Covek Kojeg Bog Upotrebljava

8/22/2019 Covek Kojeg Bog Upotrebljava

1/126

OVEK KOJEG BOG

UPOTREBLJAVA

Osw a l d J . Sm i t h


2/126

RE O PISCU

Osvald J. Smit (Oswald J. Smith) je ime, koje

je postalo simbol poletnog misionarskog rada ievangelizacije od kraja do kraja zemlje.Svojim zapaljivim porukama Osvald je vienego iko drugi u naem veku pobudio hrianeka intenzivan i zdrav biblijski misionarski rad.

Smit se rodio 8.11.1889. u jednomjednostavnom seoskom domu. Odrastao je sa

devetoro mlae bra

e i sestara. Otac mu jebio telegrafista na eleznici.

U esnaestoj godini se odluio na put hrianstva. Obraenjeje doiveo u jednoj velikoj kampanji evangelizacije, koju suvodili dr R. A. Torija (Torrey) i peva S. M. Aleksander(Alexander) u Torontu, Kanada. Kada je Tori napopodnevnom sastanku pozvao prisutne da potrae Boga zasvoje spasenje, mladi Osvald je odluno prokrio sebi put kroz

mnotvo slualaca do Torija. Ovaj ga je uhvatio za ruku ipokazao mu put do sobe za molitve. Bilo je to 28.1.1906.godine.

Nije ni udo, da je Osvald J. Smit, nakon to je doao pod jakuticaj Torija i drugih vatrenih nosioca duhovnog probuenja, isam je postao jedan gorljivi evangelizator i svetski misionar.arls G. Finej (Charles G. Finney) i David Brajnerd (David

Brainerd) bili su mu naroiti uzori.

Osvald J. Smit kae, da ga je "Bog pomazao za svedoka".Pomazanje sa Svetim Duhom je obeleje koje karakterienjegov rad. Ve kao osamnaestogodinjak poao je kaomisionar do Indijanaca u Britanskoj Kolumbiji (Kanada). Tu jeradio godinu dana. Tokom jednogodinjeg rada u tompodruju doao je do saznanja da mu treba solidnije teolokoznanje za efikasnije propovedanje. Zatim je est godina

studirao u Torontu, u biblijskom koledu (Bible College) i u

2


3/126

Mek Kormik teolokom seminaru (McCormik TheologicalSeminary) u ikagu. Istovremeno je uz ohrabrujue rezultateradio na irenju Boje Rei u vie crkava i za vreme kolskih

raspusta kao misionar meu Indijancima.

Uz evangelizatorski posao Smit je ujedno i misionar, pastor,jevanelista, pisac i pesnik. Godinu za godinom tokom veegdela dnevnih asova uvek je zauzet neim osobitim u radu zaBoje carstvo. Ujedno je bio i stareina i misijski upraviteljNarodne crkve (Peoples Church), Toronto. Ta crkva se brineza izdravanje oko 350 misionara na misijskim poljima iromsveta.

Smit je posetio sedamdesetak zemalja i veina velikihmisijskih polja. Posvuda je vodio plodonosne kampanjeevangelizacije i imao prilike videti kako ljudi masovnoprihvataju Hrista i kako mnotvo mladih ljudi posveuje svojivot za rad na irenju Jevanelja. I danas, iako je ve ugodinama i ostario, taj plameni pastor se ne povlai u mir iodmor, nego nastavlja da bodri i poziva hriane svih zemalja

da intenzivnije nastave sa radom na evangelizaciji sveta.

J. Malt

3


4/126

I.OVEK KOJEG BOG UPOTREBLJAVA

Nikada neu zaboraviti ono vreme moga ivota kada sameleo vie nego ita drugo, da me Bog upotrebi za svoj posao.Dok bih jahao na mazgi, kroz divne gudure Kentaki

(Kentucky) brda, ili dok bih koraao tamo-amo po svojojsobici usamljen, meu branima, vikao sam Bogu dok mi jedua bila u agoniji: "Gospode, upotrebi me. Uini mepridobivaem dua. Poalji me na rad kao evanelistu. Daj mida se prenem iza sna. Ne daj da se skrasim u nekoj crkvi kaopastor - i da nita ne uinim. Imam samo jedan ivot naraspolaganju i elim ga Tebi posvetiti. Daj mi da ivim zadruge. Osposobi me da mogu pridobijati izgubljene ljude za

Gospoda Isusa Hrista. Neka Tvoj blagoslov prebiva na mojojslubi."

Zatim sam i ovako molio: "Gospode, kakve se sposobnosti,kakve odlike trae za rad na evangelizaciji? Kako me moeupotrebiti? Postoje li neki uslovi koji se moraju ispuniti? Ako jetako, otkrij mi ih. ta moram uiniti? Objavi mi preduslove.Pomozi mi da ispunim uslove koji se trae, ma kakvi oni bili,tako da ne proerdam svoj ivot. Ne smem promaiti."

Zatim, prouavajui Boju Re, pronaao sam te kvalitete isuoio se s njima, onim redom kako mi ih je Bog otkrivao. Bilesu tu jasno iznesene. Eto, te uslove elim sada preneti i tebi,

jer verujem da i ti eli da te Bog upotrebi. I ti uvia da imana raspolaganju samo jedan ivot i da ga ne sme proerdati.eli ga posvetiti duama. eli saznati koje su kvalifikacijepotrebne za rad na evangelizaciji i na duhovnom buenju. Evo

izneu ih, jednu za drugom, upravo onako kako mi ih je Bogdavno otkrio.

4


5/126

1. Vizija krajnje pokvarenosti ljudskoga roda

Smatram da ovde treba da ponemo. Sve dok nam Bog ne dajednu viziju, jedno otkrie krajnje pokvarenosti, propastiljudskoga roda, neemo daleko dospeti s naimevangelizacijskim radom. Moramo znati da je ljudski rodpokvaren. Moramo uvideti da je ovek mrtav zbog svojihprestupa i greha, te da ni u jednom oveku nema nita dobro.Moramo znati neto o krajnjoj izopaenosti ovejeg srca.

Sve dotle dok mislimo da u ovejem srcu ima makar i jednaiskra boanskog ivota, neemo mnogo postii u naemevangelizacijskom radu; u tom emo, naime, sluaju doi dozakljuka, da samo treba da rasplamsamo tu zatrpanu iskru - isve e biti u redu.

Eto vidi, ovo shvatanje sasvim iskljuuje ono o novomroenju. Prema tome, nema potrebe za obraenjem, jer ako

ovek ve poseduje ivot, onda ne treba da primi ivot. On jesamo okrenuo lea svom Bogu Ocu i uputio se od njega. Takose, dakle, rad evaneliste sastoji u tome, da ga uveri kako bise popravio i vratio Bogu.

Takav stav podrazumeva to da smo svi deca Boja, a toprema Svetom pismu nije tano. Mi smo deca sotone sve dotledok se nanovo ne rodimo, i uopte ne pripadamo porodici

Bojoj. Samo novo roenje moe nas u

initi decom Bojom.Ne, prijatelju, ni u jednom oveku nema iskre boanskog

ivota; i stoga se tu nema ta rasplamsavati u oganj. Ljudibez novog roenja su mrtvi, izgubljeni, nedovreni, krajnjeizopaeni - bez nade na ivot.

Upravo zbog toga elim rei da moramo shvatiti neto od togkrajnjeg bankrotstva ljudskog roda. Mora nam biti jasno, daonaj ovek, koji je mrtav mora ponovo oiveti, da je sam u

sebi posve nemoan i da samo Bog moe odgovoriti na

5


6/126

njegove potrebe. Ova odlika - ovo saznanje od kapitalnog jeznaenja i bez nje ni jedan evanelista ne moe uspeti u svomradu.

2. Otvaranje adekvatnog Bojeg spasenja

S jedne strane, imamo potpunu propast ljudskog roda, a sdruge strane, spasenje koje je tako pripravljeno dapredusretne tu nevolju. Drugim reima, Bog nas moe spasiti.Bog ima lek. On je pripremio odgovarajue reenje. On moepodii oveka iz smrti u ivot. On se pobrinuo za spas ljudskogroda, za one koji su mrtvi zbog prestupa i greha.

Bog je namirio tu potrebu pre hiljadu i devet stotina godina,kroz svog jedinorodnog Sina, kroz Isusa Hrista. Prema tome,kad izaemo na evangelizacijski rad, imajui jasno u vidu da

je ovek mrtav zbog svojih prestupa i greha, da su ljudi samipo sebi do krajnje mere bespomoni i beznadeni te da je

ljudski rod potpuno bankrotirao, ujedno znamo da imamoslavno jevanelje, divnog Spasitelja, krasno namirenje - sveto je potrebno da se odgovori na ljudsko oajno stanje.

Nema ni jedne druge vesti kao to je ova. Sa radou u svojimsrcima i s uverenjem u svojim duama, moemo ii sa

jevaneljem Gospoda Isusa Hrista, znajui da e ono uinitisvoje delo. I najoajnije bie, i ovek najudaljeniji od Boga, ionaj koji se nalazi u najdubljoj dubini greha - moe bitiizbavljen snagom jevanelja Isusa Hrista. Zato je apostolPavle uzviknuo: "Jer se ne stidim jevanelja. Boja je sila naspasenje svakome koji veruje..." (Rim. 1:16). Jevanelje jelek. Nema drugoga leka. To nam mora biti jasno - i nikada sene smemo okrenuti neemu drugom. Samo ovo mora bitipredmet nae vesti. Sva druga leenja i sva druga sredstvanee odgovarati potrebi. Boje jevanelje je ovekova jedinanada. Mi imamo reenje, a nae reenje je jevanelje. Drugog

reenja nema. "Hrist je umro za grehe nae"(1. Kor. 15:3).

6


7/126

Jevanelje reava sve probleme. Jevanelje je delotvorno ionda kad sve ostalo otkae. Jevanelje odgovara svimpotrebama. Sve je ostalo nemono. I stoga ba jevanelje

moramo propovedati. Hvala Bogu - moemo ga propovedati sastopostotnom sigurnou.

Dakle, prijatelju ako ne veruje da je jevanelje reenje i dadrugoga reenja nema, nee daleko dospeti u svom radu uevangelizaciji. Ako ti nije jasno da je ovek u svojoj nemoi ioaju totalno propao i da mu bez jevanelja nema pomoi,nee mnogo postii. Ako zaista ne veruje da je ovek krajnjepokvaren, da je mrtav zbog prestupa i greha, da ima jedan

jedini lek - Jevanelje Gospoda Isusa Hrista, te da taj lekmoe odgovoriti i najteoj ovekovoj potrebi, ma kako ovekbeznadno izgledao, imae tek neznatan napredak u svomevangelizatorskom nastojanju.

3. ivot posveen velikom cilju

Setie se kako je apostol Pavle rekao: "jedno inim" (Fil.3:13). Pavle je bio ovek odan samo jednoj stvari. ovek kojieli da uspe u evangelizaciji, u pridobijanju dua, stavlja svedrugo na stranu, te se posveuje samo jednoj stvari, samo

jednoj svrsi, samo jednom ivotnom cilju. Neko s podvojenimidealima, planovima i interesima, programima, neko ko sebrine za neto drugo a ne za jevanelje, nee uspeti u radukao evanelista. Ko eli da uspe mora imati samo jedan velikicilj u ivotu.

Kad sam bio student nisam ni sanjao da bih se enio pre negoto diplomiram i ponem s radom. Biti, naime, student i uzetina sebe odgovornost za enu i porodicu velik je novani teret.Kako da se u takvoj podvojenosti ovek koncentrie na studijei uspe u svom radu? Ne bi li bilo bolje da saeka do zavretkastudija pa da tek onda uini taj korak?

7


8/126

Nikad nisam mogao razumeti kako to da neki propovednicimogu raditi kao propovednici a da u isto vreme imaju i nekuprivrednu delatnost. Ako Bog pozove nekoga da propoveda

jevanelje, takav

e onda i iveti od jevan

elja. Nema razlogada takav i sa strane zarauje jo neto novca. Okrene li se k

nekoj privrednoj delatnosti, i interes e mu se koncentrisati natu delatnost. Posvetie i svoje misli toj delatnosti i vie neebiti ovek jedne stvari. Deo njegovog vremena otii e napropovedniku slubu, a deo na biznis.

Nauio sam da propovednika sluba zahteva sve to ovekima, celog oveka. Zahteva svu njegovu panju - svu njegovu

misao, sve njegovo prouavanje, sve njegovo vreme.Propovednik mora biti potpuno predan svom pozivu. Mora bitisasvim predan velikom poduhvatu na koji ga je Bog pozvao.Pokua li da jo i sa strane zaradi neto novca, ako jezainteresovan za neku vrstu privredne delatnosti, nee semoi koncentrisati na veliko delo za koje ga je Bog odredio.

Monasi su u tom pogledu imali pravilan stav. Oseali su da se

trebaju povui iz sveta, zatvoriti se u manastir i sve svojevreme posvetiti Bogu. Oseali su da treba da ostave sve druge

brige, da treba da prekinu svaku vezu sa svetom kako bimogli savreno sluiti Bogu. Njihov je cilj bio ispravan, njihovanamera je bila pravilna, iako je njihova metoda bila pogrena.Bog, naime, eli da kontaktiramo s naim blinjima, a ipak dasasvim budemo Njemu posveeni. Moe li ena koja se zanimaza nekog drugog mukarca biti dobra ena? I sam znaodgovor! Kako onda moe neki od Boga pozvan ovek biti

dobar evanelist, a da se istovremeno i za neto drugo brine?To je nemogue. Evanelista mora biti ovek samo jednogvelikog cilja u ivotu. Mora biti u stanju da zajedno saapostolom Pavlom kae: "Jedno inim"(Fil. 3:13).

Prijatelju, ima li vie razliitih interesa? Pokuava li obavljativie poslova umesto da se posveti jednom velikom cilju nakoji te je Bog pozvao? eli li ponjeti uspeh? Ima li gorljivuelju da pridobije due za Gospoda Isusa Hrista i da okusineto od slave duhovnog buenja? U tom sluaju, opet ti

8


9/126

kaem, usredsredi se samo na jednu stvar. Predaj se posveBogu i radu na evangelizaciji.

Sea li se rei apostola Pavla: "Ni jedan koji se bori ne uputase u poslove ovoga sveta; inae nee ugoditi vojskovoi"(2.Tim. 2:4). Timotij je trebalo da bude ovek jedne stvari. Pavlemu jasno daje do znanja, da ni jedan ovek koji dozvoli da gazaokupe svetski poslovi ne moe biti dobar vojnik. Tako je i saevanelistom. Ako eli da slui Bogu onako kako Bog eli damu slui, mora biti slobodan od svega ostalog.

eli, dakle da te Bog upotrebi? Dobro! Ali, eli li i platiti

cenu? Jesi li spreman da napusti sve ostalo i da postaneovek samo jedne stvari? Hoe li posvetiti sav svoj ivot toj

jednoj stvari i nastojati da te nita drugo ne privlai, da tenita drugo ne zanima, da nita drugo ne zaokuplja tvojupanju? Da li si spreman da se koncentrie, da se sasvimpreda Bojoj slubi, da postane ovek jedne velike svrhe utom ivotu? Ako jesi, onda e te Bog upotrebiti na svoju slavui ast, i tvoj rad na evangelizaciji bie uspean.

4. ivot iz kojeg je uklonjena svaka prepreka

Sea li se ovog stiha iz Ps. 66:18: "Da sam video u srcusvom bezakonje, ne bi me usliao Gospod"? Nee se niprikloniti da uje to kaem ako li hranim, ako li uvamnepravdu, zlo, greh u svom srcu. Trebamo odstraniti svakigreh.

Prijatelju, moda je ovo razlog zbog kojeg te Bog neupotrebljava. Moda ima nekog idola u svom srcu, moda jeneki Akan u logoru. Moda si optereen nekim bremenom ilinavikom koju nisi voljan ostaviti. Moda i ne priznaje da bi tobio greh, a ipak se to nalazi izmeu tebe i Boga te spreavaBoga da te upotrebi.

9


10/126

Dan za danom nastoji da ide napred, ali te neto vuenatrag, neka vrsta tereta pritiska te i onemoguava ti da tritrku koju Bog hoe. Neka navika, sama po sebi bezopasna,

otklanja Boju silu od tvog ivota, i budui da ne

e da ostavisvoj greh, budui da odbija da ga se sasvim odrekne, Bogu

je nemogue da te upotrebi. Greh e zaustavljati tvojnapredak. Greh alosti Duha Svetoga. Nee znati ni zablagoslov ni za silu Boju ni u svom ivotu, ni u svompropovednikom radu sve dok ne bude spreman da se zauvekodrekne greha, da se od njega posve okrene i da mu senikad vie ne preda.

Morae se suoiti s tim Akanom u logoru, s tim idolom usvom srcu, s tom navikom u svom ivotu, pa ma to ta stvarpredstavljala. Mora doi do potpunog prekida. Sve dok iniono to sada ini, Bog e ti uskratiti svoju silu. Nee znati zanjegovo pomaganje, nee moi iskusiti njegov blagoslov.eli li uspeti u radu kao evanelista, eli li doiveti uspeh usvojoj slubi, ostavi se greha.

Zato ne bi ostavio greh sada kada si mlad?emu

ekati dotledok te skroz ne zarobi, dok ti ne postane duboko ukorenjena

navika. Zato se ne bi obraunao s grehom sada, pre negoli selanci opletu oko tebe tako vrsto da e gotovo biti nemogueiskidati ih? Sada je vreme da se obrauna sa grehom. Imaitav ivot pred sobom. eli li da te Bog upotrebi - onda budiodluan, budi snaan.

Ovo treba da bude tvoja molitva: "Okuaj me, Boe, i poznaj

srce moje, ispitaj me, i poznaje pomisli moje. I vidi jesam lina zlu putu i vodi me na put veni"(Ps. 139:23-24). Moe sedesiti da e, i pored svih spojih talenata i nadarenosti, poredsvih dostignua i obrazovanja, potpuno i jadno promaiti usvom radu na evangelizaciji, i to jednostavno zato to imaneto u tvom ivotu, neto u srcu to alosti Duha Bojega ionemoguava Isusa Hrista da te upotrebi kao to to On hoe,za svoju ast i svoju slavu. Neka te okua, neka te upozna.Neka ti otkrije Akana u tvom srcu. Zatim priznaj greh,

10


11/126

odstrani ga i doi ist k Bogu, da bi mogao blagosloviti tvojuslubu.

5. ivot sasvim stavljen Bogu na raspolaganje

Do sada smo razmatrali negativnu stranu. A sada prelazimona pozitivnu. Bog ima veliki plan: da nai ivoti budu potpunopredani Njemu na raspolaganje. Eto zbog ega se uvek iznovapred nas postavljaju ove rei: "Pokorite se, dakle, Bogu"(Jak.4:7).

Lonar ne moe nita uiniti s glinom koja se stalno opirenjegovim pokuajima da je oblikuje. Ako lonar ne moeposudu oblikovati onako kako sam eli, onda razlog lei utome to ima neto u glini to se opire njegovim prstima. imse to ukloni, glina mu se sasvim predaje, te je lonar u stanjuda napravi kakvu mu drago posudu. Tako je i s tvojim i mojimivotom. Da bi nas Bog upotrebio na svoju ast i slavu, da bi

njegova sila mogla biti na nama, da bi On mogao blagoslovitinau slubu evangelizacije u kojoj pridobijamo due, naiivoti moraju biti potpuno predani Njemu na raspolaganje.

Sve dok imamo i trunku vlastite volje, malo moe Bog da uinis nama. Njegova volja treba da postane naa volja. I imNjegova volja postane naa volja, onda nas moe poetiblagosiljati. Trebamo biti u stanju rei s Gospodom Isusom:"Hou initi volju tvoju, Boe moj!"(Ps. 40:8).

Bog nikada ne postupa kao neki poslovoa. Nikada nas ne silida radimo neto to sami ne elimo raditi. Pre svega On nampomae da postanemo raspoloeni za njegovu volju, a zatim isami uivamo u tome da ga sluamo. Drugim reima, kao tosam to ve rekao, njegova volja postaje naa volja - a ondatreba slediti samo jednu volju. Stavili smo se apsolutno Boguna raspolaganje.

11


12/126

ta moe lekar uiniti za bolesnika sve dok bolesnik odbijanjegovu pomo. Bolesnik se mora potpuno predati u rukelekaru, i spremno prihvatiti recept to mu ga lekar daje. Samo

tada ima nade dae ozdraviti. Sve dok bolesnik ide svojimputem, uzima neke svoje lekove i odbija uzeti prepisani lek,

malo se moe za njega uiniti. Mora se predati lekarovomznanju i rukama.

Tako je i s nama. Sve dok se sasvim ne predamo Bogu naraspolaganje, malo moe Bog uiniti za nas. Bog eli da mupreda svoj ivot i nee biti s tobom zadovoljan sve dok sekao rob, i to svojevoljno, ne preda njemu na raspolaganje.

Onda te moe upotrebiti sebi na slavu.

6. Sluba pobednike molitve

Nije nita vanije od molitve. Setie se kako se Jakov rvao umolitvi s Bogom. Malo se mi danas rvemo. Ujutro ustanemo,

sruimo se pored kreveta, progunamo nekoliko rei molitvepa pourimo na posao. A onda uvee, onako umorni iiscrpljeni, ponovimo istu priu i uvuemo se u krevet. U veinisluajeva, molitva se upravo svodi na ovo!

Jakov nije tako molio. On se rvao celu no i tek ondauzviknuo: "Neu te pustiti dokle me ne blagoslovi." Neki senikada nisu nauili kako se treba boriti u molitvi, te tako nisu

ni doli do odreenog iskustva. Zato i ne znaju kako sepobeuje. Sve dok ne izdrimo s Bogom, neemo odoleti

ljudima, a da bismo odoleli ludima, moramo se nauiti naporu.

Isus je znao ta znai napor u molitvi. Sea se kako je poitave noi provodio u molitvi. esto su ga njegovi uenicinalazili kako u drutvu s Bogom, na nekom usamljenommestu, izliva svoju duu u naporu molitve. Nama je malopoznata takva vrsta molitve. A sve dok ne nauimo kako se

Bog nalazi u samoi i kako se valja truditi u molitvi, neemo

12


13/126

moi mnogo postii. Sve dok se to ne dogodi, Bog se neenama posluiti, nee odgovoriti na nae molitve, nee seproslavljati u naoj slubi.

arls Finej (Charles G. Finney) nosio je veliko breme molitve.esto je iao u umu ili na neko usamljeno mesto i tamousrdno molio u prisutnosti Bojoj. Nekada ak nije mogao nida nae rei za svoje molbe. Opisuje nam da je katkadamogao samo da jei i da plae, tako je golem teret bio nanjemu. I nije ni udo da se Bog njime posluio. I nije ni udoda je postao najvei animator verskog buenja svih vremena.I nije ni udo da se Bog proslavljao u njegovoj slubi. Finej je

znao kako se treba boriti u molitvi.

Svaki ovek kojeg je Bog upotrebljavao u svojoj slubi bio je iovek molitve. Ako nikada nisi nauio kako se treba moliti,ako se nikada nisi nauio kako se treba boriti s Bogom, ako senikada nisi nauio kako se treba boriti u molitvi, ako nita nezna o naporu due, onda ne zna to znai postii duhovnerezultate. eli li doiveti da se Bog proslavlja u tvojoj slubi,

onda pre svega mora da postaneovek molitve.

7. Sluba proeta Reju Bojom

Znam za propovednike koji se nikada ne obraaju Bojoj Rei,osim kad sastavljaju propoved. Ko god tako ini, nee daleko

dospeti u evangelizaciji. Treba da se obraamo Bojoj rei radinaeg duhovnog dobra. Treba da upoznamo tu knjigu odkorica do korica. Postoji samo jedan nain da je upoznamo - ato je da je itamo. Treba je itati od Prve knjige Mojsijeve pado Otkrivenja Jovanovog, i to bez prestanka. Razmiljaj o njoj,belei, studiraj je, neka te svog prome. itaj je sve dok nepostane deo tebe. Tek tada e Bog moi da te upotrebi onakokako to On hoe.

13


14/126

Ako ne poznaje oruje koje namerava upotrebiti, doi e unezgodan poloaj onda kad ga pokua upotrebiti. Nae oruje

je Boja Re. Ako nismo s njom upoznati, ako ne znamo kako

se rukuje njome, neemo daleko do

i u svomevangelizacionom radu. Boja Re mora biti i na naem jeziku

i u naem srcu. Moramo je poznavati i razmiljati o njoj svedok ne postane deo nas. I dok budni leimo nou -ponavljajmo je u sebi bez prestanka, sve dok nas ne prome.

Zapamti, ne upotrebljava Bog nau re; to je Njegova Re.Naa je re slaba. Boja je Re veoma delotvorna. Prematome, upotrebljavajmo Re, a upotrebljavajui je upoznajmo

je. I opet kaem, itajmo je sve dok ne postane deo nas. Nitadrugo ne moe nadoknaditi poznavanje Boje Rei.

8. Sluba sa ivotnom porukomizgubljenom svetu

Zato ide na rad u inostranstvo? Zato eli postati misionar?ta oekuje da e raditi "tamo napolju"? ta e donetipoganima? Hoe li im doneti socijalnu slubu ili kolstvo? Dali planira da im podigne ivotni standard? Ide li u Trei svetda bi tamo doneo neto od nae zapadne civilizacije? Ima linameru da se da na zdravstvenu slubu?

Prijatelju, ako ide u misije radi nekog od ovih razloga, onda

bih ti savetovao da radije ostane kod kue. Tebi nema mestau Treem svetu. Prepusti sav neevangelizatorski rad

"Ujedinjenim narodima". Oni mogu obaviti posao mnogo boljeod tebe. Imaju vie novaca, strunjake i sredstva nego li eih ti ikada imati. Imaju i spremu koja je potrebna. Mogukolovati pogane. Mogu obavljati medicinsku i zdravstvenuslubu. Mogu se pobrinuti za socijalne slube. Mogu uvestizapadnu civilizaciju i kulturu. Ovo su nusprodukti hrianstva.Glavni rad misionara sastoji se u propovedanju jevanelja.

14


15/126

Ako ne ide samo s ovom jednom veu, ne treba ni ii.Tvoja vest treba da bude ona iz Jevanelja po Jovanu 3:16,"Jer je Bog tako ljubio svet, da je predao svojega

jedinoroenog Sina, da svaki koji veruje u njega, ne pogine,nego da ima ivot veni." Ako ne ide s tom porukom, s

porukom Bojeg spasenja izgubljenom i propalom svetu, akone ide da objavi veni ivot onima u mraku poganstva, bolje

je da ostane kod kue.

Zato ide u propovedniku slubu? ta namerava spropovedanjem jevanelja Gospoda Isusa Hrista? eli li darazonodi, zabavi nekoga. Uputa li se u tu slubu da bi

neto zaradio za ivot. Ima li za cilj novac koji moe stei?Da li ide u tu slubu zato to je to uvaena sluba i zato topreko nje moe postii slavu (presti) i uticaj? Je li to tvojcilj?

U tom sluaju, prijatelju, i tebi kaem, bolje je da potraineko drugo zaposlenje. Bolje je da potrai neto drugo, jerBoji blagoslov nee biti na tebi ako su ovo tvoji razlozi za

slubu. Ako ne ide u slubu jevanelja s porukom Bojegspasenja, ako ne ide za tim da onima koji su u mraku najavi

ivog Spasitelja i objavi poruku da je "Hrist umro za naegrehe" (1. Kor. 15:3), te ako ne ide zatim da kaeizgubljenima i propalima: "Evo Jagnje Boje, koje uze grehesveta," opet ti kaem: bolje bi bilo da odabere neki drugipoziv. Sluba jevanelja nije za tebe. Nije vredno da senapree.

Seam se nekog oveka iz Londona. Posetio je dve crkve.Ujutro je otiao u Siti Templ (City Temple), u samom srcuvelike metropole. Sluao je jednu od najreitijih, najlepesastavljenih propovedi koje je ikada uo. Pa kad je izaao izzgrade, uli su kako je uzviknuo: "Kakve li divne propovedi!"Uvee je otiao u Spurdenov Tebernakl (Spurgeon'sTabernacle), gde je svetski poznata propovedaonica i velikiauditorijum sa svoje dve galerije, koji je postao poznatzahvaljujui arlsu Spurdenu (Charles H. Spurgeon), "zvezdi

15


16/126

propovednika", pa kad je izaao posle propovedi, uli su kakoje uzviknuo: "Kakvog li divnog Hrista!"

Ako ima za cilj propovedanje velikih propovedi, onda je boljeda odustane. Svet ne treba propovedi. Svetu trebaju vesti,poruke, jer ogromna je razlika izmeu rei propoved i poruka

jevanelja. Moe otii u biblijsku kolu i nauiti kako sesastavljaju propovedi, ali mora otii k Bogu da bi dobioporuke za propoved. Propovedi nee nikada uticati na tvojverski skup, ali poruke jevanelja hoe. Propovedi apeluju naum, a poruke na srce. Ljudima danas nisu potrebne velikepropovedi, nego velike poruke! Moramo se uputiti u svet da

donesemo vest o Hristu, ivom Spasitelju.

Svet eka na Boje poslanike. Popne li se na propovedaonicuda ukae na Hrista, na ivog Hrista koji moe spasiti propalisvet, onda e te Bog blagosloviti i upotrebiti na svoju slavu.Bie angaovan u najveem od svih zanimanja, upropovednikoj slubi, i nikada nee poaliti to si odgovoriona Boji poziv. Na kraju svog ivota osvrnue se unazad,

setie se godina posve

enih jevan

elju i zahvali

e Bogu zaivot proveden u slubi Gospoda Isusa Hrista.

9. Sluba za koju smo pomazani Duhom Svetim

Ima danas ljudi koji se tako rei plae da govore o Duhu

Svetom. Kad je re

o Duhu Svetom, onda tu ima tolikohladnog konzervativizma i toliko fanatizma, da se neki jedvausude spomenuti Ga. A ipak je On trea osoba Trojstva.Izvrilac Dobrote, onaj koji zauzima vodee mesto u Delimaapostolskim. Duh Sveti je u stvari inio dela. On je upravljao ivodio apostole. On je osuivao i korio greh, a on je podsticaoduhovno buenje. On - Bog, Duh Sveti - osnovao je prvuCrkvu.

16


17/126

A danas je On u velikoj meri ignorisan, zapostavljen.Smatramo da moemo i bez njega, da e kola i praksazauzeti njegovo mesto i nekako dopuniti njegovu silu, i tako

nastojimo da obavljamo svoju slubu jevanelja silom tela,iskljuujui Duha Svetoga. Smatram da je krajnje vreme da

mu damo njegovo pravo mesto, jer upravo On mora delovati.Ako ne budemo znali neto o pomazanju Duhom Svetim -neemo daleko dospeti u Bojoj slubi.

Tokom itavog niza godina provedenih u slubi je evaneljaprouavao sam ivote onih koje je Bog upotrebljavao u svojojslubi i otkrio sam da je svaki od njih bio pomazan. Svaki

evanelista i animator duhovnog buenja doiveo je nekukrizu iskustva u svom ivotu, kada bi Duh Sveti preuzeovostvo i poeo ih upotrebljavati u svojoj slubi.

Evans Roberts (Evan Roberts) je znao za to pomazanje. Neuzaboraviti dan kad sam ga posetio. Bilo je to u Velsu (Wales).Nije bio kod kue, ali sam video kuu u kojoj je iveo. Oseaosam da je i mesto na kojem sam stajao bilo sveto. Kasnije mi

je svojeruno napisao pismo. Nekoliko meseci nakon togaotiao je Gospodu u venost. Evan Roberts, kao to sam

rekao, znao je za pomazanje Duhom. I arls Finej je znao zato pomazanje. Znao je ta to znai biti obuen u silu s visine. ID. L. Mudi (D. L. Moody) je to znao. I Don Vesli (JohnWesley). Svi oni kojima se Bog sluio kroz minule vekove znalisu ta to znai biti pomazan Duhom Boijim.

Pomazani ljudi ne zadovoljavaju se znanjem i praksom.

Poznato im je da treba jo neto, i da ih Bog ne moeupotrebljavati za svoju slubu sve dok ne iskuse pomazanje.Oni su i ekali u prisutnosti Bojoj sve dok nisu bili obueni usilu s visine. Tek tada izlaze na rad i kroz nekoliko nedelja ilimeseci postignu vie delovanjem i silom Duha, nego to bimogli postii snagom tela kroz vie godina.

Danas Bog trai pomazane ljude te ako ne znamo neto o tom

pomazanju, neemo daleko dospeti u radu na evangelizaciji.Taj predmet sam smatrao toliko vanim da sam ak napisao i

17


18/126

knjigu o toj temi: "The Enduement Of Power", (Opremanjesilom).

Ne mora se uputati u fanatizam. Postoji i iskustvo srednjegputa, biblijski poloaj koji moe zauzeti, iskustvo opisano uBojoj Rei i priznato od Bojih ljudi tokom vekova, iskustvokoje moe biti i tvoje. eli li neto postii u slubi Bojoj,pobrinue se da doivi to iskustvo i da i ti bude Bojipomazanik.

Nije vano da li deluje u inostranstvu ili radi meu poganimakod kue, da li si misionar napolju ili najavljuje jevanelje u

svojoj zemlji, u svakom sluaju mora ti biti poznatopomazanje Duha Svetoga. Inae e ti nedostajati sile u slubi imalo e uiniti. Ako eli doiveti da te Bog upotrebi za svojeplanove, ako eli da due dou do spoznaje greha i da sespase kroz tvoju slubu, ustrajae sve dok ne budeopremljen silom s visine. Postae pomazan ovek!

10. Sluba potpuno posveena slavi Bojoj

Prijatelju, ako slui Jevanelju radi neeg drugog, a ne radislave Boje, nee mnogo uspeti. Ako si evanelist radi togada izvue neku korist iz te slube, ako propoveda da bi sesam proslavio, ako si u toj slubi radi lagodnog ivota, ako si upotrazi za novcem i slavom - moda e i doiveti neto od tihspoljnih uspeha, ali nikada nee osetiti Boji blagoslov. Akoima bilo kakav drugi motiv a ne slavu Boju, onda ne moeni oekivati one rezultate koje Bog eli dati. Tvoja slubaJevanelju mora biti Bogu na slavu.

Ako to nije tvoja svrha, onda bih ja, da sam na tvom mestu,kleknuo pred Boga i ponizio se sve dok sve to iz mene neodstrani. Traio bih Boga da me slomi, tako da Ga moguiskreno i isto proslavljati. Ako, naime, ne stavi slavu Boju

na prvo mesto, doivee alostan promaaj. Nikada nee

18


19/126

postii neto zaista vredno. Ako ide za tim da sebi ugodi,Bog ti nee nagraditi slubu. Mora biti slomljen ako hoe date upotrebi. Inae, pre ili kasnije, doi e do nesree.

Pokuao sam da te suoim s deset odlika koje mi je Bogotkrio. Smem li ti predloiti da ih proui, jednu po jednu, teda onda zamoli Boga da ti ispita srce? Uveren sam da eli date On upotrebi, da eli biti dobar evanelista i da tei zaduhovnim probuenjem. Zato se suoi s uslovima koje samnaveo i neka ti Bog progovori. On te eli upotrebiti. On tei zatim da blagoslovi tvoj rad. No, ne moe to uiniti ako na putuima prepreka. Na tebi je da ih ukloni, ako eli postati OVEK

KOJEG BOG UPOTREBLJAVA.

19


20/126

II.ODVOJEN IVOT

Teko da je ikad pre trebalo toliko isticati odvojenje kaodanas. U svetu je takvo crkvenjatvo, i Crkva se tako"posvetovnjaila", da je teko razlikovati jedno od drugog.Granina linija je izlomljena do te mere da su i one crkve, gdesu nekada cvetale duhovne pobude, iji je duhovni ivot bionekada dubok i jak, danas puki socijalni centri preko kojih je

Bog ve davno napisao rei "Ihavod"- "Otide slava"(1. Sam.4:21).

Izgleda da su se ljudi uhvatili za ideju da se moramo druiti sasvetom i postati kao i svet, kako bismo pridobili due iusmerili ivote k Bogu. Kad ovek upadne u bunar, nikome nepada na pamet da skoi za njim da mu pomogne. Umesto togaspustimo mu merdevine ili konopac i tako ga izvuemo.

O, ne! Ljudi koji su pridobijali due i nadahnjivali ivote saBogom, hodali su s Bogom visoko iznad masa i tako sduhovne visine podizali ostale do svog rasta. Jedini nain dapridobijemo ostale jeste da budemo drukiji nego li ostali.Tako emo ih privlaiti neim to sami ne poseduju - tepobeujui s Bogom pobeivaemo i kad su ljudi u pitanju. Da

je Avram otiao da ivi s Lotom u Sodomi, njegov uticaj ne bimnogo vredeo. Ali poto se odvojio i izdaleka stajao na

visinama vere s Bogom, njegovo posrednitvo osiguralo jeLotovo izbavljenje. Odvojimo se. Boravimo odvojeni, s Bogom.

Mogu da kaem i to, da svet i oekuje da hriani bududrugaiji. Svet ima svoj vlastiti standard, svoje merilo kakavtreba da bude onaj koji je svet. Pa onda kad uspe da naspovue nanie, na svoj nivo, samo se izruguje i smeje naojdilemi. Vie nas ne uvaava i ne ceni na poloaj. Tada nismonita bolji od drugih.

20


21/126

Neka devojka, ne videi nita zlo u plesu, odluila je jednomprilikom da malo i evangelizira za vreme svog boravka naigranki. I tako, letei uzdu i popreko na podijumu za igru sa

svojim partnerom odjednom ga je upitala nije li on modahrianin.

- Hrianin? Ne! Zato pitate, a Vi? - zaueno je odgovorio.

- Da. Odgovorila je devojka. - Ja sam hrianka.

- Pa za ime Boje, zato ste onda ovde? - glasio jeneoekivani odgovor.

E, da; svet oekuje da se hriani razlikuju od drugih. Kako ese inae znati ko je ko? Ako nema granine, demarkacionelinije, kako e onda ljudi znati na kojoj smo strani? Ako seoblaimo i ponaamo kao i svet, kako e ljudi pogoditi da lismo hriani ili ne? Mora postojati neka razlika.

Odvajanje je uvek bilo jedan od Bojih stavova. Avram je

morao napustiti svoju zemlju i svoj oinski dom, te potpuno seodvojivi poe u pravcu za koji ni sam nije znao gde vodi.Mojsije je odbio da se naziva sinom faraonove keri. Radije jeodabrao da trpi zajednom sa Bojim narodom nego datrenutno uiva zadovoljstva greha. Vie je cenio prisustvoBoje nego li blago Egipta. Tako je bilo i s Izrailjcima. Bio je toneobian narod, sasvim odvojen od ostalih naroda koji su gaokruivali. Predstavljao je Boga. Prema 9. i 10. glavi Jezdre i13. glavi Nemije nije bilo nikakve milosti u sluajevima kadase putem meovitog braka naruavala ta izdvojenost. enebezbonika morale su biti uklonjene i odstranjene, a odvojenjese sasvim ponovno uspostavljalo.

Da, odvojenje je jo uvek Boji poziv. "Izaite izmeu njih iodvojite se, govori Gospod.""Ne vucite jaram s nevernicima"(2. Kor. 6:14-18). Svet se mora napustiti, odvojenje se moraodravati. Podsetimo se na na sluaj. Prema Bojoj Rei

21


22/126

"tuinci i putnici" smo, "saputnici", nebeski narod u stranojzemlji. Ovo nije na dom.

Neprijateljstvo i mrnja, to su stavovi sveta prema pravomdetetu Bojem. "Kad biste bili od sveta, svet bi svoje ljubio; akako niste od sveta... zato mrzi svet na vas"(Jov. 15:19). tada kaemo o tim reima? Da li te svet mrzi? Ako mu nepripada, ako nisi njegov, i ako se na tebi bude jasno videloda si putnik i stranac, brzo e otkriti da te svet mrzi. Vidi, tozavisi od stava koji zauzima prema tom pitanju.

Znak da je neko odvojen od sveta ne ogleda se u delima, nego

u stavu srca prema svetu. "Ne ljubite sveta ni ta je u svetu!Ako ko ljubi svet, nema Oeve ljubavi u njemu"(1. Jov. 2:15).Prema tome, nije ni potrebno da neko ima udela u stvarimasveta. Pravo pitanje glasi: eli li svet? Postoji li u tebi eljaza svetom? Privlai li te i mami li te svet? Ako je tako, onda tunema nikakvog odvojenja srca.

Sluaj dalje: "Preljuboinci, ne znate li da je prijateljstvo

ovoga sveta neprijateljstvo Bogu? Ko dakle hoe da budeprijatelj svetu postaje neprijatelj Boiji" (Jak. 4:4). Eto ti,jasno i glasno! Pa sada govori o "svetovnim hrianima"! Bogobjavljuje da su prijatelji sveta Njegovi neprijatelji. Onaj kojiljubi svet ne ljubi Boga. Kakav je, dakle, stav moga srca?Vano je pitanje: ljubim li svet ili ljubim Boga? Da li samprijatelj sveta ili sam prijatelj Boji? Mogu li se rei"preljubnik" ili "preljubnica" pripisati i meni? Kakav je stavmoga srca prema svetu? Ne radi se o mojim delima i o mojim

mislima, nego o mojim eljama i neeljama.

Odvojen ivot znai odvojenje od svetskih uivanja, odzajednitva sa svetom i od svetovnih drugova.

22


23/126

1. Svetska uivanja

Za taj se izbor odluio Mojsije kad je odbacio uitke greha

(Jev. 11:24-26). Igranka, pozorite, partija karata nisu odBoga nego od sveta. Nisu ih uveli u praksu duhovne voe nitisveti ljudi nego ljudi sveta. Duh sveta podstie takvazadovoljstva, meu kojima svedoenju i molitvi nema mesta.To dvoje jednostavno ne ide zajedno, ne moe se sloiti. Ljudikoji hrle na takve skupove ne poseuju molitvene sastankeniti ih zanima duhovni rad Crkve. Stoga mora doi as kad everni i pravi hrianin biti spreman da poslua jasnu i odlunuzapovest: "Iziite izmeu njih i odvojite se."

2. Zajedniarstvo sa svetom

"Ne vucite jaram s nevernicima."Nema rei koje bi mogle bitijasnije, nema zapovesti, naloga, koji bi bio odluniji.

Koliko ih samo ima koji su priznali da tajna svih nesreanjihovog branog ivota lei u injenici to nisu posluali Bogai to su uzeli na sebe jaram zajednitva sa svetom. I u ovom

je Boja Re direktna, vrlo direktna: "Neka se uda za kogahoe, samo u Gospodu!" (1. Kor. 7:39). "Samo u Gospodu!"Venati se s nekim ko nije u Gospodu znai ponjetirazoaranje. Kako moe Boji blagoslov poivati na nekomdomu kad je Boja Re prekrena?

Mnoge mlade ene imale su priliku da se suoe s timproblemima i da raskinu veridbu. Druge, koje su bileneposlune, gorko su zaalile. Nita ne vai razlog da se zanjega udaju zato da bi ga obratile. Devojka koja ne uspe dapridobije svog budueg mua za Hrista pre udaje, ima malonade da e ga pridobiti posle.

O, hrianski radnie! Nemoj radi samoljublja biti neposluanBojoj Rei, te ui u jaram nevernika. Moda ti sada izgleda

23


24/126

teko, ali budi uveren u jedno: Bog ima jedan drugi i tomnogo bolji plan za tvoj ivot. Opasno je ignorisati njegovuRe. A posluati je uvek sigurno. Rezultat nee izostati. Stoga:

"Ne vucite jaram s nevernicima."

3. Drugovi iz sveta

Prijatelji iz sveta nee uivati na hrianskim molitvenimsastancima, a niti moe dete Boje uivati u njihovim

poduhvatima. Pre ili kasnije, duh njihovog udruenja duhovnoe ga otupiti, samo ako ne doe do odvojenja. Teko je igratise s vatrom a ne opei se.

Rei e: ali kako da ih ostavim? Boje dete! Ne mora tiostaviti njih. ivi duhovnim ivotom i uskoro e oni ostavititebe. I oni e se jednako nelagodno oseati u tvojojprisutnosti kao to se i sam osea u njihovoj.

Nai prijatelje meu Bojom decom. Pa bili oni smei ili uti,crni ili beli, uvidee da su vredniji od nekadanjih prijatelja ida je drugovanje s njima mnogo prisnije i srdanije negoli aksa tvojom rodbinom po krvi koja nije u Hristu. Razumee te ionda kada to ne mogu lanovi tvoje porodice. Nadalje, toprijateljstvo se nikada ne moe slomiti. Smrt ne razdvaja.Sprijateljuj se, stoga, s takvima, sa kojima e se moi druitine samo ovde nego i kroz svu venost.

Tajna odvojenog ivota lei u "delotvornoj sili nove ljubavi,"Nikada neu zaboraviti dan kada se obratila Grejs Amstrong(Grace Armstrong). Bilo je to jednog nedeljnog popodneva na

jednom hrianskom sastanku u ikagu. Spustila se samo nakolena i ridala kao da e joj se srce raspui. Niko je nijemogao uteiti. Zatim, dok je izlazila, njene prijateljice su jojgovorile da e to ubrzo proi.

"Ne, devojke, ovo nikada nee proi", odgovorila je Grejs.

24


25/126

I kad ju je jedan mladi telefonom pozvao u bioskop,odgovorila je bez oklevanja: "Ne!" Ono staro je prolo, i to u

jednom trenutku. Nije vie ljubila zadovoljstva sveta. Posve se

preporodila! Hrist je sada bio u njenom srcu, imala je sadanovu ljubav. Volela je molitvene sastanke, uivala je da stanena nekom uglu udice i da zapeva svom Spasitelju, uivala je ulinom radu na evangelizaciji, a iznad svega ljubila je domBoji. Nije vie bilo borbi, nije vie bilo pitanja, nije vie biloproblema. Kad je Hrist uao u svojoj slavnoj punini - svet jeizaao. Nije mu bilo mesta. Grejs je sada ve gore kodGospoda. Ali, kakvo li je samo divno svedoanstvo ostavila izasebe pre negoli je pola kui!

25


26/126

III.VRHUNSKI ISPIT

U daljini moglo se primetiti kako se rana zora budi i prikradapreko brda, rasterujui tamu noi i najavljujui novi dan. Osimuma valova koji su lagano zapljuskivali obalu i te po kojegkrika neke usamljene ptice, nikakav zvuk nije remetio tiinuranog jutra.

"Ljubi li Me?"

Pitanje je iznenadilo one koji su ga sluali. Mala grupa ljudi toje sedela pored vatre na obali Galilejskog mora upitno jepogledala na Govornika. Oekivanjem su sijale Njegove oi.Sedeo je tiho, gledao u jednoga od njih i ekao odgovor.

"Simone Jonin, ljubi li me?"

Hrist postavlja pitanje u kojem je re o vioj ljubavi, o ljubavikoja vie ukljuuje intelekt i volju negoli ljudske oseaje. AliPetar vie nije siguran u sebe. Izneverio je jedanput, moeizneveriti opet. Budui da nije siguran da e dati iskrenodgovor na Uiteljevo pitanje, Petar odgovora reima kojeizraavaju emocionalnu ljubav ili linu privrenost: "Da,Gospode, ti zna, da te ljubim."

Pitanje se ponavlja. Odgovor je opet isti. Uitelj pita trei put:"Simone Jonin, ljubi li me?"

A Petru, velikom plemenitom Petru, srce gotovo puca od jadapri pomisli da njegov Gospod sumnja u njega. Zato odgovarauzbuen i drhtavim glasom: "Gospode, ti sve zna, ti zna date ljubim."

26


27/126

To pitanje nazvali smo VRHUNSKI ISPIT. Je li to zaista bionajvii ispit odanosti i privrenost? Da li je to najvea izjavakoju ljudske usne mogu izrei? Nije li bilo i vee? Da li je Isus

pogreio? Petrov ivot ne ukazuje na neku takvu greku. Isusje bio voljan da sve utemelji na tom jednom jednostavnompitanju. Znao je ta radi, znao je da postavlja najbitnijepitanje. Danas, nakon proteklih devetnaest vekova, jo uvekmoemo ovo pitanje drati vrhunskim ispitom naeg duhovnogivota.

1. Vrhunski ispit uenitva

Dan za danom, tokom svih vekova koji su sledili, Isus Hrist jeprivlaio i mukarce i ene. Ne na silu ni strahom, negoljubavlju. Sotona je bio spreman na to da mu da sva carstvasveta pod uslovom da mu Hrist prizna svoju potinjenost. AliIsus je znao da nije Oeva volja da sili ljude na poslunost.Ne! On vie voli privui nego primorati, vie voli pridobiti nego

prisiliti. Ljudi treba da ga izaberu svojom slobodnom voljom,zato ih valja pridobiti ljubavlju. Takva veza je mnogo prisnija ijaa nego li poslunost ostvarena prisilno. Isusa je ljubavdovela na Zemlju, ljubav ga je navela da umre za izgubljeniljudski rod, ljubav e, dakle, privui mukarce i ene k njemu.Ima li zakletve na vernost koja bi bila jaa od ovog

jednostavnog Isusovog pitanja: "Ljubi li me?"

Isus ne postavlja nijedno od mnogobrojnih pitanja koje bismoprirodno oekivali. Nema ni spomena o doktrini, o dogmi, oosnovama verovanja, o teologiji. Ni slovca o grehu, pokajanju,slubi. On postavlja samo jedno pitanje. Ne zaboravi - ovo jenjegova poslednja prilika da postavlja pitanja. Uskoro dolazi.Ovo je najbolja prilika da se daju uputstva i opomene prepolaska. Meutim, drugih rei On nema. Zar nema nikakvihdrugih uslova da se bude Njegov uenik? Zar ne trebaprihvatiti neke verske lanke i neke crkvene formule? Isus

nita od toga ne spominje. Zato? Zato to pitanje "Ljubi li

27


28/126

me?" obuhvata sve ostalo, to e ve samo po sebi slediti.Osnovno pitanje dopunjava sva ostala. "Ljubi li me?"doveenas i do ostaloga.

Danas ima na hiljade ljudi koji su aktivni lanovi pojedinihcrkava, odlini radnici, ali u njima nema line ljubavi premaIsusu Hristu. Forma i ceremonija ne mogu zadovoljiti. Bitiveran osnovnim postavkama vere ne znai istovremeno biti usvom srcu veran Isusu. Mnogo je onih koji su ispravni usvojim glavama, a krivi u srcu. Brao, ja volim da sam prav usrcu, a neprav u glavi, negoli da sam prav u glavi, a neprav usrcu. Zbog ovog razloga ima danas toliko nesloge i toliko

tvrdoe. Bog nam nije dao srpove zato da ih upotrebljavamoprotiv svoje brae, nego da njima anjemo ito. ak jemogue postati i muenik za Isusa Hrista. Apostol Pavle jeimao na umu ovakav sluaj kad je pisao: "... i ako predamsvoje telo da se saee, a nemam ljubavi, nita mi nekoristi..."

2. Vrhunski ispit vodstva

Smatram da vie nije potrebno postavljati ono staro pitanjekoje se odnosi na stav prema svetovnim stvarima: "Je lipogreno da se neto tako uini?" "Je li ovo greh?" Umestotoga na sve ono to radimo primenimo na "vrhunski ispit".

Ne postavlja se pitanje da li valja ili ne valja upustiti se u nekusumnjivu razonodu. ovek koji je ispunjen Duhom Bojim,proet ljubavlju Hristovom, revnuje i ugaa samo Onome koji

je zadobio njegovo srce, tako da u srcu ne ostaje mesta nigrehu ni svetu. Takav ovek i ne eli stvari u kojima senespaeni vesele i naslauju. Zar e ovek vreati nekogakoga stvarno ljubi? Sigurno da nee! I stoga je ljubavnajvanije pitanje, onaj "vrhunski ispit".

28


29/126

Brate, reci mi ljubi li Ga? Ako je tako, onda e eleti da mu iugaa. Ako je tako, onda e eleti da Ga i sledi. Ako jetako, onda e biti sasvim zadovoljan Njime, i to samo Njime.

Svet te vie nee privla

iti. to se tebe ti

e, njegove drai vienee postojati i vie nee udeti za njegovim praznim, pustim

uicima. Isus, i to samo Isus, bie sve tvoje, i sve u svemu.Bie ispunjen Njime, stanovae u Njemu, radovae se uNjemu, ljubie Ga i krunisati za Cara svoga srca. Sva tvojapitanja lako e se reiti ako ga stvarno ljubi!

3. Vrhunski ispit slube

Drugim reima, vie se valja pitati o "ljubavi" nego li o"dunosti". Sledbenik Gospoda Isusa Hrista slui svom Uiteljuzato to ga ljubi, a ne zbog neke obaveze koju eli ispuniti.

ta je odvelo Davida Brajnerda (David Brainerd) do surovihIndijanaca to ive u prostranstvima mranih divljina? ta ga

je podstaklo da sa svoje dvadeset i etiri godine ostavi svojdom i da sam ivi u srcu divljih besputnih prauma uunutranjosti zemlje? ta mu je dalo snage da izdri tolikenapore? Uprkos tome to je gotovo umirao od tuberkuloze, to

je bio malaksao i iscrpen od gladi, dugih napornih jahanja nakonju i turobnih surovih noi na otvorenom po umama, podmlazevima kie, on je jo izdrao nekoliko meseci kako bisvojim ljubljenim Indijancima doneo vest, da ih Bog ljubi, daih ljubi do te mere, da je dao i svog jedinog Sina da umre zanjih! Nijedan ovek ne bi mogao to initi zbog neke dunosti.Bila je to "ljubav". David Brajnerd ljubio je svog Gospoda; ieleo je da to i pokae.

Tako je bilo i s ljudima kao to su Dudson Livingston (JudsonLivingstone), Morison (Morrison), Tejlor (Taylor), Keri (Carey),i sa svim drugim velikim, herojskim misionarima prologvremena. Da, brate, a tako e biti i s tobom ako Hrista

stvarno ljubi. Dokazae to radosnom i sretnom slubom.

29


30/126

ak e i svoj ivot poloiti ako ustreba - to jest, ako Galjubi. Ljubi li Ga?

O, irino i duino, visino i dubino Njegovog velikog srca ljubavii saaljenja! Ljubav trai ljubav. Nita drugo ne moe dazadovolji srce koje ljubi nego samo ljubav. Dakle, budui daOn sam ljubi tako silno, moe se zadovoljiti samo ljubavljusvojih sledbenika. ta je bogatstvo, kua, zemljite, luksuz isve ono to novac moe da prui, to sve to predstavlja zaonoga koji udi za ljubavlju? Ljubav, i to samo ljubav jepodloga za prihvatanje Hrista. I zato pitanje "Ljubi li me?"postaje "vrhunskim ispitom" svakoga hrianina. Jednom je

Bot Kliborn (Booth Clibborn), dok je u jednom veemfrancuskom gradu odravala evangelizacione sastanke,posetila ena nekog bogatog Francuza. U ruci je drala maluboicu s oznakom "otrov". vrsto je odluila da sama sebioduzme ivot. Bila je samo jedna meu stotinama koje u tojalosnoj i beznadenoj zemlji odlaze u samoubistvo. Meutim,pre nego li poini to delo, odluila je da poseti jedinu osobu uceloj Francuskoj u koju je mogla imati poverenja i da jojpogleda u lice pre nego li ode u venost. Neka nam njenevlastite rei ispriaju taj sluaj:

"Nedavno sam se alila svom muu. On je, iznenaen irazdraen, odgovorio:

- ta je, ta eli? Ima moj novanik, ima moj dom, jedeza mojim stolom. Sve to bogatstvo i poloaj mogu dadonesu, sve je tvoje. A ipak se ali.

- Hou tvoje srce, odgovorila sam, hou da me ljubi!

- Ne! - uzviknuo je. To ne moe dobiti. Ono pripada nekomdrugom. Sve drugo moe imati, ali moje srce, moju ljubav -to ne moe!"

Isusu Hristu moemo rtvovati sve to imamo a da ipak ne

bude zadovoljen. Ljubav trai ljubav. Nita drugo ne moe da

30


31/126

je zadovolji. I sada, istim onim blagim, upitnim tonom, istimonim pogledom punim eznua, dolazi nam Hrist te nampostavlja pitanje koje sainjava "vrhunski ispit": "Ljubi li

me?"Pitanje zahteva i odgovor.

Kad bi se upravo ovog trenutka Isus Hrist pojavio tu u naojsredini i postavio pitanje "Ljubi li me?"svakom pojedinom odnas, ta bismo mu odgovorili? Kako bismo mu odgovorili?Kako bi samo ispitivaki sve to bilo! Da li bi pokuali da gaizbegnemo? Ili smo ve u ljubavi sa Isusom Hristom? "Miljubimo Boga"(1. Jov. 4:19), rekao je apostol Jovan. A ti? A

ja?

31


32/126

IV.TA O MENI MISLI BOG

Prepustimo, dakle, Bogu da nas ispita. elimo saznati, ako seto moe, ta On misli o nama. Neka naa molitva bude pozivpsalmiste: "Okuaj me, Boe, i poznaj srce moje, ispitaj me, i

poznaj pomisli moje. I vidi jesam li na zlu putu..." (Ps.139:23-24). I neka nas obasja svetlom svoga Duha Svetoga,sve dok se sami ne vidimo onako kako nas On vidi.

Ne pokuavajmo saznati to svet misli o nama. Novine, knjigei rekla-kazala mogu da daju upravo suprotan izvetaj od onogkoji Bog daje. One bi mogle da pohvale tamo gde Bog kudi, ilikude tamo gde Bog pohvaljuje. Ne traimo ni miljenje naihnajbliih i najdraih prijatelja. I oni bi mogli da se prevare onama. "ovek gleda to je na oima, a Gospod gleda na srce"(1. Sam. 16:7). Sada nam je jedina namera da saznamo ta

Bog misli o nama.

Jednog dana emo stati pred Boga licem u lice. I tada e,naoigled itavog svemira, i najdublje tajne naih srca bitiotkrivene. Plat koji nas je sakrivao od ljudi nee nas moisakriti pred Bogom. Nije li bolje da sada saznamo ta Bog onama misli? Ako nas izmeri i nae da smo prelaki, zar nijebolje da to odmah nadoknadimo te da se pomirimo s Njime.

Dakle, upitajmo se: ta Bog misli o nama? Bog ispituje srce.ta li On tamo nalazi? Da li ugaam Njegovom pogledu? taOn misli o meni?

32


33/126

1. ta Bog misli o mom radu?

Da li sam pred Bogom prav, prirodan i iskren, bez ikakvih

pretvaranja i licemernosti. Nije re o tome koliko greakainim, ve da li sam ozbiljan i revan? Da li sam iskren? Ako sumoji motivi, moje namere ispravne, Bog e prei preko mojihgreaka. Da li sam mu odan, veran? Radim li od srca, ili sumoja dela samo rezultat mog poziva. Ima li tu ikakve pomislina lini dobitak?

Da li je moj rad posveen Bogu? Govori li moj ivot o Isusu?Jesam li spreman da i druge vodim u silu molitve i pobede?Mogu li pridobijati due za Hrista? Pokuavam li to ikada? Da lisam tokom prole godine razgovarao s nekim o njegovoj dui?Imam li poruku kad govorim, ili je moje iskustvo preplitko dabi ikome neto znailo.

2. ta Bog misli o mojim drutvenim vezama

Jesam li posluao Njegove pozive: "Iziite izmeu njih iodvojite se," i "Ne vucite jaram s nevernicima"? Da li mu jeugodno ono to inim? Moe li se osmehivati nada mnom?Postoje li neke razonode koje Ga teraju iz mog srca i iskljuujuNjegovu prisutnost? Da li mi je mirna savest ili me pee kadinim neke stvari ili kad idem na neka mesta? Da li samspreman ostaviti sve radi Isusa i izabrati radije Njega negoli

svet? On je radi mene ostavio sve. elim li Mu ugoditi ili u ses njim prepirati? Traim li vreme koje po pravu pripadaNjemu?

3. ta Bog misli o mom ivotu posveenja?

33


34/126

Provodim li dovoljno vremena nasamo s Njim? Ili samprezauzet? Idem li u samou s Bogom? Volim li Ga sresti usvojoj nutrini? Da li mi je slatko zajednitvo s Njim? Da li Isus

predstavlja za mene neto stvarno? Zasiuje li me potpuno?

Da li prouavam Boju Re? Da li je prouavam i nasamo, ili toinim samo na javnom mestu? Otkriva li mi ona svoje tajne?Postaju li one za mene neto stvarno? Traim li Bojaobeanja i prisvajam li ih?

Je li moj ivot proet molitvom? Molim li se i dobijam liodgovore? Jesam li nauio kako se treba moliti? Da li samo

izgovaram molitve ili se iskreno molim? Kolika je korist odmojih molitava? Da li mi je molitva neto stvarno, ivotno?

4. ta Bog misli o mom hrianskom napretku?

Napredujem li u duhovnim stvarima? Jesam li hrianin koji

raste? Jesam li ove godine bolji nego to sam bio prolegodine? Da li mi je Isus sada stvarniji? Mogu li moji prijateljiprimetiti ikakvu promenu na meni? Nestaju li moje staretelesne slabosti i nedostaci? Da li plodovi Duha sve viepostaju i moji plodovi?

Da li napredujem u suzbijanju greha, naroito onog greha kojime zarobljava? Je li savladan greh koji je nekada svladao

mene? elim li, uopte, da budem osloboen od njega? Ima likod mene jo koji idol koji zatvara vrata pred Njegovim miromi silom, Njegovom prisutnou, sunanom svetlou iljubavlju?

esto smo iskusili da nas Isus ispunjava zadovoljstvom. Noupitajmo se: "je li On zadovoljan?" Jer vano je samo jedno:ta Bog misli o meni?

34


35/126

V.POSVEEN IVOT

Nemam nameru da se upustim u doktrinalnu stranu pitanjaposveenja. Saznao sam da se moe doktrinalno poznavatineko iskustvo, a da se ono, ipak ne ostvari u ivotu. Stoga ubiti jednostavan i staviti naglasak na praktinu stranuposveenog ivota.

Pre svega hteo bih ti navesti tri stvari koje nisu posveenje,tako da zatim lake moe shvatiti ta je posveenje.

ta nije posveen ivot

Prvo, nije to sloboda od iskuenja. Vea je verovatnoa da e

vie dolaziti u iskuenja u posveenom ivotu nego li ikadaranije. Sve do tada nisi bio naroito opasan za sotoninocarstvo, i prema tome nije se sotona mnogo ni bavio oko tebe.Ali kada doe do ovog iskustva, uini e sve to moe da teobori. Prema tome, posveenje ne znai i slobodu odiskuenja.

Drugo, posveenje nije jamstvo da ne moemo uiniti greh.

"Ko misli da stoji, neka gleda da ne padne" (1. Kor. 10:12).Nema stanja u ovom ivotu u kojem bi hrianin mogao bitisiguran da nee zgreiti. Oni koji se najvie popnu, mogunajnie pasti. Stoga, uvaj se lane sigurnosti, jer posveenjenije jamstvo da nee sagreiti.

Tree, nije to neko postupno oslobaanje od greha. Nije toBoji put pobede, Pitanje greha ve je postavljeno, s njim seobraunalo i rasistilo jedanput zauvek. Mo greha je

slomljena i ti vie ne moe tome nita dodati.

35


36/126

A sada, poto sam ti rekao ta nije posveenje, kazau ti tristvari koje ine posveenje:

ta je posveen ivot

Prvo, to je iznenadan doivljaj krize. To znai da posveenjeima svoj poetak. Imajui u vidu da je to proces koji traje krozitav ivot, ujedno treba shvatiti i to da je kriza priroda togaprocesa. Dakle, tu mora postojati i poetak i "start".

Deca Izrailja shvatila su da je upravo prelaz preko rekeJordana bio jedan takav doivljaj. Bio je to kritian trenutaknjihove istorije. Ujutro su se nalazili na pustinjskoj strani;uvee su bili na suprotnoj strani.

Drugo, to je ivot pobede nad grehom. Ako nije to, onda nijenita. Bog je obezbedio osloboenje od sile greha. "Jer grehnee obvladati vama" (Rim. 6:14). Bez pobede nad grehom

moemo se samo obmanjivati nekakvim posveenjem.

Tree, to je doivotno preobraavanje, transformacija kojimpostajemo slini Hristu. "A mi svi, koji otkrivenim licemgledamo Gospodnju slavu, preobraavamo se u istu sliku izslave u slavu, kao od Gospodnjega Duha"(2. Kor. 3:18). Svevie i vie primamo od Njegovog lika tako da emo onda kadse On pojavi biti takvi kao to je i On.

Kada se to zbiva?

Kada dolazi do posveenja? Prema Bojem planu - prilikomobraenja - ali prema ljudskom iskustvu - redovno kasnije. Neverujem da Bog hoe da Njegova deca godinama putuju

pustinjom. On eli da ona ve prilikom obraenja prime toliko

36


37/126

da mogu zatim iveti ivotom ispunjenim Duhom u kojem binazadovanje bilo nepoznato. Na alost, malo je takvih. Kasnijeredovno dolazi do jo jedne velike krize kada se obraeni

okreu od neuspeha i razo

aranja potpunom predanju te ivesamo za Boga i potpuno predani Bogu.

Tri koraka na putu posveenja

Treba uiniti tri koraka na putu posveenja, a samo to

iskustvo sastoji se od dva dela. Ovde ne govorim odokrinalnoj, nego o praktinoj strani. S teolokog gleditamoda ovo nee razumeti, no sve to moe iskusiti u praksi.

Kao to sam ve rekao, gledano s praktine strane, iskustvoposveenja ima dva deda: oveji deo i Boji deo.

U Knjizi Isusa Navina 3:5 nalaze se ove znaajne, u oblikuzapovesti, kazane rei: "posvetite se". Ali, uvek sam mislio da

je posveenje rad Duha Svetoga" - uzviknue. A kako ondaobjanjava ovaj jasan nalog: "posvetite se"? Nije teko reititaj problem. Ovo je oveji deo. Pre nego li Bog uini svoj deo- ovek mora uiniti svoj i posvetiti se.

Takoe sam rekao da postoje tri koraka na putu posveenja.Prva dva sainjavaju ljudsku stranu preobraenja, a treiBoju. Vrlo jednostavnim reima, ta tri koraka su: 1)

odvojenje, 2) posveenje, 3) ispunjenje. Najpre "odvojenjeod", drugo "posveenje ka", tree "ispunjenje sa."

Vidi, posveenje ne znai samo "odvojenje od", nego i"posveenje ka." Odvojenje je negativna strana, posvetapozitivna. oveja strana posveenja ima, dakle, ta dva dela."Posvetite se." Uini svoj deo, a Bog e uiniti svoj. Treikorak je "ispunjenje". To je Boji deo. Mnogi mole i vapeuzalud iekujui "ispunjenje" zato to nisu uinili oba korakakoje Bog zahteva i od kojih zavisi trei korak.

37


38/126

Prema tome, budimo, pre svega, sigurni da je nae odvojenjekompletno, potpuno. Bog insistira, zahteva jasan prekid,odvojenje od svakoga greha, od sveta i svih njegovih

zavoenja, od svega onoga to alosti Duha Svetog i to slabinau snagu. A Boga ne moemo prevariti. On zna da li

mislimo ili ne mislimo ono ta i kaemo. Je li nae odvojenjepotpuno? Ako nije, odmah ponimo da se celi put pree.

Drugo, moramo posvetiti svoje ivote Bogu. Odvojenje nijepotpuno ako ne sadri i ovaj drugi korak. Odvajamo se odnaeg starog ivota i od svega onoga to ne godi Bogu, samozato da bismo se mogli s njim sjediniti. Dakle, posveenje

znai odvojenje - za Boga. Trebamo biti sveti, to jest odvojenisamo za Boga, za jednu svetu svrhu. To posveenje morapostati stvarnost i jedna injenica u naem iskustvu, u naemivotu.

A sada kad sigurno zna, kada si apsolutno uveren da si uiniota dva prva koraka poto si dovoljno dugo ekao pred Bogomna Duha Svetoga da te ispita, onda jednostavnom verom, bez

ikakvog spoljnjeg znaka, moe verovati Rei ustati s kolenaznajui da je Bog uinio svoj deo.

injenica, vera, oseanje

Ne daj da te sotona prevari te da ostane bez blagoslova.

Nemoj, dakle, oekivati neku natprirodnu manifestaciju -

udoili oseanje, jer e tada ostati bez blagoslova. Znae za

radost i utehu Duha Svetoga kad izae verujui, svedoei ipostupajui u veri. Boja zapovest koja se odnosi naposveenje ista je kao i ona koja se odnosi na spasenje. Prvo"injenica", drugo "vera", tree "oseanje". Sotona uvekokrene naopako boansku zapovest i navodi te da tei zaoseanjem. A kako e oseati pre nego to poveruje, a kakoe poverovati pre negoli sazna neto o onom u ta e

poverovati?

38


39/126

Evo nekih injenica: "Ako priznajemo svoje grehe, veran je ipravedan, da nam oprosti grehe i oisti nas od svakenepravde"(1. Jov. 1:9). Uslov je da prizna. Jesi li ispunio taj

uslov? Pa onda zato dainimo Boga laom? "Ako li u svetluhodamo, kao to je on u svetlu, imamo zajednicu jedan s

drugim, i krv Isusa Hrista, njegova sina, isti nas od svakogagreha"(1. Jov. 1:7). ta je uslov? "Ako li u svetlu hodamo."Ita se tada dogaa? "Krv Isusa Hrista, njegova Sina, isti nasod svakoga greha." "Ali," rei e, "ja ne oseam da samoien." Svakako da ne osea i nee ni osetiti sve doknajpre ne poveruje Bojoj Rei i ne pone delovati premasvojoj veri.

Tako je i sa posveenjem. Uini svoj deo, a Bog e uiniti svoj.Ti se odvoji i posveti, a Bog e te ispuniti. Tako e doivetiposveen ivot i iveti sa njime.

39


40/126

VI.ISUSOVA VLAST

Ima mnogo onih kojima je Isus Hrist spasitelj, ali ne i Gospod,mnogo onih koje je Isus spasio, ali koji ga nikada nisu priznaliza Uitelja. Oni su njegova deca, ali ne i njegovi uenici.Uenik je onaj koji ui, onaj koji sledi i koji priznaje nekogdrugog za uitelja.

Gospod Isus ima apsolutno pravo da postavi uslove premakojima e primati sledbenike za svoje uenike. Za vremeprvog svetskog rata, kad je regrutovanje vojnika bilo na snazi,ludi su bili prinueni da slue u Armiji hteli to ili ne. Ali prenego to je regrutovanje bilo uvedeno, svako je mogao dasam odlui za sebe. Vlada je imala pravo da utvrdi usloveprema kojima e se ljudi uzimati u vojsku, a svako je, poto biproitao uslove o primanju u vojsku, mogao odluiti da li e ih

prihvatiti ili odbiti, ve

prema tome kako je gledao na stvar.Ako ih je neko odbio, ne znai da vie nije bio graanin svojezemlje. To je samo moglo znaiti, da jednostavno odbija daslui u Armiji.

Tako je i s tobom, prijatelju. Moe pripadati Isusu Hristu i bitigraanin neba, a ipak odbijati da ga prizna za svoga Gospodai Uitelja i da se u jednostavnoj poslunosti potini Njegovimnaredbama. Moe biti spaen, a ipak ne biti Njegov uenik.

1. Prvo Bog

"Ko ljubi oca ili mater vie nego mene, nije mene dostojan. Iko ljubi sina ili ker vie nego mene, nije mene dostojan."(Mt.10:37).

40


41/126

Koji su to, onda uslovi uenitva? Evo da ti dam odgovor i tosamo u dve rei: PRVO BOG. I kad bih mogao, stavio bih terei na zastavu da budu vidljive svakoj verskoj zajednici u

svetu.

Postavimo sami sebi nekoliko direktnih pitanja. Da li u momivotu dolazi Bog na prvo mesto ili je to biznis, zarada? Da limi je vaniji Bog, ili novac? A to da se kae o mojoj porodici,o onima koje ljubim? Jesu li prvo oni, a zatim Bog?

2. Odricanje

Poslednji uslov uenitva nalazimo u Jevanelju po Luci14:33: "Tako i ni jedan od vas koji se ne odrekne svega toima ne moe biti moj uenik." - Nemogue je ispuniti ovajuslov, rei e. - Znai li to da Bog trai od svojih sledbenikada se doslovno odreknu svega? Ako je to tako, onda ja nisamnjegov uenik, jer jo uvek imam svoj dom, enu i malu

tednu knjiicu. Da li da ostavim i to?

Jedno je odrei se, a drugo je napustiti. Bog zahteva da senjegova deca odreknu svega, dok, meutim, moe zahtevatida se samo neke stvari zaista napuste.

Odrei se neke stvari znai odrei se svakog polaganja pravana tu stvar. Meni ne pripada nita od onog to imam. Sve je

Boje. On mi, dozvoljava upotrebu tih stvari. Jedino on ima nanjih prvo vrhunsko pravo. Uviajui to s radou stavljam muse na raspolaganje.

Hajde da se sada odreknem svega to imam! Sve to imampoloiu na Boji oltar: sebe samog, svoje mile i drage, svojesposobnosti i svoje vreme, svoj novac i nepoznatu mibudunost.

41


42/126

1. Sebe samog

Bog ne trai u prvom redu tvoj novac. On trai tebe. On ne

trai na prvom mestu tvoju slubu. On trai tebe. "Najpresebe predadoe Gospodu"(2. Kor. 8:5).

ta bi mislio mladi o nekoj devojci koja bi mu kao odgovor nanjegovu ponudu predala svoje imanje, kuu i sve drugo toposeduje? Da li bi bio zadovoljan? Ni za trenutak. Jer ne traion njeno imanje, on trai nju. I ne bi ga zadovoljila nikakvadruga zamena. Tako je i s Isusom Hristom. On eli nas: telo,duu i duh. Stoga kao prvo trebamo staviti na oltar sami sebe.

2. Mile i drage

Poto sam na Boji oltar predao samoga sebe, sada donosim isvoje mile i drage: svog sina ili kerku, svog oca ili majku.Ako Bog eli uzeti moju kerku za rad u inostranstvu - neka je

uzme. Ako zahteva da ostavim oca i majku, posluau. Pa,ako hoe da uzme moje drage gore k sebi, neu se usuditi dagunam.

- Zato nisam sretna? - pitala je neka imuna gospoa,velikog misionara u Kini, Dr Jonatana Goforda (JonathanGofortha).

- Da li ste sve predali? - upitao je tiho Boji ovek.

- Da, koliko znam, predala sam sve - odgovorila je ena.

- Jeste li sigurni da je sve to imate na oltaru? - insistirao jeDr Gofort. - Verujem da je sve to imam poloeno na oltaru -odgovorila je. - I bili biste spremni da za Boga uinite i to dauzmete vau malu kerku i da je poaljete u Kinu? - upitao jemisionar polaui svoju ruku na njenu glavu.

42


43/126

- Ne mogu prihvatiti da Bog uzme moju kerku za misionara uKini? elim da ostane ovde sa mnom - odvratila je majka. - I

jo kaete da ste predali sve, a niste ni svoje dete dali Bogu.

Kako moete oekivati Boji mir i blagoslov? Izgleda kao dastojite izmeu Boje volje i vaeg deteta govorei Bogu: Dotle

moe doi, ali dalje ne! Moe uzeti moj dom, moe uzetimoj novac, moe uzeti mene, ali ne diraj mi kerku.Gospoo, nazivate li to predanjem?

3. Talente

Nismo primili talente, sposobnosti, da ih upotrebljavamo zasebe. Boji darovi se moraju investirati, uloiti za Njega.Kakvo pravo imamo da ih sebino koristimo? Kad jedanputspoznamo Boji stav, vie nikada neemo upotrebljavati svojesposobnosti za svetske svrhe. Moda ima dar reitosti,govornitva, izraavanja. Kako, dakle, upotrebljava tu svojusposobnost? Samo za zabavu i alu? Ili je taj talenat

investiran za Boga. Moda ima dar pisanja. Za koga pie ita pie? Za svet ili za Boga? Pie li za novac ili za Carstvo?Moda ima talenat privreivanja novca. Zapamti: Bog ti dajesnagu da stie materijalna dobra. A moda ima dar zapevanje. Bog ti je dao dobar glas. Upotrebljava li ga nakoncertima da ugodi svojim prijateljima? Peva li svetovnepesme? Moe li Isus Hrist objaviti svoju poruku onima kojepritiska breme greha, bolesnim duama, preko tvog talentapevanja?

4. Novac

Ne samo deseti deo, nego sve. Bogu pripada sve to imamo, asami smo - tek upravitelji. Dakle, valja paziti kako ga troimo.Ide li na luksuz ili za misijski rad? Za neto suvino ili za

evangelizaciju sveta? Troimo li ga samo za sebe da

43


44/126

zadovoljimo svoje sebine prohteve, ili ga upotrebljavamo zaBoju stvar? Moda ga ulaemo u banku da bismo ostavilinekome ko je i sam sposoban da se pobrine za sebe? Ili

ulaemo taj novac, kao dobri upravitelji Bojih dobara, uljudske due? Nije vano koliko u od svog novca dati Bogu,nego koliko u Bojeg novca zadrati za sebe? Jednog dana enas pozvati da Mu predamo raun o tome kako smo upravljalinjegovim sredstvima. Dakle, i na novac mora biti predan naBoji oltar.

5. Svoju nepoznatu budunost

Svi moji planovi i ambicije, svi snovi i elje sve to treba da jepoloeno na Boji oltar. Bog mora voditi, upravljati inadgledati moj ivot. Njegova volja treba da postane mojavolja, njegov program - moj program. Moja budunost morabiti u njegovim rukama. Treba da poem tamo gde on hoe.Ne smem imati svojih vlastitih planova.

Hoe li poloiti sve to ima na oltar? Da li si spreman daBogu sve prepusti, nameni i posveti? O, kad bi barnapravio taj poetni korak! Predaj se celim srcem Bogu. Nitane ostavljaj iza lea. Napusti svoju volju i prihvati Njegovu.Tvom inu predanja nema neke druge zamene.

Re je o potpisivanju specijalnog blanko sporazuma. Potpiisvoje ime pri dnu praznog lista i prepusti Bogu da zatim ispieslova i take sporazuma. Upisivae samo po jedan korak. Ikad napravi taj jedan, onda e upisati sledei.

To znai da jedri pod zapeaenim komandama. Gde - nije tipoznato. Kada - ne zna. Zato - to ne spada u tvojunadlenost. Kako - ne sme te se ticati. Na tebi je samo to daprimi Njegove zapeaene naloge. Oni sadre Njegov plankoji se tie tvoga ivota i treba ih ostvarivati svaki put samo

onda, i samo onoliko koliko On hoe.

44


45/126

To znai rei Bogu jedno veno "DA"! Jedno veno NE samomsebi. A to mora biti tako definitivno, tako odluno, da vai zasav preostali vek tvoga ivota. "Gospode, ta hoe da inim?

Gde hoe da budem?" Gospod

e narediti, a ti

e posluati iizrei veliko, konano, veno, slavno DA, i pitanje je zauvek

reeno. To DA vredi du celoga puta.

I tako sam definitivno, konano odstupio od svakog polaganjaprava na neto, odluno sam okrenuo lea svemu. Time seodriem svega to jesam i to imam. Nita vie od toga nijemoje, Boje je. Od sada On ima apsolutno pravo da ini s timta mu je drago, pa ako me ikada pozove da se i stvarno

odelim od onoga ega sam se u dui odrekao - ne smem nigunati ni aliti se.

Bog e uskoro nakon moje odluke isprobati da li je mojeodricanje istinito. Tako je bilo i s Avramom. Odrekao se Isakauviajui da ovaj pripada samo Bogu. Bog je zatim zatraio daAvram rtvuje sina na gori Moriji. Avram se nije povukao.Tako se njegovo odricanje pokazalo istinsko. Nee nam biti

teko kada doe do kunje ako je odricanje bilo iskreno. A akoje bilo lano, vreme kunje e biti strano i vrlo je verovatno

da emo povui ono ega smo se prividno odrekli. Uenitvozahteva odricanje.

3. Gospodar svega

Zapamti, Isus mora biti gospodar svega, ili uopte nijegospodar. Niko ne radi istovremeno za dve firme. Ni jedan robnema istovremeno dva gospodara. uvaj se, jer ako mu dadrugorazredno mesto, jednog dana e se probuditi i uvidetida ga vie uopte nema. Jer Bog mora biti gospodar svega iliuopte nije gospodar. "Niko ne moe sluiti dva gospodara."

"Pusti me da najpre..."(Lk. 9:59), ree jedan mladi Isusu. O,ne! Ne smem sebe stavljati na prvo mesto. Najpre dolazi Bog!Moji interesi moraju uvek dolaziti na red tek iza njegovih,

nikada ispred. "Traite najpre Boje carstvo"(Mt. 6:33).

45


46/126

Jednom prilikom je Dr Graham Skordi (Graham Scorggie), izEdinburga, govorio o ovom predmetu. Na kraju slubeGospodnje prila mu je jedna devojka, uverena hrianka,

koju su njegove rei jako potresle.

- Zato se ne predate? - upitao je Dr Skordi.

- U tom sluaju morala bih uiniti dve stvari - odgovorila jedevojka.

- Koje?

- Sviram na klaviru u koncertnoj dvorani i bojim se da bihmorala i to ostaviti.

- A ta je ono drugo?

- Bojim se da e me Bog poslati u Kinu za misionara.

Dr Skordi je bio mudar u svom razgovoru sa sagovornicima.Otvorivi Sveto pismo naao je Dela apostolska 10:14 iobjasnio toj devojci apsurdnost Petrova odgovora. Rob nikadane diktira. "Nemogue je izrei ne tako, i tim reima dodati reGospode. Mora, nastavi Dr Skordi, ili precrtati dve rei "Netako", i ostaviti re Gospode, ili precrtati "Gospode" i ostaviti"Ne tako!"

Predao joj je olovku i tiho se udaljio. Neto kasnije vratio se.

Pogledavi preko njenog ramena video je suzama nakvaenustranicu - ali su rei "Ne tako" bile precrtane. Sa sretnimsjajem u oima izala je iz crkve i pola kui ponavljajui re:"Gospode! Nee vie ona diktirati, zapovedati. Sada je onaNjegov uenika, a On njen uitelj. Odsada e vaiti rei: DaOe! (Lk. 10:21) i Gospode, ta hoe da inim?" (Dela 9:6).

"Ljubi li me vie nego ovi" (Jov. 21:15)? I mogu zamislitiIsusa kako pokazuje prstom na lae i mree vie nego nadruge uenike, i konano i na Petrov dom i na njegove mile i

46


47/126

drage. "Petre, ko dolazi na prvo mesto? Ja? Ljubi li me vienego ovi?" Ovo pitanje On jo uvek postavlja. Hoemo lipredati sve i priznati ga za Gospodara?

47


48/126

VII.NAA NAJVANIJA DELATNOST

Kad sam sluio kao pastor u Dale Prezbiterijan crkvi (DalePresbyterian Church) u Torontu (Kanada, op. prev.), doiveosam neto to mi je snanije negoli ita ranije predoiloozbiljnost mog poziva. Desilo se to odjednom i jo uvek seseam telefonskog poziva koji me je probudio iz ravnodunostii prisilio da pourim do kreveta jednog od vernika te crkve.

- Moete li posetiti jednu bolesnu enu?

- Je li hitno?

- Da, moda nee preiveti ovu no.

- Dobro, odmah dolazim. - Spustio sam slualicu. Probio sam

se kroz ulice grada, brzo stigao do zakazanog mesta i biouveden u sobu bolesnice. Kad sam uao, jedna je ena sbolesnim, utuenim i jadnim izrazom lica usmerila pogled namene. Pokuala je govoriti ali joj je glas bio tako slab iizlomljen, da sam se morao sagnuti i razumem rei koje jeizgovarala. Osetio sam da ve stojim u prisutnosti "anelasmrti". Jasno se moglo videti da joj ivot ve izmie.

ekao sam da neto progovorim. Na njenom licu odraavalase beznadenost. Izgledalo je da se mrak zgunjava dok sampromatrao bledo, upalo lice, zavijeno u tminu gotovobeznadenog oaja. Nisam smeo gubiti vreme, govoriti ostvarima ovoga sveta. Njena vena sudbina bila je uopasnosti.

- Gospoo Kok (Cook), da li ste spremni da krenete na put,imate li ikakve nade? - pitao sam, sagnuvi se iznad nje.

48


49/126

- Ne, nikakve - proaptala je odmahnuvi glavom i dubokuzdah pree preko njenih usana.

Poeo sam izlagati divni plan spasenja to sam jasnije idirektnije mogao i kleknuvi poeo sam s njom moliti. Zatimsam nisko i s priguenim tonovima zapevao:

Ja dolazim bez utehe po svetoj Tvojoj kvi gle.Ti zove grene k sebi sve, stog idem k Tebi, Jaganje.Raskajan i pun alosti i sav u malodunosti.Nadam se Tvojoj milosti, stog idem k Tebi, Svetosti.I kakav jesam prima me, jo prata rad i isti me.

To uzdanje mi jeste sve, stog idem k Tebi, Jaganje.

Pevajui etvrtu strofu uo sam kako i njen slabaan glas,onako isprekidan, nemoan i drhtav, pokuava da me sledi. Pokoju re sam mogao razabrati. Veinom su bile nerazgovetnesve dok nisam doao do zadnjeg stiha, kad je i ona zapevala isrcem i glasom:

"Idem k Tebi, Jaganje."I dola je. Dola u punom uverenjuvere. Ostavio sam je uveren da je sve u redu i da ide kui - kBogu.

A eto, bila je lan te crkve, lan - a ipak neobraena. Njoj jebilo potrebno upravo obraenje, jer Boja Re jasno i glasnokae: "Ako se ne obratite... neete ui u nebesko carstvo"(Mt.18:3). Idui kui srce mi se steglo i glasno sam zajecaorazmiljajui o stranoj odgovornosti koja lei napropovednicima i svetenicima koji dozvoljavaju ljudima dapostanu lanovi crkve, iako ti ljudi nisu nanovo roeni.

Nisam vie video gospou Kuk: sve dok se nisam naao porednjenog sanduka, gledajui njeno lice, hladno od smrti.Izgovarajui svoju pogrebnu propoved, odluio sam vrenego ikada da u ostaviti sve i posve se predati jednomvelikom zadatku: da pripremam ljude za nebo.

49


50/126

1. Pridobijanje dua

to vie prouavam Boju Re, to sam vie uveren da jepridobijanje ljudi za Isusa Hrista na najvaniji posao. Svetopismo osobito na etiri mesta jasno ukazuje na tu velikuistinu.

Prvo, gledajui na ovo s Boje strane, nalazimo da je "IsusHrist doao na svet da spasi grenike" (1. Tim. 1:15), da jeSin oveji doao da potrai i spasi to je bilo izgubljeno"(Lk.19:10). Vidimo da je najvanija svrha Hristovog dolaska naovaj svet bila da potrai i da spasi izgubljene. Nije to bilo nekopo slanje kojem je cilj drutvena reforma. Bilo je to poslanjekome je cilj spasenje, regeneracija i preporod.

to se tie ljudske strane, nalazimo ove rei:

"Da im otvori oi, da se obrate od tami k svetlosti i od

sotonine vlasti k Bogu"(Dela 26:18). Ljudi se nalaze u tami;oi im se moraju otvoriti i treba ih dovesti u svetlost. Podsototinom su vlau - treba ih izbaviti i dovesti k Bogu.

Osim toga, celi Boji dan jasno je i precizno saet u Delimaapostolskim 15:14: "Da iz neznaboaca primi narod k svojemuimenu."Upravo je Bog to inio tokom proteklih 2000. godina.To je danas rad Duha Svetoga. On okuplja Telo Hristovo:

Crkvu. Iz svake rase i svakog jezika irom sveta poziva On toveliko mnotvo.

Dakle, ako Bog to eli svojim pohoenjem neznaboaca, a Onizjavljuje da eli, te ako se u tome sastoji poslanje DuhaSvetoga na ovom svetu, onda je i volja Boja da saraujemo snjim - jer on deluje preko ljudi - i da nastojimo doprineti svojdeo u okupljanju njegove Crkve.

50


51/126

Ima ih koji se olako oslobode odgovornosti na pridobijanjudua reima da "jedan seje, drugi anje" (Jov. 4:37).Pretpostavimo da si zasadio divan vrt. A u jesen naie neko,

vidi ga i kae: "Prijatelju, uinio si svoje. Sve si dobro uradio i,evo je dolo vreme berbe. Ja poinjem sada brati plodove tog

divnog voa i povra to si ih zasadio. Kao to zna, jedanseje, a drugi anje."

"A, ne", uzviknue. "Taj vrt sam zasadio za sebe. Zar da tebiprepustim sve plodove svoga truda? Sam u ih pobrati." Takoi uini - jer objanjenje da "jedan seje, drugi anje"vredi -prema ovom dokazivanju - samo u duhovnom smislu.

A Bog jasno i glasno kae da je Njegova volja, da svaki Njegovsluga donosi rod. "Ja izabrah vas, i postavih vas da vi idete irod rodite"(Jov. 15:16). Nekada sam onaj koji seje, a nekadai onaj koji seje i onaj koji anje.

2. Sotonsko zavoenjeAkoje pridobijanje dua najvaniji rad crkve, onda iz toga,sasvim prirodno, sledi da e sotona uiniti sve to moe kakobi nas zaveo s pravoga puta ili nas neim drugim zadovoljio.Stoga ih je na hiljade koji se predaju radu na socijalnompodruju: kolstvo, dobrotvorne ustanove, drutvenoobrazovanje itd. Ali, rad na drutvenom podruju nijeSpasenje i poboljanje ivotnih uslova, nije preporoenje.Neko se bavi stvarima ovoga sveta, a neko sa venou.

Ako elimo proceniti duhovni ivot neke crkve, onda emo touiniti tako da ustanovimo kakav odnos ona ima prema onimakoji odlaze u propast. Godinji izvetaj Crkve moe govoriti ovelikim radovima koji su obavljeni, o velikim svotama novcaprikupljenim za dobrotvorne svrhe, ali ako taj izvetaj negovori da su i due pridobijene, onda je duhovni ivot te crkve

51


52/126

zaista nizak. Istinita duhovnost uvek ima za rezultat -dobijanjem dua.

Eto, to je naa najvanija delatnost. I kakvog li slavnogzaposlenja! Kako li je prekrasno saraivati sa Bogom unajveem od svih poduhvata! O, draga brao, hajde da sevratimo, da se vratimo naoj drevnoj ljubavi k izgubljenima!Gde je breme prolih godina? Kako li smo revno nekad moliliza izgubljene due! Kako smo samo napeto oekivalirezultate? Jesmo li izgubili svako oseanje? Da li je sotonauspeo da nas tako daleko zavede s puta, da smo nanajvaniji rad zaboravili? O, ako je tako, neka nam Bog u

svojoj velikoj milosti otvori oi i izvede nas sa te stranputicena koju nas je sotona tako lukavo zaveo, natrag k naemnajvanijem poslu, k pridobijanju dua za Isusa Hrista.

52


53/126

VIII.SVRHA IVOTA

Bog ima svoj plan za svaki ivot. Imao je plan i za Jeremijinivot, ima plan i za moj ivot. Zbog toga niko ne moe bitipotpuno sretan sve dok ne otkrije ta Bog namerava s njim.Osea li se nekad utuen, nezadovoljno i jadno? Moda jetako zato to si odbio Boji plan i uporno sledi svoj. Upitae:"Kako da znam to je Boji plan?" Na to ti ne mogu dati

odgovor. Mora to sam otkriti. Meutim, uz Boju pomomogao bih ti pomoi da lake doe do tog saznanja.

Kao sledbenik Gospoda Isusa Hrista ima jedan veliki cilj,napredovanje Bojeg carstva. Budui da si hrianin, glavnicilj tvog ivota postaju interesi Bojeg carstva. Sve drugodolazi na sporedno mesto. Isus Hrist nikada nije poverio tajposao samo propovednicima. Poverio ga je svakom hrianinu,

svakoj hrianki. Svaki pojedini vernik ima u tome svoj udeo.Bog eka na tebe i mene. On se oslanja na nas. Dakle, ako je

na cilj sluba carstvu Bojem, onda iz toga proizilazi sledee:

1. Sluba je najvii motiv

Ne novac, nego sluba.ovek koji novcem meri uspehe svogivota, jo nije shvatio pravi smisao uspeha. Postoji jedno

drugo, kudikamo vie merilo. O, kad bismo bar mogli pojmitiviziju tog merila! Posluajmo glas Uitelja, koji nas opominje:"Pazite i uvajte se od svake lakomosti! Ako tko i obiluje,njegov ivot nije ipak osiguran njegovim imanjem" (Lk.12:15).

Veina vas koji itate ove rei nameravate provesti svoj ivot

u poslovnom svetu. Uvereni ste da na taj nain najbolje

53


54/126

moete sluiti ciljevima carstva. Verovatno ste i u pravu. Nijena meni da budem sudija. Ja traim samo to da investirate,uloite svoj ivot u slubu jevanelja. Drugim reima, ako kao

trgovac moe na najbolji nain sluiti Bojem carstvu, buditrgovac; ako to moe kao advokat, budi advokat; ako to

moe kao stenograf, budi stenograf; ako to moe kao lekar,onda svakako budi lekar. Bog je tako dao, da je novacpotreban za ostvarenje Njegova dela. Moda on eli da muposlui u tom tvom zvanju. Ali, jao oveku kojem je novaccilj a ne sredstvo, i koji ga gomila u sebine svrhe umesto zaslavu Boju! uvaj se da mu ne ponudi novac kad od tebezatrai ivot!

Moda si jo uvek mlad. Zato bih hteo ba tebi govoriti, jerpred tobom lei iroko podruje mogunosti i odgovornosti.Nalazi se upravo pred izborom svog ivotnog puta. O, kad bihte bar mogao usmeriti u tvom izboru! Toliko toga zavisi odtvog shvatanja ivotne karijere. Raspolae sa ivotom kojitreba u neto uloiti. eli ga uloiti onako kako Bog hoe, aliti put izgleda mraan. Toliko je pred tobom mogunosti, pa jeipak teko doneti odluku. Zar nema pomoi u tako vanimtrenucima, zar nema zvezde vodilje? Mislim da postoje nekanaela. Meni se ini, kada smo u nedoumici u to da uloimoivot, da na prvo mesto dolazi ono to je najpotrebnije.

Treba li nam danas vie poslovnih ljudi, ili propovednika;advokata, ili misionara za inostranstvo; lekara za nau zemlju,ili lekara za Afriku i Indiju? Nama su potrebni stenografi. No,zar radnice na drutvenom polju nisu jo potrebnije na

Dalekom istoku? Svi emo se sloiti u tome da poslovnopodruje manje trpi od drugih podruja. Hteo bih skrenutitvoje oi na podruja koja vape za radnicima, gde je potrebavea nego li bilo gde drugde.

54


55/126

2. Propovednika sluba

Uzmi, na primer, propovedniku slubu. Kako se samo velika

potreba osea na tom podruju! Mladi ovee, eli li da tvojepole rada bude istinska sluba, sluba koja donosi bogatunagradu? Tada se odlui za propovedniku slubu. Treba te, amoda i ti nju. Nije mi poznat nijedan drugi poziv koji donosivie radosti od ovog. Nikada se nisam pokajao to samodabrao propovedniku slubu za svoje ivotno zanimanje.

Zato ne bi postao sluga jevanelja? Zato to ti moda nikadnije palo na pamet da bi mogao stupiti u tu slubu? Gleda lina slubu jevanelja kao na neto previsoko i presveto zatebe? Ako je tako, onda se seti da je ta sluba sastavljena odobinih ljudi kao to si i sam, ljudi koji su odgovorili na Bojipoziv. Ili je to zato to si se navikao meriti uspeh novcem?Priznajem ti da se propovednik nikada ne moe obogatitipropovednikim radom. No, zar se moe rei da D. L. Mudi (D.L. Moody) nije doiveo uspeh u ivotu samo zato to se nikadnije obogatio? Da je ivot arlsa Sperdena (Charles H.

Spurgeon) bio promaen samo zato to je umro kao siromah?Nek nam Bog pomogne da se oslobodimo takvih merila. Uspehse nikada ne moe meriti novcem, moe se meriti samomerilima slube.

3. Misijsko polje rada

ta da kaemo o evangelizaciji u inostranstvu? Gotovo seustruavam govoriti o tome. Ipak moram rei nekoliko rei. Ineka mi Bog pomogne da kaem neto to e dopreti dosvakog srca.

Kad uzmem u ruke neku knjigu koja opisuje stanje unehrianskom svetu, duboko sam potreen uasnominjenicom. Jo uvek su dve treine sveta bez Hrista? Dnevnoumire na hiljade ljudi a da nisu ni uli za ime Isus! Afrika,

55


56/126

"otvorena rana sveta", sa svojih dve stotine miliona (ranijipodaci, op. prev.) poziva radnike! Indija, zemlja malih udovicai dece ena sa svojih 450 miliona, prua ruke za Svetlom - sve

dok se konano ne umori i ne odustane!

A ipak, poslednja zapovest Spasitelja bila je: "Idite u sav sveti propovedajte jevanelje svima stvorenjima." Ve jeprohujalo devetnaest vekova a jo nismo ispunili tu naredbu.Mladiu i devojko, jer i vama govorim, ako elite ivot slube irtve ali ujedno i neizrecive radosti, onda vas pozivam daodgovorite na zov koji dolazi preko mora. Nema nijednogtalenta nijedne sposobnosti koje Bog ne bi mogao tamo

iskoristiti.

Devojke se najee izgovaraju da su potrebne kod kue. Amajke vrlo esto kau: "Oh, ne bi mogla bez nje, treba mi kodkue." Sluaj! Doi e vreme i neko e zatraiti njenu ruku zaudaju. Tada e je predati.

Tada vie nije potrebna kod kue. Bar se nekako moe i bez

nje, te tako i ode. ta si uinila? Predala si je zemaljskommladoenji, a odbila si nebeskog Zarunika. Isus, tvoj i njezinSpasitelj - prvi ju je zaprosio i prvi zadobio. Zatim je blagopozvao da Ga sledi. "Ne, Gospode, ne mogu bez nje." Zatimdoe zemaljski enik i - ve zna kako dalje ide. Pitam se tae rei kad Ga jednom sretne! Sea li se da je jednomprilikom rekao: "Ko ljubi oca ili mater vie nego mene, nijemene dostojan. I ko ljubi sina ili ker vie nego mene, nijemene dostojan"(Mt. 10:37).

4. Boji poziv

Mladii i devojke, pozivam vas danas na hriansku slubu.Ukazao sam samo na dva velika podruja na kojima se oseapotreba, a ima ih na desetine drugih. Na kraju se to pitanje

svodi na jedno: jesi li spreman prihvatiti Boji plan koji se

56


57/126

odnosi na tvoj ivot? Ako je tako, onda e uloiti svoj ivot uneku od slubi i nastojae da se nae tamo gde jenajpotrebnije. Isus je ostavio sve radi nas. Zar mu nemamo

ta dati? Bog je imao samo jednog Sina i njega je uiniomisionarom. Zar i mi ne moemo neto uiniti zauzvrat?

On nas je nauio ta znai biti veran uenik, kad je rekao: "Kohoe da ide za mnom neka se odrekne sebe, neka uzme na sesvoj krst i neka tako ide za mnom! Jer ko hoe sauvati svoj

ivot, izgubie ga, a ko izgubi svoj ivot poradi mene, naiega. ta koristi oveku ako dobije sav svet, a pritom izgubisvoju duu?"(Mt. 16:24-26).

57


58/126

IX.DA IDEMO I JAVIMO DRUGIMA

Sputa se vee. I zadnja treperava zraka sunca na smirajuizgubila se tamo iza horizonta. Zaguljivu egu dana zamenio

je prohladni dah predveerja. Nestale su duge tamne senegradskih zidina. Sve je uvijeno u sumrak.

S vremena na vreme uje se iza zidina slabaan i alostan

pla. Sigurno neko dete plae od gladi - jer Samarija leiopkoljena. Sirci su opustoili zemlju i opkolili grad. Daniprolaze jedan za drugim, hrane je ponestalo, a pomo neizgleda nita blie nego u poetku opsade.

Te veeri moglo se primetiti kako etiri gubavca sede nazemlji pred spoljnim odbrambenim zidom. Tako su slabi da se

jedva miu. Pojeli su i zadnju mrvu hrane. Kraj im se

pribliava, jer kad sutra jutro zarudi, sigurno e im donetismrt. ta da ine? Nita im ne koristi da uu u grad, jer sehrana vie ne moe dobiti. Ako ostanu tu, smrt je neizbena!Smrt ako se maknu, smrt ako ostanu! ta da se radi? Zarnema nekog reenja? Svakako, predae se Sircima. Istini zavolju, ovi ih mogu ubit. A moda i nee. Veoma je malaverovatnoa da e ostati ivi, ali ivot je i gubavcima drag, teodluie da pokuaju sreu.

Vukui se umorno preko brisanog prostora, dok je padaomrak, nekako stigoe do spoljne linije sirijskog tabora. Sve jemirno i tiho. Ne uje se ni jedan korak. ta li ovo znai?Oprezno krenu od atora do atora. Nigde ni ive due. Sircisu pobegli! Da, pobegli i sve ostavili iza sebe. Evo obiljahrane. Spaeni su!

Bacie se na zalihe kao gladni vukovi i najpre se nasitie. Kad

se, dakle, najedoe, kao to to samo izgladneli znaju, probudi

58


59/126

im se odjednom savest pri pomisli na sve one hiljade toumiru od gladi unutar gradskih zidina, a evo hrane nadohvatruke.

"Tada rekoe meu sobom: ne radimo dobro; ovo je dan dandobrih glasova, a miutimo. Ako uekamo do zore, stignuenas bezakonje. Zato sada hajde da idemo i javimo domucarevu" (2. Car. 7:9). I sa srcima punim zahvalnosti zadobrotu koju su doiveli odluili su da i drugima jave. Tako sui uinili i grad je bio spaen. Odatle i naa tema:

"Da idemo i javimo drugima."

1. Zato to mi imamo

Ova etiri gubavca nala su se u stanju kad su sve imali to sueleli. Umirali su od gladi, a doli su do hrane. B

Documents

Covek Kojeg Bog Upotrebljava