Sadraj

Uvod31. Regulativa u oblasti upravljanja opasnim otpadom 41.1 Bazelska konvencija.4 Obuka za upravljanje i smanjenje opasnog otpada4 Definicije opasnog otpada prema Bazelskoj konvenciji....4 Elementi sistema obeleavanja i kontrole..4 Definicija opasnog otpada EPA..5 Definicija opasnog otpada UNEP...51.2 Stokholmska konvencija..51.3 Roterdamska konvencija..61.4 Zakonska regulativa u oblasti upravljanja opasnim otpadom u Srbiji.....72. Generatori opasnog otpada..72.1. Sakupljanje i skladitenje opasnog otpada...82.2. Transport opasnog otpada...103. Tretman opasnog otpada....103.1. Metode za tretman opasnog otpada.123.2. Odlaganje opasnog otpada..163.3. Izbor lokacije za deponiju opasnog otpada.163.4. Oznaavanje opasnog otpada..163.5. Uzorkovanje opasnog otpada..174. Osobine opasnog otpada....184.1. Zapaljivost...194.2. Reaktivnost.194.3. Toksinost...194.4. Dekontaminacija.19 4.5. Remedijacija .205. Tretman medicinskog otpada metode216. Monitoring i postupci praenja opasnog otpada...23Zakljuak....24Literatura....25Uvod

Opasan otpad je svaki otpad koji e nekom od osobina (zapaljivost, toksinost, eksplozivnost, nasraljivost, infektivnost, ) ugroziti oveka, biljni i ivotinjski svet. Sve je vie takvog otpada i sve je ira njihova primena. Skoro da nema oblasti ivota koja ne koristi takve proizvode ne razmiljajui o njihovoj tetnosti. Opasan otpad najee nastaje u industriji, ali i u domainstvima, jer se opasne materije nalaze u mnogim proizvodima koji nas okruuju. Opasan otpad iz domainstva su najee hemikalije u tenom stanju . Tu spadaju:- Pesticidi- Neonske, tedljive sijalice i ostali proizvodi koji sadre ivu- Ulja i masti- Lekovi- Baterije i akumulatori- Odbaeni elektrini ureaji- Drveni proizvodi natapani hemikalijamato se tie industrijskog opasnog otpada tu spadaju :- Radioaktivni otpad- Medicinski otpad- Infektivni medicinski otpad- Farmaceutski otpadTakav otpad sadri materije koje mogu biti toksine, kancerogene, mutagene, infektivne, zapaljive, a koje kroz zemljite i vode ulaze u bioloki lanac i mogu uzrokovati oboljevanje ljudi i tetno delovati na ostali ivi svet. Zakon o otpadu je po pitanju opasnog otpada vrlo jasan, ali velike koliine takvog otpada jo uvek nepotrebno zavravaju na komunalnim odlagalitima i u okolini, gde im nije mesto. Zato reciklirati? Zato to reciklaom tedimo sirovinske resurse. Kada upotrebljene materijale recikliramo tako dobijamo nove proizvode i smanjujemo potrebu za korienjem novih resursa. Reciklaom = tedimo energiju, jer je daleko vea potronja energije pri pravljenju novih sirovina nego kod recikliranja. Reciklaa doprinosi zatiti ivotne sredine, jer su svi procesi u kojima se dobijaju rude i sirovine, potencijalno tetni po ivotnu sredinu. Reciklaa doprinosi smanjenju deponija i degradacije tla, zato to se broj ljudi svakodnevno poveava, i srazmerno broju ljudi se poveava i koliina otpada.

1. Regulativa u oblasti upravljanja opasnim otpadom

1.1 Bazelska konvencija

Bazelska konvencija usvojena je 22.3.1989 godine u Bazelu, sa osnovnim ciljem da se smanji ili to vie mogue ogranii prekogranino kretanje opasnog otpada. U obimnom tekstu konvencije, kroz mnotvo pravila i obaveza istaknuta su 4 osnovna cilja:

1. Smanjenje prekograninog transporta opasnog otpada na minimum2. Ekoloko upavljanje sa neizbenim prekograninim transportom opasnog otpada3. Deponovanje opasnog otpada na mestu nastajanja4. Smanjenje nastajanja opasnog otpada

Svesni injenice da nema znaajnijeg reenja u vezi opasnog otpada, bez znaajnog smanjenja proizvodnje opasnog otpada, Ministri zemalja potpisnica Bazelske konvencije sastali su se u decembru 1999. godine i usvojili plan akcija za narednu deceniju koji ukljuuje:

Promovisanje i korienje istijih tehnologija i metoda Dalje smanjenje transporta opasnog otpada Prevencija i praenje ilegalnog transporta opasnog otpada Poboljanje institucionalnih i tehnikih kapaciteta Razvoj regionalnih centara za obuku i transfer tehnologija

Obuka za upravljanje i smanjenje opasnog otpada

Sastavni deo Bazelske konvencije je izgradnja kapaciteta za upravljanje i odlaganje opasnog otpada. Kroz program obuke i transfera tehnologija, zemlje usvajaju vetine i alate neophodne za reavanje problema sopstvenog opasnog otpada.

Definicija opasnog otpada prema Bazelskoj konvenciji

Opasnim otpadom smatra se 45 kategorija otpada, plus kategorije otpada koje poseduju jednu ili vie opasnih karakteristika: Zapaljivost Oksidirajua svojstva Otrovnost Infektivnost Korozivnost Ekotoksinost

Elementi sistema obavetavanja i kontrole Obaveza obavetavanja Prethodno pismeno prihvaena procedura Obaveze ponovnog uvoza Zabrane i restrikcije Definicija i kontrola ilegalnog transporta Ugovor izmeu izvozika i preduzea koje e sanirati opasni otpad Garancije osiguranja i finansiranja Meunarodni transportni propisi Ekoloko upravljanje opasnim otpadom

Definicija opasnog otpada EPA (Agencija za zatitu ivotne sredine Environmental Protection Agency)EPA je osnovana 2. decembra 1970. godine u Vaingtonu kao odgovor Vlade SAD na rastuu zabrinutost u vezi sa zagaenjem ivotne sredine. Zamisao je bila da se oformi jedno telo koje e koordinirati nacionalnim istraivanjima, monitoringom, postavljanjem standarda i unapreenju aktivnosti u cilju zatite ivotne sredine. EPA svoju misiju opisuje kao zatitu zdravlja ljudi, ali i prirodnog okruenja - vazduha, vide i zemljita, od kojih ivot i zavisi: od regulisanja emisije automobilskih gasova do zabrane upotrebe DDT-ja, od ienja toksinog otpada do zatite ozonskog omotaa. Prema EPA opasnim otpadom se smatra svaka materija koja ima neku od sledeih osobina:1) Zapaljivost2) Korozivnost3) Toksinost4) ReaktivnostKao i ambalaa i drugi materijali koji su bili u dodiru sa opasnim otpadom.

Definicija opasnog otpada UNEP

Program Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu (UNEP) je agencija UN koja koordinira aktivnosti Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu, zemljama u razvoju pomae u sprovoenju ekolokih politika i prakse. Osnovana je kao rezultat Konferencije Ujedinjenih nacija o ovekovoj sredini u junu 1972.godine. Njene aktivnosti pokrivaju irok spektar pitanja u vezi atmosfere, morskih i kopnenih ekosistema, upravljanje ivotnom sredinom i zelene ekonomije. Ona je odigrala znaajnu ulogu u razvoju meunarodnih konvencija ivotne sredine i promovisanje ekologije.

Prema UNEP-u (United Nations Environment Protection) otpadi, svi osim radioaktivnih koji na bazi hemijske toksinosti ili aktivnosti, eksplozivnosti, korozivnosti ili drugih karakteristika prouzrokuju opasnost ili tetnost po zdravlje i/ili ivotnu sredinu.

1.2 Stokholmska konvencija

Stokholmska konvencija je dokument formiran na bazi dobrovoljnog pristupanja razliitih zemalja potpisnica. Ovim dokumentom tei se da se postupak proizvodnje i korienja dugotrajnih organskih zagaivaa u industrijskoj ili drugim vidovima proizvodnje, jedno vreme ogranie, a potom potpuno zabrane i iskorene. Konvencija je usvojena 2001. godine, a stupila na snagu 2004. godine. Tada je bilo 50 zemalja potpisnica, a sada je taj broj povean na 152 zemlje potpisnice, odnosno 147 zemalja koje su ratifikovale konvenciju. U okviru Stokholmske konvencije izdvojeno je 12 supstanci koje se smatraju dugotrajnim organskim zagaivaima, s tim to ta lista nije konana, ve je podlona promenama i daljim proirenjima:1. Aldrin spada u grupu pesticida koji se koriste za istrebljivanje termita, skakavaca i drugih insekata koji se smatraju tetoinama;2. Hlordan upotrebljivan za kontrolu termita i kao insekticid irokog spektra dejstva;3. DDT jedan od najpoznatijih dugotrajnih organskih zagaivaa, iroko upotrebljivan u toku II svetskog rata za zatitu vojnika i civila od malarije, tifusa i drugih bolesti koje izazivaju insekti. 4. Dieldrin korien za kontrolu termita, insekata koji prenose bolesti ili ive u poljoprivrednom zemljitu.5. Dioksin ova hemikalija se nenamerno proizvodi usled nepotpunog sagorevanja, kao i tokom proizvodnje nekih vrsta pesticida i drugih hemikalija, prilikom nekih tipova reciklae metala ili beljenja papira. Takoe, dioksin je prisutan i u izduvnim gasovima automobila, dimu cigareta, drveta i uglja;6. Endrin spada u grupu insekticida koji se sprejiu na lie letine, kao to su pamuk ili ito, a takoe i za unitavanje mieva i drugih glodara;7. Furani spada u grupu nenamerno proizvedenih dugotrajnih organskih zagaivaa i uglavnom potie iz procesa iz kojih se izdvaja dioksin;8. Heptahlor primarno se primenjivao za unitavanje insekata ili termita, a kasnije i za unitavanje insekata koji napadaju pamuk, skakavaca i malarinih komaraca;9. Heksahlor benzen (HCB) slui za unitavanje gljivica koje napadaju letinu. 10. Mireks ovaj insekticid se koristio u borbi protiv mrava i termita, ali i kao protiv poarna supstanca koja se dodavala u mnoge plastine, gumene ili elektrine proizvode;11. Polihlorovani bifenil su supstance koje su zastupljene u transformatorima i drugoj elektrinoj opremi, u industriji boja kao plastifikatori, kao komponente pesticida, kao dodaci materijalima za izgradnju silosa, skladita namirnica i stone hrane, kao komponente materijala za ambalau namirnica 12. Toksafen spada u grupu insekticida koji se primenjuje na pamuku, itu, vou ili povru, kao i za kontrolu parazita kod stoke.

Zemlje potpisnice su dune da se pridravaju mera za smanjivanje ili eliminisanje ovih zagadjivaa na svojoj teritoriji. Takodje su dune da podnose izvetaje u prihvatanju i implementiranju Konvencije u njihova zakonodavstva.

1.3. Roterdamska konvencija

Cilj Roterdamske konvencije je promovisanje podeljene odgovornosti i saradnje izmeu strana ugovornica na polju meunarodne trgovine odreenim opasnim hemikalijama da bi se zatitilo ljudsko zdravlje i ivotna sredina od potencijalne tete. Takodje i da bi se doprinelo korienju tih hemikalija na nain koji je prihvatljiv za ivotnu sredinu. Funkcionisanje konvencije zasniva se na obavezi lanice izvoznice da trai formalni pristanak lanice uvoznice pre nego se izvezu hemikalije. Zemlje lanice u obavezi su da obaveste ostale zemlje potpisnice o nacionalnim zabranama vezanim za pojedine hemikalije; o potekoama izazvanim korienjem pesticida na njihovim teritorijama, itd.

1.4. Zakonska regulativa o opasnom otpadu u Republici Srbiji

Republika Srbija se danas nalazi u procesu uspostavljanja adekvatkog odrivog sistema upravljanja opasnog i neopasnog otpada. Upravljanje otpadom u RS regulisano je velikim brojem zakona i podzakonskih akata. Jo uvek se koriste neki propisi usvojeni od strane SRJ, i primenjuju se kao republiki propisi, dok se ne usvoje novi, u skladu sa Ustavom. Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik 135/04, 36/09), Zakon o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS, br. 36/09) Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS, br. 135/04) Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS, br. 135/04, 36/09) Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine (Sl. glasnik RS, br. 135/04) Zakon o hemikalijama (Sl. glasnik RS, br. 36/09) Zakon o prevozu opasnih materija (Sl. list SRJ, br. 24/94, 28/96, 21/99, 44/99, 68/02; Sl. glasnik RS, br. 36/09) Zakon o biocidnim proizvodima (Sl. glasnik RS, br. 36/09) Zakon o potvrivanju Bazelske konvencije o prekograninom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju (Sl. list SRJ, Meunarodni ugovori br. 2/99)Na osnovu svih ovih zakona, donete su mnoge uredbe i pravilnici koji blie odredjuju pravila u postupanju sa opasnim otpadom.

2. Generatori opasnog otpada

Generatorima opasnog otpada smatraju se svi pojedinci ili organizacije (preduzea, industrijska postrojenja, domainstva) koji proizvode odreene koliine opasnog otpada, te time podleu odredbama propisanim u zakonskim dokumentima, kojima se regulie upravljanje opasnim otpadom. Ujedno, oni predstavljaju i prvi element u okviru sistema upravljanja opasnim otpadom, koji podrazumeva potpunu odgovornost generatora za opasan otpad u bilo kom segmentu tog sistema, do njegovog finalnog odlaganja. Na osnovu koliine opasnog otpada koju su u stanju da proizvedu, generatori su klasifikovani na sledei nain:1. veliki generatori koji proizvode najmanje 1000 kg opasnog otpada meseno ili vie od 1 kg akutno opasnog otpada meseno - Farmaceutska industrija, Industrija za preradu ruda, Metalna industrija, Termoelektrane2. mali generatori koji proizvode manje od 1000 kg, a vie od 100 kg opasnog otpada meseno, ili manje od 1 kg akutno opasnog otpada meseno - laboratorije, tamparije, komercijalni sector3. mali generatori koji proizvode manje od 100 kg opasnog otpada meseno ili manje od 1 kg akutno opasnog otpada meseno zubarske ordinacije, fotografske radnje

Generatori opasnog otpada su mnogobrojni, te upravo iz tog razloga u ovoj fazi upravljanja otpadom, mora se izvriti njihovo prepoznavanje, lociranje i praenje, uz registrovanje podataka o generisanim koliinama u odreenim vremenskim periodima. Opasan otpad moe poticati iz razliitih industrijskih grana, poljoprivrede, komercijalnog sektora ili domainstava, odnosno, mogu ga generisati proizvoai mnogobrojnih proizvoda za svakodnevnu upotrebu, specijalizovani proizvoai, bolnice, univerziteti, dravne ustanove, komercijalni sektor i pojedinci, odnosno domainstva. Kao najznaajniji generator opasnog otpada javlja se industrija, u okviru koje se posebno izdvajaju sledee industrijske grane:

petrohemijska industrija: teki metali, fenoli, kiseline, baze i organska jedinjenja; metalna industrija: teki metali, fluoridi, cijanidi, kiseline, alkalije, rastvarai, fenoli; industrija koe: teki metali, sulfidi.

Pored navedenih, i mnoge druge industrijske grane i proizvodni procesi generiu opasan otpad, s tim to generisane koliine znaajno variraju. U tom smislu misli se na industriju boja i lakova, proizvodnju guma, baterija, organskih hemikalija, pesticida, eksploziva, plastike, farmaceutsku industriju, tekstilnu industriju i tako dalje. Pored industrijskog opasnog otpada, treba se osvrnuti i na druge vrste, kao to su opasan otpad iz domainstava, komercijalnog sektora, medicinski opasni otpad i slino.Opasni otpad iz domainstava podrazumeva irok spektar proizvoda koji su namenjeni korienju u domainstvima za zadovoljavanje svakodnevnih potreba, a njihovi ostaci, zbog odreenih karakteristika. Tu se podrazumevaju proizvodi, kao to su farbe, razreivai, sredstva za linu higijenu, za ienje, za automobile, ulja, baterije, pesticidi itd.Opasan otpad iz komercijalnog sektora esto se oznaava kao opasan otpad koji potie od malih generatora, koji su najee izuzeti iz sistema praenja i obaveznog prijavljivanja generisanih koliina opasnog otpada, to u velikoj meri onemoguava uvid u njihovo funkcionisanje, vrste i tane koliine generisanog opasnog otpada. Najei opasni otpad koji potie iz komercijalnog sektora podrazumeva: mastilo iz tamparija, rastvarae iz radnji za hemijsko ienje, sredstva za ienje i ulja iz automehaniarskih radnji.Medicinski opasni otpad smatra se specijalnom vrstom opasnog otpada, koja svojim karakteristikama (infektivnost, zapaljivost, radioaktivnost) moe izuzetno ugroziti zdravlje ljudi i kvalitet ivotne sredine u sluajevima kada se neregularno sa njim postupa. Najznaajnije koliine medicinskog otpada generiu bolnice koje u velikom broju sluajeva nastali otpad smatraju infektivnim, te u skladu sa tim alju ga na dalju obradu. Potom slede i druge institucije istih ili srodnih delatnosti, kao to su domovi zdravlja, zubarske ordinacije, veterinarske stanice, istraivake laboratorije, zavodi za donaciju krvi, pogrebni zavodi i drugi.

2.1. Sakupljanje i skladitenje opasnog otpada

Generatori opasnog otpada, nakon nastanka odreenih koliina otpada, duni su da ga privremeno skladite, klasifikuju i pripreme za transport i tretman u namenski ureenim postrojenjima. Objekti za privremeno skladitenje moraju svojim kapacitetom zadovoljiti postojee potrebe, tako da se prilikom projektovanja prorauni obavljaju za dvostruko vee koliine opasnog otpada, od onog koji se inae generie izmeu dva ciklusa obrade, odnosno transporta. Privremeno uskladiten opasan otpad, nakon klasifikacije i obeleavanja, prebacuje se na posebno ureen prostor, koji predstavlja skladite. U sluaju kada generator u krugu svoje fabrike ima prostor za skladitenje, onda je u pitanju skladitenje otpada tipa on-site, meutim, kada se transportuje na neku drugu lokaciju u pitanju je skladitenje otpada tipa off-site i neophodna je pratea dokumentacija koja omoguava adekvatnu kontrolu njegovog kretanja u okviru sistema upravljanja opasnim otpadom cradle-to-grave. Duina uvanja otpada zavisi od njegove koliine i kontinuiteta nastajanju, tako da se kree od nekoliko dana, kada su u pitanju vee koliine do nekoliko meseci ili godina, kada su u pitanju mali generatori. Veliki generatori imaju pravo da akumuliraju, odnosno privremeno skladite, opasan otpad u trajanju od 90 dana, bez traenja posebne. dozvole, uz potovanje propisanih odredbi koje reguliu sledea pitanja: nain pakovanja (burad, tankovi ili rezervoari odgovarajueg materijala); postojanje plana u sluaju opasnosti kojim se propisuju procedure u sluaju izlivanja ili isputanja opasnog otpada; obueno osoblje za rad sa opasnim otpadom.

Mali generatori takoe imaju dozvolu za privremeno skladitenje opasnog otpada koje maksimalno moe trajati do 180 dana, ali ne smeju da preu propisanu koliinu od 6000 kg akumuliranog otpada, jer se u suprotnom tretiraju kao prostor ili objekat za skladitenje i potpadaju pod druge propise. Faza skladitenja predstavlja ujedno rizinu i nezaobilaznu kariku u sistemu upravljanja opasnim otpada ka tretmanu ili odlaganju otpada, kao finalnom koraku ovog sistema. Kao objekti za skladitenje koriste se jame, jezera, lagune, tankovi i podzemne i nadzemne prostorije, koje su projektovane tako da je otpad lako dostupan, te je mogua kontinuirana dostava postrojenjima za tretman ili deponijama. S obzirom da postoji velika slinost objekata za skladitenje i deponovanje opasnog otpada, pre svega u smislu njihove osnovne funkcije, takva situacija se sree i prilikom ispunjavanja osnovnih zahteva za njihovo projektovanja i izgradnju. Ova pitanja detaljno su regulisana od strane nadlenih organa, jer su mnogobrojna iskustva iz prolosti pokazala da neadekvatno lociranje i funkcionisanje ovih objekata moe znaajno ugroziti ivotnu sredinu. Kako je dosadanja praksa pokazala, najvei broj kontaminiranih lokacija nastala upravo neadekvatnim akumuliranjem i skladitenjem opasnog otpada na mestima koja nisu bila pripremljena i opremljena za pomenutu funkciju, to dodatno doprinosi ozbiljnosti pomenutog problema. Industijski sektor

Ne-industijski sektor

Koare

Automobilski servisi

Bojenje tekstila

Radnje sa bojama

Proizvodnja boja

Fotografske radnje

Prerada metala i elektropoliranje

Hemijsko cienje

Livnice

Medicinski otpaci

Prerada akumulatora reciklaa

Hemijska industija laboratorije

tamparije

Tabela 1. Lista proizvoaa opasnog otpada

2.2. Transport opasnog otpada

Transport opasnog otpada predstavlja jedan od najkompleksnijih i najrizinijih segmenata celokupnog sistema upravljanja opasnim otpadom, jer podrazumeva njegovo prenoenje od mesta nastanka do mesta skladitenja, tretmana ili odlaganja. Transportovanje stotina ili hiljada tona opasnog otpada, s obzirom na veliki rizik koji nosi sa sobom, izuzetno je politiki i socijalno nepopularno, a uz to stvara izuzetno visoke ekonomske trokove. Meutim, s druge strane, predstavlja neizbenu opciju za sve generatore koji nemaju sopstvena postrojenja za obradu opasnog otpada. Nain transporta zavisi od izbora transportera koji pravi generator, potom od koliine generisanog opasnog otpada, udaljenosti, ekonomskih trokova i rizika od pojave moguih akcidenata (koji u velikoj meri zavisi upravo od vida transporta koji e se koristiti). Upravo iz tog razloga zakonska regulativa koja se odnosi na ovaj segment upravljanja opasnim otpadom je rigorozna, te odreuje odgovornost svih uesnika i propisuje veliki broj odredbi koje moraju biti ispunjene. Mogui vidovi transporta su: eleznica, drumski saobraaj, vodeni saobraaj i avio prevoz, s tom razlikom, to se vodeni i avio prevoz skoro nikada ne koriste ili u mnogo manjem obimu, a drumski prevoz prednjai u odnosu na eleznicu.Prema Zakonu o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS, br. 36/09), kretanje otpada prati poseban Dokument o kretanju otpada, osim otpada iz domainstva. Proizvoa, odnosno vlasnik otpada mora da klasifikuje otpad pre otpoinjanja kretanja otpada. Proizvoa otpada mora uvati kopije dokumenata o otpremi otpada sve dok ne dobije primerak popunjenog Dokumenta o kretanju otpada od primaoca kojim se potvruje da je otpad prihvaen. Kretanje opasnog otpada prati poseban Dokument o kretanju opasnog otpada koji popunjava proizvoa, odnosno vlasnik i svako ko preuzima opasan otpad. Ministar propisuje obrazac Dokumenta o kretanju opasnog otpada, kao i uputstvo za njegovo popunjavanje.

3. Tretman opasnog otpadaIako opasan otpad predstavlja samo mali procenat ukupno generisanih koliina otpada, svojim osobinama moe znaajno ugroziti kako ljudsko zdravlje, tako i ivotnu sredinu u celini, to je u strunim krugovima dovelo do zauzimanja razliitih stavova po pitanju oceneraspoloivih opcija za njegovu dalju obradu ili finalno odlaganje. Ovaj stav je proizaao iz shvatanja problema konanog odlaganja opasnog otpada i njegovih posledica, koji osim prostorne komponente ima i veoma izraenu komponentu degradacije ivotne sredine i ugroavanja ljudskog zdravlja, kako u toku funkcionisanja deponije, tako i nakon njenog zatvaranja. Tako se vremenom poela razvijati jedna nova industrija razliitih tipova tretmana opasnog otpada, puna inovacija i eksperimenata, koja je dovele do razvijanja efektivnih i ekonominih procesa za ponovno korienje, preradu ili unitavanje otpada, koja je u pojedinim delovima sveta brzo preuzela primat u odnosu na opciju finalnog odlaganja na deponijama. Tu se pre svega misli na industrijski razvijene evropske zemlje, gde su prisutna oba pristupa, s tim to je i dalje vie zastupljeno podzemno i nadzemno odlaganje opasnog otpad. Upravo iz tog razloga, uspostavljena je hijerarhija opcija, koja se kree od najpoeljnije opcije smanjenja otpada na izvoru, preko procesa modifikacije, do najnepoeljnije opcije konanog odlaganja na deponijama. Na osnovu predstavljene eme, vidi se da je tretman kao opcija u okviru upravljanja opasnim otpadom ocenjena neto bolje od finalnog odlaganja, ali i da ima daleko boljih opcija kojima treba teiti u budunosti.

Slika 1. Grafiki prikaz hijerarhije upravljanja otpadom

U bilo kom procesu upravljanja, na vrhu hijerarhije jeste smanjenje neega, u ovom sluaju otpada. Njega moemo smatrati teretom I finansijski da ga iskaemo kroz trokove. Dobro upravljanje moe znaajno da smanji trokove.Nakon neizbene produkcije opasnog otpada, veoma je vano da se njegova koliina smanji to je vie mogue ili barem njegova opasnost. Najbolji nain za smanjenje koliine opasnog otpada jeste reciklaa, odnosno tehnologija ponovne upotrebe. Na taj nain smanjili bi se trokovi obrade opasnog otpada ali I trokovi sirovina. U treem koraku se pristupa razliitim vrstama tretmana opasnog otpada sa ciljem da se: smanji koliina opasnog otpada koji e se deponovati smanji opasnost otpada razliitim fiziko-hemijskim reakcijamaDeponovanje preostalog otpada predstavlja poslednji korak. Iako je najnepovoljniji, trenutno je najzastupljeniji zbog svoje jednostavnosti I niskih trokova.

Stanje sistema upravljanja opasnim otpadom na teritoriji Republike Srbije, meutim, ukazuje na potpuno odsustvo bilo kog vida tretmana opasnog otpada i lokacije koja je opremljena za njegovo finalno odlaganje. Potpuno je jasno da je pomenuta situacija potpuno neprihvatljiva i da zahteva hitne promene, te je Vlada 2008. godine, usvojila Zakljuak o izgradnji postrojenja za fiziko-termiki tretman. Mora se spomenuti da postoje odreene tenje od strane Ministarstva ivotne sredine da se iskoriste kapaciteti postojeih postrojenja, u kojima bi bilo mogue obavljati termiki tretman opasnog otpada (cementare i livnice). Takoe, u poslednje vreme zapoelo se sa postupcima solidifikacije i bioremedijacije opasnog otpada.Potpuno identina situacija karakteristina je i za segment finalnog odlaganja, usled nepostojanja adekvatne deponije za odlaganje opasnog otpada. Neophodno je istai i to da pojedina preduzea, pored privremenih skladita, poseduju i sopstvene deponije na kojima odlau opasni otpadi (npr. deponije fosfogipsa, flotacijska jalovita, deponije pepela termoelektrana), a koje su uglavnom oznaene kao neadekvatne i bez sprovoenja mera zatite ivotne sredine. Republika komisija je u okviru projekta Ministarstva ivotne sredine Opasan otpad u Republici Srbiji (2007) sprovela popis postojeih industrijskih deponija opasnog otpada IPPC postrojenja u Srbiji, ime se ujedno dobio i kompletan uvid u njihovu prostornu distribuciju, kao i koliine opasnog otpada koje su na takav nain odloene. 3.1. Metode za tretman opasnog otpada

Pod tretmanom opasnog otpada podrazumevaju se razliite metode, tehnike ili procesi koji menjaju fizike, hemijske ili bioloke karakteristike ili sastav opasnog otpada, ime se dovodi do njegove neutralizacije ili postaje manje opasan, te je pogodniji za ponovnu upotrebu, transport, skladitenje ili konano odlaganje. Tretmani su grupisani u sledee kategorije:

fiziki tretmani hemijski tretmani termiki tretmani bioloki tretmani

Fiziki tretman opasnog otpada

Fizikim tretmanom opasnog otpada odstranjuju se opasni konstituenti primenom razliitih tipova separacionih tehnika: jonska izmena, adsorpcija, reversna osmoza, kristalizacija, taloenje, destilacija, filtracija, evaporacija i druge. Odstranjeni opasni konstituenti obino zahtevaju dodatnu obradu drugim vrstama tretmana radi uklanjanja ili umanjenja potencijalno opasnih karakteristika. Iako postoji vie od 20 razliitih tipova fizikog tretmana opasnog otpada, samo nekoliko procesa je potpuno razvijeno i ima praktinu primenu, a razlozi su razliiti, pre svega veliki ekonomski troak, njihov slabog potencijal za buduu primenu ili komplikovana primena.

Adsorpcija na aktivnom uglju

Ovim procesom se pare i hemikalije iz rastvora opasnog otpada vezuju za vrstu supstancu pomou molekulskih sila. Veoma su primenljivi i postojani, te se koriste due od dvadeset godina.

Destilacija

Destilacijom se postie odvajanje lake isparljive materije od slabo isparljive, tako to se podvrgavaju procesima uparavanja i kondenzacije. Prilikom zagrevanja tenosti, formira se sloj gasa, u kome postoji vea koncentracija komponenti koje imaju vii napon pare, a manja onih sa niim naponom. Prilikom hlaenja gasne faze, dolazi do deliminog odvajanja konstituenata.

Reversna osmoza

Kod ovog procesa, rastvara se odvaja od rastvora korienjem pritiska, koji je vii od osmotskog, te usmerava kretanje rastvaraa kroz delimino propusnu membranu. Kada se ovaj proces primeni na vode iz procesa dobijanja metala, onda je rastvor metal, a rastvara voda. Proces je pogodan za obradu i organskih i neorganskih vrsta opasnog otpada.

Solidifikacija / stabilizacija

Solidifikacija i stabilizacija su procesi koji se sve intenzivnije koriste za tretiranje opasnog otpada, posebno kako su odredbe o finalnom odlaganju postale stroije i restriktivnije. Ovi procesi omoguavaju lake rukovanje otpadom ili poboljavanje njihovih fizikih osobina, smanjuju ugroenost okolnog tla potencijalnim oslobaanjem polutanata, ograniavaju rastvorljivost ili smanjuju toksinost opasnih konstituenata. Solidifikacija je proces obrade opasnog otpada dodavanjem drugih materijala, to izaziva njihovo vezivanje i formiranje monolitnog materijala sa dobro integrisanom strukturom, ali ne mora izazvati hemijsku vezu izmeu toksinog konstituenta i aditiva. Stabilizacijom se otpad transformie u mnogo hemijski stabilniju formu, umanjujui rastvorljivost ili toksinost opasnih sastojaka. Kako je osnova ovih procesa vezivanje opasnih komponenata sa nekim vezivnim materijama, izuzetno je bitno izdvojiti te materijale i prepoznati njihove glavne karakteristike. Najee se koriste cement i kre, koji se meaju sa pepelom ili muljem i vodom, nakon ega dolazi do njihovog ovravanja.

Hemijski tretman opasnog otpada

Hemijski tretman podrazumeva metode koje se koriste radi kompletne transformacije ili prevoenja opasnog otpada u netoksine gasove, ili pak ee, radi modifikovanja hemijskih karakteristika otpada, na primer, putem redukcije rastvorljivosti ili neutralizacije kiselosti ili alkalnosti.

Neutralizacija je proces koji se koristi za neutralizaciju kiselih i baznih karakteristika tenog otpada, radi redukcije njegovih korozivnih osobina. Prilikom tretmana kiselog i alkalnog otpada, odnosno otpada koji poseduje karakteristiku korozivnosti, najee se koristi neutralizacija, kojom se tei postizanje neutralnijeg nivoa pH vrednosti.

Taloenje - hemijskom reakcijom se iz rastvora uklanjaju opasni neorganski zagaivai. Talog se potom odstranjuje, korienjem separacionih tehnika sedimentacije ili filtracije, koje se mogu dodatno podspeiti dodavanjem koagulanata. Ova reakcija rezultira dobijanjem taloga, odnosno mulja, koji sadri najvei deo opasnih, zagaujuih materija iz rastvora i po svojoj zapremini bi trebao da bude daleko manji od poetne zapremine obraenog rastvora. Zbog sadraja vode u mulju, pre nego to se pristupi njegovom odlaganju, neophodno je vodu odstraniti, a ostatak se karakterie kao opasan otpad na osnovu industrijskog procesa iz koga je otpad potekao. Takva vrsta otpada zahteva dalju obradu pre finalnog odlaganja na deponiji.

Oksidacija / Redukcija - promena valence elemenata, dodavanjem ili oduzimanjem elektrona. Reakcije se primenjuju kod manje toksinih elemenata podlonih i drugim metodama tretmana. Oksidacija poveava valencu jona usled odstranjivanja elektrona, dok redukcija kao proces smanjuje valencu jona zbog dodavanja elektrona. Proces redukcije neophodan je za pripremu estovalentnog hroma za proces taloenja u obliku hidroksida. Takoe, znaajna upotreba hemijske redukcije ogleda se u obradi ex-situ, otpada bogatog hromom, jer organizmi imaju visok nivo tolerancije prema estovalentnom hromu.

Bioloki tretman opasnog otpada

Bioloki tretman tenog opasnog otpada, odnosno, otpadnih voda podrazumeva korienje razliitih vrsta ivih mikroorganizama, bakterija, gljivica, algi i protozoa, koji u aerobnim ili anaerobnim uslovima mogu ukloniti, transformisati ili preobratiti organska u neorganska jedinjenja. Meutim, za moderne ljudske aktivnosti postalo je karakteristino sve uestalije korienje sintetikih, odnosno, vetakih materijala, koju su otporni na biodegradaciju, jer miktroorganizmi nisu u stanju da razviju enzime koji ih mogu kompletno mineralizovati. Iz tog razloga, EPA je izradila listu najprisutnijih i najee korienih vetakih jedinjenja, koja se smatraju primarnim zagaivaima, gde su posebno izdvojeni pesticidi, halogenovana jedinjenja, polihlorovani bifenili i policiklini aromatini ugljovodonici, ujedno ih klasifikujui kao opasan otpad. Za uspenu biodegradaciju opasnih materija neophodno je ispuniti odreene uslove:

Postojanje mikrobiolokih enzima sposobnih da utiu na promenu njihovih molekula; Dostupnost organizama koji poseduju ovakve enzime; Adekvatni uslovi u okruenju koji pogoduju razvoju mikroorganizama.

Osim korienja odgovarajuih mikroorganizama, za sam proces biodegradacije veoma je bitna interakcija sa faktorima ivotne sredine: rastvorenim kiseonikom, oksido-redukcionionim potencijalima, vlagom, temperaturom, pH, raspoloivim drugim jedinjenjima, salinitetom, koncentracijom organizama i jedinjenja i slino. Za uspenu biodegradaciju, odnosno ispunjavanje sva tri prethodno izdvojena uslova, neophodno je izvriti kombinovanje vie metabolikih procesa razliitih mikroorganizama. Prilikom tretmana opasnog otpada najee se koriste konvencionalni procesi biolokog tretmana, pre svega proces sa aktiviranim muljem, uz poveano vreme zadravanja u elijama sa 4-15 dana na period 3-6 meseci. Jedinice ili objekti koji se koriste za proces biolokog tretmana otpadnih industrijskih voda sa karakteristikama opasnog otpada, po svojoj strukturi i funkcionisanju, u velikoj meri slini su onima koji se koriste prilikom tretmana mulja dobijenog iz procesa preiavanja otpadnih voda. Tu spadaju proces sa aktivnim muljem, biofilteri, lagune za aeraciju, jezera za oksidaciju i slino.

Termiki tretman opasnog otpada

Problem obrade i unitavanja opasnog otpada, bilo da je u tenom, vrstom ili gasovitom agregatnom stanju, efikasno se reava primenom termikog tretmana otpada. Na visokim temperaturama, uz dodavanje oksidirajuih agenasa, lako se unitavaju organske komponente otpada, ostavljajui: netoksine gasove koji se oslobaaju u atmosferu; neorganski talog, najee u obliku pepela ili mulja koji se kasnije deponuje; i slanu vodu koja se nakon toga obrauje na razliite naine. Od izuzetne je vanosti da se pomenuti proces sprovede u potpunosti, jer u suprotnom, dolazi do emitovanja posebnih produkata nepotpunog sagorevanja koji mogu biti izuzetno tetni, pa je neophodno sprovoenje adekvante kontrole i praenja odvijanja termikih procesa.

U grupu produkata nepotpunog sagorevanja spadaju ugljenmonoksid, ugljovodonici, aldehidi, ketoni, organske kiseline i policiklini aromatini ugoljovodonici. Ovaj tretman upotrebljava se za unitavanje irokog spektra organskih materija, kao to su razliite vrste pesticida, stara municija, nervni gas, polimerni talog i drugi otpadi petrohemijske industrije, zagaena zemljita ili otpadne vode.Svrha i prednosti spaljivanja opasnog otpada ogleda se u sledeem: smanjenje koliine otpada koja treba da se odlae; unitavanje organskih komponenti; zamena za fosilna goriva (smanjenje emisije CO2, zatita prirodnih resursa,...) kompletna dezinfekcija (veoma bitno kod infektivnog otpada).

U amerikoj praksi i zakonodavstvu, koji se odnose na tretiranje i unitavanje opasnog otpada, javlja se posebna definicija insineratora koja podrazumeva svaki zatvoreni ureaj koji kontrolisanom koliinom toplote, odnosno, procesom spaljivanja prevodi opasne materije u neopasne gasove i druge vrste produkte koji se kasnije dalje obrauju ili odlau.Tipovi insineratora su: sagoreva Auger; katalitiki insinerator; cementna pe; ciklonski insinerator; spaljivanje u fluidizovanom sloju; infracrveni veliki industrijski kotlovi teno injektiranje viekomorni rastopljene soli sa poveanim sadrajem kiseonika recirkulacioni u fluidizovanom sloju rotaciona pe dvostepeni.

Od navedenih tipova insineratora, u praksi se najee koriste insineratori sa tenim injektiranjem i insineratori sa rotacionim peima, s tim to se prvi koriste u 90% sluajeva.

Proces pirolize

Proces pirolize je definisan kao dekompozicija ili promena hemijske strukture delovanjem toplote, ali bez prisustva kiseonika. U okviru tretmana izdvajaju se dva osnovna koraka: prvi podrazumeva zagrevanje otpada do take separacije isparljivih i neisparljivih komponenti, a potom se u narednom koraku isparljivi gasovi ponovo sagorevaju do take potpunog unitenja svih opasnih konstituenata. Zbog dobre kontrole temperature u toku oba dela procesa pirolize, ovaj vid tretmana smatra se posebno pogodnim za unitavanje opasnog otpada, posebno kada je u pitanju: otpad u kontejnerima; muljevi i tenosti koje imaju sledee karakteristike:1. sadre visok procenat pepela;2. isparljiva neorganska jedinjenja (NaCl, FeCl2, Zn, Pb);1.2. Odlaganje opasnog otpada

Odlaganje svake vrste otpada predstavlja poslednji u nizu koraka upravljanja. Ako se kojim sluajem preostala koliina ne moe ponovno iskoristiti ili tretirati, neophodno je njegovo propisno odlaganje. Imamo dva tipa odlaganja: Privremeno odlaganja u predviena skladita Permanentno odlaganje na deponije opasnog otpada.Trenutno stanje neureenih deponija opasnog otpada u Srbiji je tako da zahteva hitnu izradu programa sanacije kako bi se ublaio rizik od zagaenja zemljita i vode, pa samim tim i zdravlja. Treba napomenuti i da u Srbiji ne postoji trajno odlagalite opasnog otpada.

3.3. Izbor lokacije za deponiju opasnog otpada

Da bi izabrali najbolju lokaciju za deponiju opasnog otpada, potrebno je da lokacija zadovoljava tri glavne take:1) Vreme transfera treba da bude to krae2) Da postoje zatitne mere u sluaju curenja, prosipanja ili poara3) Tano definisati tip i koliinu otpada koji e se tu skladititi

3.4. Oznaavanje opasnog otpada

Mala opasnost

Srednja opasnost

Visoka opasnost

Slika 3. Znaci i klase za obeleavanje opasnih materija

Klasa 1 Eksplozivne supstanceKlasa 2 GasoviKlasa 3 Zapaljive tenostiKlasa 4.1. Zapaljive vrste materije, samoreaktivne supstanceKlasa 4.2. Supstance sklone spontanom sagorevanjuKlasa 4.3. Materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasoveKlasa 5.1. Oksidiue materijeKlasa 5.2. Organski peroksidiKlasa 6.1. Toksine supstanceKlasa 6.2. Infektivne supstanceKlasa 7 Radioaktivne supstanceKlasa 8 Korozivne supstanceKlasa 9 Ostale opasne supstance i proizvodiOpasni otpad se nalazi u hermetiki zatvorenim sudovima, kako bi lake i bezbednije mogao da se trasnportuje. S obzirom na tetna dejstva, jednom zatvoren sud, ne bi trebalo vie da se otvara. Zato se u svakom trenutku treba znati ta se nalazi u sudu.

3.5. Uzorkovanje opasnog otpada

Uzorkovanje opasnog otpada zahteva veliku koncentraciju zbog velikog broja nepoznanica po pitanju otpada. Zato je najvanije dobro se zatiti zatitnom opremom sa najveim stepenom zatite kao i potovanje procedura. Uzorkovanje se razlikuje u odnosu na: Agregatno stanje otpada Vrstu suda u kojem se opasna materija nalazi U odnosu na mesto na kojem se izvodi rukovanjeOprema kojom se vri uzorkovanje moe se podeliti na vie naina od kojih je jedna od osnovnih podela na automatizovanu i manuelnu. Automatizovana oprema obuhvata sve oblike opreme koje pojedine operacije ili skupove mogu samostalno da odrade. Prvenstveno, to su maine i roboti kojima upravljaju radnici i koji se nalaze na bezbednoj udaljenosti od zone kontaminacije, ime se smanjuje rizik od tetnih posledica. Sva ostala oprema koja se koristi za uzorkovanje spada u grupu manuelne opreme.

Slika 4. Oprema za uzorkovanje4. Osobine opasnog otpada

Moe se rei da opasni otpad predstavlja svaki otpad, koji trenutno ili nakon odreenog vremena predstavlja rizik po ljude i ivotnu sredinu u celini. Osnovne odlike definisanja opasnog otpada: Sadri jedno ili vie supstancu od poznatih 39 kancerogenih, mutagenih ili teratogenih jedinjenja u nedozvoljenim koliinama Lako zapaljiva (benzin, lakovi, boje, rastvarai... ) Dovoljno reaktivna ili nestabilna da moe da eksplodira ili isputa toksina isparenja Sklona koroziji

Agencija EPA (Environmental Protection Agency) opasan otpad tretira kao sav otpad koji se: Nalazi na EPA katalogu za opasan otpad Sadri barem jednu od glavnih karakteristika koje definiu opasan otpad

Slika 5. EPA formular za odlaganje opasnog otpada

4.1. Zapaljivost

Ovde spadaju sve izrazito jake i kisele alkalne hemikalije koje su sposobne da vre koroziju, odnosno da nagrizaju metal. Otpad se smatra korozivnim ako: Sve tenosti sa pH vrednosti manjom od 2, odnosno veom ili jednakom 12.5 Sve tenosti koje imaju sposobnost nagrizanja elika veu od 6.35mm god.

4.2. ReaktivnostOtpad je reaktivan ako je: Nestabilan u normalnim uslovima Burno reaguje sa vodom Potencijalno eksplozivan u kontaktu sa vodom U kontaktu sa vodom generie opasne gasove koji mogu ugroziti zdravlje Sklon eksploziji u kontaktu sa toplotom Spada u grupu zabranjenih eksploziva ili ekspozivnih sredstava klase A ili klase B

4.3. Toksinost

Toksinost se u EPA karakterie pomou TCLP (Toxicity Characteristic Leachate Procedure) laboratoriskog testa. Ovim testom se meri koliko toksinih jedinjenja iz otpada moe dospeti u povrinske i podzemne vode ukoliko se otpad nepravilno tretira.

4.4. Dekontaminacija

Dekontaminacija predstavlja proces uklanjanja ili neutralizovanja hemijskog, biolokog ili bilo kog drugog otpada (materijala) koji se smatraju opasnim sa osobe ili opreme. Preventivne mere dekontaminacije se sprovode nakon bilo kakvih aktivnosti sa opasnim materijama. Mere dekontaminacije obuhvataju korienje tenosti i pomonih alata kako bi se to temeljnije odstarnio zagaujui materijal sa zatitnog odela i spreio njegov dalji transfer. Postoje razliiti nivoi kontaminacije i oni zavise prvenstveno od: Vrste i izvora kontaminacije Nivoa kontaminacije Nivoa opasnosti od izloenosti opasnoj materiji Aktivnosti koja treba da bude izvedena.

Slika 6. Proces dekontaminacije4.5. Remedijacija

Nakon razmotrenih tipova obrade opasnog otpada, koji su manje ili vie zastupljeni u praksi, neophodno je sa posebnom panjom pristupiti analizi procesa remedijacije koja se takoe smatra posebnim segmentom tretmana, ali ne konkretnog otpada, ve kontaminiranih medijuma ivotne sredine, zagaenih razliitim vrstama opasnih materija koje najee potiu od njihovog neadekvatnog odlaganja. Pod procesom remedijacije podrazumevaju se raznovrsne aktivnosti, ija primena dovodi do preiavanja i eliminacije razliitih vrsta polutanata iz zemljita, podzemnih i povrinskih voda. Osnovna potreba za razvojem i primenom ovih tehnologija proizlazi iz injenice da se u prethodnim decenijama nije mnogo panje polagalo na adekvatno i kontrolisano kretanje, odnosno, odlaganje opasnog otpada, to je rezultiralo izuzetno velikim brojem postojeih divljih odlagalita i znaajno kontaminiranih lokacija, koje su se u velikom broju sluajeva negativno odrazile i na zdravlje ljudi u okruenju. Proces remedijacije postojeih lokacija zagaenih opasnim otpadom, sastoji se od obaveznih koraka:Karakterizacijom odreene lokacije, podrazumeva se kvalitativna i kvantitativna analiza i deskripcija uslova koji vladaju na ili ispod povrine zemlje. Na osnovu ega se upoznaje celokupna graa i karakteristike postojee sredine, pa samim tim bira i najbolja tehnologija remedijacije. U sluaju da doe do pogrene karakterizacije kontaminirane lokacije, remedijacija e biti neefikasna.Sprovoenje procene rizika radi odreivanja potencijalne ugroenosti ljudskog zdravlja i ivotne sredine toksinim zagaivaima koji se mogu kretati i dopreti do njih, bilo trenutno ili u budunosti. Rizik po ljudsko zdravlje se procenjuje saaspekta mogueg razvoja kancerogenih bolesti u toku ljudskog ivota usled izloenosti zagaivaima, dok se rizik po ivotnu sredinu sagledava kroz ugroenost ostalog ivog sveta na lokaciji ili u okruenju. Sprovoenje procene rizika po ljudsko zdravlje predstavlja kompleksan sistem koji se sastoji od etiri koraka: identifikacija opasnosti procena izloenosti procena toksinosti karakterizacija rizikaDrugi deo analize podrazumeva procene rizika po ivotnu sredinu, koja se smatra podjednako bitnom kao i procena rizika po ljudsko zdravlje, a i koncepcijski su izuzetno sline. Prodiranje opasnih hemikalija u ekosistem moe izazvati direktno ugroavanje ivih organizama ili njihovih reproduktivnih karakteristika, ime se naruava normalno funkcionisanje ekosistema i njegovih komponenti. Procena rizika po ivotnu sredinu se, takoe, sastoji od etiri koraka: karakterizacija ekoloke osnove i identifikacija potencijalno ugroenih vrsta Ekoloka analiza toksinosti Evaluacija potencijalnih izloenosti opasnim hemikalijama Prepoznavanje rizika

5. Tretman medicinskog opasnog otpada

iroko prihvaen tretman za vei deo opasnog medicinskog otpada je insineracija, visokotemperaturni oksidacioni proces, koji rezultuje smanjenjem zapremine uz mogunost energetske valorizacije otpada. Prilikom izbora vrste i kapaciteta insineratora moraju se uzeti u obzir koliine i vrste otpada koji se generie, procenjene budue koliine generisanja, dnevna produkcija otpada koji se moe spaljivati, kao i svi fiziki parametri koji odreuju da li je otpad pogodan za spaljivanje (nisko-kalorina vrednost i sadraj vlage). Rad insineratora mora da prati kontinualna kontrola emisionih gasova, a rezidualni pepeo koji nastaje kao rezultat spaljivanja mora se odlagati na deponijama koje su namenjene za potencijalno opasne materije (zbog potencijalne opasnosti od zagaivanja podzemnih voda pepeo se vie ne koristi u graevinarstvu).Celokupan proces upravljanja medicinskim otpadom treba da bude ekonomski opravdan i ekoloki prihvatljiv, uz sagledavanje i potovanje lokalnih uslova. Uprkos velikoj poetnoj investiciji i potrebnom vremenu za izgradnju postrojenja od 2-3 godine, prednosti postupka insineracije ukljuuju: Najmanja ukupna cena u odnosu na druge opcije, kao to su izvoz (cena izvoza otpada u EU je bar dvostruko vea od cene tretmana u postrojenju) i skladitenje otpada Savremena postrojenja pruaju mogunost energetske valorizacije otpada, profitabilna su i finansijski nezavisna Postrojenje je mogue graditi modularno u vie faza u skladu sa potrebama i finansijskim kapacitetima Velika zainteresovanost meunarodnih finansijskih institucija za finansiranje izgradnje postrojenjaPrilikom izbora lokacije za postrojenja za insineraciju neophodno je uzeti u obzir pristupanost zdravstvenih institucija u gravitirajuem podruju (rastojanje, vreme transporta, stanje putne mree...), procenjene koliine otpada koje se generiu u identifikovanom regionu, preliminarne procene/analize uticaja na ivotnu sredinu i zdravlje, miljenje javnosti, kao i mogue promene u kapacitetu ili funkciji zdravstvenih ustanova. Opcioni tretmani koji postoje za medicinski otpad su hemijska dezinfekcija (preporuuje se za tretman infektivnih fiziolokih tenosti), termiki tretman (preporuuje se za sterilizaciju visoko infektivnog otpada, kao to su mikrobioloke kulture i otri predmeti), mikrotalasno zraenje (tretman infektivnog otpada), inkapsulacija (otri predmeti, lekovi), inertizacija (lekovi, rezidualni pepeo nakon insineracije). jedna od moguih opcija je tretman u postojeim komunalnim i industrijskim postrojenjima (cementna industrija, industrija elika i dr.). Visoko-temperaturna insineracija hemijskog i farmaceutskog otpada u rotacionim cementnim peima je uobiajena praksa u mnogim razvijenim zemljama i ne zahteva vea dodatna ulaganja. Praktino sav medicinski otpad, izuzev radioaktivnog otpada, boca pod pritiskom i otpada sa visokim sadrajem tekih metala, moe se efikasno spaljivati u cementnim peima, kao alternativa do izgradnje posebno dizajniranog postrojenja za tretman medicinskog otpada. Istovremeno se mora naglasiti da su osnovni nedostaci ovakvog postupka visoki operativni trokovi zbog velikog utroka energije, kao i visoki trokovi odravanja. Neophodna je i ugradnja sistema za preiavanje gasova i tretman pepela (inertizacija/stabilizacija). Generalni pregled metoda tretmana i odlaganja opasnih kategorija medicinskog otpada, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, dat je u Prilogu 3.

Prilog 3 Pregled metoda obrade i odlaganja pogodnih za razliite kategorije opasnog medicinskog otpadaTehnologija/ metodInfektivni otpadAnatomski otpadOtri predmetiFarmaceutski otpadCitotoksini otpadHemijski otpadRadioaktivni otpad

Rotirajue cementne pei za suenjeDaDaDaDaDaDaniskoinfektivni otpad

Pirolitiki insineratoriDaDaDaMale koliineNeMale koliineniskoinfektivni otpad

Jednokomorni insineratoriDaDaDaNeNeNeniskoinfektivni otpad

Hemijska dezinfekcijaDaNeDaNeNeNeNe

Vlaan termalni tretmanDaNeDaNeNeNeNe

Mikrotalasno zraenjeDaNeDaNeNeNeNe

InkapsulacijaNeNeDaDaMale koliineMale koliineNe

Sigurno sahranjivanje u bolnikim premisimaDaDaDaMale koliinaNeMale koliineNe

Sanitarne deponijeDaNeNeMale koliineNeNeNe

Isputanje u kanalizacijuNeNeNeMale koliineNeNeNe

InertizacijaNeNeNeDaDaNeNe

Ostale metode///Vraanje lekova sa isteklim rokom trajanja snabdevauVraanje lekova sa isteklim rokom trajanja snabdevauVraanje neupotrebljenih hemikalija snabdevauRaspadanje sk

6. Monitoring i postupci praenja opasnog otpada

Kada se u jednom trenutku popune svi kapaciteti deponije opasnog otpada, zavrava se aktivna faza u ivotnom ciklusu deponije i sledi zatvaranje deponije opasnog otpada, pri emu je osnovni cilj spreavanje irenja bilo kakvih negativnih uticaja i ugroavanje ivotne sredine.ak i kada se preduzmu sve propisane mere za adekvatno zatvaranje deponije opasnog otpada, propisana je zakonska obaveza monitoringa zatvorenih deponija u trajanju od 30-50 godina, u smislu praenja kvaliteta podzemnih voda i vazduha, provere funkcionisanja sistema za prikupljanje procednih voda, odravanja vegetacije i zavrnog sloja deponije i slino. Ovo nam ukazuje na injenicu da nakon dobro izvedene faze zatvaranja deponije opasnog otpada i dalje je neophodno minimalno, ali konstantno proveravanje njenog stanja.Po znaaju, posebno mesto zauzima monitoring podzemnih voda, preko dobro organizovane mree bunara za monitoring, radi utvrivanja bilo kakve ugroenosti voda ispod te deponije. Meutim, iako se ovaj proces smatra preventivnom merom, u trenutku kada se zagaujue materije detektuju u podzemnim vodama, zagaenje je ve prisutno i neophodne su mere remedijacije. Takoe, moe se zahtevati i monitoring kvaliteta vazduha, radi praenja emisije gasova na samoj deponiji, kako bi se izbeglo zagaenje vazduha i ozbiljno ugroavanje ivih organizama u okruenju

Zakljuak

Sistem upravljanja opasnim otpadom predstavlja organizovani pristup kontinuranog usmeravanja i kontrole istog od trenutka njegovog nastanka, prikupljanja, skladitenja, tretmana do finalnog odlaganja. Ovo je jako kompleksan proces, zbog izraenog rizika od njegovog oslobaanja i prodiranja u okruenje, ime su direktno ugroeni svi ivi organizmi i kvalitet ivotne sredine. Smernice za odrivo upravljanje, reguliu odgovornosti svih subjekata pomenutog sistema i propisuju se za svaku fazu pojedinano.

Generisanje opasnog otpada predstavlja problematinu fazu zbog jako sloene organizacije sistema za praenje opteg trenda kretanja generisanog otpada, kao i uspostavljanja delotvornih mehanizama za kontrolu samih generatora. Nakon generisanja opasnog otpada, dolazi do njegovog privremenog skladitenja, koje podrazumeva uvanje opasnog otpada na njegovom putu ka postrojenjim za tretman i finalno odlaganje. Usled akumulacije veih koliina opasnog otpada na jednom mestu, ova faza predstavlja veliki izazov u organizacionom smislu radi spreavanja moguih akcidenata. Neophodna je konstantnu kontrolu, ne samo od neposredno odgovornih uesnika, ve i od nadlenih organa jedne drave.

Dalje funkcionisanje sistema upravljanja opasnim otpada najee podrazumeva njegov transport do postrojenja za njegov tretman, ime se znaajano uveava rizik od pojave akcidenata i ugroavanja stanovnitva i ivotne sredine na irim podrujima, du marruta koje se koriste. Da bi se delimino ili potpuno neutralizovale osobine opasnog otpada, razvijeni su razliiti vidovi tretmana, nakon ega moe uslediti i odlaganje na deponijama koje su specijalno opremljene za tu funkciju.

Republika Srbija je zapoela sa ozbiljnim promenama u oblasti zatite ivotne sredine. Kako je dosadanja praksa upravljanja opasnim otpadom ocenjana kao izuzetno loa i potpuno neodriva u buduem pribliavanju Srbije evropskim tokovima, postalo je jasno da su neophodne promene. Zapoeta je izgradnja novog zakonodavnog sistema koji u potpunosti mora biti prilagoena standardima Evropske Unije, institucionalnog okvira koji treba da omogui sprovoenje svih propisanih odredbi i planske osnove kojom se moraju potaviti kratkoroni i dugoroni ciljevi u uspostavljanju sistema upravljanja opasnim otpadom.

Predstavljen je regionalni pristup za upravljanje opasnim otpadom u Srbiji, koji e na poetku svog razvoja raspolagati sa po jednim postrojenjem za tretman i odlaganje na nacionalnom nivou i vie centralnih regionalnih skladita u okruzima sa najveom produkcijom opasnog otpada. Time e se direktno uticati na smanjenje neadekvatnog skladitenja i odlaganja opasnog otpada, koje je najee zastupljeno u fabrikom krugu samih generatora.

Literatura

3. Ili M. (1998). Strategija upravljanja opasnim otpadom prema evropskom zakonodavstvu, Otpadne vode, otpad i opasan otpad zbornik radova, Udruenje za tehnologiju vode i sanitarno inenjerstvo, Budva.4. Ili M. i dr. (2002). Strateki okvir za politiku upravljanja otpadom, Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu, Beograd.5. Jaki B., Ili M. (2000). Upravljanje opasnim otpadom, Urbanistiki zavod Republike Srpske, Banjaluka.6. Jovanovi D. V. (2004). Transport opasnih materija, Saobraajni fakultet, Univerziteta u Beogradu, Beograd.7. Markievi M., Milanovi M. (2003). Upravljanje opasnim otpadom u Republici Srbiji, Zbornik radova, Sveska LI, Geografski fakultet Univerziteta u Beograd, Beograd.8. Mihajlov A., Petkovi G. (1998). Upravljanje opasnim otpadom okviri, Otpadne vode, otpad i opasan otpad zbornik radova, Udruenje za tehnologiju vode i sanitarno inenjerstvo, Beograd. 9. Pani Milena (2010.) Upravljanje opasnim otpadom, Beograd10. Stevanovi G. (2009.): Opasan otpad u domainstvima, Galeb.11. www.eeotpad.com12. http://www.eko.vojvodina.gov.rs/13. www.greentech.rs14. www.ereciklaza.com 15. www.singipedia.com

2