plaćanja.

• Najčešće korišćena sredstva za obavljanje finansijskih transakcija u elektronskom bankarstvu su elektronske kartice.

• Elektronske kartice kao instrumente plaćanja možemo podeliti prema:

• tehnologiji koja je primenjena:

— kartice sa magnetnom trakom i

— kartice sa mikroprocesorskim čipom,

• vremenu plaćanja i anonimnosti transakcija: – debitne kartice – kartica koja omogućava svom

vlasniku da kupuje direktnim zaduživanjem svog računa. Debitne kartice omogućavaju vam da platite i podižete gotovinu do visine sredstava koja imate na računu, uključujući i dozvoljeni minus u nekim bankama,

– kreditne kartice – omogućava vlasniku da kupuje i/ili podiže gotovinu do prethodno utvrđenog iznosa; odobreni kredit može se u celosti isplatiti na kraju određenog perioda ili se može isplaćivati u ratama, pri čemu se neizmireni dug smatra odobrenim kreditom. Kamata se zaračunava na iznos bilo kog odobrenog kredita, a vlasniku se često naplaćuje i godišnja provizija za održavanje kartice odnosno računa.

– kartice sa unapred uplaćenim iznosima novca,

• lokaciji primene:

– nacionalne (važe u zemlji gde su izdate – u Srbiji to je Dina kartica) i

– internacionalne (važe ravnopravno, kako u zemlji tako i u inostranstvu, npr. Visa, Master, American Express),

• korisniku kartice:

– osnovnu,

– dodatnu (koristi je osoba koja ima punomoć na osnovni račun),

– poslovnu (koristi se na poslovnim putovanjima, a troškove održavanja plaća firma zaposlenom)

• Trenutno na srpskom bankarskom tržištu u ponudi postoji 249 različitih kartica za fizička lica, i 51 kartica za pravna lica.

ATM uređaji (bankomati)

• ATM je naziv skraćen od Automated

Teller Machine što bismo mogli da

prevedemo kao automatizovana mašina

za izdavanje novca.

• Ovo su uređaji koji funkcionišu po principu

samousluživanja, najčešće se postavljaju

u blizini ulaza u banku ili na nekim

prometnim mestima, a omogućavaju da

korisnici obave različite vrste radnji na

svom računu bez pomoći šalterskih

službenika (uvid u stanje, podizanje

gotovine, dopuna prepaid telefonskog kredita, itd.)

• Bankomati se sastoje od dva osnovna dela: dela koji služi za manipulaciju novčanicama i dela koji služi za manipulaciju podacima o novčanim sredstvima.

• Deo za manipulaciju novčanicama je elektromehanički uređaj koji služi za tačno prebrojavanje novčanica i njihovo izdavanje, dok je deo koji služi za manipulaciju podacima u stvari uređaj zasnovan na računaru koji podatke o zatraženim iznosima za isplatu obrađuje putem online veze sa bazom podataka u banci (ekran, tastatura, štampač, čitač kartice).

• Postoji više različitih vrsta bankomata, u zavisnosti od funkcije koju obavljaju, a najčešće se sreću bankomati koji mogu da obavljaju više različitih zahteva klijenata:

• keš bankomati / cash dispenser-i (služe kao uređaji za isplatu gotovine),

• info bankomati (služe za pružanje informacija i izdavanje naloga),

• bankomati za menjačke poslove (služe za konverziju valuta),

• bankomati za plaćanje računa,

• bankomati za deponovanje dnevnog pazara,

• bankomati za prodaju vrednosti (polisa osiguranja i sl.)

• multifunkcionalni bankomati (obavljaju više funkcija odjednom).

Postupak podizanja gotovine na ATM aparatu je sledeći:

1. korisnik aktivira ATM ubacivanjem platne kartice u aparat u čitač kartice,

2. ATM traži od korisnika da izabere jezik (uglavnom srpski, engleski, nemački, jezik zemlje u kojoj se nalazite ako ste u inostranstvu), nakon izbora jezika, korisnik je obavezan da unese svoj PIN (Personal Identification Number) koji je vezan uz datu platnu karticu,

3. ATM proverava ispravnost PIN-a, ukoliko je PIN prihvaćen, traži se od korisnika da odabere transakciju koju će izvršiti.

• Kada su 70-tih godina banke počele da

postavljaju svoje mreže bankomata shvatili

su da je neracionalno da svaka banka za

sebe razvija računarsku mrežu. U tom

trenutku dolazi do standardizacije i

povezivanja raznorodnih bankarskih

mreža na jednom projektu, a to je mreža

bankomata, što je omogućilo da bez

obzira na koji bankomat korisnik dođe

može biti uslužen, a banke posle vrše

međusobno poravnanje.

VAŽNO!!! Korisnicima bankomata se savetuje da se dobro obaveste o provizijama za podizanje novca sa bankomata druge banke, jer mogu biti neprijatno iznenađeni.

• Tako npr. ukoliko podižete 1.000 dinara sa bankomata druge domaće banke provizija će se kretati u rasponu od 50 do 150 dinara za VISA kartice, između 20 i 100 dinara za DINA kartice, odnosno između 60 i 150 dinara za MasterCard kartice.

• Što se tiče plaćanja u inostranstvu, savetuje se da se pri podizanju novca izbegava podizanje manjih suma novca, jer je tako provizija mnogo viša. Takođe, pre polaska u inostranstvo, najbolje je da se korisnici detaljno informišu o svim naknadama i provizijama u svojoj banci.

EFT / POS sistemi • EFT / POS je skraćeno od Electronic Funds

Transfer / Point of Sale što možemo prevesti kao elektronski transfer sredstava / mesto prodaje, i predstavlja sistem bezgotovinskog plaćanja u kom su elektronske kase-terminali direktno povezani sa poslovnim bankama.

• Ovaj sistem omogućava direktan prenos sredstava sa računa kupca na račun prodavca. EFT / POS terminali omogućavaju da se podaci sa kartice provere za manje od 15 sekundi u okviru mreže koja povezuje trgovce širom sveta sa centrom za obradu platnih kartica i emitentom kartica.

• Potrošač koristi kreditnu ili debitnu karticu i preko terminala dolazi u on-line vezu sa kompjuterom banke koja je karticu izdala. Preko terminala daje se elektronski nalog računarskom centru banke da izvrši transfer novca sa računa kupca na račun prodavnice.

• U zavisnosti od vrste kartice, zahteva se i unos PIN-a od strane kupca, korisnika kartice. Zatim računar verifikuje da li kupac ima dovoljno novca na računu da može da izvrši kupovinu (ukoliko se radi o debitnoj kartici). Ako je u pitanju kreditna kartica, računar proverava da li kupac ima dovoljno sredstava za plaćanje u okviru svog kreditnog limita.

• Nakon toga se na POS terminal šalje povratna informacija na osnovu koje se štampa račun i to po pravilu u duplikatu, s tim što jedan primerak ostaje pružaocu usluge, odnosno prodavcu robe, dok se drugi daje kupcu uz fiskalni račun.

Fiskalne kase • Fiskalna kasa je uređaj koji evidentira

podatke o prodatoj robi i uslugama. Ona

beleži podatke na paprinoj traci čiji isečak

dobija kupac, kontrolnoj traci koja ostaje u

samom uređaju, i u fiskalnoj memoriji, što

omogućava kasnije štampanje raznih

dokumenata koje traži Poreska uprava na uvid.

• Zakonom o fiskalnim kasama propisano je da je lice koje je upisano u odgovarajući registar za promet dobara na malo, odnosno za pružanje usluga fizičkim licima, dužno da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase(iz ovoga su izuzeti poljoprivrednici i prodavci na pijacama).

• Fiskalna kasa je, u stvari, uređaj na kojem

su podaci o ostvarenom prometu i softver

posebno zaštićeni od izmena i brisanja.

Unos podataka obavlja se ili kucanjem

šifre proizvoda putem tastature, ili pomoću

čitača bar-koda. Kasa mora da ima i

displej koji omogućava kupcu da prati šta

se kuca.

• Sve fiskalne kase, moraju imati i terminal za daljinsko očitavanje dnevnih izveštaja, takozvani GPRS terminal (General Packet Radio Service). Kasa se može povezati i na običan računar, ali se mora koristiti sertifikovan softver. (Napomena: nemojte mešati pojmove GPRS i GPS jer nemaju nikakve veze.)

• Fiskalna kasa obavezno ima programsku, operativnu i fiskalnu memoriju. Programska memorija ima softver, koji je zaštićen od izmena ili brisanja, a koji koristi standardne funkcije za evidentiranje prometa dobara i usluga, upravljanje radom štampača, ekrana i upisom podataka u fiskalnu memoriju. Operativna memorija sadrži bazu podataka o dobrima i uslugama i evidentiranim podacima o pojedinačnom prometu dobara i usluga.

• Fiskalizacija je postupak kada ovlašćeni

serviser u fiskalnu memoriju unosi PIB

(poreski identifikacioni broj), kao i vreme i

mesto početka rada kase. Tek kada

privrednik dobije fiskalizovanu kasu,

možeš da počne sa radom.

• Defiskalizacija je potupak uklanjanja i

uništenja fiskalnog modula, što se obavlja

kod servisera. Ako se fiskalna kasa proda,

novi vlasnik mora iznova da sprovede

postupak fiskalizacije.

• Fiskalni dokumenti su fiskalni isečak

(računkoji se daje kupcu), dnevni izveštaj,

periodični izveštaj i presek stanja. Kopija

svih ovih dokumenata, kada se

odštampaju, ostaje na kontrolnoj traci.

• Fiskalni isečak sadrži podatke o

privredniku, mestu i vremenu prodaje,

proizvodima, cenama, iznosima poreza, a

može da sadrži i reklamnu poruku.

• Dnevni izveštaj sa zbirnim podacima o

tome šta je na kasi rađeno tokom dana,

mora da se odštampa na kraju svakog

radnog dana. Za svaku kasu se vodi knjiga

dnevnih izveštaja (EDI) i ona mora da se

čuva na prodajnom mestu.

• Periodični izveštaj štampa se na kraju

poreskog perioda (zavisi od toga da li se

PDV plaća mesečno ili tromesečno).

• Ako se kasa pokvari, korisnik ne sme na njoj ništa da radi, nego je u obavezi da pozove servisera u roku od 24 sata. On za dva dana mora da popravi kasu. Jednom godišnje obavlja se tehnički pregled kase, a serviser opet ne sme da ostavi korisnika bez nje duže od dva dana. Serviser vodi servisnu knjižicu o svakoj kasi i u nju upisuje sve podatke o intervencijama. On pre intervencije mora da proveri sve plombe i da nakraju stavi novu servisnu plombu. Ako primeti da je neko intervenisao po kasi, mora odmah da obavesti poreznike.

• Ukoliko poreski inspektori utvrde da je na

neki način ometan normalan rad kase, ako je

neko koristio nepropisno kasu ili softver, ili

nije korišćena fiskalna kasa, mogu da

zabrane rad na period do 60 dana, a u

određenim slučajevima i oduzeti kasu i

prateću opremu. Pored toga, podneće i

prekršajnu prijavu (predviđene su kazne od

100.000 do 1.000.000 dinara za privredna

društva (uz 5.000 do 50.000 za direktora) i

50.000 do 500.000 dinara za preduzetnike, a

naplatiće i PDV na neevidentirani promet.

• U Srbiji trenutno nekoliko firmi proizvodi fiskalne kase i njihove cene se kreću od 15000 dinara pa naviše.