Nas Covek u Havani

7/27/2019 Nas Covek u Havani

1/216

1

GREJEM GRINNA OVEK U HAVANI


2/216

2

Naslov originala:GRAHAM GREENE

OUR MAN IN HAVANAVILLIAM HEINEMANN LTT

London 1958


3/216

3

GREJEM GRIN

NA OVEKU HAVANIR O M A N

Prevela s engleskogLJERKA RADOVI

IPS


4/216

4


5/216

5

Za jednu izmiljenu priu kao to je ova koja se odigravau nekom neodreenom datumu u budunosti, izgleda

nepotrebno objanjavati da moje linosti nemaju nika-kve veze sa ivim biima. Ipak bih eleo da izjavim danijedna linost nije slikana po nekoj stvarnoj linosti, dadanas u Kubi ne postoji policiski ocir kao to je kapetanSegura, a pogotovu ne britanski ambasador kakvog samja prikazao. Niti je, kako mi se ini, e Tajne obavetaj-ne slube ma u kakvom pogledu slian mojoj izmiljenoj

linosti. A tuan ovek i ne osea svoje ludorije.

DORD HERBERT


6/216

6


7/216

7

PRVI DEO

GlaVa 1

Taj crnac to ide niz ulicu ree dr Haselbaher stojei uVonder Baru potsea me na vas, gospodine Vermolde. Bilo

je tipino za Haselbahera da je i posle petnaest godina prijatelj-stva jo uvek dodavao uz ime i re gospodin prijateljstva koje

je napredovalo sa sporou i sigurnou oprezno postavljenedijagnoze. Na samrtnikoj postelji, kad bi dr Haselbaher doaoda mu opipa sve sla biji puls Vermold bi moda postao Dim.

Crnac je bio slep na jedno oko i jedna noga mu je bila kraa;nosio je stari pusteni eir, a kroz pocepanu koulju rebra sumu provirivala kao rebra broda koji rasturaju. Iao je ivicomplonika, pored utih i ruiastih stubova jedne kolonade, po

vrelom januarskom suncu, i brojao je svaki korak dok je iao.Kad je prolazio pored Vonder Bara, idui uz Virdudes, stigao

je do broja 1.369. Morao je da ide polako da bi imao vremena

za tako dugaak broj. Hiljadu tri stotine sedamdeset. Bio jepoznata linost u blizini trga Nasional, gde bi se pokatkad zadr-ao i prestao da broji, tek koliko da proda omot pornograskihslika nekom turisti. Onda bi nastavio da broji tamo gde je stao.Na kraju dana, kao neki energini putnik na prekookeanskombrodu, sigurno je znao tano u jard koliko je preao.

Do? upita Vermold. Ne vidim nikakve slinosti. Osimto hramlje, naravno ali se i nehotice brzo pogleda u ogledalo

na kome je pisalo ,,Cerveza Tropical, kao da je zaista mogao dabude toliko iznuren i tako pocrneo od toga to je preao put od


8/216

8

radnje u starom gradu. Ali lice koje mu je uzvratilo pogled biloje samo malo bezbojno od praine koju su dizali radovi u luci;bilo je uvek isto, zabrinuto i izborano lice oveka etrdesetih

godina; mnogo mlae od dr Haselbaherovog lica, no i stranacje mogao da sa sigurnou oseti da e se ono pre ugasiti nanjemu je ve leala senka briga koje su van domaaja jednoguravnoteenog oveka. Crnac se odgega van domaaja njihovogpogleda, iza ugla Pasea. Dan je bio pun ulinih istaa cipela.

Nisam mislio na hramanje. Zar ne vidite slinost? Ne. On ima dve misli u glavi objasni dr Haselbaher da

obavlja svoj posao i da broji. I, naravno, on je Britanac. Jo uvek ne vidim ... ... Vermold osvei usta svojim ju-

tarnjim daiquiri*. Sedam minuta trebalo je da stigne do Von-der Bara; sedam minuta da se vrati u radnju; est minuta zarazgovor. Pogleda na sat i seti se da zaostaje jedan minut.

On je pouzdan, na njega se moe osloniti, to je sve to sammislio ree dr Haselbaher s nestrpljenjem.

Kako je Mili? Odlino re Vermold. Bio je to njegov nepromenljiv od-govor, ali on je tako i mislio.

Sedamnaest godina sedamnaestoga? Tako je. Brzo pogleda preko ramena kao da ga neko

goni, a onda opet brzo na sat. Doi ete da ispraznimo jednu? To jo nikad nisam propustio, gospodine Vermolde. Ko

e jo biti?

Pa, mislio sam samo nas troje. Vidite, Kuper je otiao kui,jadni Marlou je jo u bolnici, a Mili kanda ne mari za ove nove tipo-ve iz konzulata. Pa sam mislio da to proslavimo mirno u porodici.

ini mi ast to sam lan porodice, gospodine Vermolde. ta kaete na to da uzmemo to kod Nasionala ili mo-

da mislite da to nije sasvim pristojno? Ovo nije ni Engleska ni Nemaka, gospodine Vermolde.

U tropskim krajevima devojke brzo sazrevaju.

* Daiquiri vr-sta-pi-a.- Prim.-prev.


9/216

9

Prekoputa se otvori jedan prozorski kapak i poe pravilnoda udara po blagom morskom povetarcu, tik-tak, kao neki sta-rinski asovnik. Vermold ree: Moram da idem.

Usisivai e se snai i bez vas, gospodine Vermolde. Bioje to dan neprijatnih istina. Kao i moji pacijenti dodade drHaselbaher ljubazno.

Ljudi moraju biti bolesni, a ne moraju da kupuju aparateza usisivanje praine.

Ali, vi im vie naplaujete. I samo dvadeset procenata uzimam za sebe. ovek ne

moe mnogo da utedi od dvadeset procenata. Ovo nije doba tednje, gospodine Vermolde. Ja moram za Mili. Ako mi se neto dogodi... Niko od nas danas ne oekuje mnogo od ivota, pa zato

bi se onda ovek brinuo? Svi ti nemiri su veoma loi za trgovinu. ta vredi aparat za

usisivanje praine ako vam prekinu struju? Mogao bih neto da vam pozajmim, gospodine Vermolde.

Ne, ne. Nije to u pitanju. Moja briga ne tie se ove godine,pa ak ne ni sledee, to je dugorona briga. Onda ne zasluuje da je nazivate brigom. ivimo u atom-

sko doba, gospodine Vermolde. Pritisni dugme kljoc i gdesmo mi? Jo jedan viski, molim.

I onda jo neto. Znate li ta je rma sada uradila? Poslalisu mi jedan Atomski usisiva.

Zaista. Nisam znao da je nauka stigla tako daleko.

Oh, naravno, to nema nikakve veze s atomima to jesamo ime. Prole godine bio je na re du Turbomlaznjak; ove go-dine je Atomski. A i jedan i drugi rade na struju.

Pa zato se onda sekirate? ponovi dr Haselbaher kaomotiv neke pesme, nagnuvi se nad svoj viski.

Oni ne shvataju da takvo ime moe da proe u Sjedinje-nim Dravama, ali ne i ovde, gde svetenstvo stalno predikujeprotiv zloupotrebe nauke. Mili i ja smo prole nedelje bili u ka-

tedrali vi znate kako je ona revnosna, ne bih se udio i da mislida e me preobratiti. Dakle, otac Mendes je proveo pola sata


10/216

10

opisujui dejstvo hidrogenske bombe. Oni koji veruju u nebona zemlji, rekao je, stvaraju pakao a on je to i rekao tako da jeto zaista liilo na pakao bilo je veoma jasno. ta mislite kako

sam se radovao kad sam u ponedeljak ujutro morao da stavimu izlog novi Atomski usisiva. Ne bi me ni najmanje iznenadiloda mi je neki od obesnih mladia razbio izlog. Katolika akcija,Hrist Kralj, i sve te prie. Ne znam ta da radim, Haselbahere.

Prodajte jedan aparat ocu Mendesu za biskupsku palatu. Ali on je zadovoljan onim Turbomlaznjakom. To je dobra

maina. Naravno, i ova je dobra. Usavreno usisavanje za polices knjigama. Vi znate da ja ne bih nikome prodao mainu koja

nije dobra. Znam, gospodine Vermolde. Zar ne moete prosto da jojpromenite ime?

Nee mi dozvoliti. Ponose se njim. Misle da je to netonajbolje to su izmislili posle onog: ,,i trese i mete i isti. Imalisu, znate, uz Turbomlaznjak neto to se zvalo jastui za proi-avanje vazduha e pa lepo bila je to dobra spravica. Ali juenaie jedna ena da pogleda atomski usisiva i upita da li jedan

jastui te veliine zaista moe da pokupi sve radioaktivne ot-patke. ,,A stroncium? upitala me.

Mogao bih da vam dam lekarsko uverenje ree dr Ha-selbaher.

Zar se vi nikad ni zbog ega ne brinete? Ja imam tajno sredstvo odbrane, gospodine Vermolde.

Mene zanima ivot. I mene, ali...

Vas zanima jedna osoba, a ne ivot, a ljudi umiru ili nasnaputaju oprostite, nisam mislio na vau enu. Ali ako vaszanima ivot, nikad se neete razoarati. Mene zanima plavet-nilo u siru. Vi ne reavate ukrtene rei, gospodine Vermolde?Ja ih reavam, a one su kao ljudi; ovek ih rei do kraja. Ja mogusvaku ukrtenicu da reim za jedan sat, ali ja sam otkrio netou vezi s plavetnilom na siru ili nisam u stanju da o tome done-sem svoj denitivan sud mada ovek sanja da e moda doi

vreme... Jednog dana u morati da vam pokaem svoj laborato-rium.


11/216

11

Moram da idem, Haselbahere. Trebalo bi vie da sanjate, gospodine Vermolde. U naem

veku realnost nije neto s im bi ovek trebalo da se suoi.

Kad je Vermold stigao u svoju radnju u Lamparilja Stritu,Mili se jo ne bee vratila iz svoje amerike manastirske kole, iuprkos tome to je kroz vrata video dve prilike, radnja mu se ui-ni praznom! Kako praznom! I tako e ostati dok se Mili ne vrati.Kad god bi stupio u radnju, postajao je svestan praznine koja nijeimala nieg zajednikog s njegovim aparatima za usisivanje pra-ine. Nijedan kupac nije mogao da ispuni tu prazninu, a naroitone onaj koji je sad tamo stajao, suvie doteran za Havanu, i koji

je itao prospekt na engleskom jeziku o Atomskom usisivau,namerno se ne obazirui na prisustvo Vermoldovog pomoni-ka. Lopes je bio nestrpljiv ovek, koji nije voleo da troi svoje

vreme na neto drugo osim na pansko izdanje Kondensiala.Posmatrao je stranca ne pokuavajui uopte da ga pridobije.

Buenos dias* ree Vermold. Na sve strance u gradu onje gledao s uobiajenim podozrenjem. Pre deset godina jedan

ovek je uao u njegovu radnju pravei se da je kupac, i Vermoldmu je prostoduno prodao ovju kou da blistavo uglaa svojakola. Ovaj je verovatno bio varalica, ali niko nije vie liio nakupca aparata za usisivanje praine od tog oveka. Visok i ot-men, u sivkastom tropskom odelu, sa skupocenom kravatom,nosio je sa sobom miris na breskve i kou nekog dobrog kluba;oekivali ste da e rei: Ambasador e vas primiti za trenutak.Za njega e se uvek nai ko e mu istiti okean ili sobar.

ini mi se da ne parlam taj jezik odgovori stranac.Njegov atrovaki izraz nekako mu ubrlja odelo. Kao mrlja od

jajeta koja ostane posle doruka. Vi ste Britanac? Da. Ja mislim zaista Britanac. Britanski paso i tome slino. Da. Zato? Volim da pravim poslove s britanskom rmom. U tom

sluaju ovek zna na emu je, ako me razumete.

* Do-bar-dan-(pan-ski).--Pri-ma.-prev.


12/216

12

ime mogu da vas usluim? Pa sad, pre svega sam eleo samo da razgledam radnju.

Govorio je kao da se nalazi u knjiari. Nisam vaem momku

to mogao da objasnim. elite li aparat za usisivanje? Pa ne, strogo uzev. Hou da kaem, elite li da ga kupite? Tako je, ile, pogodili ste u dlaku. Vermoldu se uini da

je ovek odabrao ovaj nain izraavanja jer mu je izgledalo kaoda odgovara radnji zatitniki ton u Lamparilja Stritu. Srda-nost inae sigurno nije ila uz njegovo odelo. ovek ne moeuspeno da se dri uputstava svetog Pavla da bude sve svim lju-dima a da ne promeni odelo.

Vermold ree kratko: Ne biste mogli bolje izabrati odAtomskog usisivaa.

Primetio sam ovde jedan aparat koji se zove Turbo. I to je dobar usisiva. Imate li veliki stan? Ne ba veliki.

Evo, vidite, imate dve vrste etaka ovu za premazivanjevoskom i ovu za glaanje, oh, ne, mislim da je obrnuto. Turboje na mlazni pogon.

ta to znai? Pa sad, naravno, to je ... pa, to je to to pie, na mlazni

pogon. A ovaj mali deli ovde zata je on? To je dvostruki upija za tepih.

Ta nemojte? Zar to nije zanimljivo? Zato dvostruki? Zato to gura i vue. ta sve nee izmisliti ree stranac. Sigurno ih mnogo

prodajete? Ja sam ovde jedini agent. Verujem da svi ugledni ljudi moraju imati Atomski usi-

siva. Ili Turbomlaznjak.

A vladine kancelarije. Naravno. Zato?


13/216

13

Ono to je dobro za vladine kancelarije bie dobro i zamene.

Moda biste vie voleli na mali usisiva praine za lako

rukovanje. Za kakvo rukovanje? Pun naziv je Mali kuni usisiva praine na mlazni pogon

za lako rukovanje. Opet ta re na mlazni pogon. Nisam je ja izmislio. Nemojte da besnite, ile. Ja lino mrzim Atomski usisiva ree Vermold s izne-

nadnom strau. Bio je duboko uznemiren. inilo mu se da bitaj ovek mogao biti neki inspektor koji je poslat iz centrale uLondonu ili Njujorku. U tom sluaju, neka uju pravu istinu.

Vidim ta hoete da kaete. To nije srean izbor. Kaitemi, da li vi opravljate te stvari?

Svaka etiri meseca. Besplatno dok traje garancija. Hou da kaem, da li ih vi lino opravljate. aljem Lopesa.

utljivog momka? Ja nisam mehaniar. Kad neku od tih stvari dodirnem,

ona, ini mi se, nekako prestane da radi. Zar ne vozite kola? Da, ali ako se neto pokvari, onda to popravi moja erka. Ah, vaa erka. Gde je ona? U koli. Dajte sad da vam pokaem kako se to sastavlja,

ali, naravno, kad je pokuao da to pokae, nije mogao da sa-

stavi. Gurao je i uvrtao. Pogrean deo ree on oajniki. Dajte da ja pokuam ree stranac i spoji delove lako

kako se samo moglo poeleti. Koliko je godina vaoj erci? esnaest ree Vermold ljut na samog sebe to je odgo-

vorio. Pa, ree stranac moram da idem. Bilo mi je prijatno

to smo proavrljali.

Zar ne biste eleli da vidite kako usisiva radi? Lopes bivam ovde mogao pokazati.


14/216

14

Trenutno ne. Opet emo se videti ovde ili tamo reeovek s tajanstvenom i drskom poverljivou i izgubi se iz rad-nje pre nego to je Vermoldu polo za rukom da mu da kartu

radnje. Na trgu uvrh Lamparilja Strita on utonu u gomilu pod-vodaa i prodavaca sreaka havanskog podneva.

Lopes ree: Nije taj ni imao nameru da neto kupi. ta je onda hteo? Ko zna? Dugo vremena me je gledao kroz prozor. Da niste

vi uli, on bi me kanda zamolio da mu naem devojku. Devojku?S nelagodnou pomisli na onaj dan pre deset godina, a on-

da na Mili, i zaali to je odgovorio na toliko pitanja. A zaali ito nije mogao da sastavi aparat od prve.


15/216

15

GlaVa 2

Mogao je da razabere Milin dolazak jo izdaleka, isto kaopribliavanje policiskog automobila. Zviduci umesto sireneobavestili su ga o njenom dolasku. Imala je obiaj da ide peiceod autobuske stanice na Avenida de Belgika, ali danas je izgle-dalo da vuci operiu iz pravca Kompostelje. Nisu to bili opasni

vuci, to je nerado morao da prizna. Pozdravi koji su poeli okonjenog trinaestog roendana bili su zaista puni potovanja, jer

je ak i po visokom havanskom standardu Mili bila lepa. Kosajoj je bila boje svetlog meda, obrve tamne, a konjski rep joj jeiao najbolji rizer u gradu. Ona se nije obazirala na zviduke kad bi je ovek video kako ide, skoro bi poveravao u vaznesenje.

Sad bi njoj utanje izgledalo kao uvreda.Za razliku od Vermolda, koji nije verovao niuta. Mili jebila katolikinja: on je to morao da obea njenoj majci pre negoto su se venali. Njena majka, pretpostavljao je, sad vie ne pri-pada nijednoj veri, ali je njemu ostavila jednu katoliku duu.To je Mili pribliilo Kubi vie nego to je on ikad mogao da budeblizak tome mestu. Verovao je da se u bogatim porodicama joodrao obiaj da dre duenju, i ponekad mu se inilo da i kraj

Mili uvek ide duenja, nevidljiva za sve oi osim za njene. U cr-kvi, gde je izgledala lepa nego na ijednom drugom mestu, kadje nosila kao pero laku mantilju izvezenu liem tako providnimkao zima, duenja je uvek sedela kraj nje, da pazi da se dri pravo,da lice pokrije u odreenom momentu, da se pravilno prekrsti.Mali deaci su nekanjivo mogli da sisaju bonbone oko nje ilida se kikou iza stubova, ona je sedela nepomino kao kalue-rica i pratila misu iz jednog malog misala s pozlaenim ivicama

ukorienog u kou u boji njene kose (sama je to izabrala). Istata nevidljiva duenja starala se da ona petkom jede ribu, da posti


16/216

16

tri posna dana u poetku svakog godinjeg doba i da prisustvujemisi ne samo nedeljom i o naroitim crkvenim praznicima, vei na dan njene svetice. Kod kue su je zvali Mili; njeno krteno

ime je bilo Serana to u Kubi znai dvostruka druga klasa,tajanstveni izraz koji je potseao Vermolda na trkaku stazu.

Vermoldu je trebalo dugo da shvati da duenja nije uvekpored nje. Mili je bila preterano paljiva u svom ponaanju zastolom i nikad nije proputala da oita molitvu pre spavanja,to je dobro znao jer ga je i kao dete terala da eka pred vratimaspavae sobe dok je ne bi zavrila, da bi ga na taj nain obeleilada nije katolik. Kandilo je neprestano gorelo ispred ikone NaeGospe od Guadalupe. Seao se kako ju je iznenadio kad joj jebilo etiri godine, kako ita molitvu: Zdravo, Marija, joguna-sta.*

No jednog dana kad je Mili bilo trinaest godina, bio je po-zvan u manastirsku kolu Amerikih Sestara svete Klare u Ve-dadou, bogatom belom predgrau. Tu je prvi put doznao kako jeduenja ostavila Mili pod pobonim natpisom pored reetkaste

kolske kapije. alba je bila ozbiljne prirode: Mili je potpalilajednog deaka koji se zvao Tomas Erl Parkman mlai. Bila jeistina, priznala je asna sestra, da je Erl, tako su ga zvali u koli,prvi povukao Mili za kosu, ali to po njenom miljenju nikakonije pravdalo Milin postupak koji je mogao imati ozbiljnih po-sledica da jedna druga devojica nije gurnula Erla u vodoskok.Jedina odbrana Milinog ponaanja bila je ta to je Erl bio pro-testant, i ako je trebalo da bude proganjanja, katolici su uvek

mogli da tuku protestante u toj igri. Ali kako je zapalila Erla? Sipala je benzin na kraj njegove koulje. Benzin? Benzin za upalja, a onda je kresnula ibicu. Mislimo da

sigurno kriom pui. To je prosto neverovatno.

* Po-zna-ta-en-gle-ska-de-i-ja-pe-smi-ca-o-jo-gu-na-stoj-go-spo-i-Ma-ri-ji-po-i-nje-sli-nim-re-ima-kao-i-mo-li-tva-Bo-go-ro-di-ci.--Prim.-prev.


17/216

17

ini mi se da vi onda ne poznajete Mili. Moram da vamkaem, gospodine Vermolde, da je nae strpljenje ve i ranije,naalost, dovoeno u veliko iskuenje.

Kako se ispostavilo, est meseci pre nego to je zapalila Erla,Mili je pustila da po razredu krui jedna garnitura razglednicanajuvenijih slika.

Ne vidim ega tu ima ravog. Jedno dvanaestogodinje dete ne bi trebalo da ogranii

svoju ljubav na aktove, makar da su u pitanju klasina dela. Zar su sve bili aktovi? Sve osim Obuene Maje. Ali je i nju imala i u goloj verziji.Vermold je bio prisiljen da pone da preklinje asne sestre

on je otac bez vere s erkom katolikinjom, ameriki manastirje jedina katolika kola u Havani koja nije panska, on ne moeda dozvoli sebi rasko da uzme vaspitaicu. One valjda ne eleda je on poalje u kolu Hajram C. Truman, zar ne? A to bi zna-ilo i krenje obeanja koje je dao svojoj eni. On se u sebi pitaoda li mu dunost ne nalae da nae drugu enu, ali kaluerice

to moda ne bi trpele, a on usto jo i voli Milinu majku.Naravno da je razgovarao s Mili; njeno objanjenje krasilaje vrlina jednostavnosti.

Zato si potpalila Erla? avo me je kuao ree ona. Mili, molim te budi razumna. avoli su iskuavali i svece. Ti nisi svetac.

Tano. Zato sam i propala. To poglavlje je bilo zavreno bar je imalo da bude zavreno to poslepodne izmeu etiri iest na ispovedi. Njena duenja bila je opet pored nje i postaraese za to. Kad bih, pomisli on, sigurno znao kad duenja ima slo-bodan dan.

Onda je tu bilo i pitanje njenog puenja. Pui li cigarete? upita je on. Ne.

Neto u nainu kako je odgovorila natera ga da preinaioitanje. Da li si uopte ikad puila, Mili?


18/216

18

Samo cigare ree ona.Sada, poto je uo zvidukanje koje ga je opominjalo da se

Mili pribliuje, razmiljao je zato Mili dolazi uz Lamparilju od

luke umesto od Avenide de Belgika. Ali kad ju je ugledao, onvide i razlog. Pratio ju je jedan mlad trgovaki pomonik koji jenosio tako velik paket da mu je zaklanjao lice. Vermold tunoshvati da je opet bila u kupovini. On se pope u stan koji se nala-zio nad radnjom i odmah je mogao da uje kako Mili u drugojsobi nadgleda razmetanje kupljenih stvari. uli su se potmuliudarci, tandrkanje i zveckanje metala. Stavite ovde govorila

je i Ne tamo. Fioke su se otvarale i zatvarale. Ona poe da za-bija eksere u zid. Komad maltera u sobi u kojoj je on bio otkidese sa zida i pade u salatu; devojka bee spremila hladan ruak.

Mili ue tano na vreme. Uvek mu je bilo teko da sakrijesvoje divljenje prema njenoj lepoti, ali je nevidljiva duenja gle-dala pored njega kao da je on neki nepoeljan prosac. Ve dugo

vremena duenja nije bila na otsustvu; skoro je alio to je takorevnosna i ponekad je eleo da opet vidi Erla kako gori. Mili

oita molitvu i prekrsti se, dok je on sedeo pognute glave punpotovanja ekajui da ona zavri. Bila je to jedna od njenih du-ih molitava, to je verovatno znailo da nije gladna ili da elida dobije u vremenu.

Da li si lepo proveo dan, oe? upita ona utivo. Bila je toprimedba koju bi napravila ena posle mnogo godina braka.

Ne tako loe, a ti? Oseao se kukaviki dok ju je posma-trao; mrzeo je da joj se bilo u emu suprotstavlja, i pokuavao je

da odgodi za to due temu o njenim kupovinama. Znao je da jesvoj meseni deparac potroila pre dve nedelje na neke nauni-ce koje su joj se sviale i na jedan mali kip svete Serane.

Danas sam dobila najbolje ocene na veronauci i na naucio moralu.

Sjajno, sjajno. Kakva su bila pitanja? Najbolje sam znala lake grehove. Jutros sam video Haselbahera ree on oigledno bez veze.

Ona utivo odgovori: Nadam se da je dobro. Duenja,pomisli on, preteruje. Ljudi hvale katolike kole zato to aci u


19/216

19

njima naue da se ponaaju, ali ponaanje valjda slui zato da seostavi utisak na stranca. Ali ja i jesam stranac pomisli on alo-sno. Nije bio u stanju da je prati u njen strani svet svea i ipaka

i svete vodice i kleanja. Ponekad mu se inilo da nema ker. Doi e da s nama popije neto za tvoj roendan. Misliosam da posle moemo da odemo u neki bar.

U bar?! Duenja je sigurno gledala na drugu stranu jerMili uzviknu: O, Gloria Patri.

Obino si govorila Aleluja. To je bilo u niim razredima. U koji bar? Mislio sam moda u ,,Nasional.

A ne u ,,angaj Tietr? Ni u kom sluaju. Ne mogu da zamislim ni kako si uopteula da to postoji.

U koli se pria svata.Vermold ree: Nismo raspravljali o tvom poklonu. Se-

damnaesti roendan nije obian roendan. Pitao sam se ... Zbilja i istinski ree Mili ne postoji na svetu nita to

bih elela.

Vermold se sa zebnjom seti onog ogromnog paketa. Ako jezaista izila i kupila sve to je elela ... On je ponovo zamoli: Si-gurno ima neto to ipak eli.

Nita. Zaista nita. Nov kupai kostim predloi on oajno. Pa, ima jedna stvar ... ali sam pomislila da bismo to mogli

da raunamo i kao boini poklon za sledeu godinu i jo zagodinu posle toga ...

Za ime boje, ta je to? Ne bi morao da brine za poklone za dugo vremena. Nemoj rei da eli Jaguar. Oh, ne, ovo je sasvim mali poklon. Nisu kola. Trajao bi

godinama. To je jedna strano ekonomina ideja. ak bi, na ne-ki nain, mogla da utedi benzin.

Da utedi benzin? A danas sam nabavila sve to ide pride za svoj novac.

Ti nema nikakav novac. Morao sam da ti pozajmim tripezosa za svetu Seranu.


20/216

20

Ali imam siguran kredit. Mili, stalno sam ti ponavljao da ne kupuje na kredit. Uosta-

lom to je moj kredit, a ne tvoj, a moj kredit neprestano pada.

Jadni tata! Da li smo mi na ivici propasti? Oh, nadam se da e se stvari popraviti kad prestanu ne-miri.

Ja sam mislila da na Kubi uvek ima nemira. Ako doe donajgorega, ja bih mogla da radim, zar ne?

ta? Kao Dejn Ejr mogla bih da budem vaspitaica. Ko bi te uzeo?

Senjor Peres. Mili, ta to pobogu govori? On ivi sa svojom etvrtomenom, a ti si katolikinja...

Moda imam naroitu naklonost prema grenicima re-e Mili.

Mili, kakve to gluposti pria? Uostalom, nisam propao.Jo ne, koliko mi je poznato. Mili, ta si kupila?

Hodi da vidi. On poe za njom u njenu spavau sobu.

Na njenoj postelji lealo je sedlo; uzde i em visili su na zi-du na ekseru (odbila je petu na svojim najboljim veernjim cipe-lama da bi ga ukucala); remenje je bilo razapeto izmeu aplikaza osvetljenje. Bi je stajao uspravno na taoletnom stoiu. Onbeznadeno ree: A gde je konj? gotovo oekujui da se konjpojaviti iz kupatila.

U tali blizu Kaunti Kluba. Pogodi kako se zove? Kako mogu da pogodim?

Serana. Zar to nije prst boji? Ali, Mili, ja ne mogu sebi da dozvolim ... Ne mora sve odjednom da plati za nju. Doratasta je. Po emu je vana boja? Ona je zapisana u rodoslovlju konja. Vodi poreklo jo od

Santa Tereze i Ferdinanda od Kastilje. Stajala bi dvaput toliko,ali je povredila zadnju nogu kad je preskakala neku icu. To nijenikakva mana, samo voruga zbog koje ne mogu da je izlau.

Ne menja stvar i ako je u etvrt cene. Poslovi loe idu,Mili.


21/216

21

Ali ja sam ti objasnila da ne mora odjednom sve da pla-ti. Moe nekoliko godina da otplauje.

I plaau za to i kad crkne?

Ona nije to, ve je ona ona, i Serana e iveti due odautomobila. Verovatno e iveti due i od tebe. Ali, Mili, tvoji odlasci do tale, pa onda najamnina za talu ... O svemu tom sam razgovarala s kapetanom Segurom. On

mi nudi najniu cenu. Hteo je da mi da talu besplatno, ali jasam znala da ti ne bi voleo da primim milostinju.

Ko je kapetan Segura, Mili? e policije u Vedadu.

Gde si se, pobogu, s njim upoznala? Oh, on me esto poveze do Lamparilje u svojim kolima. Zna li asna sestra sve to?Mili ree kruto: ovek mora da ima svoj privatan ivot. Sluaj. Mili, ja nemam novca za konja, i ti ne moe sebi

da dozvoli sve to. Mora to da vrati. I dodade besno: Ineu da te kapetan Segura vozi.

Ne brini. On me nikad i ne takne ree Mili.

Samo peva tune meksikanske pesme dok me vozi. Ocveu i smrti. I o biku.

Ja to neu, Mili. Razgovarau s asnom sestrom, morami obeati... On ugleda kako pod tamnim trepavicama oizelene i kao ilibar ute zadravaju suze koje naviru. Vermoldoseti kako ga polako hvata strah. Tako ga je gledala njegovaena jednog sjajnog oktobarskog popodneva kad se odjednomzavrilo est godina ivota. On ree: Ti nisi zaljubljena u kape-

tana Seguru, zar ne?Dve suze skliznue elegantno niz okrugline njenih jagodica

ostavljajui za sobom blistav trag nalik na am na zidu; one subile deo njene opreme.

Ne marim nimalo za kapetana Seguru ree Mili. Jasamo volim Seranu. Ona vredi za petnaestoricu, a ima ustakao od somota, svi tako kau.

Draga Mili, ti zna da bih kad bih mogao ...

Oh, znala sam da e to tako primiti ree Mili. Znalasam to u dubini due. Oitala sam dve oprotajne molitve da mi


22/216

22

se elja ispuni, ali nisu pomogle. I bila sam i paljiva. Bila samu milosti bojoj dok sam ih itala. Nikad vie neu verovati uoprotajne molitve. Nikad. Nikad. U njenom glasu oseao se

zakasneli odjek Poovog ,,Gavrana. On sam nije verovao, ali nijeeleo da ijednim svojim postupkom umanji njenu veru. I zatooseti uasnu odgovornost; u svakom trenutku ona moe poreipostojanje boga. Stara obeanja izronie iz prolosti da bi muoduzela snagu.

On ree: Mili, ao mi je ... I bila sam jo i na dve mise plus. Ona nabaci na njegova

plea sve svoje razoarenje u stare dobro poznate arolije. Lakoje bilo priati da deca zaas zaplau, ali ako ste otac, vi ne moe-te da primite na sebe odgovornost za njih kao to to moe uiteljili vaspitaica. Ko zna da li u detinjstvu ne nastupa trenutak kadpotpuno shvatite stvarnost kao kad vas iz vaih sanjarenja trgneotkucavanje zidnog asovnika.

Mili, obeavam ti ako bude mogue dogodine ... Sluaj,Mili, moe dotle da zadri sedlo i sve ostalo.

ta mi vredi sedlo bez konja? A rekla sam kapetanu Se-guri... Neka avo nosi kapetana Seguru ta si mu rekla? Rekla sam mu da je dovoljno samo da te zamolim za Se-

ranu, i ti e mi je pokloniti. Rekla sam mu da si divan. Nisammu pominjala oprotajne molitve.

Koliko ona staje? Tri stotine pezosa.

Oh, Mili, Mili. ta je drugo mogao da uini do da sepreda. Morae da plaa za talu od svog deparca. Naravno da hou. Ona ga poljubi u uvo. Poeu sle-

deeg meseca. Oboje su vrlo dobro znali da ona to nikad neepoeti. Vidi, ipak su pomogle, molitve, mislim. Sutra u oi-tati jo jednu, da posao krene na bolje. Pitam se samo koji jesvetac za to najbolji ree ona.

uo sam da je sveti Juda svetac za propale stvari ree

Vermold.


23/216

23

GlaVa 3

Vermoldov stalni san je bio da e se jednog dana probuditi ivideti da ima ogromnu uteevinu, ekove na donosioca, potvr-de o akcijama i da stalno prima dividende kao bogati stanovnicipredgra a Vedado; onda bi se povukao s Mili u Englesku, gdene bi bilo kapetana Segura i vujih zviduka. Ali sna je nestajalokad god bi stupio u veliku Ameriku banku u Obispou. im biproao kroz veliki kameni portal, koji je bio ukraen etvoro-lisnom detelinom, opet bi postao mali trgovac, to je u istini ibio, ija renta nikad nee biti dovoljna da Mili omogui ivot upodruju bezbednosti.

Ispostavljanje eka nije ni izdaleka tako jednostavna radnja

u amerikoj banci kao to je to u engleskoj. Ameriki bankariveruju u lini dodir; bankarski blagajnik daje vam na znanje dase on sluajno naao tu i da se uasno raduje tom srenom su-sretu. ,,Dakle kao da kae u sunanoj toploti svog osmeha ,,kobi verovao da u ba vas sresti, i to ba u banci? Poto s njimizmenjate novosti o svom zdravlju i njegovom zdravlju, i potoste pronali da ste obojica primetili lepotu zimskog vremena, vistidljivo, i kao izvinjavajui se, gurnete pred njega ek (kako je

zamoran i uzgredan sav taj posao) ali on jedva ima vremena daga letimino pogleda kad teleon zazvoni pored njegovog lakta. O, Henri, uzvikuje on preko teleona kao da je i Henri

bio onaj s kojim je najmanje oekivao da e razgovarati takvogjednog dana, ta je novo kod tebe?

Potrebno je dosta vremena da se sve novosti sasluaju;blagajnik se udno osmehuje na vas: posao je posao.

Moram priznati da je Edit sjajno izgledala sino ree

blagajnik.Vermold se nemirno pokrenu.


24/216

24

Bilo je to divno vee, sigurno. Ja? Oh, ja sam dobro. E pa,ta moemo da uinimo danas za tebe?

No, sve to moemo da te usluimo, Henri, ti to zna ...

Sto pedeset hiljada dolara za tri godine ... ne, naravno za takavposao kao to je tvoj nee biti tekoa. Moramo dobiti sagla-snost iz Njujorka, ali to je puka ormalnost. Samo navrati kadgod eli i porazgovaraj s direktorom. Meseno plaanje? To nijepotrebno kad je u pitanju amerika rma. Rekao bih da bi moglida udesimo da bude pet procenta. Neka bude dvesta hiljada zaetiri godine? Naravno, Henri.

ek koji je Vormold drao u ruci sroza se do beznaajnosti.,,Trista pedeset dolara. pismeno mu se uini isto tako tankokao i njegovi prihodi.

Videemo se sutra kod gospoe Sleter? Nadam se da etamo biti partija brida. Koliko e trebati da stigne saglasnost?Oh, nekoliko dana ako poaljemo kablogram. U jedanaest su-tra? Kad god kae, Henri. Samo ui. Kazau direktoru. Biepresrean da te vidi.

Oprostite to ste ekali, gospodine Vermolde. Opetprezime. Moda, pomisli Vermold, moda ne vredi da neko samnom odrava veze, ili nas moda razdvajaju razne nacional-nosti. Trista pedeset dolara? Blagajnik baci nenametljiv leti-mian pogled u jedan dosije pre nego to je izbrojao novanice.Samo to je poeo da broji kad teleon zazvoni po drugi put.

Pa, gospoo Evort, gde ste se to sakrivali? U Mijamiju?Bez sve ale? Potrajalo je nekoliko minuta dok nije dovrio

razgovor s gospoom Evort. Pruajui novanice Vermolduon mu prui i list hartije. Ne ljutite se, gospodine Vermolde.Traili ste da vas uvek obavetavam. Na hartiji je bio oznaeniznos bez pokria od pedeset dolara.

Ni najmanje. Vrlo ste ljubazni ree Vermold. Ali nemarazloga za brigu.

Oh, banka se ne brine, gospodine Vermolde. Vi ste samotraili, to je sve.

Da je iznos bez pokria bio 50.000 dolara, on bi me zvaoDimom, pomisli Vermold.


25/216

25

Iz nekog razloga tog jutra nije eleo da se nae s dr Hasel-baherom da popije svoju jutarnju aicu daiquiri-a. Ponekad jedr Haselbaher bio malo suvie bezbrian, i zato Vermold navra-

ti kod ,,Slopi Doa umesto u ,,Vonder Bar. Stanovnici Havanenikad nisu navraali kod ,,Slopi Doa jer je to bilo turistikosastajalite; ali danas je broj turista bio alosno opao jer je pret-sedniki reim opasno kripao bliei se kraju. I ranije su seneprijatne stvari deavale ljudima iza lea, u sobama uprave po-licije, to nije uznemiravalo turiste u ,,Nasional-u i ,,Sevilja-Bil-timor-u, ali je nedavno jedan turist stradao od zalutalog metkadok je otograsao jednog ivopisnog prosjaka pod balkonomblizu palate, i njegova smrt je bila posmrtno zvono za sva kru-na putovanja ukljuujui put na plau Varadero i noni ivotna Havani. I Lajka nastradalog je bila zdrobljena, a to je boljenego ita ulilo pretstavu njegovim drugovima o ruilakoj snazimetka. Vermold ih je kasnije uo kako o tome priaju u hotel-skom baru u Nasionalu. Proao tano kroz kameru rekao

je jedan od njih. Pet stotina dolara otilo kao nita.

Je li na mestu poginuo? Naravno. A soivo mogli ste da kupite komadie staklana pedeset jardi ukrug. Gledajte. Poneo sam parence da poka-em gospoi Hampelniker.

Toga jutra dugaka tezga bila je prazna osim otmenogstranca na jednom kraju i snanog pripadnika turistike polici-

je koji je puio cigaru na drugom. Englez je bio zauzet pogledomna tolike ae, i trebalo mu je dosta vremena dok je primetio

Vermolda. Pa dabome ree on. Gospodin Vermold, zarne? Vermold se upita kako to stranac zna njegovo ime kad jezaboravio da mu da poslovnu kartu. Osamnaest raznih vrsta

viskija ree stranac ukljuujui Blek Lebel. A nisam brojaosve burbone. Zar to nije divan prizor. Divan ponovi on sniziv-i glas s potovanjem. Da li ste ikad videli toliko viskija.

Ustvari jesam. Ja skupljam minijature, i imam devedesetdevet malih boca kod kue.

Zanimljivo. A zata ste se danas reili? Penuavi Heg? Hvala. Ba sam poruio daiquir i .


26/216

26

Ne pijem te stvari, od njih omlitavim. Da li ste reili koji ete usisiva uzeti? upitaVermold da bi odrao razgovor.

Usisiva? Aparat za usisivanje praine? Ono ime ja trgujem. Oh, aparat za usisavanje praine. Ha. Ha. Manite se toga

i popijte jedan viski. Nikad ne pijem viski pre veeri. O, vi junjaci! Kakve to ima veze? Razblauje krv. Sunce, hou da kaem. Roeni ste u Nici,

zar ne? Otkuda to znate? Oh, pa ovek dozna razne stvari. Ovde i onde. U razgovo-

ru s jednim ili drugim tipom. Ustvari sam ba eleo da poraz-govaram s vama.

E pa, evo me. Vie bih voleo negde gde je tiho. Ovde ljudi samo ulaze i

izlaze.Nijedan opis ne bi mogao da bude manje taan. Niko aknije ni proao pored vrata po vrelom suncu koje je napolju pe-klo u teme. Pripadnik turistike policije bee zadovoljno zaspaopoto je stavio cigaru na pepeljaru; u to vreme nije bilo turistakoje je trebalo zatiti ili nadgledati. Vermold ree: Ako se radio aparatu za usisivanje praine, doite u radnju.

Vie bih voleo da ne doem, znate. Neu da me tamo vi-

de. Na kraju krajeva, bar i nije tako loe mesto. ovek naleti nazemljaka i stupi s njim u razgovor, zar ima neeg prirodnijeg. Ne razumem. Pa, znate kako je. Ne znam. Pa zar ne biste rekli da je ovo bilo dosta prirodno?Vermold se predade. On stavi osamdeset centi na tezgu i

ree: Moram da se vratim u radnju.

Zato? Ne volim dugo da ostavim Lopesa.


27/216

27

Ah, Lopes. Hou da razgovaram s vama o Lopesu. Ver-moldu se ponovo uini da je najverovatnije objanjenje da je tajstranac nastrani inspektor iz centrale, ali je sigurno stigao do

granice nastranosti kad je tihim glasom dodao: Idite do ,,go-spode, a ja u za vama. Do gospode? Zato? Zato to ja ne znam put.U ludom svetu uvek izgleda jednostavnije posluati. Ver-

mold povede stranca na zadnja vrata, pa kroz kratak hodnik, ipokaza na toalet. Tamo unutra.

Posle vas, ile.

Ali meni nije potreban. Ne gnjavite ree stranac. Stavi ruku na Vermoldovo ra-me i gurnu ga kroz vrata. Unutra su bila dva umivaonika, stolicas polomljenim naslonom i uobiajene kabine i pisoari. Sedite,ile ree stranac dok ja odvrnem slavinu. Ali kad je vodapotekla on ne uini nikakav pokuaj da se umije. Izgleda pri-rodnije objasni on (re ,,prirodno izgleda da mu je bio omi-ljen pridev) ako neko upadne. I, naravno, ometa mikroon.

Mikroon? Potpuno ste u pravu da pitate. Potpuno u pravu. Verovat-

no je da u jednom ovakvom mestu nee biti mikroona, ali to jeobuka, znate, o tome treba voditi rauna. Uvek ete videti da sena kraju isplati drati se obuke.

Srea je to u Havani ne upotrebljavaju zatvarae za lava-boe. Moemo da pustimo da curi voda.

Molim vas hoete li mi objasniti... ?

Ne moe ovek da bude dovoljno oprezan ak ni u klo-zetu, ako emo pravo. Jedan na ovek video je u Danskoj 1940godine sa svog prozora kako nemaka ota dolazi niz Kategat.

Niz kakav kat? Niz Kategat. Naravno, odmah je shvatio da je stvar pro-

pala. Poeo je da pali hartije. Sipao je pepeo u olju i povukaolanac. Nezgoda je bila mraz. Cevi zamrznute. Sav pepeo seskupio u kupatilu ispod njega. Stan je pripadao jednoj staroj

usedelici baronici ili tako neto. Ba je bila pola da se kupa.Strano neprijatno za naeg oveka.


28/216

28

Ovo lii na Tajnu obavetajnu slubu. To i jeste Tajna obavetajna sluba, ile, ili kako je ve

nazivaju romanopisci. Zbog toga sam eleo da porazgovaram s

vama o onom vaem momku Lopesu. Je li on pouzdan ili trebada ga otpustite?

Jeste li vi iz Tajne obavetajne slube? Pa, ako elite tako da se izrazite. Zato bih ja, pobogu, trebalo da otpustim Lopesa? On je

deset godina kod mene. Mogli bismo da vam naemo momka koji se razume u

aparatima za usisavanje praine. Ali naravno prirodno tuodluku emo prepustiti vama.

Ali ja nisam u vaoj Tajnoj obavetajnoj slubi. Na to emo stii za koji trenutak, ile. Uostalom, mi smo

se raspitali o Lopesu on izgleda ist. Ali va prijatelj Haselba-her, s njim bih bio malo oprezan.

Kako ste saznali neto o Haselbaheru? etao sam ovuda dan-dva, i prikupljao obavetenja. Tako

se radi u slinim prilikama. Kakvim prilikama? Gde je Haselbaher roen? U Berlinu, mislim. Simpatije za Istok ili Zapad? Mi nikad ne govorimo o politici. To je svejedno bilo da gledaju na istok ili zapad, oni

igraju nemaku igru. Setite se Ribentropovog pakta. Tako nas

vie nee uhvatiti. Haselbaher nije politiar. On je stari doktor koji ovde ivive trideset godina.

Ne mari, bili biste iznenaeni... Ali slaem se s vama, bilobi sumnjivo kad biste prekinuli s njim. Samo budite paljivi, to

je sve. Mogao bi ak da bude i koristan ako biste pravilno s njimpostupali.

Ja nemam nameru da s njim nekako postupam.

Videete da je to potrebno zbog posla. Ja ne elim nikakav posao. Zato ste oda brali mene?


29/216

29

Zato to ste rodoljubivi Englez. Ovde ste godinama. Poto-vani lan Udruenja evropskih trgovaca. Mi moramo da ima-mo naeg oveka u Havani, znate. Podmornicama je potrebno

gorivo. Diktatori pomau jedni druge. Veliki privlae male. Atomskim podmornicama nije potrebno gorivo. Potpuno ste u pravu, ile, potpuno u pravu. Ali ratovi

uvek poinju na malo zastareo nain. Moramo se pripremiti zatradicionalno oruje. Onda tu postoje i obavetenja ekonomskeprirode eer, kaa, duvan.

Sve to moete da naete u vladinim godinjacima. Mi njima ne verujemo, ile. Onda, obavetenja politike

prirode. S vaim aparatima za usisivanje praine svuda su namvrata otvorena.

Da li oekujete da u ja analizirati prainu? Moda vam to lii na alu, ile, ali glavni izvor obave-

tenja rancuske tajne slube za vreme Drajusove aere bila jejedna istaica koja je skupljala ostatke iz korpi za otpatke unemakoj ambasadi.

Ja ak ne znam ni kako se vi zovete. Houtorn. Ali ko ste vi? Pa, mogli biste da kaete da ja organizujem Karipsku

mreu. Jedan trenutak. Neko dolazi. Ja u se umivati. Vi mug-nite u klozet. Ne treba da nas vide zajedno.

Ali nas jesu videli zajedno. Prolazno poznanstvo. Zemljaci...

On gurnu Vermolda u kabinu isto onako kao to ga je gur-nuo u toalet. To je obuka, znate, i onda nastade tiina osimuma vode iz slivnika. Vermold sede. Drugo mu nita nije osta-lo. Dok je sedeo, noge su mu provirivale ispod skraenih vrata.Jedna brava se okrete. Jedne noge preoe preko ploica premapisoaru. Voda je i dalje tekla. Vermold je bio uasno zbunjen.Upita se zato nije prekinuo svu tu glupost jo u poetku. Nijeni udo to ga je Meri ostavila. Seti se jedne njihove svae. Za-

to ne uini neto, ne postupi nekako? Sasvim svejedno kako?Samo stoji tako ... Pa, pomisli on, ovog puta ne stojim, ve


30/216

30

sedim. Ali u svakom sluaju, ta je mogao da kae? Ovaj ovekmu nije dao vremena da izusti ni jednu jedinu re. Minuti suprolazili. Kakve ogromne beike imaju Kubanci, i kako li su ve

iste Hautornove ruke za ovoliko vremena. Voda prestade datee. Verovatno ih je brisao, ali se Vermold seti da u toaletu nijebilo ubrusa. To je bio jo jedan problem za Houtorna, ali on ega savladati. To je deo obuke. Najzad noge prooe pored vrata.Vrata se zatvorie.

Mogu li da izaem? upita Vermold. Bilo je to kao preda-ja. Primao je nareenja.

On u kako se Houtorn pribliava na prstima. Dajte minekoliko trenutaka da se izgubim, ile. Znate li ko je to bio? Po-licajac. Malo sumnjivo, a?

Mogao je da pozna moje noge ispod vrata. ta mislite dali bi trebalo da promenimo pantalone?

To ne bi izgledalo prirodno ree Houtorn. Ali vi do-lazite na ideje. Ostaviu klju od svoje sobe u umivaoniku. Petisprat ,,Sevil-Biltmor. Popnite se prosto gore. Veeras u deset.

Treba da porazgovaramo o kojeemu. Novcu i tako dalje. Nisketeme razgovora. Ne pitajte vratara za mene. Zar vama klju nije potreban? Imam kalauz. Dovienja.Vermold ustade na vreme da bi video kako se vrata zatvori-

e iza otmene prilike i uasnog atrovakog jezika. Klju je biou umivaoniku. Soba 510.

U pola deset Vermold poe u Milinu sobu da joj kae laku

no. Ovde, gdje je duenja bila deurna, sve je bilo u redu sveaje bila zapaljena pred kipom svete Serane, molitvenik u koiboje meda leao je pored postelje, haljine su bile sklonjene kaoda nikad nisu postojale, a slab miris kolonjske vode irio se usobi kao tamjan.

Tebi se neto mota po glavi ree Mili. Ne brine sevaljda jo uvek zbog kapetana Segure?

Ti mi se nikad ne potsmeva, Mili?

Ne. Zato? Izgleda mi da svi drugi to rade.


31/216

31

Je li se i majka potsmevala? Mislim da jeste. U poetku. A dr Haselbaher?

Vermold se seti hromog crnca koji je lagano prolazio porednjih i ree:

Moda. Ponekad. Zar to nije znak ljubavi? Nije uvek. Seam se u koli... On stade. ega se sea, oe? Oh, mnogo stvari.Detinjstvo je klica svih nepoverenja. Vama se nemilosrd-

no potsmevaju a zatim se vi nemilosrdno potsmevate. Oseanjebola gubite na taj nain to ga sami zadajete. Ali nekako, nezahvaljujui svojim vrlinama, on nikad nije poao tim putem.Moda je to bio nedostatak karaktera. Kau da kola izgraujekarakter time to tee otre ivice. Njegove ivice su bile otesane,ali rezultat nije bio karakter, pomisli on samo bezoblinost,neto nalik na predmete u Muzeju moderne umetnosti.

Da li si srena, Mili? upita on. Oh, da. I u koli? Da. Zato? Niko te sad ne vue za kosu? Naravno da me ne vue. I ti nikog ne potpaljuje? To je bilo kad mi je bilo trinaest godina ree ona prezri-

vo. ta te brine, oe?Ona sede u postelji u najlonskoj beloj spavaici. Voleo ju jekad je duenja bila prisutna, a jo i vie kad je duenja bila otsut-na: nije mogao da dozvoli sebi da ima i trenutaka kad je ne bi

voleo. Bilo je to kao da je poao s njom na putovanje koje e onasama zavriti. Pribliavale su im se godine rastanka nalik nastanicu na pruzi, koja za nju znai samo dobitak, a za njega gu-bitak. Ovaj veernji as bio je stvaran, a ne Hautorn, zagonetan

i besmislen, niti svireposti policiskih stanica i vlada, ili naunicikoji isprobavaju novu hidrogensku bombu na Boinim Ostrvi-


32/216

32

ma, ili Hruov koji pie note; to mu se inilo manje stvarnimod onih nedelotvornih muenja po akim domovima. Malideak s mokrim pekirom kog se ba sad setio gde li je on

sad? Oni koji su neoveni dolaze i odlaze kao gradovi i prestolii sile, ostavljajui za sobom ruevine. Oni nemaju stalnosti. Aliklovn koga je prole godine video u cirkusu s Mili taj klovn je

vean jer se njegova uloga nikako nije menjala. Tako je trebaloiveti; na klovna nisu uticali eovi javnih ljudi i ogromna ot-kria velikih.

Vermold poe da krivi lice pred ogledalom. Oe, ta to radi, pobogu? Hteo sam da se zasmejem.Mili se zakikota. Mislila sam da si alostan i ozbiljan. Zato hou da se smejem. Sea li se klovna od prole go-

dine, Mili? Poleteo je s lestava i pao u kantu s kreom. On pada u nju svake veeri u deset sati. Svi bismo trebalo

da budemo klovnovi, Mili. Nikad nemoj da ui iz iskustva.

asna sestra kae... Ne obraaj panju na nju. Bog ne izvlai pouku iz isku-stva, zar ne, jer kako bi inae mogao da se nada od oveka. Is-traivanje naunika i njihova otkria obino stvaraju nemire.Njutn je otkrio gravitaciju tome ga je nauilo iskustvo, a posletoga...

Ja sam mislila da je to bila jabuka. To je to isto. Posle je bilo samo pitanje vremena kad e

lord Raderord razbiti atom. I on je uio iz iskustva, a to su istouinili i ljudi iz Hiroime. Da smo se samo rodili kao klovnovine bi nam se desilo nita ravo osim to bismo dobili nekolikomodrica i umazali se kreom. Ne ui iz is kustva, Mili. To uni-tava nae spokojstvo i na ivot.

ta sad radi? Pokuavam da miem uima. Nekad sam umeo. Ali ta mi

vetina vie ne polazi za rukom.

Da li si jo uvek nesrean zbog majke? Ponekad. Da li je jo voli?


33/216

33

Moda. S vremena na vreme. Pretpostavljam da je bila veoma lepa kad je bila mlada. Ona ni sad nije stara. Trideset est joj je godina.

To je podosta. Zar se ti nje uopte ne sea? Ne ba dobro. Mnogo je bila van kue, zar ne? Mnogo. Naravno, ja se molim bogu za nju. Za ta se moli? Da se vrati? Oh ne, to ne. Mi moemo i bez nje. Molim se da opet

postane dobra katolikinja. Ja nisam dobar katolik. Oh, to je drugo. Ti si nepopravljiva neznalica. Da, mislim da jesam. Ja te ne vream, oe. To je samo teologija. Ti e biti spa-

en kao i dobri neznaboci. Kao Sokrat, zna, i Setevajo. Ko je bio Setevajo? On je bio kralj Zulua.

Za ta se jo moli? Pa, naravno, u poslednje vreme sam se sva usretsredilana konja.

On je poljubio za laku no. Ona upita: Kuda ide?! Treba da uredim neke stvari u vezi s konjem. Ja ti stvaram dosta neprilika ree ona besmisleno. Onda

zadovoljno uzdahnu navlaei pokriva do brade. Divno je to,zar ne, kako ovek uvek dobije ono za ta se moli.


34/216

34

GlaVa 4

Na svakom uglu bilo je ljudi koji su mu dovikivali ,,taksikao da je on stranac, a celim putem niz Paseo, na svakih neko-liko metara, podvodai su ga oslovljavali automatski bez ikakvestvarne nade. Mogu li vas posluiti, gospodine? Poznajem

sve lepe devojke. elite li jednu lepu enu? Karte? Hoeteli da vidite bezobrazan lm? Kad je on doao u Havanu, tosu jo bila prava deca; pazili su mu na kola za jedan novi, imada su starili uporedo s njim, nikad se nisu na njega navikli.U njihovim oima on nikad nije postao starosedelac; ostao jestalni turista, i zato su se kaili uz njega verovali su da e preili kasnije, i on kao i ostali eleti da vidi to to je natoveanstvou burdelu ,,San Francisko. Isto tako klovnovi imali su bar tu

utehu da ne ue iz iskustva.Na uglu Virdudesa dr Haselbaher mu doviknu iz Vonder

Bara: Kuda se tako urite, gospodine Vermolde? Imam sastanak. Uvek ima vremena za jedan viski. Bilo je jasno po na-

inu na koji je dr Haselbaher izgovorio re viski da je on imaovremena za povie.

Ve sam zakasnio.

U ovom gradu ne postoji neto kao to je zakasniti, go-spodine Vermolde. A imam i poklon za vas.

Vermold ue u bar iz Pasea. Nesreno se osmehivao najednu svoju misao. Da li su vae simpatije na strani Istoka iliZapada, Haselbahere?

Istok ili Zapad ega? Oh, vi mislite na ono. Nek ih kugaodnese oboje.

Kakav to poklon imate za mene?

Zamolio sam jednog od mojih pacijenata da mi ih doneseiz Mijamija ree Haselbaher. On izvadi iz depa dve malene


35/216

35

boce viskija: jedna je bila Lord Kalvert, a druga Old Tejlor. Imate li ih? upita ga on za brinuto.

Imam Kalvert, ali nemam Tejlor. Lepo je od vas to ste

se setili moje zbirke, Haselbahere. Vermoldu se uvek iniloudnim to on i dalje postoji za druge i kad nije bio uz njih.

Koliko ih sad imate? Sto, s burbunom i irskim. Sedamdeset est kotskih vi-

skija. Kad ete ih popiti? Moda kad se napuni dve stotine. Znate li ta bih ja s njima uradio da sam na vaem me-

stu? ree Haselbeher. Igrajte dame njima. Kad god uzmeteguru, popijte je.

To je silna ideja. To je prirodna prepreka za nadmonijeg takmiara ree

Haselbaher. U tome je lepota cele stvari. Bolji igra mora dapije vie. Pomislite na tu nesu, jo jedan viski?

Pa, moda.

Potrebna mi je vaa pomo. Jutros me jo ubola osa. Pa vi ste lekar, a ne ja. Nije u tome stvar. Sat kasnije, poto sam poao u vizitu

jednom bolesniku negde iza aerodroma, pregazio sam pile. Jo uvek ne shvatam. Gospodine Vermolde, gospodine Vermolde, vae misli su

daleko. Vratite se na zemlju. Moramo smesta da naemo jednusreku, pre izvlaenja. Osa znai dvadeset sedam. Pile trideset

sedam. Ali ja imam sastanak. Sastanci mogu da ekaju. Popijte taj viski. Moramo da

pronaemo sreku na pijaci. Vermold poe s njim do njegovihkola. Kao i Mili, dr Haselbaher je verovao. On je bio pod vlaubrojeva kao to je Mili bila pod vlau svetaca.

Po celoj pijaci visili su vani brojevi u plavoj i crvenoj boji.Oni brojevi koje su nazivali runim leali su pod tezgom; oni

su bili ostavljeni za sitne ribe i za uline prodavce. Oni su bilibez vanosti, u njima nije bilo nijedne znaajnije cire, nijednog


36/216

36

broja koji bi pretstavljao kaluericu ili osu ili pile. Pogledajte,eno 2 7 4 8 3 pokaza Vermold.

Osa nita ne vredi bez pileta ree Haselbaher. Zaustavi-

e kola i pooe peice. Oko pijace nije bilo prodavaa; lutrija jebila ozbiljan posao, nedodirnut zlim uticajima turizma. Jednomnedeljno brojeve je delilo nadleno ministarstvo i politiar bidobio sreke prema visini potpore koju je primao. On je vla-di plaao 18 dolara za jednu sreku, a preprodavao je velikimtrgovcima po ceni od 21 dolara. ak i ako je njegov deo izno-sio samo dvadeset sreaka, mogao je da rauna na zaradu odezdeset dolara nedeljno. A neki lep broj, koji bi sadrao nekosreno znamenje po optem verovanju, mogao je da proda tr-govcima po ceni i do trideset dolara. Takve zarade su, naravno,bile nedostupne malom oveku na ulici. On je dobijao samorune brojeve za koje je plaao do dvadeset tri dolara, i morao

je stvarno da zapne da bi zaradio za ivot. On bi podelio srekuna sto delova od dvadeset pet centa; lutao bi oko parkiranih koladok ne bi pronaao automobil s istim brojem kao to je njegova

sreka (nijedan vlasnik nije mogao da odoli takvoj podudarno-sti); ak bi traio brojeve u teleonskoj knjizi i stavio bi na kockunovac za razgovor. ,,Senjora, imam na prodaju sreku koja imaisti broj kao va teleon.

Vermold ree: Pogledajte, evo broja 37 sa 72. To nije dosta dobro odgovori potiteno dr Haselbaher.Dr Haselbaher je prelistavao sreke s brojevima koji nisu

smatrani dovoljno lepim da bi bili izloeni. ovek nikad ne zna;

ono to je lepo za sve ljude moda ima nekog za koga osa ne-ma znaaja. Policiska sirena zavi kroz mrak obilazei oko triugla pijace, i kola zatandrkae pored njih. Jedan ovek je sedeona ivici plonika s jednim jedinim brojem izloenim na koulji,kao da je robija. On ree: Crveni leinar.

Ko je Crveni leinar? Kapetan Segura, naravno ree dr Haselbaher. Kako vi

to ivite izvan sveta.

Zato ga tako zovu? Zato to je specijalist za muenje i sakaenje.


37/216

37

Muenje? Ovde nema niega ree dr Haselbaher. Bolje da poku-

amo u Obispou.

Zato ne saekamo do sutra ujutro? Danas je poslednji dan pred vuenje. Osim toga, kakva to

hladna krv tee u vaim ilama, gospodine Vermolde? Kad vamsudbina da takav mig kao to su osa i pile morate za njim iibez odlaganja. ovek mora da zaslui svoju sreu.

Popee se ponovo u kola i pooe u Obispo. Taj kapetanSegura poe Vermold.

Bilo je ve jedanaest sati kad su nali sreku koja je zado-voljila zahteve dr Haselbahera, a poto je radnja koja je imala tusreku u izlogu bila zatvorena do jutra, nije im preostalo nitadrugo nego da popiju jo po koju.

Gde imate sastanak? Vermold ree: U Sevil-Biltmoru. I tamo je dobro isto tako kao i na svakom drugom mestu

ree dr Haselbaher.

Zar ne mislite da je Vonder Bar... .? Ne, ne. Promena e mi ba dobro doi. Kad osetite daniste u stanju da promenite kaanu, onda ste ostarili.

Progurae se kroz mranu salu bara u ,,Sevil-Biltmoru-u.Jedva su raspoznavali ostale goste koji su sedeli pogrbljeni utiini i senci nalik na padobrance koji tuno ekaju znak da sko-e. Samo to se dobro raspoloenje dr Haselbahera nije moglouguiti.

Jo niste dobili na lutriji proaputa Vermold pokuava-jui da ga zadirkuje, ali je ak i apat prouzrokovao da su se sveglave u mraku okrenule prema njima s negodovanjem.

Veeras sam dobio ree dr Haselbaher glasnim vrstimglasom. Sutra mogu izgubiti, ali mi niko ne moe oteti moju

veeranju pobedu. Sto etrdeset hiljada dolara, gospodine Ver-molde. teta to sam suvie star za ene mogao bih itekako dausreim neku lepu enu ogrlicom od rubina. Sad sam se naao

u nezgodi. Kako da potroim novac, gospodine Vermolde? Dadarujem neku bolnicu?


38/216

38

Izvinite, proaputa neki glas iz mraka da li je taj tipzaista dobio sto etrdeset hiljada dolara?

Da, gospodine, ja sam ih dobio ree vrsto dr Haselba-

her pre nego to je Vermold mogao da odgovori. Dobio sam ihisto tako sigurno kao to vi postojite, moj skoro nevidljivi prija-telju. Vi ne biste postojali kad ja ne bih verovao da vi postojite,pa isto tako i ti dolari. Ja verujem, i vi dakle postojite.

ta hoete da kaete time da ja ne bih postojao? Vi postojite jedino u mojim mislima, moj prijatelju. Kad

bih izaao iz ove prostorije... Vi ste ludi. Onda dokaite da postojite. ta hoete da kaete time: da dokaem? Naravno da po-

stojim. Imam odlinu trgovinu nepokretnostima; eni i dvojedece u Mijamiju; doleteo sam jutros Deltom; pijem ovaj viski,zar ne? U glasu su mu se oseale suze.

Jadni mladiu ree dr Haselbaher vi zasluujete stva-raoca s vie mate nego to sam ja. Zato nisam smislio za vas

nita bolje nego Mijami i nepokretnosti? Neto iz mate. Imekoje se ne bi zaboravilo. ta vam se svia na mom imenu? Padobranci na oba kraja

tezge bili su napeti i puni negodovanja; ovek ne sme da pokaeda je nervozan pre iskakanja.

Nita to bih mogao popraviti ako malo promislim. Upitajte bilo koga u Mijamiju za Hari Morgana... Imam ja i druga posla. Ali rei u vam ta u da ura-

dim ree dr Haselbaher. Izii u za trenutak iz bara i takou vas otstraniti. Onda u se vratiti s usavrenom verzijom vaelinosti.

ta podrazumevate pod usavrenom verzijom? E, da vas je izmislio ovaj moj prijatelj, gospodin Vermold,

vi biste bili sreniji ovek. On bi vam dao oksordsko vaspitanje,ime kao Penieder*...

ta vam to znai Penieder? Vi ste pili.

*-Per-ce-za-pi-sa-nje-(engl.).--Prim.-prev.


39/216

39

Naravno da sam pio. Pie zamagljuje matu. Zato sam vasi izmislio na jedan tako banalan nain: Mijami i nepokretnosti,letenje Deltom. Penieder bi doao iz Evrope avionom kompani-

je K.L.M., i pio bi svoje nacionalno pie, ruiasti din. Ja pijem viski, i volim ga. Vi samo mislite da pijete viski. Ili jo pre, da se tanije

izrazim, ja sam zamislio da vi pijete viski, ali mi emo sve topromeniti ree veselo dr Haselbaher. Ja u izii u trem samona nekoliko trenutaka i izmisliu neko stvarno poboljanje.

Vi ne moete da se egaite sa mnom ree ovek sa stra-hom u glasu.

Dr Haselbaher iskapi svoju au, stavi dolar na tezgu, i diese s nesigurnim dostojanstvom. Vi ete mi zahvaljivati za to ree on. ta e to biti? Imajte poverenja u gospodina Vermoldai mene. Slikar, pesnik ili biste vie voleli ivot pustolovina,krijumarenje oruja ili rad u Tajnoj obavetajnoj slubi?

On se pokloni s praga prema uzbuenoj senci. Izvinjavamse zbog nepokretnosti.

Glas ree nervozno trudei se da povrati sigurnost: On je ili pijan ili lud, ali padobranci ne odgovorie nita.Vermold ree: Dakle, rei u vam laku no, Haselbahere.

Kasno je. Jedino to mogu da uinim to je da vas ispratim, gospo-

dine Vermolde, i da objasnim kako sam vas zadrao. Siguransam da e va prijatelj razumeti kad mu budem ispriao o mojoj

velikoj srei.

Nije potrebno. Zaista nije potrebno ree Vermold. Znaoje da bi Houtorn smesta doneo zakljuke. Razumni Houtorn,ako je takav postojao, bio je dovoljno zlo, ali podozrivi Hou-torn... Njegov duh se tre na tu pomisao.

On poe prema liu dok se dr Haselbaher vukao za njim.Ne primetivi crveni znak i opomenu ,,Pazi na stepenik dr Ha-selbaher posrte.

Oh, boe ree on moj zglavak!

Idite kui, Haselbahere ree Vermold s oajanjem. Onzakorai u li, ali dr Haselbaher pouri pa i sam ue. On ree:


40/216

40

Nema bola koji novac ne moe da izlei. Odavno se nisam takolepo proveo.

esti sprat ree Vermold. Ja elim da budem sam, dr

Haselbahere. Zato? Izvinite me. tucam. To je privatan sastanak. S lepom enom, gospodine Vermolde? Trebalo bi da ima-

te neto od mog dobitka, pa bi vam to pomoglo da se spustitedo budalatina.

Naravno da nije ena. Prosto poslovi. Lini poslovi? Rekao sam vam da je tako. ta moe da bude tako lino u vezi s aparatima za usisiva-

nje praine, gospodine Vermolde? Nova agencija ree Vermold, a voza lia objavi: esti

sprat.Vermold bee izmakao za jednu duinu, i njegova je glava

bila bistrija od Haselbaherove. Sobe su bile sagraene kao elije

oko pravougaone galerije; u prizemlju su se dve elave glave si-jale kao saobraajni znaci. On othrama do ugla galerije gde subile stepenice, a dr Haselbaher za njim, ali je Vermold bio vetijiu geganju. Gospodine Vermolde, viknu dr Haselbaher. Go-spodine Vermolde, biu srean da uloim sto dolara...

Vermold stie na nii sprat dok je dr Haselbaher jo uvekmanevrisao na prvom stepeniku. Soba br. 501 je bila blizu. Onotkljua vrata. Mala stona svetlost osvetljavala je praznu sobu za

boravak. On vrlo tiho zatvori vrata dr Haselbaher jo ne beestigao do petog sprata. Vermold zastade i oslunu kako skakuta-nje, preskaknje i tucanje dr Haselbahera prolazi pored vrata i i-ezava. Oseam se kao pijun, pomisli Vermold. Ponaam se kaopijun. To je besmisleno. ta da kaem Haselbaheru sutra ujutro?

Vrata od spavae sobe bila su zatvorena, i on poe premanjima. Onda zastade. Ostavi na miru psa koji spava. Ako Hou-torn eli Vermolda, neka ga sam i nae bez Vermoldove pomoi,

ali elja da neto sazna o Houtornu navede ga da razgleda sobupre nego to ode.


41/216

41

Na pisaem stolu stajale su dve knjige dva jednaka pri-merka Lembovih Pria iz ekspira. Jedan potsetnik u koji

je Houtorn moda zabeleio podatke o njihovom sastanku.

Vermold proita: 1. Plata. 2. Trokovi. 3. Prenos. 4. arls Lemb.5. Mastilo. Ba je hteo da otvori Lemba kad jedan glas ree: Ruke u vis!Arr iba los manos.

Las manos ispravi ga Vermold. Laknulo mu je kad videda je to Houtorn.

Oh, to ste samo vi ree Houtorn. Oprostite, malo sam zakasnio. Bio sam s Haselbaherom.Houtorn je imao na sebi svilenu pidamu slezove boje s

monogramom H. R, H. na depu. To mu je davalo nekako kra-ljevski izgled. On ree: Zaspao sam, a onda sam vas uo kakose kreete. To je bilo kao da ga je neko uhvatio bez njegovogatrovakog govora; nije imao vremena da se obue. Onda re-e: Vi ste pomerili Lemba optuujuim glasom kao da jezaduen za kapelu Vojske Spasa.

ao mi je. Hteo sam samo malo da pregledam po sobi. Ne mari nita. To pokazuje da imate pravilan instinkt.

Izgleda da volite specijalno ovu knjigu. Jedan primerak je za vas. Ali ja sam to itao ree Vermold. Odavno. I ne marim

Lemba. To i nije za itanje. Jeste li ikad uli za irovanje po knji-

gama? Pa, ustvari nisam. Za trenutak u vam pokazati kako se to radi. Ja zadra-

vam jedan primerak. Sve to vi treba da uradite kad saobraatesa mnom jeste da oznaite stranicu i red odakle poinjete iru.Naravno, to nije tako teko da se deirira kao mainska ira,ali je dovoljno teko za Haselbahere.

Voleo bih da izbijete sebi dr Haselbahera iz glave. Kad budemo pravilno uredili vau kancelariju i zaveli

dovoljno obezbeenja kasu, radio, iskusno osoblje, i sve taj-ne ureaje, onda emo, naravno, napustiti primitivnu iru, ali

osim strunjaka za ire, avolski je teko otkriti je ako se ne znaime i izdanje knjige,


42/216

42

Zato ste odabrali Lemba? To je bila jedina knjiga koju sam mogao da naem u du-

plikatu pored ,,ika-Tomine kolibe. Zurio sam se i morao sam

neto da uzmem na staninoj knjiari u King stonu pre nego tosam krenuo. Bilo je tamo i neto to se zvalo ,,Upaljena svetilj-ka; prirunik za veernju pobonost. Ali sam pomislio da bito moglo da izgleda sumnjivo na vaoj polici ako niste verskinastrojeni.

Nisam. Doneo sam vam i neto mastila. Imate li elektrini lonac? Imam. Zato? Za otvaranje pisama. Volimo da su nai ljudi opremljeni

za svaki sluaj. Za ta je mastilo? Kod kue imam puno mastila. Hemisko mastilo, naravno. U sluaju da morate neto da

poaljete redovnom potom. Vaa erka ima iglu za pletenje,nadam se.

Ona ne plete.

Onda ete morati da kupite. Najbolje su od plastine ma-se. elik ponekad ostavlja trag. Trag na emu? Na omotima koje otvarate. Zato bih otvarao omote? Moda e vam biti potrebno da ispitate potu dr Haselba-

hera. Moraete, naravnon, da pronaete pomonika na poti. Ja apsolutno odbijam ...

Ne gnjavite. Traio sam obavetenja o njemu iz Londona.O njegovoj poti emo reiti poto je proitamo. Dobar tos ako vam ponestane hemiskog mastila, upotrebite ptiji izmet ali da nisam moda prenaglio?

Ja nisam rekao da pristajem ... London pristaje na 150 dolara meseno, i jo sto i pede-

set za trokove to ete naravno morati da pravdate. Plaanjepomonika itd. Sve to je preko te sume zahtevae specijalno

odobrenje. Vi mnogo urite.


43/216

43

Osloboeno od poreza, znate ree Houtorn i lukavonamignu. To namigivanje se nekako nije slagalo s njegovimkraljevskim monogramom.

Morate mi dati vremena ... Vaa ira je 59200 crta 5. On dodade s ponosom. Na-

ravno, ja sam 59200. Vi ete nazvati svoje podagente 59200 crta5 crta 1, i tako dalje. Shvatate?

Nikako ne vidim kako bih vam mogao koristiti. Vi ste Englez, zar ne? ree kratko Houtorn. Naravno da sam Englez. I vi odbijate da sluite svojoj zemlji? To nisam rekao. Ali aparati za usisivanje praine trae

mnogo vremena. Oni su odlino pokrie ree Houtorn. Vrlo dobro smi-

ljeno. Vae zanimanje izgleda potpuno prirodno. Ali ono jeste prirodno. E ako nemate nita protiv ree odluno Houtorn mo-

ramo se vratiti na naeg Lemba.

Mili, ree Vermold nisi sipala cerealije. Ne jedem ih vie. Stavila si samo jednu kocku eera u kau. Ne dri valjda

dijetu? Ne. Nije ni ispatanje grehova? Ne. Bie strano gladna za ruak.

Mislila sam na to. Pojeu uasno mnogo krompira. Mili, ta se to deava? Hou da tedim. Bila sam budna noas i odjednom sam

shvatila kakav izdatak pretstavljam za tebe. Kao da mi je govo-rio neki glas. Zamalo da kaem: ,,Ko je to? ali sam se bojala daglas ne kae: ,,Tvoj Gospod i tvoj Bog. Zna ja sam otpriliketih godina.

Kojih godina?

Kad se uju glasovi. Starija sam nego sveta Tereza kad jeotila u manastir.


44/216

44

Sluaj, Mili, nemoj mi rei da namerava ... Ne, ne nameravam. Mislim da kapetan Segura ima pravo.

Rekao je da ja nisam stvorena za manastir.

Mili, zna li ti kako zovu tvog kapetana Seguru? Znam. Crveni leinar. On mui zatvorenike. Priznaje li on to? Oh, naravno, kad je sa mnom, onda se ponaa da ne moe

biti bolje, ali ima tabakeru od ljudske koe. On kae da je totelea kao da ja ne poznajem teleu kou.

Mora prekinuti s njim, Mili. Hou, polako, ali prvo moram da uredim pitanje kirije

za talu. A to me potsea na glas. ta ti je glas rekao? Rekao je samo to je to zvualo mnogo tajanstvenije

usred noi: Zagrizla si vie nego to moe da proguta, devoj-ko. ta je s Kaunti Klubom?

ta je to Kaunti Klub? Pa zar to nije jedino mesto gde mogu zaista da jaem, a

mi nismo lanovi. ta vredi to imam konja u tali? Naravno,kapetan Segura je lan, ali ja znam da ti ne bi eleo da zavisimod njega. Mislila sam da bi ti pomoglo kad bih smanjila kunetrokove time to bih postila ...

ta vredi... E pa, eto, onda bi moda mogao da upie sebe kao lana

s porodicom. Upii me kao Seranu. To je nekako prikladnijenego Mili.

Vermoldu se uini da sve to to je ona rekla ima nekog smi-sla; bio je to Houtorn koji je pripadao svirepom i neobjanjivomsvetu detinjstva.


45/216

45

MEUZBIVaNJE U lONDONU

U podrumu velike zgrade od betona i elika u blizini MeidaVejla svetlost nad vratima promeni se iz crvene u zelenu, i Hou-torn ue. Svoju otmenost bee ostavio na Karipskim Ostrvima,i sad je imao na sebi sivo anelsko odelo koje je videlo i boljedane. Kod kue nije morao da se brine o spoljanosti; bio je deosivog januarskog Londona.

e je sedeo za pisaim stolom na kome je ogromni priti-skiva od zelenog mramora pritiskivao jedan jedini list hartije.Pored crnog teleona stajala je poluispijena aa mleka, boicasivih pilula i paketi maramica od hartije. (Crveni teleon je bioza ometanje razgovora). Njegov jutarnji crni kaput, crna kra-

vata, i crni monokl koji mu je sakrivao levo oko davali su muizgled vlasnika pogrebnog zavoda, isto kao to je i podrumskaprostorija delovala kao grobnica, mauzolej, grob.

Vi ste me traili, gospodine? Samo da malo popriamo, Houtorne. Samo da popria-

mo. Potseao je na inovnika pogrebnog zavoda, koji je na-tmuren opet glasno progovorio poto su pogrebi za taj dan biliobavljeni. Kad ste se vratili, Houtorne?

Pre nedelju dana, gospodine. Vraam se u petak na Ja-majku. Sve ide kako treba? Mislim da smo na Karipskim Ostrvima sve udesili, go-

spodine ree Houtorn. A na Martiniku? Tamo nema tekoa, gospodine. Seate se da smo u For de

Fransu radili sa Dezijem Biroom.

Samo donekle?


46/216

46

Oh, da, naravno, samo donekle. Haiti su bili vei pro-blem, ali se 59200 crta 2 pokazao kao energian. Ispoetka sambio nesigurniji u pogledu 59200 crta 5.

Crta 5? Na ovek u Havani, gospodine. Tamo nisam imao veliki

izbor, i ispoetka je izgledalo da nije oduevljen poslom. Poma-lo tvrdoglav.

Ta vrsta ljudi se ponekad pokae kao najbolja. Da, gospodine. Pomalo sam se brinuo i zbog njegovih po-

znanstava. (Tamo je jedan Nemac koji se zove Haselbaher ali onjemu nismo dosad nali nikakvih tragova). Izgleda, meutimda on ipak napreduje. Dobili smo zahtev za isplatu specijalnihtrokova ba kad sam napustio Kingston.

To je uvek dobar znak. Da, gospodine. Pokazuje da mata radi. Da. eleo je da postane lan Kaunti Kluba. Lovi milio-

nare, znate. Najbolji izvor za politika i privredna obavetenja.

Upisnina je veoma visoka, otprilike deset puta vea nego za VajtKlub, ali ja sam je odobrio. Dobro ste uinili. Kakvi su njegovi izvetaji? Pa, ustvari, jo ih nismo primili, ali, naravno, potrebno

mu je vremena da stvori veze. Moda sam ja suvie naglasio po-trebu sigurnosti.

Niste. ta vredi imati struju u mrei ako u njoj postojikratak spoj?

Sluajno ima i prilino dobar poloaj. Veoma dobre po-slovne veze od kojih dobar broj s vladinim slubenicima i vo-deim ministrima.

Ah ree e. On skide crni monokl i poe da ga glaakomadom maramice od hartije. Oko koje je otkrio bilo je sta-kleno; svetloplavo i neubedljivo. Moglo je da bude i oko lutkekoja kae Mama.

ime se bavi?

Oh, on uvozi, znate. Maine i tome slino. Za linukarijeru uvek je bilo vano uzeti za agente ljude koji su imali


47/216

47

dobar poloaj u drutvu. Sitne pojedinosti iz tajnog dosijea kojese odnose na radnju u Lamparilja Stritu nikad nee, u redovnimprilikama, stii do ove podrumske sobe.

Zato on ve nije lan Kaunti Kluba? Pa, ini mi se da je bio prilino povuen poslednjih godi-na. Domae prilike.

Ne juri za enama, nadam se? Oh, nita slino, gospodine. ena ga je napustila. Otila s

nekim Amerikancem. Nadam se da nije antiameriki raspoloen? Havana nije

mesto za sline predrasude. Mi moramo s njima saraivati na-

ravno samo do odreene take. Oh, on uopte nije takav, gospodine. On je veoma otvo-ren, veoma uravnoteen. Dobro je primio razvod braka i dao jesvoju ker u jednu katoliku kolu po elji svoje ene. uo samda joj za Boi alje telegraske pozdrave. Mislim da e njegoviizvetaji kad budu stigli biti sto otsto pouzdani.

Prilino dirljivo, ta pria o erci, Houtorne. E, pa, pod-bodite ga malo, kako bismo mogli da ocenimo u kojoj je meri

koristan. Ako on raspolae svim onim prednostima koje stenabrojali, mogli bismo razmotriti mogunost poveanja brojanjegovih slubenika. Havana bi mogla da bude glavna taka.Komunisti idu uvek tamo gde su nemiri. Kako on saobraa?

Udesili smo da alje izvetaje nedeljnom potom u King-ston u duplikatu. Jedan u ja zadrati, a jedan u poslati u Lon-don. Dao sam mu knjigu-iru za kablograme. Slae ih prekokonzulata.

To im se nee sviati. Rekao sam im da je to privremeno. Ja bih pristao da uredim radio vezu ako se pokae da je on

dobar ovek. Morao bi da povea broj osoblja, pretpostavljam? Oh, naravno. U najmanju ruku vi shvatate da to nije

velika kancelarija, gospodine. Staromodna. Vi znate te radnje. Znam taj tip, Houtorne. Mali hrapav pisai sto. Jedno pet-

est ljudi u spoljanjoj kancelariji koja je napravljena za dvoje.

Stare maine za raunanje. Sekretarica koja navrava etrdesetgodina provedenih u rmi.


48/216

48

Houtorn oseti da moe da odmori duh; e je uzeo odgovor-nost na sebe. ak i ako jednog dana proita tajni dosije, rei munita nee znaiti. Mala radnja s aparatima za usisivanje praine

utopila se bespovratno u bujicu eove knjievne mate. Agent59200/5 bio je uvren u zvanju.

To je sve deo ovekovog karaktera objasni e Houtor-nu, kao da je on, a ne Houtorn irom otvorio vrata u LampariljaStritu. ovek koji je navikao da broji penije i da stavlja nakocku unte. Zato on nije lan Kaunti Kluba to nema nika-kve veze s razvodom braka. Vi ste romantiar, Houtorne. enesu dolazile i odlazile u njegovom ivotu; verujem da one nikadnisu za njega znaile toliko koliko njegov rad. Tajna kako da gas uspehom upotrebimo kao agenta lei u tome da ga shvatimo.Na ovek u Havani pripada mogli biste rei Kiplingovomdobu. ,,etati s kraljevima kako ono bee? ,,a ouvati svoju

vrlinu obinog oveka i dodir s ljudima. Verujem da negde utom njegovom pisaem stolu s mrljama od mastila, da tamo imaneka stara belenica, koja je kotala peni, od crne izbledele koe,

u koju je zapisivao svoje prve raune etvrt tuceta guma zabrisanje, est kutija elinih pera ... Ne verujem da poetak njegove radnje pada jo u vreme

elinih pera, gospodine ...e uzdahnu i stavi crni monokl. Neduno oko se ponovo

sakri na nagovetaj suprotstavljanja. Detalji nisu vani, Houtorne ree ljutito e. Ali ako

elite da s njim postupate uspeno, moraete da naete tu bele-

nicu od jednog penija. Govorim u metaori. Da, gospodine. Te prie da je neko pustinjak zato to ga je ena ostavila

to je pogrena ocena. Takav ovek reaguje sasvim drukije. Onne pokazuje svoj gubitak, on ne nosi svoje srce na dlanu. Akosu vae ocene tane, zato on nije postao lan kluba kad mu jeena umrla?

Ona ga je ostavila?

Ostavila. Da li ste sigurni? Potpuno siguran, gospodine.


49/216

49

Ah, ona nikad nije nala onu belenicu od jednog penija.Naite je, Houtorne, i on je va za ceo ivot. O emu ste razgo-

varali?

O veliini njegove kancelarije, gospodine. Nee mu bitilako da uposli mnogo novih ljudi nametenika.

Postepeno emo oistiti one stare. Penzionisaemo tunjegovu staru sekretaricu ...

Ustvari ... Naravno to je samo nagaanje, Houtorne. On na kraju

krajeva moda i nije pravi ovek. To su valjani ljudi te stare tr-govake zverke, ali ponekad ne umeju da vide dovoljno daleko

van svoje pisarnice da bi mogli da budu korisni ljudima kao tosmo mi. Oceniemo po njegovim prvim izvetajima, ali uvek jedobro smisliti jedan korak unapred. Razgovarajte s gospoicomDenkinson i vidite da li ona ima u svom kolektivu nekoga kogovori panski.

Houtorn se peo liom sprat po sprat iz podruma kao dagleda svet iz letee rakete: Zapadna Evropa potonu ispod njega;

Bliski Istok; Latinska Amerika. Ormani s kartotekama stajalisu oko gospoice Denkinson kao stubovi hrama oko ostarelogproroanstva. Jedino je ona bila poznata po prezimenu. Iz nekogzagonetnog razloga sigurnosti svi ostali stanovnici ove zgrade

vodili su se pod krtenim imenom. Gospoica Denkinson baje diktirala sekretarici kad je Houtorn uao. ,,Memorandum A.O. Angelika je premetena u C. 5 s poviicom na 8 unti nedelj-no. Molim vas da se postarate da se poviica odmah ispita. Da

bih spreila vae prigovore, elim da podvuem da se Angelikau materijalnom pogledu pribliuje standardu kondukterke naautobusu.

Da? upita gospoica Denkinson otro Da? e mi je rekao da doem do vas. Nemam nikoga na raspolaganju. Trenutno nam niko nije potreban. Samo smo razgovarali

o mogunostima.

Draga Etel, teleonirajte D.2 i kaite da ne elim da iko za-drava moje sekretarice posle 7 sati, izuzev u sluaju nacionalne


50/216

50

opasnosti. Ako bukne rat, ili ako izgleda da e buknuti, takoda se obaveste sve sekretarice.

Moda e nam biti potrebna jedna sekretarica koja govori

panski. Za Karipska Ostrva. Nemam nikoga koga bih se mogla liiti ree mehaniki

gospoica Denkinson. Havana mala stanica prijatna klima. Koliko nametenika? Za sad samo jedan ovek. Ja nisam biro za posredovanje brakova ree gospoica

Denkinson. Sredovean ovek sa esnaestogodinjom erkom. Oenjen? Tako biste mogli rei ree Houtorn neodreeno. Je li stabilan? Stabilan? Pouzdan, siguran, solidan u oseajnom pogledu? Oh da, da, u to moete biti sigurni. On je jedan od onih

staromodnih trgovakih tipova ree Houtorn nastavljajui ta-mo gde je e stao. Stvorio trgovinu ni iz ega. Nezainteresovanza ene. Moglo bi se rei da je prevaziao seks.

Niko ne prevazilazi seks ree gospoica Denkinson Ja sam odgovorna za devojke koje aljem u inostranstvo.

Mislio sam da nemate nikog na raspolaganju. Pa, ree gospoica Denkinson moda bih mogla,

pod izvesnim okolnostima, da vam dam Beatris.

Beatris, gospoice Denkinson! uzviknu glas iza orma-na s kartotekom. Rekla sam Beatris, Etel, i mislim Beatris. Ali, gospoice Denkinson ... Beatrisi je potrebno malo praktinog iskustva to je za-

ista njena jedina loa strana. To mesto bi joj odgovaralo. Nijenaroito mlada. Voli decu.

Ono to je toj stanici potrebno je neko ko govori panski.

Ljubav prema deci nije bitna ree Houtorn.


51/216

51

Beatris je polu-Francuskinja. Ona rancuski ustvari govo-ri bolje nego engleski.

Rekao sam panski.

To je slino. I jedno i drugo su latinski jezici. Moda sam mogao da je vidim, da s njom porazgovaram.

Da li je ona potpuno obuena?- Ona je veoma dobra deirantkinja, a zavrila je i kurs

mikrootograje u Eli Parku. U stenograji je slaba, ali odlinokuca na maini. Dobro poznaje elektrodinamiku.

ta je to? Ne znam ba tano, ali osigura za nju ne prestavlja nita

strano. Onda e biti dobra i za aparate za usisivanjepraine? Ona je sekretarica, a ne sluavka.Jedna oka s kartonima se zalupi. Uzmite je ili je ostavite

ree gospoica Denkinson. Houtorn je imao utisak da bi onarado govorila o Beatrisi u srednjem rodu.

Ona je jedina koju moete da predloite? Jedina.Opet se jedna oka na ormanu glasno zatvori. Etel ree

gospoica Denkinson ako ne budete tie iskazivali svoja ose-anja, vratiu vas u D.3.

Houtorn ode zamiljen; imao je utisak da mu je gospoicaDenkinson, s prilino umenosti prodala neto u ta sama nije

verovala zlatnu enu ili malo pseto bolje rei kuku!


52/216

52


53/216

53

DRUGI DEO

GlaVa 1

Vermold izae iz konzulata nosei kablogram u depu odkaputa. Grubo su mu ga tutnuli, a kad je pokuao da razgovara,prekinuli su ga. Ne elimo da znamo nita. Ovo je privremenoreenje. Ukoliko se pre sve to zavri, utoliko e nam biti milije.

Gospodin Houtorn je rekao ... Ne poznajemo nikakvog gospodina Houtorna. Molim

vas da to zapamtite. Niko pod tim imenom nije ovde zaposlen.Zbogom.

On poe kui. Dugaak grad pruao se du Atlantika; ta-lasi su zapljuskivali Avenida de Maseo i zamagljivali vetrobranena kolima. Ruiasti, sivi i uti stubovi nekadanje plemike e-tvrti bili su izjedeni kao stene; jedan starinski grb, potamneo iizlizan, bio je stavljen iznad vrata otrcanog hotela, a kapci none

kaane bili su obojeni arkim bojama da bi se zatitili od vlagei morske soli. Na zapadu su se elini oblakoderi novog gradadizali vii nego svetionici prema vedrom ebruarskom nebu.

Bio je to grad stvoren da ga ovek poseti, a ne da ivi unjemu, ali to je bio grad gde se je Vermold prviput zaljubio i zakoji je bio vezan kao za poprite nesree. Vreme daje bojnompolju oreol poetinosti, i Mili je moda liila na mali cvet koji

je iznikao na starom bedemu sa koga je pre mnogo godina bio

odbijen neprijateljski napad s tekim gubicima. Kraj njega suulicama prolazile ene obeleene na elu peoelom kao da su iza-


54/216

54

le na sunevu svetlost iz podzemlja. On se seti da je tog danapepeljava sreda.

Iako kola nije radila, Mili nije bila kod kue kad je on stigao

moda je jo bila na misi ili je moda jahala u Kaunti Klubu.Lopes je pokazivao Turbousisiva domaici jednog svetenikakoja je dobila Atomski usisiva. Vermoldova najgora strahova-nja povodom novog modela bila su opravdana jer nije mogao daproda ni jedan jedini primerak. On se pope na sprat i otvori te-legram; bio je upuen jednom odeljenju Britanskog Konzulata,a brojevi koji su potom nailazili bili su runi kao sreke koje suostale neprodate poslednjeg dana uoi vuenja. Bio je tu najprebroj 2674, pa onda niz petocirenih brojeva: 42811 79145 7231572312 59200 80947 62533 10605 i tako dalje. Bio je to njegov prvitelegram, i on primeti da je poslat iz Londona. Nije ak ni bio si-guran (kako mu se davno inilo da je imao as) da e moi da gadeiruje, ali poznade jednu ciru 59200, koja se pojavi iznenadai pretei i kao da se Houtorn u tom trenutku optuujui popeouz stepenice. On turobno skide Lembove ,,Prie iz ekspira

kako je oduvek mrzeo Eliju i Esej o peenom prasetu. Prvagrupa brojeva, seti se, oznaavala je red i re gde je poinjalaira. ,,Dionizija, pokvarena Kleonova ena itao je Vermold,,dobila je na kraju ono to je zasluila. Poe da deirira odrei zasluila. Na njegovo iznenaenje neto zaista ispade. Kaoda je neki udni nasleeni papagaj poeo da govori. ,,No. 1 od24-og januara poev od 59200 poinje paragra A.

Poto je tri etvrti sata sabirao i oduzimao, deirovao je

ceo izvetaj osim poslednjeg paragraa, gde neto nije bilo u re-du ili kod njega ili kod 59200, ili moda kod Carlsa Lemba. Po-ev od 59200 poinje paragra A. skoro je mesec dana otkako

je odobreno lanstvo Kaunti Kluba a potvrde niti obavetenjau pogledu predloenih podagenata nisu primljeni stop veruje-mo da niste potvrdili niti vrbovali nikakve podagente pre negoto ste ih propisno ispitali stop poinje paragra B ekonomski ipolitiki izvetaj po upitniku koji vam je ostavljen treba odmah

poslati broju 59200 stop poinje paragra C prokleti galon morase poslati kinston primarno tuberkulazan kraj izvetaja.


55/216

55

Poslednji paragra davao je utisak besne nepovezanosti kojaje brinula Vermolda. Prvi put mu pade na um da je u njihovimoima bez obzira na to ko su oni on uzeo novac, a da nita

nije dao za uzvrat. To ga je uznemirilo. Dosad mu se inilo daje on bio primalac nastranog poklona koji je omoguavao Milida jae u Kaunti Klubu a njemu da iz Engleske porui nekolikoknjiga koje je prieljkivao. Ostatak novca bio je uloen u banci:skoro je verovao da e jednog dana biti u mogunosti da ga vratiHoutornu.

Moram da uinim neto, moram im dati neka imena datragaju, moram da vrbujem jednog agenta, moram ih usreiti,pomisli on. Seao se kako je Mili imala obiaj da igra radnje ikako mu je davala svoj deparac za izmiljene kupovine. On jemorao da uestvuje u toj igri, ali je ranije ili kasnije Mili uvektraila da joj se vrati novac.

Pitao se kako treba vrbovati agenta. Bilo mu je teko da setano seti kako je Houtorn njegavrbovao izuzev toga da je celastvar poela u klozetu ali, naravno, to nije bila glavna karakte-

ristika. Reio je da pone jednim pametnim, lakim sluajem. Zvali ste me, Senjor Vermele? Iz nekog razloga ime Ver-mold je premaivalo Lopesove mogunosti izgovora, ali poto

je izgledalo da ne moe da nae zadovoljavajuu zamenu, retkokad je zvao Vermolda dvaput istim imenom.

elim da razgovaram s vama, Lopese. Si, senjor Vomele.Vermold ree: Vi radite kod mene ve mnogo godina. Mi

verujemo jedan drugome.Lopes izrazi savrenost svog poverenja prinosei ruku srcu. Kako bi vam se svidelo da zaradite svakog meseca malo

novaca? Pa, naravno ... I sam sam o tome eleo da s vama razgova-

ram, Senjor Omele. Oekujem dete. Moda dvadeset pezosa. To nema veze s rmom. Trgovina ide loe, Lopese. Ovo e

biti poverljiv posao, za mene lino, razumete?

Ah, da, senjore. Line usluge. Moete imati u mene pove-renja. Ja sam diskretan. Naravno da nita neu rei senjoriti.


56/216

56

Ja mislim da vi moda ne razumete. Kad ovek doe u izvesne godine ree Lopes on vie

ne eli sam da trai enu, on eli da izbegne neprilike. On eli

da porui, ,,Noas hou, sutra neu. Da da svoja uputstva neko-me u koga ima poverenja.

Ja ne mislim nita slino. Ono to sam hteo da kaem dakle to nema veze sa ...

Ne treba da vam je neprijatno da sa mnom razgovarate,senjor Vormole. Ja ve dugo radim kod vas

Greite ree Vermold. Ja nemam nameru... Razumem da je za jednog Engleza u vaem poloaju me-

sto kao to je ,,San Francisko neprikladno. Pa ak i ,,MambaKlub.

Vermold je znao da nita to bi rekao ne bi prekinulo pri-anje njegovog pomonika sad poto se on upustio u havanskinajglavniji predmet razgovora; seksualni odnosi ne samo da subili glavna trgovina grada, ve i ceo raison detre ovekovogivota. Seks se prodavao ili kupovao nije bilo vano koji, ali se

nikad nije poklanjao. Mladosti je potrebna promena ree Lopes ali isto takoi oveku u izvesnim godinama. Kod omladine je to radoznalostonoga koji ne zna, kod starijih je u pitanju apetit kome je po-trebno osveenje. Niko nam ne moe bolje posluiti od mene,

jer sam vas ja prouavao, senjor Venele. Vi niste Kubanac: zavas je oblik devojine stranjice manje vaan od izvesne noeu ponaanju ...

Vi ste me sasvim pogreno shvatiti ree Vermold. Senjorita veeras ide na koncert. Otkuda znate?Lopes ne obrati panju na to pitanje. Dok ona bude van

kue, doveu vam jednu devojku da vidite. Ako vam se ne svi-a, doveu vam drugu.

Neete uraditi nita slino. To nije vrsta usluge kakvu jaelim, Lopese. Ja elim ... e pa, ja elim da otvorite oi i ui i da

me obavetavate ... O senjoriti?


57/216

57

Za boga, ne. Pa o emu onda, senjor Vormolde?Vermold ree: Dakle o stvarima kao to su ... Ali nije

imao ni pojma o emu bi Lopes bio sposoban da ga obavetava.Setio se svega nekoliko taaka iz drugog upitnika i nijedna muse ne uini prikladnom. Mogunost komunistike inltracijeu vojsci. Stvarne cire proizvodnje kae i duvana prole godi-ne. Naravno, postojale su i sadrine velikih u korpi za otpatkeu kancelarijama gde je Lopes popravljao aparate za usisivanjepraine, ali sigurno se ak i Houtorn alio kad je priao o Draj-usovoj aeri ako se ti ljudi uopte ikad ale.

Kao to su, senjore?Vermold ree: Kazau vam kasnije. Vratite se sad u radnju.Bilo je vreme kad se pio daiquir i , i u Vonder Baru dr Ha-

selbaher je sedeo zadovoljno uz svoj drugi viski. jo uvek sebrinete, gospodine Vermolde?

Da, brinem se. Jo uvek zbog usisivaa za prainu atomskih?

Ne zbog usisivaa. On ispi svoj daiquir i i porui jojedan. Danas brzo pijete. Haselbahere, vi nikad niste oseali potrebu za novcem,

zar ne? No, vi nemate dece. Ni vi uskoro neete imati dete. ini mi se da neu. Uteha je bila isto tako hladna kao

i daiquiri . Kad doe vreme za to, Haselbahere, eleo bih da

ne budemo ovde. Ne bih eleo da Mili probudi neki kapetanSegura. Savreno vas razumem. Pre neki dan mi je ponuen novac. Da? Da pribavim obavetenja. Kakva obavetenja? Tajna.

Dr Haselbaher uzdahnu. On ree: Vi ste srean ovek,gospodine Vormolde. Takva obavetenja je uvek lako dati.


58/216

58

Lako? Ako su dovoljno tajna, onda ste vi jedini koji ih znate. Sve

to je potrebno jeste malo mate, gospodine Vermolde.

Trae da vrbujem agente. Kako to ovek vrbuje agente,Haselbahere? Moete i da ih izmislite, gospodine Vermolde. Skoro bi se reklo da imate iskustva. Medicina je moje iskustvo, gospodine Vermolde. Zar

nikad niste proitali oglas za tajne lekove? Sredstvo za rastenjekose iju je tajnu poverio na samrti poglavica indijanskog ple-mena. Za tajni lek ne morate da tampate njegov sastav. A u tajni

ima neega u ta ljudi veruju ... moda su to zaostaci maije.Jeste li itali ser Demsa Frezera? Da li ste uli za irovanje pomou knjige? Nemojte mi ipak suvie priati, gospodine Vermolde. Ja

ne marim tajne stvari ja nemam erku. I molim vas nemojteizmisliti da sam ja va agent.

Ne, to ne mogu. Oni ne mare nae prijateljstvo, Hasel-bahere. Trae da vas se klonim. Oni ispituju vau prolost. ta

mislite, kako oni ispituju prolost jednog oveka? Ne znam. Budite oprezni, gospodine Vermolde. Uzmite

im novac, ali im nita ne dajte za uzvrat. Vi ste izloeni udarci-ma raznih Segura. Samo laite i uvajte svoju slobodu. Oni nezasluuju istinu.

Na koga mislite kad kaete oni? Na kraljevine, republike, sile. On iskapi au Moram

da idem da vidim moje bakterije, gosopodine Vermolde.

Jo se nita ne deava? Hvala bogu nita. Sve dok se nita ne deava sve je mo-

gue, slaete li se? teta je to su uop te izmislili lutriju. Gubimsvake nedelje 140.000 dolara i siromah sam ovek.

Neete zaboraviti Milin roendan. Moda e izvetaji o meni biti ravi, i vi neete eleti da

doem. Ali zapamtite, sve dok laete, ne inite nikakvo zlo. Uzimam njihov

Documents

Nas Covek u Havani