EK

Bankarsko i berzansko pravo

Hartije od vrednosti pojam ,vrste, uloga - ek

______________________________________________________________________________

Uvod:

Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obeava isplata novca, kamate, zarade ili dividende. Hartije od vrednosti u uem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije, drugi derivati itd. Ove hartije su izraz ili vlasnikog (akcije) ili indirektno vlasnikog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranmana. One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tritu tj. tritu kapitala i predstavljaju najznaajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tritima. U irem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaanja, kao to su ekovi, menice, skladinice, konosmani i slino. Prema propisima Republike Srbije hartije od vrednosti moe emitovati savezna drava, republika lanica, pokrajina, grad, optina, i drugo pravno lice. Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje odreena svojstva odnosno mora da ispuni tri uslova :

1. da je u pisanoj formi,

2. da je u toj ispravi sadrano neko graansko (najee imovinsko) pravo i3. da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti.

Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se pojave kao sredstva plaanja, kredita, obezbeenja potraivanja, robnog prometa i slino. Svaka hartija od vrednosti mora da sadri pet elemenata:

1. Oznaka vrste hartije od vrednosti, 2. Naziv i sedite izdavaoca hartije od vrednosti,

3. Tano utvrenu obavezu izdavaa hartije od vrednosti,

4. Mesto, datum i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti i

5. Potpis izdavaoca hartije od vrednosti.

Pojam :

Hartija od vrednosti je pismena isprava koja u sebi sadri imovinsko pravo kojom se izdavalac obavezuje da ispuni upisanu obavezu prema njenom zakonitom imaocu.

Pravna priroda:

1. Tradicionalno shvatanje

- pravo na hartiji-telesna pokretna stvar-pravo raspolaganja (pravo svojine ili zaloge)

- pravo iz hartije-stvarno pravo (pravo svojine ili zaloge kod skladinice)

- obligaciono pravo (pravo potraivanja kod menice)

- licno imovinsko pravo (pravo uceca kod akcija)

2. Savremeno shvatanje

- dematerijalizacija hartija od vrednosti

- subjektivno imovinsko pravo ulagaca na ugovorene emitentove inidbe (vrsta i nacin

ostvarivanja prava se registruju putem zapisa na racunima ulagaca)

Bitna pravna obeleja hartija od vrednosti su:

a) formalnost

- postojanje pismene isprave

- obavezni opti bitni elementi (vrsta hartije, izdavalac, korisnik, obaveza, serijski broj,

mesto i datum izdavanja)

- sankcija nedostatka bitnih elemenata:

1. hartije izdate u seriji neproizvodjenje pravnog dejstva

2. pojedinana hartija -konverzija u ispravu sa drugom pravnom prirodom

b) inkorporiranost imovinskog prava

- zakoniti imalac hartije je titular prava na koje se odnosi

- prezentacione isprave (poverilac se o dospelosti obraca duniku za naplatu traljivost umesto donosivosti novanih obaveza)

c) negocijabilnost

- prenosivost kao pravilo

- prenosom hartije vri se i prenos prava iz hartije (princip povezanosti negocijabilnosti i

inkorporiranosti)

Vrste hartija od vrednosti :

Prema prirodi inkorporisanih prava:

- Stvarnopravne hartije (skladinica)

- Obligacionopravne hartije (obveznica)

- Korporativne hartije (akcija)

Prema prirodi potraivanja:

- Novane hartije od vrednosti

a. Emitovane kao pojedinane (menica, ek)

b. Emitovane u seriji (akcije, obveznice, sertifikati o depozitu, finansijski derivati, blagajniki, komercijalni I dravni zapisi)

- Robne hartije od vrednosti :

a. Skladinica

b. Tovarni list

c. Teretnica (konosman)

Prema roku dospelosti:

- Kratkorone hartije

- Dugorone hartije

Prema nainu izdavanja:

- Hartije koje se izdaju pojedinano

- Hartije koje se izdaju u seriji

Osnovna podela - prema karakteru nosioca prava:- Hartije na ime:a) Ime poverioca (zakonitog imaoca) oznaeno je na ispravi od strane izdavaoca

b) Prenos se vri ugovorom o cesiji potraivanja

c) Visok stepen sigurnosti, nizak stepen cirkulacije

Hartije na donosioca:a) Zakonitim imaocem se smatra svaki donosilac

b) Visok stepen cirkulacije, nizak stepen sigurnosti u prometu

c) Prigovori izdavaoca: objektivni (zastarelost obaveze) i subjektivni (kompenzacija)

Hartije po naredbi: (pravne, potpune hartije od vrednosti)

a) Naznaeno je ime poverioca, uz ovlacenje da moe odrediti drugo lice kao korisnika

b) Prenose se indosiranjem ranijeg na novog poverioca -klauzula o prenosu upisana je na ispravu (nov poverilac je samostalan i mogu mu se isticati samo objektivni prigovori, a raniji poverilac ostaje solidarni dunik)

c) Visok stepen cirkulacije, visok stepen sigurnosti

d) Karakter hartije po naredbi stie se:

- po zakonu (menica, akcija na ime, ek na ime)

- posebna klauzula po naredbi (skladinica)

- Alternativne hartije:

Izdavalac odredjuje poverioca alternacijom odredjenog korisnika i donosioca

- Meovite hartije:

- Sastoje se iz vie delova, od kojih neki glase na ime a neki na donosioca.

Najznaajnije hartije od vrednosti :

Menica :

Hartija od vrednosti, sa kreditnom funkcijom, koja imaocu daje pravo da zahteva isplatu naznaenog novanog iznosa od meninog dunika.

ek :

Hartija od vrednosti u kojoj njen izdavalac daje bezuslovni nalog trasantu da treem licu (ili samomtrasantu) isplati naznaenu sumu novca, iz sredstava koja je kod njega trasant deponovao.

Obveznica :

Hartija od vrednosti u kojima se izdavalac obavezuje da ce licu na koga obveznica glasi, ili po njegovoj naredbi, ili donosiocu, isplatiti navedeni nominalni iznos sa ugovorenom kamatom u roku dospelosti.

Blagajniki zapis:

Isprava na odredjeni novani iznos, sa odredjenim rokom dospelosti, i unapred utvrdjenom

kamatnom stopom.

Skladinica:

Stvarno-pravna hartija koju izdaju ovlacena skladita kao dokaz da je roba primljena na uvanje.

Akcije :

Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko drutvo (ili komanditno drutvo koje ima pravo na akcije), i predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala .

ek

Istorijat eka

U Evropi se ek pojavio relativno kasno. Engleske banke su u XVIII veku poele da izdaju svojim klijentima ekovne knjiice. U Francuskoj je tek 1865 god.donet zakon o eku. Krajem XIX i poetkom XX veka osetila se potreba za unificiranjem ekovnog prava. I pored pokuaja 1910 i 1912 gode. tek 19.3.1931 donete su tri meunarodne konvencije o unificiranom ekovnom zakonu, o sukobu zakona u oblasti eka i o pitanju taksi u materiji eka. U naoj zemlji ek je regulisan zakonom o eku donetim 1946 god. A izmene i dopune obavljene su 1965 i 1975 god. Zakon je objavljen u sl. listu FNRJ br 105/46 god. a izmene i dopune u sl. Listu SFRJ br 12/65 i 50/71.Pojam eka

Iz naeg Zakona o eku moe se zakljuiti da je ek hartija od vrednosti kojom njen izdavalac (trasant) nalae nekom licu (trasat) da isplati iz njegovih sradstava odreen iznos korisniku (remitentu) ili da obavi prenos sa iro rauna izdavaoca eka na iro raun njegovog korisnika . Lice koje izdaje ek naziva se trasant, banka koja izdaje nalog naziva se trasat a korisnik sredstava naziva se remitent.

Uoljivo je da menica i ek imaju neka zajednika svojstva koja ih ine slinim meutim i pored toga postoje i bitne razlike. Dok je ek iskjuivo instrument platnog prometa, menica je i kreditni instrument. Lice koje izdaje ek mora da ima kod lica kod kojeg vue ek svoj depozit u novcu to nije sluaj kod menice. Za razliku od menice koja moe da glasi samo na ime i po naredbi, ek moe da glasi na ime, po naredbi ali i na donosioca to dokazuje da je ek vitalnije sredstvo plaanja od menice.

Dalja odlika eka je to kod njega nije potreban akcept (prihvatanje) koji je kod vuene odnosno trasirane menice potreban.

Uloga eka u platnom prometu kako u zemlji tako i u inostranstvu je velika jer on predstavlja veoma esto sredstvo plaanja.

Da bi neko lice, bilo da je u pitanju pravno ili fiziko, moglo da se slui ekom kao instrumentom platnog prometa moraju predhodno da budu ispunjeni sledei uslovi:

izdavalac eka (trasant) kod lica kod koga trai da obavi isplatu eka (trasat) a to je najee banka mora da ima svoj depozit u novcu,

mora da postoji obaveza (trasata-banke) da e ekove koje izdaje trasant uredno isplaivati.

ek mora da bude popunjen itko a iznos na koji on moe da glasi nije ogranien.

ek je menica vuena na banku. Prema tome, sva prethodna pravila koja se odnose na menino pravo odnose se i na ek

Svi ekovi su menice, osim to dokumentarni ek (koji smo ranije opisali) nije ek ak i kada je trasat banka. Menice i ekovi podleu meninom pravu po lanu 3 Jedinstvenog komercijalnog pravilnika (Uniform Commercial Code, U.C.C.) i pravu o bankovnim depozitima. lan 4. lanovi Jedinstvenog komercijalnog pravilnika (Uniform Commercial Code, U.C.C.) slue kao modeli za zakonodavstvo saveznih drava sa ciljem da komercijalno pravo u 50 drava bude "jedinstveno" i da se ne razlikuje od jedne do druge drave.

Izdavalac eka je klijent banke. Izdavalac pie ek. Trasant je uvek banka. Primalac novcaovlauje se da podnese ek na isplatu banci i da bi to uradio mora da ga poalje potom ili da ga preda ili dovede do njegovog predavanja banci trasantu. Obino primalac novca podnese ek svojoj banci koja ga zatim podnosu banci trasantu.

Prva banka u lancu naplate eka naziva se depozitna banka. Depozitna banka moe da podnese ek na naplatu banci trasantu ili da ga poalje na naplatu drugoj banci, na primer banci Federalnih rezervi. Depozitne banke i ostale banke u lancu naplate, osim banke trasanta, nazivaju se naplatne banke. Banka trasant se naziva isplatna banka.

Predaja eka na naplatu naplatnoj banci - ili nekom drugom preuzimaocu sa ciljem da taj preuzimalac dobije sredstva od isplatne banke - naziva se transfer eka. Predaja eka na naplatu isplatnoj banci je predstavljanje.

Isplaeni i akceptirani (prihvaeni) ekovi Kako je ve napomenuto, kreditor ne mora da prihvati dunikov ek. Kreditor moe da zahteva isplatu u gotovini, blagajnikim zapisom, "akceptnim nalogom" ili da se plati na neki drugi nain. Meutim, ako kreditor prihvati ek dunikova obaveza se "suspenduje" (odlae), a ako isplatna banka isplati ek, obaveza se "ukida" (zavrava). Obaveza se takoe ukida ako banka "akceptira" ek tako to ga "potvrdi" - banka stavlja peat, datum i potpis da je ek "potvren" i na taj nain garantuje da e ga isplatiti. (Kada banka potvrdi ek ona obino rezervie sredstva sa izdavaoevog bankovnog rauna.)

ekovni elementiKod eka kao i kod menice razlikuju se dve vrste elemenata i to

1. Bitni

2. Nebitni

Bitni elementi su:

- oznaka da je ek;

- bezuslovan uput trastu banci da se isplati odreena suma novca iz trasantovog pokria;

- ime onoga ko ek treba da plati (trasant -u ovom sluaju obavezno banka);

- mesto gde ek treba da se plati;

- oznaka dana i mesta izdavanja eka;

- potpis onoga ko je izdao ek (trasantov)

U trenutku izdavanja eka na samom slogu isprave a na jeziku na kome je on izdat, mora da stoji oznaenje da je to ek kako bi ekovni dunici bili upoznati da preuzimaju ekovnu obavezu.

U tekstu koji je pratei na eku mora da stoji bezuslovan uput trasatu da se korisniku eka plati odreena suma novca na teret trasantovog pokria u novcu kod njega.Takoe u ekovnom pismu mora da bude naznaeno lice koje treba d plati iznos naznaen na samom eku (trasat). Po zakonu o eku trasat moe da bude samo banka!

Mesto plaanja je mesto u kome ek treba da se plati. Porad mesta gde treba da se plati poeljno bi bilo da stoji i ulica i broj trasata. Ukoliko na eku nije odreeno mesto plaanja vai ono mesto koje je oznaeno u imenu trasata.

Dan, mesec i godina kada je ek izdat stoje obino u gornjem levom uglu blanketa eka odmah iza mesta izdavanja eka.

Na eku mora biti potpis izdavaoca eka -trasanta- koji vue ek. Trasant svojeruno potpisuje ispod ekovnog pismena (teksta) sa desne strane. Potpisivanjem eka trasant daje nalog trasatu da izvri isplatu. Trasant odgovara za isplatu eka, a u sluaju ako izdaje ek bez pokria, duan je da imaoca obeteti.

Nebitni elementi imaju cilj da on dobije neko pravno dejstvo ili izmeni neko od svojih redovnih dejstava. U nebitne elemente spadaju: ime remintenta (korisnika), indosatora, avalise (garancije) punomonika i sl., kao i klauzule o moneti, prezentaciji izvrenju, umnoavanju, zalaganju i sl. Nisu dozvoljene klauzule o oslobaanju trasata (banke) od odgovornosti , o akceptu, miciliranju, kamati i dospelosti eka.Vrste ekovaU platnom prometu ima vie vrsta ekova ija se klasifikacija moe obaviti na ekove:

- prema nainu odreivanja imaoca prava i- prema nameni koju imaju

Prema nainu odreivanja imaoca prava, ekovi mogu da budu:

- ek na ime

- ek po naredbi

- ek na donosioca

- sopstveni trasirani ek

- ek po sopstvenoj naredbi

- rekta ek (ne po naredbi).ek na ime se prilino retko javlja a izdaje se u sluaju kada se eli ograniiti njegova cirkulacija. U njemu je oznaeno ime remintenta (korisnika), pa je samim tim njegova isplata ograniena na samo jedno lice na koji glasi.

ek po naredbi ima pored imena korisnika i klauzulu po naredbi to znai da je trasat duna da isplati licu oznaenom na eku ili nekom drugom licu na koga je imalac eka preneo pravo.

ek na donosioca ja onaj ek u kome nije oznaeno lice kome treba da se isplati ek sa naznaenim iznosom. Ako je pored lica kome se izdaje ek stoji i alternativa ili donosiocu, takav ek se smatra alternativnim i tako se i naziva i on se smatra kao ekom na donosioca.

Sopstveni trasirani ek je onaj u kome su i trasant i trasat isto lice tj. Banka.ek po sopstvenoj naredbi je ek kod koga je trasant i remitent isto lice.

Rekta je onaj ek koji ima klauzulu ne po naredbi, koja oznaava zabranu daljeg prenoenja eka.

Prema nameni, odnosno upotrebi, razlikujemo sledee vrste ekova:

- gotovinski;

- obraunski;

- barirani;

- banin;

- putniki;

- akreditivni;

- cirkularni;

- vizirani;- vauer;Gotovinski ek (blagajniki, isplatni-obrazac ZOP br .20) je onaj ek kome trasant nalae trasatu da isplati gotovinu licu oznaenom na eku po njegovoj naredbi ili u korist njegovog iro rauna. Ovim ekom se isplauje lini dohodak i druga davanja u gotovom novcu.

Obraunski ek obrazac ZOP 45 slui za prenos odreenih sredstava sa jednog iro rauna na drugi. Otuda se na ovaj ek stavlja klauzula samo za obraun koja istovremeno i predstavlja zabranu isplate ovog eka gotovim novcem.Barirani ek dobio je ime od francuskoj rei barrer , koja znai precrtati i slui za bezgotovinsko plaanje izmeu korisnika sredstava. Karakteristian je po tome to na gotovinskom eku obrasca ZOP 20 na prednjoj strani su povuene dve dijagonalne linije iz donjeg levog ka gornjem desnom uglu kao kod obraunskog eka obrasca ZOP 45. Ovaj precrtaj eka oznaava da se isplata sredstava moe izvriti samo sa rauna izdavaoca (trasanta) u korist rauna imaoca eka (remintenta). Ovo precrtavanje moe da obave i trasant i remintent.Precrtaj moe da bude:

- opti;

- posebni;

Opti precrtaj je takav kada izmeu linija nije nita naznaeno to daje mogunost da se naplati preko bilo koje banke. Barirani sa posebnim precrtajem je takav ek kod koga je izmeu precrtaja naznaeno u kojoj banci se moe izvriti naplata eka.

Banin ek je takav ek kod koga su i trasant i trasat banka. Ove ekove izdaje banka svojim komintentima , a slue za plaanje robe i usluga. Izdaju se na okrugle iznose i na koje im komintent zahteva. Banin ek slui za obraun izmeu banke i podnosioca eka pa se zato precrtava sa dve kose crte kao i barirani.

Putnike ekove izdaju banke svakom licu koje unapred poloi pokrie u gotovini ili da nalog da se za iznos putnikih ekova zadui njegov raun kod banke. Povezani su u kniicu i izdaju se na odreenje apoene. Turizam je uslovio ove ekove koji se esto koriste u meunarodnom platnom prometu.Akreditivne ekove izdaju banke sa rokom vanosti od 3 meseca i slue za kupovinu odreenih predmeta, glase na korisnika i izdaju se u okruglim iznosima.

Cirkularni ek izdaje banka onom licu koje ima kod banke odgovarajue pokrie i ono ga moe realizovati kod svake filijale te banke ili kod svake one banke sa kojom ta banka ima poslovne odnose. Sve vie dobija ulogu jer poslovni entiteti isplauju dohodak radnicima u bankama koje sopstvenicima ovih sredstava izdaju ove ekova.

ekovi po tekuim raunima graani koriste na osnovu ekovne karte koju zajedno sa ekovima izdaje banka. Izdavalac eka je duan da ekovnu kartu da na uvid remintentu eka da bi mogao da se uveri da je potpis indentian ka o na eku. Ovi ekovi su limitirani sa iznosom koje utvruje udruenje bankara.Certifikovan ek je onaj na kome banka upisuje klauzuludobar ili certifikovan. Ovim banka potvruje da trasant ima pokrie u navedenom iznosu i da je blokirala sredstva za odreen naznaeni iznos.

Vizirani ek je onaj u kome banka potvruje da sredstva postoje ali se ne obavezuje da obavi blokiranje naznaenog iznosa.

Vauer ek slui kao nalog trasatu da njegovom imaocu obavi radnju koja ima odreenu imovinsku vrednost. Obino se ovi ekovi izdaju za usluge kod kojih je trasat ugostitelj. Trasat moe da naplati ove ekove u banci izdavaoca koja je navedena u eku.

Naela ekovnog pravaPropisi na kojima se zasniva ekovno pravo slini su sa naelima kao kod menice. Kod eka dolaze sledea naela:

- naelo pismenosti se sastoji to Zakon o eku zahteva strogu formu eka sa tano definisnim elementima bez kojih ek nema vanost.

- naelo inkorporacije se ogleda u tome to svi elementi na eku ine jednu celinu, te se ne mogu pojedinano davati,

- naelo fiksne obaveze se oglada u tome to su prava i obaveze koje proistiu iz eka tano definisane zakonom,

- naelo solidarnosti se ogleda u tome to za obaveze po eku solidarno odgovaraju svi dunici,

- naelo strogosti se sastoji u tome da su odnosi i izdavaoca i korisnika eka tano odreeni,

-- naelo samostalnosti ekovne obaveze sastoji se u tome da se svaki potpis na eku u pogledu njegove ispravnosti ceni nezavisno od drugih,

- naelo neposrednosti se sastoji u tome to svaki potpisnik na eku svojim potpisom uspostavlja neposredan odnos izmeu sebe i imaoca eka.

- naelo solidarnosti dolazi do izraaja samo u sluaju kada trasat odbije da isplati ek pa korisnik ulae protest.

ekovne radnje

Kod eka se razlkuju sledee radnje:

- izdavanje eka,

- indosiranje eka,

- davanje ekovnog jemstva (avala),

- certifikovanje eka,

- opoozivanje eka.

Pri izdavanju eka treba obratiti panju na formu eka i na itko popunjavanje jer ekovni zapis ne sme da se dovodi u sumnju.

Indosiranje eka se ogleda u pogledu mogunosti prenos eka. Kod eka postoji samo svojinski i punomoniki indosament (korisnik indosira).

Davane jemstva je izjava kojom neko lice svojim potpisom jemi da e lice za koga je dao aval ispuniti svoju obavezu i isplatiti ek.trasant ne moe da bude avalista.

Certifikovanje eka je radnja banke kad stavlja na ek pismenu potvrdu trasant ima dovoljno sredstava na raunu i automatski ih rezervie i blokira za isplatu.

Opozivanje eka je ona radnja kojom trasant zabranjuje trasatu da odreenim ekom izvri isplatu iz pokria. Ovo se obavlja smo ako je istekao odreen rok za donoenje eka za isplatu i pisanim putem koji u sebi sadre broj eka i ostale obavezne podatke eka. Mogu je i telefonski opoziv ali sa pismenom potvrdom u istom danu.

Isplata eka

Pod isplatom eka se podrazumeva da ekovni dunik isplauje ekovnu sumu dobrovoljno i bez zakonske prinude. Ovo je redovan nain prestanka obaveza i prava. U naem zakonu rokovi za isplatu su od osam dana do 70 dana u zavisnosti od geografskog poloaja mesta gde je ek izdat.ek na isplatu indosira njegov sopstvenik ili punomoni i moe se obaviti samo u radne dane i u poslovno vreme. ek moe i da se isplati delimino ako se sloi imalac eka i to se pismeno zabelei na eku.

Naplata eka

Pod pojmom naplate eka podrazumeva se naplata sudskim putem. Za naplatu eka sudskim putem preduzimaju se sledee radnje:- protest

- notifikacija protesta

- regres

- podnoenje ekovne tube

- podnoenje zahteva za izvrenje

Pod pojmom protesta se podrazumeva javna isprava u kojoj ovlaeno lice u optinskom sudu potvruje da je imalac eka blagovremeno preduzeo mere za dobijanje akcepta ili isplate eka i kakav je bio ishod tih mera. Podnosi se pismenim putem, sudu koji poziva dunike da isplate ek i ukoliko to neobave dunici, to konstatuje u posebnom protestnom registru.

Notifikacija protesta je mera kojom se dunici obavetavaju o uloenom protestu. Ima za cilj da dunike blagovremeno obavesti dunike da e imalac eka preduzeti sudske radnje za naplatu eka.

Regres kod eka se javlja u sluaju insolventnosti trasanta ili trasata. Pri naplati se od potpisnika eka tj. izdavaoca moe zahtevati samo zakonska kamata.

Kod ekovnih tubi postoji samo tuba za regres.

ekovni prigovori

Kod eka dunici mogu da istiu dve vrste prigovora i to :

objektivni

subjektivni

Objektivni prigovori su oni prigovori koji se istiu zbog nedostatka zakonske forme eka, nedostatka ekovne sposobnosti, falsifikovanja potpisa na eku, ako je ek vec isplaen od trasata ili glavnog dunika, zastarelosti potraivanja, nedostatka formalne legitimacije poverioca .

Subjektivni prigovori podnose se zbog zloupotrebe blanko potpisa, kradje, nedostatak volje na strani dunika, nevanost osnovnog posla, konfuzije poverioca i dunika i injenice da je osnovni posao raskinut.ZakljuakU savremenim privrednim kretanjima uloga hartija od vrednosti je veoma raznovrsna jer se one upotrebljavaju u unutranjem i medjunarodnom prometu. Neke hartije od vrednosti slue kao sredstvo kredita, a neke kako sredstvo robnog prometa .U platnom prometu hartije od vrednosti imaju iroku primenu na osnovu injece to su se pokazale kao veoma efikasno sredstvo pomou koga se obavlja platni promet na brz i siguran nain bez gotovog novca .PAGE 5