DEGENERATIVNE BOLESTI (ARTROZE) ZGLOBOVA

Artroze zglobova spadaju u grupu najčešćih bolesti. Praktično nikada ne dovode do smrti pacijenta, ali su uzrok velikih tegoba (bolova, ograničenja kretanja i dr.) velikog broja ljudi.

Struktura zgloba

Zglob čine najmanje dvije kosti prekrivene zglobnom hrskavicom i aparat za učvršćivanje zgloba (sinovija, kapsula, ligamenti).Zglobna hrskavica je glatka, sjajna, bijele boje, poluprovidna. Najdeblja je na mjestu najvećeg pritiska, a na periferiji se stapa sa sinovijom zgloba. Sastavljena je od ćelija hrskavice i osnovne mase, hondromukoida koji je sastavljen od bjelančevine (proteina) i hondroitin-sumpome kiseline. Nema krvne sudove, ni nerve.Funkcija joj je da svojom elastičnošću ublažava (amortizuje) pritisak koji se prenosi preko zgloba i da svojom glatkom površinom ovlaženom zglobnom (sinovijalnom) tečnošću omogućava pokrete u zglobu. Na pritisak visina zglobne hrskavice se smanjuje i tako ublažava (amortizuje) opterećenja (sile) koje se prenose preko zgloba.Hrskavica u zglobu trpi velika opterećenja, koja idu do 350 kg/cm2 u zglobu koljena.Laka pokretljivost zgloba je objezbjeđena glatkom površinom hrskavice i osobinom zglobne (sinovijalne) tečnosti da izuzetno dobro podmazuje površinu hrskavice.S obzirom da nema krvne sudove i da je vezivna ploča između kosti i hrskavice praktično nepropusna, hrskavica se ishranjuje upijanjem (imbibicijom) hranljivih materija iz zglobne tečnosti. Zato je osjetljiva na različite metaboličke i endokrine poremećaje.Kost, na kojoj je hrskavica, ima svoju strukturu sastavljenu od ćelija kosti i koštane mase.Aparat za učvršćivanje zgloba se sastoji od kapsule, sinovije i veza (ligamenata). Kapsula je sastavljena od vezivnog tkiva koje je jako bogato kolagenim vlaknima, povezuje zglobne elemente i dozvoljava njihovo pokretanje. Pojedini dijelovi su dodatno ojačani ligamentima (vezama).Sinovija, ili sinovijalna membrana, oblaže unutrašnju površinu kapsule. Bogata je krvnim i limfnim sudovima i nervnim završecima. Proizvodi zglobnu (sinovijalnu) tečnost.Zglobna (sinovijalna) tečnost je viskozna, bezbojna do žućkaste boje, specifične težine 1010 do 1012, alkalna je, tj. pH vrijednost je 8,2 do 8,4. Uloga joj je mehanička i nutritivna. Mehanički podmazuje zglobne (hrskavične) površine i omogućava lako pokretanje u zglobu. Svojim sastojcima omogućava ishranu zglobne hrskavice.

Bolesti zglobova

Bolesti zglobova se dijele na: reumatske, upalne artritise, artroze, metaboličke artropatije, neurološke artropatije, tumore, hemofilične artopatije i druge bolesti.Reumatski artritisi mogu biti akutni, subakutni, kronični (poznat i kao reumatoid artritis), ankilozirajući reumatizam kičme, psorijatični i palindromični (intermitentni).Uzroci zapaljenskih promjena u zglobu su gonokok, streptokok, bruceloza, tuberkuloza, sifilis, kao i zapaljenja u sklopu drugih bolesti, npr. preikterična zapaljenja u zglobovima

kod zarazne (infektivne)žutice, zapaljenja zglobova kod crvenke (rubeole) i dr.Artroze se definiraju kao oštećenja zglobne hrskavice, uz bujanje (proliferaciju) okrajaka kosti, bez zapaljenja sinovije, ili je to zapaljenje slabo i sekundarno.Od metaboličkih artropatija je najčešća i najpoznatija podagra ili giht, tj. poremećaj metabolizma mokraćne kiseline (acidum uricum).Oštećenja zglobova su i zbog raznih neuroloških poremećaja, najčešće zbog sifilitičnog tabesa i siringomijelije.Tumori zglobova mogu biti dobroćudni (benigni) npr. sinoviomi, hemangiomi, lipomi, fibromi, osteohondromi, ili mnogo rjeđe zloćudni (maligni) npr. sinoviosarkomi, hondrosarkomi i dr.Kod hemofilije dolazi i do ponavljanih izljeva krvi u zglobove, što daje posebna oštećenja zglobova poznata pod nazivom hemofilična artropatija.I različite druge bolesti mogu imati promjene na zglobovima, npr. sarkoidoza, Sindrom Henoch-Schoenlein i dr.

Artroze

Artroze su kronična oštećenja zglobova za koje je karakteristično razorno (destruktivno) oštećenje hrskavice uz bujanje (proliferaciju) koštanih dijelova. Promjene na sinoviji obično nisu prisutne, ali se mogu ponekada javiti, obično naknadno (sekundarno).Osim termina artroze, koriste se i: degenerativni hipertrofični osteoartritis i degenerativni zglobni reumatizam.Najčešće su na među pršljenskim zglobovima, kuku, koljenu, krajnjim zglobovima na prstima šake, i zglobovima palca na šaci i stopalu.Obično zahvaćaju jedan zglob, ali mogu zahvatiti i više.Hrskavica je obično najviše oštećena u centru zglobne površine, tako da je površina hrskavice neravna, sa brazdama, udubljenjima i drugim oštećenjima. Promjene na kostima se sastoje u promjeni strukture kosti neposredno ispod hrskavice u smislu povećanja tvrdoće (osteskleroza) i bujanju perifernih dijelova kosti (osteofitoza). Ispod sloja sa osteosklerozom postoji sloj sa razređenom građom (strukturom) kosti (osteoporozom) koja može biti toliko izražena da se stvaraju dijelovi bez kos Artroze zglobova spadaju u grupu najčešćih bolesti. Praktično nikada ne dovode do smrti pacijenta, ali su uzrok velikih tegoba (bolova, ograničenja kretanja i dr.) velikog broja ljudi.

Struktura zgloba

Zglobčine najmanje dvije kosti prekrivene zglobnom hrskavicom i aparat za učvršćivanje zgloba (sinovija, kapsula, ligamenti).Zglobna hrskavica je glatka, sjajna, bele boje, poluprovidna. Najdeblja je na mjestu najvećeg pritiska, a na periferiji se stapa sa sinovijom zgloba. Sastavljena je od ćelija hrskavice i osnovne mase, hondromukoida koji je sastavljen od bjelančevine (proteina) i hondroitin-sumpome kiseline. Nema krvne sudove, ni nerve.Funkcija joj je da svojom elastičnošću ublažava (amortizuje) pritisak koji se prenosi preko zgloba i da svojom glatkom površinom ovlaženom zglobnom (sinovijalnom)

tečnošću omogućava pokrete u zglobu. Na pritisak visina zglobne hrskavice se smanjuje i tako ublažava (amortizuje) opterećenja (sile) koje se prenose preko zgloba.Hrskavica u zglobu trpi velika opterećenja, koja idu do 350 kg/cm2 u zglobu koljena.Laka pokretljivost zgloba je osigurana glatkom površinom hrskavice i osobinom zglobne (sinovijalne) tečnosti da izuzetno dobro podmazuje površinu hrskavice.S obzirom da nema krvne sudove i da je vezivna ploča između kosti i hrskavice praktično nepropusna, hrskavica se ishranjuje upijanjem (imbibicijom) hranljivih materija iz zglobne tečnosti. Zato je osjetljiva na različite metaboličke i endokrine poremećaje.Kost, na kojoj je hrskavica, ima svoju strukturu sastavljenu od ćelija kosti i koštane mase.Aparat za učvršćivanje zgloba se sastoji od kapsule, sinovije i veza (ligamenata). Kapsula je sastavljena od vezivnog tkiva koje je jako bogato kolagenim vlaknima, povezuje zglobne elemente i dozvoljava njihovo pokretanje. Pojedini dijelovi su dodatno ojačani ligamentima (vezama).Sinovija, ili sinovijalna membrana, oblaže unutrašnju površinu kapsule. Bogata je krvnim i limfnim sudovima i nervnim završecima. Proizvodi zglobnu (sinovijalnu) tečnost.Zglobna (sinovijalna) tečnost je viskozna, bezbojna do žućkaste boje, specifične težine 1010 do 1012, alkalna je, tj. pH vrijednost je 8,2 do 8,4. Uloga joj je mehanička i nutritivna. Mehanički podmazuje zglobne (hrskavične) površine i omogućava lako pokretanje u zglobu. Svojim sastojcima omogućava ishranu zglobne hrskavice.

Bolesti zglobova

Bolesti zglobova se dijele na: reumatske, zapaljenske artritise, artroze, metaboličke artropatije, neurološke artropatije, tumore, hemofilične artopatije i druge bolesti.Reumatski artritisi mogu biti akutni, subakutni, kronični (poznat i kao reumatoid artritis), ankilozirajući reumatizam kičme, psorijatični i palindromični (intermitentni).Uzroci zapaljenskih promjena u zglobu su gonokok, streptokok, bruceloza, tuberkuloza, sifilis, kao i zapaljenja u sklopu drugih bolesti, npr. preikterična zapaljenja u zglobovima kod zarazne (infektivne)žutice, zapaljenja zglobova kod crvenke (rubeole) i dr.Artroze se definišu kao oštećenja zglobne hrskavice, uz bujanje (proliferaciju) okrajaka kosti, bez zapaljenja sinovije, ili je to zapaljenje slabo i sekundarno.Od metaboličkih artropatija je najčešća i najpoznatija podagra ili giht, tj. poremećaj metabolizma mokraćne kiseline (acidum uricum).Oštećenja zglobova su i zbog raznih neuroloških poremećaja, najčešće zbog sifilitičnog tabesa i siringomijelije.Tumori zglobova mogu biti dobroćudni (benigni) npr. sinoviomi, hemangiomi, lipomi, fibromi, osteohondromi, ili mnogo rjeđe zloćudni (maligni) npr. sinoviosarkomi, hondrosarkomi i dr.Kod hemofilije dolazi i do ponavljanih izljeva krvi u zglobove, što daje posebna oštećenja zglobova poznata pod nazivom hemofilična artropatija.I različite druge bolesti mogu imati promjene na zglobovima, npr. sarkoidoza, Sindrom Henoch-Schoenlein i dr.

Artroze

Artroze su kronična oštećenja zglobova za koje je karakteristično razorno (destruktivno) oštećenje hrskavice uz bujanje (proliferaciju) koštanih dijelova. Promjene na sinoviji obično nisu prisutne, ali se mogu ponekada javiti, obično naknadno (sekundarno).Osim termina artroze, koriste se i: degenerativni hipertrofični osteoartritis i degenerativni zglobni reumatizam.Najčešće su na među pršljenskim zglobovima, kuku, koljenu, krajnjim zglobovima na prstima šake, i zglobovima palca na šaci i stopalu.Obično zahvaćaju jedan zglob, ali mogu zahvatiti i više.Hrskavica je obično najviše oštećena u centru zglobne površine, tako da je površina hrskavice neravna, sa brazdama, udubljenjima i drugim oštećenjima. Promjene na kostima se sastoje u promjeni strukture kosti neposredno ispod hrskavice u smislu povećanja tvrdoće (osteskleroza) i bujanju perifemih dijelova kosti (osteofitoza). Ispod sloja sa osteosklerozom postoji sloj sa razređenom građom (strukturom) kosti (osteoporozom) koja može biti toliko izražena da se stvaraju dijelovi bez koštane građe tj. pseudociste. Oštećenja sinovije i kapsule su odsutne ili se kasno javljaju.Artroze se uglavnom javljaju posle četrdesete godine i njihova učestalost se povećava sa godinama. Češće su kod žena.Osnovni simptom je bol kod pokreta. Ograničenje pokreta je u početku blago a kasnije može biti izuzetno ozbiljno. Postoji u zglobu (krepitacije). Nema znakova zapaljenja, tj. povišene temperature, povišene sedimentacije krvi i dr.U najvećem broju slučajeva radi se o degenerativnom procesu na hrskavici, ustvari preranom starenju zahvaćenog zgloba. Ove su promjene anatomske, mehaničke, biološke i kemijske. Anatomski hrskavica postaje suha, hrapava, sa izmijenjenim sjajem, uz izmjene u građi (histološkoj strukturi). Mehanički hrskavica je manje elastična. Biološki smanjena je sposobnost hrskavice da koristi neophodne materije, tj. respiracija hrskavice. Kemijske promjene su smanjena količina hondrotoin-sumporne kiseline koji je bitan sastojak polimera koji čine hrskavicu.Po istraživanjima patologa artroze postoje kod 95% osoba od četrdeset godina, a praktično kod svih preko šezdeset godina. Uzroci ovakvog preranog starenja nisu dovoljno jasni. Teorijski se radi o lošem kvalitetu hrskavice i ponavljanim mehaničkim povredama (traumama). Kao uzroci lošeg kvaliteta hrskavice se spominju endokrini razlozi, nasljedna komponenta i oštećenja u prokrvljenosti (vaskularizaciji) zgloba.Utjecaj endokrinog sistema je kod loše funkcije jajnika (disfunkcija ovarijuma). U prilog ovome govori znatno veća učestalost artroza kod poremećaja funkcije jajnika i dobro djelovanje ženskih spolnih hormona (estrogena) na artroze. Estrogeni, pored ostalih uloga, štite zglobove. Također poremećaji u fimkciji hipofize, štitaste žlijezde (tireoideje) i paratiroideje mogu uticati na artroze.Pitanje nasljednosti je davno uočeno, ali još uvijek nije detaljno ispitano.Vaskularne lezije uopće, a posebno u predjelu zgloba su jedan od elemenata koji utiče na pojavu artroza.Sva oštećenja zgloba i zglobne hrskavice mogu dovesti do artroze.Ponavljana mehanička oštećenja također utječu na pojavu artroza.Kao komplikacija kod artroza se mogu javiti infarkti u hrskavici ili u tkivu ispod hrskavice, pa tako mogu biti stvorene "rupe" u hrskavici, često sa djelom hrskavice ili

hrskavice i kosti, koji je odvojen od svoje podloge i koji se kreće po zglobu uz stvaranje dodatnih tegoba.

Artroza kuka (koksartroza)

Artroza kuka ili koksartroza zauzima prvo mjesto među artrozama zbog svoje učestalosti i težine oštećenja. Sreću se, najčešće, kod osoba preko četrdeset godina, ravnopravno kod oba pola.Dijele se u dvije grupe: primarne i sekundarne koksartroze.Primarne ili idiopatske koksartroze su one kojima ne prethodi ni jedno poznato bolesno (patološko) stanje kuka. Takvih je oko 42% od svih koksartroza.Sekundarne koksartroze se razvijaju posle raznih bolesnih stanja na kuku. Najčešće su posle razvojnog poremećaja kukova (raniji termini: urođeno iščašenje kukova, kongenitalna luksacija kukova i dr.). Oko 40% svih koksartroza su posle razvojnog poremećaja kukova. Od drugih stanja se sreću koksartroze posle protruzije acetabuluma, posle povreda (trauma), zapaljenja i dr.Razvojni poremećaj kukova je češći kod ženskog spola, uz dosta izraženu nasljednu komponentu. Dijagnoza i liječenje ovog poremećaja je posebna tema, pa zato ovdje nećemo o tome opširnije.Klinički znaci (simptomi) artroze kuka su bol pri hodu i progresivno ograničenje pokreta u kuku.Bol pri hodu je osnovni znak koksartroze. Javlja se posle 200m, 500m, 1km ili više, zavisno od stepena artroze. U početnom stadijumu artroze prestaje uz odmor i ležanje, ali se u odmaklom stadijumu zadržava u toku cijelog dana, kasnije i u toku noći. Lokalizira se najčešće u prednjem dijelu natkoljenice sve do koljena, ili u prednje unutrašnjem djelu natkoljenice. Rjeđe lokalizacije bola su zadnji dio nadkolenice ili ispod koljena.Ograničenje pokreta najkasnije zahvata pokrete savijanja noge u kuku ("fleksije"), a mnogo češće se javljaju ograničenja rotacije noge u kuku i ograničenja u odmicanju noge u stranu ("abdukcije").Sreću se i krepitacije tj. struganje ili tare u kuku, kao i povremene blokade pokreta u kuku.U kasnijoj fazi se javljaju bol kod pritiska na kuk i hipotrofija mišića nadkolenice, tj. smanjena masa i snaga mišića nadkolenice.Rendgenski znaci koksartroza su smanjenje zglobne pukotine, javljanje koštanih izraslina ("osteofita"), izmjenjena građa (struktura) kosti, deformacija čašice (acetabuluma) i glave butne kosti i pomjerane glave butne kosti u odnosu na čašicu.Rendgensko suženje tj. smanjenje zglobne pukotine je rezultat propadanja zglobne hrskavice koja prekriva krajeve kosti.Koštane izrasline tj. osteofiti se stvaraju češće na čašici, ali se mogu stvoriti i na glavi butne kosti. Mogu biti na ivici zglobnih površina, ali isto tako i na samim zglobnim površinama.Tok bolesti (evolucija) je postepen i progresivan, a razlikuje se kod različitih uzroka koksartroze.Koksartroza kao posljedica razvojnog poremećaja kukova (raniji nazivi: luksirani ili iščašeni kukovi) je najčešći oblik sekundarne koksartroze. Ovaj oblik počinje ranije nego primame koksartroze, u dobi od 35 do 45 godina starosti.

Liječenje može biti neoperativno (medikamentozno) ili operativno (kirurško).Neoperativno liječenje je uz upotrebu lijekova, fizikalne terapije i ortopedskih pomagala. Od lijekova se koriste lijekovi protiv bolova (analgetici) u obliku tableta, kapsula ili injekcija i kortikosteroidi u obliku injekcija u zglob kuka.Operativno se rade dvije velike grupe operacija. Kod blažih oblika se rade operacije koje imaju za cilj da poboljšaju stanje postojećeg kuka, tzv. biološke operacije. Ove se operacije rade na karličnim kostima ili na butnoj kosti.Kod teških promjena se radi ugrađivanje vještačkih kukova (endoproteza). Postoje različiti modeli vještačkih kukova, ali je osnovna podjela na "cementne" i "bezcementne". Kod "cementnih" kukova se vještački kuk lijepi za postojeće koštane dijelove posebnim dvokomponentnim materijalom, koji nema nikakve veze sa cementom, ali se taj naziv ipak koristi. Kod bezcementnog modela vještački kuk se učvršćuje (fiksira) direktno za kost raznim načinima (navoj i dr.). Tehnika ugradnje vještačkih kukova je rutinska metoda u mnogim našim bolnicama. Rezultati su u velikom procentu dobri, ali ipak postoje i loši rezultati (kao rezultat raznih komplikacija) u oko 3% operiranih.Nekada su se koristile i druge operacije kao na primjer operativno ukočenje zgloba kuka (artrodeza)što daje bezbolan kuk, ali bez pokreta. Kod komplikacija se radi kada je to neophodno, naročito kod upornih infekcija, i resekcija (isijecanje i vađenje) glave i vrata butne kosti.

Artroza kolena (gonartroza)

Artroza kolena ili gonartroza je izuzetnočesta. Po ispitivanju Parkera 1934. godine preko 60% osoba starijih od 30 godina ima artrozu kolena, a preko 90% kod osoba starijih od 40 godina.Može biti primarna ili sekundarna. Primarna je kada ne postoji ni jedan jasan faktor koji dovodi do promene, a sekundama je posledica nepravilnostu u kolenu kaošto su "0" noge (varus kolena), "X" noge (valgus kolena), nepravilan položajčašice i dr.Koleno je složen zglob koji u jednoj kapsuli ima dva zgloba i to: 1. zglob između butne kosti (femura) i golenjače (tibije) i 2. između butne kosti ičašice (patele). Koleno stabilizuju posebne veze i to:čašična veza (ligamentum patellae), spoljna i unutrašnja bočna veza (lateralni i medijalni kolateralni ligamenti) i prednja i zadnja ukrštena veza.Pokreti su savijanje i opružanje.Primarna gonartroza je mnogo češća kod žena, naročito posle četrdesete godine, mnogočešće kod gojaznih osoba i kod osoba koje imaju smetnje sa cirkulacijom. Postoji određena porodična skolonost. Osobe sa gonartrozomčešće imaju ravne tabane.Obično je obostrana, mada može biti i asimetrična. Po pravilu tegobe počinju u zglobu između butne kosti ičašice (patelofemoralnom zglobu), a kasnije se nastavljaju na zglob između butne kosti i golenjače (femorotibijalni zglob).Bol je prvi klinički znak gonartroze. Obično počinje kao bol sa prednje ili unutrašnje strane kolena, mnogo ređe sa spoljne ili zadnje strane, a kasnije zahvata celo koleno. U početku se javlja pri hodu, naročito po neravnom terenu. Javljaju se preskakanja iškripa (tarež, krepitacije) u kolenima. Ukočenja kolena (blokade) su retke i obično su posledica drugih oštećenja zglobe hrskavice ili meniskusa. Otok kolena i strvaranje veće količine tečnosti u kolenu se javljaju u kasnijoj fazi.Ograničenje pokreta, naročito savijanja se javlja više godina posle početka bolesti.

Sa napredovanjem bolesti dolazi do poremećaja u osovini i stvaraju se "0" ili "X" noge (Varus ili valgus kolena). Dugotrajni bolovi i smanjena aktivnost dovode do slabljenja mišića nadkolenice, naročitočetvoroglavog mišića (kvadricepsa).Prvi radioloski (rendgenološki) znaci gonartroze su promene na zglobu između butne kosti ičašice koje se manifestuju kao izraštaji (osteofiti) na zadnjegornjem i zadnjedonjem rubučašice. U zglobu između butne kosti i golenjače prve izrasline su na zadnjegomjem delu golenjače, a zatim na ostalim strukturama kolena. Kod dugotrajnih artroza dolazi do naknadnih (sekundarnih) poremećaja u osovini kolena. Radiografija kolena uz pomoć nekog kontrastnog sredstva ili vazduha se retko koristi u dijagnostici artroza. Ona može da pokaže oštećenja na zglobnoj hrskavici i drugim delovima kolena.Ne postoje posebne laboratorijske analize. Sedimentacija krvi je normalna, ili kod naknadnih zapaljenskih komplikacija blago ubrzana. Osobine zglobne tečnosti su već ranije opisane.Tok bolesti (evolucija) je različit. U početku može postojati samo bol, bez drugih znakova, ali se bol može javiti i znatno kasnije kada su već jasno izraženi radiološki znaci gonartroze. Bolovi mogu biti samo posle dužeg hoda, ili trajati nekoliko sedmica, a postoje i periodi bez bolova. Posle više godina bolovi zahvataju uvek oba kolena i postaju trajni. Ograničena je sposobnost kretanja, naročito u kasnijoj fazi kada se razviju i poremećaji u osovini kolena.Lečenje može biti neoperativno (medikamentozno) ili operativno (hirurško).Neoperativno lečenje se sastoji u davanju lekova (tableta, kapsula i drugih oblika) koji smanjuju bol i zapaljenske reakcije, ali se ne daju kortikosteroidni preparati u obliku tableta. Kortikopreparati (kortizon i slični preparati) se daju isključivo direktno u zglob (intraartikularno), kako bi se izbegla nepovoljna opšta dejstva ovih preparata. Koriste se i razne lokalne fizikalne procedure najčešće tople kupke ili procedure koje greju koleno. Važno je eliminisati gojaznost koja dovodi do ranije pojave artroze kolena i koja pogoršava tok artroze.Operativno lečenje je ponekada neizbežno. Rezultati su značajno bolji ako postoji poremećaj u osovini kolena ("O" ili "X" noge) kada se primenjuju operacije koje ispravljaju osovinu kolena presecanjem golenjače ili butne kosti (korektive osteotomije). Koriste se i operacije kojima se skidaju izrasline na kostima i izravnava površina hrskavice ("toaleta kolena") i koje imaju za cilj poboljšanje cirkulacije u kolenu bušenjem okrajaka golenjače i butne kosti ("foraž"). Kada su veliki problemi izmeđučašice (patele) i butne kosti koriste se i operacije kojima se pokušava da poboljša stanje, a radi se i operativno odstranjenječašice (patelektomija). Kod teških oblika gde ne mogu pomoći druge metode radi se operativno ukočenje kolena (artrodeza) koje daje bezbolno koleno, ali bez pokretljivosti. Danas se metoda ukočenja kolena sve ređe koristi jer se prednost daje totalnim endoprotezama kolena ("veštačko koleno"). Rezultati kod endoproteza kolena nisu tako dobri kao kod endoproteza kuka, ali se i tu stanje poboljšava, tako da se iznose rezultati sa novim modelima endoproteza koji su dobri u preko 90% slučajeva. Prihvaćeno je da se ove endoproteze koriste kod osoba preko 60 godina starosti.Sekundame gonartroze su takođečeste. One se javljaju kod poremećaja u osovini kolena, kod problema sačašicom, kod nepotpunog opružanja kolena, kod oštećenja meniskusa, kao posledica preloma u području kolena, kod različitih bolesti zglobova (artropatija) i oštećenja zglobne hrskavice.Poremećaji u osovini kolena ("X" ili "0" noge) su izuzetni značajan faktor u nastanku

gonartroze jer uvek dovode do ranog razvoja artroze kolena. Zato je izuzetno važno njihovo rano otkrivanje i lečenje. Lečenje poremećaja u osovini kolena je daleko uspešnije, brže i lakše ako se počne kod malog deteta. Tada je efikasno lečenje korektivnim aparatima. Ako se propusti taj period i završi rast kostiju neophodne su operacije za korekciju osovine kolena. Najvažnije je da roditelji shvate da poremećaj u osovini kolena nije samo estetski problem već da je važnije poremaćaj statike organizmašto neminovno dovodi do ranog razvoja artroza. Gonartroze izazvane poremećajem u osvini kolena se moraju lečiti operativno, jer se bez ispravljanja osovine ne mogu dobiti dobri rezultati.Poremećaji u odnosu časice i butne kosti u početku daju artrozu između čašice i butne kosti, koja se kasnije širi na celo koleno. Ovi se poremećaji manisfetuju kao ponavljano iščašivanje čašice, koje treba blagovremeno rešiti operativno naročito kod težih oblika gde su iščašenjačašicečešća.Kod nepotpunog opružanja kolena se razvija gonartroza. Uzrok ovog nepotpunog opružanja su najčešće cerebralna paraliza ili stanja posle raznih zapaljenja kolena, reumatske promene i promene kod hemofiličnih oštećenja zglobova.Ostećenja meniskusa su u posebnom odnosu sa gonartrozom. Gonartroza se javlja posle oštećenja meniskusa, naročito posle vađenja meniskusa (meniscektomije). U najvećem broju gonartroza dolazi do oštećenja meniskusa.Gonartroze posle preloma se javljaju posle preloma koji zahvataju zglobnu provršinu ili posle preloma kod kojih je ostao poremećaj u osovini kolena.

Artroze šake

Artrozešake najčešće zahvataju zglobove izmeđučlanaka prstiju (interfalangealne) i zglobove između kostiju ručja i kostiju doručja.Ćešće su zahvaćeni zglobovi između srednjih i krajnjih članaka (distalni interfalangealni zglobovi). Manifestuju se bolovima, ograničenjem pokreta i otokom zgloba. Ove je otoke ili zadebljanja prvi opisao engleski lekar Heberden, kasnije francuski lekar Bušar (Bouchard), pa su poznati kao Heberdenova ili (ređe) Bušarova zadebljanja (čvorići). Ove su promene češće kod starijih osoba i kod žena. Vrločesto su udružene sa vratnom spondilozom. Karakteristične su za određene profesije, kao na primer za daktilografkinje,što ukazuje da u njihovom razvoju postoji značajan uticaj malih ponavljanih povreda (mikrotrauma). Ova zadebljanja zahvataju uglavnom kažiprst i III prst, nešto ređe ostale prste, i to sa bočne i leđne strane prstiju. U početku mogu postojati i znaci zapaljenja (crvenilo, bol, otok, nemogućnost pokretanja), a kasnije su prisutna zadebljanja koja u svojoj strukturi imaju deformisane karajeve kosti, uz sve rendgenske znake artroza (sužena zglobna pukotina, izrasline kosti, razređena struktura kosti i druge), uz bol i poremećaje osetljivosti (senzibiliteta). Kao i kod drugih artrozalaboratorijske analize su u granicama normale.Mogu biti zahvaćeni zglobovi između gomjih i srednjihčlanaka prstiju (proksimalni interfalangealni zglobovi),često udruženo sa artrozom distalnih interfalangealnih zglobova.Našaci se sreću i artroze između kostiju ručja i palca, kao i ređe artroze između kostiju ručja i doručja. Lečenje se sastoji u davanju lekova protiv bolova, hormona, naročitoženskih polnih hormona (estrogena), u primeni fizikalnih procedura, davanju

kortikopreparata direktno u obolele zglobove, imobilizacijama kod jakih bolova a ponekada se moraju raditi i operacije.

Artroze stopala

Artroze na stopalu mogu zahvatiti bilo koji zglob stopala, ali se ipak daleko najčešće javljaju u zglobu između donožja i palca i izmeđučlanaka palca. Na ovom mestu artrotične promene mogu biti primame, ili sekundarne kod "čukljeva" (hallux valgus). Prvi znak ove artroze je bol pri hodu, a kasnije ograničenje pokreta do potpunog ukočenja zgloba uz zadebljanje zgloba. Rendgenski su vidljive sve promene karakteristične za artroze.Lečenje je kao kod svih artroza (lekovi protiv bolova, fizikalne procedure i drugo), s tim da se ovdečesto mora i hirurški intervenisati.

Artroze lakta

Artroze lakta mogu biti primame i sekundame. Primarne se javljaju ratko. Sekundarne su ili posledica ponavljanih mikrotrauma, na primer kod osoba koje rade sa pneumatskim alatima (rudari i drugi), ili kao posledica ozbiljnijih povreda, na primer preloma u predelu lakta, naročito onih kojih zahvataju i zglobnu površinu, iščašenja lakta, povrede zglobnih veza (ligamenata) lakta.Osnovni i prvi znak je bol. Kasnije dolazi do ograničenja pokreta u laktu. U početku je to ograničenje blago, a kasnije je sve izraženije. Otoka nema, a mogu se javiti koštane izrasline (osteofiti) ili slobodni koštani delovi u zglobu. Nema znakova zapaljenja (crvenilo, otok i dr), ni otoka limfnihžlezda u laktu i pazuhu. U kasnijoj fazi dolazi do slabljenja mišića nadlaktice i podlaktice, a ponekada i pritisak koštanih izraslina na lakatniživac (nervus ulnaris).Rendgenski znaci su smanjena zglobna pokotina, izmenjena struktura kosti u zglobu, koštane izrasline u zglobu i slobodna koštana tela u zglobu.Laboratorijske analize su u normalnim granicama.Lečenje je kao i kod svih artroza: lekovi protiv bolova, lokalno u zglob kortikopreparati, fizikalne procedure, i znatno ređe operativni zahvati, naročito otklanjanje pritiska koštanih izraslina na lakatniživac.

Artroze kičme (spondiloza)

Na kičmenom stubu artroza može zahvatiti strukture između tela pršljenova (intervertebralne diskuse) i zglobove između apofiza (interapofizarne zglobove) ili i jedne i druge.Učestanost tegoba zbog degenerativnoh promena na diskusu (diskartroza) je velika. U tokuživota 50 do 70% Ijudi se javlja doktoru zbog ovih problema. Rendgenski se ove promene nalaze kod više od 80% osoba starijih od 60 godina.Međupršljenski (intervertebralni) diskus se sastoji od dva osnovna dela: jezgra (nucleus pulposus) i fibroznog prstena (anulus fibrosus). Jezgro je u sredini jajoliko, vrlo viskozno,želatinozno i homogeno. Oko jezgra se nalazi fibrozni prsten, koji u vidu cilindričnih lamela obuhvata jezgro.

Kičmeni pršljenovi su međusobno povezani vezama (ligamentima). Najjače i najznačajnije su prednja uzdužna veza (prednji longitudinalni ligament) i zadnja uzdužna veza (zadnji longitudinalni ligament).Funkcija međupršljenskog diskusa je da omogućava pokretljivost kičmenog stuba.Oštećenja diskusa mogu zahvatiti jezgro ili fibrozni prsten. Najčešća su oštećenja u građi (strukturi) jezgra. Građa jezgra se menja u smislu pojavljivanja fibroznih delova, koji kasnije dovode do deobe mase jezgra tj. do pojave više jezgara.Oštećenja fibroznog prstena su najčešće cepanje koje može biti kružno (koncentrično) i radijalno. Kroz ove pukotine izlazi sadržaj jezgra i tako nastaju kile (hernije) diskusa.Oštećenja diskusa dovode do nadražaja kosti tela pršljena pa se stvaraju koštane izrasline (osteofiti).Rendgenski se ne vidi diskus ni njegova oštećenja direktno. Indirektni znaci oštećenja diskusa su smanjenje prostora između tela pršljenova, postojanje koštanih izraslina oko diskusa.Kile (hemije) diskusa unazad pritiskaju na kičmenu moždinu i rendgenski se najbolje vide na rendgenskim snimcima sa kontrastom (mijelografijama) ili na kompjuterizovanoj tomografiji (CT).Oštećenja diskusa sučešća kod starijih osoba, ali postoji i značajan uticaj profesije i stilaživota, kao i nasledna komponenta.Oštećenja diskusačesto ne daju nikakve smetnje. Ona oštećenja diskusa koja su udružena sa koštanim izraslinama (osteofitima), za razliku od artroza udova, takođe mogu postojati, a da ne izazivaju nikakve smetnje. Bol nije posledica oštećenja građe diskusa, degenerativnih promena na diskusu, koštanih izraslina (osteofita), oštećenja fibroznog prstena, nego je posledica prolaska (migracije) jezgra diskusa kroz oštećeni fibrozni prsten, naročito ako je ta migracija unazad prema zadnjoj uzdužnoj vezi i kičmenom kanalu.Artroza može zahvatiti i interapofizarne zglobove, koji sečesto zovu mali zglobovi kičme. Ovde su promene od manjeg značaja u odnosu na intervertebralne promene.

Vratna artroza

Anatomski artrotične promene na vratnoj (cervikalnoj) kičmi su vrločeste kod osoba sačetrdeset godina i starijih. Klinički bolne faze kod vratnih artroza su takođečeste.Oštećenja su najčešće u donjim delovima vratne kičme, obično između petog i šestog vratnog pršljena, ali mogu biti i između četvrtog i petog i izmeđušestog i sedmog vratnog pršljena. Gomji deo vratne kičme skoro nikad nije zahvaćen artrotičnim promenama, mada se retko mogu videti između trećeg ičetvrtog vratnog pršljena.Oštećenja međupršljenskog diskusa su po već opisanom mehanizmu, a za vratnu kičmu su karakteristična i oštećenja malih zglobova, tj. unkartroza, koja su udružena sa oštećenjima međupršljenskog diskusa.Rendgenski se viđaju promene na vratnoj kičmi, koje mogu biti i jako izražene, a bez ikakvih tegoba. Tegobe se mogu pojaviti naglo kao jak bol u vratu, ramenu i ruci, koji se pojačava pri pokretima vratne kičme. Ponekad ovi bolovi zahvataju i glavu, naročito potiljak. Traju dugo, ili se javljaju sa prekidima. Pogoršavaju se kod promene vremena, glavobolja i profesionalnih aktivnosti kod kojih sučesti pokreti vrata naročito napred. U bolnim fazama je smanjena pokretljivost vratne kičme.

Klinički se ne vide nikakve promene na vratu. Dijagnoza se postavlja rendgenski. Na rendgenskim snimcima se vide sve promene karakteristične za artroze.I ovde su laboratorijske analize potpuno normalne.Evolucija je spora. Kao i kod svih artroza i ovde su promene nepovratne (ireverzibilne), ali postoje dugi periodi, i po nekoliko godina, između bolnih faza.Kao komlikacije se javljaju pritisak na nervne korenove, krvne sudove ili simpatički nervni sistem.Lečenje je lekovima, fizikalnim procedurama i ortopedskim pomagalima. Od lekova se koriste preparati koji smanjuju bol, a dobro deluju iženski polni hormoni (estrogeni) kodžena. Kao fizikalna terapija primenjuju se mikrotalasi, dijatermija, infracrvene lampe, ultrazvuk, masaža, pojedinačno ili kombinovano. Od ortopedskih pomagala se koriste imobilizacije vratne kičme gipsanim ili plastičnim materijalom, a ponekada i trakcije vratne kičme.Kao komplikacija artroze vratne kičme se javlja i oštećenje kičmene moždine (mijelopatija). Mehanizam nastanka ovih oštećenja je kompleksan, tegobe su velike, a lečenje teško.

Artroze grudne kičme

Kod artroza grudne kičme postoje dva osnovna oblika: (1) artroza koja je slična artrozama vratne i slabinske kičme i (2) sekundama artroza kodŠojermanove (Scheuermann) bolesti.Artroza grudne kičme koja je kao artroze vratne i slabinske kičme,često udružena sa njima, je izuzetnočesta.Klinički se manifestuje pogrbljenim držanjem.Rendgenski znaci su promene na međupršljenskom diskusu, smanjenje međupršljenskog prostora, pojava koštanih izraslina, ponekada okoštavanje (kalcifikacija) diskusa.Bolovi se mogu javiti sa prekidima, kod dugog stajanja, mogu seširiti napred prema rebrima i grudnom košu, a ima dosta osoba koje rendgenski imaju promene, a nemaju nikakve tegobe.Šojermanova bolest je oštećenje pršljenova u pubertetu, nepoznate etiologije, sa oštećenjima zone rasta pršljenova.Šojermanova bolest nije artroza, ali njena evolucija vodi u artrozu posebnog tipa.Osnovni znakŠojermanove bolesti je pogrbljenost i bol u predelu grudne kičme u pubertetu. Bol nije stalan, a javlja se i u slabinskom predelu kičme, iako su promene na grudnom delu.Rendgenski se vide promene na površini tela pršljenova (korpusa), a prednji delovi tela pršenova su niži u odnosu na zadnji delove.Laboratijske analize su normalne, mada ponekada sedimentacija krvi može biti blago povišena.Bolest obično počinje izmeđučetrnaeste i sedamnaeste godine i traje do dvadesete i dvadesetdruge godineživota,češće kod muškaraca. U prve dve godine se pogbljenost (kifoza) pogoršava, a kasnije postaje stalna.Osnovno u lečenju je sprečavanje pogrbljenosti. Preporučuje se spavanje na tvrdom ležaju na leđima i nošenje ortopedskih midera. Važno je da ove osobe izbegavaju zanimanja gde je potrebno opterećenje kičme, posebno grudne.

Postoji poseban sindrom bola u leđima koji ječest u svakodnevnoj praksi. Javlja se skoro samo kodžena između osamnaeste ičetrdesete godine, najjače oko tridesete godine. Najčešće se javlja kod profesija koje rade u položaju gde je kičma povijena prema napred.Često kod ovihžena postoje tegobe koje podsećaju na klasične neurotične tegobe: jutarnji umor, nesanica prvih nekoliko sati noći i druge tegobe, a koje su posledica bola u leđima. Ove se tegobe pojačavaju u trudnoći i kodžena koje doje. Bol zahvata sredinu leđa, ali može zahvatiti i područje između kičmenog stuba i lopatice. Javlja se uveče i posle rada.Klinički se može raditi o poremaćaju statike kičmenog stuba, ali to nije uvek prisutno.Rendgenski nalaz može biti potpuno normalan, ali se mogu naći i blage krivine na kičmenom stubu (skolioze), poslediceŠojermanove bolesti i drugo.Uzroci ovog simptoma su različiti: poremećaji statike kičmenog stuba, slabost mišića i veza (ligamenata), psihička napetost i artrotične promene.Lečenje ovog sindroma, sa ili bez prisutne artroze, je:Izbegavanje opterećenja kičmenog stuba korekcijom položaja u toku rada, a ako je to neophodno i promenom profesije.Jačanje leđnih mišića vežbama i masažom kod osoba kod kojih postoji slabost ovih mišića ili je prisutna blaga krivine kičmenog stuba (blaga skolioza ili kifoza).Primena lekova protiv bolova i različitih fizikalnih procedura (infracrvene lampe, ultrazvuk i drugo).Borba protiv nervne distonije sedativima i psihoterapijom.Primena preparata kalcijuma i vitamina D ne daje nikakve rezultate.

Slabinska artroza

I u slabinskom delu kičmenog stuba postoje dve vrsta artroza: između tela pršljenova i artroze malih zglobova.Artroza između tela pršljenova zahvata i diskus pa se koristi naziv slabinska (lumbalna) diskartroza. U ovom predelu tegobe se klinički javljaju kao: (1) lumbago, (2) dugotrajni slabinski bolovi zbog oštećenja diskusa i (3) tegobe vezane za veliki sedalni (išijadični)živac.Lumbago je iznenadni, jak bol slabinskog dela praćen nemogućnošću pokreta u slabinskom delu (zbog bolova). Javlja se kod osoba između tridesete i šezdesete godineživota. Retko se viđa kod osoba mlađih od dvadeset ili starijih odšezdeset godina.Najčešće se javlja u toku podizanja tereta (kofera, nameštaja i drugo). Osoba oseti oštar i jak bol, uz osećaj kao da je nešto puklo. Ovaj bol blokira pokrete u slabinskom delu kičme. U jednom broju slučajeva nastaje pri pokretima u sportu ili drugim pokretima, na primer pri poljoprivrednim radovima i kod dugotrajnih vožnji automobilom. Bol zahvata slabinsko-krsni deo (lumbosakralni), a ponekad se prostire na prepone i mošnice. Pritisak na slabinsko-krsni deo ga pojačava.Obično traje pet do deset dana, a zatim više sedmica postoji u oslabljenom obliku.Često predhodi tegobama vezanim za veliki sedalniživac (išijadikus) i tada se posle nekoliko dana bol premešta u nogu.Ponovna javljanja (recidivi) sučesta, ali njihova učestanost je jako različita od slučaja do slučaja. Određeni broj se pretvara u dugotrajan (hroničan) slabinski bol.Rendgenski nalaz je jako različit, počev od normalnog nalaza, pa do oštećenja diskusa,

tela pršljenova, koštanih izraslina (osteofita) itd. Ove se rendgenske promene nalaze izmeđučetvrtog i petog slabinskog i između petog slabinskog i prvog krsnog pršljena, ređe između trećeg ičetvrtog slabinskog.U lečenju je obavezno ležanje u krevetu uz primenu lekova protiv bolova i lekova koji smanjuju tonus mišića (miorelaksansa). Ako bolovi traju duže od dve nedelje mogu se primeniti stalna trakcija i ručna manipulacija ("nameštanje").Dugotrajni slabinski bolovi ili bolna insuficijencija diskusa se javlja kod osoba između tridesete išesdesete godineživota.Bol je u slabinsko-krsnom predelu (lumbosakralno) obično po sredini, ali može biti i više bočno. Jačina bola je različita, počev od blagog bola do jakih bolova kao kod lumbaga.Često se pojačava kod fizičkih napora (posao, sport), dužeg hoda, duge vožnje automobilom. Klinički je nalaz bez osobitosti, ili postoji bolna osetljivost na pritisak u predelučetvrtog i petog slabinskog pršljena i prvog krsnog pršljena. Retko je bolna tačka više ili niže od ovog područja.Rendgenska slika može biti normalna, ali mnogo ređe nego kod lumbaga. U većini slučajeva se vide znaci oštećenja diskusa tj. promene na površini tela pršljenova, koštane izrasline (osteofiti) i drugi. Ove promene zahvataju prostore izmeđučetvrtog i petog slabinskog pršljena, između petog slabinskog i prvog krsnog, ređe između trećeg ičetvrtog slabinskog.Bolest ima dugotrajan (hroničan) tok. Traje godinama, ali mogu postojati periodi bez tegoba koji traju više nedelja ili više meseci, ponekada i više godina.Lečenje se sastoji u izbegavanju opterećenja kičmenog stuba, vežbama, fizikalnoj terapiji i uzimanju lekova protiv bolova.Tegobe vezana za oštećenja nervnih korenova i velikog sedalnogživca (išijadikusa) nisu direktno vezane za degenerativne promene zglobova (artroze).

Krsno-bedrene (sakroilijacne) artroze

Artroza u krsno-bedrenim (sakroilijačnim) zglobovima može izazivati određene tegobe, ali je ovde važno isključiti druga stanja koja znatnočešće izazivaju tegobe u ovom predelu. To su zapaljenja krsnobedrenih (sakroilijačnih) zglobova izazvana bacilom tuberkuloze ili drugim bakterijama (stafilokok, gonokok i druge), promene na ovim zglobovima u sklopu reumatskih promena, promene na hrskavici u ovim zglobovima (osteohondriti) i dr.

Grudno-ključnačne (sterno-klavikulrne) artroze

U zglobu između grudne i ključne kosti (stemoklavikularnom zglobu) se često javljaju artrotične promene, naročito kodžena poslečetrdesete godine na desnoj strani, a ponekada i obostrano.Glavni znaci su bol i otok (deformitet) zgloba gde je okrajak ključne kosti pomeren prema napred. Ponekada se u položaju na leđima, uz maksimalno kretanje ramena unazad ovaj deformitet gubi. Ova promena može biti i bez bolova, ili se bol javlja kod pokreta ramena. Nema znakova zapaljenja.Rendgenski se vidi pomeranje okrajka ključne kosti prema napred (subluksacija) uz blage koštane izrasline (osteofite) i promene u strukturi kosti u smislu razređenja (osteoporoze).

Laboratorijski nalazi su normalni.Kada se jednom pojavi deformitet ostaje stalno, ali su periodi bez bolova dugi.U periodu bez bolova ne preduzima se nikakvo lečenje. U bolnoj fazi se daju lekovi protiv bolova ili lokalno kortikopreparati.

Artroze ramena

U području ramena artroze su retke. Skoro uvek su sekundame i posledica su velikih povreda sa prelomima glave nadlakatne kosti (humerusa) i oštećenjem zone rasta u tom području.Glavni simptomi su bol i ograničenje pokreta.U postavljanju dijagnoze treba misliti na dalekočešći periartritis ramena koji ima slične simptome. U prilog artroze govore smanjena zglobna pukotina, koštane izrasline na donjem polu zglobnečašice (glenoida) i glave nadlakatne kosti sa izmenjenom strukturom glave nadlakatne kosti ičesto prisutnom deformacijom zglobne površine glave nadlakatne kosti.Lečenje se sastoji u davanju lekova protiv bolova, eventualnoženskih polnih hormona (estrogena), lokalnoj primeni kortikopreparata, fizikalnoj terapiji. Hirurški se nikada ne interveniše.

Druge artroze

Ređe artroze su artroze skočnog zgloba, artroze zglobova između rebara i kičmenog stuba i između rebara i rebarne hrskavice i dr.Artroze skočnog zgloba su skoro uvek posledica povreda i preloma u tom području. Glavne manifestacije su bol i ograničenje pokreta. Lečenje je neoperativno (lekovi koji smanjuju bol i otok i fizikalne procedure) i operativno, najčešće, kod teških oblika, operativno ukočenje skočnog zgloba (artrodeza).Artroze između rebara i kičme i rebara i rebamih hrskavica mogu dati simptome koji se mogu pobrkati sa simptomima bolesti srca. Lečenje se sastoji u davanju lekova koji smanjuju bol i zapaljenske reakcije.

Progresivna poliartroza

Progresivna poliartroza zahvata više zglobova uz stalno pogoršanje. Najčešće se javlja kodžena posle pedesete godineživota, ali je relativno retka.Klinička slika i lečenje je kao kod artroza pojednih zglobova.

tne građe tj. pseudociste. Oštećenja sinovije i kapsule su otsutne ili se kasno javljaju.Artroze se uglavnom javljaju posle četrdesete godine i njihova učestanost se povećava sa godinama.Češće su kodžena.Osnovni simptom je bol kod pokreta. Ograničenje pokreta je u početku blago a kasnije može biti izuzetno ozbiljno. Postiji tarež u zglobu (krepitacije). Nema znakova zapaljenja, tj. povišene temperature, povišene sedimetacije krvi i dr.U najvećem broju slučajeva radi se o degenerativnom procesu na hrskavici, ustvari preranom starenju zahvaćenog zgloba. Ove su promene anatomske, mehaničke, biološke i

hemijske. Anatomski hrskavica postaje suva, rapava, sa izmenjenim sjajem, uz izmene u građi (histološkoj strukturi). Mehanički hrskavica je manje elastična. Biološki smanjena je sposobnost hrskavice da koristi neophodne materije, tj. respiracija hrskavice. Hemijske promene su smanjena količina hondrotoin-sumpome kiseline kojaje bitan sastojak polimera kojičine hrskavicu.Po istraživanjima patologa artroze postoje kod 95% osoba odčetrdeset godina, a praktično kod svih prekošesdeset godina. Uzroci ovakvog preranog starenja nisu dovoljno jasni. Teorijski se radi o lošem kvalitetu hrskavice i ponavljanim mehaničkim povredama (traumama). Kao uzroci lošeg kvaliteta hrskavice se pominju endokrini razlozi, nasledna komponenta i oštećenja u prokrvljenosti (vaskularizaciji) zgloba.Uticaj endokrinog sistema je kod loše funkcije jajnika (disfunkcija ovarijuma). U prilog ovome govori znatno veća učestanost artroza kod poremaćaja funkcije jajnika i dobro delovanje ženskih polnih hormona (estrogena) na artroze. Estrogeni, pored ostalih uloga,štite zglobove. Takođe poremećaji u fimkciji hipofize,štitastežlezde (tireoideje) i paratiroideje mogu uticati na artroze.Pitanje naslednosti je davno uočeno, ali još uvek nije detaljno ispitano.Vaskularne lezije uopšte, a posebno u predelu zgloba su jedan od elemenata koji utiče na pojavu artroza.Sva ostečenja zglova i zglobne hrskavice mogu dovesti do artroze.Ponavljana mehanička oštećenja takođe utiču na pojavu artroza.Kao komplikacija kod artroza se mogu javiti infarkti u hrskavici ili u tkivu ispod hrskacice, pa tako mogu biti stvorene "rupe" u hrskavici,često sa delom hrskavice ili hrskavice i kosti, koji je odvojen od svoje podloge i koji se kreće po zglobu uz stvaranje dodatnih tegoba.

Atroza kuka (koksartroza)

Artroza kuka ili koksartroza zauzima prvo mesto među artrozama zbog svoje učestanosti i težine oštećenja. Sreću se, najčešće, kod osoba prekočetrdeset godina, ravnopravno kod oba pola.Dele se u dve grupe: primarne i sekundarne koksartroze.Primarne ili idiopatske koksartroze su one kojima ne predhodi ni jedno poznato bolesno (patološko) stanje kuka. Takvih je oko 42% od svih koksartroza.Sekundarne koksartroze se razvijaju posle raznih bolesnih stanja na kuku. Najčešće su posle razvojnog poremećaja kukova (raniji termini: urođeno iščašenje kukuova, kongenitalna luksacija kukova i dr.). Oko 40% svih koksartroza su posle razvojnog poremećaja kukova. Od drugih stanja se sreću koksartroze posle protruzije acetabuluma, posle povreda (trauma), zapaljenja i dr.Razvojni poremećaj kukova ječešći kodženskog pola, uz dosta izraženu naslednu komponentu. Dijagnoza i lečenje ovog poremećaja je posebna tema, pa zato ovde nećemo o tome opširnije.Klinički znaci (simptomi) artroze kuka su bol pri hodu i progresivno ograničenje pokreta u kuku.Bol pri hodu je osnovni znak koksartroze. Javlja se posle 200m, 500m, 1km ili više, zavisno od stepena artroze. U početnom stadijumu artroze prestaje uz odmor i ležanje, ali se u odmaklom stadijumu zadržava u toku celog dana, kasnije i u toku noći. Lokalizuje se

najčešće u prednjem delu nadkolenice sve do kolena, ili u prednjeunutrašnjem delu nadkolenice. Ređe lokalizacije bola su zadnji deo nadkolenice ili ispod kolena.Ograničenje pokreta najkasnije zahvata pokrete savijanja noge u kuku ("fleksije"), a mnogo cešće se javljaju ograničenja rotacije noge u kuku i ograničenja u odmicanju noge u stranu ("abdukcije").Sreću se i krepitacije tj struganje ili tarež u kuku, kao i povremene blokade pokreta u kuku.U kasnijoj fazi se javljaju bol kod pritiska na kuk i hipotrofija mišića nadkolenice, tj smanjena masa i snaga mišića nadkolenice.Rendgenski znaci koksartroza su smanjenje zglobne pukotine, javljanje koštanih izraslina ("osteofita"), izmenjena građa (struktura) kosti, deformacijačašice (acetabuluma) i glave butne kosti i pomeranje glave butne kosti u odnosu načašicu.Rendgensko suženje tj. smanjenje zglobne pukotine je rezultat propadanja zglobne hrskavice koja prekriva krajeve kosti.Kostne izrasline tj. osteofiti se stvarajučešće načašici, ali se mogu stvoriti i na glavi butne kosti. Mogu biti na ivici zglobnih površina, ali isto tako i na samim zglobnim površinama.Tok bolesti (evolucija) je postepen i progresivan, a razlikuje se kod različitih uzroka koksartroze.Koksartroza kao posledica razvojnog poremećaja kukova (raniji nazivi: luksirani ili iščašeni kukovi) je najčešći oblik sekundame koksartroze. Ovaj oblik počinje ranije nego primame koksartroze, u dobi od 35 do 45 godina starosti.Lecenje može biti neoperativno (medikamentozno) ili operativno (hirurško).Neoperativno lečenje je uz upotrebu lekova, fizikalne terapije i ortopedskih pomagala. Od lekova se koriste lekovi protiv bolova (analgetici) u obliku tableta, kapsula ili injekcija i kortikosteroidi u obliku injekcija u zglob kuka.Operativno se rade dve velike grupe operacija. Kod blažih oblika se rade operacije koje imaju za cilj da poboljšaju stanje postojećeg kuka, tzv. biološke operacije. Ove se operacije rade na karličnim kostima ili na butnoj kosti.Kod teških promena se radi ugrađivanje veštačkih kukova (endoproteza). Postoje različiti modeli veštačkih kukova, ali je osnovna podela na "cementne" i "bezcementne". Kod "cementnih" kukova se veštački kuk lepi za postojeće koštane delove posebnim dvokomponentnim materijalom, koji nema nikakve veze sa cementom, ali se taj naziv ipak koristi. Kod bezcementnog modela veštački kuk se učvršćuje (fiksira) direktno za kost raznim načinima (navoj i dr.). Tehnika ugradnje veštačkih kukova je rutinska metoda u mnogim našim bolnicama. Rezultati su u velikom procentu dobri, ali ipak postoje i loši rezultati (kao rezultat raznih komplikacija) u oko 3% operisanih.Nekada su se koristile i druge oeracije kao na primer operativno ukočenje zgloba kuka (artrodeza)što daje bezbolan kuk, ali bez pokreta. Kod komplikacija se radi kada je to neophodno, naročito kod upornih infekcija, i resekcija (isecanje i vađenje) glave i vrata butne kosti.

Artroza kolena (gonartroza)

Artroza kolena ili gonartroza je izuzetnočesta. Po ispitivanju Parkera 1934. godine preko 60% osoba starijih od 30 godina ima artrozu kolena, a preko 90% kod osoba starijih od

40 godina.Može biti primarna ili sekundarna. Primarna je kada ne postoji ni jedan jasan faktor koji dovodi do promene, a sekundama je posledica nepravilnostu u kolenu kaošto su "0" noge (varus kolena), "X" noge (valgus kolena), nepravilan položajčašice i dr.Koleno je složen zglob koji u jednoj kapsuli ima dva zgloba i to: 1. zglob između butne kosti (femura) i golenjače (tibije) i 2. između butne kosti ičašice (patele). Koleno stabilizuju posebne veze i to:čašična veza (ligamentum patellae), spoljna i unutrašnja bočna veza (lateralni i medijalni kolateralni ligamenti) i prednja i zadnja ukrštena veza.Pokreti su savijanje i opružanje.Primarna gonartroza je mnogo češća kod žena, naročito posle četrdesete godine, mnogočešće kod gojaznih osoba i kod osoba koje imaju smetnje sa cirkulacijom. Postoji određena porodična skolonost. Osobe sa gonartrozomčešće imaju ravne tabane.Obično je obostrana, mada može biti i asimetrična. Po pravilu tegobe počinju u zglobu između butne kosti ičašice (patelofemoralnom zglobu), a kasnije se nastavljaju na zglob između butne kosti i golenjače (femorotibijalni zglob).Bol je prvi klinički znak gonartroze. Obično počinje kao bol sa prednje ili unutrašnje strane kolena, mnogo ređe sa spoljne ili zadnje strane, a kasnije zahvata celo koleno. U početku se javlja pri hodu, naročito po neravnom terenu. Javljaju se preskakanja iškripa (tarež, krepitacije) u kolenima. Ukočenja kolena (blokade) su retke i obično su posledica drugih oštećenja zglobe hrskavice ili meniskusa. Otok kolena i strvaranje veće količine tečnosti u kolenu se javljaju u kasnijoj fazi.Ograničenje pokreta, naročito savijanja se javlja više godina posle početka bolesti.Sa napredovanjem bolesti dolazi do poremećaja u osovini i stvaraju se "0" ili "X" noge (Varus ili valgus kolena). Dugotrajni bolovi i smanjena aktivnost dovode do slabljenja mišića nadkolenice, naročitočetvoroglavog mišića (kvadricepsa).Prvi radioloski (rendgenološki) znaci gonartroze su promene na zglobu između butne kosti ičašice koje se manifestuju kao izraštaji (osteofiti) na zadnjegornjem i zadnjedonjem rubučašice. U zglobu između butne kosti i golenjače prve izrasline su na zadnjegomjem delu golenjače, a zatim na ostalim strukturama kolena. Kod dugotrajnih artroza dolazi do naknadnih (sekundarnih) poremećaja u osovini kolena. Radiografija kolena uz pomoć nekog kontrastnog sredstva ili vazduha se retko koristi u dijagnostici artroza. Ona može da pokaže oštećenja na zglobnoj hrskavici i drugim delovima kolena.Ne postoje posebne laboratorijske analize. Sedimentacija krvi je normalna, ili kod naknadnih zapaljenskih komplikacija blago ubrzana. Osobine zglobne tečnosti su već ranije opisane.Tok bolesti (evolucija) je različit. U početku može postojati samo bol, bez drugih znakova, ali se bol može javiti i znatno kasnije kada su već jasno izraženi radiološki znaci gonartroze. Bolovi mogu biti samo posle dužeg hoda, ili trajati nekoliko sedmica, a postoje i periodi bez bolova. Posle više godina bolovi zahvataju uvek oba kolena i postaju trajni. Ograničena je sposobnost kretanja, naročito u kasnijoj fazi kada se razviju i poremećaji u osovini kolena.Lečenje može biti neoperativno (medikamentozno) ili operativno (hirurško).Neoperativno lečenje se sastoji u davanju lekova (tableta, kapsula i drugih oblika) koji smanjuju bol i zapaljenske reakcije, ali se ne daju kortikosteroidni preparati u obliku tableta. Kortikopreparati (kortizon i slični preparati) se daju isključivo direktno u zglob (intraartikularno), kako bi se izbegla nepovoljna opšta dejstva ovih preparata. Koriste se i

razne lokalne fizikalne procedure najčešće tople kupke ili procedure koje greju koleno. Važno je eliminisati gojaznost koja dovodi do ranije pojave artroze kolena i koja pogoršava tok artroze.Operativno lečenje je ponekada neizbežno. Rezultati su značajno bolji ako postoji poremećaj u osovini kolena ("O" ili "X" noge) kada se primenjuju operacije koje ispravljaju osovinu kolena presecanjem golenjače ili butne kosti (korektive osteotomije). Koriste se i operacije kojima se skidaju izrasline na kostima i izravnava površina hrskavice ("toaleta kolena") i koje imaju za cilj poboljšanje cirkulacije u kolenu bušenjem okrajaka golenjače i butne kosti ("foraž"). Kada su veliki problemi izmeđučašice (patele) i butne kosti koriste se i operacije kojima se pokušava da poboljša stanje, a radi se i operativno odstranjenječašice (patelektomija). Kod teških oblika gde ne mogu pomoći druge metode radi se operativno ukočenje kolena (artrodeza) koje daje bezbolno koleno, ali bez pokretljivosti. Danas se metoda ukočenja kolena sve ređe koristi jer se prednost daje totalnim endoprotezama kolena ("veštačko koleno"). Rezultati kod endoproteza kolena nisu tako dobri kao kod endoproteza kuka, ali se i tu stanje poboljšava, tako da se iznose rezultati sa novim modelima endoproteza koji su dobri u preko 90% slučajeva. Prihvaćeno je da se ove endoproteze koriste kod osoba preko 60 godina starosti.Sekundame gonartroze su takođečeste. One se javljaju kod poremećaja u osovini kolena, kod problema sačašicom, kod nepotpunog opružanja kolena, kod oštećenja meniskusa, kao posledica preloma u području kolena, kod različitih bolesti zglobova (artropatija) i oštećenja zglobne hrskavice.Poremećaji u osovini kolena ("X" ili "0" noge) su izuzetni značajan faktor u nastanku gonartroze jer uvek dovode do ranog razvoja artroze kolena. Zato je izuzetno važno njihovo rano otkrivanje i lečenje. Lečenje poremećaja u osovini kolena je daleko uspešnije, brže i lakše ako se počne kod malog deteta. Tada je efikasno lečenje korektivnim aparatima. Ako se propusti taj period i završi rast kostiju neophodne su operacije za korekciju osovine kolena. Najvažnije je da roditelji shvate da poremećaj u osovini kolena nije samo estetski problem već da je važnije poremaćaj statike organizmašto neminovno dovodi do ranog razvoja artroza. Gonartroze izazvane poremećajem u osvini kolena se moraju lečiti operativno, jer se bez ispravljanja osovine ne mogu dobiti dobri rezultati.Poremećaji u odnosu časice i butne kosti u početku daju artrozu između čašice i butne kosti, koja se kasnije širi na celo koleno. Ovi se poremećaji manisfetuju kao ponavljano iščašivanje čašice, koje treba blagovremeno rešiti operativno naročito kod težih oblika gde su iščašenjačašicečešća.Kod nepotpunog opružanja kolena se razvija gonartroza. Uzrok ovog nepotpunog opružanja su najčešće cerebralna paraliza ili stanja posle raznih zapaljenja kolena, reumatske promene i promene kod hemofiličnih oštećenja zglobova.Ostećenja meniskusa su u posebnom odnosu sa gonartrozom. Gonartroza se javlja posle oštećenja meniskusa, naročito posle vađenja meniskusa (meniscektomije). U najvećem broju gonartroza dolazi do oštećenja meniskusa.Gonartroze posle preloma se javljaju posle preloma koji zahvataju zglobnu provršinu ili posle preloma kod kojih je ostao poremećaj u osovini kolena.

Artroze šake

Artrozešake najčešće zahvataju zglobove izmeđučlanaka prstiju (interfalangealne) i zglobove između kostiju ručja i kostiju doručja.Ćešće su zahvaćeni zglobovi između srednjih i krajnjih članaka (distalni interfalangealni zglobovi). Manifestuju se bolovima, ograničenjem pokreta i otokom zgloba. Ove je otoke ili zadebljanja prvi opisao engleski lekar Heberden, kasnije francuski lekar Bušar (Bouchard), pa su poznati kao Heberdenova ili (ređe) Bušarova zadebljanja (čvorići). Ove su promene češće kod starijih osoba i kod žena. Vrločesto su udružene sa vratnom spondilozom. Karakteristične su za određene profesije, kao na primer za daktilografkinje,što ukazuje da u njihovom razvoju postoji značajan uticaj malih ponavljanih povreda (mikrotrauma). Ova zadebljanja zahvataju uglavnom kažiprst i III prst, nešto ređe ostale prste, i to sa bočne i leđne strane prstiju. U početku mogu postojati i znaci zapaljenja (crvenilo, bol, otok, nemogućnost pokretanja), a kasnije su prisutna zadebljanja koja u svojoj strukturi imaju deformisane karajeve kosti, uz sve rendgenske znake artroza (sužena zglobna pukotina, izrasline kosti, razređena struktura kosti i druge), uz bol i poremećaje osetljivosti (senzibiliteta). Kao i kod drugih artrozalaboratorijske analize su u granicama normale.Mogu biti zahvaćeni zglobovi između gomjih i srednjihčlanaka prstiju (proksimalni interfalangealni zglobovi),često udruženo sa artrozom distalnih interfalangealnih zglobova.Našaci se sreću i artroze između kostiju ručja i palca, kao i ređe artroze između kostiju ručja i doručja. Lečenje se sastoji u davanju lekova protiv bolova, hormona, naročitoženskih polnih hormona (estrogena), u primeni fizikalnih procedura, davanju kortikopreparata direktno u obolele zglobove, imobilizacijama kod jakih bolova a ponekada se moraju raditi i operacije.

Artroze stopala

Artroze na stopalu mogu zahvatiti bilo koji zglob stopala, ali se ipak daleko najčešće javljaju u zglobu između donožja i palca i izmeđučlanaka palca. Na ovom mestu artrotične promene mogu biti primame, ili sekundarne kod "čukljeva" (hallux valgus). Prvi znak ove artroze je bol pri hodu, a kasnije ograničenje pokreta do potpunog ukočenja zgloba uz zadebljanje zgloba. Rendgenski su vidljive sve promene karakteristične za artroze.Lečenje je kao kod svih artroza (lekovi protiv bolova, fizikalne procedure i drugo), s tim da se ovdečesto mora i hirurški intervenisati.

Artroze lakta

Artroze lakta mogu biti primame i sekundame. Primarne se javljaju ratko. Sekundarne su ili posledica ponavljanih mikrotrauma, na primer kod osoba koje rade sa pneumatskim alatima (rudari i drugi), ili kao posledica ozbiljnijih povreda, na primer preloma u predelu lakta, naročito onih kojih zahvataju i zglobnu površinu, iščašenja lakta, povrede zglobnih veza (ligamenata) lakta.Osnovni i prvi znak je bol. Kasnije dolazi do ograničenja pokreta u laktu. U početku je to ograničenje blago, a kasnije je sve izraženije. Otoka nema, a mogu se javiti koštane izrasline (osteofiti) ili slobodni koštani delovi u zglobu. Nema znakova zapaljenja

(crvenilo, otok i dr), ni otoka limfnihžlezda u laktu i pazuhu. U kasnijoj fazi dolazi do slabljenja mišića nadlaktice i podlaktice, a ponekada i pritisak koštanih izraslina na lakatniživac (nervus ulnaris).Rendgenski znaci su smanjena zglobna pokotina, izmenjena struktura kosti u zglobu, koštane izrasline u zglobu i slobodna koštana tela u zglobu.Laboratorijske analize su u normalnim granicama.Lečenje je kao i kod svih artroza: lekovi protiv bolova, lokalno u zglob kortikopreparati, fizikalne procedure, i znatno ređe operativni zahvati, naročito otklanjanje pritiska koštanih izraslina na lakatniživac.

Artroze kičme (spondiloza)

Na kičmenom stubu artroza može zahvatiti strukture između tela pršljenova (intervertebralne diskuse) i zglobove između apofiza (interapofizarne zglobove) ili i jedne i druge.Učestanost tegoba zbog degenerativnoh promena na diskusu (diskartroza) je velika. U tokuživota 50 do 70% Ijudi se javlja doktoru zbog ovih problema. Rendgenski se ove promene nalaze kod više od 80% osoba starijih od 60 godina.Međupršljenski (intervertebralni) diskus se sastoji od dva osnovna dela: jezgra (nucleus pulposus) i fibroznog prstena (anulus fibrosus). Jezgro je u sredini jajoliko, vrlo viskozno,želatinozno i homogeno. Oko jezgra se nalazi fibrozni prsten, koji u vidu cilindričnih lamela obuhvata jezgro.Kičmeni pršljenovi su međusobno povezani vezama (ligamentima). Najjače i najznačajnije su prednja uzdužna veza (prednji longitudinalni ligament) i zadnja uzdužna veza (zadnji longitudinalni ligament).Funkcija međupršljenskog diskusa je da omogućava pokretljivost kičmenog stuba.Oštećenja diskusa mogu zahvatiti jezgro ili fibrozni prsten. Najčešća su oštećenja u građi (strukturi) jezgra. Građa jezgra se menja u smislu pojavljivanja fibroznih delova, koji kasnije dovode do deobe mase jezgra tj. do pojave više jezgara.Oštećenja fibroznog prstena su najčešće cepanje koje može biti kružno (koncentrično) i radijalno. Kroz ove pukotine izlazi sadržaj jezgra i tako nastaju kile (hernije) diskusa.Oštećenja diskusa dovode do nadražaja kosti tela pršljena pa se stvaraju koštane izrasline (osteofiti).Rendgenski se ne vidi diskus ni njegova oštećenja direktno. Indirektni znaci oštećenja diskusa su smanjenje prostora između tela pršljenova, postojanje koštanih izraslina oko diskusa.Kile (hemije) diskusa unazad pritiskaju na kičmenu moždinu i rendgenski se najbolje vide na rendgenskim snimcima sa kontrastom (mijelografijama) ili na kompjuterizovanoj tomografiji (CT).Oštećenja diskusa sučešća kod starijih osoba, ali postoji i značajan uticaj profesije i stilaživota, kao i nasledna komponenta.Oštećenja diskusačesto ne daju nikakve smetnje. Ona oštećenja diskusa koja su udružena sa koštanim izraslinama (osteofitima), za razliku od artroza udova, takođe mogu postojati, a da ne izazivaju nikakve smetnje. Bol nije posledica oštećenja građe diskusa, degenerativnih promena na diskusu, koštanih izraslina (osteofita), oštećenja fibroznog prstena, nego je posledica prolaska (migracije) jezgra diskusa kroz oštećeni fibrozni

prsten, naročito ako je ta migracija unazad prema zadnjoj uzdužnoj vezi i kičmenom kanalu.Artroza može zahvatiti i interapofizarne zglobove, koji sečesto zovu mali zglobovi kičme. Ovde su promene od manjeg značaja u odnosu na intervertebralne promene.

Vratna artroza

Anatomski artrotične promene na vratnoj (cervikalnoj) kičmi su vrločeste kod osoba sačetrdeset godina i starijih. Klinički bolne faze kod vratnih artroza su takođečeste.Oštećenja su najčešće u donjim delovima vratne kičme, obično između petog i šestog vratnog pršljena, ali mogu biti i između četvrtog i petog i izmeđušestog i sedmog vratnog pršljena. Gomji deo vratne kičme skoro nikad nije zahvaćen artrotičnim promenama, mada se retko mogu videti između trećeg ičetvrtog vratnog pršljena.Oštećenja međupršljenskog diskusa su po već opisanom mehanizmu, a za vratnu kičmu su karakteristična i oštećenja malih zglobova, tj. unkartroza, koja su udružena sa oštećenjima međupršljenskog diskusa.Rendgenski se viđaju promene na vratnoj kičmi, koje mogu biti i jako izražene, a bez ikakvih tegoba. Tegobe se mogu pojaviti naglo kao jak bol u vratu, ramenu i ruci, koji se pojačava pri pokretima vratne kičme. Ponekad ovi bolovi zahvataju i glavu, naročito potiljak. Traju dugo, ili se javljaju sa prekidima. Pogoršavaju se kod promene vremena, glavobolja i profesionalnih aktivnosti kod kojih sučesti pokreti vrata naročito napred. U bolnim fazama je smanjena pokretljivost vratne kičme.Klinički se ne vide nikakve promene na vratu. Dijagnoza se postavlja rendgenski. Na rendgenskim snimcima se vide sve promene karakteristične za artroze.I ovde su laboratorijske analize potpuno normalne.Evolucija je spora. Kao i kod svih artroza i ovde su promene nepovratne (ireverzibilne), ali postoje dugi periodi, i po nekoliko godina, između bolnih faza.Kao komlikacije se javljaju pritisak na nervne korenove, krvne sudove ili simpatički nervni sistem.Lečenje je lekovima, fizikalnim procedurama i ortopedskim pomagalima. Od lekova se koriste preparati koji smanjuju bol, a dobro deluju iženski polni hormoni (estrogeni) kodžena. Kao fizikalna terapija primenjuju se mikrotalasi, dijatermija, infracrvene lampe, ultrazvuk, masaža, pojedinačno ili kombinovano. Od ortopedskih pomagala se koriste imobilizacije vratne kičme gipsanim ili plastičnim materijalom, a ponekada i trakcije vratne kičme.Kao komplikacija artroze vratne kičme se javlja i oštećenje kičmene moždine (mijelopatija). Mehanizam nastanka ovih oštećenja je kompleksan, tegobe su velike, a lečenje teško.

Artroze grudne kičme

Kod artroza grudne kičme postoje dva osnovna oblika: (1) artroza koja je slična artrozama vratne i slabinske kičme i (2) sekundama artroza kodŠojermanove (Scheuermann) bolesti.Artroza grudne kičme koja je kao artroze vratne i slabinske kičme,često udružena sa njima, je izuzetnočesta.

Klinički se manifestuje pogrbljenim držanjem.Rendgenski znaci su promene na međupršljenskom diskusu, smanjenje međupršljenskog prostora, pojava koštanih izraslina, ponekada okoštavanje (kalcifikacija) diskusa.Bolovi se mogu javiti sa prekidima, kod dugog stajanja, mogu seširiti napred prema rebrima i grudnom košu, a ima dosta osoba koje rendgenski imaju promene, a nemaju nikakve tegobe.Šojermanova bolest je oštećenje pršljenova u pubertetu, nepoznate etiologije, sa oštećenjima zone rasta pršljenova.Šojermanova bolest nije artroza, ali njena evolucija vodi u artrozu posebnog tipa.Osnovni znakŠojermanove bolesti je pogrbljenost i bol u predelu grudne kičme u pubertetu. Bol nije stalan, a javlja se i u slabinskom predelu kičme, iako su promene na grudnom delu.Rendgenski se vide promene na površini tela pršljenova (korpusa), a prednji delovi tela pršenova su niži u odnosu na zadnji delove.Laboratijske analize su normalne, mada ponekada sedimentacija krvi može biti blago povišena.Bolest obično počinje izmeđučetrnaeste i sedamnaeste godine i traje do dvadesete i dvadesetdruge godineživota,češće kod muškaraca. U prve dve godine se pogbljenost (kifoza) pogoršava, a kasnije postaje stalna.Osnovno u lečenju je sprečavanje pogrbljenosti. Preporučuje se spavanje na tvrdom ležaju na leđima i nošenje ortopedskih midera. Važno je da ove osobe izbegavaju zanimanja gde je potrebno opterećenje kičme, posebno grudne.Postoji poseban sindrom bola u leđima koji ječest u svakodnevnoj praksi. Javlja se skoro samo kodžena između osamnaeste ičetrdesete godine, najjače oko tridesete godine. Najčešće se javlja kod profesija koje rade u položaju gde je kičma povijena prema napred.Često kod ovihžena postoje tegobe koje podsećaju na klasične neurotične tegobe: jutarnji umor, nesanica prvih nekoliko sati noći i druge tegobe, a koje su posledica bola u leđima. Ove se tegobe pojačavaju u trudnoći i kodžena koje doje. Bol zahvata sredinu leđa, ali može zahvatiti i područje između kičmenog stuba i lopatice. Javlja se uveče i posle rada.Klinički se može raditi o poremaćaju statike kičmenog stuba, ali to nije uvek prisutno.Rendgenski nalaz može biti potpuno normalan, ali se mogu naći i blage krivine na kičmenom stubu (skolioze), poslediceŠojermanove bolesti i drugo.Uzroci ovog simptoma su različiti: poremećaji statike kičmenog stuba, slabost mišića i veza (ligamenata), psihička napetost i artrotične promene.Lečenje ovog sindroma, sa ili bez prisutne artroze, je:Izbegavanje opterećenja kičmenog stuba korekcijom položaja u toku rada, a ako je to neophodno i promenom profesije.Jačanje leđnih mišića vežbama i masažom kod osoba kod kojih postoji slabost ovih mišića ili je prisutna blaga krivine kičmenog stuba (blaga skolioza ili kifoza).Primena lekova protiv bolova i različitih fizikalnih procedura (infracrvene lampe, ultrazvuk i drugo).Borba protiv nervne distonije sedativima i psihoterapijom.Primena preparata kalcijuma i vitamina D ne daje nikakve rezultate.

Slabinska artroza

I u slabinskom delu kičmenog stuba postoje dve vrsta artroza: između tela pršljenova i artroze malih zglobova.Artroza između tela pršljenova zahvata i diskus pa se koristi naziv slabinska (lumbalna) diskartroza. U ovom predelu tegobe se klinički javljaju kao: (1) lumbago, (2) dugotrajni slabinski bolovi zbog oštećenja diskusa i (3) tegobe vezane za veliki sedalni (išijadični)živac.Lumbago je iznenadni, jak bol slabinskog dela praćen nemogućnošću pokreta u slabinskom delu (zbog bolova). Javlja se kod osoba između tridesete i šezdesete godineživota. Retko se viđa kod osoba mlađih od dvadeset ili starijih odšezdeset godina.Najčešće se javlja u toku podizanja tereta (kofera, nameštaja i drugo). Osoba oseti oštar i jak bol, uz osećaj kao da je nešto puklo. Ovaj bol blokira pokrete u slabinskom delu kičme. U jednom broju slučajeva nastaje pri pokretima u sportu ili drugim pokretima, na primer pri poljoprivrednim radovima i kod dugotrajnih vožnji automobilom. Bol zahvata slabinsko-krsni deo (lumbosakralni), a ponekad se prostire na prepone i mošnice. Pritisak na slabinsko-krsni deo ga pojačava.Obično traje pet do deset dana, a zatim više sedmica postoji u oslabljenom obliku.Često predhodi tegobama vezanim za veliki sedalniživac (išijadikus) i tada se posle nekoliko dana bol premešta u nogu.Ponovna javljanja (recidivi) sučesta, ali njihova učestanost je jako različita od slučaja do slučaja. Određeni broj se pretvara u dugotrajan (hroničan) slabinski bol.Rendgenski nalaz je jako različit, počev od normalnog nalaza, pa do oštećenja diskusa, tela pršljenova, koštanih izraslina (osteofita) itd. Ove se rendgenske promene nalaze izmeđučetvrtog i petog slabinskog i između petog slabinskog i prvog krsnog pršljena, ređe između trećeg ičetvrtog slabinskog.U lečenju je obavezno ležanje u krevetu uz primenu lekova protiv bolova i lekova koji smanjuju tonus mišića (miorelaksansa). Ako bolovi traju duže od dve nedelje mogu se primeniti stalna trakcija i ručna manipulacija ("nameštanje").Dugotrajni slabinski bolovi ili bolna insuficijencija diskusa se javlja kod osoba između tridesete išesdesete godineživota.Bol je u slabinsko-krsnom predelu (lumbosakralno) obično po sredini, ali može biti i više bočno. Jačina bola je različita, počev od blagog bola do jakih bolova kao kod lumbaga.Često se pojačava kod fizičkih napora (posao, sport), dužeg hoda, duge vožnje automobilom. Klinički je nalaz bez osobitosti, ili postoji bolna osetljivost na pritisak u predelučetvrtog i petog slabinskog pršljena i prvog krsnog pršljena. Retko je bolna tačka više ili niže od ovog područja.Rendgenska slika može biti normalna, ali mnogo ređe nego kod lumbaga. U većini slučajeva se vide znaci oštećenja diskusa tj. promene na površini tela pršljenova, koštane izrasline (osteofiti) i drugi. Ove promene zahvataju prostore izmeđučetvrtog i petog slabinskog pršljena, između petog slabinskog i prvog krsnog, ređe između trećeg ičetvrtog slabinskog.Bolest ima dugotrajan (hroničan) tok. Traje godinama, ali mogu postojati periodi bez tegoba koji traju više nedelja ili više meseci, ponekada i više godina.Lečenje se sastoji u izbegavanju opterećenja kičmenog stuba, vežbama, fizikalnoj terapiji i uzimanju lekova protiv bolova.Tegobe vezana za oštećenja nervnih korenova i velikog sedalnogživca (išijadikusa) nisu direktno vezane za degenerativne promene zglobova (artroze).

Krsno-bedrene (sakroilijacne) artroze

Artroza u krsno-bedrenim (sakroilijačnim) zglobovima može izazivati određene tegobe, ali je ovde važno isključiti druga stanja koja znatnočešće izazivaju tegobe u ovom predelu. To su zapaljenja krsnobedrenih (sakroilijačnih) zglobova izazvana bacilom tuberkuloze ili drugim bakterijama (stafilokok, gonokok i druge), promene na ovim zglobovima u sklopu reumatskih promena, promene na hrskavici u ovim zglobovima (osteohondriti) i dr.

Grudno-ključnačne (sterno-klavikulrne) artroze

U zglobu između grudne i ključne kosti (stemoklavikularnom zglobu) se često javljaju artrotične promene, naročito kodžena poslečetrdesete godine na desnoj strani, a ponekada i obostrano.Glavni znaci su bol i otok (deformitet) zgloba gde je okrajak ključne kosti pomeren prema napred. Ponekada se u položaju na leđima, uz maksimalno kretanje ramena unazad ovaj deformitet gubi. Ova promena može biti i bez bolova, ili se bol javlja kod pokreta ramena. Nema znakova zapaljenja.Rendgenski se vidi pomeranje okrajka ključne kosti prema napred (subluksacija) uz blage koštane izrasline (osteofite) i promene u strukturi kosti u smislu razređenja (osteoporoze).Laboratorijski nalazi su normalni.Kada se jednom pojavi deformitet ostaje stalno, ali su periodi bez bolova dugi.U periodu bez bolova ne preduzima se nikakvo lečenje. U bolnoj fazi se daju lekovi protiv bolova ili lokalno kortikopreparati.

Artroze ramena

U području ramena artroze su retke. Skoro uvek su sekundame i posledica su velikih povreda sa prelomima glave nadlakatne kosti (humerusa) i oštećenjem zone rasta u tom području.Glavni simptomi su bol i ograničenje pokreta.U postavljanju dijagnoze treba misliti na dalekočešći periartritis ramena koji ima slične simptome. U prilog artroze govore smanjena zglobna pukotina, koštane izrasline na donjem polu zglobnečašice (glenoida) i glave nadlakatne kosti sa izmenjenom strukturom glave nadlakatne kosti ičesto prisutnom deformacijom zglobne površine glave nadlakatne kosti.Lečenje se sastoji u davanju lekova protiv bolova, eventualnoženskih polnih hormona (estrogena), lokalnoj primeni kortikopreparata, fizikalnoj terapiji. Hirurški se nikada ne interveniše.

Druge artroze

Ređe artroze su artroze skočnog zgloba, artroze zglobova između rebara i kičmenog stuba i između rebara i rebarne hrskavice i dr.Artroze skočnog zgloba su skoro uvek posledica povreda i preloma u tom području. Glavne manifestacije su bol i ograničenje pokreta. Lečenje je neoperativno (lekovi koji

smanjuju bol i otok i fizikalne procedure) i operativno, najčešće, kod teških oblika, operativno ukočenje skočnog zgloba (artrodeza).Artroze između rebara i kičme i rebara i rebamih hrskavica mogu dati simptome koji se mogu pobrkati sa simptomima bolesti srca. Lečenje se sastoji u davanju lekova koji smanjuju bol i zapaljenske reakcije.

Progresivna poliartroza

Progresivna poliartroza zahvata više zglobova uz stalno pogoršanje. Najčešće se javlja kodžena posle pedesete godineživota, ali je relativno retka.Klinička slika i lečenje je kao kod artroza pojednih zglobova.