VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA

SEMINARSKI RAD

Predmet: Zdravstvena nega i vaspitanje dece od 3. godine

Tema: Opšta higijena – higijena dečje okoline

Profesor:

prof.

Mentor: Student:

asist. dr med.

KIKINDA, školske 2014/2015. god.

14

SADRŽAJ

Uvod...........................................................................................................................................3

Podela higijene..........................................................................................................................3

Higijena predškolske ustanove................................................................................................5

Razvijanje ekološke svesti kod dece.......................................................................................6

Pozitivni primeri iz prakse..................................................................................................6

Zaključak..................................................................................................................................7

Literatura..................................................................................................................................8

Prilozi........................................................................................................................................9

14

Uvod

Higijena je višeznačna reč grčkog porekla, koja predstavlja deo medicine, nauku o čuvanju i

negovanju zdravlja, odnosno postupke koji se sprovode da bi se negovalo i sačuvalo zdravlje,

kao i pravila i propise za održavanje čistoće. (1) Ona obuhvata opšte i praktične postupke koji

osiguravaju dobro zdravlje i čistoću. Ovi postupci razlikuju se od kulture do kulture, pa tako

nešto što je prihvatljivo u jednoj kulturi ne mora biti prihvatljivo i u drugoj. (3)

Higijena je oblast od posebnog značaja za pravilan rast i razvoj svakog deteta i zato je

neophodno da ona od ranog uzrasta usvajaju i proširuju znanja o važnosti održavanja lične

higijene, higijene obuće i odeće, kao i prostora i okoline u kojoj žive i rade. Higijenske

navike doprinose fizičkom jačanju organizma i čuvanju dečijeg zdravlja. Dete treba da stekne

navike da higijenski živi, da se prijatno oseća u čistom i urednom prostoru. Ove navike

stvaraju potrebne preduslove za dobar umni rad, pomažu pri planiranju potrebnog režima

rada, bude osećaj svežine i energije. (4)

Od posebnog značaja za zdravlje svakog pojedinca je svakako i higijena njegove okoline.

Kroz ovaj rad pokušaću da ukažem na najvažnije odeljke koji se odnose na očuvanje i

unapređenje kvaliteta neposredne detetove okoline. S tim u vezi, ukazaću i na praktične

aktivnosti koje možemo da radimo sa decom kako bi ona od najranijeg doba razvila svest o

važnosti svakog oblika higijene, s akcentom na higijenu okoline.

Podela higijene

Osnovne su grane (područja) higijene: lična higijena i kolektivna, opšta ili socijalna

higijena. Lična se higijena bavi pojedincem, dok se kolektivna se bavi većim grupama ljudi,

pa i celim narodima.

Područja higijene su:

generativna higijena,

higijena odojčadi i male dece,

školska higijena,

prehrambena higijena,

mentalna higijena,

14

higijena rada,

komunalna higijena,

higijena okoline.

Generativna higijena proučava nasledne faktore i predlaže mere koje mogu da spreče

rađanje mentalno ili telesno bolesnih.

Higijena odojčadi i male dece bavi se područjem zdravstene zaštite najosetljivijeg razdoblja

ljudskog života – razvojnog doba, i to od začeća do školske uzrasta. Vodi brigu o zametku,

novorođenčetu, te i o majci. Ovaj je vid nege za majku i decu naročito važan kod naroda s

niskim natalitetom.Isto tako je važan i kod naroda s visokim natalitetom (porast smrtnosti

odojčadi zbog loših higijenskih i prehrambenih uslova ).

Školska higijena brine se za očuvanje i unapređenje zdravlja učenika. Velika se pažnja

posvećuje stalnom i redovnom zdravstvenom nadzoru svih polaznika. Uhranjenost učenika

često je loša, nedovoljna i pogrešna. Stoga se organizuju školske kuhinje za dopunsku

prehranu.

Prehrambena higijena bavi se problemima ljudske prehrane. Ova higijena posebno je važna,

jer je trećina čovečanstva hronično neuhranjena, a druga se trećina hrani nedovoljno. U

poslednje se vreme posvećuje posebna pažnja zdravoj ishrani i hrani neprikladnoj zbog

prisutnosti štetnih materija iz okolina.

Mentalna higijena brine se za očuvanje i unapređenje duševnog i psihičkog zdravlja čoveka,

a sinteza je psihologije, psihijatrije, higijene, pedagogije i sociologije. Sve više ljudi živi sa

tegobama savremenog načina života: žurbe, poremećaji međuljudskih odnosa, straha, stresa i

neizvesnosti.

Higijena rada izuzetno je važna. Rad je biološka i fiziološka potreba čoveka, ali rad je i

posebno opterećenje za organizam. Moguće su i opasnosti za zdravlje i život ako se previde

slučajno neki štetni faktori na radnome mestu. Potrebno je provesti mere zaštite na temelju

sagledavanja mogućeg štetnog uticaja rada na zdravlje. Uklanjanjem štetnih uslova zaštićuje

se zdravlje zaposlenih, smanjuje broj dana provedenih na bolovanju, smanjuje invalidite,t te

povećava radni učinak.

14

Komunalna higijena razmatra higijenske mere u urbanizovanim sredinama, gradskim i

seoskim naseljima, te u većim javnim objektima. O komunalnoj se higijeni brinu urbanisti i

projektanti većih ili manjih naselja. Glavni su zadaci komunalne higijene:

osigurati stanovništvu dovoljno zdrave pitke vode (oko 300 l na dan po osobi),

osigurati kanalizacijske sisteme za higijensko zbrinjavanje otpadnih komunalnih

voda,

osigurati zbrinjavanje komunalnog otpada domaćinstva i industrije, krutog i velikog

otpada itd.

Higijena okoline ima za cilj istražiti štetne posledice ekoloških faktora na ljudsko zdravlje

(uticaje fizičkih, bioloških i hemijskih faktora ). Do sada je najviše uspeha postignuto u

saniranju bioloških uzročnika zaraznih bolesti. Sve je više štetnog delovanja čoveka i

zagađivanje okoline brojnim štetnim hemijskim materijama (npr. pesticidima i dr.) i fizičkim

faktorima (radioaktivna zračenja, elektromagnetski talasi, buka i dr.). Sve je više ugroženo

zdravlje ljudi. Ovim se problemima sve više bavi higijena okoline, odnosno ekotoksikologija.

( 7)

Higijena predškolske ustanove

Higijena predškolskih ustanova obuhvata različite higijenske zahteve i to pre svega

planiranje izgradnje zgrade predškolse ustanove, mogućnosti snabdevanja higijenski

odgovarajućom vodom za piće, uklanjanje otpadnih materijala, dobro osvetljenje, pravilnu

ventilaciju, grejanje, kao i pametno iskorišćavanje okoline ustanove.(2)

Najvažniji cilj predškolskih ustanova je da obezbede povoljne uslove za psihofizički razvoj

najmlađih, a u skladu sa pedagoškim i higijenskim zahtevima. Organizovan način života,

kroz igru i zabavu, osim što služi kao pomoć roditeljima, obezbeđuje i odgovarajući vaspitno-

obrazovni proces i stvara pozitivne životne navike. (2)

Jaslice služe za smeštaj dece do navršene treće godine i uglavnom se nalaze u prizemnim

zgradama ili adaptiranim stambenim objektima. Lokacija zgrade treba da bude dovoljno

udaljena od saobraćajnica, buke i aerozagađenja, na poroznom zemljištu, sa dosta prostora za

igru i uz orijentaciju zgrade ka jugu ili jugoistoku. Materijal za izgradnju treba da obezbedi

dobru zvučnu, toplotnu i hidroizolaciju. Obdaništa su ustanove namenjene deci od treće

14

godine do predškolskog uzrasta, a po higijenskim zahtevima i sanitarno-higijenskim

karakteristikama treba da odgovaraju principima koji važe za jaslice. Celom dužinom oko

svih prostorija se izgrađuju terase – za zabavu, igru i popodnevni san. (2)

Razvijanje ekološke svesti kod dece

Ekološka svest gradi se od trenutka kada dete počne da shvata i proučava svet koji ga

okružuje, a uticaj okoline na stavove i ličnost pojedinca je neminovan. Samo zdrava i

ekološki obrazovana okolina može da omogući zdrav opstanak budućih pokolenja. Formalno

ekološko obrazovanje dece i omladine odvija se kroz obrazovni sistem, još uvek krut i

teorijski, bez mogućnosti iskustvenog učenja. Priroda, njene lepote, tajne i potreba za njenim

očuvanjem ne može i ne sme biti teorija, već način življenja, sa jasnom odgovornošću svakog

mladog čoveka. Razvoj ekološke svesti i porast potreba za ekološkim informacijama dovodi

do potrebe razvoja neformalnog ekološkog obrazovanja. Bitnu ulogu u ovom segmentu pored

državnih institucija i medija imaju udruženja građana i istaknuti pojedinci, koji svojim

inicijativama pospešuju razvoj održivog društva. (5)

Pozitivni primeri iz prakse

Kao pozitivan primer za razvoj ekološke svesti jeste aktivnost dece jaslenog uzrasta vrtića

„Vrabac“ Predškolske ustanove „11. april“ sa Novog Beograda. Oni su u okviru akcije „Mali

baštovani“ pripremali sa vaspitačima aktivnost pričajući o cveću, bašti, zalivanju. Zalivali su

baštensko, ali i saksijsko cveće. Tokom aktivnosti pričalo se o tome kako je pogrešno čupati i

kidati cveće, a i podsticani su da cveće nežno dodiruju i i pomirišu. Kroz primer pokvašenih

pantalonica deca su uočavala razliku između mokrog i suvog. Ova aktivnost imala je za cilj

da podstakne oblast senzo-motornog razvoja, stimulisanje dečje radoznalosti i saznajbo-

istaživački duh, kao i svest o čuvanju okoline i prirode, koliko to njihov uzrast dozvoljava.

(6)

14

Slika 1

Na slici 1 prikazan je deo atmosfere sa ove akcije i dokaz da i sasvim mala deca mogu i te

kako da budu aktivni učesnici u procesu očuvanja i negovanja životne okoline.

Zaključak

Ekologija i zaštita životne sredine su nauke koje su u poletu u modernom svetu. Ekološka

svest, važnost reciklaže, očuvanja čiste vode, borba protiv aerozagađenja prioritet su u

obrazovanju u svakoj stabilnoj državi i izučavaju se od najranijeg uzrasta. Nažalost, u našoj

državi je to relativno nov pojam i kod nas se i odrasli i deca tek upoznaju sa važnostima

očuvanja životne okoline. Važno je istaći da je higijena dečje okoline nešto što je budućnost

svih nas. Na neki paradoksalan način deluje da smo upravo mi odrasli ti koji ćemo o važnosti

higijene i ekologije učiti upravo od dece, jer su oni ti koji su se od malena uče o tome, dok se

mi sa tim susrećemo kao zrele i formirane ličnosti.

Ipak, glavnu odgovornost za zdravo dečije okruženje snosimo upravo mi odrasli i na nama

je da im obezbedimo čistu sobu, stan, vrtić, park, igralište. Ne sme se više ponavljati loše

iskustvo o pronalaženju igala i špriceva u dečjim vrtićima i prostorima za igru.

Ekološko obrazovanje ne mora da bude posebno osmišljeno isključivo tokom boravka u

prirodi ili sa životinjama, već važne lekcije o očuvanju prirodne okoline, resursa, flore i faune

možete da uvedete i u svakodnevne porodične razgovore. Deca danas i na masovnim

medijima kao što su televizija ili internet mogu da pronađu sadržaje usmerene na svest o

potrebama naše planete i recikliranju, ali važno je da ove poruke dobiju i iz kuće, da mogu da

prate primer roditelja i starije braće i sestara. Potrudite se da odigrate svoju ulogu u

vaspitavanju generacije sa visokom ekološkom svešću

14

Literatura

1. Klajn I., Šipka M. ( 2007. ): Veliki rečnik stranih reči i izraza, Prometej: Novi Sad

2. Nikolić M. i dr. ( 2006. ), Higijena sa zdravstvenim vaspitanjem – za 1. i 2. razdred

medicinske, prehrambene i srednje škole u delatnosti ličnih usluga, Zavod za

udžbenike i nastavna sredstva: Beograd

3. http://sh.wikipedia.org/wiki/Higijena

4. http://www.roditelj.org/2013/10/04/higijena/

5. http://www.omladina.info/wrappers/akcioni_plan/srp/srp_09.html

6. http://11april-nbgd.edu.rs/category/desavanja-u-vrticu/

7. http://elacd.carnet.hr/images/c/cd/PRVO_NASTAVNO_PISMO_GOTOVO.pdf

14

Prilozi

RADIONICA – Čuvamo okolinu – živimo zdravo!

Decu prvo u radnoj sobi informisati o važnosti očuvanja životne okoline, higijene nas samih

i svega što nas okružuje i porazgovarati sa njima o tome koliko znaju o važnosti prirode,

čistoći, higijeni, ekologiji, reciklaži. Doneti što više praznih plastičnih flaša, spremiti vodene

bojice, četkice, pirinač, vunicu, vatu i ostali radno-igrovni materijal. Flaše nasumično izbaciti

u manji deo dvorišta i pored obezbediti dve plastične kante obojene u plavo, koje

predstavljaju kante za odlaganje plastičnog otpada.

Sam tok aktivnosti trebalo bi da sledi ovako:

( U radnoj sobi početi sa decom razgovor na temu reciklaže )

„Deco, da li znate šta je to reciklaža?“ i prodiskutovati sa njima o tome šta oni smatraju

reciklažom. Ako vidimo da nisu upoznati sa pojmom, treba im reći:

„Skoro sve što vidimo možemo iskoristiti na više načina – papir, plastiku, staklo. Svaki

materijal moguće je ponovo preraditi i od njega napraviti nešto novo. E, to kada od nečeg

starog napravimo nešto lepo i novo naziva se R E C I K L A Ž A!“

Potom im pričati kroz pokazivanje slika ili video materijala:

„Reciklaža je veoma važna, jer uz pomoć nje čuvamo našu okolinu. Tako, umesto da

plastičnu flašu od sokića ili vode bacimo na zemlju, mi je možemo odložiti u posebnu kantu i

onda će kasnije neke čike po nju doći, odvesti je u posebnu fabriku i od nje opet napraviti

neku flašicu koju ćemo mi opet koristiti.“

„Ali, i mi možemo da budemo vredni kao ove čike i napraviti od naših starih flašica neke

zanimljive stvarčice. Npr. evo, ako uzmem ovu flašu i u nju stavim pirinač, malo je obojim i

ukrasim – dobili smo zanimljivu zvečkicu. Možemo i da odsečenog dna i vrha flašice

napravimo krušku ili spojimo dva dna, pa imamo jabuku. Ili možemo da flaši odsečemo vrh,

ukrasimo je i napravimo lepu vazu za cveće ili držač za olovke, figura neke životinje...

Možemo i flaši dodati točkiće od nekog pokvarenog autića i napraviti novi, drugačiji,

jedinstveni autić.“

14

Zatim izvesti decu u dvorište, podeliti ih u dve grupe i reći im da se takmičimo u tome ko će

da skupi više plastičnih flaša u kutije i ko će napraviti što više različitih stvari. Na kraju

napraviti izložbu naših novih kreativnih rešenja.

14

14

14

14