Dale Carnegie Psihologija Uspjeha 2

7/26/2019 Dale Carnegie Psihologija Uspjeha 2

1/144

1

DEJL KARNEGI

PSIHOLOGIJA USPEHA II

Kako zaboraviti brige i naizadovoljstvo u ivotuNaslov originala

DALE CARNEGIE --- THE QUICK AND EASY WAY TO EFFECTIVE SPEAKING

UVOD: KAKO SAM I ZBOG EGANAPISAO OVU KNJIGU

Pre trideset pet godina bio sam jedan od najnesrenijih mladia koji su se mogli nai naulicama Njujorka. Zaraivao sam za ivot trgujui kamionima, premda o njima nita

poblie nisam znao. Trgovina kamionima nije me ni najmanje zanimala, pa sam ak iprezirao takav posao. Gadilo mi se to moram da ivim u jeftino nametenom sobikuna periferiji Njujorka. Nikada neu zaboraviti kako bi izjutra, kada sam sa vealice uormanu uzimao istu kravatu , istog asa poele da mile bubavabe. Pri pomisli da

bubavabeopsedaju i jeftine restorane u kojima sam se hranio, unapred bi me spopadala muka.Uvee sam se u taj bedni sobiak vraao sa uasnom glavoboljom. Glava mi je pucalaod umora, razoaranosti, jada i oseanja pobune koja je tinjala u meni. ta se to u meni

bunilo? Pa, to to od mojih prelepih snova iz studentskih dana nije ostalo gotovo nita,osim te surove stvarnosti nalik na komar. Zar je ovo ivot?" pitao sam se. Onaj ivot

pun avantura, koji sam tako nestrpljivo oekivao?Zar je ovo sve toivottreba da miprui ovaj muanposao, ovo sustanarstvo sa

bubavabama, ovu odvratnu hranu ...? Zar nemabanikakve nade u bolju budunost?"udeo sam za trenucima odmora ispunjenim itanjem i pisanjem- pisanjem knjiga o

kojima sam mataou studentskim danima.Bilo mi j e jasno da nita neu izgubiti, a moda bih mogao mnogo dobiti, ukolikonapustim trgovinu kamionima, Nije mi bilo stalo ni do zarade, ni do napredovanja. eleosam samo da ivim kao ovek. Drugim reima, nalazio sam se pred svojim ivotnimRubikonom, pred trenutkom odluke s kojim se suoavajumnogi mladi ljudi na praguivota. I, kada sam jednog dana najzad o dluio da napustim posao, ta mi je odluka iztemelja izmenila budunost. Sledeih trideset pet godina donele su mi sreu, zadovoljstvo iostvarenje mojih najsmelijih snova.

Odluioda potraimnametenjeu jednoj veernjoj koli za odrasle, jer sam kao diplomiraninastavnik ispunjavao sve neophodne uslove za takvo mesto.

Radovala me je pomisao da bih uz takav posao mogao danju itati, pripremati predavanjai pisati romane i novele. eleo sam da' ivimza pisanje, i da piem za ivot'.Trebalo je jo samo odluiti ta bih mogao da predajem polaznicima takvih veernjihteajeva. Razmiljajui o svom znanju , steenom na fakultetu, zakljuiosam da su miumee i iskustvo u vebama iz govornitva bili na poslu mnogo dragoceniji negosveukupno znanje steeno tokom studija. Zbog ega? Zbog toga to mi je govornitvo

pomoglo da se oslobodim stidljivosti i nesigurnosti, istovremeno mi dajui hrabrost isamopouzdanje u ophoenju sa ljudima. Naprosto, nateralo me je da shvatim kako voa

postaje onaj ovek koji je spreman i zna da ustane i kaetamisli.

Uestvovao sam na konkursu za mesto nastavnika javnog govornitva na veernjimteajevimauniverziteta Kolumbija i Njujork, ali nisam imao sree.


2/144

2

Bio sam razoaran, iako sam danas presretan to su me odbili, jer sam malo vremenaposle toga dobio mesto nastavnika u veernjoj gde sam se od prvog trenutka moraodokazivati konkretnim rezultatima. Bio je to veliki izazov. Ljudi nisu dolazili na.moja

predavanja iz elje za akademskim napredovanjem ili drutvenim prestiom. Pohaali su

ih samo zato to su eleli da ree neposredne, i te kako vane ivotne probleme.Poslovni ljudi, na primer, elelisu da naue kako e na poslovnim sastancima ustati irei ta misle. Trgovci su ,opet, eleli da naue kako e najlake izai na kraj sa tekimmuterijama.Hteli su da steknu sigurnost i samopouzdanje, da uspeju u poslu i da obezbede

bezbrian ivot sebi i svojim porodicama. Budui da su kolarinu plaali u ratama iprestajali da plaaju ukoliko bi uspeh izostao, to ni ja nisam dobijaostalnu platu ve samo postotak od kolarine; stoga sam morao da budem avolski

praktian da bi se mogao vezati kraj s krajem.Tada me je, naravno, duboko povreivao taj nainplaanja, ali danas uviam dami je ta pouka bila od neprocenjive vrednosti. eleo ja to ili ne, bio sam prinuendamotiviem svoje polaznike. Morao sam da im pomognem u reavanju ivotnihproblema.Svaki as morao sam da uiiim zanimljivim i korisnim, kako bih ih privoleo da teaj

pohaaju do kraja.Bio je to uzbudljiv posao i ja sam ga zaista voleo. Iznenaivala me je brzina sakojimsu ti poslovni ljudi sticali oseaj samopouzdanja, i u srazmerno kratkom roku biliunapreivani i dobijali novane poviice. To je znailo da moji teajevi postiu eljenicilj. Posle tri semestra, kola mi je viestrukopoveala platu- sa pet, na trideset dolara

po veeri. Isprva sam poduavao samovetinu govor-nitva i izraavanja na javnim

mestima, ali sam tokom godina doao do zakljuka da su odraslima esto potrebni ivetina sklapanja prijateljstva i vetina zadobijanja ljudske naklonosti. Budui da nisammogao da naem odgovarajui prirunik o ljudskim odnosima, odluio sam da ga samnapiem.Taj prirunik nastao je i razvio se iz iskustva mojih odraslih uenika. Nazvao sam gaKako stei prijatelje i naklonost ljudi (How to Win Friends and Influence People).Budui da sam pomenuti prirunik napisao iskljuivo za polaznike mojih veernjihteajeva, a kako sam u meuvremenu tampaojo etiri slinaprirunika, nisam mogao nisanjati da e prirunik dostii gotovo milionsketirae. Kada se to ipak dogodilo, nisammogao da doemsebi od iznenaenja!Radeis ljudima, shvatio sam da je briga oko naoko nevanihsitnica jedan odvelikih problemas kojim se u ivotu susreu . Veina mojih uenika bi-li su poslovni ljudi: direktori,trgovaki putnici, inenjeri, knjigovoe- jednom reju presek najraznovrsnijih zvanja izanimanja. Sve njih odreda muilisu problemi naposlu i u linom ivotu. Meu polaznicima

bilo je i ena iz poslovnog sveta, ali i domaica. Ni one nisu bile poteene briga. Kre-nuo sam u potragu i za takvom knjigom . Obiao sam dve najvee njujorke

biblioteke i sa zaprepaenjemustanovio da poseduju samo dvadeset dva naslova pod naznakom BRIGE. Otkrio sam

ismenu injnicu da poseduju ni manje ni vie nego stotinu osamdeset naslova

podnaznakom CRVI. Dakle, gotovo devet puta vie naslova o crvima nego oljudskimbrigama! Neverovatno, zar ne? Pa, brige su jedan od najveih problema s kojima


3/144

3

seljudski rod svakodnevno susree, pa bi bilo prirodno oekivati da e svaka srednja iliviakolau zemlji imati, izmeuostalog, i neki teajna temu'Kako se osloboditi nepotrebnih

briga'. Ukoliko takav teaj i postoji, ja za njega nikad nisam uo. Nije, stoga, nikakvoudo to Dejvid Siberi u svojoj knjizi Kako uspenobrinuti (How to Worry Successfully)

kae: ovek zakorauje u zrelo ivotno doba isto tako nespreman za probleme i nedaesvakidanjeg ivota kao to je i neki crv nespreman za izvoenjebaletskih pirueta."Ali, kakve su posledice takve nespremnosti? Bolnice pune pacijenata sa ivanim iemocionalnim tegobama , kao i hiljade ljudi kod kojih su organske bolesti u dobroj meri

uzrokovane ivanomnapetou.Prouio sam onih dvadesetak knjiga iz njujorkih biblioteka, i pokupovao sve do egasam mogao doi na temu briga. Budui da mi, na alost, nita od toga nije mogloposluitikaoprirunik za rad sa odraslima, odluioda ga sam napiem.Za pisanje sam se pripremao punih sedam godina. Proitao sam misli i izreke svihsvetskih filosofa koji su se bavili temom ljudskih briga. Prouio sam biografije stotinaljudi, od Konfucija do erila. Razgovarao sam sa nizom istaknutih ljudi razlii-tih zvanja.Meutim, to je bio tekpoetak.Poto sam na taj nain stekao kakvo takvo teoretsko znanje, posvetio sam se njegovoj

primeni u praksi. Punih pet godina proveo sam u ' laboratoriji za suzbijanje briga', to jest

u'laboratoriji' mojih teajevaza odrasle. Koliko mi je poznato, to je prva i jedina'laboratorija'te vrste u svetu. Rad u njoj sastojao se u davanju niza saveta polaznicima za suzbijanje

briga. Oni su te savete morali da primenjuju u svakodnevnom ivotu, a zatim da uraspravljanjima o postignutim rezultatima porede svoje postupke sa navikama izprolosti.Moram priznati da sam se nasluao razgovora o savladavanju briga vie nego ijedan ivi

stvor na kugli zmaljskoj. Istovremeno sam proitao i stotine pismenih izvetaja nolaznikaslinih teajeva , koji su se veu to vreme odravaliu vieod stotinu sedamdeset gradovaSjedinjenih Drava i Kanade. Ova knjiga, dakle, nije nastala u kuli od slonovae. Ona ne

predstavlja visokoparnu teorijsku propoved o moguim nainima subijanja briga. Trudio samse da joj dam oblik dinaminog, saetog, dokumentarnog prikaza o tome kako su brojniodrasli ljudi prevladali svoje brige. Jedno je , meutim, sigurno: ovo jepraktinaknjiga, kojuitalacmoeduboko da'zagrize'.Veoma mi je milo to mogu da kaem da u njoj neete naii na izmiljeneprieineuverljive likove. Ona govori o iskustvima ivihljudi i navodi njihova prava imena. Ovo je,dakle, posve autentina i dokumentarna knjiga. Knjiga nastala iz ljudskih potreba, inamenjena potrebama hiljada ljudi.

Nauka predstavlja zbirku delotvornih recepata", rekao je jednom francuski pesnik PolValeri. Takva je upravo i ova knjiga: zbirka delotvornih, oprobanih recepata za

odstranjivanje briga. Moram vas, ipak, upoozoriti da vam ona neeotkriti nita to dosada niste znali , ali i da e vam otvoriti oi za sitne mudrosti koje u ivotu obino ne

primenjujete. Priznaete da i vi i ja, kao zreli i iskusni ljudi, znamo vepoprilino stvarida bismo mogli iveti savrenomirnim ivotom. Nevolja je , meutim, u tome to toznanje ne primenjujemo. Cilj ove knjige je, stoga, da iznova formulie, osavremeni i iznesena videlo prastare istine o ljudskoj prirodi, da vas trgne iz umalosti i da vas natera da

ponete da ih u ivotuprimenjujete.


4/144

4

Neu vam vie dosaivati priama o nastanku ove knjige. Vama je stalo da netonauite. Pa, u redu , krenimo! Najlepe vas molim da proitate prvih ezdesetstranica.Ukoliko vam se posle toga uini da niste nauili nita novo, da vam njeni saveti osuzbijanju briga ni najmanje ne koriste- pa, zavitlajte je kroz prozor. Ona oiglednonije za

vas!

Prvi deo

OSNOVNO TOMORATE ZNATI O BRIGAMA

Poglavlje 1

IVITENA JEDNODNEVNE RATE

ovekov zadatak nije da napree oi gledajui u maglovite daljine, ve da seuhvati ukotac s onim to mu se jasno ocrtava pred oima."Ovo su rei engleskog istoriara Tomasa Karlajla, rei koje su krajem prolog vekasnano delovale na mladog ame-rikog studenta medicine Vilijema Oslera. Po pri-rodisklon da se optereuje mislima o budunosti, Osler je ozbiljno shvatio Karlajlove rei itrudio se da ih primenjuje u praksi. Koliko je u tome uspeo, pokazuje njegova

biografija.

Postavi jedan od najuglednijih lekara svog doba, Osler je utemljio uvenu medicinskukolu 'Don Hopkins', bio imenovan za poasnog profesora medicine na Oksfordskom

univerzitetu i od engleskog kralja dobio titulu viteza. U svom dugogodinjempedagokomradu ser Vilijem Osler esto je razgovarao sa studentima i priao im o tajni svoguspeha. Evo ta je jednom prilikom ispriaostudentima Jejlskog univerziteta:Ljudi misle da ovek koji je profesor na etiri univerziteta mora posedovati nadprosenuinteligenciju. To, meutim, nije tano, to vam mogu potvrditi i moji najprisniji prijateljikoji znaju da spadam u ljude sasvim prosene inteligencije. U emu je tajna moguspeha ? Samo u nainu ivota, nainu koji sam nazvao' ivotom na jednodnevne rate'.ta to znai? Pokuau da vam navedem jedan primer... Pre nego to sam doao ovamo,

preao sam Atlantik velikim prekookeanskim brodom. Posmatrao sam kapetana koji je,stojei na komandnommostu, pritiskom na dugme mogao da aktivira bezbednosne ureajeza zatvaranja vodopropusnih vrata na pojedinim delovima broda. Razmiljajui o tomizumu ljudskog uma, nametnulo mi s jedno poreenje. Svaki ovek je mnogo sloenijimehanizam, namenjen mnogo duoj plovidbi nego onaj prkookeanski brod. Vano je,stoga, posedovati bezbednosne ureaje kojima emo, kad zatreba,pritiskom na dugmezatvarati elina vrata nad komorama naih briga. Popnite se na komandni most, buditekapetani svog ivotai trudite se da vam barem najvanijidelovi mehanizma funkcioniu kakovalja. Kada navale brige, setite se arobnog dugmeta, ne dozvolite da vam bujica preplavikomore. Reavajte probleme redom: jedan po jedan. Iskljuite prednje i stranje motore,zaboravite prolost i ne optereujte se


5/144

5

brigama o budunosti. Razvijajte naviku ivljenja na' jednodnevne rate'. Tek tada ete sapouzdanjem gledati u sadanjicu. Jer, prolost se ne moe promeniti, abudunostjesadranau dananjici."Da li je to, moda, dr Osler eleo da kae da ne moramo da se trudimo da se

pripremamo za budunost? He, nipoto. Hteo je da kae da emo se za budunostnajbolje pripremiti ukoliko se svim silama usredsredimo na sadanjost, to jest na savesnoobavljanje poslova koje nam donosi sadanjica. To je , po dr Osleru, jedini moguinain

pripreme zabudunost.Uostalom, 'hleb na dananji' jedini je hleb koji moemo da svarimo: dok ga jedemo, nerazmiljamo o bajatomjueranjem, ni o nesigurnom sutranjem hlebu. Mnogi od vas bezsumnje e rei da moramo da se brinemo za sutra, da moramo da napredujemo u poslu iobezbeujemo srestva za ivot sebi i svojoj porodici, da moramo da tedimo novac zastare dane. Slaem se, moramo. Moramo razmiljati osutranjici, briljivo je planirati inastojati da je uinimo to lepom- ali se ne moramo optereivati nepotrebnim brigamao njoj.

Za vreme rata vojni komandanti planiraju sutranjicu, ali nemaju vremena da razbijajuglavu brigama o njoj. Najbolju opremu razdelio sam najboljim ljudima", rekao je

jednom prilikom admiral Ernst King, jedan od zapovednika amerikemornarice u Prvomsvetom ratu, i uputio ih na najkorisniji mogui zadatak . To je sve tosam mogao uiniti.Ako se nekad dogodi da brod potone, nije u mojoj moida ga izvuem na povrinu. Zatosvoje vreme koristim radei na zadacima koji stoje preda mnom, i ne razbijam glavu

jueranjim propustima. Kada bih dozvolio da takve brige ponuda me opsedaju, ne bihmogao dugo izdratina ovom poslu."

U ratu ili miru , glavna razlika izmeu konstruktivnog i nekonstruktivnog razmiljanjasastoji se u sledeem: konstruktivno razmiljanjepolazi od uzroka i posledica, te stoga vodika loginom planiranju, dok je nekonstruktivno razmiljanje zbrkano, pa esto dovodi donapetosti i nervnih slomova.

Nedavno mi se pruila prilika da razgovaram sa Arturom Sulcbergerom,izdavaem'Njujork Tajmsa'. Sulcberger mi je priao kako je za vreme Drugog svetskograta bio toliko potiten zbivanjima u svetu da je poeo da pati od nesanice. esto bi usred noi ustajao iz kreveta, uzimao boje i platno, i pokuavaoda naslika vlastiti portret.

Nije imao pojma o slikanju , ali je slikao da odagna brige. To mu , ipak, nije pomoglo,

sve dok jednog dana nije proitao dole navedene stihove iz nekog crkvenog psalma:Gospode, svetlosti milostiva, Zaustavi korake moje; He udim za predelima dalekim; Jedanmi je korak dovoljan.

Otprilike u to isto vreme mladi ameriki vojnik Ted Bergamino na vlastitoj je koiiskusio kuda vodi suvino optereivanje brigama o budunosti. Bergamino se borio naevropskom vojitu , i sredinom 1945. ozbiljno j e oboleo . Radio sam udokumentacijskom odeljenju Dvadeset etvrtepeadijskedivizije",pie Bergamino.Vodio sam dokumentaciju o poginulim, nestalim i ranjenim borcima. Ujedno sam pomagaodrugovima u iskopavanju leeva, kako saveznikihtako i neprijatljskih vojnika, na brzinu

pokopanih u plitke rake. Morao sam da sakupljam stvari koje su pripadale tim ljudima i da

ih aljem njihovim roditeljima i najblioj rodbini.


6/144

6

iveo sam u neprekidnom strahu da bi moglo doi do ozbiljnih i neprijatnih zabuna.Brinuo sam i za sebe: da li u preiveti ratne strahote i doekati dan da zagrlimesnaestomesenog sina koga nikad nisam video. Bio sam toliko iscrpljen i ophrvan

brigama, da sam smrao petnaest kilograma. Ni malo ne preterujem kada kaem da sam

bio na ivici ludila. Spopadali su me grevitinapadi plaa, pogotovo kada bih ostao sam.Bio sam ve posve izgubio nadu da u ikada viebiti nalik na normalno ljudsko eljade. I,zavrio sam u bolnici. Tamo sam, na svu sreu, naiaona jednog iskusnog lekara, koji me jesvojim mudrim savetima doslovno vratio u ivot. Potome je pomno pregledao, rekao mi je dasu sve moje tegobepsihike prirode. Tede, zamisli na trenutakpeanisat, papokuajda gauporedisa vlastitim ivotom", rekao mi je. Poznato ti je da je jedna polovina peanog sata

puna sitnih peanih zrnaca to kroz usko grlo u sredini cure u donju polovinu sata.Niko na svetu nije u stanju da ubrza protok peanih zrnaca kroz to usko grlo, a da pri tomne otetisam sat... I ljudi su nalik na tajpeani sat: svakog dana suoavaju se sa hiljadama

problema i zadataka . Mudar ovek reava ih jedan po jedan, laganim i jednolinimtempom , kao to zrnca peska jednolinoprotiu kroz stakleno grlo. Nerazborito je daovek pokuava da rei sve probleme odjednom, pri emu neminovno postaje rtva svihsvojih briga o budunosti. Ukoliko tako postupamo, nema sumnje da emo otetiti svojetelesno iduevno ustrojstvo, kao tobi se i stakleni zidovi na peanom satu otetiti ukoliko

bismo pokuali da sva zrnca istovrmeno proguramo kroz njegov suenideo."Zapamtio sam rei tog lekara", nastavlja Bergamino. Zrnce po zrnce... zadatak po zadatak.Samo su mi one pomogle da doekam kraj rata, duevno i telesno zdrav.Koristile su mi i kasnije u ivotu, a i danas ih se estoseam. Na mom sadanjemposlu, na

primer, susreem se sa slinim problemima kao i u ratu . Radim kao slubnik u kontroli

skladita jedne velike baltimorske firme, pa mi se estodogaa da moram obavljati i podesetak poslova odjednom. Nedavno smo morali da izradimo nove formulare, da

ugovorimo nove poslove, izmenimo neke adrese i da obavimo jo nekoliko vanihzadataka.Nastojeida izbegnem napetost i nervozu,setio sam se rei onog lekara- 'zrno pozrno!' Neumorno sam ih ponavljao i najzad sve obavio i bolje i bre nego obino, a da

pri tom nisam osetio smunost i iscrpljenost koje su me u ratu skoro stajale glave."Zastrau ui po datak o savremenom nainu ivota ogleda se u injnici da

jepolovina kreveta u naim bolnicama puna pacijenata sa ivanim tegobama - ljudikoji su se slomili pod bremenom nagomilanih jueranjica i strahom ispunjenihsutranjica. Mnogi meu njima bi danas bili zdraviji i iveli sretnijim,korisnijim ivotom, da su se pridravali saveta Vilijema Oslera: ivite na jednodnevnerate."

U ovom trenutku i vi i ja stojimo na raskru dveju venosti: prolosti kojoj ne znamopoetak, i budunostikojoj nismo u stanju da sagledamo kraj. Ni u jednoj od tih venostinismo u mogunosti da proboravimo ni jedan jedini trenutak.Pokuamo li da to ipak uinimo, unitiemo se i duevno i tlesno . Zato se moramozadovoljiti ivotom u jedinom moguem vremenu koje nam je na raspolaganju : odtrenutka kad ustanemo, do trenutka kada poemo na poinak. Svako moe nositi svoje

breme, pa ma kako ono bilo teko, samo do veeri", napisao je Robert Luis Stivenson.

Svako moe obaviti svoj posao , ma kako teak bio, za jedan dan. Svako moe daivi skladno, isto i vedro, do smiraja dana. U tome je, zapravo, i jedini smisao ivota."


7/144

7

Da, i to j e , ujedno, sve toivotod nas trai. Pa ipak, ga K. ilds bee sebe dovela doivice oajanja pre no to je shvatila da treba iveti do odlaska na poinak. Evo njene

prie:Mua sam izgubila1937. godine. Bila sam po-titena, a poped toga i gotovo bez ikakvih

sredstava za uvot. Morala sam da se ponovo zaposlim u preduzeu u kojem sam radilapre nego to mi je mu oboleo. Obavljala sam akviziterski posao, pa sam morala dakupim automobil. Jedva sam prikupila novac za neku polovnu krntiju.

Mislila sam da u, putujui, uspeti da se os-lobodim potitenosti, ali se dogodilo upravoobrnuto. Nisam mogla da podnesem samouprilikom dugih vonjii obedovanje u jeftinimrestoranima. Posao mi u nekim mestima nije iaobanajbolje, pa mi je bilo tekodaotplaujemautomobil, premda rate nisubabile velike.U prolee1938. radila sam na iodruju drave Misuri. kole su tamo bile siromane,

posao nikakav, i ja sam se osealatoliko usamljenau malodunada sam u jednom trenutkupoelada razmiljamo samoubistvu. inilomi se da mi ivotvienema nikakvog smisla. Svegasam seplaila: da neumoida otplatim auto, da neu imati dovoljno para za stanarinu, dana kraju neu imati dovoljno ni za hranu. Zdravlje mi je slabilo, a nisam imala dovoljnonovaca ni za leene. Jedino me je pomisao na sestru odvraala od samoubistva. Bilo mi

je dobro znano da bih joj time nanela bol- a u izloilaje trokovimaoko sahrane.Jednog dana sluajnosamproitalalanakkoji me je izvukao iz oajanja i ulio mi hrabrost danastavim da ivim. Uvek use sa zahvalnouseatijedne jedine reenice iz tog lanka: Zamudrog oveka, svaki novi dan znai novi ivot.Otkucala sam tu reenicu na listu papira i prilepila ga s unutranje strane vetrobrana, da

bi mi sve vreme bio pred oima. Ubrzo sam uvidela da nije tekoivetiza samo jedan

dan. Postepeno sam nauilada zaboravljamjueranjicui da ne mislim na sutranjicu. Svakogjutra, govorila sam samoj sebi: Danas poinjenovi ivot."Polo mi je, konano, za rukom da savladam strah od samoeu nematine. Sada samsretna, u poslu imam prilino uspeha, ivim sa voljom i ljubavlju prema ivotu. Tek sadaznam da se vie nikada neu bojati, ma ta mi ivot doneo.Znam da ne moram brinuti o budunosti. Znam da mogu da ivim za jedan dan, i daza 'mudrog ovekasvaki novi dan znainovi ivot'."Rimski pesnik Horacije je jo trideset godina pre nae ere sretnikom nazvao onogovekakoji dananjicu moe mirno nazvati svojom", i ne bojati se zla to ga donosisutranjica, jer zna da je dananjicu do krajaproiveo.Jedna od najtraginijih crta ljudske prirode jeste da svi mi na neki nainbeimoodivota. Svi sanjamo o nekom arobnomvrtu ivota s one strane obzorja, umesto da uivamouruamato nam danas cvetaju kraj prozora.Zbog egasmo takve budale?Kako je samo udan taj na ivotni sled!" na-pisao je jednom oprilikom Stiven Likok. Dete kae: Kada postanem veliki deak..." Ali, tato znai? Veliki deakkae: Kada samoodrastem..." A kad odraste, kae: Kada se budem oenio..." Doe i enidba, i on se

pone zanositi drugim mislima: Kad odem u penziju..." I kad na kraju ode u penziju,pone se osvrtati za sobom, za preenim putem. ini mu se da je mnogo toga

propustio, i da je ivot otiao u nepovrat. Tek u starosti ovek naui istinu da se ivotsastoji od ivljenja, i da je ono satkano od niti svakog dana, svakog sata."


8/144

8

Pokojni Edvard Evans iz Detroita gotovo se ubio od briga pre no to je nauio dase' ivot sastoji od ivljenja, i da je ono satkano od niti svakod dana, svakog sata'.Odrastao u nematini, Evans je prvu platu zaradio prodajom novina, i nakon toga je radio kao

prodavac u trgovini meovitomrobom. Kada je postao otac sedmoro dece, zaposlio se kaobibli-otekarski pomonik. Premda je zarada bila mala, ni-je se usuivao da napusti posao.Osam godina skupljao je hrabrost da osnuje vlastitu radnju i na kraju je uspeo. Od

pozajmljenih pedeset pet dolara koje je uloio u posao kao poetni kapital, razvio jevlastito preduzee koje mu je donosilo dvadeset hiljada dolara godinje. A onda suzareale nevolje.Potpisao je kao irantveliku menicu prijatelju koji je bankrotirao. Banka u kojoj je draouloen sav kapital- propala je. He samo to je izgubio sav novac, do poslednje pare, vese naao i u dugu od esnaest hiljada dolara. Nisam viemogao ni da jedem ni daspavam", rekao mi je. Oboleo sam od neke udne bolesti.

Hodajui ulicom, jednog dana onesvestio sam se i pao. Nisam viemogao da stamen na noge.Odneli su me kui i strpali u krevet. Telo mi se ubrzo prekrilo irvima.Postajao sam sve slabiji, i lekar mi je napokon rekao da mi preostaje najvie dve nedeljeivota. Premda sav potresen, napisao sam testament i prepustio se sudbini. Budunostzamene bee izgubila svaki smisao. Opustio sam se, pobeen, i na posletku zaspao .

Nedeljama nisam bio u stanju da sklopim oini na dva sata, a sada, sa prestankom svihzemaljskih briga, spavao sam kao novoroene. Umor je polako poeoda iezava.Vratio mi se i apetit, i poeo sam da dobijam na teini.Posle nekoliko nedelja, uspeo sam da stanem i na noge, a nakon mesec i po dana

vratio sam se i na posao. Premda sam ranije zaraivao dvadeset hiljada godinje, sada sambio sretan i sa zaradom od trideset dolara nedeljno. Dobio sam posao kao prodavac metalnih

podmetaa za osiguranje automobila u brodskom transportu.Pouen krvavim iskustvom, nisam vie ni o emu brinuo. Nisam alio zaprolou, nitisam se bojao budunosti. Svu svoju energiju, volju i vreme posvetio sam prodaji

podmetaa."Evans je ubrzo poeo da napreduje u poslu , i kroz nekoliko godina dogurao je do

predsednika firme. Ta njegova firma- ' The Evans Product Compani' - ve je godinamaprisutna na njujorkoj berzi. Kada je, 1945, Evans umro, bio je jedan od najuspenijihposlovnih ljudi u Sjedinjenim Dravama. Ukoliko ikada budete leteli iznad Grenlanda,moe vam se dogoditi da sletite na aerodrom Evans- nazvan u ast Edvarda Evansa.

Kakvu pouku moemo izvui iz Evansove prie? On nikada ne bi uspeo u ivotuda nije shvatio svu besmislenost zabrinjavanja, da nije nauio da ivi na jednodnevne rate.Pet stotina godina pre Hrista grkifilosof Heraklit uio je svoje uenikeda sesve menja,osim zakona o promeni". Nemogue je dva puta zakoraiti u istu reku", poduavao jeHeraklit. Reka se menja svakog trena, kao i ovek koji je gazi .ivot je neprestana promena, i jedino je u njemu izvesna dananjica. emu ondanaruavati lepotu ivljenja u dananjici , nastojanjima da reimo problem budunosti

obavijene neprestanom promenom i nesigurnou- budunosti koju niko na svetu nemoe da predvidi?


9/144

9

Stari Rimljani behu izmislili izreku Carpe diem. Iskoristiti dan. Uivaj u onome uemumoe. Da, iskoristite dan i uivajteu njemu tovie moete.Bilo je to geslo i Louela Tomasa. Nedavno sam proveo dva dana na Tomasovom imanju,

i uoioda mu na zidu radne sobe stoje ukvirena dva stiha iz118, psalma:

Ovoje dan toGospod ga stvori; Radujemo se i zadovoljni smo njime.Engleski pisac i istoriar umetnosti Don Raskin drao je na radnom stolu kamen u kojije bila urezana jedna jedina re: DANAS. Ja nemam kamen, ali imam pesmu prilepljenuza ogledalo, tako da je gledam svakog jutra kada se brijem. Ta pesma, koja je uvek

stajala i na stolu Vilijema Oslera, delo je indijskog dramskog pisca Kalidase:

POZDRAV ZORI

Zagledaj se u ovaj dan.

Jer onje.ivot, ivotivota.U njegovom kratkom dahu

Skrivene su sve istine, sva zbilja postojanja tvoga:

Blaenstvorasta,Divota rada,

Blagoslov ispunjenja.

Jueje tek san,A sutra tek slutnja.

Dobroproivljenodanas u sretni sanpretvoriejue,A svako sutra u slutnju punu nadanja.

S tog' dobro zagledaj se u ovaj dan!

Takav je moj pozdrav zori.

Dakle, prvo to valja nauiti o brigama jeste sledee: elite li da ih izbegnete, prihvatitesavet Vilijema Oslera. Setite se rei:Zatvorite elina vrata nad prolou i budunou. ivite na jednodnevne rate.

Pokuajteda odgovorite na ova pitanja, i zapiiteodgovore:

1. Jesam li sklon beanju od ivota zbog toga to brinem o budunosti ili

udim za nekim' arobnim vrtom ivotas one strane obzorja'?

2. Zagoravamli sebi ivotaleizbog onoga to se dogodilo u prolosti, a

toje nepovratno i nepopravljivo?

3. Ustajem li s odlukom da u ' iskoristiti dan' i izvui to viemogu iz

dvadeset etirisata?

4. Bi li mi ivot pruio vie kada bih iveo na'jednodnevne rate'?

5. Kada u poeti da primenjujem ove savete? Iduegponedeljka? Sutra?

Danas?


10/144

10

Poglavlje 2

AROBNAFORMULA DA SE OTARASITE BRIGA

elite li da proverite recept za ponaanje u kriz-nim situacijama, tehniku kojuuvek moetepoeti da primenjujete, pre nego tonastavite da itateovu knjigu ?Upoznau vas sa metodom koji je izmislio inenjer Vilis Karijer, utemeljiva industrijerashladnih ureaja. Za mene je to jedna od najboljih tehnika za savladavanje briga, i zanju sam saznao od Karijera lino.Kao mladi, radio sam u livnici u Bafelu, u dravi Njujork. Bio sam dobio zadatak dau pogon jedne pitsberke fabrike stakla postavim ureaje za preiavane tehnolokoggasa.Nametod zapreiavanegasa bila je posve nov.Bila je isprobana samo jednom ranijom prilikom, i to u drugaijim uslovima. Radeiiatom izazovnom zadatku, suoio sam se sa nepredvienim tekoama. Ureajjeste proradio,ali je kvalitet ireienoggasa bio daleko ispod naihoekivanja. Bio sam oajan. Poeo samda dobijam greve u elucu, i neko vreme uoptenisam mogao da spavam.

Naposletku su ipak prevladali zdrav razum i spoznaja da optereivanjembrigama neunitapostii, pa sam poeo trezveno da razmiljam. Rezultat toga bio je izvanredan. Takosam otkrio tehniku za suzbijanje briga, kojom se sluimvevieod trideset godina. Tehnika

je jednostavnau svima dostupna, i sastoji se iz tri faze.

1. Prva faza: Otvoreno i bez straha analizovao sam situaciju, i pokuao da zamislimmogue posledice neuspeha Zakljuio sam da mi ne prete ni zatvor ni smrtstreljanem. Istina, moglo se dogoditi da izgubim posao, kao i da se livnica u

kojoj sam radio nae u gubicima od dvadeset hiljada dolara uloenih u ureaje zapreiavanegasa.

2. Druga faza: Poto sam zamislio najgore mogue posledice, pomirio sam se smilju da u ih, bude li bilo potrebno, spremno prihvatiti. Rekao sam sam sebi:Ovaj neuspeh bie veliki udarac mojoj reputaciji. Moe se dogoditi da izgubim

posao, pa u, shodno tome, morati da potraim drugi. to se tie livnice, ljudi narukovodeim poloajima svesni su da iznalaenje novih metoda za priavanjegasa predstavlja odreenrizik. Uk-liko ih taj eksperiment bude stajao dvadesethiljada dolara, moraeda sepoiresa gubitkom. Pa, neka tu svotu uraunajuu trokoveistraivanja, jer , na kraju krajva, ovo i jeste eksperiment. Posle ovakvograzmiljana dogodilo seneo zaista neobino. Odahnuo sam, opustio se i poeo dase oseam smirenije nego ranije.

3. Treafaza: Od tog trenutka svu svoju energiju ulagao sam u smireno i trezvenorazmiljanje o tome kako da barem donekle ublaim katastrofu sa kojom sam seu dui ve bio pomirio. Kako bih spasao ono to se dalo spasti. Poeo sam daiznalazim sredstva i naine za umanjivanje gubitka od dvadeset hiljada dolara.Obavio sam nekoliko proba, i na kraju doao do zakljuka da bismo dodatnominvesticijom od pet hiljada dolara mogli spasti ureaje i tako reiti problem. Tosmo i uinili, pa je livnica na kraju zaradila petnaest, umesto da izgubi dvadeset

hiljada dolara.


11/144

11

Sve ovo bez sumnje nikada ne bih postigao da sam u trenutku panike izgubio glavu i

prepustio se brigama. Jedna od najpogubnijih posledica obrvanosti brigamaje nemogunostusredsreivanja.U stanju zabrinutosti misli nam skau s predmeta na predmet, pa gubimo sposobnost

odluivanja. Ukoliko, meutim, prisilimo sebe na pomisao o najgorem i prihvatimomogue posledice, izbei emo pesimistikanagaanja i slutne i omoguiti sami sebi dase trezveno predamo reavanju problema.Ovo to sam vam ispriao dogodilo se pre mnogo godina. Steeno iskustvo toliko mi jekoristilo da sam ga primenjivao koliko god sam mogao. ivot mi je stoga protekao mirnoi bez mnogo uzrujavanja."

Zbog egaje,psiholokigledano, Karijerova arobna formula toliko vredna ipraktina? Zatotonas sa tmurnih oblaka po kojimaposremo zaslepljeni brigama vraau stvarnost . Zatotonampomaeda stanemo na vrstotle, da shvatimo na emusmo.Filosof Vilijem Dejms, otac primenjene psihologije, ovako je poduavao studente:

Pomirite se sa situacijom, jer je prihvatanje prvi korak u savladavanju bilo kakvenevolje."

Istu misao izrekao je i Lin Jutang u svojoj knjizi O vanosti ivlenja. Istinski duevnimir", rekao je ovaj kineski filosof, proizilazi iz prihvatanja najgoreg. Mislim da sa

psiholoke take gledita prihvatanje znai oslobaanjeenergije."Tano! Sa psiholoke take gledita, prihvatanje zaista znai oslobaanjenove energije!Kada prihvatimo najgore, nemamo vie ta da izgubimo. To automatski znai damoemosve i da dobijemo!Poto sam se suoio sa najgorim", rekao je Karijer, odahnuosam , opustio se ipoeose oseati smirenijim nego ikada ranije. Od tog trenutka, mogao sam

daponem da razmiljam."Razumno, zar ne? Pa ipak, milioni ljudi upropastili su sebi ivot zbogpaninog strahaod trezvenog razmiljanja ili zato to nisu bili spremni da se pomire sa najgorim. Zato tonisu bili voljni da pokuajuda spasu ono to se daje spasti. Umesto da uine sve kako bivratili vodu na svoj mlin, oni su se'predali sudbini' i zavrilikao rtveizmiljenogkompleksamelanholije.

Opisau vam sluaj jo jednog oveka koji je prihvatio Karijerovu arobnuformulu. Postao sam rtva ucene", poeo je svoju priu jedan Njujoranin, polaznikmojih teajeva i ovek koji se bavio prodajom nafte. Nisam mogao da poverujem da jeto mogue. inilo mi se da se tako neto dogaa samo u filmovima. Evo ta mi sedogodilo:

Preduzee za prodaju nafte u kojem sam bio direktor posedovalo jv odreen brojkamiona i nekoliko vozaa. Propisi udruenja za prodaju nafte bili su u to vreme veomastrogi, pa ni jednoj muteriji nismo smeli da prodamo vie od odreenekoliine. Jednogdana, meutim, ustanovilo se da neki vozai zakidaju na isporukama redovnimmuterijama, i da viaknafte preprodaju.Za tu protivzakonitu rabotu saznao sam kada mi je jednog dana doao neki ovek koji se

predstavio kao dravni inspektor i traio mito za utanje. Imao je dokumentovane dokazeo prekrajima naih vozaa, pa je pretio da e, ukoliko mu ne isplatim mito, sluaj predati

okrunomsudu.


12/144

12

Znao sam, naravno, da sam lino posve ist, ali sam kao direktor bio pred zakonomodgovoran za potenje svojih nametenika. ta vie, bilo mi je jasno da e mi reklama unovinama, bude li sluaj doao pred sud, upropasiti i ugled i preduzee. Bilo mi jestrano i da pomislim da bi se to moglo dogoditi meni, koji sam se toliko ponosio predu-

zeemkojeg dvadeset godina ranijebeeutemeljio moj otac!Puna tri dana nisam ni jeo ni spavao. Ulicama sam iao kao opsednut.Pokuavao sam da odluim da li da platim mito- svotu od pet hiljada dolara - ili da seiredam na milos i nemilos inspek-tora i zakona. I jednou drugo inilo mi se uasnim.Jedne nedeljne veeri, dok sam se izbezumljeno etkao po kui, sluajno mi je do rukudola knjiica Kako suzbiti brige, koju bejah dobio na Karnegijevom teajugovornitva.Prelistavajui je, naiao sam na Karijerovu priu. Suoite se sa naj gorim, pisalo je u njoj.Upitao sam samog sebe: ta bi mi se u najgorem sluaju moglo dogoditi ukolikoodbijem da platim mito, i ucenjiva me potom preda sudu?Odgovor je bio: Preduzeeepropasti, ugled emi biti naruen, ali me u zatvor ne mogu strpati!Dobro,pomiriuse sa injenicomda e mi posao biti upropaen, rekao sam sam sebi. ta ese nakon toga dogoditi? Biu primoran da naem novi posao. To neebiti naroito teko,

jer imam is-kustva u prodaji nafte i znam nekoliko firmi u kojima bih mogao dobiti

posao! Laknulo mi je. Mora koja me je pritiskala tri dana i tri noi pomalo se poelarasplinjavati. Poeo sam da se smirujem . Na moje veliko iznenaenje, odjednom sam

ponovo bio u stanju da mislim.

Sada sam bio dovoljno razuman da preem na Karijerovu treu fazu: Spasti ono to jemogue spasti. Dok sam razmiljao o moguim reenjima, palo mije na um neto ega sedo tada ne bejah setio. Odem li do advokata i ispriam li mu itavupriu, moda e on

nai neko mudro reenje. Glupo je rei da mi ova misao nije ranije pala na pamet, ali nezaboravite da do tog trenutka nisam razmiljao, i da sam se samo izluivao brigama. Odluivida odmah sutra pohitam do advokata, legao sam u krevet i zaspao kao klada.

Advokat mi je idueg jutra posavetovao da odem do okrunog javnog tuioca i ispriammu itav sluaj. To sam i uinio. Kada sam zavrio svoju priu, zaprepastila me jetuioeva izjava da je moj'inspektor' najobiniji kriminalac koji se ve me-secima bavislinimucenama, pri emupolicija nikako nije u stanju da mu stane na rep. Moetezamisliikoliko mi je laknulo!

Bila mi je to dobra lekcija. Od tada se u takvim nereivim situacijama uvek sluimKarijerovom arobnomformulom."Otprilike u isto vreme kada je Vilis Karijer brinuo zbog svojih ureaja zapreiavanjetehnolokog gasa , jedan ovek iz Broken Broua, u dravi Nebraska, pokuavao je danapie testament. Zvao se Erl Hanej, i bolovao je od ira na dvanaestopalanom crevu .Trojica lekara, meu kojima i jedan uveni specijalista, proglasili su Haneja za

beznadean sluaj. Propisali su mu dijetu i posavetovali ga da se pomiri sa sudbinomi da napie testament.Zbog irana dvanaestopalanomcrevu, Hanej se veranije morao odreiposla,

pa mu ne bee preostalo nitadrugo do da oekujesmrt.Razmiljajui o svemu i svaemu, jednog dana doneo je fantastinu o dluku . Budui

da mi do smrti ne preostajejo mnogo vremena", rekao je sam sebi, dobro bi bilo da to


13/144

13

vreme iskoristim na najbolji mogui nain. Uvek sam eleo da poemna put oko sveta.Uiniu to sada ili nikada." Vie se ne predomiljajui, otiaoje u agenciju i kupio kartu.Lekari su bili zgranuti. Dunost nam je da vas opomenemo da e vas to putovanjestajati ivota", rekli su mu.

Nee", odgovorio im je on. Rodbini sam obeao sahranu u porodinoj grobnici uBroken Bouu . Kupiumrtvakikovegi poneti ga sa sobom na put."Hanej je zaista nabavio mrtvaki koveg, utovario ga na brod, istovremeno sa pomorskomagencijom utanaivi sve pojedinosti u sluaju smrti: mrtvo telo bie stavljeno u ureaj zaduboko zamrzavanje i vraeno u Nebrasku. Potom je, izvrsno raspoloen, krenuo na put.

Nije mu bilo ni na kraj pameti da se pridrava propisane dijete. Pio je najskuplja vina,puio cigare i jeo najraznovrsnija jela, ak i lokalne specijalitete kojih je, sudeipo dijeti,trebalo da ga oteraju u grob.

Nikad u ivotu nisam toliko uivao", pisao mi je Hanej. Na moru su besnilimonsuni i tajfuni, ali sam se ja radovao poput deteta. Sprijateljio sam se s putnicima na

brodu, zabavljao se, veselio se ibanios njima po itavenoi. Kada smo stigli u Kinu i Indiju,tek tu sam shvatio ta je prava beda. U Ameriku sam se vratio sa dvadsetkilograma vie,gotovo i zaboravivi da sam ikad patio od ira na dvanaestopalanom crevu. Nikada uivotu nisam se bolje oseao. Sanduk sam odmah prodao pogrebnompreduzeui vratio se na

posao. Mogu se pohvaliti da se od tada nikada vie nisam razboleo, ni na jedan jedinidan."

U vreme kada mu se ovo dogaalo, Erl Hanej nije imao pojma o Karijeru i njegovom metoduza odstranjivanje briga. Tek sada shvatam", rekao mi je nedavno, da sam se posvenesvesno sluio istim naelom. Pomirio sam se s najgorim, to jest sa smru. Zatim sam

pokuao da spasem sve to se spasti dalo, nastojei da izvuem to je mogue vieblagodati iz ono malo vremena to mi jobee preostalo. Da sam se na brodu prepustiomelanholiji i brigama o budunosti, siguran sam da bih se u Nebrasku vratio umrtvakom kovegu. Ja sam se, meutim, opustio i zaboravio na smrt. Taj duevnimir

bio je izvor nove energije, koja mi je zapravo spasla ivot."Pouno, zar ne? Ako je, dakle, Karijer spasao ureaj vredan dvadeset hiljada dolara, akose onaj njujorki prodavac nafte oslobodio ucene, a Hanej izigrao smrt primenom'arobneformule', ne mislite li da bi ona mogla i vama da pomogne u reavanju nekih problema?Jeste li sigurni da njome ne biste mogli reiti i one probleme koji vam se u ovomtrenutku inenereivim?

Drugo pravilo, dakle, glasi: Mue li vas brige, primenite Karijerovu arobnu formulu.Ovako:

1. Upitajte se: ta mi se u najgorem sluajumoedogoditi?2. Pomirite se sa moguimposledicama.3. Smireno pokuajteda spasete tose spasiti moe.


14/144

14

Poglavlje 3

KAKVE SU POSLEDICE PREPUTANJABRIGAMA

Poslovni lj udi koji ne umeju da se suprotstave brigama umiru mladi.Dr Aleksis Karel

Nedavno mi je, sav uzbuen, na vrata zazvonio jedan komija, savetujui mi dasa itavom porodicom hitno poem da se vakciniem protiv boginja. Bio je samo jedanod hiljada dobrovoljaca koji su upozoravali Njujorane na opasnost od te opake bolesti.Preplaeniljudi satima su stajali u redovima ne samo pred bolnikimambulantama, negoi pred vatrogasnim i policijskim stanicama i u fabrikimdvoritima. Vie od dve hiljade

pripadnika medicinskog osoblja grozniavo je, danju i nou, vakcinisalo upanieneljude.taje bio uzrok itavojtoj guvi?U Njujorku je od boginja bilo obolelo osam osoba, pri emu su dve umrle. Dakle, dvasmrtna sluajana brojku od skoro osam miliona iteljajednog velegrada.ivim u Njujorku vie od trideset sedam godina i niko mi nikad nije zazvonio na vratada me upozori na boljke izazvane emocionalnim problemima ili brigama, premda su

takva oboljenja u poslednjih trideset sedam godina bila uzrok deset puta veihkatastrofanego boginje.

Nijedna dobra dua nije jo dola da me upo-zori da e svaki deseti stanovnikSjedinjenih Drava zavriti kao rtva nervnog sloma, uzrokovanog preteranim brigama i iliemocionalnim sukobima. Stoga sam odluioda napiemovo poglavlje, da zazvonim na uzbunu.

Dobitnik Noblove nagrade za medicinu , dr Aleksis Karel, jednom je prilikom rekao:Poslovni ljudi koji ne umeju da se suprotstave brigama umiru mladi." To se, dabome,odnosi i na sve ostale ljude.

Pre nekoliko godina proveo sam godinji odmor u drutvu dr Gobera, glavnog lekara zapodruje San- ta Fea. Poveli smo razgovor o posledicama preteranog ophrvavanja brigama,i dr Gober mi je rekao: Sedamdeset odsto bolesnika koji trae medicinsku pomo mogli

bi se sami izleiti kada bi se oslobodili strahova i briga . He kaem da su njihove bolestiumiljene. One su stvarne kao i najstranija zubobolja , a ponekad i mnogo ozbiljnije.Mislim na bolesti kao to su smetnje na organima za varenje na ivanoj bazi, nekevrste eludanih ireva, srane smetnje, nesanica, glavobolje i neke vrste paralize.To cy prave pravcate bolesti. Govorim iz vlastitog iskustva, jer sam dvanaest godina bolovao

odira na elucu. Posledica straha su brige, a brian ovekpostaje napet i nervozan, todeluje na eludac, menja sastav eludanih sokova i esto dovodi i do irana elucu"Dr Dozef Montegju, pisac knjige ivane smetnje i eludana oboljenja, kaeotprilike isto: ir na elucu nije posledica onoga to jedete, nego onoga to vasizjeda."

Dr V. C. Alvarez, sa klinike Mejo, kae: Pojava ili povlaenjeirana elucuesto se moedovesti u vezu sa' brdsko-dolinskimpejsaom' emocionalnog stresa."

Ova izjava temelji se na ispitivanju petnaest hiljada pacijenata sa eludanim

smetnjama na klinici Mejo. Kod etiri od pet pacijenata nije bilo nikakve fizikepodloge za razvoj eludanih tegoba. Uzroci njihovih smetnji bili su uglavnom strahovi,


15/144

15

brige, mrnja, sebinost i nesposobnost prilagoavanja svetu stvarnosti... Valja imati naumu da ir na elucu moe biti smrtonosan. Prema nekim statistikama, on je kao uzroniksmrtnosti na desetom mestu.

Nedavno sam vodio prepisku s dr Haroldom Holbajnom sa klinike Mejo. Holbajn je na

godinjoj skuptini Amerikog udruenja industrijskih lekara i hirurgaproitao referat ozdravstvenom stanju blizu stotinu osamdeset ispitanika, poslovnih ljudi prosenestarostinetoiznad etrdeset etiri godine. Zakljuakistraivanja bio je da neto vie od treineispitanika pat od jedne ili triju boljki specifinih za veliku nervnu napetost. To cy: sranaoboljenja, irevi probavnog trakta i visok krvni pritisak. Zamislite: jedna treina naih

poslovnih ljudi ispod etrdeset pet godina upropauje se sranim bolestima, irevima icirkulatornim smetnjama! He ini li vam se da je cena koju plaaju za uspeh u

poslu suvie visoka? Valja se zapitati da li ti ljudi uoptepostiu ikakav uspeh.Moemo li uspenim nazvati oveka koji napredovanje u poslu plaa irom na eluciili bolesnim srcem? ta vredi imati slavu i bogatstvo, a izgubiti zdravlje? ak i kada bi

posedovao itavsvet, ovekuje zapoinakdovoljna samo jedna postelja , a za odravanje uivotu samo tri obroka dnevno. Tolik oima i pera ulica, koji sigurno mirnije spava ivie uiva u jelu nego neki uvaeni poslovni ovek. Ruku na srce, radije bih bio bera

pamuka u Alabami, sa bendom u ruci i pesmom u srcu nego ruevinaod ovekana elueleznikekompanije ili fabrike cigareta.Govorei o cigaretama, nedavno je od sranog udara umro najpoznatiji svetskiproizvoacigareta. Bio je milionar, a umro je u ezdeset prvoj godini ivota.Siguran sam da je na desetine godina uloio u ono to nazivamo poslovnim uspehom.Po mom skromnom miljenju, taj poznati proizvoa sa svim svojim milionima nije bio ni

upola toliko uspeankao moj otac, farmer iz Misurija koji je umro u sedamdeset devetoj godini,bez prebijene pare.

Podaci sa klinike Mejo upuuju nas na injenicu da je vie od polovine bolesnikihkreveta u Sjedinjenim Dravama rezervisano za bolesnike saivanim smetnjama .Ispitivanja ivanog tkiva pod snanim mikroskopima prilikom autopsije veine takvih

bolesnika pokazuju , meutim, da je tkivo fizioloki bilo posve zdravo. Uzroci ivanihsmetnji pomenutih bolesnika nisu, dakle, fizioloke anomalije, ve oseanje depresije,frustracije, zabrinutosti, straha i sumnjiavosti. Jo je Platon rekao da lekari najvie greekada pokuavaju da izlee telo, a da pri tom ne lee duh, premda su telo i duh

jedinstveni, pa ih ne bi valjalo odvojeno posmatrati.

Medicini je, na alost, trebalo dve hiljade i tri stotine godina da spozna ovu velikuistinu. Tek nedavno se poela razvijati nova grana medicine, nazvana psihosomatskamediciia, koja se podjednako bavi telom i duhom. Krajnje je vreme dapreemo na takavnain leenja, jer je tradicionalna medicina ve uveliko suzbila zarazne bolesti uzrokovanemikrobima- zaraze poput boginja, kolere, kuge i sijaset drugih oboljenja koja su milione

ljudi oterala u grob. Zadatak savremene medicine je da se uhvati ukotac sa ivanimoboljenjima to nastaju iz oseanja frustracije, depresije, strahovanja i mrnje, jer brojrtava pomenutih bolestiraste zastraujuombrzinom.

Prema medicinskim predvianjima, svaki dvadeseti ovek e u skorojbudunostiprovestibar neko vreme u bolnici za leenjementalnih oboljenja. Evojojednog zastraujuegpodatka:


16/144

16

prilikom regrutacije vojnika za Drugi svetski rat, u Americi je svaki esti mukarac bioproglaen za mentalno oteenu osobu!ta je uzrok mentalnih poremeaja? Na to pitanje teko je odgovoriti, ali je vrlo verovatnoda su strah i preoptereenost brigama plodno tle za razvoj veineduevnih oboljenja. ovek

koji ne ume da se suprotstavi surovoj svakodnevici, a mue ga strah i brige, obinoprekida sve veze sa okolinom i povlai se u svet vlastite mate, verujui da na tajnain'reava' sve svoje probleme.

Naveunaslov samo nekih poglavlja iz zanimljive knjige dr Edvarda Podolskog

Prestanite da brinete , pa ete ozdraviti :BRIGE I SRANE SMETNJEBRIGE I POVIEN KRVNI PRITISAKBRIGE MOGU BITI UZROK REUMATIZMA

TO MANJE BRIGA, TO MANJE ELUDANIH SMETNJIKAKO BRIGE MOGU BITI UZROK PREHLADE

BRIGE I BOLESTI TITNE LEZDEDIJABETIS I BRIGE

Druga korisna knjiga s ovog podruja je ovek protiv sebe (Man Against Himself) drKarla Meningera,u kojoj autor na izuzetno zanimljiv nainanalizuje pogubno delovanje brigana ovekovo zdravlje. Ukoliko elite da prestanete da delujete protiv samog sebe,nabavite tu knjigu i proitajte je. Poklonite je iprijateljima . Nije skupa, a vredi milione.Ponekad se i naj staloeniji ovek ulovi u zamku briga. To ce dogodilo amerikom

generalu Grantu pred kraj graanskog rata. Grant je devet meseci opsedao grad Rimond.Vojska generala Lija, gladna i polugola , bila je najzadpotuena. Dolo je do masovnogdezertiranja. Oni koji nisu dezertirali skupljali su ce y atorima i u stanju blizu ludilamolili, vikali, plakali i doivljavalisvakovrsne vizije. Bliio se kraj. Lijevi ljudi najzadsu zapalili skladita pamuka i duvana u Rimondu, unitili skladite municije i pobegli izzapaljenog grada. Zauzet ratovanjem na drugoj strani, general Grant nije imao pojma o

stanju neprijateljske vojske. Dogodilo se, meutim, da ga je jedne noi uasno zabolelaglava, pa je zaostao sa vojskom i zaustavio se u nekom selu . No je proveo saoblozima protiv glavobolje, sa nogama u koritu sa toplom vodom i semenom od goruice, sveu nadi da e na taj nain izleiti glavobolju .Glavobolja je idueg jutra zaista nestala, ali ne zahvaljujui oblozima i goruici, veglasniku sa Lijevom porukom o predaji.

Kada sam ugledao oficira sa Lijevom porukom", pie Grant u svojim Memoarima,glava me je jo uvek ludaki bolela, ali je glavobolja prestala onog trenutka kada sam

proitaosadrinuporuke"Grantova glavobolja bila je oiglednouzrokovana napetou, zabrinutou i premorom. Izlei-lo ju je oseanjesigurnosti, nadmonosti, pobede.Sedamdeset godina kasnije, efdravneblagajne u Ruzveltovoj vladi, Henri Morgento, gotovo

je oboleo kada je saznao da je predsednik u jednom jedinom danu kupio gotovo etiri

i po miliona barela ita, kako bi mu podigao cenu . U svom dnevniku Morgentopie:


17/144

17

Saznaviza tu vest, dobio sam napad vrtoglavice. Nije mi preostalo nitadrugo nego da odemkui i sruim se u krevet."Kada je uveni francuski filosof Montenj bio imenovan za gradonaelnikasvog rodnogBordoa, sugraanima se obratio ovim reima: Spreman sam da sve vae brige preuzmem u

svoje ruke, ali ne i u svoju jetru i plua."

Preterana zabrinutost moevas dovesti do invalidskih kolica- to jest , moebiti uzrok tekogreumatizma i artritisa. Poznati reumatolog Rasel Sesil navodi etirinajuestalijauzronikaartritisa:

1. Branenevolje2. Finansijske nedae3. Usamljnost i brige

4. Potisnuta mrnja

Ova etiri emocionalna stanja nisu jedini, ali jesu najuestaliji uzroniciartritisa.Receseija izmeu dva rata teko je pogodila jednog mog prijatelja.Ostao je bez prebijene pare. Plinara mu bee iskljuiladovod gasa u kuu, dok mu je bankaobustavila kredit za kuu. ena mu je gotovo istovremno dobila teaknapad artritisa,koji se nije smirio sve dok im se finansijska situacija nije poboljala.Brige mogu biti uzronik i bolesti usne duplje i zuba. Dr Vilijem Mak Ganigl je na skuptiniamerikih stomatologa izjavio daneprijatne emocije uzrokovane brigama, strahom iljutnjom... mogu poremetiti ravnoteukalcijuma u organizmu i prouzrokovati kvarenje zuba."Dr Mak Ganigl je kao primer naveo sluaj jednog pacijenta koji je imao odlinezube, dok

se nijepoeooptereivatibrigama zbog eninog zdravlja . Tokom nepune tri sedmice, kolikomu je ena bila u bolnici, poelomu se kvariti ni manje ni vienego devet zuba!Jeste li ikada videli osobu sa hiperaktivnom titnom lezdom? Ja jesam, i mogu vam reida je strano. Takve osobe drhte, tresu se, preplaene su- reju menjaju ud. Poremeajiuluenjutitne lezdeubrzavaju rad srca i toliko menjaju funkcije organizma da telo poinjeda ivi ludakom brzinom. Izostane li leenje, rtva ovakve bolesti moe umreti, to

jest'sagoreti' vlastiti organizam.

Nedavno sam bio u Filadelfiji sa prijateljem koji je imao problema sa titnom lezdom,pa smo poli na pregled jednom poznatom specijalisti. Zapanjio sam se kada sam na ziduekaonice ugledao savete pacijentima, nalepljene na veliku drvenu tablu, i na kraju sam ih

prepisao na komadipapira.

RELAKSACIJA I REKREACIJA

Ono to vam najvie moepomoi da se opustite jesu zdrav ivot, san, muzika ismeh. Verujte u ivot, nauite da dobro spavate. Uivajte u muzici i nastojte dasagledavate smenu stranu ivota. Prihvatite li ovaj savet, saznaetetaznaezdravlje isrea. Prvo pitanje filadelfijskog lekara mom prijatelju glasilo je : Kakve su emocionalnesmetnje prethodile pojavi bolesti ? " Ujedno ga je opomenuo da mu , ukoliko ne prestane da

se optereujebrigama, prete dalje komplikacije: srane tegobe , ir na elucu ili dijabetis.Sve su to srodne bolesti, i nastaju zbog preteranih briga", rekao je on.


18/144

18

Poznata glumica Merl Oberon ispriala mi je kako je jo u mladim danima shvatila daje preterana zabrinutost tetnane samo za zdravlje, vei za lep telesni izgled.Prvipokuajda se probijem na film doneo mi je strah i brige. Tek to sam stigla iz Indije uLondon, gde nikog ivog nisam poznavala, poela sam da traim posao. Danima sam

bezuspeno obilazila producente. Zaliha novca koju sam donela sa sobompoelase opasnosmanjivati, pa mi ubrzo nije preostalo nitadrugo do da tedim na hrani. itavih etrnaestdana ivela sam na vodi i keksu .Tako sam, pored zabrinutosti za budunost, morala i da gladujem. Posle nekog vremena,shvatila sam da to nema nikakvog smisla. Modase nikada neuprobity na film", rekla samsamoj sebi . Nemam iskustva , nikada nisam glumila , i lep spoljni izgled jedini mi jekapital."

Pogledala sam se potom u ogledalo i ustuknula pred vlastitim iscrpljenim, zabrinutim

licem. Hema smisla toliko brinuti o budunosti, pomislila sam. Ti to sebi ne moe priutiti,jer je lepo lice jedino to moe ponuditi filmu, a brige su ga veuinileporunelim.

Suta istina! Nita na svetu ne moe toliko nagrditi enu koliko brige.Izraz gorine i zabrinutosti zaotrava crte lica, ini ih tvrdim, stvara neeljenebore i iniga starijim. Poznato je da od briga moemo i osedeti, da ni ne govorimo kako onenepovoljno deluju na ten, izazivajuibubuljice, iriei liajeve.U dananje vreme srane bolesti su u Americi i u svetu na prvom mestu uzronikasmrti. Broj njihovih rtava skoro je jednak broju stradalih u Drugom svetskom ratu.Podsetimo li se da veina sranih tegoba nastaje zbog prevelike napetosti i briga,sloiemo se sa tvrdnjom dr Aleksisa Karela da' poslovni ljudi koji ne umeju da sesuprotstave brigama umiru mladi'.

Crnci i Kinezi retko pate od sranihbolesti uzrokovanih brigama, zato to po prirodi i ivotnojfilosofiji sve primaju mirno i staloeno. Od sranog udara umire dvadeset puta vielekara nego poljoprivrednika. ivanu napetost na poslu lekari, dakle,plaajuivotom.Bog e nam oprostiti grehe ", rekao je jednom prilikom Vilijem Dejms, aliivani sistem nee."Jo jedan zaprepaujui i gotovo neverovatan poatak:broj samoubistava u Americi veijeod broja smrtnih sluajevaod zaraznih bolesti!Zbog ega? Odgovor na to pitanje uglavnom glasi: Zbog suvinezabrinutosti.Surovi kineski metod muenja ratnih zarobljenika vodom dovodio je ljude do ludila.Kinezi su okovane zarobljenike stavljali pod meinu iz koje im se na glavu danononoizlivala voda, kap po kap. Izluujui zvuk upornih kapi bio je gori od udaraca ekia.Istim metodom muenja sluili su se i panska inkvizicija i nacisti u Hitlerovimkoncentracionim logorima.

Brige su nalik na uporno kapanje vode, kap... kap... kap... Danonono optereivanjekapimabriga tera ljude u ludilo i samoubistvo.

Strahovite hrianske vizije pakla nisu ni upola tako strane kao to je paklenska mukaduha i tela to ih suvine brige mogu izazvati na ovom svetu.Hronini brigobrinici, na

primer, esto zavravaju kao rtve angine pektoris.Obolite li jednom od te bolesti, krici iz Danteovog pakla inie vam se kao dejipla u

poreenju sa mukama koje ete morati da podnosite. Ukoliko smatrate da preterujem,pitajte bilo kog lekara!


19/144

19

Volite li ivot? elite li da ivite dugo, sretno i zdravo? Ukoliko je va odgovor potvrdan,naveu vam jo jednu misao dr Aleksisa Karela: Oni ljudi koji u trci i vrevisavremenog ivota umeju da zadre unutranji mir imuni su na ivana oboljenja."Spadate li u takve ljude? Umete li da u trci i vrevi modernog ivota zadriteunutranjispokoj ?

Ukoliko spadate u normalne ljude, odgovor je sigurno potvrdan.Apsolutno potvrdan. Ljudi su vri no to to i sami misle, jer su u svakome od nasskrivene tajne rezerve, kojih ponekad nismo ni svesni. Toro je u svojoj besmrtnoj knjizi

Volden rekao: Ono to me najvie ohrabruje jeste neosporna injenica da ovek posedujesposobnost svesnog oplemenjivanja vlastite prirode... ovekkoji koraastazom vlastitih idealai trudi se da ivi u skladu sa njima, doiveeuspeh o kakvom obian smrtnik ne moeni dasanja." Mnogi meu vama koji itate ovu knjigu sigurno imate isto toliko snage iunutranjih rezervi kao i Olga Darvev, ena koja je i u najtraginijim trenucima ivotauspela da sauvamir.Pre osam i po godina lekari su ustanovili da bolujem od raka i da mi nema spasa",

priaona. To su iovrdili i najbolji siecijalisi u zemlji, braa Mejo. Bila sam mlada inisam elela da umrem. Nazvala sam stoga svog dugogodinjeg lekara u Kelogu, i

plauim glasom saoptila mu dijagnozu. Odgovorio mi je pomalo nervozno i prekorno:ta je to s tobom, Olga? Zar si odluila da se preda? Jasno je da e umreti ako bude

plakala i alila samu sebe . Slaem se, nije ti lako, ali suzama nee nita postii.Pogledaj istini u oi i prestani da misli na smrt. Tek oida moi e da se bori." Nakontog telefonskog razgovora sveano sam se u sebi zaklela da ugaposluati. Zaklinjem seda uprestati da mislim na smrt. Zaklinjem se da u prestati da plaem- da u uiniti sveto je u mojoj moi da pobedim bolest. Zaklinem se da uiveti!"

Uobiajenovreme zraenja rendgenskim zracima u uznapredovalim sluajevimakao to je biomoj, gde je upotreba radijuma nemogua, iznosi deset i po minuta dnevno tokom tridesetdana. Mene su itavih etrdeset devet dana zraili etrnaest i po minuadnevno. Kosti namom omravelomtelu tralesu kao straila, noge su mi bile teke kao da su od olova, alise ipak nisam brinula. Nisam vie plakala. tavie, prisiljavala sam sebe na smeak.

Nisam toliko glupa da bih poverovala da me je smeak izleio od raka. Meutim,smatram da dobro raspolaenjei optimizampomauorganizmu u borbi protiv bolesti. Ja sam

pobedila rak. Zahvaljujui izazovnim, borbenim reima mog lekara, nikad se nisamoseala zdravijom nego tokom te dve godine dok sam se borila sa boleu. 'Pogledajistini u oi i prestani da brine. Samo e tako moida sebori'."Zavravamovo poglavljepodseajuivas na reidr Aleksisa Karela: Poslovni ljudi koji neumeju da se suprotstave brigama umiru mladi."

eleo bih da upamtite te rei, da ih nosite u sebi, kao to su fanatinisledbenici prorokaMuhameda na grudima nosili istetovirane izreke iz Kur'ana.

Da li je dr Karel mislio i na vas?

Moda.

KRATAK PREGLED

OSNOVNO TOMORATE ZNATI O BRIGAMA


20/144

20

1. eliteli da izbegnete brige, posluajtesavet Vilijema Oslera:'ivite na jednodnevne rate'. He optereujte se razmiljanjem o budunosti. ivite od

jutra do polaska na poinak.2. Kada u budue zapadnete u neprilike, pokuajte da primenite Karijerovu arobnu

formulu:a) Upitajte se: 'tami se u najgorem sluajumoedogoditi ukoliko ne reimovajproblem?'

b) Duhovno se pripremite da prihvatite najgore.

c ) Smireno pokuajteda popravite sve tose daje popraviti.3. Imajte na umu cyvume visoku cenu koju bi ste mogli platiti vlastitim zdravljem.

'Poslovni ljudi koji ne umeju da se suprotstave brigama umiru mladi.'

Drugi deo

OSNOVNE TEHNIKE ZA ANALIZOVANJE BRIGA

Poglavlje 1

ANALIZA I TRAENJEREENJAOdanih slugu imam est(od njih stek'o sam znanje); a zovu se ta i Zato, Kada, Kako, Ko iGde. Radjard Kipling

Mislite li, moda, da e Karijerova arobna formula, opisana u drugom poglavlju prvog

dela ove knjige, reitisve vaebrige?Razume se da nee!ta nam, dakle, valja initi? Pa, valja se naoruati tehnikom za borbu protiv razliitihvrsta briga, a to emonajbolje postiinauimoli tri osnovna pravila za analizu problema:

1. Suoiti se sa injenicama.2. Analizirati inenice.3. Doneti odluku i poeti delovati u skladu sa njom

ini li vam se to odve oiglednim? Da, tome je vepoduavao, a i svoj nauk samprimenjivao, jo Aristotel. A i vi i ja moramo poeti da se sluimo ovim tehnikamaukoliko elimo da reimo probleme koji nas poput more optereuju i danju i nou.Prouimo prvo pravilo : Suoiti se sa injenicama . Zbog ega je suoavanje sainjenicama toliko vano? Pa, zato to nijedan problem neemo moi da inteligentnoreimo ukoliko ne znamo iz ega se sastoji.Bez uvida u injenino stanje samo emo se smuenovrteti oko problema kao maakoko vrue orbe.

Herbert Hoks, dekan fakulteta Kolumbija, koji je pune dvadeset tri godine

pomagao studentima u reavanju svakodnevnih problema, rekao mi je da je smuenost

glavni uzrok brinosti." Polovina briga na svetu nastaje zbog toga toljudi pokuavajuda uine neto da ree problem pre nego to su sakupili dovoljno znanja koje bi im


21/144

21

moglo pomoi u donoenju odluke. Ukoliko, na primer, imam pred sobom problem skojim se moram suoiti u utorak", rekao je Hoks, nastojim da o njemu ne donosimodluke pre utorka. U meuvremenu prikupljam podatke u vezi sa problemom. Nezabrinjavam se i ne muim, jedem i spavam normalno, ali se svim silama usredsreujem

na analizu injenica. Kada najzad doe utorak, ja sam venaoruan tolikim brojempodataka da se problem obinoreisam od sebe."Pitao sam dekana Hoksa znai li to da se on nikada i ni zbog ega ne zabrinjava.

Tako je", odgovorio je on, iskreno vam mogu rei da je moj ivotsada posve lienbriga.Doao sam do zakljuka da se brige, ukoliko posvetimo dovoljno vremena smirenoj,nepristrasnoj i objektivnoj analizi injenica u vezi sa odreenim problemom, u svetlostisteenih spoznaja redovno sami od sebe rasplinjuju."

Kako se, meutim, ponaaveina ljudi? Nastoje da to manje razmiljaju, jer, po reimaTomasa Edisona, nema tog sredstva kojem ovek nee pribei da bi izbegao napor

razmiljanja." Ukoliko se potrudimo da razmislimo o okolnostima koje su nas doveledo problema, ponaamo se kao psi tragai, iznalazei samo injenice koje potkrepljujunae ve stvorene sudove, a zanemarujemo sve ostalo. Prihvatamo samo injenice kojeopravdavaju nae ponaanje - injenice koje se lepo podudaraju sa naim eljama iopravdavaju naeustaljene predrasude.Francuski piosac Andre Moroa jednom je rekao: Sve to je u skladu sa naim linimeljama ini nam se istinitim. Sve to je u suprotnosti sa njima, dovodi nas do besa."Treba li se stoga uditi to nam je ponekad toliko teko da naemo reenje za sve

probleme? He bi li smo se isto toliko muili kada bismo pokuavali da reimo neki

aritmetiki problem,ubeeni da su dva i dva pet? Pa ipak, ima mnogo ljudi na ovomsvetu koji i svoj i ivot svojih blinjih pretvaraju u pravi pakao, tvrdei da su dva idva pet, ili, ak, pet stotina!

ta, dakle, da radimo? Ne smemo dopusti ti svojim emoci jama da utiuna naerazmiljanje.Kao toje rekao dekan Hoks, moramo posvetiti dovoljno vremena nepristrasnoj iobjektivnoj analizi injenicau vezi sa odreenimproblemom." Evo kako ja to reavam:

1. Dok se trudim da prikupim injenice, pretvaram se da to ne inim za sebe nego zanekog drugog. To mi pomae da dobijem trezven, nepristrasan uvid u pravo stanjestvari. Na taj nainiskljuujememocije.

2. Ponekad zamiljam da sam advokat koji zastupa protivnikustranku. Drugimreima, iznalazim argumente protiv sebe- sve ono to je u suprotnosti sa mojim eljama,sve ono sa ime podsvesno ne elim da se suoim.

3. Potom napismeno izlaem razloge za i protiv vlastitog stava, pri emu obinodoemdo zakljuka da j e istina negde u sredini, izmeu dveju krajnosti.

ta ovim elim da vam kaem? Da ni vi ni ja , kao ni najveimudrac na svetu, ne


22/144

22

moeda donese inteligentnu odluku o bilo kom problemu ukoliko se prethodno nepozabavi okolnostima u kojima je problem nastao. Tomasu Edisonu bilo je to poznato.

Kada je bio na samrti, kod njega su nali dve hiljade pet stotina belenica sapopisom problema sa kojima se susretao i podrobnom analizom okolnosti koje behu

dovele do njihovog nastanka.Stoga, pravilo broj jedan za reavanjeproblema glasi:Prikupite podatke u vezi sa odreenim problemom. Postupite po savetu dekana Hoksa:nastojte da pri tombudete nepristrasni.

To e vam biti mnogo lake ukoliko sebe prinudite da i pismeno obrazloite svojestavove. Naime, sam in pismene analize uveliko nam pomae da sami sebirastumaimo sutinu problema, i navodi nas na razlono razmiljanje i pomae nam dadonesemo trezvenu odluku. arls Ketering jednom je rekao: Dobro razloenproblemnapola je reenproblem." Kinezi imaju obiaj da kau da jednaslika vredi koliko ideset hiljada rei , pa u vam ilustracije radi ispriati kako se moj poznanik Galen

Lifild, jedan od najuspenijihamerikihposlovnih ljudina Dalekom istoku, posluio gorenavedenim save-tima. Godine1942, kada suJapanci napali angaj, Lifildsebeezatekao uKini.

Ne dugo posle napada na Perl Harbur", priao mi je kasnije Lifild, Japanci su nagrnuliu angaj. U to vreme bio sam na elu Azijskog osiguravajueg drutva u angaju.Japanci su nam ubrzo poslali'likvidatora', koji je zapravo bio admiral, a meni naredili da mu se

naem pri ruci prilikom likvidacije raunaosiguravajuegdrutva.Naaosam se u nebranomgrou. Bilo mi je jasno da takva naredba znaisaradnju ili smrt.

Mehaniki sam obavljao sve to su Japanci od mene traili, jer drugog izboranisamimao. Sastavljajui spisak imovinskog stanja za japanskog' likvidatora ', namerno samizostavio nekoliko vrednosnih papira u iznosu od sedam stotina pedeset hiljada dolara, jer

su oni bili vlasnitvo nae podrunice u Hong Kongu i nisu imali nikakve veze saimovinskim stanjem angajskog drutva. Pri tom sam, razume se, zazirao da bi Japancimogli otkriti tasam uinio, tose uskoro i dogodilo.Bio sam odsutan u trenutku tog'velikog otkria', ali mi je ef raunovodstva kasnijeispriao kako se japanski admiral razbesneo i nazvao me lopovom i izdajnikom japanskevojske. Dobro sam znao ta to znai: strpae me u tamnicu Bridhaus, muionicu

japanskog Gestapoa! Imao samu neke prijatelje koji behu poinili samoubistvo, samo dabi izbegli muenja u Bridhausu. Poznavao sam i ljude koji su izdahnuli nakondesetodnevnog muenja u tom kazamatu. Sada je i mene ekalaista takva sudbina!tasam mogao da uinim? Za vest sam saznao u nedelju po podne. Da nisam imao razraenutehiiku za reavanje problema, sasvim normalio - na smrt bih se preplaio. Meutim, tutehniku sam ve godinama primenjivao kada bih zapao u neprilike. Seo bih za pisaumainu, otkucao dvapianjai odgovore na njih:

1. taje to tome brine?2. tabih tim povodom mogao da uinim?


23/144

23

Isprva sam ovu tehniku primenjivao usmeno, ali sam ubrzo shvatio da pisanjepomaejasnijem i sistematskijem razmiljanju. S toga sam se tog nedeljnog popodneva smesta latiopisaemainei napisao:1. taje to tome brine?

Odgovor: Bojim se da eme sutra strpati u tamnicu.2. tabih tim povodom mogao da uinim?Odgovor: ini mi se da postoje etiri reenja.

a) Rastumaiti nesporazum japaiskom admiralu. Budui da on ne govori engleski,sigurio bi se razbesneo kada bih ga zamolio za tumaa. To bi znailosmrt, jer jeJapanac surov, i radije eme baciti u tamcu nego to e sasluatimoja objanjenja.

b) Mogao bih da pokuam da pobegnem iz grada. Meutim, to je nemogue, jer meuhode. Prilikom svakog izlaska iz kue i ponovnog povratka, duan sam da se

javim nastojniku. Prema tome, pokuam li da pobegnem, c va je prilika da e meuhvatip i streljati .

c) Ostati zakljuan u stanu i ne pojavljivati se na poslu. To bi moglo pobuditisumnje, pa bi japanski admiral sigurno poslao vojnike da me odvedu u Bridhaus.

Na taj iain bi mi oduzeli poslednju priliku da pokuam da objasnim nesporazum.d) U ponedeljak izjutra krenuo sam na posao kao da se nita nije dogodilo. Japaiac

e moda biti toliko zauzet drugim poslovima da nee ni obratitipanju na mene.Ukoliko se i seti ta sam uiiio, moda se ve ohladio, pa me nee muiti daljim

pitanjima. Ukoliko bi tako zaista bilo, izvukao sam ivuglavu . S druge strane,ukoliko bude pokuao da. me ispituje , pruie mi priliku da mu objasnimnesporazum. Odlazak na posao u ponedeljak izjutra prua mi, dakle , mogunost da

izbegnem tamnicu.

im sam sve ovo napisao i potom se odluio za etvrto reenje, to jest da u ponedeljakodem na posao, pao mi je kamen sa srca.

Kada sam u ponedeljak osvanuo u kancelariji, Japanac je ve sedeo za stolom i nervoznopuio. Uputio mi je uobiajenpretei pogled, ali nije izustio ni jednu jedinu re. Kao da senitanije dogodilo! Dva meseca kasnije vraiose u Tokio, a sa njim su nestale i sve moje brige!

Vrlo je verovano da sam sebi spasao ivot onog trenutka kada sam seo zapisaumainu i trezveno analizovao mogua reenja i nihove pos-ledice. Da nisam tako

postupio, tapkao bih u mraku, oklevao i muio se, i u kritinom trenutku reagovao nanaj gori mogui nain. Da trezvenim razmiljanjem nisam doao do najboljeg reenja,ita-vo popodne bih se izluivao brigama; te noi ne bih ni oka sklopio i u ponedeljakosvanuo bih u kancelariji avetinjski bled i zabrinut, to bi, najverovatnije, pobudilo sumnjekod japanskog admirala i navelo ga da stupi u akciju."

Iskustvo mi je bezbroj puta potvrdilo da se trud oko donoenjaodluka i te kako isplati.Oklevanje, okolianje i tapkanje u zaaranom krugu dovode oveka do ivanog sloma.Uverio sam se da pedeset odsto briga nestaje onog trenutka kada donesem jasnu , konanuodluku , a drugih pedeset odsto kada jeponemsprovoditi u delo.

Shodno tome, prvih pedeset odsto briga nastojim da uklonim u etirietape:


24/144

24

1. Zapiemtame mui.2. Zabeleimmoguareenja.3. Odluimkako upostupiti.

4.

Odmah poinjem da svoju odluku sprovodim u delo.

Kao to sam ve rekao, Galen Lifild danas je jedan od najuvaenijihposlovnih ljudi uAziji, pri emu i sam priznaje da svoj uspeh uveliko duguje gore opisanom metoduanalize briga i stupanja u akciju posle donoenja trezvene odluke.Zbog egaje ovaj metod toliko delotvoran? Pa, zato to zadire u sr problema.Zato to ukljuuje akciju.

Ruku na srce, uzalud nam je i najpodrobnija analizaproblema, ukolikonismo

spremnidadonesenuodlukusprovedemoudelo.

Vilijem Dejms jednom je prilikom rekao: Kada jednom donesete odluku kojuvalja sprovesti u delo, odbacite apsolutno svaku odgovornost i brigu o ishodu."

Time je hteo da kaeda posle donoenja promiljene odluke valja odmah krenuti u akciju.Da odluku ne valja preispitivati, da ne valja oklevati i gubiti se u sumnjama koje, opet,

raaju nove sumnje. Da se ne valja osvrtati za onim to je veprolo.Zamolio sam Vejta Filipsa, jednog od najveihproizvoaa nafte u Oklahomi, da mi kaekako on dolazi do vanih odluka. Odgovorio mi je: Doao sam do zakljuka da postojigranica razmiljanja o problemima, posle ega svako daljnje razmiljanje nesumnjivo raa

nove brige. To je granica nakon koje svaka daljnja analiza postaje suvina i tetna. elelimi to ili ne eleli, doe trenutak kada moramo doneti odluku, sprovestije y delo i pritom sene osvrtati za sobom."

Da li modaeliteda isprobate Lifildovu tehniku na neem tovas ovog trenutka mui?

Pitanje br. 1 glasi: ta je to to me brine? (Molim vas da upiete odgovor).Pitanje br. 2: ta u vezi s tim mogu da preduzmem ? (Molim vas da upieteodgovor).

Pitanje br. 3: Odluio sam...

Pitanje br. 4: Kada u poeti da svoju odluku sprovodim u delo?

Poglavlje 2

KAKO IZBEIPEDESET ODSTO BRIGA NA POSLU


25/144

25

Ukoliko ste poslovan ovek, sigurno ete rei: Smenog li naslova! Vedvadesetgodina radim svoj posao i poznajem ga bolje od bilo kog drugog na svetu. Apsurdno je i

pomisliti da bi mi neko mogao deliti savete o tome kako uizbeipedeset odsto poslovnihbriga."

Slaem se, jer bih i ja tako reagovao kada bi mi neko pre nekoliko godina pokazao naslovovog poglavlja. Ipak, smatram da ga je vredno proitati.Mnogo obeava, a obeanjanitane kotaju.Biu iskren: moda vam neupomoi da izbegnete pedeset odsto briga na poslu. Na krajukrajeva, to ne moe niko osim vas. Siguran sam, meutim, da vam mogu pokazati kako

je to nekim ljudima polo za rukom, a ostalo preputamvama.Moda se seate da sam na poetku treeg poglavlja citirao dr Aleksisa Karela: Poslovniljudi koji ne umeju da se suprotstave brigama umiru mladi."

Ukoliko je zabrinjavanje toliko tetno, n bi li vam bilo drago da vam pomognem da reitebardeset odsto briga na poslu?... Jeste?... Dobro. Ispriau vam kako je jedan poslovni ovekuspeo da reipedeset odsto poslovnih briga, i da pri tome jona minimum skrati vreme koje je

prethodno provodio na sastancima u reavanjuposlovnih problema.Re je o Leonu imkinu, poslovnom partneru i generalnom direktoru velike njujorkeizdavakekue' Sajmon i uster'.Dajem re imkinu:Punih petnaest godina troio sam gotovo polovinu svakog radnog dana na poslovnesastankeu reavanjeposlovnh problema. I jau moji saradnici esto smo se nervirali,mekoljili u stolicama , etkali gore dole po sobi, sporekavali se i vrteli u krug. Nakraju radnog dana bili smo obino iscrp-ljeni i iznemogli. iveosam tako punihpenaest

godina i mislio da drukijene moe biti. Nikad mi nije palo na pamet da bi mogao postojatibolji, delotvorniji nain reavanja poslovnih problema. Da mp je neko u to vreme rekaoda je mogue izbei traenje vremena na nedelatna sastanenja i upola smanjiti nervnunapetost, nazvao bih ga kratkovi-dim, lakomislenim, salonskim optimistom. Uprkos svemu,

naposletku sam sam doaodo metoda za uklanjanje briga, metoda kojim se sluim vepunih osam godina. Potvrda njene valjanosti sastoji se u novim i sve veimuspesima u poslu,u zdravlju i linomzadovoljstvu.Zvuiarobno, ali je poput svake arolije, vrlo jednostavno kada shvatite kako funkcionie.Evo u emu je tajna: najpre sam prekinuo sa petnaestogodinjim sastanarskimnavikama,to jest sa ispitivanjem poslovnih saradnika o nevoljama na poslu i sa traenjem reenja.Drugo, uveo sam novo pravilo, to jest da svako ko eli da mi izloineki svoj problemmora prethodio da pripremi i razradi kratak izvetaju obliku odgovora na sledeaetiripitanja:


26/144

26

Pitanje br. 1: U emuje problem?

(Napominjem da smo do tada provodili dva do tri sata na sastancima , a da niko ivnije znaoda kratkou jasno formulie sutinu problema. Zapetljavali smo se u beskrajne raspre o

svakovrsnim poslovnim nevoljama, a da zapravo nismo znali o emuje konkretno re).

Pitanje br. 2: taje do njega dovelo?

(Danas s uasom gledam na sve one protraene sati u petnaestogodinjojsastaniarskojpraksi, kada nismo ni pokuavali da jasno definiemo okolnosti u kojima je problemnastao).

Pitanje br. 3: Postoje li mogunostiza reavanjeproblema?

( Do tada smo praktikovali da neko od nas pred- loiiekakvo reenje, posle egaje redovnosledilo nekoliko posve suprotnih miljenja, to je dovodilo do rei i svaa. Na taj nainsmo se esto udaljavali od teme i zavravali sastanak sa oprenimteorijama o moguemreenjuproblema).

Pitanje br. 4: Koja reenjavi predlaete?

Do tada sam sate i sate sluaomaglovita izlagana bez konkretnih sugestija koje bi mi pomogleda krenem u akciju).

Danas me saradnici retko saleuproblemima. Zbog ega? Zbog toga toznaju da najpre morajurazmotriti sve podatke o odreenom problemu i dobro o njemu razmisliti. Moja pomoim je nakon toga retko kada potrebna, jer se reenje u sedamdeset odsto sluajeva samood sebe nametne prilikom podrobnijeg razmatranja problema. ak i u onim sluajevimakada je konsultacija neophodna, na diskusiju troimotriputa manje vremena nego ranije, jer

je sve unapred pripremljeno, promiljeno i vodi loginom, konkretnom zakljuku.U izdavakoj kui'Sajmon i uster' mnogo manje vremena troim na nerviranje, brige iraspre o onom to ne valja, pa nam ostaje vie vremena za akciju i ispravljanjeeventualnih greaka."Moj prijatelj Frank Betger, slubenik jednog velikog osiguravajuegdrutva, priao mi jekako je istim tim metodom redukovao poslovne brige i gotovo udvostruiozaradu.Moje poetno oduevljene zapady osiguravajuem drutvu ubrzo je splaslo i pretvorilo seu nezadovoljstvo. Poeo sam prezirati posao, i sigurno bih ga i napustio da jednog dananisam pokuao da i pismeno formuliem uzroke nezadovoljstva. Upitao sam se:

1. ta me mui?

Odgovor je bio: Nedovoljna nagrada za uloeni trud. Naime, provodio sam sate idane u svesrdnom ubeivanju klijenata da e im se polisa za osigurane i te kako isilatiti,

a oni su samo klimali glavom, smekali se i na kraju odgovarali: Razmisliu. Javite mi


27/144

27

se za nekoliko dana." Uzrok mog neraspoloenjaipotitenostibilo je vreme koje sam traiona ponovne obilaske takvih muterija. Prema tome, upitao sam se:

2. Postoji li izlaz iz ove situacije?

Da bih odgovorio na to pitanje, morao sam daprouimuzroke mojih neprilika.Izvadio sam beleke o svim svojim posetama u proteklih dvanaest meseci i poeo da

prouavambrojke.Doao sam do zapanjujueg zakljuka! U bele-kama je crno na belo stajalo da sam u

proteklih godinu dana sedamdeset odsto poslova zakljuio pri prvom vienju.Dvadeset tri odsto poslova bilo je zakljueno pri drugom vienju, a samo sedam odsto

poslova prilikom treeg, etvrtog ili petog obi-laska muterija! Drugim reima, traio sampo-lovinu radnog dana na posao koji mi je donosio samo sedam odsto prodatih polisa!

3. Kakav je zakljuak?

Bilo mi je jasno kao dan da smesta moram prestati sa obilascima nakon drugog

vienja, a tako dobijeno vreme utroiti na razradu novih poslovnih planova. Rezultati su bilifantastini. Ne dugo posle toga gotovo sam udvostruio ist dobitak prilikom svakog

pojedinanogobilaska muterija."Frank Betger danas je jedan od najpouzdanijih ljudi u svetu amerikihosiguravajuihdrutava. Radi za firmu ' Fidelitio Mutual of Philadelphia', i godinje ostvari poslove u

polisama vredne milione dolara. A hteo je da napusti posao! Bio je vespreman da prizna

poraz, kada ga je analiza problema uputila na stazu uspeha.elite li da primenite metod pitanja i odgovora na vlastite probleme u poslu? Ponoviuta sam rekao u poetku: takav metod moe vam pomoi da uklonite pedeset odsto briga.Ponavljam etiri pitanja od kojih se taj metod sastoji:

1. Uemujeproblem?

2. tajeUZROKproblema?

3. Kojasumoguareenja?

4. Kojereenjepredlaete?

KRATAK PREGLED

OSNOVNE TEHNIKE ZA ANALIZU BRIGA

1. Prikupite sve injenice u vezi sa problemom. Setite se Hoksovih rei da 'polovinabriga na svetu potie od ljudi koji pokuavaju da donesu odluku pre nego to su sakupilidovoljno podataka na temelju kojih eteodluivati',2. Poto ste ponovo odvagali prikupljene podatke, treba da odluite ta vam valjainiti.3. Posle paljivo donesete odluku, krenite u akciju! Latite se posla i ne optereujtese razmiljanjem o ishodu.


28/144

28

4. Ukoliko vi ili neki va saradnik pone da sumnja, pribegnite metodu etirijupitanja:

a) U emu je problem?b) taje uzrok problema?

v ) Koja su moguareenja?g) Koje je reenje najbolje?

Poglavlje 3

DEVET SAVETA KO JI E VAM POMOIDA IZ OVE KNJIGE IZVUETENAJVEUKORIST

1. Ukoliko zaista elite da vam ova knjiga bude od koristi, moraete se

pridravati jednog vanogpravila. Bez njega e sav va trud ostati uzaludan, dok ete s njimpostiiuda. Pitate me kakvo je to udesnopravilo? Pa, evo ga:Ne uzimajte u ruke ovu knjigu, ukoliko ne oseate duboku i iskrenu elju da neto nauite,snanu potrebu da se otarasite suvinih briga i ponete da ivitenovim ivotom.Kako ete to postii? Ukoliko se budete neprestano podseali da vam je to nunopotrebno. Ukoliko uvek budete imali na umu da e va odnos premaproblemima uticatina vaulinusreu, zdravlje, pa aki na prihode.

2. Prelistajte paljivo svako poglavlje pre nego to ga proitate, kako biste dobiliuvid u temu o kojoj ono raspravlja. Prinudite sebe da naredno poglavlje ponete da

itate tek poto ste dobro i pomno prouili prethodno. Time eteutedeti vreme i postiibolje rezulate.

3. Zaustavljajte se pri itanju , kako biste mogli da razmislite o onome tostenauili. Upitajte se gde biste i kako mogli da primenite naueno. Takav nainitanja

pomoievam mnogo vienego bezglavo gutanje stranica.4. itajte s olovkom u ruci i podvucite ono to vam se ini korisnim. Tako ete

se u obilju saveta kasnije moilakeda snaete.5. Imajte na umu da se naueno brzo zaboravlja i da se pamenjepostie jedino

savesnim i sistematskim ponavljanjem. Stoga budite spremni da savetima iz ove knjige

svakog meseca posvetite nekoliko sati ponavljanja. Drite je na svom radnom stolu iesto je prelistavajte. Upamtite da primena ovih naela moe da vam postane navikasamo ukoliko ih budete dosledno sprovodili u ivotu. Drugih naina nema.

6. Bernard o jednom je prilikom rekao: Poduavanjem nee nauiti oveka."Bio je u pravu , jer je uenjeaktivan proces koji se ostvaruje praksom.elite li, dakle, da ovladate naelimaove knjige sluite se njima. Primenjujte ih kada godvam se za to prui prilika, inae ete ih brzo zaboraviti.Pamtimo samo ono znanje koje smo primenili u praksi.

Znam da vam nee uvek biti lako da primenjujete ove savete. Znam to zbog togatoje i meni ponekad teko da se sluim onim tovama savetujem . Svi smo mi isti.

Kada nam netonije po volji, mnogo nam je lakeda kritikujemo nego da pokuamodarazumemo razloge drugih ljudi. esto je lake kuditi nego hvaliti, i prirodnije je govoriti


29/144

29

o vlastitim eljama nego proniknuti u stremljenja drugih. I stoga, kada budete italiovuknjigu imajte na umu da to inite zato to elite da steknete nove navike. A za sticanjenovih navika treba nam vremena, istrajnosti i hrabrosti da ih primenimo.

Vraajte se proitanim stranicama. Shvatite ovu knjigu kao udbenik za suzbijanje briga.

Kada se naete u neprilici, nastojte da se uzdrite od trenutne i 'prirodne' reakcije. Ona jeobino pogrena. Umesto da postupite onako kako vam nalaeinstinkt, prelistajte straniceove knjige i odlomke to ste ih prilikom itanja po dvukli. Tek tada isprobajte novenaineponaanja.Videeteda se neetepokajati.

7. Pretvorite uenje u zabavu. Zamolite branog partnera, dete ili najbliesaradnike da vas upozore svaki put kada prekrite neko od navedenih naela.8. Naite vremena za razmiljanje o vlastitom ponaanju, za analizovanje vlastitih

greaka. Na kraju svake nedelje posvetite pola sata pitanjima kao to su ova: Kakve samgreke poinio ove sedmice? ta me je na njih navelo? Kako sam mogao bolje da

postupim? Kakvu sam pouku izvukao iz takvogponaanja?To he vam biti dvostruko korisno. Prvo, na taj nain ete upoznati sebe i postati vlastitiuitelj. I drugo, pomok e vam da razvijete sposobnost odstranjivanja suvinih briga inauiti vas da i-vite punim ivotom.

9. Na kraju ove knjige nai ete Dnevnik, to jest nekoliko praznih stranica nakojima ete moi da ispisujete uspehe koje ste postigli primenom ovih naela. Molim vasda budete odreeni. Upisujte datume, imena i rezultate.Voenje dnevnika navee vas na nove napore iposluitivam kao vodina nimalo lakom

putu samovaspitavanja.

KRATAK PREGLED

1. Razvijajte u sebi iskrenu elju za usvajanjem naela neophodnih za suzbijanjesuvinihbriga.2. Svako poglavlj eproitajtedva puta, pre nego topreetena naredno.3. Zaustavljajte se dok itatei upitajte se kako biste mogli da primeni te svaki pojedinisavet.

4. Podvlaitevanemisli.5. Ne zaboravite na mesenoponavljanje steenogznanja .6. Primenjujte naela iz ove knjige kad god vam se pruiprilika. Sluitese knj igomkaoprirunikomza reavanjesvakodnevnih problema.7. Pretvorite uenjeu zabavu. Zamolite branogpartnera i l i pr ij atelj a da vas upozori svakiput kadaprekriteneko od navedenih naela.8. Napredak proveravajte svake sedmice. Upitajte se gde ste pogreili, u emuste sepopravi li , koje ste lekcij e nauiliza budunost.9. Vodite dnevnik na kraju ove knji ge- zapisuj te kako ste i kada primenj ivali odreenapravila.


30/144

30

Treideo

KAKO DOKRAJITIBRIGE PRE NEGO TO BRIGE DOKRAJEVAS

Poglavlje 1

KAKO ISTERATI BRIGE IZ GLAVE

Teko da u ikada zaboraviti potresnu ivotnu priu mog uenika MarionaDaglasa, priu koju je taj ovek jedne veeri ispripovedao pred itavom grupom

polaznika. (Nazvao sam ga izmiljenim imenom, jer me je izriito zamolio da mu, izlinihrazloga, ne otkrivam identitet). Ispriao nam je kako su on i njegova ena tokomsamo jedne godine dana doiveli dvostruku tragediju. Prvi udarac zadesio ih je u vidugubitka petogodinje keri, devojice koju su oboje naprosto oboavali. Mislili su da

nee moida podnesu taj prvi udarac, ali im se deset meseci kasnije rodilo drugo dete,devojicakoja je umrla pet dana nakon roenja.Taj dvostruki udarac bio im je oboma gotovo nepodnoljiv. Bio sam oajan", priao jeon. Nisam bio u stanju ni da jedem ni da spavam . Ni u emu nisam nalazioutehu . ivci su mi popustili, izgubio sam samopouzdanje." Daglas je najzad zatraio

pomo lekara. Jedan mu je preporuio tablete za spavanje, a drugi putovanje.Pokuao je i jedno i drugo, ali mu nita nije pomoglo. Imao sam utisak da mi je teloukljeteno u eline mengele, koje su me sve snanije, sve surovije stezale."Ukoliko ste ikada doivelineku veliku nesreui bili paralisani bolom, sigurno znate o emuje

re.Sreom", nastavio je on, bilo nam je ostalojojedno dete, etvorogodinjisini. Verovali iline, taj deko me je izvukao iz nevolje. Dok sam jednog popodneva sedeo obuzetsamosaaljevajuimmislima,priaomi je i zamolio me: Tata, sagradi mi brodi." Nije mi

bilo ni na kraj pameti da se uputam u gradnju brodia.Zapravo, ne bee mi ni do ega stalo, ali nisam mogao odoleti upornim detinjimmolbama. Gradnja brodia posve me je zanela: radio sam na njemu puna tri sata. Kada

je posao bio dovren, shvatio sam da su ta tri sata provedena u gradnju deje igrakebila zapravo prva tricata oputenosti i mira to ih bejah iskusio u poslednja tri meseca!To otkrie trglo me je izapatuje u nateralo na razmiljanje. Prvi put u tri meseca poeosam da razmiljam! Shvatio sam da se ovek lako otarasi briga ako je zaposlen neimto iziskuje planiranje i razmiljanje. Gradnja brodia posve je odagnala moje brige... istoga sam odluio da ponem da se neim bavim. Bilo ime, tek toliko da netoneprestano radim.

Uzeo sam list papira i obiao stan, popis-jui sve sitne popravke koje ranije nikako nisamdospevao da obavim. Nalo se i te kako mnogo posla: valjalo je uvrstitipolice zaknjige, ofarbati drveno stepenie i prozore na tavanu, popraviti brave i slavine . Moda evam se initi neverovat- nim, ali za samo dve nedelje obavio sam gotovo dvesta

pedeset sitnih popravki!

Trebalo mi je dve godine da sve dovedem u red, a y meuvremenupoeo sam se bavitii drugim stvarima . Sada dva puta nedeljno pohaam veernje teajeve u Njujorku. Postao


31/144

31

sam aktivan i u mesnoj kolskoj zajednici, gde sam trenutno predsednik kolskogodbora. Sakupljam novac za Crveni krst. Jednom re-ju, toliko sam zauzet da nemamvremena za brige."

Nemam vremena za brige." Da, upravo je to rekao i Vinston eril, kada je u jeku

Drugog svetskog rata radio i po osamnaest sati dnevno. Neko ga je tih dana upitao da li gabrine silna odgovornost koja poiva na njegovim pleima, i on je odgovorio: Suviesamzauzet. Nemam vremena za brige."

Slino je razmiljao i arls Ketering, pronalaza elektropokretaa za automobilske motore.Ketering je kasnije postao potpredsednik'Deneral Motorsa' i njegovog poznatogistraivakog odeljenja, ali je u po-etku ivotnekarijere bio toliko siromaan da je,umesto u laboratoriji, bio prinuen da radi u staji. Dajui asove klavira, Keteringovaena tekom je mukom zaraivala novac, pri emu su morali i da ga pozajmljuju. Upitaosam guKetering kako joj je bilo. Toliko sam se brinula taese sa nama dogoditi, da nisammogla ni da spavam", odgovorila mi je, dok je moj mubio toliko obuzet poslom da nije niimao vremena za brige."

Paster govori ospokoju biblioteka i laboratorija." Kako to da mir nalazimo ba na timmestima? Pa, zato to su ljudi u bibliotekama i laboratorijama toliko obuzeti poslom, danemaju vremena da razmiljaju o sebi. Naunici i istraivai retko kada doivljavajuivane slomove: oni naprosto nemaju vremena za takav luksuz.Zbog ega nas zaposlenost liava briga? Zbog prirodnog zakona koji glasi da se ljudskimozak, ma kako briljantan bio, ne moe istovremeno baviti dvema stvarima. He verujete?Dobro, napraviemojednu probu.Zavalite se u stolicu, zatvorite oiipokuajteda istovremeno mislite i na Kip slobode i na ono

toetesutra raditi. Haj'te,pokuajte!Uverili ste se, zar ne, da se na te dve razliite misli moete usredsreditisamo ukoliko idete redom, to jest najpre na jednu, a onda na drugu, ali nikako istovremeno. To

vai i za oseanja. ovek ne moe sa radou i oduevljenjemobavljati neki uzbudljivposao, a da se istovremeno osea potitenim i pritisnutim brigama. Jedna vrsta oseanjaiskljuuje drugu. Ovim jednostavnim zakonom uspeno su se sluilii amerikivojni psihijatritokom Drugog svetskog rata. Vojnicima koji bi se vra

Documents

Dale Carnegie Psihologija Uspjeha 2